Занимљива математика

Аутори: Миа Мићиновац

Вања Кокотовић
Ђорђе Цветановић
Немогућа уметност
Moриса Ешера
Аутори: Миа Мићиновац, Вања Кокотовић, Ђорђе
Цветановић
Ментор: Тамара Малић
 Садржај

-Ко је био Морис Ешер?

-Инспирација Мориса Ешера
-О његовим првим сликама
-Математика као уметност
Морис Корнелис Ешер
био је холандски уметник и графичар,
посебно познат по својим представама
парадоксалних и немогућих призора.
Његово формално математичко знање
било је ограничено на оно што је добио у
средњој школи. Почео је да студира
архитектуру, али је отишао да се фокусира
на своју каријеру као графичар. Упркос
овом теоријском недостатку, математика и
геометрија су кључни елементи његовог
рада.
Мртва природа и улица
 Теселација
• Теселација или поплочавање равни је поступак постављања
геометријских облика у равни, без преклапања и зазора, односно
празнина. Први математичар који се бавио слагањем полигона без
шупљина и преклапања и тиме поставио основе за развијање идеја и
принципа теселација је Архимед.
 Криволинијска перспектива

• Криволинијска перспектива је графичка пројекција која се користи за

цртање 3Д објеката на 2Д површинама. Ешер је несумњиво потпуно
владао линеарном перспективом. У многим својим радовима користио
је директну линеарну перспективу, али ју је довео до екстрема, као што
је поглед из птичје перспективе у Вавилонској кули.
 Ешер приказује торањ као геометријску структуру и
поставља видиковац изнад торња. . Ово му омогућава
да увежба своју вештину са перспективом , али је
такође изабрао да центрира слику око врха торња као
фокуса за врхунац радње. Касније је
прокоментарисао:

„Неки од градитеља су бели, а други црни. Посао је у

застоју јер више не могу да разумеју једни друге. Како
се врхунац драме дешава на врху куле која је у
изградњи, зграда је приказана одозго као из птичје
перспективе.“
Математичка перспектива и немогуће фигуре
 Инспирација

• Ешер није први уметник који истражује математичке

теме: Пармиђанино (1503–1540) је истраживао сферну геометрију и
рефлексију у свом Аутопортрету у конвексном огледалу из 1524. године,
приказујући своју слику у закривљеном огледалу, док
је Сатира Вилијама Хогарта из 1754. о лажној перспективи наговештава
Ешерово игриво истраживање грешака у перспективи.
Претеча Ешерових закривљених перспектива ,
геометрија и рефлексија:

Пармиђанинов аутопортрет у конвексном

огледалу
 Математика као уметност

- Људима је обично прва асоцијација на математику неразумљивост и

превелика компликованост, међутим управо је Морис Ешер ког, смо
малочас упознали представља као нешто сасвим супротно.
- Његова дела удахњују живот појму математике и мешају је са
ликовном уметношћу како би била приближнија народним масама.
- Ни данас људи нису одустали од те идеје, и упркос томе што их
тренутно нема много, све више музеја математике се отвара широм
света.
- Тамо се може наћи не математика каквом је знамо, већ један доста
апстрактнији и интересантнији вид, који се гостима приказују као
интерактивне радионице и разне демонстрације.
 Музеји и атракције
- Пре двадесет година, у Европи почели су да се отварају први научни
центри. Данас, скоро сваки град у свету има бар један.
- Неки од најбоље познатих јесу Град науке у Паризу и, у оквиру Града
уметности и науке у Валенсији, Музеј науке “Принц Филип”.
- Током протеклих десет година из оваквих музеја почели су да се
одвајају посебни центри посвећени технологији, астрономији,
природним наукама, а одскора и математици.
- У Србији је на пример током маја, поводом месеца математике,
организован пројекат који целу Србију претвара у математички свет
координата и бројки.
- Циљ пројекта био је посетиоце спровести кроз математичке пределе
света, од оаза и пустиња, све до највиших планинских врхова.
Хвала вам пуно на вашој пажњи!