LEAP

BA^KA TOPOLA
TEHNI^KI IZVE[TAJI

Beograd, novembar 2005.

LEAP BA^KA TOPOLA - TEHNI^KI IZVE[TAJI

Izdava~:
Op{tina Ba~ka Topola
Regionalni Centar za `ivotnu sredinu za Centralnu i Isto~nu Evropu, Kancelarija u SCG
Za izdava~a:

Babi Atila, predsednik op{tine Ba~ka Topola

Dr Radoje Lau{evi}, direktor Regionalnog Centra za `ivotnu sredinu za Centralnu i
Isto~nu Evropu, Kancelarija u SCG
Urednik izdanja:

Nikola Ile
Autori:

Hristina Stevanovi} ^arapina

Bruno Jurak
Emilijan Mohora
Aleksandar Mladenovi}
Radomir Jefti}
Koordinatori:

Gordana Zdjelar
Goran Seni}
Aleksandra Pevec
Koordinaciono telo:

Dane Dozet, Lazar Neri}, Nada Mehakovi}, Iboja Ceravarusic, Peter Sedlar, Husar Atila
Radna grupa:

Radmila Kolbas, Parabak Ljubinka, Tibor Kova~, Milan Zagorac, Ziga Norbert, Ester
Tutorov, \er| Ki{, Jelena Bo{kovi}, Milan Vukeli}, [andor Tot I{asegi, Goran Pani},
Radovan Te{i}
Ilustracija korica:

Tijana Kne`evi}
Dizajn korica:

Dragan \or|evi}
Prelom:

Studio "^avka" (Neboj{a ^ovi})

[tampa: Colorgrafx, Beograd
Tira`: 500
ISBN: 86-7550-041-6

Sva prava zadr`ana

2005 REC Srbija i Crna Gora
Zabranjena je prodaja i reprodukcija izdanja bez dozvole izdava~a.

Sve REC publikacije se {tampaju na recikliranom papiru.

Publikacija izdata u okvoru projekta "Pomo} lokalnim zajednicama u tri op{tine u Srbiji i Crnoj Gori
u re{avanju problema `ivotne sredine", uz finansijsku podr{ku [vedske agencije za me|unarodni
razvoj (Sida)

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

SADR@AJ
TEHNI^KI IZVE[TAJ ZA OBLAST KVALITET I KOLI^INE VODE ZA PI]E
ZA OP[TINU BA^KA TOPOLA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

1. UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
2. TEORIJSKI PRISTUP I PRIKAZ PROBLEMATIKE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
3. PRIKAZ STANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10
3.1 Prikaz stanja vodosnabdevanja u Ba~koj Topoli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10
3.1.1 Objekti sistema vodosnabdevanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
3.1.1.1 Vodozahvat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
3.1.1.2 Distributivna mre`a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
3.1.2. Kvalitet vode u vodovodnom sistemu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
3.2 Prikaz stanja vodosnabdevanja u mesnim zajednicama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16
3.2.1 Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16
3.2.2 Mesna zajednica Baj{a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
3.2.2.1 Op{ti podaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
3.2.2.2 Postoje}e stanje snabdevanja vodom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
3.2.2.3 Kvalitet vode u mikrovodnim sistemima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
3.2.2.4 Planovi razvoja vodovoda Baj{a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
3.2.2.5 Izrada novih bunara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
3.2.3 Mesna zajednica Stara Moravica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20
4. ANALIZA TENDENCIJA I TRENDOVA U SKOROJ BUDU]NOSTI . . . . . . . . . . . . . . . . 22
4.1 Kvantitet vode za pi}e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
4.2 Smanjenje prose~ne specifi~ne potro{nje vode u skladu sa evropskim
i svetskim trendovima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23
4.3 Problemi finansiranja vodosnabdevanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24
4.4 Primena Direktive o vodi za pi}e (DWD 98/83/EC) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24
4.5 Usvajanje i primenjivanje novog Pravilnika
o higijenskoj ispravnosti vode za pi}e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
5. PROCENA PRO[LOG, SADA[NJEG I BUDU]EG UTICAJA
NA @IVOTNU SREDINU, ZDRAVLJE LJUDI I STANDARD @IVOTA . . . . . . . . . . . . . . . 25
6. ZAKLJU^CI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27
7. LITERATURA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28
AKCIONI PLAN ZA OBLAST KVALITET I KOLI^INE VODE ZA PI]E . . . . . . . . . . . . . . . . 29
TEHNI^KI IZVE[TAJ ZA OBLAST OTPADNE VODE OP[TINE BA^KA TOPOLA . . . . . . . . . . . . . . 45

1. UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47
2 TEORIJSKI PRISTUP I PRIKAZ PROBLEMATIKE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48
2.1 Zakonodavstvo EU u oblasti upravljanja otpadnim vodama . . . . . . . . . . . . . . . . . 49
2.2 Pregled republi~kih propisa koji defini{u oblast upravljanja otpadnim vodama . . 49
2.3 Pregled lokalnih propisa koji defini{u oblast upravljanja otpadnim vodama . . . . . 50
3. PRIKAZ RAZVOJA I POSTOJE]EG STANJA KANALIZACIONIH SISTEMA
OP[TINE BA^KA TOPOLA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51
3.1 Naseljeno mesto Ba~ka Topola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51
3.1.1 Kanalizacioni sistemi upotrebljenih voda Ba~ke Topole . . . . . . . . . . . . . . . . . 51
3.1.1.1 Koli~ine otpadnih voda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51
3.1.1.2 Kanalizaciona mre`a i crpne stanice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51
3.1.1.3 Kvalitet otpadnih voda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52
3.1.1.4 Ispu{tanje otpadnih voda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52
3.1.2 Kanalizacioni sistem atmosferske kanalizacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52
3.1.2.1 Slivno podru~je atmosferske kanalizacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53
3.1.2.2 Procena koli~ina atmosferskih voda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53
3.1.2.3 Kanalizaciona mre`a atmosferske kanalizacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54
3.1.2.4 Kvalitet sakupljenih atmosferskih voda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54
3.1.2.5 Ispu{tanje sakupljenih atmosferskih voda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54
3.1.3 Radne zone Ba~ke Topole . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54
3.1.3.1 Opis i sadr`aj radnih zona Ba~ke Topole . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

3.1.3.2 Vrste, koli~ine i kvalitet otpadnih voda radnih zona Ba~ke Topole . . . . . 55
3.1.3.3 Ispu{tanje otpadnih voda iz radnih zona Ba~ke Topole . . . . . . . . . . . . . . 56
3.2 Naselja op{tine Ba~ka Topola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56
3.2.1 Naseljeno mesto Krivaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57
3.2.2 Naseljeno mesto Stara Moravica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58
3.2.3 Naseljeno mesto Panonija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58
4. ANALIZA TENDENCIJA RAZVOJA KANALIZACIONIH SISTEMA
U BLISKOM NAREDNOM PERIODU OP[TINE BA^KA TOPOLA . . . . . . . . . . . . . . . . 59
4.1 Naseljeno mesto Ba~ka Topola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59
4.1.1 Kanalizaciona mre`a otpadnih voda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59
4.1.2 Kanalizaciona mre`a atmosferskih voda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59
4.1.3 Postrojenje za tretman otpadnih voda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59
4.1.4 Radne zone Ba~ke Topole . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61
4.1.5 Naselja op{tine Ba~ka Topola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62
4.1.5.1 Naseljeno mesto Krivaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62
4.1.5.2. Naseljeno mesto Panonija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62
5. PROCENA UTICAJA POSTOJE]EG I BUDU]EG KVANTITETA
I KVALITETA OTPADNIH VODA NA STANJE @IVOTNE SREDINE,
ZDRAVLJE I STANDARD STANOVNI[TVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63
5.1. Uticaj na~ina evakuacije otpadnih voda na kvalitet povr{inskih voda . . . . . . . . . 63
5.2. Uticaj na~ina evakuacije otpadnih voda putem propusnih septi~kih jama
i upojnih bunara na kvalitet podzemne vode op{tine Ba~ka Topola . . . . . . . . . . 66
5.3. Uticaj na~ina evakuacije otpadnih voda putem propusnih septi~kih jama
i upojnih bunara na zdravlje stanovni{tva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66
6. ZAKLJU^NA RAZMATRANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66
6.1. Zaklju~ci i preporuke - Ba~ka Topola i naselja op{tine Ba~ka Topola . . . . . . . . . 66
6.2. Zaklju~ci i preporuke - Industrijske zone naseljenog mesta Ba~ka Topola . . . . . 67
AKCIONI PLAN ZA OBLAST OTPADNE VODE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69
TEHNI^KI IZVE[TAJ ZA OBLAST UPRAVLJANJE KOMUNALNIM ^VRSTIM OTPADOM
OP[TINA BA^KA TOPOLA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83

UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85
Karakteristike komunalnog otpada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85
INTEGRALNO UPRAVLJANJE OTPADOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87
Pravni okvir upravljanja komunalnim otpadom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87
Nadle`nost u upravljanju otpadom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87
Pravni okvir za upravljanje otpadom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88
Tehni~ki koncept integralnog upravljanja otpadom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88
Regionalni koncept i sanitarna deponija komunalnog ~vrstog otpada . . . . . . . . . . . . . . 88
Sakuplja~ke stanice i recikla`ni centri . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89
Sanacija, zatvaranje i rekultivacija postoje}ih smetli{ta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89
PRIKAZ STANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89
Prostorni okvir op{tine Ba~ka Topola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89
Geografski polo`aj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89
Saobra}ajna infrastruktura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90
Saobra}ajna infrastruktura unutar op{tine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90
Privreda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91
Klima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91
Veli~ina i stanovni{tvo op{tine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91
Geologija i geomorfologija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91
Hidrogeologija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92
Zemlji{te . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92
Biljni svet i za{ti}eni objekti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92
Analiza uslova potrebnih za upravljanje komunalnim otpadom u op{tini Ba~ka Topola 92
Pravni okvir upravljanja otpadom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92
Razme{taj naselja i stanovni{tva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93
Razme{taj za{ti}enih podru~ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93
Prirodni uslovi terena (tla) za lociranje objekata za upravljanje otpadom . . . . . . . . . . . . 93

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

Vodni resursi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94
Klimatski uslovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94
Postupanje sa komunalnim otpadom u op{tini Ba~ka Topola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94
Sakupljanje i odlaganje otpada u op{tini Ba~ka Topola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94
Sakupljanje i odlaganje otpada u gradu Ba~ka Topola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95
Sakupljanje i odlaganje otpada u naselju Stara Moravica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100
Sakupljanje i odlaganje otpada u naselju Pa~ir . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101
Sakupljanje i odlaganje otpada u naselju Baj{a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102
Sakupljanje i odlaganje otpada u naselju Krivaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102
Sakupljanje i odlaganje otpada u naselju Gornja Rogatica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103
Sakupljanje i odlaganje otpada u naselju Panonija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103
Sakupljanje i odlaganje otpada u naselju Srednji Sala{ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104
Sakupljanje i odlaganje otpada u naselju Ba~ki Sokolac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104
Sakupljanje i odlaganje otpada u naselju Kara|or|evo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105
Sakupljanje i odlaganje otpada u naselju Mali Beograd . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105
Sakupljanje i odlaganje otpada u naselju Zobnatica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105
Sakupljanje i odlaganje otpada u naselju Novo Orahovo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106
Sakupljanje i odlaganje otpada u naselju Tomislavci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106
Sakupljanje i odlaganje otpada u naseljima Pobeda, Sveti}evo i Kavilo . . . . . . . . . . . 107
Sakupljanje i odlaganje otpada u naselju Njego{evo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107
Sakupljanje i odlaganje otpada u naseljima Gunaro{, Bogaro{ i Bagremovo . . . . . . . 107
OCENA STANJA I PROCENA TRENDOVA U SKOROJ BUDU]NOSTI . . . . . . . . . . . . . 108
Ocena stanja u op{tini Ba~ka Topola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108
Ocena stanja u gradu Ba~ka Topola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109
Ocena stanja u ostalim naseljima u op{tini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110
Tendencije i trendovi u postupanju sa otpadom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110
PROCENA UTICAJA NA^INA POSTUPANJA
SA KOMUNALNIM ^VRSTIM OTPADOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110
Uticaj na `ivotnu sredinu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110
ZAKLJU^NA RAZMATRANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111
LITERATURA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113
PRILOG 1: ZAKONODAVSTVO U UPRAVLJANJU OTPADOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114
2. ZAKONODAVSTVO REPUBLIKE SRBIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115
AKCIONI PLAN ZA OBLAST KOMUNALNI OTPAD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117
TEHNI^KI IZVE[TAJ ZA OBLAST ZELENE POVR[INE ZA OP[TINU BA^KA TOPOLA . . . . . . . . 131

1. UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133
2. TEORIJSKI PRISTUP I PRIKAZ PROBLEMATIKE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134
2.1 Vetroza{titni pojasevi, za{titni imisioni pojasevi oko naselja
i po{umljenost op{tine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135
2.1.1 Vetroza{titni pojasevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135
2.1.2 Za{titni imisioni pojasevi oko naselja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135
2.1.3 Po{umljenost op{tine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135
2.2 Javne zelene povr{ine i za{ti}ena prirodna dobra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135
2.2.1 Javno zelenilo u naseljima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136
2.2.2 Za{tita prirodnih dobara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136
2.3 Iskorenjivanje ambrozije i drugih biljaka alergenata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137
3. PRIKAZ STANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137
3.1 Vetroza{titni pojasevi, za{titni imisioni pojasevi oko naselja
i po{umljenost op{tine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137
3.1.1 Vetroza{titni pojasevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137
3.1.2 Za{titni imisioni pojasevi oko naselja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138
3.1.3 Po{umljenost op{tine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138
3.2 Javne zelene povr{ine i za{ti}ena prirodna dobra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138
3.2.1 Gradski park u Ba~koj Topoli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139
3.2.1.1 Park u Ba~koj Topoli prema projektu iz 1991.godine . . . . . . . . . . . . . . . 139
3.2.1.2 Park u Ba~koj Topoli prema projektu iz 2000. godine . . . . . . . . . . . . . . 140
3.2.1.3 Aktivnosti u 2003. i 2005. godini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

3.2.2 Park prirode Zobnatica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143

3.2.3 Imovinsko-pravni status javnih zelenih povr{ina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146
3.3 Iskorenjivanje ambrozije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146
3.3.1 Rasprostranjenost ambrozije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147
3.3.2 Stanje u op{tini Ba~ka Topola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147
4. ANALIZA TENDENCIJA I TRENDOVA U SKOROJ BUDU]NOSTI . . . . . . . . . . . . . . . 149
4.1 Vetroza{titni pojasevi, za{titni imisioni pojasevi oko naselja
i po{umljenost op{tine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149
4.1.1 Vetroza{titni pojasevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149
4.1.2 Za{titni imisioni pojasevi oko naselja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149
4.1.3 Po{umljenost op{tine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150
4.2 Javne zelene povr{ine i za{ti}ena prirodna dobra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150
4.2.1 Gradski park u Ba~koj Topoli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150
4.2.2 Park prirode Zobnatica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150
4.2.3 Ostale javne zelene povr{ine u naseljima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150
4.3 Iskorenjivanje ambrozije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150
5. PROCENA UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU I ZDRAVLJE LJUDI . . . . . . . . . . . . . . . 151
5.1 Vetroza{titni pojasevi, za{titni imisioni pojasevi oko naselja
i po{umljenost op{tine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151
5.1.1 Uticaji vetroza{titnih pojaseva na `ivotnu sredinu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151
5.1.2 Za{titni imisioni pojasevi oko naselja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151
5.1.3 [ume u funkciji za{tite `ivotne sredine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151
5.2 Javne zelene povr{ine i za{tita `ivotne sredine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 152
5.2.1 Zelene povr{ine naselja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 152
5.2.2 Uslovi za{tite `ivotne sredine za Gradski park . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153
5.2.3 Generalni koncept za{tite Zobnatice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 154
5.3 Uticaj ambrozije na zdravlje ljudi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155
5.3.1 Uticaj polena na zdravlje ljudi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155
5.3.2 Ambrozija kao alergena biljka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155
5.3.3 Monitoring aeropolena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 156
6. ZAKLJU^CI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 156
6.1 O vetroza{titnim pojasevima, za{titnim imisionim pojasevima oko naselja
i po{umljenosti op{tine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 156
6.2 O javnim zelenim povr{inama i za{ti}enim prirodnim dobrima . . . . . . . . . . . . . . 157
6.3 O iskorenjivanju ambrozije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 158
7. LITERATURA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 159
AKCIONI PLAN ZA OBLAST ZELENE POVR[INE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161
DODATAK - Slike u boji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173

Prilog 1 (u tekstu na strani 67) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173

Prilog 2 (u tekstu na strani 67) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173
Prilog 3 (u tekstu na strani 67) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 174
Slika 3.21 (u tekstu na strani 148) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 174
Slika 3.22 (u tekstu na strani 148) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 174
Slika 5.1 (u tekstu na strani 151) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 175
Slika 5.2 (u tekstu na strani 155) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 175

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

TEHNI^KI IZVE[TAJ ZA OBLAST

KVALITET I KOLI^INE VODE ZA PI]E
ZA OP[TINU BA^KA TOPOLA
Bruno Jurak

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

SPISAK TABELA I GRAFIKONA

Tabela 3.1:

Bunari na teritoriji grada Ba~ka Topola

Tabela 3.2:

Stanje kvaliteta zahva}enih podzemnih voda

Tabela 3.3:

Osnovni podaci o vodovodnoj mre`i

Tabela 3.4:

Du`ine cevovoda prema pre~nicima 2002.g.

Tabela 3.5:

Procenat cevovoda prema materijalu

Tabela 3.6:

Ispitivanje kvaliteta vode na mestu - vodozahvat /mre`a/

Tabela 3.7:

Mesna Zajednica Baj{a - mikrovodni sistemi

Tabela 3.8:

Mesna Zajednica Baj{a - Ispitivanje vode za pi}e

Tabela 3.9:

Karakteristike novih bunara

Tabela 3.10: Mesna Zajednica Stara Moravica - osnovne karaketristike bunara

Tabela 3.11: Osnovni podaci o vodovodnoj mre`i
Tabela 3.12: Materijal cevi i dimenzije (stanje 2004. god.)
Tabela 3.13: Starost vodovodne mre`e (stanje 2004.)
Tabela 3.14: Izve{taj o ispitivanju vode za pi}e za ~esmu u upravnoj zgradi
Tabela 4.1:

Potrebe za vodom za teritoriju Ba~ke Topole do 2021.g.

Tabela 5.1:

Indikatori odr`ivog razvoja

Tabela 6.1:

Dugoro~ni program razvoja - pregled radova i mera

Tabela 6.2:

Dugoro~ni program razvoja - du`ina cevovoda po pre~nicima

LISTA SKRA]ENICA
LEAP

Lokalni ekolo{ki akcioni plan

NEAP

Nacionalni ekolo{ki akcioni plan

AMB

Aerobne mezofilne bakterije

DN

Nazivni pre~nik

A-C

Azbest-cement

MDK

Maksimalno dozvoljene koncentracije

GAP

Dobra poljoprivredna praksa (Good Agricultural Practice)

VOS

Vodoprivredna Osnova Srbije

EZ

Evropska Zajednica

WFD

Okvirna direktiva o vodama (Water Framework Directive)

RBM

Upravljanje na osnovu slivova (River Basin Management )

DWD 98/83/EC Evropska direktiva o vodi za pi}e (Drinking Water Directive)

LV

Grani~ne vrednosti (Limit Values)

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

1.

UVOD

Op{tina Ba~ka Topola pripada Severno-ba~kom okrugu, zauzima povr{inu od 596 km2, a sastoji se od gradskog naselja Ba~ke Topole i 23 seoska
naselja: Stara Moravica, Pa~ir, Baj{a,
Novo Orahovo, Bogaro{, Kavilo,
Srednji Sala{, Gunaro{, Tomislavci,
Ba~ki Sokolac, Obornja~a, Kara|or|evo, Mali Beograd, Sveti}evo, Gornja
Rogatica, Mi}unovo, Njego{evo, Bagremovo, Pobeda, Krivaja, Ore{kovi},
Panonija i Zobnatica. Teritoriju ove
op{tine naseljava 38.245 stanovnika, a
indeks broja stanovnika u odnosu na
1991. godinu - 95.7 % - pokazuje trend
smanjenja stanovni{tva na ovoj op{tini. Dru{tveni proizvod za ovu op{tinu za 2002. godinu iznosi 4055,7 mil.
din. (oko 65 mil. evra).

2. TEORIJSKI PRISTUP I
PRIKAZ PROBLEMATIKE
Ekolo{ka praksa u Evropi i svetu pokazala je da u re{avanju lokalnih ekolo{kih problema manjih regionalnih
zajednica parcijalni pristupi, koji tretiraju pojedine komunalne odnosno
ekolo{ke probleme zasebno, ne mogu
predstavljati efikasno sredstvo. Stoga
je kao prvi korak neophodno izvr{iti
objektivno i sveobuvatno sagledavanje stanja `ivotne sredine, koje se zasniva na poznavanju ekolo{kih problema, koje stanovnici koji naseljavaju
odre|enu teritoriju najbolje poznaju.
Teorijski pristup izrade LEAP-a bazira se na identifikaciji prioritetnih ekolo{kih problema, definisanju postoje}eg stanja za odre|ene prioritetne
probleme, stvaranju vizije budu}eg

Slika 1: Teritorija op{tine Ba~ka Topola

Izvor: Javno vodoprivredno preduze}e "Vode Vojvodine", Novi Sad - internet stranica

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

stanja zajednice i predloga re{avanja

najakutnijih problema kroz izradu akcionih planova. U postupku definisanja najizra`enijih problema `ivotne
sredine te`i{te je na anga`ovanju i
mobilisanju javne svesti. Anketa, kojom treba da budu obuhva}eni svi slojevi dru{tva, korisno je sredstvo za
utvr|ivanje poznavanja ekolo{kih
problema od strane naj{ire javnosti.
Izbor prioritenih ciljeva odre|en je na
osnovu ankete stanovni{tva o najakutnijim problemima `ivotne sredine
lokalne dru{tvene zajednice za teritoriju op{tine na kojoj `ive. Akcioni planovi za prioritetne ciljeve razra|uju
se po usvojenoj metodologiji u kojoj
su, sem opisa aktivnosti, sadr`ani podaci o odgovornoj instituciji za sprovo|enje svake pojedine aktivnosti,
rok u kome se planira njeno re{avanje,
procena tro{kova, kao i komentar za
svaku predlo`enu aktivnost. Kad su
jednom definisani prioriteti, na~in njihovog re{avanja, finasiranje i rokovi
izvr{enja, stvoreni su uslovi da lokalna zajednica planski re{ava najakutnije probleme na najefikasniji na~in ulaganjem vlastitih sredstava i kroz
konkurisanje za sredstva kod republi~ke i me|unarodne zajednice.
Kvalitet i koli~ine vode za pi}e su visoko rangirani na listi najurgentnijih
ekolo{kih problema mnogih op{tina
ne samo ovog LEAP-a u Srbiji i Vojvodini. Ovu konstataciju potvr|uje i
stav stru~njaka, koji problem redovnog snabdevanja stanovni{tva kvalitetnom i higijenski ispravnom vodom
isti~u kroz mnoge studije i analize,
kao jedan od najakutnijih problema
vodoprivrede Republike, kroz du`i
period vremena. U prilog ove tvrdnje
idu i zaklju~ci mnogih strate{kih dokumenata upravljanja vodnim resursima kao na pr.: Vodoprivredna osnova Srbije, Koncepcijsko re{enje snabdevanja vodom Vojvodine, Prostorni
plan Srbije, Nacionalna strategija
upravljanja `ivotnom sredinom Srbije
- NEAP, kao i mnoge regionalne i lo-

10

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

kalne studije i analize o vodnim resursima povr{inskih i podzemnih voda Vojvodine. Poznata je ~injenica da
Srbija nije bogata vodom - svega oko
8% povr{inskih voda predstavljaju
tzv. "doma}e vode" koje se generi{u
na teritoriju Republike, a oko 92% ~ine tzv. "tranzitne vode", koje doti~u iz
pograni~nih zemalja. Isto tako op{te
je poznato, da akviferi podzemnih voda, pored toga {to su veoma sporo obnovljivi, nisu neiscrpni. Kako se naj~e{}e radi o visoko kvalitetnim vodama iz podzemlja, oni predstavljaju izuzetno va`ne i vredne resurse. Poznato je tako|e, da raspored raspolo`ivih
vodnih resursa niti u Srbiji niti u Vojvodini, po prostoru ni po vremenu nije povoljan. Stoga se u dugoro~nom
snabdevanju vodom Vojvodine sem
lokalnih izvori{ta planira i kori{~enje
regionalnih izvori{ta, koja su generalno definisana u Vodoprivrednoj osnovi Srbije i koja bi trebalo da budu potvr|ena u studijama koje su u toku poput Studije alternativnih re{enja
vodosnabdevanja Vojvodine.

3. PRIKAZ STANJA
3.1 Prikaz stanja
vodosnabdevanja
u Ba~koj Topoli

Problem vodosnabdevanja istaknut je

kao prvi prioritetni problem koji je
identifikovala radna grupa LEAP-a
na osnovu ankete provedene me|u
stanovni{tvom koje naseljava teritoriju ove op{tine. Konkretne primedbe
odnosno problemi kako ih vide gra|ani u Ba~koj Topoli i ve}ini mesnih
zajednica su: lo{ kvalitet i nedovoljne
koli~ine vode, nedovoljni kapaciteti
izvori{ta, nepostojanje postrojenja za
kondicioniranje vode u Ba~koj Topoli,
problem mikrovodnih zajednica i nepostojanje organizovanog sistema za
distribuciju vode u selima, problem
nelegalnih priklju~aka na gradski vodovod u Ba~koj Topoli, nepostojanje

vodovoda i dotrajalost vodovodnih

mre`a u nekim mesnim zajednicama,
nepostojanje sanitarnih zona za{tite
izvori{ta i nepostojanje rezervoara za
vodu u Ba~koj Topoli. Uvid u postoje}e stanje vodosnabdevanja op{tine na
osnovu raspolo`ive dokumentacije u
celini potvr|uje konstatacije radne
grupe.
U Ba~koj Topoli institucionalno snabdevanje vodom zapo~eto je pre tridesetak godina i od tada se vr{i putem
centralnog vodovodnog sistema na
koji su priklju~ene brojne "mikrovodne zajednice" unutar gradskog jezgra.
Mikrovodne zajednice su uspostavljene spontanim samoorganizovanjem
stanovnika naselja sistemima bu{enih
bunara, opremljenih bunarskim pumpama i hidroforima, na koje su se priklju~ivale grupe potro{a~a, preko razvodne vodovodne mre`e. Ovaj vid
snabdevanja vodom nazvan je "mikrovodni sistem", a potro{a~i ~ine tzv.
"mikrovodnu zajednicu"
Na osnovu postoje}e dokumentacije i
uvida na terenu, ocenuje se da se radi
o slabo razvijenoj infrastrukturi, koja
u postoje}em stanju, ne zadovoljava
potrebe stanovni{tva. To se prvenstveno odnosi na nedovoljne kapacitete vodozahvata, neizgra|enost i neadekvatnost distribucione mre`e grada (koja je nedovoljnih kapaciteta),
vodovodnog sistema u kojem nedostaju neki klju~ni objekti i u kojem se
jo{ uvek koristi neadekvatna infrastruktura "mikrovodnih zajednica".
Sve to je posledica dugogodi{njeg nedovoljnog ulaganja u ovu komunalnu
delatnost.
Da bi se prevazi{lo nepovoljno stanje
u oblasti snabdevanja vodom, zapo~eto je u poslednjih nekoliko godina,
konkretno, plansko re{avanje ovih
problema. Tako je u 2002. godini kao
prvi korak ura|en Projekat dugoro~nog i srednjoro~nog razvoja i hitnih
intervencija vodosnabdevanja i kanalisanja (u daljem tekstu: Dugoro~ni
program razvoja)1. Ovim projektom

utvr|eno je postoje}e stanje komunalne infrastrukture vodosnabdevanja i

kanalisanja i utvr|en je program sa
dinamikom realizacije najhitnijih intrevencija, srednjoro~nog i dugoro~nog razvoja. Kao deo ovog projekta
Javno preduze}e "Komgrad" iz Ba~ke
Topole, koje je odgovorna komunalna
organizacija naselja, ve} je zapo~elo
aktivnosti na pobolj{anju postoje}eg
stanja.
Prva aktivnost u tom smeru je potpisivanje Sporazuma o razumevanju u
finansiranju i implementaciji Projekta
izgradnje postrojenja za pripremu vode za pi}e (PPV) u sklopu naselja Ba~ka Topola. Sporazum je potpisan sa
Agencijom za razvoj infrastrukture
lokalne samouprave, a sem anga`ovanja sredstava lokalne zajednice, finansijska pomo} }e se ostvariti kreditom
banke i donacijom Evropske agencije
za rekonstrukciju (EAR). Glavni projekat PPV-a je zavr{en. Trenutno se ~ekaju saglasnosti na projekat, a izgradnja objekta se o~ekuje u drugoj polovini 2005. g. U slede}im fazama izvr{i}e se dogradnje sistema u kontinuitetu, a prema usvojenim planovima
razvoja.
3.1.1 Objekti sistema
vodosnabdevanja
3.1.1.1 Vodozahvat

Zahvatanje podzemnih voda za potrebe vodosnabdevanja vr{i se iz "osnovnog vodonosnog kompleksa" kvartarnih sedimenata, koji se nalazi na dubini od 80 - 130 m. Bunari imaju projektovanu izda{nost od 10.0 - 15.0 l/s .
U funkciji je 7 bunara na izvori{tu i 2
bunara u gradu. Osnovne karakteristike bunara date su u Tabeli 3.1, a stanje kvaliteta zahva}enih podzemnih
voda, neposredno nakon hlorisanja,
na mestu vodozahvata u Tabeli 3.2.

Vodosnabdevanje i kanalisanje, dugoro~an razvoj,

srednjoro~an razvoj i
hitne intervencije, Zavod
za vodoprivredu,
Subotica, 2002.

Prema podacima iz Dugoro~nog programa razvoja, centralni kompleks

snabdeven je sa dva hidrofora kapaciteta od 2 x 5.000 litara, i sistemom hloLEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

11

Bunari

B1

B2

B3

B4

B5

B6

B7

TRG

A FR

Godina
izgradnje

1994

1997

1990

1994

1995

1995

1999

1994

1997

Lokacija

Izvori{te

Izvori{te

Izvori{te

Izvori{te

Izvori{te

Izvori{te

Izvori{te

Disp.

Disp.

Radi

Radi

Radi

Radi

Radi

Radi

Radi

Radi

Status (radi-ne
Radi
radi)

Dubina (m)

83

104

83

86

87

110

130

102

130

Zavr{ni
pre~nik (mm)

323

323

323

323

323

323

323

323

323

Projektovana
izda{nost (l/s)

10.0

15.0

12.0

12.0

15.0

15.0

15.0

15.0

15.0

Radni nivo
vode u bunaru
(mnm)

80.0

75.0

64.0

84.0

71.0

88.0

90.0

75.0

75.0

Registrovano
opadanje
nivoa

U toku 2004. godine u proseku 3.0 m (max. 5.0 m)

Broj regeneracija bunara

Godine
regeneracije

2001
- 2003

2001

2001

Pumpa proizvo|a~

AP6D7

AP6H8

EMU

EMU

KSB

KSB AP6H8

Kapacitet
pumpe (m3/h)

18.0

39.6

26.0

26.0

44.5

25.5

Napor pumpe
(m)

7.5

7.0

7.5

7.0

8.0

Snaga pumpe
(KW)

5.5

9.2

10.0

10.0

15.0

2001

2003

2001

EMU

KSB

25.2

26.0

46.0

7.0

7.0

6.0

6.5

15.0

11.0

19.0

15.0

Tabela 3.1: Bunari na teritoriji grada Ba~ka Topola

Izvor:J. P. "Komgrad", Ba~ka Palanka, 2005.

risanja. Na osnovu postoje}ih podataka, evidentno je da su dodatni problemi koji postoje u eksploataciji podzemnih voda starenje bunara, i opa12

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

danje nivoa podzemne vode, a da se

provode mere odr`avanja i pove}anja
izvori{ta kao {to su optimizacija rada
i regeneracija atrofiranih bunara. Na

Parametar kvaliteta

NO3-N
Cu
Fe
Cd
Pb
H2S
Miris
Suvi ostatak
Alkalitet
Uk. tvrdo}a
Slob. CO2
HPK
NH4-N
Al
Zn
Cl
Mg
Sr
CH4
Parametar kvaliteta
Mutno}a
Temperatura
@ar. ostatak
HCO3
Karb. tvrdo}a
Agresivni CO2
TOC
NO2-N
As
F
Cr
Mn
SO4
Boja
pH
Gubit. `ar.
CO3
St. tvrdo}a
Potr. KMNO4
Humin. materije

Vrednost

0
0,001
0.
0
0,01
0
Bez
363
71,5
12,4
25
2,0
0,42

izvori{tu postoje u`a i neposredna zona sanitarne za{tite. Op{tinska odluka

o sanitarnoj zoni za{tite izvori{ta
uskla|ena je sa relevantnim op{tinskim dokumentima.

Slika 2: Pogled na vodozahvat

Izvor: LEAP kancelarija Ba~ka Topola

0,015
11,4
22,1
1,56
0
Vrednost
0
14,5
231
436
7,6
0
1,24
0
0
0,32
0
0,06
0,8
10
7,7
132
0
4,8
4,0
0,28

Tabela 3.2: Stanje kvaliteta zahva}enih podzemnih voda *

3.1.1.2 Distributivna mre`a

Karakteristike distributivne mre`e

obuhva}ene centralnim sistemom vodosnabdevanja prikazane su u Tabelama 3.3, 3.4 i 3.5. Distribucioni sistem
nije u potpunosti razvijen i granastog
je tipa, {to stvara probleme kod snabdevanja vodom u pogledu kvaliteta
vode i slabijih pritisaka u udaljenijim
ta~kama vodovodne mre`e. Iz Dugoro~nog programa o postoje}em stanju
vodovodne mre`e mo`e se zaklju~iti
da osim institucionalne distributivne
mre`e u gradu postoji velika du`ina
neadekvatne mre`e jo{ iz perioda
snabdevanja vodom putem "mikrovodnih zajednica". Kod ovog dela
mre`e problemi se sastoje u upravljanju, odr`avanju, imovinskim odnosima ali i u samim tehni~kim karakteristikama kao {to su na pr. nedovoljni
pre~nici cevovoda (f 63 mm).
Prema podacima J.P. "Komgrad", koji
je isporu~ilac vode za pi}e, prose~na
isporu~ena koli~ina vode iznosi oko
2.500 m3/dan, maksimalna dnevna
oko 4.000 m3/dan, a minimalna oko
1.800 m3/dan. Na godi{njem nivou
potro{nja iznosi oko 156 l/stan./dan.
Evidentirani problemi u centralnom
sistemu vodosnabdevanja su: nedovoljna izgra|enost mre`e, nepostoja-

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

13

Izvor: Vodosnabdevanje i
Kanalisanje, Dugoro~an
razvoj, Srednjoro~an razvoj i Hitne intervencije
Zavod za vodoprivredu,
Subotica, 2002.

Godina

Jedinicamere

Du`ina javne vod. mre`e

2004

km

30,25

Broj zatvara~a na mre`i

kom.

Broj hidranata

kom.

160

Broj priklju~aka

kom.

3.600

Broj vodomera

kom.

2.500

Broj kvarova na mre`i

kom.

110

Broj kvarova po 1 km

kom./km

3.0

Tabela 3.3: Osnovni podaci o vodovodnoj mre`i

Izvor:J. P. "Komgrad", Ba~ka Palanka, 2005.

Pre~nik cevovoda (mm)

Du`ina (m)

300

250

200

150

100

63

Svega

1.240

2.480

3.900

5.250

13.560

3.820

30.250

13

17

45

13

100

Procenat (%)

Tabela 3.4: Du`ine cevovoda prema pre~nicima 2002.g.

Izvor: Vodosnabdevanje i Kanalisanje, Dugoro~an razvoj, Srednjoro~an razvoj i Hitne intervencije Zavod za vodoprivredu, Subotica, 2002.

Materijal cevi

DN(mm)

DN(mm)

DN(mm)

Liveno-gvozdene

^eli~ne

Pocinkovane

f 6/4

f 5/4

Azbest-cementne

300

250

200

30%

Polietilenske

63

10%

PVC

225

160

110

55%

Ukupno

5%

100%

Tabela 3.5: Procenat cevovoda prema materijalu

Izvor: J. P. "Komgrad", Ba~ka Palanka, 2005.

nje postrojenja za pripremu vode za

pi}e, nepostojanje rezervoara za
dnevno izravnavanje potro{nje sa crpnom stanicom za potiskivanje vode u
mre`u i neadekvatni pre~nici i materijal cevovoda (pocinkovane i A-C cevi). Mre`a postoje}eg centralnog sistema vodosnabdevanja prikazana je
na Slici 3.
Jedan od najve}ih problema s kojim se
suo~ava svaki operator je pitanje permanentnih, velikih gubitaka vode iz
sistema. Pouzdani podaci o ovim gubicima za Ba~ku Topolu ne postoje, a

14

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

procenjuje se da mogu dose}i i vi{e od

45% na osnovu iskustva za vodovode
u okolnim gradovima (Be~ej - oko
45%) i Srbiji. Jedan deo gubitaka je u
najve}em delu posledica neadekvatne
mre`e i neadekvatnih spojeva starih i
novih cevovoda, dok se jedan deo
(najmanje 10%) mo`e pripisati nelegalnim priklju~cima. U Vodoprivrednoj osnovi Srbije utvr|en je procenat
gubitaka vode u vodovodnoj mre`i
do 18% kao realan i prihvatljiv uz preporuku za smanjenje nepovratnih gubitaka na ovaj procenat. O~igledno je

Slika 3: Vodovodna mre`a Ba~ke Topole

Izvor: Vodosnabdevanje i kanalisanje, dugoro~an razvoj, srednjoro~an razvoj i hitne intervencije,Zavod za vodoprivredu, Subotica, 2002.

da se u racionalnijem kori{~enju distribucione mre`e nalaze velike rezerve koje trenutno nisu iskori{}ene, i
one bi trebalo da predstavljaju trajnu
orijentaciju operatora u cilju odr`ivog
kori{~enja resursa podzemnih voda.
Neracionalno je re{avanje pove}anja
proizvodnje vode bu{enjem novih bunara, a da se pri tom ne smanje gubici
na realnu meru. To podrazumeva ve}i
anga`man svakog komunalnog preduze}a na rekonstrukciji i dogradnji distribucione mre`e. U slu~aju Ba~ke
Topole Dugoro~nim programom razvoja predvi|ena je rekonstrukcija dela neadekvatne i dogradnja vodovodne mre`e putem izgradnje novih primarnih, sekundarnih i tercijarnih cevovoda. Time }e se stvoriti uslovi da
se ovaj problem re{i na odgovaraju}i
na~in. Veoma je va`no napomenuti,
da bez svo|enja gubitaka vode na racionalnu meru inostrani potencijalni
investitori ili donatori nisu spremni
obezbediti ulaganja neophodna u ovu
granu vodoprivrede.

