Хемијске реакције

Стехиометријска
израчунавања на основу
хемијских једначина
ХЕМИЈА
Наставник: Катарина Михајловић
 ПОДСЕТНИК - Хемијске реакције
Да скинемо паучину...

Хемијске реакције јесу хемијске промене, при којима од једне или више супстанци
настају нове супстанце.
Супстанце које ступају у реакцију називају се реактанти, а новонастале супстанце
производи реакције (продукти).
Запис хемијске реакције јесте једначина хемијске реакције. С леве стране у односу на
стрелицу у хемијској једначини пишу се формуле, односно симболи реактаната, а с десне
стране симболи/формуле производа хемијске реакције. Знак „+“ чита се „реагује“, а
стрелица „при чему настаје“.
На пример: један молекул сумпора реагује са осам
молекула кисеоника при чему настаје осам молекула сумпор(IV)-оксида.
 ПОДСЕТНИК - Хемијске реакције
Да скинемо паучину...

При писању једначина хемијских реакција мора се водити рачуна о:

1. исправном писању симбола/формула учесника реакције,
2. примени закона о одржању масе (Ломоносов и Лавоазје) – укупна маса свих
честица реактаната мора бити једнака укупној маси свих честица производа, и због
тога свака једначина хемијске реакције мора бити изједначена.
Изједначити једначину хемијске реакције значи додати коефицијенте испред формула,
односно симбола с обе стране једначине тако да број атома сваке врсте буде једнак с обе
стране једначине (индекси у формулама се не мењају!).
Често се у једначинама хемијских реакција наводе агрегатна стања учесника реакција, и
то ознакама: s за чврсто, g за гасовито, l за течно агргатно стање, а ознаком aq за
супстанце које су хидратисане у води.
 ПОДСЕТНИК - Хемијске реакције
Да скинемо паучину...

Из сваке једначине хемијске реакције може се тумачити:

1. квaлитатативни састав – даје нам одговор на питање ШТА?, односно које супстанце
учествују у хемијској реакцији, али и у ком су агрегатном стању дате супстанце
2. квантитативни састав – даје нам одговор на питање КОЛИКО?
На пример за једначину:

Квалитативно тумачење: молекул сумпора у чврстом агрегатном стању реагује са

молекулом кисеоника у гасовитом агрегатном стању при чему настаје молекул
сумпор(IV)-оксида у гасовитом агрегатном стању.
Квантитативно тумачење: један молекул сумпора реагује са осам молекула кисеоника при
чему настаје осам молекула сумпор(IV)-оксида
 Стехиометрија
Стехиометрија је област хемије која проучава односе количина реактаната и
производа хемијских реакција.
На основу исправно написане једначине хемијске реакције можемо израчунати:
 количину суптанце (n)
 масу супстанце (m)
 број честица (молекула, атома, јона) супстанце (N)
а за супстанце у гасовитом агрегатном стању, можемо одредити и:
 запремину супстанце (V).

Наиме, коефицијенти испред симбола/формула учесника реакције одговарају њиховој

количини, а количина супстанце је повезана са осталим величинама.
 Количина супстанце и моларна маса
Да бисмо могли да уочимо хемијску промену у реакционом суду морамо да узмемо
већи број честица које реагују. Зато је уведена основна физичка величина коју зовемо
количина супстанце (n).
Везу између количине и масе супстанце представља моларна маса (М), јединица јој је
g/mol, а по бројчаној вредности je једнака ралативној атомској, односно релативној
молекулској маси супстанце:
 Авогадров број

Количина супстанце представља однос броја честица

(молекула, атома, јона) и Авогадрове константе
(NA= 6,022•1023 1/mol).
Односно, везу између количине супстанце и броја
честица те суптанце представља Авогадров број –
1 mol било које супстанце садржи Авогадров број
честица те супстанце:
 Моларна запремина
Из једначине идеалног гасног стања:

Авогадро је поставио хипотезу да два гаса која садрже исти број молекула при истој
температури и истом притиску, заузимају исту запремину, а на основу те хипотезе
постављен је Авогадров закон – запремина гаса при одређеним условима директно је
пропорционална количини молекула тог гаса.
 Моларна запремина
Из једначине иделаног гасног стања изведена је моларна запремина (Vm), која при
нормалним условима (101,3 kPa, 273K (0°C)) има вредност 22,4 dm3/mol.
 Квантитативно тумачење једначина
хемијских реакција
Из следеће једначине: N2(g) + 3H2(g) ⇄ 2NH3 (g)
можемо извести следеће податке:
1 mol молекула (N2) 3 mol молекула (H2) 2 mol молекула (NH3)
Количина супстанце (n) 1х2 mol атома (N) 3х2 mol атома (H) 2x1 mol атома (N)
2х3 mol атома (H)
Маса супстанце (m) 1x2x14 g молекула (N2) 3x2x1 g молекула (H2) 2x(14+3x1) g молекула (NH3)
1х6х1023 молекула (N2) 3х6х1023 молекула (H2) 2х6х1023 молекула (NH3)
Број честица
1х2х6х1023 атома (N) 3х2х6х1023 атома (H) 2х1х6х1023 атома (N)
супстанце (N)
2х3х6х1023 атома (H)
Запремина гасовитих 1х22,4 dm3 молекула (N2) 3x22,4 dm3 молекула (H2) 2x22,4 dm3 молекула (NH3)
супстанци
(при нормалним условима)
 Кораци при стехиометријском израчунавању