3.1.2. Kvalitet vode u vodovodnom

sistemu

Kvalitet vode za pi}e predstavlja ozbiljan problem ovoga grada, a direkna

je posledica nepostojanja nekih klju~nih objekata u vodovodnom sistemu
Ba~ke Topole. U ovim uslovima, bez
postrojenja za kondicioniranje voda,
nemogu}e je obezbediti redovnu i
kvalitetnu isporuku vode za pi}e. Ovo
nepovoljno stanje dovodi do povremenih isklju~ivanja potro{a~a i potrebe za poja~anom dezinfekcijom i intenzivnim ispiranjem vodovodne
mre`e. U skladu sa tim, a prema instrukcijama Sanitarne inspekcije, vr{e
se i povremene sanitarno-higijenske
radnje na izvori{tu, kao i dodatno hlorisanje vode na mre`i.
S obzirom na ~injenicu da u vodovodnom sistemu Ba~ke Topole ne postoji
postrojenje za pripremu vode za pi}e,
kvalitet vode kontrolisan je na mre`i,
neposredno nakon hlorisanja vode na
vodozahvatu. Rezultati jednog karakteristi~nog, novijeg ispitivanja kvaliteta vode u distributivnoj mre`i prikazani su u Tabeli 3.6.

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

15

Boja

St Pt/Co

Miris

Bez

Mutno}a

0,99

NTU

pH

7,58

Utro{ak KMNO4

6,8

mg/l

Ostatak isparenja

365

mg/l

Elektri~na provodljivost

579

mik. S/cm

Rastvoreni kiseonik

15,96

% saturac

Amonijak

1,1

mgNH3/l

Hloridi

8,60

mgCl/l

Nitriti

manje od 0,002

mgNO2/l

Nitrati

2,27

mgNO3/l

Gvo`|e (ukupno)

0,35

mgFe/l

Tabela 3.6: Ispitivanje kvaliteta vode na mestu - vodozahvat /mre`a/

Izvor: Izve{taj o ispitivanju vode za pi}e, Zavod za za{titu zdravlja Subotica, 11.04.2005.

Pravilnik o higijenskoj
ispravnosti vode za pi}e
Sl. gl. SRS 42/98
(ZZZZ Subotica)

Sekretarijat za za{titu
`ivotne sredine i odr`ivi
razvoj Vojvodine,
Internet stranica

Dostavljeni uzorak vode za pi}e ocenjen je kao neodgovaraju}i zbog pove}ane koncentracije amonijaka od
1,1 mg/l (MDK 0,1 mg/l) i koncentracije gvo`|a od 0,35 mg/l (MDK 0,3
mg/l). Tehnolo{kim postupkom kondicioniranja i dezinfekcije mogu se
parametri kvaliteta vode svesti na
Pravilnikom2 propisane vrednosti. To
bi moglo da se ostvari jednim delom
ve} u toku ove godine izgradnjom postrojenja za kondicioniranje vode,
prema programu radova opisanom u
uvodnom delu ovog izve{taja. Prema
statisti~kim podacima na podru~ju regiona Severne Ba~ke fizi~ko-hemijska
neispravnost uzoraka je 100% (bar jedan parametar prelazi MDK), a mikrobiolo{ka neispravnost se kre}e u
rasponu od oko 16%.3
3.2 Prikaz stanja vodosnabdevanja u mesnim zajednicama
3.2.1 Uvod

Na teritoriji op{tine Ba~ka Topola postoje 23 mesne zajednice. Prema popi-

16

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

su 2002. god. u ovim naseljima `ivelo

je ukupno 22.074 stanovnika ili 57,7 %
ukupnog stanovni{tva op{tine. Broj
stanovnika u naseljima je razli~it - od
samo nekoliko (Obornja~a - 2 st.), ili
manje od 100 (Bogara{ - 94 st.), do
onih sa nekoliko hiljada stanovnika
(Stara Moravica - 5.699 st.).
Snabdevanje vodom u ovim naseljima
re{avano je samoorganizovanjem njihovih stanovnika. Po naseljima su bu{eni bunari, opremani bunarskim
pumpama i hidroforima, na koje su se
priklju~ivale grupe potro{a~a, preko
razvodne vodovodne mre`e. Ovi potro{a~i ~inili su tzv. "mikrovodnu zajednicu" a ovaj vid snabdevanja vodom nazvan je "mikrovodni sistem".
Podaci o postoje}em stanju snabdevanja vodom, u svim mesnim zajednicama na podru~ju op{tine, nisu bili dostupni. Me|utim, za mesnu zajednicu
Baj{a na raspolaganju je bila zna~ajna
tehni~ka dokumentacija o postoje}em
stanju vodosnabdevanja i planovima
za rekonstrukciju vodovoda Baj{a. Tako }e, na primeru ove mesne zajedni-

ce, biti prikazano postoje}e snabdevanje vodom preko mikrovodnih sistema i njihovo prerastanje u mesni vodovod - u budu}nosti. Slika 4 prikazuje tipi~an izgled bunara u Baj{i.

3.2.2.2 Postoje}e stanje snabdevanja

vodom

Sada{nje snabdevanje vodom naselja

Baj{a vr{i se sa 19 mikrovodnih sistema, od kojih se svaki sastoji od bu{e-

Slika 4: Bunar u Baj{i

Izvor: Kancelarija LEAP-a, Ba~ka Topola

3.2.2 Mesna zajednica Baj{a

3.2.2.1 Op{ti podaci

U mesnoj zajednici - naselju Baj{a,

prema popisu 2002. god., `ivelo je
2.568 stanovnika. Po broju stanovnika
Baj{a je na tre}em mestu, iza Stare
Moravice (5.699) i Pa~ira (2.948). Prema ranijim podacima (popisi iz 1981. i
1991. g.) u Baj{i je bilo oko 1.150 doma}instava sa oko 210 ovaca, 6.500
svinja i 800 odnosno 250 grla krupne
stoke.
U planovima za rekonstrukciju vodosnabdevanja u Baj{i, ra~una se sa
3.000 stanovnika, 500 grla krupne i
5.000 grla sitne stoke.4

nog bunara, bunarske pumpe, hidrofora i distribucione mre`e.

U Tabeli br. 3.7 dat je raspored doma}instava po mikrovodnim sistemima i
procenjene potrebe vodosnabdevanja,
odre|ene proporcionalno broju doma}instava na svakom sistemu i
ukupne projektovane maksimalne ~asovne potro{nje u naselju Baj{a od 18
l/s.
Trebalo bi naglasiti da su svi mikrovodni sistemi me|usobno razdvojeni
i predstavljaju potpuno autonomne
jedinice vodosnabdevanja.
U prethodnom tridesetogodi{njem
periodu, postoje}i bunari i oprema u
njima su dotrajali. Tako|e, dotrajala je
i distributivna mre`a mikrovodnih sistema.

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

17

Idejni projekat rekonstrukcije vodovoda

Baj{a, Krug D.O.O.
Kula, 2004.

Procenjena max.
~asovna potro{nja (l/s)

Broj doma}instava

Mikrovodni sistem

Lokacija
bunara
ulica

1.

Mo{orin

70

1,04

2.

Slova~ka

55

0,80

3.

Vinogradska

54

0,79

4.

Srpska

58

0,85

5.

Kratka

61

0,89

6.

M. Tita

68

1,00

7.

Blatna

90

1,35

8.

Zaba{ta

70

1,04

9.

Zakina

94

1,41

10.

Parlag

84

1,25

11.

Srpska(2)

75

1,11

12.

Va{ari{te

45

0,64

13.

Poljska

85

1,27

14.

Topolski put

16

0,19

15.

D.P. Baj{a

25

0,33

16.

Petefi [andor

75

1,11

17.

[kola-Zabavi{te

1,09

18.

Slova~ka (2)

60

0,88

19.

Petefi [andor (2)

65

0,96

UKUPNO

1150 18,00

Tabela 3.7: Mesna zajednica Baj{a - mikrovodni

sistemi
Izvor: Idejni projekat rekonstrukcije vodovoda - Baj{a,
Krug D.O.O. Kula, 2004.

3.2.2.3 Kvalitet vode u mikrovodnim

sistemima

Zavod za za{titu zdravlja iz Subotice

vr{i osnovne analize vode za pi}e, na
zahtev korisnika mikrovodnih sistema iz Baj{e. U Tabeli br. 3.8 dat je pre18

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

gled Izve{taja o ispitivanju vode za pi}e, sa kojima se raspolagalo.

Od 7 uzoraka vode uzetih iz mre`e,
na slavinama, samo je jedan bio odgovaraju}eg kvaliteta vode za pi}e. Kod
ostalih uzoraka utvr|eno je pove}ano
prisustvo bakterija (aerobnih mezofilnih, koliformnih i streptokoka fekalnog porekla) i pove}anih koncentracija amonijaka i gvo`|a, pove}ane mutno}e, prisustvo boje i neodgovaraju}e
pH vrednosti.
Me|utim, treba napomenuti da se radi o ispitivanjima uzoraka vode iz
mre`a, koje se napajaju iz bunara pli}ih od 120 m.
3.2.2.4 Planovi razvoja vodovoda
Baj{a

Logi~an sled razvoja vodosnabdevanja u naseljima kao {to je Baj{a, je povezivanje mikrovodnih sistema i izgradnja mesnog vodovoda. Pored zajedni~ke vodovodne mre`e, ovi vodovodi imaju i zajedni~ke bunare, sa
prate}im objektima i opremom (rezervoar, pumpna stanica), zajedni~ko
upravljanje, kontrolu rada i odr`avanje sistema.
U Baj{i je ura|en Idejni projekat rekonstrukcije vodovoda, kojim su
predvi|eni radovi u dve faze:
povezivanje svih 19 postoje}ih i dva
nova bunara u prstenastu vodovodnu mre`u, opremanje novih bunara i
uklju~enje u eksploataciju;
zamenu postoje}e distributivne mre`e i izgradnju nove vodovodne mre`e u delovima naselja koji nisu obuhva}eni radovima u prethodnoj fazi.
Ova etapa u razvoju vodosnabdevanja u mesnim zajednicama, koja smenjuje dosada{nju tzv. "spontanu" (bla`i izraz za "stihijnu") - neplansku fazu, mora se zasnivati na planskoj i
tehni~koj dokumentaciji. Ova dokumentacija obuhvata elemente urbanisti~kog planiranja, izbor i za{titu lokacija bunara i drugih objekata vodo-

Ev. br.
uzorka
P/02966

Datum
15.6.2004.

Lokacija
ul. Kratka
1 - porod.
ku}a

P/02967

15.6.2004.

ul. Zaba{ta
35 porod.
ku}a

P/02968

15.6.2004.

P/02979

Mikrovodn
i sistem
(5) Kratka

Mi{ljenje5
Ne
odgovara

Nalaz
prisustvo boje, pove}. mutno}a,
pov. konc. amonijaka, pov. konc.
gvo`|a

(8) Zaba{ta

Ne
odgovara

pove}. mutno}a, pov. konc.

amonijaka, pov. konc. gvo`|a

ul. Krajnja
1 porod.
ku}a

(13) Poljska

Ne
odgovara

aerob. mezof. bakter., kolif. bakterije, streptokoke, pove}.

mutno}a, pov. konc. amonijaka,
pov. konc. gvo`|a.

15.6.2004.

EKO
~esma slavina

(18)
Osnovna
{kola

Ne
odgovara

ve}i broj aerobnih mezofilnih

bakterija

P/04625

27.9.2004.

EKO
~esma slavina

(18)
Osnovna
{kola

Ne
odgovara

neodgovaraju}a pH vrednost

P/05048

25.10.2004.

EKO
~esma slavina

(18)
Osnovna
{kola

Odgovara

P/00412

27.01.2005.

EKO
~esma slavina

(18)
Osnovna
{kola

Ne
odgovara

aerob. mezof. bakterije, neodgovaraju}a pH vrednost

Tabela 3.8: Mesna zajednica Baj{a - Ispitivanje vode za pi}e

Izvor: Izve{taji o ispitivanju vode za pi}e (Zavod za za{titu zdravlja-Subotica,2004. i 2005. god.) - 7 uzoraka.

Dubina
bu{enja (m)

Zacevljen
od-do (m)

Pre~nik
(mm)

Filtarska
konstrukcija
od-do (m)

Konstatovana izda{nost (l/s)

B-1/2002 Slova~ka ul.

120

0,00-61,50

323

46,50-90,30

10,0

B-2/2002 Krug zadruge

125

0,00-61,50

323

45,00-100,0

8,0

Oznaka
bunara

Lokacija

Tabela 3.9: Karakteristike novih bunara

Izvori: Hidrogeolo{ki izve{taj o bu{enju bunara B-1 i B-2/2002 za vodovod u naselju Baj{a, "Panakva"-Novi
Sad,2002.god.

snabdevanja, tehni~ku dokumentaciju

- idejne i glavne projekte i re{enja vlasni~kih i statusnih pitanja vezanih za
organizaciju i eksploataciju mesnog
vodovoda.
3.2.2.5 Izrada novih bunara

Tokom jula i po~etkom avgusta meseca 2002. god. u Baj{i su izbu{ena dva
nova bunara (B-1/2002 i B-2/2002).
Ovi bunari ozna~ili su po~etak rekonstrukcije vodovoda Baj{a, tj. prelazak
sa mikovodnih zajednica i mikrovodnih sistema na zajedni~ki - mesni vo-

dovod, u kojem }e ova dva nova bunara predstavljati osnovno izvori{te

vode za pi}e i protivpo`arne potrebe
celog naselja.
Bunar B-1: Fizi~ko-hemijske analize
uzorka vode, izvr{ene u Laboratoriji
JKP "Vodovod i kanalizacija" Novi
Sad, pokazala je da nema prekora~enja maksimalno dozvoljenih koncentracija hemijskih parametara, osim
ukupnog gvo`|a 0,456 mg/l (MDK 0,3
mg/l) i mangana 0,056 mg/l (MDK
0,05 mg/l).
Bunar B-2: Fizi~ko-hemijske analize
uzorka vode, izvr{ene u Laboratoriji

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

19

Pravilnik o higijenskoj
ispravnosti vode za
pi}e ("Sl. list SRJ",
br. 42/98)

JKP "Vodovod i kanalizacija" Novi

Sad, pokazala je da nema prekora~enja maksimalno dozvoljenih koncentracija hemijskih parametara, osim
ukupnog gvo`|a 0,636 mg/l (MDK 0,3
mg/l) i mangana 0,076 mg/l (MDK
0,05 mg/l).
Oba bunara nisu opremljena pumpama, hidroforima, ure|ajima za dezinfekciju vode, elektro opremom i automatikom.
3.2.3 Mesna zajednica
Stara Moravica

vodomera i da se srazmerno pove}ao

broj kvarova na mre`i.
Trenutno je ukupna du`ina cevovoda
41,4 km, cevovodi su uglavnom izgra|eni od neadekvatnog materijala, oko
70% cevovoda je starije od 25 godina,
a oko 30% cevovoda izme|u 25 i 50
godina.
Osnovna analiza uzorka vode iz mre`e prikazana u Tabeli 3.14, pokazala je
da analizirana voda ne odgovara zahtevima propisanim Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti vode za pi}e
zbog pove}anih koncentracija amonijaka 0,71mg/l (MDK 0,1mg/l) i gvo`|a
0,78 mg/l (MDK 0,3 mg/l), kao i zbog
pove}ane mutno}e i neprijatnog mirisa.

Mesna zajednica Stara Moravica drugo je zna~ajnije naselje za koje su bili

dostupni osnovni podaci o stanju sistema vodosnabdevanja.
Zahvatanje podzemne vode
3
za potrebe vodosnabdeva- Broj bunara
nja vr{i se sa dve lokacije Godina izgradnje
1986
putem ~etiri bunara, od ~eVodozahvat
ga se tri nalaze na parceli Lokacija
Komunalnog preduze}a
Status (radi-ne radi)
radi
"Standard", a jedna na privatnoj parceli. U toku je i iz- Dubina (m)
91
gradnja petog bunara, koji
219
je ve} izbu{en, ali jo{ nije Zavr{ni pre~nik (mm)
zavr{en. Osnovne karakte- Projektovana izda{nost (l/s)
42
ristike tri bunara koji se nalaze na prvoj lokaciji izvori- Prose~na izda{nost u 2004.g. (l/s)
{ta date su u Tabeli 3.10.
Radni nivo vode u bunaru (m)
11,7 - 21,9
Bunari nisu opremljeni nikakvom opremom za pre~i- Registrovano opadanje nivoa
{~avanje, a postupkom hlo1
risanja vr{i se bakteriolo{ka Broj regeneracija bunara
dezinfekcija vode. Zbog ne- Godine regeneracije
1996
dostatka adekvatne pripreJastrebac "Ni{"
me, voda za pi}e sadr`i Pumpa - proizvo|a~
koncentracije gvo`|a i
3
151
amonijaka koje prelaze Pra- Kapacitet pumpe (m /h)
vilnikom dozvoljene vred- Napor pumpe (m)
nosti.
Snaga pumpe (KW)
52
Na osnovu prikupljenih podataka o distribucionoj El. oprema - tip - godina monta`e
1988
mre`i mo`e se zaklju~iti, da
delimi~no
je u periodu od 1996. g. do Upravljanje - automatika
2004. g. do{lo do male pro- Napomene
mene u du`ini vodovodne
mre`e, broja priklju~aka i Tabela 3.10: Mesna zajednica Stara Moravica - osnovne karaketristike bunara
Izvor: K.P. "Standard" Stara Moravica

20

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

Godina

Jedinica mere

1996

2004.

Du`ina javne vod. mre`e

km

41

41,4

Broj zatvara~a na mre`i

kom.

62

62

Broj hidranata

kom.

16

18

Broj priklju~aka

kom.

2350

2450

Broj vodomera

kom.

2150

2300

Broj kvarova na mre`i

kom.

35

45

Broj kvarova po 1 km

kom./km

0,85

1,1

Tabela 3.11: Osnovni podaci o vodovodnoj mre`i

Izvor: J.K.P. "Standard" Stara Moravica

DN(mm)

Du`ina
(km)

Pocinkovane

50

1,4

Azbest-cementne

80

7,6

100-250

50-80

25,85

100-300

Materijal cevi

DN (mm)

Du`ina
(km)

Ukupna du`ina (km)

Liveno-gvozdene
^eli~ne

Polietilenske

1,4

3,5

2,9

10,5

25,3

3,65

29,5

71,2

6,55

41,4

100

Betonske
Ukupno

34,85

Tabela 3.12: Materijal cevi i dimenzije (stanje 2004. god.)

Izvor: J.K.P. "Standard" Stara Moravica

Materijal cevi

starih do 25 godina
(km)

starih 25 do 50
godina (km)

starijih od
50 godina (km)

Liveno-gvozdene
^eli~ne
Pocinkovane

1,4

Azbest-cementne

10,5

Polietilenske

29,5

Betonske
Ukupno

29,5

11,9

Tabela 3.13: Starost vodovodne mre`e (stanje 2004.)

Izvor: J.K.P. "Standard" Stara Moravica

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

21

Boja

10

Miris

Stran

Mutno}a

6,72

NTU

pH

7,66

Utro{ak KMNO4

6,05

mg/l

Ostatak isparenja

387,0

mg/l

Elektri~na provodljivost

614,0

mik. S/cm

Amonijak

0,71

mgNH3/l

Hloridi

5,1

mgCl/l

Nitriti

manje od 0,002

mgNO2/l

Nitrati

manje od 2,0

mgNO3/l

0,78

mgFe/l

Gvo`|e (ukupno)

Tabela 3.14: Izve{taj o ispitivanju vode za pi}e za ~esmu u upravnoj zgradi

Izvor: Izve{taj o ispitivanju vode za pi}e, Zavod za za{titu zdravlja Subotica, 26.12.2004.

4. ANALIZA TENDENCIJA I
TRENDOVA U SKOROJ
BUDU]NOSTI
Osnovne postavke moderne vodoprivrede baziraju se na integralnom, racionalnom i odr`ivom upravljanju
vodnim resursima. Ove postavke se
odnose i na va`ne vodoprivredne grane koje su predmet ovog LEAP-a:
kvalitet i koli~ine vode za pi}e, kanalisanje/ tretman otpadnih voda i za{titu kvaliteta povr{inskih, podzemnih
voda, jezera i kanala. Trendovi i tendencije vodosnabdevanja u skoroj budu}nosti mogu se posmatrati sa
aspekta kvantiteta i kvaliteta vode za
pi}e.
4.1 Kvantitet vode za pi}e

Integralno upravljanje vodnim resursima podrazumeva prostorno utvr|ivanje raspolo`ivih vodnih resursa (po
kvantitetu i po kvalitetu) i dugoro~nu
strategiju kori{}enja vodnih resursa u
skladu sa potrebama pojedinih vodoprivrednih grana. U tom kontekstu
trebalo bi sagledavati potrebe vodo-

22

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

snabdevanja na svim nivoima: od republi~kih do lokalnih.

Racionalno kori{}enje vodnih resursa
podrazumeva: kori{}enje visokokvalitetnih voda samo za potrebe vode za
pi}e, a zahvatanje manje kvalitetnih
voda iz vodotoka i jezera uz neophodan tretman, za potrebe navodnjavanja (dobra poljoprivredna praksa GAP), industrijskih tehni~kih voda i
ostalih namena koje su manje zahtevne po pitanju kvaliteta sirove vode.
Kada je vodosnabdevanje Vojvodine u
celini u pitanju, ve} du`e vreme postoji kratkoro~no, srednjero~no i dugoro~no strate{ko opredeljenje koje je
definisano u mnogim strate{kim dokumentima (Vodoprivredna osnova
Srbije - VOS, Koncepcija vodosnabdevanja Vojvodine, Prostorni plan Srbije
itd) i koje je prihva}eno i od stru~ne i
od {ire javnosti. Kratkoro~no i srednjoro~no re{enje se bazira na racionalnom kori{}enju lokalnih resursa podzemnih voda uz ve}e kori{}enje povr{inskih voda. To podrazumeva i neophodnu rekonstrukciju i dogradnja
objekata i infrastrukture sistema (re-

Visokokvalitetne vode
(106m3/ god.)

Industrija (106m3/ god.)

13,9

1,69

Ukupno (106m3/ god.)

15,5

Tabela 4.1: Potrebe za vodom za teritoriju Ba~ke Topole do 2021.g

Izvor: Vodoprivredna Osnova Srbije, 1996.

generaciju atrofiranih i izgradnju novih bunara, izgradnju novih rezervoara, rekonstrukciju postoje}ih i izgradnju novih postrojenja za preradu vode, zamenu postoje}ih dotrajalih i neadekvatnih cevovoda i postepeno
pro{irenje mre`e cevovoda), smanjenje gubitaka u mre`i kako na cevovodima tako i na ~vorovima, uz medijsku kampanja racionalnog kori{}enja
vode u doma}instvima i odgovaraju}u politiku cena vode. Uspostavljanje
sistematskih merenja proticaja i pritiska na vodovodnim sistemima uz matemati~ko modeliranje mre`e, osnov
su za hidrauli~ku analizu postoje}eg
stanja, na kojem bi trebalo da se bazira program smanjenja gubitaka i racionalno planiranje revitalizacije, rekonstrukcije i dogradnje sistema.
Dugoro~na strategija vodosnabdevanja bazira se na kori{~enju lokalnih izvori{ta sa povezivanjem na regionalne sisteme kori{~enja vodnih resursa.
Prema preporukama VOS-a kratkoro~no i dugoro~no perspektivno snabdevanje visokokvalitetnom vodom
naselja i industrije treba da bude iz
Osnovnog vodonosnog kompleksa
Vojvodine, aluvijalne izdani izme|u
Bezdana i Bogojeva (re~ne vode Dunava), a vodom ni`eg kvaliteta iz lokalnih vodotoka. Poslednja u nizu
studija koja bi trebalo da defini{e regionalne vodne resurse za celu teritoriju Vojvodine i odredi na~in njihovog
kori{}enja je Studija alternativnih re{enja vodosnabdevanja Vojvodine, ~ija je izrada u toku.
U Tabeli 4.1 su date ukupne predvi|ene potrebe Ba~ke Topole za vodom
odre|ene na osnovu broja stanovnika, priklju~enosti na vodovodne siste-

me i norme potro{nje za projektovani

period do 2021.g.
Odr`ivo kori{}enje vodnih resursa
uvodi novu kategoriju racionalnog
na~ina kori{}enja voda uz vo|enje ra~una o o~uvanja vodnih resursa za
potrebe budu}ih generacija. Odr`iv
na~in vodosnabdevanja podrazumeva brigu i o kvantitetu i o kvalitetu
svih voda (povr{inskih i podzemnih) i
usko je povezan sa integralnim i racionalnim upravljanjem vodnim resursima. Strategija Evropske Zajednice
(EZ) odre|ena je klju~nim dokumentom u oblasti voda - Okvirnom direktivom za vode (Water Framework Directive - WFD 2000/60/EC). Sprovo|enje Okvirne direktive re{ava se kroz
aktivnosti niza radnih grupa od kojih
je jedna od najva`nijih organizacija
upravljanja vodama na bazi slivova
(River Basin Management - RBM) i
njenih prate}ih dokumenata. Nova
strategija EZ zahteva}e temeljitu reorganizaciju postoje}e vodoprivredne
slu`be, koja }e biti vo|ena od strane
multidisciplinarno edukovanih stru~njaka. Osnovni zadatak Okvirne direktive je dostizanje dobrog ekolo{kog stanja povr{inskih i podzemnih
voda, a gde to nije mogu}e - dobrog
ekolo{kog potencijala do 2012. g. za
zemlje ~lanice EZ.
4.2 Smanjenje prose~ne specifi~ne potro{nje vode u skladu sa
evropskim i svetskim trendovima

Prose~na specifi~na potro{nja vode za

pi}e u doma}instvu, u Srbiji, je visoka
i iznosi uklju~uju}i i manje proizvodne pogone i preduze}a oko 170
l/st.dan,. U op{tinama sa manje od
25.000 stanovnika potro{nja vode je

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

23

ispod proseka, dok je u velikim gradovima specifi~na potro{nja vode za

pi}e veoma visoka (na pr.: 233 l/st.dan
u Beogradu u 2003. godini, prema podacima iz GUP-a Beograda 2021.).
Potro{nja vode u Srbiji je ve}a nego u
drugim evropskim zemljama. Primera radi, potro{nja vode u Nema~koj je
oko 125 l/st.dan. Na temelju iskustava
unutar EZ i nekih zemalja u tranziciji,
o~ekuje se pad potro{nje vode u budu}nosti. Razlozi i mogu}nosti za
smanjenje prose~ne specifi~ne potro{nje vode su: pove}anje cene vode za
pi}e, redovna naplata utro{ene vode,
popravka cevi i armatura koji cure,
smanjenje gubitaka u vodovodnom
sistemu, instalacija novih i osetljivih
vodomera, kori{}enje vode na ekonomi~an na~in (na pr.: tu{iranje umesto
kupanja, zatvaranje slavine za vreme
pranja i sl.), pribor koji {tedi vodu
(ograni~enje mlaza, ispiranje pod pritiskom, zaustavljanje tu{a, termostati
i sl.), ku}ni aparati koji {tede vodu, sakupljanje i kori{}enje ki{nice za zalivanje ba{te ili ku}nih biljki i dr.
4.3 Problemi finansiranja
vodosnabdevanja

Mo`e se re}i, da su osnovni problemi

snabdevanja vodom za pi}e u Vojvodini direktno proiza{li iz dugogodi{njeg neadekvatnog finansijskog ulaganja u ovu oblast. Nedovoljni kapaciteti, lo{e stanje infrastrukture, lo{
kvalitet usluga itd. posledica su lo{eg
stanja u ovoj komunalnoj delatnosti.
Posebno se to odnosi na seoska naselja i njihov zastareli i neadekvatni na~in snabdevanja vodom. Re{enje ovog
problema je u adekvatnom ulaganju u
ovu oblast a za to je neophodno dosti}i ekonomsku cenu vode, kao {to je to
ve} u~injeno u nekim od zemalja u
okru`enju. Trenutno cena vode u Hrvatskoj iznosi 1 evro, Ma|arskoj 2
evra, Francuskoj 3 evra, a u Nema~koj
5 evra po kubnom metru vode.

24

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

Me|utim, zbog stanja u kojem se nalazi vodosnabdevanje u celini to je te{ko sprovesti i to iz dva osnovna razloga: radi neredovitog i nekvalitetnog
snabdevanja vodom za pi}e s jedne
strane i niskog `ivotnog standarda
stanovni{tva koje nije objektivno u
mogu}nosti da izdr`i teret ekonomske cene vode - s druge strane. Stoga
re{enje treba tra`iti u postepenom,
planskom investiranju lokalnih zajednica uz pomo} me|unarodnih donacija i kredita. Lokalni akcioni planovi
pokazali su se kao efikasno pomo}no
sredstvo u re{avanju ovih problema.
Postepeno uvo|enje ekonomske cene
vode pove}alo bi profitabilnost i kreditnu sposobnost komunalnih preduze}a i tako moglo da re{i najakutnije
probleme vodosnabdevanja (odr`avanje postoje}ih i ulaganje u izgradnju
novih sistema) u relativno kratkom
vremenskom periodu. Me|utim, va`an preduslov je podizanje nacionalnog dohotka po stanovniku na nivo,
koji mo`e podneti ovaj teret ulaganja.
Paralelno bi trebalo ja~ati dru{tvenu
svest, promovisanjem vode kao strate{ke sirovine i edukovanjem stanovni{tva da ovaj problem nije mogu}e
re{iti bez velikih ulaganja i {ire i u`e
dru{tvene zajednice.
4.4. Primena Direktive o vodi za
pi}e (DWD 98/83/EC)

Uslovi Direktive o vodi za pi}e (DWD

98/83/ EC - u daljem tekstu Direktiva)
su skupi i zahtevni. Iz raspolo`ivih izve{taja se vidi da ve}ina sistema vodosnabdevanja u SCG (pa tako i Vojvodini) ne zadovoljava u potpunosti
uslove propisane DWD ili zbog lo{eg
kvaliteta sirove vode ili zbog neadekvatne tehnologije tretmana vode na
postrojenjima. Sem toga, treba da bude uzeto u obzir zaga|enje vode u distribucionom sistemu (nedovoljna
dezinfekcija, neadekvatan materijal
cevi u distribucionoj mre`i: A-C, po-

cinkovne ili plasti~ne cevi, olovni cevovodi u doma}instvima).

Prema Direktivi voda bi trebalo da
odgovara grani~nim vrednostima "na
slavini potro{a~a" (ta~ka uskla|enosti). Tranzicione/ prelazne vrednosti
(LV) trebale bi da budu izvedene na
osnovu studije procene rizika, izvr{ene od strane specijalista higijeni~ara.
Grani~ne vrednosti moraju da budu
ograni~ene na odre|en period vremena., na pr. do 2010.g. Nema smisla prihvatiti veoma stroge grani~ne vrednosti, koji se ne mogu prakti~no ni
primeniti ni sprovesti.6
Tro{kovi uskla|ivanja kvaliteta vode
za pi}e sa standardima i uslovima
DWD 98/83/EC su zna~ajni (procenjuju se na milijarde evra). Radi toga
predlo`eno je u okviru NEAP-a, pobolj{anje monitoringa i prihvatanje
prelaznih (ne tako zahtevnih) grani~nih vrednosti izvedenih iz DWD. To
me|utim mora da bude bazirano na
tehni~ko-ekonomskoj studiji
4.5. Usvajanje i primenjivanje
novog Pravilnika o higijenskoj
ispravnosti vode za pi}e

Ministarstvo zdravlja je pokrenulo

akciju postepenog uskla|ivanja standarda vode za pi}e sa evropskim
standardima definisanim u Direktivi
o vodi za pi}e (DWD 98/83/EC). Nacrt
Pravilnika treba da predstavlja prvi
korak u tom smeru. U sada{njem trenutku neki parametri kvaliteta vode
usvojeni po na{im standardima nisu
uskla|eni i prema{uju dopu{tene
vrednosti prema Direktivi o vodi za
pi}e. To se odnosi prvenstveno na: arsen, olovo, gvo`|e i nitrate. Pravilnikom se predvi|a usvajanje i primenjivanje prelaznih limitiraju}ih vrednosti za svaki od ovih parametara od
slu~aja do slu~aja, a koje bi se odre|ivalo zavisno od procene uticaja na
ljudsko zdravlje.

5. PROCENA PRO[LOG,
SADA[NJEG I BUDU]EG
UTICAJA NA @IVOTNU
SREDINU, ZDRAVLJE
LJUDI I STANDARD
@IVOTA
U dokumentu "Procena o `ivotnoj sredini Evrope", koju je tokom 1997. i
1998. godine pripremila Evropska
agencija za `ivotnu sredinu, zaklju~eno je da je `ivotna sredina u na{oj zemlji relativno dobro o~uvana i relativno manje ugro`ena nego u ostalim
evropskim zemljama. Ova se konstatacija mo`e objasniti ~injenicom da je
je celokupna privreda Srbije u poslednjih petnaestak godina radila sa bitno
smanjenim kapacitetima pa je na taj
na~in i smanjeno delovala na ugro`avanju i zaga|enju `ivotne sredine.
O~ekivani rezultat bio bi smanjenje
stepena zaga|enosti `ivotne sredine,
me|utim zbog lo{e ekonomske i finansijske situacije dru{tvena zajednica nije bila u mogu}nosti da izdvoji
neophodna sredstva za ulaganje u za{titu i unapre|enje `ivotne sredine.
Na{li smo se tako u stanja u kojem su
pokazatelji zaga|ivanja i degradacije
`ivotne sredine u na{oj zemlji o~igledni, a potencijalni rizici i ugro`enost `ivotne sredine u novije vreme
uve}ani.7
Voda, za koju se ne bez razloga ka`e
da je "izvor `ivota", izuzetno je zna~ajna za odr`ivi razvoj i za o~uvanje
`ivotne sredine u celini, za smanjenje
siroma{tva i gladi, neophodan je
preduslov zdravlja ljudi i obezbe|ivanja kvalitetnih uslova `ivota. Pravo na
`ivot u zdravoj `ivotnoj sredini podrazumeva i pristup higijenski ispravnoj i kvalitetnoj vodi za pi}e. U tom
kontekstu redovno snabdevanje kvalitetnom i bezbednom vodom za pi}e
kao i osnovni sanitarni i higijenski
uslovi `ivota smatraju se jednim od
osnovnih ljudskih prava.
Projektom Formiranje indikatora odr`ivog razvoja, koje je izradilo Mini-

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

25

Izvor: Matrica akcionog

plana NEAP- a. Ta~ka 8.
Upravljanje vodama i
vodni resursi Cilj 8.11:
Prilagoditi standarde za
vodu za pi}e zahtevima
Direktive o vodi za pi}e
98/83/EC do 2007.
godine

Profesor dr Milan
Matavulj iz nevladine
organizacije Za odr`ivi
razvoj Akcija XXI
ZORA XXI iz Novog
Sada,

Kvantitet voda

Godi{nje povla~enje podzemnih i povr{inskih

voda kao procenat od ukupne dostupne koli~ine voda

Kvalitet voda

BPK5 u vodotocima, koncentracija fekalnih koliformnih bakterija u slatkim vodama

Povr{inske
vode

Koncentracija azota i fosfora u povr{inskim vodama

Ribarstvo

Godi{nji ulov glavnih ribljih vrsta

Vode

Reke i jezera

Tabela 5.1: Indikatori odr`ivog razvoja

Izvor: Ministarstvo za nauku i za{titu `ivotne sredine

starstvo za nauku i za{titu `ivotne

sredine (u vreme izrade dokumenta:
Ministarstvo za za{titu prirodnih bogatstava i `ivotne sredine) odre|ene
su kategorije i osnovne grupe indikatora `ivotne sredine prema metodologiji Ujedinjenih Nacija. Za kategorije
vode i reke i jezera indikatori su prezentovani u Tabeli 5.1.
Neracionalno kori{}enje resursa freatskih podzemnih voda, ~esto uz "raubovanje" bunara, dovodi do delomi~nog iscrpljivanja ovog akvifera i sni`avanja nivoa ovih voda. Ovo "povla~enje" podzemnih voda u dublje slojeve definitivno ima uticaja na biljni i
`ivotinjski svet, pa time i na `ivotnu
sredinu u celini. Na to uti~u i niski nivoi povr{inskih voda u periodu letnjih malovodnih meseci, kada je smanjeno prihranjivanje podzemnih voda, kao posledica su{nih perioda bez
padavina.
Snabdevanje neodgovaraju}im kvalitetom vode za pi}e ima posledice po
ljudsko zdravlje i zbog toga posebno
treba voditi ra~una o tzv. rizi~nim
grupama: deci, trudnicama, dojiljama
i starijim bolesnim osobama. Redovno i transparentno obave{tavanje stanovni{tva o kvarovima u vodovodnom sistemu, koji mogu da uti~u na
ljudsko zdravlje treba da bude obezbe|eno putem javnih sredstava informisanja. U nekim zemljama dr`ava finansira snabdevanje fla{iranom vodom rizi~ne grupe stanovni{tva sve
dok se ne dostigne zadovoljavaju}i

26

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

kvalitet vode za pi}e u vodovodnoj

mre`i.
Podaci o istorijatu vodosnabdevanja u
Vojvodini, koji poti~u iz perioda neposredno posle II svetskog rata, pokazuju da se u to vreme manje od 2%
stanovni{tva snabdevalo vodom putem javnih vodovoda, a vi{e od 98% iz
javnih uli~nih bunara ili kopanih bunara prve, freatske izdani. Sve do ranih 60-tih godina pro{log stole}a, nije
postojalo organizovano snabdevanje
vodom u Vojvodini, pa tako ni intenzivne eksploatacije podzemnih voda.
Takvo stanje imalo je za posledicu gotovo nepromenjen nivo podzemnih
voda, pa u skladu sa time i zanemariv
uticaj ovih promena na `ivotnu sredinu. S druge strane, kaptiranje izvori{ta i zahvatanje voda iz podzemnih
akvifera nisu pratile adekvatne analize kvaliteta vode, tako da nije bilo
mogu}e pratiti uticaje na ljudsko
zdravlje i `ivotnu sredinu.
U budu}nosti se mo`e o~ekivati sve
ve}i pritisak na vodne resurse i sve
ve}a potencijalna zaga|enja s jedne
strane, ali i bolja informisanost i edukaciju javnosti s druge strane. Dono{enje novog Zakona o za{titi `ivotne
sredine i Proceni uticaja na `ivotnu
sredinu predstavljaju prvi korak u boljoj za{titi `ivotne sredine uklju~uju}i
i vodne resurse povr{inskih i podzemnih voda, koje se koriste za potrebe vodosnabdevanja.

6. ZAKLJU^CI

phodnim instalacijama. Istovremeno

zapo~elo se sa zamenom dela neadekvatne i izgradnjom dela nove distrubutivne mre`e u ukupnoj du`ini od
6.900 m. U Tabeli 6.1 daje se pregled
koli~ina i kapaciteta svih radova i mera predvi|enih Dugoro~nim programom.

Na osnovu sagledavanja postoje}eg

stanja, mo`e se zaklju~iti da je stanje
komunalne infrastrukture - vodosnabdevanja, veoma nepovoljno i da
ne mo`e udovoljiti potrebama grada i
stanovni{tva po koli~ini i kvalitetu isporu~ene vode. Me|utim, na nivou
Dugoro~nim programom razvoja
grada postoji strategija dugoro~nog
predvi|ena je rekonstrukcija dela nerazvoja definisana kroz usvojen Duadekvatne i dogradnja vodovodne
goro~ni program razvoja vodosnabmre`e putem izgradnje novih primardevanja naselja Ba~ka Topola, ~iji je
nih, sekundarnih i tercijarnih cevovoprvi srednjoro~ni program ve} u toku.
da (Tabela 6.2).
Dugoro~ni program se izvr{ava kroz
tri srednjoro~na proPre~nici cevovoda (mm)
grama razvoja i to od:
300
250
200
150
100 63 Ukupno
2003-2007,
2008-2012 i
2 0 1 3 - 2 0 1 7 Du`ina (m) 1.000 2.000 2.500 5.000 20.000
30.500
g o d i n e .
Osnovni ci- Tabela 6.2: Dugoro~ni program razvoja - du`ina cevovoda po pre~nicima
ljevi Dugo- Izvor: J. P. "Komgrad", Ba~ka Palanka, 2005.
ro~nog programa razvoja grada su institucionalVodosnabdevanje u ostalim naseljima
no snabdevanja vodom za pi}e 90%
na teritoriji op{tine predstavlja posestanovni{tva Ba~ke Topole i 100% priban problem i op{te stanje je nepovrednih objekata sme{tenih unutar
voljno kako po kvantitetu tako i po
grada.
kvalitetu vode za pi}e. Kao jedna od
mogu}nosti mo`e da bude izgradnja
U prvom srednjoro~nom periodu, izEKO ~esmi, kao {to je na pr. izgra|egradilo bi se postrojenje za pripremu
na ~esma u naselju Panonija. Me|uvode za pi}e, rezervoar i crpna stanitim, dugoro~no re{enje problema voca sa svom prate}om opremom i neodosnabdevanja naseljnih mesta
Radovi
Koli~ina/kapacitet trebalo bi da bude u postepenom povezivanju naselja na inBunarski vodozahvati
20 komada
stitucionalni, centralni vodovodni sistem Ba~ke Topole i/ili
Ure|aj za kondicioniranje 120 l/s
izgradnja mesnih vodovoda u
Rezervoar
3.000 m3
naseljima, opremljenih za uredno i kvalitetno vodosnabdevaCrpna stanica
230 l/s
nje me{tana.
Ostale namene
120 l/s
U Evropi i svetu postoji razvijeDistribuciona mre`a
30.500 m
na svest da je tendencija smanjenja prose~ne specifi~ne poIstra`ivanje i razvoj
3%
tro{nje vode neophodna. To se
Tabela 6.1: Dugoro~ni program razvoja - pregled radova i
mo`e posti}i raznim merama
mera
stimulisanja {tednje vode, uz
Izvor: Vodosnabdevanje i Kanalisanje, Dugoro~an razvoj,
istovremeno postepeno uvo|eSrednjoro~an razvoj i Hitne intervencije Zavod za vodopri- nje ekonomske cene vode.
vredu, Subotica, 2002.

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

27

Racionalno kori{}enje i odr`ivo upravljanje vodnim resursima podrazumeva anga`ovanje svih delova lokalne zajednice. Visokokvalitetne podzemne vode treba da se koriste u najve}oj mogu}oj meri za potrebe vodosnabdevanja, a da se za navodnjavanje i tehni~ku vodu koriste alternativni izvori povr{inskih voda. Neophodno je da se provode mere racionalizacije - prvenstveno smanjenja gubitaka
u mre`i i eliminisanja nelegalnih priklju~aka. Stanovni{tvo mo`e doprineti racionalnijem kori{~enju vodnih resursa op{te poznatim merama {tednje
u doma}instvima, i u tom cilju neop-

hodna je informisanost i permanentna

edukacija stanovni{tva.
U budu}nosti SCG predstoji uskla|ivanje standarda kvaliteta vode za pi}e
sa Evropskom direktivom o vodi za
pi}e. To }e biti ostvareno dono{enjem
novog, uskla|enog Pravilnika o
zdravstvenoj ispravnosti vode za pi}e. Objekti koji se planiraju ili su fazi
izrade tehni~ke dokumentacije (kao
{to su na pr. postrojenja za kondicioniranje vode), trebaju unapred voditi
ra~una o zahtevnim standardima kvaliteta vode za pi}e EZ i ugraditi ih u
tehnolo{ki proces pripreme vode za
pi}e.

7. LITERATURA
1. Vodosnabdevanje i kanalisanje, Dugoro~ni razvoj, srednjoro~ni razvoj, hitne intervencije, Zavod za vodoprivredu Subotica, 2002.
2. Studija o otpadnim vodama Ba~ke Topole, Institut za gra|evinarstvo SAPV, Subotica, 1976.
3. Izve{taj o ispitivanju vode za pi}e, Zavod za za{titu zdravlja Subotica,
15.04.2005.
4. Izve{taj o ispitivanju vode za pi}e, Zavod za za{titu zdravlja Subotica,
26.04.2004.
5. Idejni projekat rekonstrukcije vodovoda - Baj{a, Krug d.o.o.-Kula, 2004.god
6. Hidrogeolo{ki izve{taj o bu{enju bunara B-1/2002 za vodovod u naselju Baj{a,
Panakva -Novi Sad, 2002.god.
7. Hidrogeolo{ki izve{taj o bu{enju bunara B-2/2002 za vodovod u naselju Baj{a,
Panakva-Novi Sad, 2002.god.
8. Dopisi iz mesnih zajednica Novo Orahovo, Gornja Rogatica, Baj{a, Tomislavci,
Krivaja, Stara Moravica i Njego{evo o stanju vodosnabdevanja i broju bunara
9. Vodoprivredna Osnova Srbije, Institut "Jaroslav ^erni", Beograd, 1996.
10. Odluka o pre~i{~avanju i distribuciji vode, Ba~ka Topola, 1997.
11. Podaci o izgradnji postrojenja za pripremu pija}e vode sa prate}om opremom
u sklopu vodozahvata Ba~ka Topola

28

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

AKCIONI PLAN ZA OBLAST KVALITET I KOLI^INE

VODE ZA PI]E
DETALJNI PLAN IMPLEMENTACIJE AKTIVNOSTI
Zakonodavno-politi~ke aktivnosti(Z)
Oblast

KVALITET I KOLI^INE VODE ZA PI]E

Aktivnost (Z,A,T) br.

Z-1

Naziv aktivnosti

Izrada odluka o zonama sanitarne za{tite izvori{ta za 4

nova bunarska vodozahvata

Lokacija

SO Ba~ka Topola, Direkcija za izgradnju

Cilj

Izra|ena odluka o zonama sanitarne za{tite izvori{ta za

4 nova bunarska vodozahvata

Komentar

Zakonom o vodama zakonski je odre|eno uspostavljanje sanitarnih zona izvori{ta

Odgovorna
organizacija

Faze rada:

Orijentaciona
vrednost

Izrada elaborata

JKP "Komgrad", Ba~ka Topola,

1.500 evra

Priprema uslova i dozvola

SO Ba~ka Topola, Direkcija za

izgradnju

0 evra

Oblast

KVALITET I KOLI^INE VODE ZA PI]E

Aktivnost (Z,A,T) br.

Z-2

Naziv aktivnosti

Dono{enje odluke o zonama sanitarne za{tite izvori{ta

za 4 nova bunarska vodozahvata

Lokacija

SO Ba~ka Topola, Direkcija za izgradnju

Cilj

Usvojena odluka o zonama sanitarne za{tite izvori{ta

za 4 nova bunarska vodozahvata

Komentar

Zakonom o vodama zakonski je odre|eno uspostavljanje sanitarnih zona izvori{ta

Faze rada:

Izdavanje odluke

Odgovorna
organizacija

SO Ba~ka Topola, Direkcija za

izgradnju

Orijentaciona
vrednost

0 evra

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

29

Oblast

KVALITET I KOLI^INE VODE ZA PI]E

Aktivnost (Z,A,T) br.

Z-3

Naziv aktivnosti

Sprovo|enje kampanje u lokalnim medijima o nephodnosti racionalne potro{nje vode

Lokacija

Op{tina Ba~ka Topola, JKP, Radio, Novine

Cilj

Sprovo|enje kampanje u lokalnim medijima o nephodnosti racionalne potro{nje vode

Komentar

REC koordinator vodi akciju u saradnji sa LEAP koordinatorom

Odgovorna
organizacija

Orijentaciona
vrednost

Kancelarija LEAP-a
- B.Topola

12.000 evra/ god.

Faze rada:

Izrada plana kampanje

Uspostavljanje saradnje sa mediji- Kancelarija LEAP-a

ma, NVO i javnosti
- B.Topola

Sprovo|enje kampanje

Kancelarija LEAP-a
- B.Topola

Administrativne i inspekcijske aktivnosti (A)

Oblast

KVALITET I KOLI^INE VODE ZA PI]E

Aktivnost (Z,A,T) br.

A-1

Naziv aktivnosti

Postupak za dobijanje dozvola za izgradnju i gra|evinskih dozvola za nove bunare vodozahvata, izgradnju
objekata vodovodnog sistema i dogradnju distributivne
mre`e

Lokacija

SO Ba~ka Topola, Direkcija za izgradnju

Cilj

Dobijene dozvola

Komentar

Dozvole su nephodne na projektnu dokumentaciju i za

gra|enje novih bunara vodozahvata, izgradnju objekata
vodovodnog sistema i dogradnju distributivne mre`e
Faze rada:

30

Postupak za dobijanje dozvole za izgradnju i gra|evinske dozvole za 4

nova bunarska vodozahvata
Postupak za dobijanje dozvole za izgradnju i gra|evinske dozvole za I
etapu postrojenja za kondicioniranje
vode kapaciteta 60 l/s
Postupak za dobijanje dozvole za izgradnju i gra|evinske dozvole za I
etapu rezervoara kapaciteta 1.500 m3

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

Odgovorna
organizacija

Orijentaciona
vrednost

SO Ba~ka Topola,
Direkcija za izgrad- 0 evra
nju
SO Ba~ka Topola,
Direkcija za izgrad- 0 evra
nju

Faze rada:

Postupak za dobijanje dozvole za izgradnju i gra|evinske dozvole za I

etapu crpne stanice kapaciteta 115 l/s
Postupak za dobijanje dozvole za izgradnju i gra|evinske dozvole za re5
konstrukciju i dogradnju I etape distribucione mre`e vodovoda
Postupak za dobijanje dozvola za iz6 gradnju i gra|evinskih dozvola za
ostalu prate}u infrastrukturu
Postupak za dobijanje dozvole za izgradnju i gra|evinske dozvole za II
7
etapu postrojenja za kondicioniranje
vode kapaciteta 60 l/s
Postupak za dobijanje dozvole za iz8 gradnju i gra|evinske dozvole za II
etapu rezervoara kapaciteta 1.500 m3
Postupak za dobijanje dozvole za iz9 gradnju i gra|evinske dozvole za II
etapu crpne stanice kapaciteta 115 l/s
Postupak za dobijanje dozvole za izgradnju i gra|evinske dozvole za re10
konstrukciju i dogradnju II etape distribucione mre`e vodovoda
4

11

Postupak za otkrivanje nelegalnih

priklju~aka

Odgovorna
organizacija

Orijentaciona
vrednost

SO Ba~ka Topola,
Direkcija za izgrad- 0 evra
nju
SO Ba~ka Topola,
Direkcija za izgrad- 0 evra
nju
SO Ba~ka Topola,
Direkcija za izgrad- 0 evra
nju
SO Ba~ka Topola,
Direkcija za izgrad- 0 evra
nju
SO Ba~ka Topola,
Direkcija za izgrad- 0 evra
nju
SO Ba~ka Topola,
Direkcija za izgrad- 0 evra
nju
SO Ba~ka Topola,
Direkcija za izgrad- 0 evra
nju
SO Ba~ka Topola,
10.000 evra/
Direkcija za izgradgod.
nju

Oblast

KVALITET I KOLI^INE VODE ZA PI]E

Aktivnost (Z,A,T) br.

A-2

Naziv aktivnosti

Postupak za dobijanje upotrebnih dozvola za nove bunare vodozahvata, izgradnju objekata vodovodnog sistema i dogradnju distributivne mre`e

Lokacija

SO Ba~ka Topola, Direkcija za izgradnju

Cilj

Dobijena dozvola

Komentar

Upotrebne dozvole su nephodne za rad/ eksploataciju

novih bunara vodozahvata, izgradnju objekata vodovodnog sistema (postrojenja za kondicioniranje, rezervoara, crpne stanice, prate}u infrastrukturu) i novu distributivnu mre`u

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

31

Faze rada:

1
2

32

Odgovorna
organizacija

Orijentaciona
vrednost

SO Ba~ka Topola, Direkcija za 0 evra

izgradnju
Postupak za dobijanje upotrebne dozvo- SO Ba~ka Topole za I etapu postrojenja za kondicionila, Direkcija za 0 evra
ranje vode kapaciteta 60 l/s
izgradnju
Postupak za dobijanje upotrebne dozvo- SO Ba~ka Topole za I etapu rezervoara kapaciteta 1.500 la, Direkcija za 0 evra
m3
izgradnju
Postupak za dobijanje upotrebnih dozvola za 4 nova bunarska vodozahvata

Postupak za dobijanje upotrebne dozvo- SO Ba~ka Topole za I etapu crpne stanice kapaciteta
la, Direkcija za 0 evra
115 l/s
izgradnju

Postupak za dobijanje upotrebne dozvo- SO Ba~ka Topole za rekonstrukciju i dogradnju I etape la, Direkcija za 0 evra
distribucione mre`e vodovoda
izgradnju

Postupak za dobijanje upotrebnih dozvola za ostalu prate}u infrastrukturu

Postupak za dobijanje upotrebne dozvo- SO Ba~ka Topole za II etapu postrojenja za kondicioni- la, Direkcija za 0 evra
ranje vode kapaciteta 60 l/s
izgradnju

Postupak za dobijanje upotrebne dozvo- SO Ba~ka Topole za II etapu rezervoara kapaciteta

la, Direkcija za 0 evra
1.500 m3
izgradnju

Postupak za dobijanje upotrebne dozvo- SO Ba~ka Topole za II etapu crpne stanice kapaciteta
la, Direkcija za 0 evra
115 l/s
izgradnju

1
0

Postupak za dobijanje upotrebne dozvo- SO Ba~ka Topole za rekonstrukciju i dogradnju II etape la, Direkcija za 0 evra
distribucione mre`e vodovoda
izgradnju

SO Ba~ka Topola, Direkcija za 0 evra

izgradnju

Oblast

KVALITET I KOLI^INE VODE ZA PI]E

Aktivnost (Z,A,T) br.

A-3

Naziv aktivnosti

Re{avanje imovinsko-pravnih odnosa (otkup, eksproprijacija i dr.)

Lokacija

SO Ba~ka Topola, Direkcija za izgradnju

Cilj

Dobijena dozvola

Komentar

Re{avanje imovinsko-pravnih odnosa je neophodan

preduslov za dobijanja dozvola, gra|enje i eksploataciju. Tro{kovi se ne izra`avaju posebno, jer su ve} uklju~eni u vrednost izgradnje objekata

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

Faze rada:

Odgovorna
organizacija

Postupak re{avanja imovinsko-pravnih

odnosa za postrojenje za kondicioniranje
vode kapaciteta 2 x 60 l/s (I i II etapa)

SO Ba~ka Topola, Direkcija

za izgradnju

Postupak re{avanja imovinsko-pravnih

odnosa za rezervoar kapaciteta 2 x 1500
m3 (I i II etapa)
Postupak re{avanja imovinsko-pravnih
odnosa za crpnu stanicu kapaciteta 2 x
115 l/s (I i II etapa)

SO Ba~ka Topola, Direkcija

za izgradnju
SO Ba~ka Topola, Direkcija
za izgradnju

Postupak re{avanja imovinsko - pravnih

odnosa za dogradnju i rekonstrukciju distribucione mre`e vodovoda (I i II etapa)

SO Ba~ka Topola, Direkcija

za izgradnju

Orijentaciona
vrednost

0 evra

0 evra

0 evra

0 evra

Oblast

KVALITET I KOLI^INE VODE ZA PI]E

Aktivnost (Z,A,T) br.

A-4

Naziv aktivnosti

Postupak za dobijanje dozvola za izgradnju, gra|evinskih dozvola i upotrebnih dozvola za nove bunare vodozahvata, objekte vodovodnog sistema i novu distributivnu mre`u

Lokacija

MZ Baj{a

Cilj

Dobijene dozvole

Komentar

Dozvole su nephodne za gra|enje i eksploataciju novih

bunara vodozahvata, izgradnju objekata vodovodnog
sistema i nove distributivne mre`e
Faze rada:

Postupak za dobijanje dozvola za izgradnju

i gra|evinskih dozvola za nove bunare vodozahvata, objekte vodovodnog sistema i
novu distributivnu mre`u
Postupak za dobijanje upotrebnih dozvola
za nove bunare vodozahvata, objekte vodovodnog sistema i novu distributivnu mre`u

Odgovorna
organizacija

Orijentaciona
vrednost

MZ Baj{a

0 evra

MZ Baj{a

0 evra

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

33

Oblast

KVALITET I KOLI^INE VODE ZA PI]E

Aktivnost (Z,A,T) br.

A-5

Naziv aktivnosti

Postupak za dobijanje dozvola za izgradnju, gra|evinskih dozvola i upotrebnih dozvola za nove bunare vodozahvata, objekte vodovodnog sistema i novu distributivnu mre`u

Lokacija

MZ Stara Moravica

Cilj

Dobijena dozvola

Komentar

Dozvole su nephodne za gra|enje i eksploataciju novih

bunara vodozahvata, izgradnju objekata vodovodnog
sistema i nove distributivne mre`e
Faze rada:

Orijentaciona
vrednost

Postupak za dobijanje dozvola za izgradnju i gra|evinskih dozvola za nove buna- MZ Stara

re vodozahvata, objekte vodovodnog siMoravica
stema i novu distributivnu mre`u

0 evra

Postupak za dobijanje upotrebnih dozvola za nove bunare vodozahvata, objekte

MZ Stara
vodovodnog sistema i novu distributivnu Moravica
mre`u

0 evra

Oblast

KVALITET I KOLI^INE VODE ZA PI]E

Aktivnost (Z,A,T) br.

A-6

Naziv aktivnosti

Postupak za dobijanje dozvola za izgradnju i upotrebu

3 javne ~esme za pre~i{}avanje vode iz vodovodne mre`e (EKO ~esme)

Lokacija

MZ Pa~ir

Cilj

Dobijene dozvole

Komentar

Javne ~esme bazirane na pre~i{}avanju vode iz postoje}eg vodovoda predstavljaju ekonomi~no re{enje za manja naseljena mesta do kona~nog, dugoro~nog re{enja
vodosnabdevanja
Faze rada:

34

Odgovorna
organizacija

Odgovorna
organizacija

Orijentaciona
vrednost

Postupak za dobijanje dozvola za izgradnju 3 javne ~esme za pre~i{}avanje vode

iz vodovodne mre`e (EKO ~esme)

MZ Pa~ir

0 evra

Postupak za dobijanje upotrebnih dozvola za 3 javne ~esme za pre~i{}avanje vode MZ Pa~ir

iz vodovodne mre`e (EKO ~esme)

0 evra

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

Oblast

KVALITET I KOLI^INE VODE ZA PI]E

Aktivnost (Z,A,T) br.

A-7

Naziv aktivnosti

Postupak za dobijanje dozvola za izgradnju i upotrebu

2 javne ~esme za pre~i{}avanje vode iz vodovodne mre`e (EKO ~esme)

Lokacija

MZ Novo Orahovo

Cilj

Dobijene dozvole

Komentar

Javne ~esme bazirane na pre~i{}avanju vode iz postoje}eg vodovoda predstavljaju ekonomi~no re{enje za manja naseljena mesta do kona~nog, dugoro~nog re{enja
vodosnabdevanja
Faze rada:

Odgovorna
organizacija

Orijentaciona
vrednost

Postupak za dobijanje dozvola za izgradnju za 2 javne ~esme za pre~i{}avanje vode iz vodovodne mre`e (EKO ~esme)

MZ Novo
Orahovo

0 evra

Postupak za dobijanje upotrebnih dozvoMZ Novo

la za 2 javne ~esme za pre~i{}avanje vode
Orahovo
iz vodovodne mre`e (EKO ~esme)

0 evra

Oblast

KVALITET I KOLI^INE VODE ZA PI]E

Aktivnost (Z,A,T) br.

A-8

Naziv aktivnosti

Postupak za dobijanje dozvola za izgradnju i upotrebu

1 javne ~esme za pre~i{}avanje vode iz vodovodne mre`e (EKO ~esme)

Lokacija

MZ Gunaro{

Cilj

Dobijene dozvole

Komentar

Javne ~esme bazirane na pre~i{}avanju vode iz postoje}eg vodovoda predstavljaju ekonomi~no re{enje za manja naseljena mesta do kona~nog, dugoro~nog re{enja
vodosnabdevanja
Faze rada:

Odgovorna
organizacija

Orijentaciona
vrednost

Postupak za dobijanje dozvola za izgradnju 1 javne ~esme za pre~i{}avanje vode

iz vodovodne mre`e (EKO ~esme)

MZ Gunaro{

0 evra

Postupak za dobijanje upotrebnih dozvola za 1 javnu ~esmu za pre~i{}avanje vode iz vodovodne mre`e (EKO ~esme)

MZ Gunaro{

0 evra

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

35

Tehni~ko-tehnolo{ke aktivnosti (T)

Oblast

KVALITET I KOLI^INE VODE ZA PI]E

Aktivnost (Z,A,T) br.

T-1

Naziv aktivnosti

Pove}anje kapaciteta izvori{ta

Lokacija

Ba~ka Topola, JKP "Komgrad"

Cilj

Izgra|eni novi bunari i regeneracija postoje}ih atrofiranih bunara

Komentar

Pove}anje kapaciteta izvori{ta je u skladu sa dugoro~nim potrebama vodosnabdevanja Ba~ke Topole

Faze rada:

36

Odgovorna
organizacija

Orijentaciona
vrednost

Izrada tehni~ke dokumentacije 4 no- JKP "Komgrad",

va bunarska vodozahvata
Ba~ka Topola

20.000 evra

Izgradnja 4 nova bunarska vodozahvata (1 godi{nje)

JKP "Komgrad",
Ba~ka Topola

600.000 evra

Regeneracija atrofiranih bunara pre- JKP "Komgrad",

ma potrebi (1 godi{nje)
Ba~ka Topola

25.000 evra/
god

Oblast

KVALITET I KOLI^INE VODE ZA PI]E

Aktivnost (Z,A,T) br.

T-2

Naziv aktivnosti

Izgradnja klju~nih objekata koji nedostaju u sistemu vodosnabdevanja Ba~ke Topole

Lokacija

Ba~ka Topola, JKP "Komgrad"

Cilj

Izgradnja potpunog sistema vodosnabdevanja Ba~ke

Topole

Komentar

Trenutno od klju~nih objekata nedostaju postrojenje za

kondicioniranje vode, rezervoar i crpna stanica. Izgradnja ovih objekata je predvi|ena u dve etape

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

Faze rada:

Odgovorna
organizacija

Orijentaciona
vrednost

Izgradnja I etape postrojenja za kondicioniranje vode kapaciteta 60 l/s

JKP "Komgrad",
Ba~ka Topola

900.000 evra

Izgradnja I etape rezervoara kapaciteta 1.500 m3

JKP "Komgrad",
Ba~ka Topola

600.000 evra

Izgradnja I etape crpne stanice kapaciteta 115 l/s

Izgradnja II etape postrojenja za
kondicioniranje vode kapaciteta 60
l/s
Izgradnja II etape rezervoara kapaciteta 1.500 m3

JKP "Komgrad",
Ba~ka Topola

575.000 evra

JKP "Komgrad",
Ba~ka Topola

900.000 evra

JKP "Komgrad",
Ba~ka Topola

600.000 evra

Izgradnja II etape crpne stanice kapaciteta 115 l/s

JKP "Komgrad",
Ba~ka Topola

575.000 evra

3
4
5
6

Oblast

KVALITET I KOLI^INE VODE ZA PI]E

Aktivnost (Z,A,T) br.

T-3

Naziv aktivnosti

Rekonstrukcija i dogradnja distributivne mre`e sistema

vodosnabdevanja

Lokacija

Ba~ka Topola, JKP "Komgrad"

Cilj

Izgra|ena distributivna mre`a prema dugoro~nom planu razvoja

Komentar

Distributivna mre`a je nerazvijena i u lo{em je stanju.

Predstoji rekonstrukcija i dogradnja mre`e
Faze rada:

Odgovorna
organizacija

Orijentaciona
vrednost

Dogradnja i rekonstrukcija I faze di- JKP "Komgrad", Ba~240.000 evra

stribucione mre`e vodovoda
ka Topola

Dogradnja i rekonstrukcija dela II

faze distribucione mre`e vodovoda

JKP "Komgrad", Ba~240.000 evra

ka Topola

Oblast

KVALITET I KOLI^INE VODE ZA PI]E

Aktivnost (Z,A,T) br.

T-4

Naziv aktivnosti

Smanjenje gubitaka u distributivnoj mre`i sistema vodosnabdevanja

Lokacija

Ba~ka Topola, JKP "Komgrad"

Cilj

Smanjeni gubici u distributivnoj mre`i sistema vodosnabdevanja Ba~ke Topole na 25%

Komentar

Gubici u mre`i se procenjuju i do 45%. Postepeno smanjenje gubitaka u distributivnoj mre`i sistema vodosnabdevanja Ba~ke Topole na 25% treba da je dugoro~na orijentacija komunalnog preduze}a
LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

37

Odgovorna
organizacija

Faze rada:

Izrada matemati~kog modela distributivne mre`e

JKP "Komgrad",
Ba~ka Topola

50.000 evra

Lociranje i isklju~ivanje nelegalnih

priklju~aka

Komunalna inspekcija, JKP "Komgrad",

Ba~ka Topola

10.000 god.

Oblast

KVALITET I KOLI^INE VODE ZA PI]E

Aktivnost (Z,A,T) br.

T-5

Naziv aktivnosti

Racionalizacija potro{nje vode u doma}instvima i privredi

Lokacija

Ba~ka Topola, JKP "Komgrad"

Cilj

Kampanja za smanjenje potro{nje vode u mre`i sistema

vodosnabdevanja Ba~ke Topole za 3% u periodu primene LEAP-a

Komentar

Smanjenje potro{nja vode u mre`i sistema vodosnabdevanja Ba~ke Topole treba da je dugoro~na orijentacija
stanovni{tva
Faze rada:

38

Orijentaciona
vrednost

Odgovorna
organizacija

Orijentaciona
vrednost

Postepeno pove}anje cene vode (fiksne i

varijabilne) do uvo|enje ekonomske cene
vode u skladu sa dugoro~nim trendom
cene vode u Evropi

JKP "Komgrad", Ba~ka

Topola

Izrada letaka i bro{ura sa preporukama o

na~inima smanjenja potro{nje vode

Kancelarija
LEAP-a, Ba~ka
Topola

4.000 evra
/god

Objavljivanje napisa u lokalnim novinama o racionalnom kori{~enju vode

Kancelarija
LEAP-a, Ba~ka
Topola

4.000 evra
/god

Obave{tavanje stanovni{tva o akciji smanjenja potro{nje vode

Kancelarija
LEAP-a, Ba~ka
Topola

4.000 evra
/god.

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

0 evra

Oblast

KVALITET I KOLI^INE VODE ZA PI]E

Aktivnost (Z,A,T) br.

T-6

Naziv aktivnosti

Istra`ivanje i razvoj

Lokacija

Ba~ka Topola, JKP "Komgrad"

Cilj

Anga`ovanje 5% sredstava dugoro~nog razvoja usmerenih na istra`ivanje i razvoj tehnologije za unapre|enja sistema

Komentar

Sistematsko ulaganje u istra`ivanje i razvoj novih tehnologija u skladu sa savremenim evropskim standardima
Faze rada:

Odgovorna
organizacija

JKP "Komgrad",
Ba~ka Topola
JKP "Komgrad",
Ba~ka Topola

Automatizacija rada sistema

Optimizacija rada sistema

Analiza mogu}nosti uvo|enja novih JKP "Komgrad",

tehnologija
Ba~ka Topola

Orijentaciona
vrednost

40.000 evra
35.000 evra
25.000 evra

Oblast

KVALITET I KOLI^INE VODE ZA PI]E

Aktivnost (Z,A,T) br.

T-7

Naziv aktivnosti

Formiranje mesnog vodovoda povezivanjem mikrovodnih zajednica u centralizovani vodovodni sistem naselja

Lokacija

MZ Baj{a

Cilj

Formiran mesni vodovod koji redovno isporu~uje higijenski ispravnu vodu za pi}e

Komentar

U Baj{i se predvi|a izgradnja novog sistema vodosnabdevanja povezivanjem mikrovodnih zajednica

Faze rada:

1
2
3

Odgovorna
organizacija

Izrada analize izvodljivosti izgradnje centralizovanog sistema vodovo- MZ Baj{a

da
Izrada tehni~ke dokumentacije snabMZ Baj{a
devanja vodom
Izgradnja sistema vodosnabdevanja

Orijentaciona
vrednost

2.500.000 evra

MZ Baj{a

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

39

Oblast

KVALITET I KOLI^INE VODE ZA PI]E

Aktivnost (Z,A,T) br.

T-8

Naziv aktivnosti

Formiranje mesnog vodovoda povezivanjem mikrovodnih zajednica ili izgradnjom novog centralizovanog sistema vodosnabdevanja

Lokacija

MZ Stara Moravica

Cilj

Formiran mesni vodovod koji redovno isporu~uje higijenski ispravnu vodu za pi}e

Komentar

MZ Stara Moravica nema ura|enu tehni~ku dokumentaciju za vodosnabdevanje naselja. Predvi|a se formiranje mesnog vodovoda povezivanjem mikrovodnih zajednica ili izgradnjom novog centralizovanog sistema
vodosnabdevanja na osnovu zaklju~aka i preporuka
analize izvodljivosti
Faze rada:

40

Odgovorna
organizacija

Izrada analize izvodljivosti izgradnje cen- MZ Stara

tralizovanog sistema vodovoda
Moravica

Izrada tehni~ke dokumentacije snabdeva- MZ Stara

nja vodom
Moravica

Izgradnja sistema vodosnabdevanja

Orijentaciona
vrednost

2.500.000 evra

MZ Stara
Moravica

Oblast

KVALITET I KOLI^INE VODE ZA PI]E

Aktivnost (Z,A,T) br.

T-9

Naziv aktivnosti

Izgradnja 3 javne ~esme za pre~i{}avanje vode iz vodovodne mre`e (EKO ~esme)

Lokacija

MZ Pa~ir

Cilj

Izgra|ene 3 javne ~esme koje obezbe|uju kvalitetniju

isporuku vode iz vodovodne mre`e

Komentar

Na osnovu tehno-ekonomske analize predvideti najekonomi~nije re{enje za pre~i{}avanje vode iz vodovodne mre`e. Male dru{tvene zajednice nemaju mogu}nost
ulaganja u centralizovane sisteme vodosnabdevanja

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

Faze rada:

Odgovorna
organizacija

Orijentaciona
vrednost

Izrada analize izvodljivosti

MZ Pa~ir

1.000 evra

Izrada tehni~ke dokumentacije

MZ Pa~ir

1.000 evra

Izgradnja 3 javne ~esme za pre~i{}avanje

vode iz vodovodne mre`e (EKO ~esme)

MZ Pa~ir

30.000 evra

Oblast

KVALITET I KOLI^INE VODE ZA PI]E

Aktivnost (Z,A,T) br.

T-10

Naziv aktivnosti

Izgradnja 2 javne ~esme za pre~i{}avanje vode iz vodovodne mre`e (EKO ~esme)

Lokacija

MZ Novo Orahovo

Cilj

Izgra|ene 2 javne ~esme koji obezbe|uju kvalitetniju isporuku vode iz vodovodne mre`e

Komentar

Na osnovu tehno-ekonomske analize predvideti najekonomi~nije re{enje za pre~i{}avanje vode iz vodovodne mre`e. Male dru{tvene zajednice nemaju mogu}nost
ulaganja u centralizovane sisteme vodosnabdevanja
Faze rada:

Odgovorna
organizacija

Orijentaciona
vrednost

Izrada analize izvodljivosti

MZ Novo
Orahovo

1.000 evra

Izrada tehni~ke dokumentacije

MZ Novo
Orahovo

1.000 evra

Izgradnja 2 javne ~esme za pre~i{}avanje

vode iz vodovodne mre`e (EKO ~esme)

MZ Novo
Orahovo

20.000 evra

Oblast

KVALITET I KOLI^INE VODE ZA PI]E

Aktivnost (Z,A,T) br.

T-11

Naziv aktivnosti

Izgradnja 1 javne ~esme za pre~i{}avanje vode iz vodovodne mre`e (EKO ~esme)

Lokacija

MZ Gunaro{

Cilj

Izgra|ene 1 javne ~esme koja obezbe|uje kvalitetniju

isporuku vode iz vodovodne mre`e

Komentar

Na osnovu tehno-ekonomske analize predvideti najekonomi~nije re{enje za pre~i{}avanje vode iz vodovodne mre`e. Male dru{tvene zajednice nemaju mogu}nost
ulaganja u centralizovane sisteme vodosnabdevanja

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

41

Odgovorna
organizacija

Faze rada:

Orijentaciona
vrednost

Izrada analize izvodljivosti

MZ Gunaro{

1.000 evra

Izrada tehni~ke dokumentacije

Izgradnja 1 javne ~esme za pre~i{}avanje
vode iz vodovodne mre`e (EKO ~esme)

MZ Gunaro{

1.000 evra

MZ Gunaro{

10.000 evra

Faza
rada

Termin-plan implementacije
godina prva - 2005

godina druga-2006

godina tre}a - 2007

Z-1

Z-2
X

A-1-1
X

A-1-3

A-1-4

A-1-5

A-1-6

X
X

X
X

A-1-8

A-1-9

A-1-10

X
X

A-2-1

A-2-2

A-2-3

A-2-4

A-2-5

A-2-6

A-2-7

A-2-8

A-2-9

A-2-10

A-3-1

A-3-2

A-3-3

A-3-4

LEAP - BA^KA TOPOLA,

X
X

A-1-7

A-1-11

A-1-2

X
X

Z-3

42

god.4

TEHNI^KI IZVE[TAJI

Faza
rada

godina prva - 2005

godina druga-2006

godina tre}a - 2007

A-4-1

A-4-2

A-5-1

A-5-2

A-6-1

A-6-2

A-7-1

A-7-2

A-8-1

A-8-2

T-1-1

T-1-2

T-1-3
T-2-1

T-2-2

X
X

god.4

X
X

X
X

X
X

T-2-3

X
X

T-2-4

T-2-5

T-2-6

T-3-1

T-3-2
T-4-1

T-4-2

X
X

T-5-1

T-5-2
T-5-3
T-5-4

X
X

X
X

X
X

X
X

X
X

T-6-1

T-6-2

T-6-3

T-7-1

T-7-2

T-7-3
T-8-1

X
X

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

43

Faza
rada

godina prva - 2005

godina druga-2006

godina tre}a - 2007

T-8-2

T-8-3
T-9-1

X
X

T-9-2

T-9-3
T-10-1

X
X

T-10-3

X
X

T-11-2

T-11-3

44

LEAP - BA^KA TOPOLA,

T-10-2
T-11-1

god.4

TEHNI^KI IZVE[TAJI

TEHNI^KI IZVE[TAJ
ZA OBLAST OTPADNE VODE
OP[TINE BA^KA TOPOLA
Mr Emilijan Mohora, dipl. fiz.

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

45

SPISAK TABELA

Tabela 1.1 Izvod iz analiza kvaliteta vode reke Krivaje 1971. - 1975. godina
Tabela 3.1 Procenjene koli~ina sakupljenih otpadnih voda
Tabela 3.2 Planirana struktura kanalizacionog sistema otpadnih voda Ba~ke
Topole
Tabela 3.3 Struktura izgra|ene kanalizacije otpadnih voda Ba~ke Topole do
2001. g.
Tabela 3.4 Rezultati analize kvaliteta komunalne otpadne vode radnih organizacija Ba~ke Topole 1976. godine
Tabela 3.5 Izve{taj o ispitivanju dvo~asovnog kompozitnog uzorka otpadne
vode na ulivu u reku Krivaju, ( ZZZ Subotica od 10.01.2005. god.)
Tabela 3.6 Kvalitet i kvantitet otpadnih voda prehrambene industrije Ba~ke
Topole 1976. god
Tabela 3.7 Kvalitet i kvantitet otpadnih voda metaloprera|iva~ke industrije
Ba~ke Topole 1976. godine
Tabela 3.8 Pregled broja stanovnika u naseljenim mestima op{tine Ba~ka Topola
Tabela 4.1 Prikaz planiraninih radova na kanalizacionom sistemu otpadnih
voda Ba~ke Topole
Tabela 4.2 Prikaz planiranih radova na kanalizacionom sistemu atmosferskih
voda Ba~ka Topola
Tabela 4.3 Procena kvalitativne i kvantitativne karakteristike otpadne vode ulaz na PPOV
Tabela 4.4 Norme kvaliteta efluenta prema Councul Directive 91/271/EC
Tabela 5.1 Rezultati analize kvaliteta vode reke Krivaje 1976. godine uzvodno
i nizvodno od Ba~ke Tople
SPISAK SLIKA

Slika 1.1

Vodni potencijal op{tine Ba~ka Topola

PRILOZI

Prilog 1
Prilog 2
Prilog 3

Pregledna situacija postoje}eg kanalizacionog sistema upotrebljenih voda naseljenog mesta Ba~ka Topola - videti na str. 173
Pregledna situacija postoje}eg kanalizacionog sistema atmosferskih voda naseljenog mesta Ba~ka Topola - videti na str. 173
Pregledna situacija interventnih radova na kanalizacionoj mre`i
naseljenog mesta Ba~ka Topola - videti na str. 174

SPISAK SKRA]ENICA

EU
MDK
PPOV
RHMZ
BPK5
HPK
JP
JVP
IGV

46

- Evrposka Unija
- Maksimalno dozvoljena koncentracija
- Postrojenje za pre~i{}avanje otpadne vode
- Republi~ki hidrometeorolo{ki zavod
- Petodnevna biolo{ka potro{nja kiseonika
- Hemijska potro{nja kiseonika
- Javno preduze}e
- Javno vodoprivredno preduze}e
- Institut za gra|evinarstvo Vojvodine

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

1. UVOD

Porast stanovni{tva i trend {irenja

idustrijske aktivnosti uslovljavaju
permanentan rast potro{nje vode {to
dovodi do stalnog porasta generisanja
koli~ina upotrebljenih- otpadnih voda, a u otpadnim vodama rezultitra
pojavom {irokog spektra polutanata.

opkoljava. Ukupan pad reke Krivaje

od njenog izvori{ta do uliva u Crnu
Baru je 51m. U nastavku teksta prikazana je karta Javnog vodoprivrednog
preduze}a "Vojvodina vode" koja prikazuje vodni potencijal op{tine Ba~ka
Topola.

Povr{ina op{tine Ba~ka Topola je 596

km2. Povr{inu op{tine preseca vodotok reke Krivaje. Reka ^ik predstavlja
prirodnu isto~nu granicu op{tine Ba~ka Topola.

Od 1886. godine kada je prvi put izveden organizovan melioracioni poduhvat do danas je izvr{eno vi{e rekonstrukcija i prokopavanje kanala u slivu Krivaje. Propusna mo} reke kod
Ba~ke Topole je 1.3 m3 mada bi trebala biti oko 4.5 m3. Reku Krivaju optere}uju otpadne vode farmi u Zobnatici i \ur|inu, Kudeljara u Bajmoku. Ispitivanja koja su vr{ena u periodu
1971-1975. godine ukazuju da je reka
Krivaja u nekim momentima bila u
anaerobnom stanju, tom prilikom de-

Reka Krivaja je du`ine 115 km, a sliv

joj zahvata povr{inu od 107.450 ha.
Od ovog slivnog podru~ja u`i sliv
Krivaje predstavlja oko 32000 ha. U`i
sliv je sama dolina reke i njenih osam
pritoka, ~ija {irina varira od 100 do
200 m, sa visinskom razlikom do oko
15 m izme|u u`eg sliva i terase koja je

Slika 1.1 Vodni potencijal op{tine Ba~ka Topola

(Izvor: JVP " Vojvodina vode" Novi Sad)

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

47

Parametar

1.

pH

2.