1. КОРАК – саставити једначину хемијске реакције

2. КОРАК – изједначити једначину хемијске реакције
3. КОРАК – „извући“ квантитативне податке из једначине
4. КОРАК – поново прочитати задатак и забележити дате и тражене податке
5. КОРАК – квантитативне податке превести у одговарајуће величине
6. КОРАК – саставити пропорцију и израчунати тражени податак
 Стехиометријска израчунавања
Пример 1: Израчунај колико грама воде настаје у реакцији 2 mol молекула кисеоника са
одговарајућом количином водоника.
Из следећих релација:
следи

следи

V 1 22,4 dm3 2•22,4 dm3

• 2•22,4 dm3
следи
Састављамо пропoрцију са датим подацима и
израчунавамо тражени податак:
 Стехиометријска израчунавања
Пример 2: Колико атома живе настаје реакцијом термичког разлагања 10 g живе(II)-оксида?
Из следећих релација:
следи

следи

V 2 22,4 dm3
• 2•22,4 dm3 1•22,4 dm3
следи

Састављамо пропoрцију са датим подацима и

израчунавамо тражени податак:
 Стехиометријска израчунавања
Пример 3: Колико је потребно грама натријум-хидроксида да би у реакцији са амонијум-
сулфатом настало 2,24 dm3 амонијака (при нормалнимусловима)?
Из следећих релација: m? V=2,24 dm3

2NaOH + (NH4)2SO4 →2NH3 + Na2SO4 +2H2O

следи
n 2 mol 1 mol 2 mol 1 mol 2 mol

следи m 2 40 g 1 • 132 g 2 • 17 g 1 • 142 g 2 • 18 g

N 2 • 6x1023 1 • 6x1023 2 • 6x1023 1 • 6x1023 2 • 6x1023

следи V 2 22,4 dm3

• 1•22,4 dm3 22  22,4 dm3 1•22,4 dm3 2•22,4 dm3

Састављамо пропoрцију са датим подацима и

2 • 40 g : 2 • 22,4 dm3 = m : 2,24 dm3
израчунавамо тражени податак:

3
m = 2 40 •g 2,24 dm
• •

3
2 22,4 dm
m=4g
Лимитирајући реактант

Уколико се помешају одређене количине

реактаната, али тако да њихове количине не
одговарају стехиометријским односима (који
следе из једначине хемијске реакције), једна од
супстанци ће у потпуности изреаговати, а
друга ће остати у вишку.
Супстанца која је у потпуности изреаговала
одређује количину насталог производа и
представља ограничавајући, тј. лимитирајући
реактант, а друга супстанца је у вишку.
Другим речима, хемијска реакција ће тећи све
док има оба (свих) реактаната, а чим једног
нестане реакција се зауставља.
 Лимитирајући реактант
Пример 4: Колико се mol молекула амонијака може добити из смеше 3 mol молекула азота и 6 mol
молекула водоника?
1. КОРАК – пропорцијама проверавамо која количина азота, тј. водоника је потребна према датој
једначини:

2. КОРАК – одређујемо која је супстанца у мањку а која у вишку.

Из прве пропорције видимо да је за 6 molа водоника потребно 2 molа азота, следи да је азот у
вишку (3 molа – 2 molа = 1 mol вишка азота). Из друге пропорције видимо да је за 3 molа азота
потребно 9 molа водоника, следи да је водоник у мањку (9 molа – 6 molа = 3 molа водоника мањка)
3. KOРАК – из чињенице да количину насталог производа одређује количина супстанце која је у
мањку, састављамо пропорцију и израчунавамо тражени податак:
 Принос реакције
Количина производа која се добије када сва количина реактанта који је у мањку израгује, назива се
теоријски принос реакције. То је највећа могућа количина производа која се може добити из дате
реакције, односно износи 100%.
У пракси увек се добије мања количина производа, у зависности од услова реакције, начина на који
се изводи реакција, различитих спољашњих фактора... Та количина проивода назива се стварни
(експериментални) принос реакције.

Пример 5: Колико се грама калцијум-оксида може добити уколико у реакцији учествује 10 g

калцијума, а принос реакције при датим условима износи 95%?
1. KOРАК – израчунамо теоријски принос, односно колико се грама калцијум-оксида добија према
једначини хемијске реакције.
2. КОРАК – саставимо пропoрцију која повезује теоријски и стварни принос реакције, и
израчунамо тражени податак.
10 g m? 10 g : m = 2 • 40 g : 2 • 56 g 14 g : 100% = m : 95%
2Са + О2  2СаО
n 2 mol 2 mol
m = 10 g • 2 • 56 g m = 14 g m = 14 g • 95% m = 13,3 g
m 2 • 40 g 2 • 56 g 2 • 40 g 100 %
 ЗАДАЦИ

Задаци за вежбање у штампаној верзији! 

НАПОМЕНА: Неопходно је обновити квантитативни састав раствора,

поготово количинску концентрацију!