Kiseonik

3.

Jed

1971.

1973.

1974.

1975.

II klasa

8.0

8.1

8.1

5.1

6.8-8.5

mg/l

5.4

0.0

7.7

5.4

8-6

NH4-N

mg/l

1.2

2.3

2.6

2.6

<1

4.

NO2-N

mg/l

0.6

0.6

0.5

0.6

<0.05

5.

Suspend. m. org.

mg/l

205

187

247

227

6.

Suspend. m. neor.

mg/l

512

1261

488

556

7.

Fenoli

g/l

0.001

0.003

Tabela 1.1 Izvod iz analiza kvaliteta vode reke Krivaje 1971-1975. godina
Izvor: IGV Subotica, 1976, str. 17

tektovane su i visoke koncentracije

amonijaka. Sve to ukazuje da je reka
Krivaja ve} po~etkom sedamdesetih
godina odstupala od zahtevane klase
kvaliteta vode.8 U narednoj tabeli prikazani su rezultati analize kvaliteta
vode reke Krivaje u periodu 19711975. godina.

Studija o otpadnim
vodama Ba~ke Topole,
IGV Subotica, 1976.
godina, str. 18

Na osnovu rezultata poslednjeg popisa stanovni{tva iz 2002. godine u op{tini Ba~ka Topola `ivi 38245 stanovnika i od tog broja 16171 u naseljenom
mestu Ba~ka Topola, dok 22074 `ivi u
preostalim naseljenim mestima op{tine.
Ure|eno sakupljanje i odvo|enje komunalnih otpadnih voda izgra|enim
kanalizacionim sistemom uspostavljeno je u naseljenim mestima Ba~ka
Topola, Panonija, Stara Moravica i
Krivaja. Pre~i{}avanje otpadnih voda
na teritoriji op{tine Ba~ka Topola uspostavljeno je jedino u okviri kanalizacionog sistema naseljenog mesta
Stara Moravica. Preostala naseljena
mesta op{tine Ba~ka Topola ne poseduju izgra|enu kanalizacionu mre`u,
a generisane otpadne vode evakui{u
se individualno putem vodopropusnih septi~kih jama ili upojnih bunara
u podzemlje.
Atmosferske vode se u naseljenom
mestu Ba~ka Topola sakupljaju zasebnim kanalizacionim sistemom i odvode i upu{taju u reku Krivaju. Atmos-

48

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

ferske vode u preostalim naseljenim

mestima sakupljaju se putem otvorenih upijaju}ih kanala.
Ovaj izve{taj daje pregled tehni~kih,
organizacionih i ekonomskih elemenata koji su neophodni za sagledavanje sada{njeg stanja u upravljanju sistemom kanalizacije i tretmana otpadnih voda koje se generi{u na teritoriji op{tine Ba~ka Topola. Sem toga
tehni~ki izve{taj sadr`i predloge faza
i pravce pro{irenja i razvoja sistema
upravljanja generisanim otpadnim
vodama op{tine Ba~ka Topola.
Mnogostruko {tetno delovanje otpadnih voda na `ivotnu sredinu, rezultira
da svakoj lokalnoj zajednici prioritet
treba da predstavlja izgradnja sistema
za adekvatno konalisanje otpadnih i
atmosferskih voda kao i postojenja za
pre~i{}avanje otpadnih voda.

2 TEORIJSKI PRISTUP I
PRIKAZ PROBLEMATIKE
U oviru ovog izve{taja, analiza i prikaz postoje}eg stanja kanalizacionih
sistema naseljenih mesta op{tine Ba~ka Topola zasnovani su na analizi prikupljene raspolo`ive relevantne dokumentacije koja je tehni~kom timu
dostavljena od strane nadle`nog op{tinskog komunalnog preduze}a i
drugih organizacija ~iji je zakonski

delokrug rada usmeren ka vodosnabdevanju, sakupljanju i pre~i{}avanju

otpadnih voda.
Mora se napomenuti da je fond raspolo`ive tehni~ke dokumentacije koja
analizira i predla`e tehni~ka re{enja
za problematiku otpadnih voda za teritoritoriju Ba~ke Topole na visokom
nivou. Potpuna postoje}a tehni~ke
dokumentacije kanalizacionih sistema naseljenih mesta Panonija, Krivaja
i Stara Moravica tehni~kom timu tokom izrade ovog izve{taja nije bila
dostupna.
Preostala naseljena mesta op{tine nisu pokretala proces izrade projektne
dokumentacije koja bi obuhvatila problematiku kanalisanja i tretmana otpadnih voda. Problem koji se pored
nedostatka dokumentacije odmah uo~ava vezan je za nepostojanje sistematskih aktivnosti na pra}enju kvaliteta otpadnih voda industrije skoncentrisane u radnim zonama Ba~ke
Topole. Jedini dokument je elaborat o
analizi kvantiteta i kvaliteta industrijskih otpadnih voda iz 1976. godine.
Pored analize raspolo`ive dokumentacije tehni~ki tim je posebno izvr{io
obilazak terena sa ciljem prikupljanja
informacija o generisanju i evakuaciji
otpadnih voda u naseljenim mestima
op{tine Ba~ke Topole, gde ne postoji
kanalizacioni sistem.
Teorijski pristup analize funkcionisanja sistema kolektovanja i tretmana
otpadnih voda op{tine Ba~ka Topola
bazira}e se na zakonskom okviru Republike Srbije koji defini{e oblast
upravljanja vodnim resursom i
osnovnom zakonskom instrumentu u
oblasti upravljanja vodnim resursom
Evropske Unije (EU), Okvirnoj direktivi EU o vodama 2000/60/EC.
2.1. Zakonodavstvo EU u oblasti
upravljanja otpadnim vodama

Okvirna Direktiva o vodama, 2000/60/

EC je najzna~ajniji zakonski instru-

ment EU u oblasti upravljanja vodama. Cilj Okvirne direktive je postizanje "dobrog statusa" svih voda petnaest godina nakon stupanja direktive
na snagu. Zakonska regulativa iz
oblasti za{tite voda obuhvata preko
dvadeset direktiva i odluka. Okvirna
Direktiva je, od stupanjem na snagu
neke od njih postepeno stavila van
snage. Dalje va`e}e Direktive koje defini{u upravljanje otpadnim vodama i
njihovim uticajem na `ivotnu sredinu:
Direktiva 91/271/EEC o tretmanu
komunalnih otpadnih voda defini{e
sakupljanje, pre~i{}avanje i ispu{tanje otpadnih voda i ispu{tanje gradskih otpadnih voda, pre~i{}avanje i
ispu{tanje otpadnih voda iz odre|enih industrijskih grana.
Direktiva 86/278/EEC o otpadnom
mulju odnosi se na za{titu okoline,
kada se mulj koji nastaje kod pre~i{}avanja komunalnih otpadnih voda
primenjuje u poljoprivredi.
Direktiva 91/676/EEC o emisiji nitrata koja se odnosi na za{titu voda od
zaga|enja nitratima iz poljoprivrede.
Direktiva 96/61/EEC o integrisanom
spre~avanju i kontroli zaga|enja.
Direktiva 85/337/EEC o uticaju na `ivotnu sredinu.
2.2. Pregled republi~kih propisa
koji defini{u oblast
upravljanja otpadnim vodama

Na~in kontrole ispu{tanja otpadnih

voda u Republici Srbiji nije saglasan
sa evropskom praksom. Zakonodavstvo Republike Srbije ne propisuje
emisione standarde. U odnosu na imisione, emisioni standardi se mogu lako sprovesti i kontrolisati i obezbe|uju jednakost pred zakonom. U nastavku data je lista zakona koji u Republici Srbiji ure|uju oblast upravljanja otpadnim vodama:
Zakon o vodama /Sl. List R. Srbije,
br. 46/91, 53/93, 67/93, 48/94, 54/96/,

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

49

 Pravilnik o klasifikaciji voda /Sl. List

SRS, br. 5/68/,
Pravilnik o kategorizaciji vodotokova / Sl. List SRS, br. 5/68/,
Pravilnik o na~inu i minimalnom
broju ispitivanja kvaliteta otpadnih
voda / Sl. List SRS, br. 47/83, 13/84/,
Pravilnik o metodama i proceduri za
odre|ivanje stepena ~isto}e u ispu{tenoj otpadnoj vodi / Sl. List SRS,
br. 9/67/,
Pravilnik o opasnim materijama u
vodama /Sl.List SRS, br. 31/82/
Pravilnik o uslovima koje moraju da
ispunjavaju preduze}a i druga pravna lica koja vr{e odre|enu vrstu ispitivanja kvaliteta povr{inskih i
podzemnih voda, kao i ispitivanja
kvaliteta otpadnih voda / Sl. List RS,
br. 41/94, br. 47/94/,
Uputstvo o na~inu i postupku za
utvr|ivanje postignutog stepena
pre~i{}avanja ispu{tene zaga|ene
vode /Sl. List SRS, br. 9/67/,
Plan spre~avanja zaga|enja voda /Sl.
List RS, br. 6/91/,
Plan za{tite od zaga|enja voda /Sl.
List AP Vojvodina br. 3/91/,
Pravilnik o sadr`aju tehni~ke dokumentacije podnesene u proceduri
procene zakonitosti kori{}enja vodnih resursa i proceduri za dobijanje
dozvole za kori{}enje vodnih resursa / Sl. List SRS, br. 3/78/.

9 Procenat pre~i{}avanja sakupljene otpadne vode R. Srbije

kre}e se do 10%
10 Slu`beni Glasnik RS
br.11/2002.

50

Prema va`e}em pravnom okviru Republike Srbije kontrola uticaja upravljanja otpadnim vodama na `ivotnu
sredinu bazira se na imisionim standardima, tj. kontroli kvaliteta prijemnih vodotokova. Ovaj pristup je po
svojoj su{tini ekosistemski potpuno
ispravan ali samo u situaciji kada je
obim pre~i{}avanja otpadnih voda izrazito visok.9 Mehanizam koji je primarno neophodan je kontrola koncentrisanih izvora zaga|enja kao prva
karika u lancu za{tite vodnog resursa
Republike Srbije, odnosno ugra|ivanje emisionih limita za otpadnu vodu
koja se upu{ta u vodoprimenik u za-

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

konsku regulativu. Emisioni standardi koji defini{u kvalitet vode koja se

ispu{ta u vodoprijemnike su odigrali i
jo{ uvek imaju veliku ulogu u politici
za{tite voda zemalja sa vi{im stepenom razvoja sistema upravljanja vodnim resursima.
Vodoprivredna osnova Republike Srbije10 - u pogledu mera za za{titu voda, definisala je da sva industrijska
postrojenja i naselja ve}a od 5000 ES
moraju do 2021. godine izgraditi postrojenja za tretman otpadnih voda.
Istim dokumentom je predvi|eno da
u osetljivim zonama (zone osetljive na
eutrofikaciju) treba predvideti, pored
biolo{kog tretmana (nivo BPK5 = 20
mgO2/l) i uklanjanje makronutrijenata.
2.3 Pregled lokalnih propisa koji
defini{u oblast upravljanja
otpadnim vodama

Skup{tina op{tine Ba~ka Topola je donela je niz pravnih normi kojima je

uredila oblast upravljanja otpadnim
vodama na lokalnom nivou.
Odluka o javnoj kanalizaciji / Sl. list
Op{tine Ba~ka Topola, br. 3/95/,
Odluku o odvo|enju atmosferskih
voda u naseljenim mestima op{tine
Ba~ka Topola /Sl. list Op{tine Ba~ka
Topola, br. 6/01/
Op{tinskom odlukom o javnoj kanalizaciji ure|uje se izgradnja, odr`avanje i kori{}enje sistema javne kanalizacije i na~in pre~i{}avanja otpadnih
voda na teritoriji op{tine Ba~ka Topola.
Op{tinskom odlukom o odvo|enju
atmosferskih voda ure|uje se na~in
izgradnje atmosferske kanalizacije,
na~in odr`avanja atmosferske kanalizacije i na~in upravljanja atmosferskom kanalizacijom.

3. PRIKAZ RAZVOJA I
POSTOJE]EG STANJA
KANALIZACIONIH
SISTEMA OP[TINE BA^KA TOPOLA

noj mre`i. Kako ovih merenja nije bilo, u slu~aju naseljenog mesta Ba~ka
Topola, podaci o koli~inama otpadnih
voda koji se navode u daljem tekstu,
trebalo bi prihvatiti kao procenjene i
orijentacione.

3.1. Naseljeno mesto

Ba~ka Topola

Na osnovu podataka dobijenih od

stru~nih slu`bi JP " Komgrad" Ba~ka
Topola, u proseku se u poslednjih deset godina kanalizacionom mre`om
sakupi i evakui{e oko 300 000 m3/god
upotrebljenih voda iz naseljenog mesta. To je, me|utim, podatak koji je
posredno dobijen iz podataka o potro{nji vode i pokrivenosti grada kanalizacionom infrastrukturom. Svakako, u kanalizacionoj mre`i se mogu
javiti i dodatne koli~ine vode koje poti~u od infiltracije podzemnih voda
potopljenog dela kanalizacionog sistema, atmosferske vode, a tako|e i
generisane otpadne vode od korisnika koji imaju sopstvene izvore vodosnabdevanja. U narednoj tabeli prikazana je koli~ina otpadnih voda koja je
danas obuhva}ana uslugom odvo|enja JP "Komgrad" Ba~ka Topola, po
korisnicima.

Ba~ka Topola je naselje gradskog tipa

sa 16171 stanovnika i prisutnim industrijskim potencijalom. Pored idustrijskih kapacita lociranih u "severnoj i
ju`noj" radnoj zoni Ba~ke Topole, postoje i manji industrijski kapaciteti koji su locirani u sklopu zone stanovanja.
3.1.1. Kanalizacioni sistemi upotrebljenih voda Ba~ke Topole

Sistemi kolektovanja otpadnih i atmosferskih voda koja se generi{u u

zoni stanovanja i radnim zonama naseljenog mesta Ba~ka Topola funkcioni{u kao zasebni sistemi. Sakupljena
otpadna voda stambene zone naseljenog mesta Ba~ka Topla se postoje}im
kanalizacionim sistemom nepre~i{}ena upu{ta u reku Krivaju. Otpadne
vode industrijskih pogona radnih zona "sever i jug" Ba~ke Topole, se pojedina~nim izlivima evakui{u, tako|e
nepre~i{}ene, u reku Krivaju.
To je razlog {to }e se u ovom izve{taju
postoje}i sistemi kanalizacije otpadnih voda stambenog dela naseljenog
mesta Ba~ka Topola i otpadnih vode
industrijskih pogona radnih zona
Ba~ke Topole separatno analizirati.
3.1.1.1. Koli~ine otpadnih voda

U okviru kanalizacionog sistema naseljenog mesta Ba~ka Topola u dosada{njem periodu nisu vr{ena sistematska merenja koli~ina otpadnih voda koje se evakui{u kanalizacionom
mre`om. Rezultati merenja predstavljaju jedini pouzdan podatak o koli~inama otpadnih voda u kanalizacio-

Izvor

m3/god

1.

Individualno st.

156 743

2.

Ve}i potro{a~i

14 349

3.

Ustanove

47 898

4.

Industrija ostala

52 850

5.

[kole

9091

6.

Ukupno

280 931

Tabela 3.1 Procenjene koli~ina kolektovanih otpadnih voda po korisnicima

Izvor: Interni dokument JP "Komgrad" za 2004. god.

3.1.1.2. Kanalizaciona mre`a i crpne

stanice

Idejnim projektom kanalizacije otpadnih voda Ba~ke Topole predvi|ena je

izgradnja kanalizacione mre`e u du-

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

51

`ini od oko 55 km i izgradnja dve crpne stanice. U Tabeli 3.2 prikazana je

planirana struktura kanalizacione
mre`e.
Pre~nik (mm)

Du`ina (m)

1.

200

48930

2.

250

640

3.

300

3560

4.

400

170

5.

500

1850

Ukupno

55150

Tabela 3.2 Planirana struktura kanalizacione

mre`e otpadnih voda Ba~ke Topole
Izvor: Idejni-projekat re{enja kanalizacije otpadnih voda Ba~ke Topole, 1976

Od po~etka izgradnje kanalizacione

mre`e u Ba~koj Topoli je do danas je
izgra|eno oko 12 km uli~ne kanalizacione mre`e. U Tabeli 3.3 prikazana je
struktura kanalizacione mre`e Ba~ke
Topole izgra|ene do 2001. godine.
Pre~nik (mm)
200

6 678

2.

250

1005

3.

300

2473

4.

400

193

5.

500

1806

Izvor: Vodosnabdevanje i kanalisanje, Zavod za vodoprivredu Subotica, 2002. god

Konfiguracija terena i du`ina kanalizacione mre`e Ba~ke Topole ne omogu}avaju ~isto gravitaciono sakupljanje otpadnih voda. Do danas je izgra|ena jedna crpna stanica. Pogledati
Prilog 1 (slika na str. 173).
U delu grada koji nije pokriven kanalizacionom mre`om za evakuaciju ot-

LEAP - BA^KA TOPOLA,

Prva analiza kvaliteta otpadnih voda

pojedinih ustanova Ba~ke Topole, koje su svoje otpadne vode direktno
upu{tale u reku Krivaju, obavljena je
1976. godine od strane Instituta za
gra|evinarstvo u Subotici. Predmetna
analiza bila je deo "Studije o otpadnim vodama Ba~ke Topole". U narednoj tabeli prikazana su rezultati analize otpadnih voda pojedinih ustanova
Ba~ke Topole, iz 1976.godine.
Kasnijom izgradnjom kanalizacionog
sistema u du`ini od 12.5 km stvoreni
su po~etni uslovi za sistematsko pra}enje kvaliteta otpadnih voda koje se
sakupljaju kanalizacionom mre`om.
U nastavku u Tabeli 3.5 predstavljeni
su rezultati analize komunalne otpadne vode uzorkovane 07.12.2004. godine, na mestu upu{tanja u reku Krivaju.
3.1.1.4. Ispu{tanje otpadnih voda

Postoje}e stanje je takvo da se danas

sve prikupljene otpadne vode kanalizacionom mre`om za upotrebljene
vode upu{taju u reku Krivaju bez
prethodnog pre~i{}avanja. Pogledati
Prilog 1 (slika na str. 173).

12 155

Tabela 3.3 Struktura izgra|ene kanalizacione

mre`e otpadnih voda Ba~ke Topole do 2001. g.

52

3.1.1.3. Kvalitet otpadnih voda

Du`ina (m)

1.

Ukupno

padnih voda se uglavnom koriste vodopropusne septi~ke jame.

TEHNI^KI IZVE[TAJI

3.1.2 Kanalizacioni sistem

atmosferske kanalizacije

U doma}oj praksi ne postoje zakonski

propisi koji defini{u kriterijume za dimenzionisanje kanalizacionog sistema za atmosferske vode. Me|utim na
osnovu dosada{njih iskustava ve}ina
gradske atmosferske kanalizacione
mre`e i objekata je projektovana i dimenzionisana na ki{e dvogodi{njeg
perioda sa napomenom da se izvesni
va`ni objekti dimenzioni{u na ki{u
petogodi{njeg povratnog perioda

Bolnica

HPK
mg/l

BKP5
mg/l

pH

11.8

8.32

518

194

143

9.5

7.8

1560

63

36

11.7

7.9

249

1370

734

12

8.5

257

278

235

AMD Dinamo
Garnizon

Susp.
mg/l

T0C

Motel

Etar.
ek.
mg/l

Deter.
mg/l

ES
325

514

1.49

1060

14.4

107

Tabela 3.4 Rezultati analize kvaliteta komunalne otpadne vode radnih organizacija Ba~ke Topole, 1976.
godina
Izvor: IGV Subotica, 1976.
3.1.2.1 Slivno
Parametar
Jedinica
30.11.2004.
podru~je atmosferske kanalizacije
0

1.

Temperatura vazduha

5.5-6.0

0C

14.5-15.7

2.

Temperatura vode

3.

Boja vode

4.

Miris

5.

Vidljive materije

6.

Talo`ne materije

7.

pH vrednost

8.

HPK

mg/l

310

9.

BPK5

mg/l

280

10.

Suspen.mat. na 1050C

mg/l

154

11.

Suvi ostatak na 1050C

mg/l

1030

12.

@areni ostatak

mg/l

488

13.

Amonija~ni azot

mg/l

42.02

14.

Nitratni azot

mg/l

0.18

15.

Ukupni azot po

mg/l

64.12

16.

Belan~evine

mg/l

382

17.

Ukupni fosfor

mg/l

2.90

18.

Natrijum

mg/l

1851

siva
na kanalizaciju
trunje
ml/l

/
8.27

Postoje}om kanalizacionom mre`om za

atmosferske vode
pokriven je neznatan
deo gradskog slivnog podru~ja koji se
na osnovu prikupljenih podataka ne mo`e kvantifikovati.
3.1.2.2. Procena
koli~ina atmosferskih voda

Prose~ne koli~ine atmosferskih voda koje se evakui{u postoje}om atmosferskom

kanalizacijom mogu
se proceniti na osnovu prose~nih godi{njih padavina, povr{ine zahva}enog
sliva i koeficijenta
nepropusnosti na zahva}enom slivu.

Na osnovu prikupljenih parametara

20. Etarski ekstrakt
mg/l
90.5
tehni~ki tim nije mogao da proceni koli21. Deterd`enti
mg/l
7.34
~ine atmosferskih
22. Fenolni indeks
mg/l
0.052
voda koje se prikupljaju postoje}om
23. Gubitak `ar.na 600 0C
mg/l
542
kanalizacionom
Tabela 3.5 Izve{taj o ispitivanju dvo~asovnog kompozitnog uzorka otpadne mre`om atmosfeskih
vode na izlivu u reku Krivaju, (ZZZ Subotica od 10.01.2005. god.)
voda. Pretpostavlja
19.

Sulfidi

mg/l

3.03

Izvor: JP "Komgrad" Ba~ka Topola

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

53

se da su vi{estruko manje od koli~ina

koje bi trebalo evakuisati ovom mre`om.
3.1.2.3 Kanalizaciona mre`a atmosferske kanalizacije

Od po~etka izgradnje kolektorske

mre`e atmosferskih voda u Ba~koj Topoli do danas je izgra|eno oko 2.5 km
kanalizacione mre`e.
3.1.2.4 Kvalitet sakupljenih atmosferskih voda

Podaci o kvalitetu prikupljenih atmosferskih voda ne postoje. Ve}inom,

po{to se radi o urbanom podru~ju sa
razvijenom saobra}ajnom infrastrukturom i radnim zonama gde su koncentrisani idustrijski pogoni, a u gradu je nere{eno pitanje daljinskog grejanja. U prvom oticanju atmosferskih
voda mogu o~ekivati zna~ajne koli~ine polutanata:
olova,
mineralnih ulja,
azotnog oksida,
sumpornog oksida,
~a|i i pra{ine.
3.1.2.5 Ispu{tanje sakupljenih atmosferskih voda

Ispu{tanje sakupljenih atmosferskih

voda vr{i se preko jednog gravitacionog ispusta u reku Krivaju. Pogledati
Prilog 2 (slika na str. 173).
3.1.3 Radne zone Ba~ke Topole
3.1.3.1. Opis i sadr`aj radnih zona
Ba~ke Topole

Prostorna organizacija proizvodnih

funkcija u naseljenom mestu Ba~ka
Topola realizovana je kroz dva tipa
prostornih jedinica i to radne zone i
pojedina~ne prostorne jedinice.
U ju`noj i severnoj radnoj zoni Ba~ke
Topole koje su formirane uglavnom

54

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

na bazi postoje}ih radnih jezgara, razvijena je industrijska delatnost u pogonima:

Prehrambene industrije,
Pripreme sto~ne hrane,
Metalo-prera|iva~ke industrije,
Industrije gra|evinskog materijala,
Prehrambenu industriju ~ine:
"Topiko A.D.",
"Topola A.D.",
Pogon za proizvodnju sto~ne hrane:
RJ "@ibel" AIK Ba~ka Topola
Metalo-prera|iva~ku industriju ~ine:
HK "INOMAG - 18 oktobar"
HK "INOMAG - Okov"
HK "INOMAG - Faal"
Industrija gra|evinskog materijala:
"Ciglana" D.O.O
Klanica "Topola A.D." u procesu klanja
stoke i dalje prerade mesa do poluproizvoda, konzervi i drugih mesnih
prera|evina produkuje otpadnu vodu koja sadr`i krv, fekalije od stoke,
sadr`aj creva, znatne koli~ine soli iz
procesa pravljenja salamure, belan~evine i masti iz procesa proizvodnje
suhomesnatih proizvoda, rashladne
vode, deterd`ent iz procesa pranja
pogona.
"Topiko A.D." je preduze}e koje se bavi
klanjem `ivine i preradom mesa. Voda se u tehnolo{kom procesu koristi u
svakom procesnom koraku: nakon
klanja, {urenja, ~etkanja, hla|enja,
pranja pogona. Otpadna voda internom kanalizacijom dolazi do mehani~ke re{etke, nakon koje odlazi do lagune i prelivom se dalje upu{ta u reku Krivaju.
RJ "@ibel" AIK Ba~ka Topola, je pogon
koji prera|uje otpatke iz klani~ne industrije u sto~no mesnato i ko{tano
bra{no za ishranu u intenzivnoj sto~arskoj proizvodnju. Voda se u tehnolo{kom procesu koristi u svakom procesnom koraku. Otpadna voda sadr`i
krv, belan~evine i masti, deterd`ent iz

procesa pranja pogona, i optere}ena je

bakteriolo{ki.
"INOMAG" je preduze}e koje se struk-

turno sastoji od tri celine "Okov",

"Faal" i " 18. oktobar" i sve proizvodne
celine se bave preradom metala.
"Okov"i "Faal" se bave proizvodnjom
alata za ma{insku obradu drveta i
drugih nemetala. "18. oktobar" se bavi
proizvodnjom okova za name{taj i
metalne galanterije. Osnovne sirovine
koje se koriste su hladno valjana traka, svetlo vu~eni ~elik, mesing profili,
cink i mesing legure za livenje. Tako|e u procesu proizvodnje se koriste
soli i kiseline, farbe, lakovi i sredstva
za odma{}ivanje. Proizvodi dobijeni
mehani~kom obradom metala, sa obzirom na njihovu krajnju primenu, za{ti}uju se ve}inom hemijskim putem.
Osnovni vidovi za{tite su niklovanje,
pocinkovanje, bakarisanje. Hemijska
za{tita se vr{i galvanskim putem. Svaki korak u procesu izrade je pra}en
kori{}enjem ve}ih koli~ina vode.
3.1.3.2 Vrste, koli~ine i kvalitet
otpadnih voda radnih zona
Ba~ke Topole

Industrijski pogoni ju`ne i severne

radne zone Ba~ke Topole produkuju
zna~ajne koli~ine otpadnih voda i
predstavljaju jedan od bitnih ~inilaca
koji direkno uti~e na stanje `ivotne
sredine op{tine Ba~ka Topola i {ire.
Otpadne vode koje nastaju u industrijskim pogonima u Ba~koj Topoli,
generalno dele se po svom sastavu u
dve grupe.
U prvu grupu spadaju otpadne vode
koje karakteri{u prisutne organske
materijame, visoke vrednosti BPK5,
belan~evine, masti, ugljeni hidrati.
Ovu vrstu otpadnih voda generi{e
prehrambena industrija.
Drugu grupu otpadnih voda ~ine otpadne vode koje sadr`e cijanide i jone
te{kih metala. Ovu vrstu otpadnih voda generi{e "INOMAG-18 oktobar".

Zbog neravnomernog rada industrijskih pogona, optere}enje otpadnih

voda varira i tokom dana. Ispitivanjima kvaliteta otpadnih voda industrijskih pogona radnih zona utvr|eno je
da sadr`e i takve supstance ~ije koncentracije prevazilaze grani~ne koncentracije u vodama koje se smeju
upu{tati u kanalizacioni sistem Ba~ke
Topole. Prema tome koncentraciju tih
suspstanci potrebno je sniziti izgradnjom sistema za prethodno pre~i{}avanje otpadnih voda svakog industrijskog pogona zasebno.
Analizu kvantiteta i kvaliteta otpadnih voda koju generi{u industrijski
pogoni radnih zona inicirala je op{tina Ba~ka Topola 1976. godine i ura|ena je od strane Instituta za gra|evinarstvo SAP Vojvodine u Subotici.
Predmetna studija imala je za cilj prikupljanje podataka o kvalitetu i kvantitetu otpadnih voda industrijskih pogona u Ba~koj Topoli. Studija je dala i
predloge za predtretman otpadnih
voda industrijskih pogona sa dugoro~nim ciljem priklju~enja internih
kanalizacionih sistema pogona na postoje}i kanalizacioni sistem naseljenog mesta.
Rezultati analize ukazuju da je ukupna potro{nja vode industrijskih pogona 1976. godine bila 4274 m3/dan od
kojih je 3119 m3/dan (73%) koristila
klani~na industrija. U nastavku izve{taja dat je tabelarni prikaz rezultata
analize kvaliteta i kvantiteta otpadne
vode prehrambene industrije uzorkovane 1976. godine.
Podaci o kvalitetu otpadne vode prehrambene industrije Ba~ke Topole
ukazuju na visoko organsko optere}enje predmetnih voda.
Prilikom analize kvaliteta i kvantiteta
industrijskih otpadnih voda radnih
zona Ba~ke Topole 1976. godine uzorkovane su i otpadne vode metaloprera|iva~kog pogona "INOMAG"-a. U
nastavku izve{taja dat je tabelarni prikaz rezultata analize kvaliteta i kvan-

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

55

T0C

* 1976. godine industriski

pogon se nazivao
"@ivinostok"

Susp.
mg/l

pH

HPK
mg/l

BKP5
mg/l

Etar.ek.
mg/l

Deter.
mg/l

Q
m3/dan

ES

"Topola"

21

7.4

1015

2464

940

819

0.009

1336 47275

"Topiko"*

16

556

1000

634

264

0.09

624 10150

Mlin

7.5

7.4

168

129

121

Tabela 3.6 Kvalitet i kvantitet otpadnih voda prehrambene industrije Ba~ke Topole 1976. god
Izvor: IGV Subotica, 1976
Susp.
mg/l

HPK
mg/l

8.2

51

111

80

7.3

85

278

248

T 0C

pH

INOMAG
18. oktob.

16.7

INOMAG Okov

10.5

BKP5 Zn
Cu
mg/l mg/l mg/l

114

5.7

Cijanid
mg/l

1.12

Ni
mg/l

ES

9.8 389
120

Tabela 3.7 Kvalitet i kvantitet otpadnih voda metaloprera|iva~ke industrije Ba~ke Topole 1976. godine
Izvor: IGV Subotica, 1976
3.1.3.3 Ispu{tanje otpadnih voda iz
titeta otpadne vode metaloprera|iradnih zona Ba~ke Topole
va~kih pogona Ba~ke Topole 1976. go-

dine.
Rezultati predstavljeni u Tabeli 3.7
ukazuju da otpadne vode "INOMAG18 oktobra" iz razloga prisustva toksi~nih materija, jona te{kih metala, cijanida, u slu~aju priklju~enja interne
kanalizacije preduze}a na komunalnu
kanalizacionu mre`u predstavljaju
opasnost za vo|enje tehnolo{kog procesa pre~i{}avanja otpadnih voda na
potencijalnom zajedni~kom PPOV-u.
Op{ti zaklju~ak koji se mo`e izvesti za
kvalitet industrijskih otpadnih voda
radnih zona Ba~ke Topole je, da otpadne vode odstupaju po maksimalno dozvoljenim koncentracijama
(MDK) pojedinih elemenata od propisanih za otpadne vode koje se mogu
upustiti u kanalizaciju Ba~ke Topole.
Prema tome koncentraciju tih polutanata trebalo bi smanjiti pre upu{tanja
u postoje}u kanalizacionu mre`u primarnim pre~i{}avanjem.
Naknadno ispitivanje kvantiteta i
kvaliteta otpadnih voda navedenih
industrijskih pogona lociranih u radnim zonama Ba~ke Topole nije vr{eno.

56

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

Industrijske otpadne vode pogona

radnih zona Ba~ke Topole se ne pre~i{}avaju pre evakuacije. Ispu{tanje industrijskih otpadnih voda vr{i se preko vi{e gravitacionih ispusta u reku
Krivaju.

3.2. Naselja op{tine Ba~ka

Topola
U tabeli 3.8 daje se pregled broja stanovnika u naseljenim mestima op{tine Ba~ka Topola prema popisu stanovni{tva iz 2002. godine.
Evakuacija otpadnih voda iz doma}instava individualno se re{ava u vidu:
Vodonepropusnih septi~kih jama,
Vodopropusnih septi~kih jama,
Prelivnih dvokomorskih septi~kih
jama i
Upojnih bunara.
Procentualni udeo doma}instava koja
koriste jedan od na~ina evekuacije se,
na osnovu raspolo`ive dokumentacije, nije mogao utvrditi. Ali i pored napred navedene ~injenice mo`e se sa
sigurno{}u tvrditi da zanemarljivo
mali broj doma}instava koristi preliv-

Naselje

Broj
stanovnika

1.

Bagremovo

2.

Baj{a

3.

Ba~ki Sokolac

4.

Bogaro{

5.

Gornja Rogatica

6.

Gunaro{

1441

7.

Zobnatica

309

8.

Kovilo

233

9.

Kara|or|evo

590

10.

Krivaja

986

11.

Mali Beograd

524

12.

Mi}unovo

516

13.

Novo Orahovo

14.

Njego{evo

632

15.

Obornja~a

16.

Ore{kovi}

694

17.

Panonija

798

18.

Pa~ir

19.

Pobeda

342

20.

Sveti}evo

205

21.

Srednji Sala{

172

22.

Stara Moravica
Ukupno

204
2568
609
94
477

2029

2947

5699
22 074

Tabela 3.8 Pregled broja stanovnika u naseljenim mestima op{tine Ba~ka Topola
Izvor: Popis stanovni{tva 2002. godine

ne dvokomorske septi~ke jame, dok je

uobi~ajena upotreba vodopropusnih
zidanih septi~kih jama. Problem odr`avanja propusnih septi~kih jama je
veoma izra`en. Usled talo`enja suspendovanog materijala u zoni kontakta sadr`aja septi~kih jama sa pod-

zemljem, ove jame relativno brzo kolmiraju, {to ima za posledicu tra`enje
novih lokacija i kopanje novih septi~kih jama.
Problematika pra`njenja septi~kih jama je tako|e veoma izra`ena. Naime,
pored organizovanog pra`njenja i odno{enja sadr`aja septi~kih jama od
strane nadle`nih komunalnih preduze}a postoji i izvestan broj "privatnih
cisterni" koje neretko sadr`aj septi~kih jama prazne na za to nepredvi|enim lokacijama.
Evakuisanje otpadne vode naseljenih
mesta op{tine Ba~ka Topola kroz vodopropusne septi~ke jame predstavlja
permanentnu opasnost za kvalitet
podzemnih voda. Usled stalnog priliva otpadne vode koja se evakui{e na
napred opisan na~in, dolazi do podizanja nivoa podzemnih voda prve izdani i degradacije kvaliteta iste.
Problematika evakuacije otpadnih voda u naseljenim mestima op{tine Ba~ka Topola, Stara Moravica, Krivaja i
Panonija, je sasvim druga~ija. U navedenim naseljenim mestima delimi~no
su izgra|eni kanalizacioni sistemi.
Naselje Stara Moravica je pored kanalizacionog sistema izgradila postrojenje za pre~i{}avanje otpadnih voda.
3.2.1 Naseljeno mesto Krivaja

U poslednjih deset godina MZ Krivaja je sistematizovala aktivnosti na izgradnji kanalizacionog sistema. Godine 1994. izra|en je Glavni projekat kanalizacije otpadnih voda sa pre~ista~em.
U skladu sa projektnom dokumentacijom planirano je da se kanalizaciona
mre`a i PPOV grade u dve faze. U prvoj fazi izgra|enom kanalizacionom
mre`om je obuhva}en centralni deo
naselja. U drugoj fazi kanalizaciona
mre`a bi obuhvatila preostali urbani
deo Krivaje. Kanalisanje je planirano
po separatnom sistemu. Treba nagla-

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

57

siti da na urbanom podru~iju Krivaje

nema industrijskih pogona.
Naseljeno mesto ne poseduje pre~ista~ otpadnih voda.
Tokom pripreme ovog izve{taja tehni~kom timu nisu bili dostupne dodatne informacije o strukturi izgra|ene kanalizacione mre`e.
3.2.2 Naseljeno mesto
Stara Moravica

MZ Stara Moravica sistematskim

upravljanjem otpadnim vodama koje
se generi{u na urbanom podru~iju naseljenog mesta izgradila je kanalizacioni sistem i postrojenje za pre~i{}avanje otpadnih voda.
Izgra|ena kanalizaciona mre`a je u
du`ini od oko 7 km nakon prve faze
izgradnje mre`e otpadnih voda. U narednoj tabeli data je izgra|ene struktura kanalizacione mre`e.
Pre~nik (mm)

Du`ina ( m )

1.

200

2960

2.

250

112

3.

300

2420

4.

400

1850

Ukupno

7342

Tabela 3.9 Struktura izgra|ene kanalizacione

mre`e Stare Moravice
Izvor: Glavni projekat kanalizacije otpadnih voda MZ Stara Moravica

Na kanalizacionoj mre`i, glavnom kolektoru I u ju`nom delu naseljenog

mesta na desnoj obali reke Krivaje, izgra|ena je crpna stanica koja prebacuje otpadnu vodu do postrojenja za
pre~i{}avanje otpadnih voda.
Kanalizaciona mre`a atmosferskih
voda naseljenog mesta sastoji se upojnih kanala. Prisutna je evakuacija atmosferskih voda putem kanalizacione
mre`e otpadnih voda.

58

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

Postrojenje za pre~i{}avanje otpadnih

voda Stara Moravica sastoji se od:
Mehani~ke re{etke,
Objekta podu`nog peskolova,
Aeracionog bazena,
Naknadnog talo`nika,
Crpne stanice za recirkulaciju aktivnog mulja,
Silosa za vi{ak mulja,
Polja za su{enje mulja i
Odvodnog cevovoda do recipijenta
reke Krivaje.
Tokom pripreme ovog izve{taja tehni~kom timu nisu bili dostupne dodatne informacije o efikasnosti PPOV
Stara Moravica , instalisanom hidrauli~kom i organskom kapacitetu kao i
iskori{}enosti pomenutih kapaciteta.
3.2.3 Naseljeno mesto Panonija

MZ Panonija je sistematizovanim aktivnostima upravljanja sopstevnim otpadnim vodama izgardila kanalizacioni sistem otpadnih voda u du`ini od
12 km. Kanalizaciona mre`a sastoji se
od oko 3 km cevi pre~nika 500 mm i
oko 7 km cevi pre~nika 300 mm.
Kanalizaciona mre`a atmosferskih
voda naseljenog mesta Panonija sastoji se od oko 9 km upojnih kanala. Prisutna je evakuacija atmosferskih voda
putem kanalizacione mre`e otpadnih
voda.
Naseljeno mesto ne poseduje pre~ista~ otpadnih voda.
Naseljeno mesto sakupljene otpadne
vode postoje}im kanalizacionim sistemom odvodi i nepre~i{}ene upu{ta u
reku Krivaju.

4. ANALIZA TENDENCIJA
RAZVOJA
KANALIZACIONIH
SISTEMA U BLISKOM
NAREDNOM PERIODU
OP[TINE
BA^KA TOPOLA
4.1. Naseljeno mesto Ba~ka
Topola
4.1.1. Kanalizaciona mre`a
otpadnih voda

Pore|enjem Idejno-projektnog re{enja

kanalizacije otpadnih voda naseljenog mesta Ba~ka Topola sa stepenom
izgra|enosti kanalizacije mre`e danas, mo`e se zaklju~iti da bi se naseljeno mesto pokrilo kanalizacionim sistemom potrebno je izgraditi jo{ oko
45 kilometara kanalizacije.
Postoje}i plan dalje izgradnje kanalizacionog sistema kroz prikaz izgradnje du`ina kanalizacione mre`e na
osnovu revizije idejnog projekta kanalizacije otpadnih voda Ba~ke Topole dat je u Tabeli 4.1.
Pre~nik (mm)

Du`ina M

uglu ulica Edvarda Kardelja i Dravske ulice.

4.1.2 Kanalizaciona mre`a
atmosferskih voda

Sada{nji na~in sakupljanja atmosferskih voda putem otvorenih upijaju}ih

kanala, ima za posledicu njihovu infiltraciju u podzemlje i izdizanje nivoa podzemnih voda. Uslo`njavanju
situacije viskog nivoa podzemnih voda u isto vreme doprinose i otpadne
vode koje se evakui{u putem upojnih
bunara.
Elaboratom dugoro~nog programa
razvoja atmosferske kanalizacije naseljenog mesta Ba~ka Topola definisan
je plan razvoja atmosferske kanalizacije. U nastavku teksta dat je tabelani
prikaz planiranih radova na pro{irenju kanalizacione mre`e atmosferskih
voda.
Pre~nik(mm)

Du`ina (m)

1.

600

500

2.

500

1000

3.

400

2000

4.

300

2000

Ukupno

5500

1.

500

1000

2.

400

3000

3.

300

3000

4.

250

3000

Tabela 4.2 Prikaz planiranih radova na kanalizacionom sistemu atmosferskih voda

Ba~ka Topola

6.

200

15000

Izvor: Vodonabdevanje i kanalisanje, Zavod za vodoprivredu Subotica, 2002

Ukupno

25000

Tabela 4.1 Prikaz planiraninih radova na kanalizacionom sistemu otpadnih voda

Ba~ke Topole
Izvor: Vodonabdevanje i kanalisanje, Zavod za vodoprivredu Subotica, 2002. god

Radi prijema eventualno dodatnih

koli~ina sakupljene komunalne otpadne vode nakon pro{irenja kanalizacionog sistema i mogu}eg priklju~enja otpadnih voda industrijskih pogona Ba~ke Topole, potrebna je izgradnja jo{ jedne crpne stanice na

4.1.3. Postrojenje za tretman otpadnih

voda

Nesporan negativan uticaj upu{tanja

sakupljenih komunalnih otpadnih i
industrijskih voda u reku Krivaju,
mo`e se sanirati jedino izgradnjom
postrojenja za pre~i{}avanje otpadnih
voda (PPOV). Izgradnja PPOV stvara
uslove za prihvat komunalne otpadne
vode i otpadnih voda industrijskih
pogona radnih zona Ba~ke Topole.
Procena kvantitativnih i kvalitativnih
karakteristika komunalnih i industrij-

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

59

skih otpadnih voda koje su osnova za

projektovanja PPOV- a prikazana je u
Tabeli 4.3
Izvor zaga|enja

11

12
13

Kvalitet otpadne vode

industrijskih pogona je
u tabeli 4.3 dat nakon
primarnog pre~i{}avanja
Slu`beni glasnik br.
11/2002
Direktivom 91/271/EEC
zahtevan rok za
obezbe|ivanje
pre~i{}avanja u zavisnosti od veli~ine
anglomeracije za slu~aj
Ba~ke Topole sa industrijom je bio 31.12.
2000. godina,
Upravljanje kvalitetom
vode sa aspekta okvirne
direktive evropske unije
o vodama, Dr Bo`o
Dalmacija PMF,
Univerziteteta u
Novom Sadu, 2003.
god, str. 118

Q m3/
dan)

Stanovni{tvo

4000

600

2.

Industrija - Topola11

1200

850

3.

Industrija - Topiko

1000

900

4.

Industrija - @ibel

200

250

5.

Ostalo

250

50

6.

Infiltracija

270
7220

ES

Idejnim projektom upu{tanje pre~i{}enih otpadnih voda iz PPOV -a

predvi|no je u reku Krivaju. Obzirom
da se radi o vodotoku sa malim i
ograni~enim proticajima, osetljivom
na eutrofikaciju, budu}im procesom
pre~i{}avanja na PPOV, potrebno je
redukovati koncentracije azota i fosfora.

BPK5
(kg/
dan)

1.

Ukupno

U nastavku teksta date su dve {eme

predlo`enih varijanti PPOV- a Ba~ka
Topola.

Vodoprivrednom osnovom Srbije12

programom mera za{tite voda, sva industrijska i naselja ve}a od 5000 ES
moraju do 2021.13 godine izgraditi postrojenje za pre~i{}avanje otpadnih
voda. Istim dokumentom je predvi|eno da u osetljivim zonama (zone osetljive na eutrofikaciju), {to je slu~aj sa
vodotokom Krivaja, treba predvideti
pored biolo{kog tretmana (BPK5 = 20
mg O2/l) i uklanjanje makronutrijenata.

2700
45 000

Tabela 4.3 Procena kvalitativne i kvantitativne

karakteristike otpadne vode - ulaz na PPOV
Izvor: Vodonabdevanje i kanalisanje, Zavod za vodoprivredu Subotica, 2002

Idejnim projektom postrojenja za pre~i{}avanje otpadnih voda Ba~ka Topola, Instituta za Gra|evinrstvo SAP
Vojvodine u Subotici, 1977. godine
predlo`ena su dva re{enja. U obe varijante se predla`e postupak pre~i{}avanja aktivnim muljem. Predla`u se
dve varijante:
I varijanta dvostepeni postupak aktivnim muljem
II varijanta postupak sa aktivnim
muljem sa recirkulacijom pre~i{}ene
vode

Parametar

Vodoprivredna osnova je novijeg datuma i jo{ uvek podzakonskim aktima

nije definisan jednistveni kvalitet
efluenta koji napu{ta postrojenje za
pre~i{}avanje i mo`e se upustiti u recipijent. Za utvr|ivanje zahtevanog
kvaliteta efluenta preporu~uje se kori{}enje Okvirne direktive o vodi EU. U
narednoj tabeli date su propisane norme kvaliteta efluenta prema Council
Directive 91/271/EC.

Jedinica mere

Koncentracija

BPK5 bez nitrif.

mgO2/l

25

HPK

mgO2/l

125

Ukup. susp.mat.

mg/l

35

Ukupni azot N*

mgN/l

15 (10.000 - 100.000 ES)

Ukupni fosfor P*

mgP/l

2 (10.000 - 100.000 ES)

Tabela 4.4 Norme kvaliteta efluenta prema Council Directive 91/271/EC

Izvor: Upravljanje kvalitetom vode sa aspekta okvirne Direktive Evropske unije o vodama, UNS 2003. god.

60

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

[ema 4.1 [ema postrojenja za pre~i{}avanje otpadne vode Ba~ka Topola, Varijanta I

[ema 4.2 [ema postrojenja za pre~i{}avanje otpadne vode Ba~ka Topola, VarijantaII

4.1.4 Radne zone Ba~ke Topole

Osnovna pretpostavka za prihvat industrijskih otpadnih voda u javnu kanalizaciju i PPOV Ba~ka Topola je dosledno prethodno pre~i{}avanje otpadne vode. Naime u cilju za{tite postupka pre~i{}avanja na centralnom
PPOV, korisne valorizacije produkata
pre~i{}avanja, za{tite primenjenih
konstruktivnih materijala sistema kanalisanja (kanalizacione mre`e, objekata i opreme PPOV-a), za{tite zaposlenih i obezbe|ivanja optimalnih
uslova upravljanja, potrebno je prethodnim pre~i{}avanjem industrijskih
otpadnih voda ukloniti toksi~ne i
opasne materije.
U radnim zonama Ba~ke Topole dominira prehrambena industrija, uz
prisutnu metalo-prera|iva~ku industriju. Jedina postoje}a ispitivanja otpadnih voda industrijskih instalacija

radnih zona Ba~ke Topole, koja su izvr{ena pre dvadesetak godina, konstatovala su da industrijske otpadne
vode sadr`e supstance u koncentracijama koje prevazilaze dozvoljene za
upu{tanje u kanalizacionu mre`u
Ba~ke Topole. Prema tome, koncentraciju tih suspstanci treba smanjiti sistemima prethodnog pre~i{}avanja.
U daljem tekstu ukratko je naveden
neophodan trend razvoja upravljanja
otpadnim vodama pojedinih industrijskih pogona radnih zona Ba~ke
Topole.
Predtretman otpadne vode mesne
industrije "Topola A.D." - na odvodnom kanalu po izlasku iz kruga fabrike neophodna je ugradnja mehani~ke re{etke sa hvata~em masti i
ure|ajem za merenje koli~ine otpadnih voda. Na taj na~in koncentracija
masti izra`ena preko etarskog eks-

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

61

trakta primarnim pre~i{}avanjem bi

se dovela na nivo 1000 mg/l. Mehani~ka re{etka trebala da ima opremu
za automatsko ~i{}enje.
Predtretman otpadne vode "Topiko
A.D." - na odvodnom kanalu postaviti: neophpdnoo je postaviti mehani~ku re{etku, hvata~ masti i ure|aj
za merenje koli~ine otpadnih voda.
Koncentracija masti izra`ena preko
etarskog ekstrakta na taj na~in primarnim pre~i{}avanjem bi se dovela
na nivo 800 mg/l.
Predtretman otpadne vode "INOMAG 18 Oktobar" - tehnolo{ki postupak za{tita u metalne galanterije
u pogonu je veoma slo`en i premanentno se menja i prilago|ava se
zahtevima tr`i{ta. Primarno pre~i{}avanje otpadnih voda galvanizacije predstavlja slo`en tehno - ekonomski problem. Tehni~ki tim u toku izrade ovog izve{taja nije raspolagao sa dovoljno elemenata za formulisanje predloga primarnog pre~i{}avanja otpadnih voda INOMAG- a.
Predtretman otpadne vode RJ
"@ibel"- tehni~ki tim u toku izrade
ovog izve{taja nije raspolagao sa dovoljno elemenata za formulisanje
predloga primarnog pre~i{}avanja
otpadnih voda predmetnog pogona.
4.1.5 Naselja op{tine Ba~ka Topola

Naseljena mesta op{tine Ba~ka Topola

svojim na~inom evakuacije otpadnih
voda vr{e permanentan pritisak na
kvalitet vode prve izdani. Postojanje
bunara koji crpe vodu iz druge izdani
pove}avaju verovatno}u vertikalnog
transporta polutanata u ni`e slojeve
vode ~ime je mogu}a degradacija kvaliteta vodnog resursa koji se koristi
kao voda za pi}e.
Konceptualno sva naselja trebaju sisteme za sakupljanje i evakuaciju otpadnih voda. Pre~i{}avanje otpadnih
voda se mo`e re{avati zajedni~ki za
nekoliko naselja, saglasno koncepciji

62

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

koja bude predvidela tehni~ki i ekonomski najpovoljnije re{enje.

Iz napred navedenog razloga naseljena mesta op{tine Ba~ka Topola bi u
svoje programe razvoja u bliskom narednom periodu trebalo da predvide
izradu projektne dokumentacije za izgradnju separatnih kanalizacionih sistema.
4.1.5.1 Naseljeno mesto Krivaja

Analizom dostupne tehni~ke dokumentacije planirano hidrauli~ko i biolo{ko optere}enje budu}eg pre~ista~a
otpadnih voda Krivaja po fazama, koje su vezane za faze dogradnje kanalizacionog sistema definisano je :
U I fazi hidrauli~ko optere}enje 112
m3/dan, a biolo{ko optere}enje 40 kg
BPK5/ dan
U II fazi dodatno hidrauli~ko optere}enje 89.1 m3/ dan, a biolo{ko optere}enje 29 kg BPK5/ dan
U III faza dodatno hidrauli~ko optere}enje 47.52 m3/ dan biolo{ko optere}enje 15.80 kg BPK5/ dan
Na osnovu kvantiteta i kvaliteta otpadne vode naseljenog mesta Krivaja,
EU Direktiva 91/271/EEC defini{e postupake "prikladnog pre~i{}avanja"
otpadnih voda. Jedan od postupaka
"prikladnog pre~i{}avanja" mo`e biti
pre~i{}avanje putem Biljnog ure|aja
za pre~i{}avanje otpadnih voda (
"Constructed wetlands" - izvedena
mo~varna polja). Postoje}a tehni~ka
dokumentacija predlo`ila je pre~i{~avanje putem BIO - DISKA. Na osnovu
tehno - ekonomske analize treba obadrati optimalno re{enje.
4.1.5.2. Naseljeno mesto Panonija

Tehi~ki tim tokom pripreme ovog izve{taja nije raspolagao podacima o

postoje}em hidrauli~kom optere}enju
otpadnih voda naseljenog mesta Panonije. Na osnovu postoje}ih informacija o kanalizacionoj mre`i, broju

stanovnika naseljenog mesta mo`e se

zaklju~iti bi nakon tehno- ekonomske
analize jedan od postupaka tako|e
"prikladnog pre~i{}avanja" bio optimalno re{enje tretmana pre~i{}avanja
otpadnih voda.

5. PROCENA UTICAJA
POSTOJE]EG I
BUDU]EG KVANTITETA I
KVALITETA OTPADNIH
VODA NA STANJE
@IVOTNE SREDINE,
ZDRAVLJE I STANDARD
STANOVNI[TVA
Nedostaci doma}ih propisa i pravilnika koji se bave kontrolom uticaja otpadnih voda na kvalitet vode recipijenta se ogledaju u slede}em: prilikom
kontrole kvaliteta otpadnih voda nej~e{}e se ne meri istovremeno i protok
efluenta, uzorkuju se kompozitni
dvo~asovni uzorci, a da se pri tome ne
vodi ra~una o dnevno-no}nim i nedeljnim varijacijama u zapremini i
kvalitetu otpadnih voda, a uticaj na
recipijent se odre|uje merenjem kvaliteta vode recipijenta uzvodno i nizvodno od mesta ispusta, ali samo nekoliko puta godi{nje, u zavisnosti od
godi{njeg protoka efluenta. Metodolo{ki se na ovaj na~in ne mo`e sa sigurno{}u odrediti pravi uticaj otpadnih voda na vodoprijemnik.
Analiza uticaja otpadnih voda op{tine
Ba~ka Topola na `ivotnu sredinu i
zdravlje stanovni{tva sagledan je
kroz:
Uticaj otpadnih voda na kvalitet povr{inskih voda ,
Uticaj otpadnih voda na kvalitet
podzemnih voda i
Uticaj na~ina evakuacije otpadnih
voda na zdravlje stanovni{tva

Kada govorimo o standardu `ivota,

svakako je nesporno da bi, u dvadesetprvom veku, svako doma}instvo u
gradskoj sredini ili naseljenom mestu
trebalo da ima kompletno izgra|enu
komunalnu infrastrukturu, uklju~uju}i i sisteme za evakuaciju upotrebljenih i atmosferskih voda.
5.1 Uticaj na~ina evakuacije
otpadnih voda na kvalitet
povr{inskih voda

Tokom izrade Studije o otpadnim vodama Ba~ke Topole 1976. godine izvr{ena je analiza uticaja otpadnih upu{tenih komunalnih i industrijskih voda Ba~ke Topole na kvalitet vode reke
Krivaje. Uzorkovanje vode vodoprijemnika izvr{eno je na dvema lokacijama uzvodno i nizvodno od Ba~ke
Topole. Uzorkovanje otpadne vode je
tada izvr{eno u prepodnevnim ~asovima u vreme intenzivnih industrijskih aktivnosti. Na osnovu predmetne analize mo`e se zaklju~iti da je jo{
1976. godine, na~in upravljanja otpadnim vodama Ba~ke Topole imao
izrazito negativan uticaj na kvalitet
povr{inskih voda.
U narednoj tabeli prikazani su rezultati monitoringa kvaliteta vode reke
Krivaje, tokom 1976. godine.
Procena dana{njih dnevnih koli~ina
otpadne vode industrijskih instalacija
radnih zona Ba~ke Topole koje se nepre~i{}ene evakui{u u reku Krivaju je
oko 7200 m3. Rezultat takvog na~ina
evakuacije otpadnih voda je skoro totalna degradacija re~nog ekosistema
nizvodno od Ba~ke Topole, na {ta je
javnost reagovala u prole}e 2003. godine putem slede}ih novinskih ~lanaka.

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

63

Parametar

2.

Temperatura vode

7.

pH vrednost

8.

HPK

9.

Jed.
0C

05.02.1976

11.02.1976

5.0

14.0

0.4

13.0

8.0

7.8

8.05

7.7

mg/l

46

518

24

392

BPK5

mg/l

19

264

23

369

10.

Suspen. mat. na 1050C

mg/l

45.8

98.5

103

185

11.

Suvi ostatak na 1050C

mg/l

736

930

814

1142

12.

@areni ostatak 6000C

mg/l

527

614

545

627

15.

Ukupni azot po

mg/l

0.084

0.19

0.11

0.32

17.

Ukupni fosfor

mg/l

0.11

0.22

0.10

0.32

22.

Kiseonik

mg/l

2.3

23.

Gubitak `ar.na 600 0C

mg/l

209

1.7
316

269

515

A - Krivaja uzvodno od Ba~ke Topole, B - Krivaja nizvodno od Ba~ke Topole

Tabela 5.1 Rezultati analize kvaliteta vode reke Krivaje 1976. godine uzvodno i nizvodno od Ba~ke Topole.
Izvor: Studija o otpadnim vodama, IGV Subotica, 1976, str 69.

ZAGA\ENJE KRIVAJE KOD BAJ[E

Voda bez `ivota

Nezadovoljstvo me{tana naselja Baj{a kraj Ba~ke Topole ne sti{ava se ni nakon

mesec dana od kada je najve}a ba~ka reka Krivaja u delu vodotoka kroz to mesto zaga|ena. Talas zaga|enja, koji je, po re~ima Baj{ana, uni{tio biljni i `ivotinjski svet, stigao je jo{ 19. aprila. Od tada do danas, sem identifikacije zaga|iva~a, gotovo ni{ta se nije promenilo. Voda u reci je i dalje crna, neprozirna i bez
`ivota. Najve}i krivac za ovaj ekolo{ki incident je grad Ba~ka Topola sa svojom
kanalizacijom, na koju su priklju~ena i tri kolektiva, Industrija mesa "Topola",
"Topiko" i "@ibel", koji, ka`e op{tinski inspektor za za{titu `ivotne sredine
Aleksandra Pevec, nemaju pre~ista~e, ve} samo lagune.
O ovom problemu razgovarano je i na Izvr{nom odboru SO Ba~ka Topola, gde
je re~eno da je to dugogodi{nji problem cele regije. Konstatovao je da bi u njegovo za razre{enje morali da se uklju~e pokrajinski organi, jer op{tina ne raspola`e novcem u bud`etu kojim bi se kupio pre~ista~. IO je podsetio da je u cilju obezbe|enja para potrebnih za pre~ista~ otpadnih kanalizacionih voda op{tinska vlada konkurisala za donatorska sredstva iz inostranstva kao i kod Pokrajinskog fonda za razvoj. Me|utim, Baj{ani ovim obja{njenjem nisu zadovoljni.
Problem zaga|enja Krivaje je nasle|en - ka`e ~lan lokalne grupe za razvoj zadu`en za ekologiju u Baj{i Stevan Preradovi}. - Stav op{tine po pitanju zaga|enja je suvi{e krut i ne mo`e nas zadovoljiti, a jedan od prioritetnih zadataka
Ba~ke Topole mora biti re{avanje problema ulivanja otpadnih voda bez pre~ista~a u najve}u ba~ku reku. Postoje jeftinija i jednostavnija re{enja - da se po64

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

mo}u crpke naprave talo`nici, ali izgleda da za ovu ekolo{ku katastrofu u na{em mestu nema dovoljno sluha.
Preradovi} zamera lokalnoj vlasti {to nije preduzela neke konkretne mere, kao
{to je analiza vode, kako bi `itelji Baj{e znali {ta je u njoj i koliko je ona opasna
po zdravlje. Nisu nalo`ili ni vodoprivrednom preduze}u DTD "Krivaja" da ispusti iz zobnati~kog ogranka reke ve}u koli~inu vode, kako bi se zaga|enje bar
smanjilo...... ".
Izvor: M. Trapari}, DNEVNIK, maj 2003

ZAGA\ENA KRIVAJA KOD BAJ[E

Reka bez `ivota

Ekolo{ka katastrofa u Baj{i kraj Ba~ke Topole, zbog zaga|enja re~ice Krivaje, je
na pomolu - upozorio je ~lan lokalne grupe za razvoj zadu`en za ekologiju u
tom mestu Stevan Preradovi}.
On je rekao da je talas zaga|enja na to podru~je do{ao 19. aprila i da ono jo{
traje. Za to vreme, u potpunosti je uni{ten biljni i `ivotinjski svet u reci, a njena voda ne mo`e se koristiti ni za zalivanje. Po njegovim re~ima, o ovom incidentu obave{teni su svi nadle`ni republi~ki, pokrajinski i op{tinski organi i od
njih se, kako je naglasio, o~ekuje br`a reakcija kako bi se re{io problem zaga|enja.
Sem ekolo{ke, ovo zaga|enje }e izazvati i ekonomske {tete, jer su Baj{ani nadaleko poznati povrtari, koji ve} du`e ne mogu da zalivaju svoje povrtarske kulture - ka`e Preradovi}, i dodaje da me{tani tog mesta imaju problem i sa vodosnabdevanjem, pa je situacija utoliko jo{ slo`enija.
Navode}i da su `itelji Baj{e kroz ~i{}enje, ure|enje i po{umljavanje potvrdili
re{enost da imaju ~istu `ivotnu sredinu, on je ustvrdio da ih je ovo zaga|enje
onemogu}ilo u daljem nastojanju da tako nastave i da odr`e ono {to je do sada
ura|eno. Potvr|uje to najnovijim primerom da se, zbog nemogu}nosti zalivanja, ovih dana su{i 600 sadnica posa|enih ovog prole}a.
Kako saznajemo u op{tinskoj inspekciji, Pokrajinski sekretarijat za za{titu `ivotne sredine i odr`ivi razvoj nalo`io je tom organu da pregleda sve objekte i
kolektive zaga|iva~e na podru~ju ba~kotopolske op{tine. Sem toga, republi~ki
i op{tinski inspektori za za{titu `ivotne sredine su nakon obilaska kriti~nog
kraka Krivaje, konstatovali da se najverovatnije radi o zaga|enju izazvanom fekalnom kanalizacijom i industrijskim otpadnim vodama. Na terenu su bili op{tinski komunalni i inspektor za za{titu `ivotne sredine, koji su, nakon uvida,
do{li do saznanja da je za sada najve}i zaga|iva~ Ba~ka Topola sa svojom kanalizacijom.
Izvor: M. Trapari}, DNEVNIK, maj 2003
Na osnovu monitoringa kvaliteta vode RHMZ-a vodoprijemnika reke Krivaje, rezultata kvaliteta i kvantiteta
industrijskih otpadne vode, saznanja
da industrijski pogoni ne vr{e pre~i{}avanje otpadnih voda, konstatuje se
izrazito negativan uticaj generisnih

otpadnih voda na teritoriji op{tine

Ba~ke Topole u poslednjih desetak godina i danas na reku Krivaju.
Prilikom razmatranja uticaja otpadnih voda Ba~ke Topole u bliskoj budu}nosti, te{ko je uticaj kvantifikova-

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

65

ti, ali je jasno da do osetnog pobolj{anja kvaliteta vode reke Krivaje mo`e
do}i tek nakon izgradnje i po~etka rada postrojenja za pre~i{}avanje me{ovitih (komunalnih i industrijskih) otpadnih voda.

Ra~unaju}i da je prose~na dnevna

specifi~na potro{nja vode oko 150
l/st/dan, mo`e se proceniti da je ukupna godi{nja produkcija otpadnih voda
naseljenih mesta op{tine Ba~ka Topola oko 750 000 m3.

5.2. Uticaj na~ina evakuacije otpadnih voda putem propusnih

septi~kih jama i upojnih bunara na kvalitet podzemne vode
op{tine Ba~ka Topola

Opisana praksa ciklusa evakuacije generisanih otpadnih voda naseljenih

mesta op{tine Ba~ka Topola sa stanovi{ta za{tite `ivotne sredine, odnosno
sa aspekta za{tite podzemnih voda, je
neodr`iva.

Po procenama u skladu sa nivoom izgra|enosti kanalizacionog sistema otpadne Ba~ka Topola, naseljenog mesta Panonija, Krivaja i Stara Moravica
i preostalih naseljenih mesta op{tine
Ba~ka Topola, oko 750 000 m3 otpadne vode godi{nje se evekui{e preko
propusnih septi~kih jama i upojnih
bunara u podzemlje. Pribli`no ista koli~ina ima direktan negativan uticaj
na kvalitet podzemne vode prve izdani.

15 Izve{taj

o stanju
kvaliteta povr{inskih i
podzemnih voda na teritoriji republike Srbije u
2003. god., Odeljenje za
kontrolu kvaliteta vode,
RHMZ

U uzorcima vode nekih pijezometara

na podru~ju Ba~ke ustanovljene su
povi{ene vrednosti suvog ostatka, nitratnog azota, amonijum jona, sulfida,
isparljivih fenola i mangana.15
Detektovan povi{en nivo napred navedenih polutanata u vodi prve izdani dokaz je negativnog uticaja napred
opisanog na~ina evakuacije generisanih otpadnih voda Ba~ke Topole i naseljenih mesta na kvalitet vode prve
izdani.
5.3. Uticaj na~ina evakuacije
otpadnih voda putem
propusnih septi~kih jama i
upojnih bunara na zdravlje
stanovni{tva

Radi jasnijeg sagledavanja nivoa postoje}eg uticaja neadekvatnog evakuisanja otpadnih voda naseljenih mesta
op{tine Ba~ka Topola, potrebno je izvr{iti procenu generisane godi{nje zapremine otpadne vode koja se evakui{e na napred opisan na~in.

66

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

Posebno pitanje koje se u isto vreme

ne mo`e zanemariti je postojanje direktne veze primenjenog na~ina evakuacije otpadnih voda i nivoa za{tite
zdravlja stanovni{tva naseljenih mesta op{tine Ba~ka Topola.

6. ZAKLJU^NA
RAZMATRANJA
6.1 Zaklju~ci i preporuke - Ba~ka
Topola i naselja op{tine Ba~ka
Topola

Naseljeno mesto Ba~ka Topola je u

proteklom vremenskom periodu svojim rezultatima u upravljanju otpadnim vodama pokazalo nedovoljan stepen razumevanja negativnog uticaja
otpadne vode na `ivotnu sredinu.
Uprkos postojanju projektne dokumentacije u poslednjih tridesetak godina usporena izgradnja kanalizaciong sistema, dovela je da danas naseljeno mesto Ba~ka Topola ima izgra|eno samo oko 20% kanalizacionog
sistema otpadnih voda, samo 2.5 km
kanalizacionog sistema atmosferskih
otpadnih voda i nema izgra|eno postrojenje za pre~i{}avanje otpadnih
voda. Takvo stanje izgra|enosti ovih
infrastrukturnih objekata ni izbliza ne
udovoljava zahtevima jednog savremenog i pouzdanog tehni~kog sistemam kao nezaobilaznog elementa
uslova `ivota stanovni{tva op{tine
Ba~ka Topola.

Elementarne preporuke su:

Izgradnja magistralnog kolektora
"Istok" po~ev od Va{ari{ta, industrijske zone do dela naselja izme|u piteva za ^antavir i Sentu (uz pretpostavku sakupljanja industrijskih otpadnih voda i pro{irenja povr{ine
sakupljanja komunalnih otpadnih
voda Ba~ke Topole),
Dalja izgradnja sekundarne kanalizacione mre`e komunalnih otpadnih voda radi procentualnog smanjenja evakuacije otpadne vode putem propusnih septi~kih jama i upojih bunara Ba~ke Topole,
Izgradnja postrojenja za pre~i{}avanje otpadnih voda i
Dalja intenzivnija izgradnja kanalizacionog sistema atmosferskih voda.

konceptualno sva naselja moraju da

imaju sisteme za sakupljanje i evakuaciju otpadnih voda,
Pre~i{}avanje otpadnih voda trebalo
bi re{avati na nivou op{tine ili zajedni~ki za nekoliko naselja, saglasno
koncepciji koja bude predvidela tehni~ki i ekonomski najpovoljnije re{enje,
Atmosfeske vode trebalo bi otvorenim kanalima odvesti do najbli`ih
recipijenata,
Izgradnja PPOV- a za naseljeno mesto Panonija.

Od 22 naseljena mesta op{tine Ba~ka

Topola 19 nema izgra|enu kanalizacionu infrastrukturu.Tri naseljena mesta imaju izgra|ene kanalizacione sisteme otpadnih voda, a u jednom od
njih (Stara Moravica) je izgra|eno
PPOV. Problem evakuacije otpadnih upotrebljenih voda u preostalim naseljenim mestima veoma je izra`en i on
se danas re{ava individualno putem
vodonepropusnih septi~kih jama i
upojnih bunara.

Na osnovu sagledavanja stepena kvaliteta reke Krivaje kao recipijenata otpadne vode industrijskih pogona radnih zona Ba~ke Topole, u narednom
periodu se moraju vrlo ozbiljno razmatrati aktivnosti predmetnih pogona i njihov uticajna `ivotnu sredinu.

Iz razloga za{tite zdravlja stanovni{tva, za{tite `ivotne sredine, pobolj{anja standarda `ivota ljudi, neophodno
je u narednom periodu pristupiti slede}im:
Zapo~eti sa aktivnostima na izradi
projektne dokumentacije,
Aktivnostima na izgradnji kanalizacionih sistema naseljenih mesta,

6.2. Zaklju~ci i preporuke Industrijske zone naseljenog mesta Ba~ka Topola

Elementarne preporuke su:

Svi industrijski pogoni treba da te`e
uvo|enju najbolje raspolo`ivih tehnika za konkretan industrijski proces,
Izgradnja primarnih pre~ista~a otpadne vode,
Priklju~enje industrijskih pogona.
Prilog 1 - videti na strani 173
Prilog 2 - videti na strani 173
Prilog 3 - videti na strani 174

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

67

SPISAK DOKUMENTACIJE:

1. Idejni projekat kanalizacije - Ba~ka Topola, Institut za gra|evinarstvo SAP Vojvodine Subotica, 1976. god.
2. Idejni projekat - Ure|aj za pre~i{}avanje otpadnih voda Ba~ka Topola, Institut
za gra|evinarstvo SAP Vojvodine u Subotici, 1977. god.
3. Vodosnabdevanje i kanalisanje - dugoro~ni razvoj, Zavod za vodoprivredu Subotica, 2002.
3. Studija o otpadnim vodama Ba~ke Topole, Institut za gra|evinarstvo SAP Vojvodine Subotica, 1976. god.
4. Odluka o javnoj kanalizaciji/Sl.list Op{tine Ba~ka Topola, br. 3/95/
5. Odluku o odvo|enju atmosferskih voda u naseljenim mestima op{tine Ba~ka
Topola / Sl. list Op{tine Ba~ka Topola, br. 6/01/
6. Izve{taj o ispitivanju otpadne vode, 10. 01. 2005. broj 0 - 239, ZZZ Subotice
7. Glavni projekat - Kanalizaciona mre`a Ba~ke Topole, Zavod za vodoprivredu
Subotica, 2002.

68

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

AKCIONI PLAN ZA OBLAST OTPADNE VODE

DETALJNI PLAN IMPLEMENTACIJE AKTIVNOSTI
Oblast

OTPADNE VODE

Aktivnost (Z,A,T) br.

Z-1

Naziv aktivnosti

Dono{enje Op{tinskog plana re{avanja problematike

industrijskih otpadnih voda radnih zona "Sever " i "
Jug" Ba~ke Topole

Lokacija

SO Ba~ka Topola, Industrijski pogoni radnih zona Ba~ke Topole

Cilj

Definisanje integralnog pristup resavanja problema otpadnih voda industrijskih pogona Ba~ke Topole

Komentar
Odgovorna
organizacija

Faze rada:

1.

Monitoring kvaliteta
otpadnih voda

SO Ba~ka Topola, Ovla{}ena laboratorija

Orijentaciona
vrednost

4 000 evra

SO Ba~ka Topola, Industrijski po10 000 evra

goni radnih zona Ba~ke Topole

2. Izrada plana
Oblast

OTPADNE VODE

Aktivnost (Z,A,T) br.

A-1

Naziv aktivnosti

Kontrola kvaliteta efluenta industrijskih pogona radnih

zona

Lokacija

Ba~ka Topola

Cilj

Uspostavljen operativni sistema monitoringa voda - vazduh - zemlji{te

Komentar
Faze rada:

Odgovorna
organizacija

Orijentaciona
vrednost

Izrada plana kontrole

SO Ba~ka Topola,

2000 evra

Kontrola kvaliteta otpadne vode

SO Ba~ka Topola, JP "Komgrad" i

Ovla{}ena laboratorija

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

69

Oblast

OTPADNE VODE

Aktivnost (Z,A,T) br.

A-2

Naziv aktivnosti

Kontrola ispu{tanja komunalnih otpadnih voda u kanalizacioni sistem Ba~ke Topole

Lokacija

Ba~ka Topola

Cilj

Uspostavljen operativni sistema monitoringa voda - vazduh - zemlji{te

Komentar
Odgovorna
organizacija

Faze rada:

Izrada plana kontrole

SO Ba~ka Topola,

Kontrola

SO Ba~ka Topola, JP "Komgrad" i

ovla{}ena laboratorija

Orijentaciona
vrednost

2000 evra
-

Oblast

OTPADNE VODE

Aktivnost (Z,A,T) br.

A-3

Naziv aktivnosti

Postupak za dobijanje dozvole za Izgradnju kolektora

"Istok" kanalizacije otpadnih voda Ba~ke Topole

Lokacija

SO Ba~ka Topola, Direkcija za izgradnju

Cilj

Dobijena dozvola

Komentar
Faze rada:

70

Odgovorna
organizacija

Priprema dokumentacije
JP "Komgrad", Ba~ka Topola,
za dobijanje dozvole

Izdavanje dozvole

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

SO Ba~ka Topola, Direkcija za

izgradnju

Orijentaciona
vrednost

1000 evra
0

Oblast

OTPADNE VODE

Aktivnost (Z,A,T) br.

A-4

Naziv aktivnosti

Postupak za dobijanje dozvole za Izgradnju I faze kanalizacione mre`e atmosferskih voda

Lokacija

SO Ba~ka Topola, Direkcija za izgradnju

Cilj

Pro{irenje pokrivenosti sistema kolektovanja atmosfeskih voda

Komentar
Odgovorna
organizacija

Faze rada:

Priprema dokumentacije
JP "Komgrad" Ba~ka Topola
za dobijanje dozvole

Izdavanje dozvole

Orijentaciona
vrednost

1000 evra

SO Ba~ka Topola

Oblast

OTPADNE VODE

Aktivnost (Z,A,T) br.

A-5

Naziv aktivnosti

Postupak za dobijanje dozvole za Izgradnju I faze

PPOV-a Ba~ka Topola

Lokacija

SO Ba~ka Topola, Direkcija za izgradnju

Cilj

Dobijena dozvola

Komentar
Faze rada:

Re{avanje imovinsko
1. pravnih odnosa odabrane lokacije
2.

Odgovorna
organizacija

Orijentaciona
vrednost

JP "Komgrad", Ba~ka Topola

Priprema dokumentacije
JP "Komgrad", Ba~ka Topola,
za dobijanje dozvole

3. Izdavanje dozvole

SO Ba~ka Topola, Direkcija za

izgradnju

LEAP - BA^KA TOPOLA,

1000 evra
0

TEHNI^KI IZVE[TAJI

71

Oblast

OTPADNE VODE

Aktivnost (Z,A,T) br.

A-6

Naziv aktivnosti

Postupak za dobijanje dozvole za Izgradnju postrojenja

za predtretman otpadnih voda "Topola A.D."

Lokacija

Mesna industrija "Topola A.D."

Cilj

Dobijena dozvola

Komentar
Odgovorna
organizacija

Faze rada:

Priprema dokumentacije
"Topola A.D."
za dobijanje dozvole

Izdavanje dozvole

Orijentaciona
vrednost

1000 evra

SO Ba~ka Topola, Direkcija za

izgradnju

Oblast

OTPADNE VODE

Aktivnost (Z,A,T) br.

A-7

Naziv aktivnosti

Postupak za dobijanje dozvole za Izgradnju postrojenja

za predtretman otpadnih voda "Topiko A.D."

Lokacija

Mesna industrija "Topiko A.D."

Cilj

Dobijena dozvola

Komentar
Faze rada:

72

Odgovorna
organizacija

Priprema dokumentacije
"Topiko A.D."
za dobijanje dozvole

Izdavanje dozvole

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

SO Ba~ka Topola, Direkcija za

izgradnju

Orijentaciona
vrednost

1000 evra
0

Oblast

OTPADNE VODE

Aktivnost (Z,A,T) br.

A-8

Naziv aktivnosti

Postupak za dobijanje dozvole za Izgradnju postrojenja

za predtretman otpadnih voda "RJ @ibel"

Lokacija

"RJ @ibel"

Cilj

Dobijena dozvola

Komentar
Odgovorna
organizacija

Faze rada:

Priprema dokumentacije
"RJ @ibel"
za dobijanje dozvole

Izdavanje dozvole

Orijentaciona
vrednost

1000 evra

SO Ba~ka Topola, Direkcija za

izgradnju

Oblast

OTPADNE VODE

Aktivnost (Z,A,T) br.

A-9

Naziv aktivnosti

Postupak za dobijanje dozvole za Izgradnju postrojenja

za predtretman otpadnih voda "INOMAG 18 Oktobar"

Lokacija

"INOMAG 18 Oktobar"

Cilj

Dobijena dozvola

Komentar
Faze rada:

Odgovorna
organizacija

Priprema dokumentacije
"INOMAG 18 Oktobar"
za dobijanje dozvole

Izdavanje dozvole

Orijentaciona
vrednost

SO Ba~ka Topola, Direkcija za

izgradnju

LEAP - BA^KA TOPOLA,

1000 evra
0

TEHNI^KI IZVE[TAJI

73

Oblast

OTPADNE VODE

Aktivnost (Z,A,T) br.

A-10

Naziv aktivnosti

Postupak za dobijanje dozvole za Izgradnju sistema

"prikladnog pre~i{}avanja" sakupljenih otpadnih voda
naseljenog mesta Panonija

Lokacija

MZ Panonija, SO Ba~ka Topola

Cilj

Spre~avanje zaga|enja podzemnih voda, resursa vode

za pi}e, zaustavljenje degradacije kvaliteta vode reke
Krivaje

Komentar
Odgovorna
organizacija

Faze rada:

Priprema dokumentacije
MZ Panonija
za dobijanje dozvole

Izdavanje dozvole

Orijentaciona
vrednost

1000 evra

SO Ba~ka Topola

Oblast

OTPADNE VODE

Aktivnost (Z,A,T) br.

A-11

Naziv aktivnosti

Postupak za dobijanje dozvole za Izgradnju I faze kanalizacione mre`e otpadnih voda MZ Baj{a

Lokacija

MZ Baj{a, SO Ba~ka Topola

Cilj

Spre~avanje zaga|enja podzemnih voda, resursa vode

za pi}e

Komentar
Faze rada:

74

Odgovorna
organizacija

Priprema dokumentacije
MZ Baj{a, SO Ba~ka Topola
za dobijanje dozvole

Izdavanje dozvole

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

SO Ba~ka Topola

Orijentaciona
vrednost

1000 evra
0

Oblast

OTPADNE VODE

Aktivnost (Z,A,T) br.

A-12

Naziv aktivnosti

Postupak za dobijanje dozvole za Izgradnju I faze kanalizacione mre`e otpadnih voda MZ Gunaro{

Lokacija

MZ Gunaro{, SO Ba~ka Topola

Cilj

Spre~avanje zaga|enja podzemnih voda, resursa vode

za pi}e

Komentar
Odgovorna
organizacija

Faze rada:

Priprema dokumentacije
MZ Gunaro{, SO Ba~ka Topola
za dobijanje dozvole

Izdavanje dozvole

Orijentaciona
vrednost

1000 evra

SO Ba~ka Topola

Oblast

OTPADNE VODE

Aktivnost (Z,A,T) br.

A-13

Naziv aktivnosti

Postupak za dobijanje dozvole za Izgradnju I faze kanalizacione mre`e otpadnih voda MZ Novo Orahovo

Lokacija

MZ Novo Orahovo, SO Ba~ka Topola

Cilj

Spre~avanje zaga|enja podzemnih voda, resursa vode

za pi}e

Komentar
Faze rada:

Odgovorna
organizacija

Priprema dokumentacije MZ Novo Orahovo, SO Ba~ka

za dobijanje dozvole
Topola

Izdavanje dozvole

Orijentaciona
vrednost

SO Ba~ka Topola

1000 evra
0

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

75

Oblast

OTPADNE VODE

Aktivnost (Z,A,T) br.

A-14

Naziv aktivnosti

Postupak za dobijanje dozvole za Izgradnju I faze kanalizacione mre`e otpadnih voda MZ Pa~ir

Lokacija

MZ Pa~ir, SO Ba~ka Topola

Cilj

Spre~avanje zaga|enja podzemnih voda, resursa vode

za pi}e

Komentar
Odgovorna
organizacija

Faze rada:

Priprema dokumentacije
MZ Pa~ir, SO Ba~ka Topola
za dobijanje dozvole

Izdavanje dozvole

Orijentaciona
vrednost

1000 evra

SO Ba~ka Topola

Oblast

OTPADNE VODE

Aktivnost (Z,A,T) br.

T-1

Naziv aktivnosti

Izrada tehni~ke dokumentacije i izgradnja kanalizacionog sistema otpadnih voda

Lokacija

JP "Komgrad ,SO Ba~ka Topola, Direkcija za izgradnju

Cilj

Pro{irenje pokrivenosti sistema kolektovanja otpadnih

voda

Komentar
Faze rada:

Odgovorna
organizacija

Radovi na postavljanju Cen1. tralnog kolektora "Istok" i crp- JP "Komgrad" Ba~ka Topola
ne stanice kapaciteta 20 l/s
Izrada glavnog projekta se2.
JP "Komgrad" Ba~ka Topola
kundarne kanalizacione mre`e

76

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

Orijentaciona
vrednost

250 000 evra

10 000 evra

Oblast

OTPADNE VODE

Aktivnost (Z,A,T) br.

T-2

Naziv aktivnosti

Izgradnja kanalizacionog sistema atmosferske voda

Lokacija

JP "Komgrad" Ba~ka Topola

Cilj

Pro{irenje pokrivenosti sistema kolektovanja atmosfeskih voda

Komentar
Odgovorna
organizacija

Faze rada:

Izrada Glavnog projekta I faze

pro{irenja kanalizacione mre1.
`e atmosferskih voda u du`ini
1000 m
Izrada Glavnog projekta II faze pro{irenja kanalizacione
2.
mre`e atmosferskih voda u
du`ini 1900 m
Gra|evinski radovi I faze pro3. {irenja kanalizacije atmosferskih voda

Orijentaciona
vrednost

JP "Komgrad" Ba~ka Topola

14 000 evra

JP "Komgrad" Ba~ka Topola

10 000 evra

JP "Komgrad" Ba~ka Topola, Direkcija za izgradnju

140 000 evra

Oblast

OTPADNE VODE

Aktivnost (Z,A,T) br.

T-3

Naziv aktivnosti

Izgradnja I faze PPOV - a - Ba~ka Topola

Lokacija

SO Ba~ka Topola, Direkcija za izgradnju

Cilj

Zaustavljanje degradacije kvaliteta vode reke Krivaje

Komentar
Faze rada:

1
2

Odgovorna
organizacija

Izrada Glavnog projekta izgradnje I faze PPOV-a Ba~ka

JP "Komgrad" Ba~ka Topola
Topola
Gra|evinski radovi I faze izJP "Komgrad" Ba~ka Topogradnje PPOV -a Ba~ka Topola la, Direkcija za izgradnju

LEAP - BA^KA TOPOLA,

Orijentaciona
vrednost

30 000 evra
3 000 000
evra

TEHNI^KI IZVE[TAJI

77

Oblast

OTPADNE VODE

Aktivnost (Z,A,T) br.

T-4

Naziv aktivnosti

Primarno pre~i{}avanje industrijskih otpadnih voda do

kvaliteta propisanog Odlukom o Javnoj kanalizaciji - Sl.
list Op{. Ba~ka Topola br. 3/95

Lokacija

Industrijski pogoni radnih zona Ba~ka Topola

Cilj

Zaustavljanje degradacije kvaliteta vode reke Krivaje

Komentar
Faze rada:

Izrada Glavnog projekta primarnog

1. pre~i{}avanja otpadnih voda mesne
industrije "Topola A.D. "
Gra|evinski radovi na izgradnji po2.
strojenja za predtretman
Izrada Glavnog projekta primarnog
3.
pre~i{}avanja otpadnih voda "Topiko
.
A.D"
4.

Gra|evinski radovi na izgradnji postrojenja za predtretman

Izrada Idejnog i Glavnog projekta

5. primarnog pre~i{}avanja otpadnih
voda "RJ @ibel" Ba~ka Topola
6.

Gra|evinski radovi na izgradnji postrojenja za predtretman

Izrada Idejnog i Glavnog projekta

7. primarnog pre~i{}avanja otpadnih
voda "INOMAG 18 oktobar"
8.

Gra|evinski radovi na izgradnji postrojenja za predtretman

Orijentaciona
vrednost

"Topola A.D."

10 000 evra

"Topola A.D."

200 000 evra

"Topiko A.D."

7 000 evra

"Topiko A.D."

70 000 evra

"RJ @ibel", SO Ba~ka

Topola

12 000 evra

"RJ @ibel"

120 000 evra

"INOMAG 18 oktobar"

12 000 evra

"INOMAG 18 oktobar"

120 000 evra

Oblast

OTPADNE VODE

Aktivnost (Z,A,T) br.

T-5

Naziv aktivnosti

Izgradnja sistema "prikladnog pre~i{}avanja" sakupljenih otpadnih voda MZ Panonija

Lokacija

MZ Panonija

Cilj

Zaustavljanje degradacije kvaliteta vode reke Krivaje

Komentar

78

Odgovorna
organizacija

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

Faze rada:

Izrada Glavnog projekta postrojenja

"prikladnog pre~i{}avanja" sakupljenih
otpadnih voda (Biljni ure|aj za pre~i{}avanje otpadnih voda)

2. Gra|evinski radovi izgradnje PPOV-a

Odgovorna
organizacija

Orijentaciona
vrednost

MZ Panonija

4 000 evra

MZ Panonija eksterni izvo|a~

25 000 evra

Oblast

OTPADNE VODE

Aktivnost (Z,A,T) br.

T-6

Naziv aktivnosti

Izrada projekta i po~etak izgradnje I faze kanalizacije

otpadnih voda

Lokacija

MZ Baj{a

Cilj

Spre~avanje zaga|enja podzemnih voda, resursa vode

za pi}e

Komentar
Faze rada:

Odgovorna
organizacija

Orijentaciona
vrednost

Izrada Idejnog projekta kanalizacije otMZ Baj{a

padnih voda Baj{e

3 000 evra

Izrada Idejnog projekta kanalizacije atmosferskih voda Baj{e

MZ Baj{a

3 000 evra

3.

Izrada Glavnog projekta I faze kanalizacije otpadnih voda Baj{e

MZ Baj{a

4000 evra

4.

Gra|evinski radovi I faze kanalizacije

otpadnih voda

MZ Baj{a

80 000 evra

Oblast

OTPADNE VODE

Aktivnost (Z,A,T) br.

T-7

Naziv aktivnosti

Izrada projekta i po~etak izgradnje I faze kanalizacije

otpadnih voda

Lokacija

MZ Gunaro{

Cilj

Spre~avanje zaga|enja podzemnih voda, resursa vode

za pi}e

Komentar

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

79

Faze rada:

Odgovorna
organizacija

Orijentaciona
vrednost

1.

Izrada Idejnog projekta kanalizacije otMZ Gunaro{

padnih voda naselj. mesta Gunaro{

3000 evra

2.

Izrada Idejnog projekta kanalizacije atmosferskih voda naselj. mesta Gunaro{

MZ Gunaro{

3000 evra

Izrada Glavnog projekta I faze kanali3. zacije otpadnih voda naselj. mesta Gunaro{

MZ Gunaro{

4000 evra

MZ Gunaro{

80 000 evra

4.

Gra|evinski radovi I faze kanalizacije

otpadnih voda

Oblast

OTPADNE VODE

Aktivnost (Z,A,T) br.

T-8

Naziv aktivnosti

Izrada projekta i po~etak izgradnje I faze kanalizacije

otpadnih voda

Lokacija

MZ Novo Orahovo

Cilj

Spre~avanje zaga|enja podzemnih voda, resursa vode

za pi}e

Komentar
Faze rada:

Izrada Idejnog projekta kanalizacije otpadnih voda naselj. mesta Novo OraMZ Novo Orahovo
hovo

Izrada Idejnog projekta kanalizacije atmosferskih voda naselj. mesta Novo

Orahovo
Izrada Glavnog projekta I faze kanali3. zacije otpadnih voda naselj. mesta Novo Orahovo
Gra|evinski radovi I faze kanalizacije
4.
otpadnih voda
2

Orijentaciona
vrednost

3000 evra

MZ Novo Orahovo

3000 evra

MZ Novo Orahovo

4000 evra

MZ Novo Orahovo

80 000 evra

Oblast

OTPADNE VODE

Aktivnost (Z,A,T) br.

T-9

Naziv aktivnosti

Izrada projekta i po~etak izgradnje I faze kanalizacije

otpadnih voda

Lokacija

MZ Pa~ir

Cilj

Spre~avanje zaga|enja podzemnih voda, resursa vode

za pi}e

Komentar

80

Odgovorna
organizacija

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

Odgovorna
organizacija

Faze rada:

Orijentaciona
vrednost

Izrada Idejnog projekta kanalizacije otMZ Pa~ir

padnih voda naselj. mesta Pa~ir

3000 evra

Izrada Idejnog projekta kanalizacije atmosferskih voda naselj. mesta Pa~ir

MZ Pa~ir

3000 evra

Izrada Glavnog projekta I faze kanali3. zacije otpadnih voda naselj. mesta Pa~ir

MZ Pa~ir

4000 evra

Gra|evinski radovi I faze kanalizacije

otpadnih voda

MZ Pa~ir

80 000 evra

4.

Faza
rada

Termin - plan implementacije

godina prva - 2005

Z1

A1
A2
A3
A4
A5
A6
A7
A8
A9
A10
A11
A12
A13
A14
T1
T2
T3
T4
T5
T6
T7
T8
T9

godina druga - 2006

godina tre}a - 2007

LEAP - BA^KA TOPOLA,

god.4

TEHNI^KI IZVE[TAJI

81

82

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

TEHNI^KI IZVE[TAJ ZA OBLAST UPRAVLJANJE

KOMUNALNIM ^VRSTIM OTPADOM
OP[TINA BA^KA TOPOLA
mr Hristina Stevanovi} ^arapina dipl. ing.

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

83

Lista Tabela

Tabela 1.1.
Tabela 1.2.
Tabela 3.1.
Tabela 3.2.
Tabela 3.3.

Naj~e{}i urbani ~vrsti otpaci

Sastav otpada u Srbiji
Pregled naselja op{tine Ba~ka Topola
Morfolo{ki sastav otpada u Ba~koj Topoli
Vozni park JP "Komgrad"

Lista Slika

Slika 3.1.
Slika 3.2.
Slika 3.3.
Slika 3.4.
Slika 3.5.
Slika 3.6.
Slika 3.7.
Slika 3.8.
Slika 3.9.
Slika 3.10.
Slika 3.11.
Slika 3.12.
Slika 3.13.
Slika 3.14.
Slika 3.15.
Slika 3.16.
Slika 3.17.
Slika 3.18.
Slika 3.19.
Slika 3.20.
Slika 3.21.

[iri polo`aj op{tine Ba~ka Topola

Polo`aj saobra}ajne mre`e op{tine
"Recikla`a" metalnog otpada
Smetli{te Bodrog
Smetli{te "Horvat"
Smetli{te "Ki{ Lajo{"
Stara deponija
"Divlje" smetli{te, Kulski put
Smetli{te u Staroj Moravici
Smetli{te u Pa~iru
Smetli{te u Baj{i
Smetli{te u Gornjoj Rogatici
Smetli{te u Panoniji
Smetli{te u Srednjem Sala{u
Smetli{te u Ba~kom Sokolcu
Smetli{te u Kara|or|evu
Smetli{te u Malom Beogradu
Smetli{te u Zobnatici
Smetli{te u Novom Orahovu
Smetli{te u Tomislavcima
Zajedni~ko smetli{te za Gunaro{, Bogoro{ i Bagremovo

Lista Skra}enica

Sl. gl.
RS
EC
EU

84

Slu`beni glasnik
Republika Srbija
Evropska komisija
Evropska unija

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

UVOD

Za{tita `ivotne sredine je neophodan

element odr`ivog razvoja dru{tvene
zajednice. Kako je jedan od najzna~ajnijih permanentih problema i nastajanje otpada u svim aspektima ljudske
delatnosti, to je izgradnja integralnog
upravljanje otpadom imperativ uspostavljanja zdrave `ivotne sredine. Integralno upravljanje otpadom podrazumeva komplementarnu upotrebu
razli~itih postupaka u cilju bezbednog i efektivnog rukovanja komunalnim otpadom od momenta sakupljanja, transporta, izdvajanja korisnih
komponenti, recikla`e, do kona~nog
odlaganja. Integralno upravljanje otpadom povezuje sve aspekte `ivota
stanovni{tva - javno zdravlje, kvalitet
`ivotne sredine, ekonomski razvoj i
dalji prosperitet zajednice.
U op{tini Ba~ka Topola, u procesu izrade Lokalnog ekolo{kog akcionog
plana (LEAP), kao prvog dokumenta
koji se bavi stanjem `ivotne sredine,
kao prioritetni problemi su prepoznati problemi bazirani na neadekvatnom upravljanju. LEAP se izra|uje na
osnovu metodologije koja je preporu~ena u Priru~niku za izradu lokalnog
ekolo{kog akcionog plana, Regionalni
centar za za{titu `ivotne sredine za
centralnu i isto~nu Evropu, 2004. g.
Nastajanje komunalnog - op{tinskog
otpada, zavisi od stepena industrijskog razvoja naselja , `ivotnog standarda, na~ina `ivota, socijalnog okru`enja, potro{nje, i drugih parametara
svake pojedina~ne zajednice. Time se
koli~ina nastalog otpada mo`e zna~ajno razlikovati me|u naseljima i u
okviru same jedne dr`ave.
Prema Zakonu o za{titi `ivotne sredine (Sl.gl.RS 135/2004), "otpad je svaki
predmet ili supstanca, kategorisan
prema utvr|enoj klasifikaciji otpada

sa kojim vlasnik postupa i ima obavezu da postupa, odnosno upravlja".

Prema Nacionalnoj strategiji upravljanja otpadom Republike Srbije, otpad
se generalno deli na kontrolisani i nekontrolisani otpad. Kontrolisani otpad je otpad sa kojim se mora upravljati i koji se mora odlo`iti u skladu
sa planom upravljanja otpadom i drugim propisima koji se odnose na otpad. On uklju~uje komunalni, komercijalni i industrijski otpad. Po svojim
karakteristikama ovi otpadi mogu biti inertni, neopasni ili opasni. Nekontrolisani otpad obuhvata poljoprivredni otpad i otpad iz rudarstva i kamenoloma.
U skladu sa politikom upravljanja otpadom EU, posebno se izdvajaju slede}i tokovi otpada: ku}ni, komercijalni i neopasan industrijski otpad, otpad od ambala`e, kori{}eni akumulatori i baterije, automobili van upotrebe, stare gume, otpadna ulja, PCB otpad, opasan otpad, elektronska oprema, mulj iz postrojenja za tretman otpadnih voda.

Karakteristike komunalnog
otpada
Poznavanje koli~ine otpada koju generi{u naselja ili region i industrijska
proizvodnja u toku odre|enog vremenskog perioda je po~etni i osnovni
podatak neophodan za organizovanje
upravljanja otpadom. S obzirom da u
Srbiji ne postoje pouzdani podaci o
koli~inama, tj. ne obavljaju se merenja
koli~ina, to je procenjena koli~ina :
po stanovniku gradova oko 0,8 - 1
kg/dan
po stanovniku urbanih naselja oko
0,5 - 0,8 kg /dan

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

85

 po stanovniku ruralnih naselja

pod 0,5 kg/dan.

is-

Po mestu i izvoru nastanka, razlikuje

se nekoliko vrsta komunalnog ~vrstog
otpada:

VRSTA

SASTAV

Otpaci od
hrane

Doma}i
otpaci "sme}e"

otpaci od pripremanja, kuvanja i

serviranja hrane, pija~ni otpaci od
rukovanja, skladi{tenja i prodaje
hrane

IZVORI

Doma}instva,restorani,institucije,radnje,pijace

papir, karton, kutije, drvena burad, drvo , {u{ke, grane od drve}a,

otpaci od ~i{}enja dvori{ta, drveni
Suvi otpaci name{taj, metal, limene konzerve,
metalni name{taj, prljav{tina,staklo, grn~arija, mineral, plasti~na
ambala`a
ostatak od sagorevanja ~vrstog goPepeo
riva

Uli~ni otpaci

otpaci od ~i{}enja, prljav{tina, li{}e, sakupljeni lete}i otpaci, grane

od drveta

Uginule `ivotinje

ma~ke, psi, konji, krave

Napu{tena vozila

neispravni automobili i kamioni

ostavljeni na javnoj povr{ini, gume, akumulatori

Industrijski otpaci

Otpaci od ru{enja
objekta
Gra|evinski otpaci
Posebni otpaci

Ostatak od tretmana
otpadne vode

otpaci iz industrijske prerade hrane, {ljaka iz kotla za sagorevanje,

staro gvo`|e metalni otpaci, strugotina
drvena gra|a, cevi, zidarska cigla,
asfaltni materijal, i drugi gra|.
materijal iz sru{enih zgrada i
struktura
drvena gra|a, cevi, beton, drugi
gra|evinski materijal

LEAP - BA^KA TOPOLA,

Ulice,trotoari,aleje,slobodne povr{ine (prazne parcele)

Fabrike, energetskapostrojenja

Obnova grada,
autoputeva
Nova izgradnja,
rekonstrukcija

opasni ~vrsti i te~ni otpaci, eksplo- Doma}instva, hozivni, patogeni otpaci, radioaktiv- teli, bolnice,trgoni otpaci
vine, indus.
Postrojenja za ob~vrsti otpaci iz grubog prosejava- radu otpadne vode, lagune, septi~nja, komora za mlevenje, muljevi
ki rezerv.

Tabela 1.1. Naj~e{}i urbani ~vrsti otpaci

86

Procenjeno u~e{}e komponenti u Republici Srbiji se znatno razlikuje i po

regionima i naseljima Srbije, tako da
su zna~ajne varijacije u sastavu..

TEHNI^KI IZVE[TAJI

Komponenta

Sastav %

Papir i karton

15-30

Metali

0,5-7

Plastika i guma

5-7

Staklo

5-10

Tekstil

2-6

Organski otpad

10-40

Pepeo (inertni materijal)

10-35

Ostalo

7-25

Tabela 1.2. Sastav otpada u Srbiji

INTEGRALNO
UPRAVLJANJE OTPADOM
Pravni okvir upravljanja komunalnim otpadom

Nadle`nosti u oblasti upravljanja otpadom podeljene su izme|u republike, pokrajine i lokalne samouprave.
Osnovne nadle`nosti su utvr|ene zakonima donetim na republi~kom i pokrajinskom nivou (Prilog 1).
U procesu pribli`avanja EU, potrebno
je preduzeti aktivnosti u cilju harmonizacije nacionalnog sa EU zakonodavstvom. To ne zna~i samo njegovu
direktnu transpoziciju, ve} uspostavljanje potrebnih instrumenata neophodnih za implementaciju i efikasno
sprovo|enje.
Nadle`nost u upravljanju otpadom

U upravljanju otpadom, nadle`nosti

Ministarstva nadle`nog za za{titu `ivotne sredine su i da:
razvija nacionalnu politiku i nacionalni program upravljanja otpadom;
priprema nacrt zakonodavstva harmonizovanog sa EU zakonodavstvom a u skladu sa nacionalnim
specifi~nostima;

izdaje dozvole, priprema izve{taje i

druge akcije saglasno Bazelskoj konvenciji o prekograni~nom kretanju
opasnog otpada
priprema i daje neophodne informacije o otpadu;
vr{i inspekciju;
koordinira nacionalnu kampanju o
otpadu.
Agencija za recikla`u vr{i stru~ne poslove koji se odnose i na:
pra}enje stanja i kontrolu kori{}enja
sekundarnih sirovina;
istra`ivanje tr`i{ta sekundarnih sirovina, vo|enje podataka o raspolo`ivim i potrebnim koli~inama sekundarnih sirovina i baze podataka o sekundarnim sirovinama;
obezbe|uje programe, studije i analize tehni~ko-tehnolo{kih mogu}nosti kori{}enja sekundarnih sirovina,
mogu}nosti za lociranje objekata za
recikla`u;
uvo|enje novih tehnologija i postupaka za recikla`u.
Nadle`nosti autonomne pokrajine
Vojvodine su i da:
donosi program za{tite i razvoja `ivotne sredine na teritoriji Pokrajine i
utvr|uje mere za sprovo|enje, u saglasnosti sa ciljevima odre|enim na
republi~kom nivou;
ure|uje pojedina pitanja za{tite i
unapre|ivanja `ivotne sredine od
interesa za autonomnu pokrajinu;
vr{i upravni nadzor u svim oblastima za{tite `ivotne sredine, osim u
oblastima opasnih materija i o~uvanja biodiverziteta i preduzima mere
za otklanjanje nezakonitosti.
Nadle`nost op{tina u upravljanju otpadom su da:
sprovode politiku upravljanja otpadom i usvajaju lokalno zakonodavstvo;
defini{u lokalnu politiku i usvajaju
akcione planove za teritoriju op{tine;

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

87

 izdaju dozvole za sakupljanje i tretman op{tinskog otpada i gra|evinskog otpada;

sprovode inspekciju radi provere
usagla{enosti sa zahtevima u izdatoj
dozvoli;
kontroli{u aktivnosti preduze}a sa
kojima su ugovorile usluge sakupljanja, prevoza i odlaganja op{tinskog ~vrstog otpada;
upravljaju ukupnom organizacijom
u pru`anju usluga za op{tinski ~vrsti otpad uklju~uju}i sakupljanje
razdvojenog otpada;
ustanovljavaju takse i kazne;
pripremaju i implementiraju investicione projekte;
omogu}avaju informisanje javnosti.

Tehni~ki koncept integralnog

upravljanja otpadom

Pravni okvir za upravljanje

otpadom

Uop{teno, sistem upravljanja komunalnim otpadom obuhvata niz aktivnosti kao {to su utvr|ivanje koli~ina i
karakteristika otpada na celoj teritoriji op{tine, organizovanje sistema prikupljanja, transporta i postupanja sa
otpadom, organizovanje separacije i
sakupljanja reciklabilnih komponenti,
racionalizaciju lokacija za kona~no
odlaganje i u tom cilju formiranje
transfer stanica i regionalnih sanitarnih deponija, osnivanje sabirnih stanica i recikla`nih centara za prikupljanje, sortiranje i preradu sekundarnih
sirovina, uvo|enje kompostiranja u
seoskim i urbanim podru~jima, sanaciju i rekultivaciju postoje}ih gradskih
smetli{ta, kao i uklanjanje i kona~no
re{avanje problema "divljih" smetli{ta.

Politika upravljanja otpadom u EU je

zasnovana na Strategiji upravljanja
otpadom i ugra|ena je u osnovne Direktiva EU o otpadu: Okvirne Direktive (Directive 75/442/EEC), Direktive o
opasnom otpadu (Directive 91/689/EEC), kao i u Uredbe o transportu otpada (Council regulation 259/93/EEC). Spisak EU Direktiva sa nadle`nostima op{tina koje }e proiza}i iz
njihove transpozicije u na{e zakonodavstvo prilo`en je u Prilogu 1.
Sistem upravljanja otpadom u Republici Srbiji ~ini veliki broj propisa koji
neposredno ili posredno ure|uju ova
pitanja. Spisak zakona koji direktno i
indirektno ure|uju oblast upravljanja
otpadom dat je u Prilogu 1.
Upravljanje komunalnim otpadom na
nivou op{tine je regulisano nizom odluka i drugih dokumenata koja su
skladu sa ovla{}enjima koja donosi
Skup{tina op{tine. Pravni okvir za
upravljanje komunalnim otpadom u
op{tini Ba~ka Topola je dat na strani
13.

88

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

Upravljanje ~vrstim otpadom u op{tinama u Republici Srbiji mora da

uklju~i integralni pristup koji:
uklju~uje upravljanje otpadom, pre
svega nastalog u doma}instvima;
garantuje da se tretira otpad iz svih
naselja cele op{tine;
garantuje da }e svi otpadni tokovi
biti razmatrani zajedno;
podrazumeva uvo|enje hijerarhije
otpada, pri ~emu je na vrhu piramide spre~avanje stvaranja otpada, ponovna upotreba otpada, recikla`a,
sanitarno odlaganje;
osigurava implementaciju Nacionalne Strategije za upravljanje otpadom
u Srbiji.

Regionalni koncept i sanitarna

deponija komunalnog ~vrstog
otpada

Koncepcija sanitarne deponije se formira u cilju re{avanja kona~nog odlaganja ~vrstih otpadnih materija i
predstavlja sveobuhvatni tehni~kotehnolo{ki koncept re{enja tretmana
~vrstih otpadaka uz potpunu za{titu

stanovni{tva i `ivotne sredine. Svaka

sanitarna deponija se sastoji iz skupa
in`enjerskih objekata koji su opremljeni neophodnom tehnolo{kom, hidrotehni~kom, ma{inskom i elektro
opremom razli~ite namene koji su u
funkciji sprovo|enja tehnologije.
Uvo|enjem principa regionalizacije u
upravljanju otpadom tj. formiranja
Regiona od vi{e op{tina za upravljanje otpadom dolazi do ukrupnjavanja
prostora sa koga se sakuplja, odla`e i
tretira otpad ~ime se smanjuje broj lokalnih sanitarnih deponija (ekonomski pokazatelji daju prednost izgradnji deponija na podru~jima sa preko
200.000 stanovnika) i uvodi se potreba za izgradnjom regionalne sanitarne deponije.
Procedura izgradnje sanitarne deponije, bilo lokalnog ili regionalnog karaktera, se sastoji iz vi{e faza: u skladu sa zahtevima Pravilnika o kriterijumima za odre|ivanje lokacije i ure|enju deponija otpadnih materija
("Sl.gl." RS br. 54/92).
Regionalne deponije }e slu`iti za odlaganje otpada i iz naselja koja mogu
biti udaljena i do 100 km, te }e se
otvoriti problem porasta tro{kova
transporta i racionalizacije u prevozu
otpada. U tom cilju uspostavlja se potreba za izgradnjom transfer stanica
tj. pretovarnih stanica koje }e omogu}iti ekonomi~an prevoz otpada na velikim udaljenostima, od lokacije stvaranja do destinacije kona~nog odlaganja.
Sakuplja~ke stanice i recikla`ni
centri

Uvo|enje recikla`e u Srbiji }e se bazirati na stvaranju centara za recikla`u,

prete`no regionalnog tipa, koji }e
zahtevati odre|ivanje stalnih lokacija
u urbanim podru~jima ili na lokacijama izvan urbanih podru~ja. Recikla`ni centri se povezuju u mre`u sa sakuplja~kim stanicama u naseljima u
regionu. Kao preduslov recikla`i, ko-

ja je u su{tini prerada reciklabila u cilju njihovog daljeg kori{}enja, potrebno je uspostaviti primarnu selekciju
reciklabilnih komponenti u op{tinama, uspostaviti stanice za prihvat primarno selektovanih otpada, ili takve
stanice na kojima }e stanovnici sami
donositi separisan otpad.
Uvo|enje optimalnog sistema separacije i recikla`e u odre|eni region, zahteva sprovo|enje detaljnih istra`ivanja sastava i koli~ina reciklabilnih materijala iz otpada u cilju odre|ivanja
tipa sistema koji }e se uvesti i postizanja odgovaraju}ih specifikacija performansi neophodnih za uspostavljanje i rad novog sistema.
Sanacija, zatvaranje i rekultivacija
postoje}ih smetli{ta

Stanje ve}ine postoje}ih smetli{ta otpada je takvo da ne postoje osnovne

mere za{tite da bi se spre~ilo zaga|enje zemlji{ta, voda i vazduha i da ih
kao takve, treba hitno zatvoriti.
U kratkoro~nom periodu neophodno
je sanirati postoje}e lokacije uz primenu odre|enih tehni~kih mera a u cilju
da se spre~e dalji uticaji na okolinu i
zdravlje, a pri tome omogu}i privremeno kori{}anje.

PRIKAZ STANJA
Prostorni okvir op{tine
Ba~ka Topola
Geografski polo`aj

Op{tina Ba~ka Topola se nalazi u centru Vojvodine.

Administrativni centar op{tine je
Grad Ba~ka Topola.
Ba~kotopolska op{tina ima 23 naselja:
Pa~ir, Stara Moravica, Ba~ki Sokolac,
Tomislavci, Kara|or|evo, Mali Beograd, Zobnatica, Mi}unovo, Novo
Orahovo, Kavilo, Sveti}evo, Pobeda,
Gunaro{, Bagremovo, Bogaro{, Njego{evo, Ba~ka Topola, Baj{a, Panonija,

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

89

Slika 3.1. [iri polo`aj op{tine Ba~ka Topola

Srednji Sala{, Gornja Rogatica, Krivaja, Obornja~a

Saobra}ajna infrastruktura

Op{tina ima veoma povoljan i saobra}ajno-geografski polo`aj . Kroz nju

prolazi Me|unarodni put E-5 i me|unarodna `elezni~ka magistrala Beograd-Subotica-Budimpe{ta. Tu se ukr{taju savremeni regionalni putevi,
kao i veliki broj asfaltiranih lokalnih
puteva zna~ajnih {to sa centrom povezuju dvadesetak naseljenih mesta. Veli~ina naselja u op{tini Ba~ka Topola je
veoma raznolika.

Slika 3.3. Ba~ka Topola

Ba~ka Topola je od Subotice udaljena

32 km, od Sente oko 40 km, od Sombora 45 km i od Novog Sada 69 km.
Stara Moravica je od Ba~ke Topole
udaljena 15km, od Pa~ira 4km a od
Bajmoka 13 km.
Geografski polo`aj Baj{e nije najpovoljniji. Vezu sa okolinom Baj{a ostvaruje autobuskim saobra}ajem, naj~e{}e posredstvom Ba~ke Topole. Preko
Topole je udaljena od Subotice 37 km,
od Sombora 50 km, a od Vrbasa preko
Kule 32 km. Baj{a se nalazi na sporednom putu, u zavetrini intenzivnog regionalnog i zemaljskog saobra}aja.
Krivaja se nalazi se na regionalnom
putu B. Topola-Tele~ka-Sombor, i
udaljena je od op{tinskog centra 14
km, a od Sombora 32 km.

Slika 3.2. Polo`aj saobra}ajne mre`e op{tine

Saobra}ajna infrastruktura unutar
op{tine

Za prostorni raspored naselja u odnosu na op{tinski centar je karakteristi~na prili~no velika udaljenost naselja
od funkcionalnog centra, {to ote`ava
svakodnevni kontakt znatnog dela
stanovni{tva (oko 60% stanovnika `ivi u 22 naselja) sa centrom. Prose~na
me|usobna udaljenost naselja u Op{tini je 5,2 km, a u Vojvodini 6,8 km.

90

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

Naselje Gornja Rogatica je asfaltnim

putem od Tele~ke udaljeno 6 km, od
Krivaje 4,5 km a od Ba~kog Sokolca 8
km. Preko B. Sokolca do op{tinskog
centra ima 17 km.
Panonija se nalazi na sporednom putu Baj{a - Sivac, ali u blizini magistralne drumske i `elezni~ke linije. Od Baj{e je udaljena 8, od B. Topole 13 km, a
od Subotice 45 km.
Naselje Srednji Sala{ se nalazi na pruzi Subotica - Crvenka, na 6 km udaljenosti ju`no od Gornje Rogatice. Zaobilaznim zemljanim putevima naselje
je povezano sa naseljima Panonija, G.
Rogatica i Tele~ka.
Topografski naselje le`i na lesnoj zaravni pored [iroke doline. Saobra}aj-

no - geografski polo`aj Ba~kog Sokolca je dobar-od B. Topole je asfaltnim

putem udaljeno 9 km, od St. Moravice
6 km, G. Rogatice 8km, Tele~ke 14km
a od Sombora 36 km.

Ba~ka Topola ima dobre uslove za

razvoj turizma, a naro~ito za razvoj
izletni~kog turizma. Raspola`e termalnom vodom koja je bogata mineralnim sastojcima.

Mi}unovo se nalazi na putu B. Topola

- ^antavir i udaljeno je od Topole 2
km. Ju`no od naselja vodi asfaltni put
B. Topola-Senta.

Klima

Kara|or|evo je od Zobnatice udaljeno 6km, od B. Topole 12, a od Subotice 30 km.

Mali Beograd le`i na me|unarodnom
putu Subotica - Novi Sad, severno od
Ba~ke Topole, udaljen od op{tinskog
centra svega 8 km.
Geografski polo`aj Zobnatice je veoma povoljan. Nalazi se na magistralnoj drumskoj saobra}ajnici udaljena
od B. Topole svega 6 km. Tako|e ima
dobre saobra}ajne veze i sa susednim
naseljima op{tine.

Privreda
Poljoprivredna proizvodnja op{tine
Ba~ka Topola ~ini oko 57% ukupne
privredne delatnosti. Prera|iva~ki kapaciteti su veoma zastupljeni i u preradi stoke i `ivine.
Zastupljene su slede}e industrijske
grane: prehrambeno-prera|iva~ka,
tekstilna, ko`na i industrija sto~ne
hrane. Nosioci poljoprivredne proizvodnje i prera|iva~ke industrije u op{tini su: AD "@itko", Industrija mesa
"Topola", AD "Topiko", PIK "Moravica", PP "Zobnatica", PP "Do`a \er|",
PP "Pobeda", zemljoradni~ke zadruge
itd..
U metaloprera|iva~koj industriji zastupljeni su proizvodni kapaciteti: livnica ~elika, industrija reznog alata za
drvo, metalna galanterija, elektrometalno preduze}e i industrija lanaca i
metalnih proizvoda. Zna~ajno mesto
zauzima i drvoprera|iva~ka industrija GIK "1. maj".

Klima op{tine Ba~ka Topola uslovljena je njenim geografskim polo`ajem.

Klima je izrazito kontinentalna sa
o{trim zimama i toplim letima.
Veli~ina i stanovni{tvo op{tine

Op{tina Ba~ka Topola zahvata povr{inu od 596 km2.

Prema poslednjem popisu od 2002, u
op{tini Ba~ka Topola je naseljeno
38245 stanovnika, od toga u:
gradskom naselju Ba~koj Topoli 16171 stanovnika
ostalim naseljima 22074 i to: Bagremovo - 204, Baj{a - 2568, Ba~ki Sokolac - 609, Bogara{ - 94, Gornja Rogatica - 477, Gunaro{ - 1441, Zobnatica309, Kavilo - 233, Kara|or|evo - 590,
Krivaja - 986, Mali Beograd - 524,
Mi}unovo - 516, Novo Orahovo 2029, Njego{evo - 632, Obornja~a - 2,
Ore{kovi} - 696, Panonija - 798, Pa~ir
- 2948, Pobeda - 342, Sveti}evo - 205,
Srednji Sala{ - 172, Stara Moravica 5699
Gustina naselja na teritoriji Op{tine je
znatno iznad pokrajinskog proseka.
Geologija i geomorfologija

Teritorija op{tine Ba~ka Topola se u

celini nalazi na Ba~koj lesnoj zaravni,
koja se prostire od Velikog Ba~kog kanala na jugu pa do Suboti~ko-horgo{ke pe{~are na severu. Na podru~ju
op{tine Ba~ka Topola nadmorske visine se kre}u od 102 do 108 m. Na teritoriji op{tine postoje ~etiri lesna dola:
Krivaja, [iroka dolina, Veliki do i Duboka dolina. Bre`uljci i interkotlinske

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

91

depresije su posebno dobro izra`eni

izme|u Baj{e i Ba~ke Topole.
Hidrogeologija

park na poljoprivrednom dobru Krivaja (od 1976.).

Op{tina Ba~ka Topola, kao i ~itava severna Ba~ka, siroma{na je vodom ali
je utvr|eno je da hidrogeolo{ki kolektori mogu da zadovolje sada{nje potrebe vodosnabdevanja stanovni{tva i
industrije, ali navodnjavanje prevazilazi realne mogu}nosti hidrogeolo{kih kolektora. Povr{inske vode su tako|e oskudne..

Analiza uslova potrebnih za upravljanje komunalnim otpadom u

op{tini Ba~ka Topola

Slika 3.4. Pedolo{ka karta op{tine Ba~ka Topola/4/(1. ~ernozem karbonatni; 2. ~ernozem sa
znacima oglinjavanja u lesu; 3. livadska crnica
karbonatna; 4. ritska crnica karbonatna)

Zemlji{te

Na podru~ju op{tine mati~ni supstrat

~ine les i aluvijalne tvorevine.
Biljni svet i za{ti}eni objekti

U ba~kotopolskom prostoru preovla|uju biljne kulture (`itarice, industrijsko bilje, povr}e, vo}e, vinogradi), livadsko-pa{nja~ke biljne zajednice,
{umske zajednice, zajednice voda i
mo~varne zajednice. Pod {umskom
vegetacijom nalazi se najmanji deo
op{tine.
U op{tini Ba~ka Topola postoje za{ti}eni prirodni objekti:
parkovi prirode Panonija (taj status
je park dobio 1975.) i Zobnatica
(1976.);
spomenici prirode - Park u Ba~koj
Topoli (od 1974.);

92

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

Pravni okvir upravljanja otpadom

U op{tini Ba~ka Topola, upravljanje

otpadom je tretirano kroz niz dokumenata, ali bez konkretnih predloga o
metodologiji i posebno o lokacijama
za odlaganje i postrojenjima za tretman. Najva`niji od tih dokumenata
su:
Generalni plan Op{tine Ba~ka Topola (SO Ba~ka Topola )
Odluka o odr`avanju ~isto}e ("Sl.
List" op{tine Ba~ka Topola, br 5/97)
Generalni plan Op{tine Ba~ka Topola
GUP defini{e da je za "za izbor nove
lokacije deponije za ~vrsti otpad neophodno izvr{iti odgovaraju}e studije i
ispitivanja, na osnovu kojih bi se pristupilo odabiru najbolje lokacije za izgradnju deponije za ~vrsti otpad - nakon toga bi se pristupilo izradi projektne dokumentacije...". Nazna~ena
je lokacija oko Milo{evog sala{a, ju`no od naselja, u blizini putnog pravca prema Novom Sadu.
Odluka o odr`avanju ~isto}e u gradu i naseljima op{tine Ba~ka Topola
("Sl. list" op{tine Ba~ka Topola br
5/97)
Odluka o odr`avanju ~isto}e u gradu
i naseljima op{tine Ba~ka Topola je
osnovni implementacioni dokument
kojim se reguli{u pravila upravljanja
otpadom u op{tini. Odluka defini{e
da:
"Komunalnu delatnost - odr`avanje
~isto}e u gradu i naseljima op{tine,
mogu obavljati javno komunalno
preduze}e, druga preduze}a odnosno preduzetnici ako im se obavljanje ove delatnosti poveri na na~in i
postupku propisano op{tinskom
Odlukom.."

 "Odr`avanjem ~isto}e, se smatra sakupljanje sme}a i drugih prirodnih i

ve{ta~kih otpadaka iz stambenih,
poslovnih i drugih objekata, osim
industrijskog otpada i opasnih materija, odno{enje i deponovanje komunalnog otpada..."
Pod otpadom se podrazumevaju: otpaci organskog i drugog porekla
(stajska |ubriva) i identifikovan je
otpad koji zahteva posebne postupke (bolni~ki otpad, klani~ni otpad,
otpaci ulja, nafte i naftnih derivata);
JP Gra|evinsko zemlji{te priprema
Program za postavljanje kontejnera i
sudova za sme}e i otpatke (odre|uje
broj, tip i zapreminu kontejnera kao i
njihov raspored) a JP komunalno
stambeno gra|evinskih delatnosti
"Komgrad" vr{i sakupljanje i odno{enje otpada. JP "Komgrad":
priprema Raspored izno{enja i odno{enja sme}a;
odre|uje frekvencu odno{enja otpada iz doma}instava (najmanje jednom nedeljno);
odre|uje na~in dr`anja sme}a do izno{enja (u kontejnerima i sudovima
za sme}e);
defini{e obavezu tipiziranosti sudova (Sudovi za ku}no sme}e su jednoobrazni).
U cilju za{tite ~isto}e na javnim mestima zabranjeno je:
U kontejnere i sudove za sme}e i otpatke stavljati otpatke u teku}em
stanju, stajsko |ubrivo, eksplozivne,
tinjaju}e i goru}e materije ili materije koje mogu prouzrokovati zarazne
bolesti;
Sipati sme}e i otpatke pored kontejnera i sudova za sme}e ili ih prepunjavati;
Bacati na javne povr{ine sme}e, le{eve uginulih `ivotinja, zemlju, otpatke gra|evinskog ili drugog materijala;
Spaljivati sme}e, granje, suvo li{}e i
druge otpatke na javnim povr{inama.

Razme{taj naselja i stanovni{tva

Razme{taj naselja i stanovni{tva u op{tini Ba~ka Topola je povoljan za postavljanje integralnog sistema upravljanja komunalnim otpadom, sa stanovi{ta mogu}nosti pro{irenja obuhvata sakupljanja komunalnog otpada na sva naselja. Naime, razme{taj
naselja u prostoru je ravnomeran, naselja su zbijenog (u{orenog) tipa, razdaljine izme|u naselja nisu velike
(udaljenja od Ba~ke Topole su izme|u
2 i 20km). Sva naselja su povezana
kvalitetnim saobra}ajnicama sa asfaltnim zastorom {to omogu}uje dobru
komunikaciju sa Ba~kom Topolom
kao centralnom odrednicom budu}eg
sistema upravljanja komunalnim otpadom.
Razme{taj za{ti}enih podru~ja

Na teritoriji ove op{tine zabele`en i

registrovan ve}i broj zna~ajnih za{ti}enih prirodnih objekata te u skladu
sa navedenim treba biti i posebno
obazriv pri lociranju objekata u funkciji upravljanja otpadom kao i postavljanja transportnih tokova koji povezuju objekte u sistem.
Prirodni uslovi terena (tla) za
lociranje objekata za upravljanje
otpadom

Uzimaju}i u obzir prirodne uslove za

izgradnju sistema za upravljanje otpadom aspekti geologije, geomorfologije, geotehnike, mogu se smatrati povoljnim.
Ono {to se mo`e uzeti kao ote`avaju}a okolnost jeste visok nivo podzemnih voda koji zahteva primenu obimnih tehni~kih mera pri izgradnji objekata u cilju za{tite tla i podzemnih voda. Povr{insko zemlji{te je dobrog
kvaliteta za poljoprivrednu proizvodnju, pa za potrebe tretmana otpada
treba koristiti terene koji su ve} degradirani ili ni`e bonitetne klase.

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

93

Vodni resursi

Op{tina Ba~ka Topola, ne obiluje povr{inskim vodama {to se s jedne strane mo`e smatrati povoljnom karakteristikom u kontekstu primene upravljanja komunalnim ~vrstim otpadom. Ova okolnost ukazuje na imperativnu za{titu postoje}ih vodnih resursa od negativnih uticaja pre svega
nekontrolisanog odlaganja otpada.
Klimatski uslovi

Uticaj klimatskih karakteristika mo`e

se oceniti kao relativno povoljan na
`ivotnu sredinu.

Postupanje sa komunalnim
otpadom u op{tini Ba~ka
Topola
Sakupljanje i odlaganje otpada u
op{tini Ba~ka Topola

Op{tina Ba~ka Topola ima 23 naseljena mesta.

Karakteristike upravljanja otpadom u
op{tini Ba~ka Topola su:
Sakupljanja otpada u prete`no netipiziranim posudama, kesama;
Transporta otpada sme}arima i individualnim vozilima;
Odlaganje otpada na "gradskim"
smetli{tima;
Postojanje velikog broja "divljih"
smetli{ta;
Nedostatak separacije i recikla`e otpada;
Nedostatak staranja o `ivotinjskom
otpadu, opasnom i medicinskom otpadom;
Nepostojanju bilo kakve tehni~ke
dokumentacije o izgradnji sanitarne
deponije niti o sanaciji gradskih i
"divljih" smetli{ta.
Na~in postupanja sa komunalnim
~vrstim otpadom je baziran na Odluci

94

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

o odr`avanju ~isto}e u gradu i naseljima op{tine Ba~ka Topola (Sl. list op{tine B. Topola br. 5/97), kojom se propisuju uslovi za odr`avanje ~isto}e i
sakupljanja komunalnog ~vrstog otpada u naseljenim mestima na teritoriji op{tine Ba~ka Topola i ure|uju
druga pitanja od zna~aja za pru`anje i
kori{}enje ovih komunalnih usluga.
JP Gra|evinsko zemlji{te, priprema
Program za postavljanje kontejnera i
sudova za sme}e i otpatke a JP komunalno stambeno gra|evinskih delatnosti "Komgrad", vr{i usluge sakupljanja i odno{enja otpada u gradu
Ba~ka Topola. Upravljanjem otpadom
u naseljima op{tine se bave mesne zajednice.
Na slici 3.5. je dat prikaz gradskih
smetli{ta (zeleno) i "divljih" smetli{ta
(`uto) na kojima stanovnici odla`u otpad i u gradu Ba~ka Topola i u naseljima op{tine
U op{tini se nije izvr{ilo merenje koli~ina otpada u skladu sa normativima
i propisanim procedurama, te je u Tabeli 3.1 dat pregled naselja op{tine
Ba~ka Topola i procenjene prose~ne
koli~ine generisanog otpada u naseljima kako je definisano u upitnicima
koji su popunjeni u JK"Komgrad" kao
i u mesnim zajednicama.

Otpad iz klanica, kafilerija,

veterinarskih stanica i farmi

U op{tini Ba~ka Topola zastupljena je

klani~na delatnost. Ova delatnost s
sobom donosi problem klani~nog otpada, tj. konfiskata. Konfiskat iz klanica na teritoriji op{tine Ba~ka Topola
IM "Topola", AD "Topiko", "Baravi~",
PTK "Panonija" AD "Zobnatica", "Bovis" itd. se naj~e{}e isporu~uje kafileriji "@ibel" na dalji tretman. Iz klanica
se `ivotinjska dlaka uglavnom odnosi
i odla`e na gradsko smetli{te.
Kao generatori otpada `ivotinjskog
otpada su i D.o.o. "AIK Njego{evo" i
"Do`a \er|", koji u svojim delatnostima imaju i sto~arsku proizvodnju.

Slika 3.5. Pregled smetli{ta i "divljih" smetli{ta u naseljima op{tine Ba~ka Topola

Oba preduze}a le{eve isporu~uju kafileriji "@ibel".

uze}a komercijalnog i nekomercijalnog karaktera.

Najve}i problem u op{tini se odnosi

na otpad od klanja stoke u doma}instvima, kao i uginula stoka iz doma}instvima koji se baca na "divlja" smetli{ta. Jedina jama-grobnica stoke koja
je u funkciji je u naselju Baj{a na lokaciji "Vinogradi".

Morfolo{ki sastav otpada nije ispitivan ali se procenjuje (JP Komgrad) da

je procentualno u~e{}e pojedinih vrsta materila u zapremini rastresitog
otpada:

Naseljena mesta Ba~ka Topola i Stara

Moravica imaju re{eno pitanje odlaganja otpada `ivotinjskog porekla postojanjem kafilerije "@ibel". U ostalim
naseljenim mestima le{evi i ostali otpaci se odla`u na smetli{ta.
Male privatne klanice ne dostavljaju
otpad kafileriji, ve} ga bacaju na "divlja" smetli{ta.
Sakupljanje i odlaganje otpada u
gradu Ba~ka Topola

Najve}a koli~ina komunalnog ~vrstog

otpada koja svakodnevno sakuplja i
odla`e na smetli{tu (prose~no 130 m3
dnevno) poti~e iz doma}instava,
uklju~uju}i i otpad iz ustanova i pred-

Papir

10

Staklo

Plastika

10

Guma

10

Tekstil

15

Metal

10

Organski
Gra|evinski

5
25

Sa javnih povr{ina

Ostalo

Tabela 3. 2. Morfolo{ki sastav otpada u Ba~koj

Topoli

JP "Komgrad", vr{i usluge sakupljanja

i odno{enja otpada u gradu Ba~ka Topola. U JP "Komgrad" na poslovima
prikupljanja ~vrstog komunalnog otpada zaposleno je 8 radnika (voza~i i

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

95

Op{tina/Naselje

Broj stanovnika

Ba~ka Topola
Stara Moravica
Pa~ir
Baj{a
Krivaja
Gornja Rogatica
Panonija
Srednji Sala{
Ba~ki Sokolac
Mi}unovo-Backa
Topola
Kara|or|evo
Mali Beograd
Zobnatica
Ostala naselja
Novo Orahovo
Tomislavci
Pobeda
Kavilo
Sveti}evo
Njego{evo
Gunaro{
Bogara{
Bagremovo

Prose~na dnevna
koli~ina komunalnog otpada

Prose~na dnevna
koli~ina industrijskog otpada

6,000
2,980
2,568
984
500
1,000
200
600

10 m3/dan
2 t/dan
1.5 m3/dan
5 m3/dan
0.2 t/dan
1 t/dan
0.1 t/dan
0.25 t/dan

1.5 m3/dan
-

18,000

510
520
70

0.3 t/dan
#
0.1 t/dan

2,150
680
1,000

#
0.25 t
#

633
2,000

#
#

Tabela 3.1. Pregled naselja op{tine Ba~ka Topola

radnici) dok je na samom smetli{tu

zaposlen 1 radnik. Delatnost prikupljanja i odlaganja otpada se obavlja
251 dan u godini.
Delatno{}u prikupljanja otpada obuhva}ena su sva doma}instva u Ba~koj
Topoli, {to predstavlja oko 5.993 do-

Slika 3.6 JP "Komgrad"

96

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

ma}instava sa 447.796,76 m2 izgra|enog prostora.

Tako|e se prikuplja, transportuje i
odla`e na postoje}em smetli{tu i otpad koji ima karakter inertnog i neopasnog otpada iz industrijskih pogona u Ba~koj Topoli, (JP sakuplja otpad
iz industrijskih objekata i to: IM "Topola", "@ibel", "Topiko", "@itko", "Inomag", AIK, "Livnica", "Umetnost",
GIK "1 maj", kao i iz ustanova, trgovina i ostalih komercijalnih i nekomercijalnih objekata u gradu.
Otpad se u gradu Ba~ka Topola prikuplja tako {to se u odre|enim vremenskim intervalima prazne sudovi za ot-

pad (jedanput sedmi~no za doma}instva i manje firme, a po potrebi za ve}e firme). Na teritoriji na kojoj se pru`aju usluge sakupljanja ~vrstog otpada postavljeni su ~eli~ni kontejneri zapremine 5 m3 , oko 80 komada koji su
razme{teni na javnim povr{inama, u
zonama visoke stambene gradnje i u
okviru industrijskih pogona. U ostalim zonama prete`no niske stambene
gradnje malih gustina, otpad se odla`e u kese, vre}e (plasti~ne, najlon),
kante, burad, kutije i druge improvizovane sudove i odre|enog dana iznosi ispred ku}a. Doma}instva uglavnom koriste posude od oko 0,08 m3
(neuniformne posude).

Slika 3.8. Novi kontejneri

va`ne lokacije kao {to su jezero i pla`a su posebno za{ti}ene.

Za transport prikupljenog otpada od
mesta sakupljanja do mesta odlaganja, komunalnom preduze}u stoji na
raspolaganju vozni park koji se sastoji od slede}ih vozila:
Komada

Redni
broj

Kontejneri i posude za otpad su na

javnim povr{inama postavljeni u
skladu sa Programom za
Godina
postavljanje kontejnera i
Tip vozila
Opis vozila proizsudova za sme}e i otpatvodnje
ke. Sakupljeni otpad se
odvozi na smetli{te koje 1.
TAM 6500
Podiza~
1976
2
se nalazi na periferiji grada, zapadno od centra, u 2.
FAP 1314K
Autosme}ar
1981
1
pravcu prema op{tini
IVECO
Kula.
Neweurocarg Autosme}ar
3.
2003
1
Program Revitalizacija
o MLC150E21
dru{tva putem demoTabela 3.3. Vozni park JP "Komgrad"
kratskog delovanja (CRDA) koji je finansira USAID/SRJ/MisiOtpad iz medicinskih ustanova
ja za Srbiju, tokom 2003g postavljeno
Iz Doma zdravlja "Dr Jano{ Had`i" se
je 37 kontejnera i 100 kanti za otpatke.
dnevno sakupi inertnog komunalnog
Novi kontejneri i kante za otpatke do(neopasnog) otpada u koli~ini od oko
prineli su za{titi `ivotne sredine i uti13,3 m3, dok su generisane koli~ine
~u na pobolj{anje kvaliteta `ivota staopasnog medicinskog otpada 120,5 kg
novnika mesne zajednice. Ekolo{ki
i 5,79 l. U Apotekarskoj slu`bi ove
medicinske ustanove nastaje 17.5 m3
inertnog (komunalnog) otpada i 114
kg i 1 l hemijskog otpada.
Opasan otpad se ~uva u posebnim
kontejnerima u dvori{tu doma Zdravlja, dok se ne obezbedi trajno odlaganje ili tretman na republi~kom ili
pokrajinskom nivou

Slika 3.7. Stari kontejneri

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

97

Odlaganje otpada

Odlaganje otpada se vr{i na gradskom smetli{tu sme{tenom u depresiji na periferiji, jugozapadno od grada,
na pravcu puta prema Kuli. Na ovoj
deponiji otpad se odla`e oko 20 godina (od 1987).

Individualni sakuplja~i vr{e selekciju

reciklabilnih materijala iz otpada ru~no, na neorganizovan, i nehigijenski
na~in, pri ~emu se uglavnom izdvajaju stari papir, metal, akumulatori i cigle (iz gra|evinskog otpada).

Povr{ina deponije je 7,9 ha. Popunjenost deponije je 57% tj. oko 4,5ha,
Raspolo`iv prostor je jo{ oko 3,5 ha
Koli~ina odlo`enog otpada je oko
150.000 m3.
Smetli{te nije ogra|eno i ne postoji
kontrola pristupa deponiji. Otpad se
na deponiju odla`e bez prethodno
pripremljenog plana i razastire pomo}u buldo`era. Ne vr{i se redovno, ve}
samo povremeno prekrivanje otpada
inertnim materijalom. Za ure|enje
smetli{ta koristi se 1 buldo`er BNT
105 i kompaktor BOMAG

Slika 3.10. Kontejner za papir u gradu

Na deponiji su prisutni stalni po`ari,

neprijatan miris i razvejavanje otpadaka.

Slika 3.3. "Recikla`a" metalnog otpada

"Divlja" smetli{ta

Slika 3.9. Detalj sa gradske deponije u Ba~koj

Topoli

1."Divlje" smetli{te u naselju kod

`elezni~ke pruge - BODROG

Primena recikla`e

Mada recikla`a nije sistemski postavljena u op{tini, u samom gradu Ba~ka Topola, postoje zvani~no registrovana preduze}a koja se bave recikla`om. Organizovanim sakupljanjem i
preradom sekundarnih sirovina bavi
se DP "Grme~" koje ima ugovore o saradnji samo sa pravnim licima u op{tini.

98

LEAP - BA^KA TOPOLA,

Poseban problem u gradu Ba~ka Topola je postojanje "divljih" smetli{ta

na kojima stanovnici donose otpad
samostalno ve} du`i niz godina, a koja nisu u nadle`nosti grada niti se o
njima stara Javno preduze}e.

TEHNI^KI IZVE[TAJI

Lokacija smetli{ta je u naselju. Smetli{te se koristilo 40 godina, ali se vi{e ne

koristi kao gradsko odlagali{te. Po
prestanku kori{}enja, smetli{te nije
prekriveno i rekultivisano, tako da ga
pojedini stanovnici, naro~ito iz naselja Mi}unovo i dalje koriste za odlaganje otpada.
Popunjena povr{ina je oko 3,5 ha, a
raspolo`iv nezauzet prostor oko

0,7ha. Koli~ina odlo`enog otpada je

oko 17.500 m3.

3. "Divlje" smetli{te na zapadnoj obali

akumulacionog jezera "Zobnatica"
kod naselje Ki{ Lajo{

Ovo "divlje" smetli{te tako|e koriste

stanovnici Ba~ke Topole kao odlagali{te, ve} dve godine. Lokacija smetli{ta
je prakti~no na obali akumulacionog
jezera "Zobnatica", koje je poznata turisti~ka i lovna atrakcija.
Popunjena povr{ina je oko 100 m2.
Koli~ina odlo`enog otpada je oko
1000 m3.
Slika 3.4. Smetli{te Bodrog

Smetli{te je ogra|eno `ivom ogradom

i nema nikakvih drugih mera za{tite
okoline.

Na smetli{te stanovnici sami donose

otpad, uglavnom u kesama i dovoze
ga svojim vozilima.

S druge strane, s obzirom i na dalje

povremeno i nekontrolisano odlaganje otpada predstavlja stalni izvor zaraze i opasnosti po zdravlje stanovnika i `ivotnu sredinu.
2. "Divlje" smetli{te na kraju ulice
Ko{ut Lajo{a "Horvat"

Ovo "divlje" smetli{te tako|e koriste

stanovnici Ba~ke Topole kao odlagali{te. Lokacija smetli{ta je prakti~no u
naselju. Popunjena povr{ina je oko 3,5
ha, a raspolo`iv nezauzet prostor oko
0,8ha. Koli~ina odlo`enog otpada je
oko 14.000 m3.
Na smetli{te stanovnici sami donose
otpad, uglavnom u kesama i dovoze
ga svojim vozilima.
Smetli{te nije odr`avano, tako da
predstavlja stalni problem zaraze i
opasnosti po zdravlje stanovnika i `ivotnu sredinu.

Slika 3.6. Smetli{te "Ki{ Lajo{"

Smetli{te predstavlja stalni problem

zaraze po stanovnike i mnogobrojne
turiste koji se sakupljaju, prete`no u
letnjem periodu.
4. "Divlje" smetli{te na izlazu iz
Ba~ke Topole prema Baj{i
tzv. "Stara deponija "

Ovo "divlje" smetli{te tako|e su koristili stanovnici Ba~ke Topole kao odlagali{te tokom 40 godina. Lokacija
smetli{ta je prakti~no u naselju.
Popunjena povr{ina je oko 0,15 ha.
Koli~ina odlo`enog otpada je oko
20.000 m3.
Smetli{te nije po rekultivisano, tako
da predstavlja stalni izvor zaraze. S
druge strane, na zatvorenom smetli{tu se i dalje povremeno, nekontrolisano odla`e otpad, te predstavlja stalni izvor zaraze i opasnosti po zdravlje
stanovnika i `ivotnu sredinu

Slika 3.5. Smetli{te "Horvat"

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

99

sanitarne deponije nisu se vr{ile, jer se

koristi postoje}e gradsko smetli{te.

Slika 3.7. Stara deponija

5. "Divlje" smetli{te na kraju ulice
Kulski put, prema Novom Sadu

Ovo "divlje" smetli{te tako|e koriste

stanovnici Ba~ke Topole kao odlagali{te ve} 30 godina. Lokacija smetli{ta je
prakti~no u naselju.
Popunjena povr{ina je oko 0,14ha, a
raspolo`iv nezauzet prostor oko
0,12ha. Koli~ina odlo`enog otpada je
oko 700 m3 .
Na smetli{te stanovnici sami donose
otpad, uglavnom u kesama i dovoze
ga svojim vozilima. Smetli{te se nekontrolisano koristi, nije po propisu
prekriveno u cilju zatvaranja niti je rekultivisano, tako da predstavlja stalni
izvor zaraze.

Imaju}i u vidu postulate savremenog

upravljanja otpadom, kojim se daje
preporuka da je za izgradnju sanitarne deponije ekonomski isplativo imati region od najmanje 200.000 stanovnika kao i slede}i Nacionalne strategije za upravljanje otpadom, op{tina
Ba~ka Topola je 26. februara 2004. godine donela Odluku o pristupanju sistemu regionalnog upravljanja otpadom. Planirano je da regionalna sanitarna deponija bude izgra|ena na teritoriji op{tine Kanji`a, a da opslu`uje
region koga ~ine op{tine: Kanji`a, Subotica, Ba~ka Topola, Senta, Ada, Mali I|o{, ^oka i Novi Kne`evac. Ministarstvo nauke i `ivotne sredineUprava za za{titu `ivotne sredine je
26. avgusta 2004. godine opredelilo
sredstva za sufinansiranje izrade projektne dokumentacije za ovu regionalnu sanitarnu deponiju.
Sakupljanje i odlaganje otpada u
naselju Stara Moravica

Naselje Stara Moravica zauzima povr{inu od oko 5 km2 na kojoj `ivi oko
6.000 stanovnika.
Prose~na koli~ina komunalnog ~vrstog otpada koju ovo stanovni{tvo
proizvede je oko 10 m3/dan (u rastresitom stanju) i nema pouzdanih raspolo`ivih podataka o njegovom sastavu.

Slika 3.8. "Divlje" smetli{te, Kulski put

Aktivnosti na izgradnji Regionalne

sanitarne deponije

GUP op{tine Ba~ka Topola je postavio

mogu}nost izgradnje sanitarne deponije na lokaciji Mili{evog sala{a. Dalje
aktivnosti u pravcu izgradnje gradske

100

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

Stanovni{tvo otpad sakuplja u kesama. Sakupljanje i transport otpada je

organizovano samostalno na nivou
naselja, a obavlja se traktorom sa prikolicom starim 15 godina, i to 4 puta
sedmi~no.
Otpad se odla`e ve} 30 godina na
smetli{te koje se nalazi severno od naselja, na udaljenosti od 20 m od Grobljanske ulice. Ovo je smetli{te povr{ine oko 2 ha i procenjuje se da je na
njemu odlo`eno oko 60.000 m3 otpada.

 kod Suboti~kog puta-izlaz, na udaljenosti od 20 m, sa procenjenom koli~inom otpada od oko 300 m3;
Pa~irski put 16, na udaljenosti od 10
m, sa procenjenom koli~inom otpada od oko 300 m3.
Sakupljanje i odlaganje otpada u
naselju Pa~ir
Slika 3.9. Smetli{te u Staroj Moravici

Prose~na koli~ina inertnog i bezopasnog industrijskog otpada je 1.5

m3/dan, a generatori ovog otpada su:
"PIK Moravica", Industrija metalnih
proizvoda "Sila", Tekstilna industrija
"Miteks", Industrija name{taja "@ako",
Drvno prera|iva~a industrija "Fagus".
Smetli{te nema nikakve mere tehni~ke za{tite i kao takvo izaziva zaga|enje obli`njeg vodotoka (na udaljenosti
od 10 m), pojavu dima, pra{ine i neprijatnih mirisa. Ne primenjuju se
tehni~ke mere odlaganja otpada niti
se otpad prekriva inertnim materijalom, ali je odlaganje pod nadzorom.
Smetli{te se dva puta godi{nje ure|uje utovariva~em.
Gra|ani i individualno iznose otpad i
na "divlja" smetli{ta, kojih u naselju
ima 6, starih u proseku 15 godina. To
su:
na kraju ulice @aki Jo`efa, pored puta na udaljenosti od 100 m, sa procenjenom koli~inom otpada od oko
750 m3;
kod industrije name{taja "@ako", pored izlaznog puta, na udaljenosti od
50 m, sa procenjenom koli~inom otpada od oko 1.350 m3;
na putu prema @idovskom groblju,
na udaljenosti od 30 m, sa procenjenom koli~inom otpada od oko 450
m3;
kod Zapadne ulice pored groblja, na
udaljenosti od 100 m, sa procenjenom koli~inom otpada od oko 900
m3;

Naselje Pa~ir zauzima povr{inu od

oko 2,5 km2 na kojoj `ivi oko 2,980
stanovnika.
Prose~na koli~ina komunalnog ~vrstog otpada koju ovo stanovni{tvo
proizvede je oko 2 t/dan i nema pouzdanih raspolo`ivih podataka o njegovom sastavu.
Stanovni{tvo otpad sakuplja u razli~itim, neuniformnim posudama. Sakupljanje i transport otpada nije organizovano na nivou naselja, ve} stanovnici individualno iznose i odla`u otpad na "divljim" smetli{tima.

Slika 3.10. Smetli{te u Pa~iru

U naselju nema industrijskih aktivnosti, pa ni inertnog industrijskog otpada.

Gra|ani i individualno iznose otpad i
na "divlja" nekontrolisana smetli{ta,
kojih u naselju ima 4, starih u proseku
20 godina. To su:
kod pruge, na udaljenosti od 50 m;
na njivi, na udaljenosti od 500 m;
u Ulici Branka Radi~evi}a, na udaljenosti od 20 m;
u [umici, na udaljenosti od 500 m.

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

101

Sakupljanje i odlaganje otpada u

naselju Baj{a

nosti od 500 m, sa procenjenom koli~inom otpada od oko 300 m3.

Naselje Baj{a zauzima povr{inu od

oko 1 km2 na kojoj `ivi 2.568 stanovnika.

Sakupljanje i odlaganje otpada u

naselju Krivaja

Prose~na koli~ina komunalnog ~vrstog otpada koju ovo stanovni{tvo

proizvede je oko 1,5 t/dan i nema pouzdanih raspolo`ivih podataka o njegovom sastavu. Stanovni{tvo otpad
sakuplja u kontejnerima od 5 m3, kantama od 50 l i kesama. Sakupljanje i
transport otpada je organizovano samostalno na nivou naselja, a obavlja
se traktorom sa prikolicom starim 25
godina.

Naselje Krivaja zauzima povr{inu od

oko 1 km2 na kojoj `ivi 984 stanovnika.
Prose~na koli~ina komunalnog ~vrstog otpada koju ovo stanovni{tvo
proizvede je oko 5 m3 (u rastresitom
stanju) i nema pouzdanih raspolo`ivih podataka o njegovom sastavu.
Stanovni{tvo otpad sakuplja u kesama. Sakupljanje i transport otpada je
organizovano samostalno na nivou
naselja, a obavlja se traktorom sa prikolicom starim 25 godina 4 puta mese~no.

Slika 3.11. Smetli{te u Baj{i

Smetli{te je udaljeno od naselja 2.500

m. Ovo je smetli{te povr{ine oko 2 ha
je u upotrebi ve} 20 godina, i procenjuje se da je na njemu odlo`eno oko
15.000 m3 otpada. Smetli{te nema nikakve mere tehni~ke za{tite i kao takvo izaziva zaga|enje re~ice Krivaje
na ~ijoj je samoj obali, pojavu dima,
pra{ine i neprijatnih mirisa. Ne primenjuju se tehni~ke mere odlaganja
otpada niti se otpad prekriva inertnim materijalom, a odlaganje je nekontrolisano. Smetli{te se tri puta godi{nje ure|uje utovariva~em, na teret
mesnog doprinosa
U naselju nema industrijskih aktivnosti, pa ni inertnog industrijskog otpada.
Gra|ani i individualno iznose otpad
jo{ na jedno divlje smetli{te, staro 10
godina, na Kulskom putu, na udalje-

102

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

Slika 3.20. Smetli{te u Krivaji/

Otpad se transportuje do smetli{ta

koje se nalazi ju`no od naselja, kod
uprave "Ba~ka", na udaljenosti od
2.000 m. Ovo je smetli{te povr{ine oko
0.5 ha je u upotrebi 6 meseci (bez dozvole), a procenjuje se da je na njemu
odlo`eno oko 300 m3 otpada. Raspolo`iv nezauzet prostor za odlaganje
sme}a je oko 1 ha. Smetli{te nema nikakve mere tehni~ke za{tite i kao takvo izaziva pojavu dima, pra{ine i neprijatnih mirisa. Ne primenjuju se
tehni~ke mere odlaganja otpada niti
se otpad prekriva inertnim materijalom. Smetli{te se tri puta godi{nje
ure|uje utovariva~em, na teret mesnog doprinosa.

U naselju nema industrijskih aktivnosti, pa ni inertnog industrijskog otpada.

Gra|ani i individualno iznose otpad i
na "divlja" smetli{ta kojih ima 3, starih
u proseku 25 godina. To su:
kod uprave "Pobeda", na udaljenosti
od 500 m, sa procenjenom koli~inom
otpada od oko 1.500 m3. Divlje smetli{te se nalazi 50 m od bunara i izaziva njegovo neposredno zaga|enje;
u ulici Vuka Karad`i}a, na udaljenosti od 20 m, sa procenjenom koli~inom otpada od oko 100 m3;
kod Starog bioskopa, na udaljenosti
od 50 m, sa procenjenom koli~inom
otpada od oko 50 m3.
Sakupljanje i odlaganje otpada u
naselju Gornja Rogatica

Naselje Gornja Rogatica zauzima povr{inu od oko 3 ha na kojoj `ivi oko

500 stanovnika.
Prose~na koli~ina komunalnog ~vrstog otpada koju ovo stanovni{tvo
proizvede je oko 0.2 t/dan, i nema pouzdanih raspolo`ivih podataka o njegovom sastavu.
Stanovni{tvo otpad sakuplja u kesama. Sakupljanje i transport otpada je
organizovano samostalno na nivou
naselja, a obavlja se traktorom sa prikolicom.

Sakupljeni otpad se transportuje do

smetli{ta koje se nalazi ju`no od naselja, na udaljenosti od 500 m. Povr{ina
smetli{ta je oko 2 ha i u upotrebi je 17
godina, a procenjuje se da je na njemu
odlo`eno oko 7.000 m3 otpada. Raspolo`iv nezauzet prostor za odlaganje
sme}a je oko 0,02 ha. Ne primenjuju
se tehni~ke mere odlaganja otpada niti se otpad prekriva inertnim materijalom, a odlaganje je nekontrolisano.
Smetli{te se jednom godi{nje ure|uje
utovariva~em. Smetli{te nema nikakve mere tehni~ke za{tite i kao takvo
je stalni izvor opasnosti.
U naselju nema industrijskih aktivnosti, pa ni inertnog industrijskog otpada.
Sakupljanje i odlaganje otpada u
naselju Panonija

Naselje Panonija zauzima povr{inu

od oko 10 ha na kojoj `ivi oko 1.000
stanovnika.
Prose~na koli~ina komunalnog ~vrstog otpada koju ovo stanovni{tvo
proizvede je oko 1 t/dan, i nema pouzdanih raspolo`ivih podataka o njegovom sastavu.
Stanovni{tvo otpad sakuplja u kantama od 50 l i kesama. Sakupljanje i
transport otpada je organizovano samostalno na nivou naselja, a obavlja
se sa 2 traktora sa prikolicama, starim
oko 20 godina, dva puta mese~no.

Slika 3.12. Smetli{te u Gornjoj Rogatici

Slika 3.13. Smetli{te u Panoniji

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

103

Organizovano sakupljeni otpad se

transportuje do smetli{ta koje se nalazi na udaljenosti od grada od oko
1.500 m, u dolini na relaciji PanonijaDuboka. Ovo smetli{te, povr{ine oko
0,5 ha je u upotrebi 15 godina. Smetli{te je potpuno nekontrolisan, i samo
jednom godi{nje se ure|uje utovariva~em.

Sakupljanje i odlaganje otpada u

naselju Ba~ki Sokolac

U naselju nema industrijskih aktivnosti, pa ni inertnog industrijskog otpada.

Naselje Ba~ki Sokolac zauzima povr{inu od oko 3 ha na kojoj `ivi oko 600
stanovnika.

Sakupljanje i odlaganje otpada u

naselju Srednji Sala{

Naselje Srednji Sala{ zauzima povr{inu od oko 2 ha na kojoj `ivi oko 200
stanovnika.
Prose~na koli~ina komunalnog ~vrstog otpada koju ovo stanovni{tvo
proizvede je oko 0,1 t/dan, i nema pouzdanih raspolo`ivih podataka o njegovom sastavu.

inertnim materijalom, a odlaganje je

nekontrolisano.
U naselju nema industrijskih aktivnosti, pa ni inertnog industrijskog otpada.

Prose~na koli~ina komunalnog ~vrstog otpada koju ovo stanovni{tvo

proizvede je oko 0,25 t/dan, i nema
pouzdanih raspolo`ivih podataka o
njegovom sastavu. Stanovni{tvo otpad sakuplja u kesama. Sakupljanje i
transport otpada nije organizovano
na nivou naselja, pa stanovni{tvo otpad transportuje sopstvenim sredstvima (traktorima i drugim vozilima).

Stanovni{tvo otpad sakuplja u kesama. Sakupljanje i transport otpada nije organizovano na nivou naselja, pa
stanovni{tvo otpad transportuje sopstvenim sredstvima (traktorima i drugim vozilima).

Slika 3.15. Smetli{te u Ba~kom Sokolcu

Slika 3.14. Smetli{te u Srednjem Sala{u

Sakupljeni otpad se transportuje do

smetli{ta koje se nalazi ulazu u naselje, na udaljenosti od 5m. Ovo je smetli{te povr{ine oko 0.03 ha je u upotrebi 15 godina, a procenjuje se da je na
njemu odlo`eno oko 450 m3 otpada.
Ne primenjuju se tehni~ke mere odlaganja otpada niti se otpad prekriva

104

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

Otpad se transportuje do smetli{ta

koje je u upotrebi 16 godina. Smetli{te
se nalazi ju`no od naselja, prema Ore{kovi}u, na udaljenosti od 1.000 m.
Smetli{te je povr{ine oko 0.57 ha. Raspolo`iv nezauzet prostor za odlaganje
sme}a se procenjuje na oko 0,57 ha.
Procenjuje se da je na njemu odlo`eno
oko 1.000 m3 otpada. Odlaganje otpada je nekontrolisano.
U naselju nema industrijskih aktivnosti, pa ni inertnog industrijskog otpada.

Sakupljanje i odlaganje otpada u

naselju Kara|or|evo

novni{tvo otpad transportuje sopstvenim sredstvima.

Naselje Kara|or|evo zauzima povr{inu od oko 80 ha na kojoj `ivi oko 510

stanovnika.

Otpad se 50 godina odla`e na smetli{tu koje se nalazi u naselju na kraju

Ulice I. L. Ribara. Povr{ina smetli{ta
je oko 0,64 ha., a procenjena koli~ina
odlo`enog otpada je 19.200m3. Raspolo`ivi nezauzet prostor procenjen je
na 0,03 ha. Smetli{te nema nikakve
mere tehni~ke za{tite i kao takvo zaga|uje bunare koji se nalaze na udaljenosti od 100 m. Ne primenjuju se
tehni~ke mere odlaganja otpada niti
se otpad prekriva inertnim materijalom.

Prose~na koli~ina komunalnog ~vrstog otpada koju ovo stanovni{tvo

proizvede je oko 0,3 t/dan, i nema pouzdanih raspolo`ivih podataka o njegovom sastavu.
Sakupljanje i transport otpada nije organizovano na nivou naselja, pa stanovni{tvo otpad transportuje sopstvenim sredstvima (traktorima i drugim vozilima).

Slika 3.17. Smetli{te u Malom Beogradu

Slika 3.16. Smetli{te u Kara|or|evu

Otpad se transportuje do tri "divlja"

smetli{ta koja se nalaze 100 m ispod
ku}a naselja. Procenjene koli~ine otpada odlo`enog na ova tri smetli{ta
su 500 m3, 200 m3 i 200 m3. Ne primenjuju se tehni~ke mere odlaganja otpada niti se otpad prekriva inertnim
materijalom.
U naselju nema industrijskih aktivnosti, pa ni inertnog industrijskog otpada.
Sakupljanje i odlaganje otpada u
naselju Mali Beograd

Naselje zauzima povr{inu od oko 40

ha na kojoj `ivi oko 520 stanovnika.
Nema pouzdanih raspolo`ivih podataka o koli~inama proizvedenog otpada niti o njegovom sastavu.
Sakupljanje i transport otpada nije organizovano na nivou naselja, pa sta-

U naselju nema industrijskih aktivnosti, pa ni inertnog industrijskog otpada.

Sakupljanje i odlaganje otpada u
naselju Zobnatica

Naselje Zobnatica zauzima povr{inu

od oko 4 ha na kome `ivi oko 70 stanovnika.
Prose~na koli~ina komunalnog ~vrstog otpada koju ovo stanovni{tvo
proizvede je oko 0,1 t/dan, i nema pouzdanih raspolo`ivih podataka o njegovom sastavu.
Stanovni{tvo otpad sakuplja u kontejnerima od 5 m3 i kesama. Sakupljanje
i transport otpada je organizovano na
nivou naselja pomo}u traktora sa prikolicom, starim 15 godina.
Ve} 15 godina u upotrebi je i jedno
"divlje" smetli{te na lokaciji Ekonomi-

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

105

Slika 3.18. Smetli{te u Zobnatici

Slika 3.19. Smetli{te u Novom Orahovu

ja 4, udaljenoj od naselja 2.500 m, dok

je procenjena koli~ina odlo`enog otpada je 2.000 m3. Ovo divlje smetli{te
je od akumulacije "Zobnatica" udaljeno oko 20 m i izaziva njeno zaga|enje

`ivom ogradom, nema druge mere

tehni~ke za{tite.

Smetli{te nema nikakve mere tehni~ke za{tite i kao takvo uzrokuje pojavu
dima, pra{ine i neprijatnih mirisa. Ne
primenjuju se tehni~ke mere odlaganja otpada niti se otpad prekriva
inertnim materijalom, a odlaganje je
nekontrolisano.
U naselju nema industrijskih aktivnosti, pa ni inertnog industrijskog otpada
Sakupljanje i odlaganje otpada u
naselju Novo Orahovo

U naselju `ivi oko 2.150 stanovnika.

Na ovo smetli{te otpad donose i stanovnici susednog naselja Tornjo{.
Nema pouzdanih raspolo`ivih podataka o koli~inama proizvedenog otpada niti o njegovom sastavu.
Sakupljanje i transport otpada nije organizovano na nivou naselja, pa stanovni{tvo otpad, sakupljen uglavnom
u kesama transportuje sopstvenim
sredstvima.
Otpad se odla`e 25 godina na smetli{te koje se nalazi isto~no od naselja na
udaljenosti od 3.000 m. Povr{ina smetli{ta je oko 0,48 ha, a raspolo`iv nezauzet prostor procenjen je na 0,09 ha.
Procenjena koli~ina odlo`enog otpada je 2.400 m3. Smetli{te je ogra|eno

106

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

Na ovo smetli{te otpad donose i stanovnici susednog naselja Tornjo{.

U naselju nema industrijskih aktivnosti, pa ni inertnog industrijskog otpada.
Sakupljanje i odlaganje otpada u
naselju Tomislavci

Naselje Tomislavci zauzima povr{inu

od oko 65 ha na kojoj `ivi oko 680 stanovnika.
Prose~na koli~ina komunalnog ~vrstog otpada koju ovo stanovni{tvo
proizvede je oko 0,25 t/dan, i nema
pouzdanih raspolo`ivih podataka o
njegovom sastavu.
Sakupljanje i transport otpada je organizovano na nivou naselja, svake
subote u sedmici, traktorom sa prikolicom.
Sakupljeni (uglavnom u kesama) otpad se transportuje do smetli{ta koje
se nalazi 300 m ju`no od naselja prema Baj{i, a u upotrebi je 15 godina
Procenjena koli~ina otpada odlo`enog na smetli{tu povr{ine 0,5 ha je
2.000 m3. Ne primenjuju se nikakve
mere tehni~ke za{tite za{tite i odlaganje otpada je nekontrolisano.
Smetli{te se ure|uje 2 puta godi{nje.
U naselju nema industrijskih aktivnosti, pa ni inertnog industrijskog otpada.

U naselju nema industrijskih aktivnosti, pa ni inertnog industrijskog otpada.

Sakupljanje i odlaganje otpada u
naselju Njego{evo

U naselju Njego{evo `ivi oko 633 stanovnika.

Slika 3.20. Smetli{te u Tomislavcima

Sakupljanje i odlaganje otpada u

naseljima Pobeda, Sveti}evo i
Kavilo

U tri naselja `ivi oko 1.000 stanovnika. Na ovu lokaciju otpad donose i
stanovnici naselja Sveti}evo i Kavilo.
Nema pouzdanih raspolo`ivih podataka o koli~inama komunalnog ~vrstog otpada i njegovom sastavu. Sakupljanje i transport otpada nije organizovano na nivou naselja, ve} stanovni{tvo sopstvenim sredstvima
transportuje otpad.

Nema pouzdanih raspolo`ivih podataka o koli~inama komunalnog ~vrstog otpada i njegovom sastavu. Sakupljanje i transport otpada nije organizovano na nivou naselja, ve} stanovni{tvo sopstvenim sredstvima
transportuje otpad. Otpad se transportuje do smetli{ta koje se nalazi 1
km severo-isto~no od naselja, a u upotrebi je 30 godina. Smetli{te je povr{ine 1,5 ha. Raspolo`iv nezauzet prostor procenjen je na 0,45 ha. Procenjena koli~ina otpada odlo`enog na smetli{tu je 15.000 m3.
Na smetli{tu ne primenjuju se nikakve mere tehni~ke za{tite niti kontrolisano odlaganje otpada. U naselju nema industrijskih aktivnosti, pa ni
inertnog industrijskog otpada.
Sakupljanje i odlaganje otpada u
naseljima Gunaro{, Bogaro{ i
Bagremovo

Slika 3.30. Zajedni~ko smetli{te

Sakupljeni otpad se odla`e na smetli{tu koje je u upotrebi 10 godina i nalazi se 1 km isto~no od naselja Pobeda i
udaljeno je od izvora snabdevanja
1km. Smetli{te je povr{ine 0.5 ha. Raspolo`ivi nezauzet prostor procenjen
je na 0,05 ha. Procenjena koli~ina odlo`enog otpada je 15.000 m3. Smetli{te
je nekada bilo ogra|eno `i~anom
ogradom, od koje danas postoje samo
stubovi. Ne primenjuju se nikakve
mere tehni~ke za{tite pa smetli{te kao
takvo izaziva velika zaga|enja.

Slika 3.21. Zajedni~ko smetli{te za Gunaro{,

Bogoro{ i Bagremovo

U naseljima `ivi oko 2.000 stanovnika.

Na ovu lokaciju otpad donose i stanovnici naselja Bogaro{ i Bagremovo.
Nema pouzdanih raspolo`ivih podataka o koli~inama komunalnog ~vr-

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

107

stog otpada i njegovom sastavu. Sakupljanje i transport otpada nije organizovano na nivou naselja, ve} stanovni{tvo sopstvenim sredstvima
transportuje otpad.
Otpad se odla`e na smetli{tu koje se
nalazi 1 km ju`no od naselja Gunaro{,
a u upotrebi je 40 godina. Smetli{te je
povr{ine 1 ha. Ne primenjuju se nikakve mere tehni~ke za{tite a odlaganje
je nekontrolisano.
U naselju nema industrijskih aktivnosti, pa ni inertnog industrijskog otpada.
Ocena stanja i procena trendova u
skoroj budu}nosti

Upravljanje komunalnim ~vrstim otpadom podrazumeva izgradnju celokupnog sistema tretmana otpada od
njegovog nastanka, preko sakupljanja, odvajanja, transporta, tretmana i
kona~nog odlaganja, kao i ugradnju
niza mera koje su u funkciji za{tite `ivotne sredine i smanjenja rizika po `ivotnu sredinu i zdravlje. U ovom kontekstu mora se analizirati i stanje
upravljanja otpadom u op{tini Ba~ka
Palanka, kao administrativnoj celini,
ali i analiti~ki posmatrati stanje u svakom njanom segmentu, gradu Ba~ka
Topola i drugim naseljima.
Ocena stanja u op{tini
Ba~ka Topola

Analize postoje}eg stanja sakupljanja,

transporta i odlaganja otpada u op{tini Ba~ka Topola pokazuju niz nedostataka i mnogi postupci su u suprotnosti sa savremenim shvatanjima i savremenom praksom u postupanju sa
komunalnim otpadom:
U op{tini se ne sakuplja celokupna
koli~ina nastalog otpada, odnosno
sakupljanje otpada se samo delimi~no sprovodi u op{tini Ba~ka Topola.
Organizovanim sakupljanjem otpada je pokriven ceo grad Ba~ka Topola, ali nisu pokrivena sva naselja u

108

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

op{tini. U naseljima se otpad sakuplja na dobrovoljnoj osnovi, tj. stanovnici sami donose otpad ili mesna
zajednica sakuplja u odre|enom
vremenskom periodu.
Tipiziranost opreme za sakupljanje
nije izvr{ena. Otpad se sakuplja u
kontejnerima, improvizovanim posudama, kesama, tako da to komplikuje, a ~esto i onemogu}ava i organizaciju sakupljanja sa postoje}im
transportnim sredstvima. Ne tipiziranost posuda ote`ava i smanjuje
frekvencu odno{enja otpada.
U samom gradu Ba~ka Topola postoji nekoliko transportnih vozila
namenjenih za sakupljanje i odvoz
vozila, ali ne u dovoljnom obimu i
dovoljnog kvaliteta. Nedostatak odgovaraju}ih vozila ili ~ak nedostatak
bilo kakvih vozila u pojedinim naseljima za transport otpada, samo uve}ava problem sakupljanja i pravovremenog odlaganja otpada ~ak i na
lokalnim odlagali{tima u naseljima.
U op{tini ni u jednom naseljenom
mestu ne postoji sanitarna deponija,
ve} se otpad odla`e na vrlo problemati~nim lokacijama, na neure|enim smetli{tima, generalno bez potrebnih prate}ih objekata i instalacija kao i bez za{tite segmenata `ivotne sredine. Ne postoji sprovo|enje
tehnologije deponovanja. Pojedina
smetli{ta su povremeno ure|uju, tako {to se vr{i prekrivanje otpada
inertnim materijalom. Ne postoje
adekvatne ma{ine za rad na smetli{tima.
Pored smetli{ta u naseljima na kojima mesne zajednice, odnosno grad
Ba~ka Topola odla`u otpad, postoji i
~itav niz "divljih" smetli{ta koja su
stanovnici sami formirali i o kojima
niko ne vodi nikakvu kontrolu.
U op{tini se ne vr{i organizovan rad
na minimizaciji otpada, na uvo|enju
recikla`e. U op{tini se ne vr{i kompostiranje. Na vi{e mesta, primetno
je nekontrolisano paljenje otpada.

 U svim sredinama u op{tini ne postoji nikakva baza podataka o koli~inama, vrstama i sastavu otpada koji
se produkuje u pojedinim naseljima
i odla`e na smetli{tima, uklju~uju}i i
medicinski otpad, `ivotinjski otpad,
konfiskate (samo delimi~ni podaci) i
sl. Dobijeni podaci preko popunjenih upitnika su procenjivani i ~esto
su potpuno nerealni.
Izuzetak predstavlja problematika
animalnog otpada u Ba~koj Topoli i
Staroj Moravici gde se ovaj otpad
prera|uje u fabrici ko{tanog bra{na
"@ibel".
Medicinski otpad se stvara u lokalnim ambulantama i Domu zdravlja.
Iz dostavljenih podataka, vidljivo je
da se vr{i neka manja selekcija, po{to je re~eno da deo otpada odvozi
JP "Komgrad", dok se ostali deo
skladi{ti u kontejnerima u okviru
dvori{ta Doma zdravlja.
Izdvajanje opasnog otpada se ne vr{i.
Shvatanje problematike i postoje}e
znanje o savremenom upravljanju
otpadom, sa tehni~ke, regulativne,
organizacione ili institucionalne
strane nije adekvatno problematici,
tako da je proces postupanja sa otpadom prepu{ten "samosnala`enju"
onih koji su za to zadu`eni.
U okolnostima kada u op{tini Ba~ka
Topola svako naselje ima svoju "deponiju" - smetli{te, te{ko je govoriti,
u kontekstu upravljanja komunalnim ~vrstim otpadom, o op{tini kao
celini, jer svako naselje brine o svom
otpadu.
Ocena stanja u gradu
Ba~ka Topola

Ocena stanja u gradu Ba~ka Topola

okarakterisana je sli~nim kvalifikacijama kao i za celu op{tinu:
Ne postoji baza podataka o koli~inama i tipovima otpada
U Ba~koj Topoli postoji osim gradskog smetli{ta-"deponije" ~itav niz

"divljih" smetli{ta (~ak 4 lokacije) na

koja stanovnici donose sami otpad, a
o kojima niko ne vodi ra~una. To pokazuje da planiranje sakupljanja i
transporta otpada nije dobro ura|eno, tj. nije ura|ena dobro mre`a rasporeda kontejnera za sakupljanje otpada, kao ni raspored odno{enja,
Evidentan i nedostatak broja kao i tipiziranost odgovaraju}ih sudova za
prikupljanje otpada, (kante, kese,
vre}e, burad, lonci, oklopi od bojlera, kutije, pa i rasuti otpad). Stanje
vozila za sakupljanje je relativno lo{e.
Poseban problem predstavlja i smetli{te Bodrog, koje se vi{e ne koristi,
ali s obzirom da nije prekriveno zavr{nom prekrivkom, tj. zatvoreno i
nije rekultivisano biljnim prekriva~em i dalje predstavlja lokaciju na
koju se "divlje" odla`e otpad.
Evidentan je nerazvijen sistem selekcije, prikupljanja i daljeg plasiranja sekundarnih sirovina (mada postoji niz firmi koje su registrovane za
bavljenje recikla`om, o ~emu govore
i neki postavljeni kontejneri za recikla`u u centru grada) iz ku}nog otpada i apsolutno nerazvijen sistem
smanjenja otpada na izvoru nastajanja.
Izdvajanje opasnih komponenti iz
gradskog otpada kao {to su otpadna
ulja, otpaci od bojenja, akumulatori,
elektronska oprema se ne vr{e
Odlagali{te gradskog otpada u Ba~koj Topoli je klasi~no neure|eno
smetli{te sa nekontrolisanim prilazom i nekontrolisanim odlaganjem.
Ne postoje minimalne mere sanacije
smetli{ta. Za ovo odlagali{te, u cilju
njegovog budu}eg kori{}enja potrebno je pod hitno uraditi tehni~ku
dokumentaciju kojom bi se ovo smetli{te privelo nameni i obezbedila sigurnost po zdravlje ljudi i `ivotnu
sredinu.
Nedostaje edukacija svih zainteresovanih strana o pravilima i zahtevima
upravljanja otpadom.

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

109

Ocena stanja u ostalim naseljima

u op{tini

U svim naseljima u op{tini Ba~ka Topola upravljanje komunalnim ~vrstim

otpadom se nalazi na sli~nom nivou:
Ne postoje valjani podaci o koli~inama i sastavu otpada.
Otpad se u naseljima sakuplja na
neorganizovan i neuslovan na~in, u
kome se otpad do smetli{ta transportuje neadekvatnim prevoznim
sredstvima, a u nekim mestima je
prepu{ten stanovnicima da se sami
snalaze.
Smetli{ta su u veoma lo{em stanju,
ne postoje potrebni objekti, ne sporovodi se tehnologija odlaganja, nema minimalnih uslova za{tite `ivotne sredine, nema primenjenih minimalnih tehni~kih mera u cilju bezbednog odlaganja.
Na smetli{tima ne postoji nikakva
selekcija sekundarnih sirovina i ako
se na|e po neki individualni sakuplja~, onda je to rad van svake kontrole i legaliteta, koji se obavlja na
primitivan i nehigijenski na~in.
Nema nikakvog izdvajanja opasnog
otpada.
Animalni otpad se odla`e bez kontrole.
Mesne zajednice nemaju finansijska
sredstva za elementarno upravljanje
i odr`avanjem lokalnih smetli{ta.
Tendencije i trendovi u postupanju
sa otpadom

110

Izradi projekta sanacije postoje}e

gradske deponije u cilju njenog bezbednog kori{}enja;
Pro{irenju obuhvata organizovanog
sakupljanja otpada iz svih naselja
op{tine i usmeravanju odlaganja na
smetli{te u Ba~koj Topoli koje se mora sanirati da bi moglo privremeno
da se koristi;
Optimizaciji mre`e posuda za odlaganje i frekvence sakupljanja;
Saniranju i zatvaranju lokalnih seoskih smetli{ta, postavljanje kontejnera za otpad i stroga inspekcijska
kontrola u cilju spre~avanja ponovnog nastajanja:
Saniranju i zatvaranju 4 smetli{ta u
gradu Ba~koj Topoli;
Rekultivaciji smetli{ta Bodrog;
Uvo|enju ku}nog kompostiranje i
recikla`e ambala`nog otpada;
^i{}anju i zatvaranju "divljih" smetli{ta u celoj op{tini;
Edukaciji o savremenom upravljanju otpadom odgovornih i drugih
zaposlenih lica u komunalnim preduze}ima koja se bave otpadom u
okviru svoje delatnosti.
Dugoro~no, napredak u pravcu pobolj{anja situacije se mo`e o~ekivati,
prvenstveno imaju}i u vidu da je pokrenut proces izgradnje nove, regionalne sanitarne deponije na lokaciji u
Kanji`i, ~ime }e se re{iti za du`i period odlaganje komunalnog ~vrstog
otpada iz Ba~ka Topola i okolnih naselja.

Analiziraju}i sada{nje stanje u upravljanju otpadom u op{tini Ba~ka Topola i razvoj situacije poslednjih godina, bar koliko je bilo dostupnih podataka, ukoliko se ne preduzmu neke
radikalne mere, mogu se o~ekivati veliki problemi usled neadekvatnog postupanja sa otpadom.

PROCENA UTICAJA
NA^INA POSTUPANJA SA
KOMUNALNIM ^VRSTIM
OTPADOM
Uticaj na `ivotnu sredinu

Pred op{tinom Ba~ka Topola se postavlja zadatak da organizuje plansko

upravljanje otpadom unutar op{tine
koje }e se pre svega ogledati u:

Sagledavaju}i postoje}e stanje upravljanja komunalnim otpadom u op{tini Ba~ka Topola, sakupljanje i transport otpada kao i stanje smetli{ta ot-

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

pada svojim sadr`ajima i delatno{}u,

ugro`avaju `ivotnu sredinu po raznim aspektima i na razne na~ine.

veliki rizik po okolinu i zdravlje stanovni{tva.

Odlaganje potpuno neselektiranog otpada na neure|enim smetli{tima, bilo

u gradu ili u naseljima op{tine Ba~ka
Topola predstavlja najgore re{enje postupanja sa otpadom, koje se nalazi na
dnu hijerarhije dozvoljenih opcija odlaganja otpada.

ZAKLJU^NA
RAZMATRANJA

U slu~aju smetli{ta u naseljima u op{tini Ba~ka Topola, ugro`enost svih

segmenata `ivotne sredine(vazduh,
voda, zemlji{te) je, s obzirom da nisu
primenjene osnovne mere za{tite `ivotne sredine, evidentna i u:
Zaga|enju svih segmenata `ivotne
sredine: vode, vazduha i zemlji{ta;
Razno{enju otpada od strane `ivotinja, glodara i insekata kao i od razno{enja papira i lakih otpadaka putem vetra;
Nekontrolisanom izdvajanju gasova;
[irenju neprijatnog mirisa;
Pojavi dima usled paljenja otpada;
Nekontrolisanoj infiltraciji zaga|enih otpadnih voda u zemlji{te, ispod
i oko deponije, pri ~emu mo`e do}i
do degradacije i zaga|enja izvora
vodotoka.
Nekontrolisano odlaganje animalnog
otpada, medicinskog, neselektiranje
opasnog otpada iz komunalnog,
predstavlja tako|e svakodnevni rizik
po stanovni{tvo.
U sada{njim uslovima, u op{tini Ba~ka Topola, s obzirom da se od mera
za{tite primenjuje jedino povremeno i
retko prekrivanje otpada inertnim
materijalom, realno je pretpostaviti
da se negativni uticaji smetli{ta na `ivotnu sredinu pove}avaju svakim danom, s obzirom na permanentno pove}anje koli~ine otpada i pove}anje
povr{ina pod otpadom.
Nekontrolisana smetli{ta i "divlja"
smetli{ta predstavljaju svakodnevni,

U op{tini Ba~ka Topola upravljanje

komunalnim otpadom je nezadovoljavaju}e jer se primenjuju samo neki
elementi iz ukupnog kompleksnog
integralnog upravljanja otpadom, odnosno otpad se samo sakuplja, transportuje i odla`e na neure|ena smetli{ta. Prisutno je minimalno i neorganizovano izdvajanje reciklabilnih materijala iz otpada (isklju~ivo u privatnoj
inicijativi, kroz registrovana preduze}a ili individualne sakuplja~e).
Uzrok nezadovoljavaju}eg stanja u
oblasti upravljanja komunalnim otpadom, prvenstveno le`i u nepostojanju
sistemskog pristupa u upravljanju otpadom u op{tini kao celini, {to se vidi
iz ~injenice da je staranje o otpadu povereno JP "Komgrad" u gradskoj sredini, a mesnim zajednicama kao nezavisnim celinama u seoskim podru~jima. Popravljanje stanja u pravcu primene savremenih sanitarnih i bezbednih na~ina postupanja sa otpadom
je jedino mogu}e izgradnjom sanitarnih deponija kao jedinog vida bezbednog odlaganja, {to iziskuje velika
finansijska sredstva koja se ne mogu
obezbediti u okviru same mesne zajednice.
Aktivnosti koje treba preduzeti u op{tini Ba~ka Topola u cilju izgradnje i
uspostavljanja sistema integralnog
upravljanja otpadom moraju se razvijati u dva paralelna toka:
A. Uspostavljanje integralnog sistema

upravljanja otpadom unutar op{tine:

1. Prioritetno izraditi plan upravljanja otpadom u celoj op{tini
kojim }e se sagledati sve potrebe
u op{tini, odrediti prioriteti i
plan aktivnosti na re{avanju

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

111

 Doneti odluku o izradi plana na

nivou Skup{tine op{tine
Oformiti radnu grupu za izradu plana
Sakupiti podatke o op{tini
Sakupiti podatke i izvr{iti evaluaciju podataka o koli~inama i
tipovima otpada
Odrediti mogu}e opcije re{avanja i definisati prioritete u re{avanju
Napraviti plan aktivnosti i finansijski plan za izvr{avanje
2. Sanirati, zatvarati i rekultivisati
gradsko odlagali{te u Ba~koj Topoli;
Snimanje geodetskih kota smetli{ta;
Geolo{ka istra`ivanja lokacija;
Otvaranje tendera za izradu
projektne dokumentacije za sanaciju
Izrada projekta sanacije sa planom i tehnologijom budu}eg
kori{}enja;
Obezbe|ivanje sredstava za izgradnju;
Izgradnja svih prate}ih objekata na saniranom smetli{tu neophodnih za budu}e bezbedno
kori{}enje;
Inspekcijska kontrola postupka
sanacije;
3. Pro{iriti obim sakupljanja na sva
naselja u op{tini, i "ukinuti" mesna smetli{ta;
Snimak stanja svih smetli{ta po
mesnim zajednicama i izrada
programa sa prioritetima zatvaranja;
Izrada projekata sanacije i zataranja smetli{ta po naseljima;
Nabavka kontejnera za lokacije
biv{ih smetli{ta;
Inspekcijska kontrola saniranih
smetli{ta;
Dono{enje zabrana za odlaganje opasnog i `ivotinjskog otpada na smetli{tima

112

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

4. Hitno rekultivisati zatvorenu deponiju "Bodrog";

Uraditi geodetski snimak lokacije
Uraditi geolo{ka istra`ivanja lokacija
Tender za izradu projektne dokumentacije za rekultivaciju
Sprovo|enje rekultivacije
Inspekcijska kontrola
Postavljanje kontejnera na saniranoj lokaciji
5. O~istiti i rekultivisati "divlja" odlagali{ta;
Pristupiti okupljanju svih zainteresovanih strana u sprovo|enju edukacije i promovisanju
potrebe za savremenim postupanjem sa otpadom. Posebnu
pa`nju obratiti na aktivno u~e{}e nevladinog sektora, sektora
obrazovanja i zdravlja
6. Uvesti kontrolu kroz komunalnu
policiju;
Poja~ati kontrolu komunalne
inspekcije na saniranim i zatvorenim smetli{tima
7. Uklju~iti privatan sektor u komunalnu delatnost;
Ovlastiti zainteresovana privatna lica za sakupljanje otpada
B. Aktivno u~e{}e u formiranju zajed-

ni~kog regiona za upravljanje otpadom sa op{tinom Kanji`a

1. Usmeriti se na realizaciju sporazuma zainteresovanih op{tina o zajedni~kom re{avanju pitanja upravljanja komunalnim
otpadom;
Imenovati odgovorno lice i radnu grupu koji }e se baviti organizacijom regiona
Otpad je permanentan problem i bez
pravilnog, integralnog sagledavanja i
re{avanja ovog problema ne mo`e biti ni razvoja ni prosperiteta.

LITERATURA
1. Generalni plan Op{tine Ba~ka Topola (SO Ba~ka Topola)
2. Odluka o odr`avanju ~isto}e (Sl. list op{tine Ba~ka Topola , br 5/97)
3. Upitnici o stanju komunalnog otpada u Ba~koj Topoli i u naseljima
4. web site: http://www.btopola. co.yu/
5. web site: http://www.adf. org.yu/crdaserbia/Projects/Communities/12-06.html
6. web site: http://www.imtopola. co.yu/sitemap. htm
7. Radni materijal Grupe za Leap Ba~ka Topola
8. Nacionalna strategija upravljanja otpadom (Vlada Republike Srbije, juli 2003)
9. REC: Regionalni plan upravljanja otpadom, 2004
10. REC: Priru~nik za izradu LEAP, 2004
11. WEB site http://visitvojvodina. com
12. Podaci iz dokumentacije DAI-Program za komunalne delatnosti
13. Projekat sanitarne deponije u Kikindi, Institut "Kirilo Savi}", Beograd 2004
14. Foto dokumentacija projekta

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

113

PRILOG 1:
ZAKONODAVSTVO U UPRAVLJANJU OTPADOM
ZAKONODAVSTVO EU
1. Direktiva Saveta 75/442/EEC
o otpadu (Okvirna direktiva)

Direktiva predstavlja osnovni pravni

akt koji reguli{e upravljanje otpadom
u EU i defini{e strategiju upravljanja
otpadom u EU.
U skladu sa zahtevima Direktive, op{tine u Srbiji }e morati da:.
vode evidenciju o otpadu:
izrade planove upravljanja otpadom
uz sprovo|enje utvr|ene hijerarhije
u upravljanju otpadom.
2. Direktiva Saveta 99/31/EC
o deponijama otpada

Direktiva propisuje mere, procedure i

smernice za smanjivanje negativnih
efekata na `ivotnu sredinu i rizika po
ljudsko zdravlje koji nastaju usled odlaganja otpada na deponijama.
Op{tine bi u skladu sa zahtevima direktive morale da:
izaberu lokacije za deponije u skladu sa propisanim zahtevima;
utvrde na~in alternativnog tretmana
guma, reciklabilnog materijala i biorazgradljivog otpada.
3. Direktiva 91/689/EEC o opasnom
otpadu koja zamenjuje 78/319/EEC
o otrovnim i opasnim otpadima

Direktiva formuli{e jedinstvenu definiciju opasnog otpada, posebnu listu

opasnog otpada, propisuje stroge
zahteve za rukovanje i deponovanje
opasnog otpada i uvodi jedinstven
pristup upravljanju opasnim otpadom.
Na osnovu obaveza koje proisti~u iz
ove direktive, u op{tinama bi moralo
da se:
sa posebnom pa`njom rukuje opasnim otpadom i zabrani nekontrolisano odlaganje opasnog otpada;
114

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

identifikuju generatori i koli~ine

opasnih otpada;
urade posebna uputstva za sakupljanje, transport i postupanje sa opasnim otpadima koji su sastavni deo
komunalnog otpada.
4. Direktiva Saveta 2000/76/EC
o sagorevanju otpada

Direktiva propisuje grani~ne uslove

emisija zaga|uju}ih materija u vazduh, u vodu i na zemlji{te iz postrojenja za uklanjanje svih tipova otpadnog materijala sagorevanjem ili ko-sagorevanjem.
Direktivom se otvara mogu}nost kori{}enja otpadnih materijala u razli~itim postrojenjima kao energenta, tj. u
slu~ajevima ko-sagorevanja otpadnih
materijala (cementare, energane).
5. Direktiva Saveta 94/62/ES
o ambala`i i ambala`nom otpadu

Direktivom se propisuje obaveza

spre~avanja stvaranja ambala`nog otpada, ponovna upotreba ambala`e i
obaveza minimiziranja krajnjeg odlaganja takvog otpada, propisuje se
obaveza prerade /recikla`e i energetskog spaljivanja, kao i organska recikla`a i odlaganje, promovi{e odgovornost proizvo|a~a.
U skladu sa ovom Direktivom, op{tine bi morale:
da izrade program postupanja sa
ambala`om, obezbede uslove za sakupljanje i tretman ambala`e;
da promovi{u ponovno kori{}enje
ambala`e.
6. Direktiva Saveta 91/157/EEC
o baterijama i akumulatorima koji
sadr`e opasne supstance

Direktiva nala`e iskori{}enje i kontrolisano odlaganje utro{enih baterija i

akumulatora.

U skladu sa navedenim odredbama

Direktive, obaveze op{tina bi bile:
da razviju program sakupljanja baterija i akumulatora.
7. Direktiva Saveta 75/439/EEC o
odlaganju otpadnih ulja

Direktivom se zahteva obezbe|ivanje

sigurnog i efikasnog sistema prikupljanja, tretmana, skladi{tenja i odlaganja otpadnog ulja, zabranjuje nekontrolisano odlaganje i bacanje upotrebljenih ulja.
U op{tinama su locirani razli~iti generatori otpadnih ulja: ma{inske i automehani~arske radionice, prevozna i
transportna preduze}a, industrija koja koriste veliki broj vrsta ulja u razli~ite svrhe. Op{tina }e morati da izradi
Plan za upravljanje otpadnim uljima,
uspostavi sistem za prikupljanje otpadnog ulja i postupa sa uljima u
skladu sa zakonskim odredbama.
8. Direktiva Saveta 2000/53/EC o
neupotrebljivim vozilima

Cilj Direktive je harmonizacija zakona

o preradi i kontrolisanom odlaganju
neupotrebljivih vozila i njihovih delova.
U skladu sa ovom Direktivom, op{tine bi morale
da uspostave sistem sakupljanja vozila koja su predvi|ena za otpis, i da
obezbede sistem za razgradnju vozila u cilju sakupljanja reciklabilnih
materijala.
8. Direktiva 96/59/EC - odlaganje PCB
I PCT

Direktiva ima za cilj da defini{e na~in

postupanja i eliminacije polihlorovanih bifenila (PCB) i polihlorovanih
terfenila (PCT) i dekontaminaciju
opreme u kojoj su se nalazili kao i na~in odlaganja opreme koja je zaga|ena sa PCB a nije izvr{ena njena dekontaminacija.

2. ZAKONODAVSTVO
REPUBLIKE SRBIJE
A. Osnovni zakoni i propisi koji direktno ure|uju upravljanje otpadom
1. Zakon o za{titi `ivotne sredine
("Sl. gl." RS, br. 135/2004)

Zakon o za{titi `ivotne sredine ure|uje pitanja integralnog sistema za{tite

`ivotne sredine kojim se obezbe|uje
ostvarivanje prava ~oveka na `ivot i
razvoj u zdravoj `ivotnoj sredini i
uravnote`en odnos privrednog razvoja i `ivotne sredine u Republici. Zakonom se propisuje:
da se upravljanje otpadom reguli{e
posebnim zakonom;
da je obaveza korisnika prirodnih
resursa koji "degradira `ivotnu sredinu da izvr{i rekultivaciju ili na
drugi na~in da sanira degradiranu
`ivotnu sredinu..";
da se upravljanje otpadom sprovodi
po propisanim uslovima i merama
postupanja sa otpadom u okviru sakupljanja, transporta, tretmana i odlaganja otpada, uklju~uju}i i nadzor
nad tim aktivnostima i brigu o postrojenjima za uravljanje otpadom
posle zatvaranja;
zabranjuje uvoz opasnog otpada;
osniva Fond za za{titu `ivotne sredine koji }e se koristiti za finansiranje
akcionih i sanacionih planova, a naro~ito za:"...2) sanaciju odlagali{ta
otpada, podsticanje smanjenja nastajanja otpada, recikla`u i ponovnu
upotrebu otpada.";
2. Zakon o proceni uticaja na `ivotnu
sredinu ("Sl. gl." RS, br. 135/2004)

Ovim zakonom se ure|uje postupak

procene uticaja za projekte koji mogu
imati zna~ajne uticaje na `ivotnu sredinu.

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

115

3. Zakon o strate{koj proceni uticaja

na `ivotnu sredinu ("Sl. gl. RS", br.
135/2004)

Strate{ka procena se vr{i za planove,

programe i osnove u oblasti prostornog planiranja ili kori{}enja zemlji{ta.
4. Zakon o integralnom spre~avanju i
kontroli zaga|ivanja `ivotne sredine
("Sl. gl." RS, br. 135/2004)

Zakonom se ure|uju uslovi, i postupak izdavanja integrisane dozvole za

postrojenja i aktivnosti koja mogu
imati negativan uticaj na zdravlje ljudi, `ivotnu sredinu ili materijalna dobra.
5. Zakon o postupanju sa otpadnim
materijama ("Sl. gl." RS, br. 25/96)

Zakon o postupanju sa otpadnim materijama ure|uje postupanje sa otpadnim materijama koje se mogu koristiti kao sekundarne sirovine, na~in njihovog sakupljanja, uslovi prerade i
skladi{tenja.
6. Nacionalna strategija upravljanja otpadom sa programom pribli`avanja
EU, Vlada Republike Srbije, 2003

Strategija upravljanja otpadom postavlja okvir za moderan, integralan sistem upravljanja otpadom, predla`e
pravne, tehni~ke i ekonomske instrumente i uklju~uje program harmonizacije sa EU. Ugradnjom principa
upravljanja otpadom datih u strategiji, tj. principa odr`ivog razvoja, principa blizine i regionalnog pristupa
upravljanju otpadom, principa predostro`nosti, principa zaga|iva~ pla}a,
hijerarhije u upravljanju otpadom,
primene najprakti~nijih opcija za `ivotnu sredinu i odgovornosti proizvo|a~a, implementiraju se osnovni
principi EU u oblasti otpada i spre~ava dalja opasnost po `ivotnu sredinu i
generacije koje dolaze.
Strategija uspostavlja obavezu po{tovanja hijerarhije u upravljanju otpadom, tj, uvodi prioritete postupanja u
tretmanu otpada. Primarni cilj u
upravljanju otpadima je prevencija
nastajanja otpada, minimizacija koli-

116

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

~ina i umanjenje stepena opasnosti

kod opasnih otpada. Otpad treba ponovo direktno koristiti ili ako to nije
mogu}e, nakon prerade koristiti u
drugom obliku. Tek kao poslednja solucija, ukoliko ni{ta od prethodnog
nije ostvarljivo, otpad treba bezbedno
deponovati na sanitarnim regulisanim deponijama, ili kao najgore re{enje, spaliti bez iskori{}enja.
7. Pravilnik o kriterijumima za odre|ivanje lokacije i ure|enje deponija
otpadnih materija ("Sl. gl."RS. br.
54/92).

Ovaj propis defini{e kriterijume za

odre|ivanje lokacije i zahteve za ure|enje deponija otpadnih materija u cilju bezbednosti objekta i za{tite `ivotne sredine i zdravlja stanovni{tva.
8. Pravilnik o na~inu postupanja sa otpacima koji imaju svojstva opasnih
materija ("Sl. gl."RS br. 12/95, )

Pravilnik defini{e postupanje sa opasnim materijama.

9. Pravilnik o uslovima i na~inu razvrstavanja, pakovanja i ~uvanja sekundarnih sirovina ("Sl. gl." RS, br.
55/2001)

Pravilnik sadr`i liste otpada i katalog

otpada koji se tretira kao sekundarna
sirovina, usagla{en sa evropskim dokumentima, kao i Dokumenta o razvrstavanju i preuzimanju otpada
10. Pravilnik o metodologiji za procenu opasnosti od hemijskog udesa
i od zaga|ivanja `ivotne sredine,
merama pripreme i merama za otklanjanje posledica, "Sl. gl." RS,
br. 60/94

Ure|uje na~in evidentiranja vrsta i

koli~ina opasnih materija u proizvodnji, upotrebi, prevozu, prometu, skladi{tenju i odlaganju.
11. Pravilnik o grani~nim vrednostima
emisije, na~inu i rokovima merenja
i evidentiranja podataka ("Sl. gl."
RS, br. 30/97, 35/97)

Pravilnik defini{e grani~ne vrednosti

emisija {tetnih i opasnih materija u
vazduhu.

12. Pravilnik o grani~nim vrednostima

imisije, na~inu i rokovima merenja
i evidentiranja podataka ("Sl. gl.
RS", br. 54/92, 30/99)

Pravilnik reguli{e grani~ne vrednosti

imisija, na~in, i rokove merenja i evidentiranja podataka.

Zakon o komunalnim delatnostima

Zakon o javnim preduze}ima i obavljanju delatnosti od op{teg interesa
Zakon o koncesijama
Zakon o sanitarnom nadzoru
C. Ostali zakoni

B. Zakoni i propisi koji indirektno

ure|uju upravljanje otpadom

Zakon o planiranju i izgradnji

Zakon o vodama
Zakon o poljoprivrednom zemlji{tu
Zakon o geolo{kim istra`ivanjima

Zakon o {umama
Zakon o zdravstvenoj za{titi
Zakon o kulturnim dobrima
Zakon o nacionalnim parkovima
Zakon o za{titi od po`ara

AKCIONI PLAN ZA OBLAST KOMUNALNI OTPAD

DETALJNI PLAN IMPLEMENTACIJE AKTIVNOSTI
Oblast

Komunalni otpad

Aktivnost (Z,A,T) br.

Z-1

Naziv aktivnosti

Dono{enje odluke o izradi i usvajanju Plana upravljanja

otpadom

Lokacija

Op{tina Ba~ka Topola

Cilj

Zakonski osnov za izradu plana

Komentar

Plan je neophodan strate{ki dokument za upravljanje

otpadom u op{tini
Faze rada:

Odgovorna
organizacija

Orijentaciona
vrednost

Dono{enje odluke o izradi plana

SO Ba~ka Topola

Bud`et

Dono{enje odluke o Formiranju radne

grupe za izradu

SO Ba~ka Topola

Bud`et

Po zavr{etku - dono{enje odluke o

usvajanju plana

So Ba~ka Topola

Bud`et

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

117

Termin-plan implementacije
Faza
rada

(po kvartalima za prve 3 godine, sumarno za ~etvrtu godinu)

godina prva

godina druga

godina tre}a

god.4

1
2
3
4
DETALJNI PLAN IMPLEMENTACIJE AKTIVNOSTI
(Napomena: Radi se za svaku aktivnost iz gornjih tabela)
Oblast

Komunalni otpad

Aktivnost (Z,A,T) br.

Z-2

Naziv aktivnosti

Dono{enje odluke o ovla{}ivanju lica za akcije oko uspostavljanja regiona za upravljanje otpadom u Kanji`i

Lokacija

Op{tina Ba~ka Topola

Cilj

Legalizacija organizacije poslova oko formiranja regiona za upravljanje otpadom sa regionalnom deponijom
u Kanji`i

Komentar
Odgovorna
organizacija

Faze rada:

Dono{enje odluke o imenovanju

Definisanje radnih zadataka

Orijentaciona
vrednost

SO Ba~ka Topola

Bud`et

Faza
rada

Termin-plan implementacije
(po kvartalima za prve 3 godine, sumarno za ~etvrtu godinu)
godina prva

godina druga

1
2

118

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

godina tre}a

god.4

DETALJNI PLAN IMPLEMENTACIJE AKTIVNOSTI

(Napomena: Radi se za svaku aktivnost iz gornjih tabela)
Oblast

Komunalni otpad

Aktivnost (Z,A,T) br.

A-1

Naziv aktivnosti

Program upravljanja komunalnim otpadom u op{tini

Ba~ka Topola

Lokacija

Op{tina Ba~ka Topola

Cilj

Pobolj{anje postoje}eg i uspostavljanje novih komponenti u skladu sa modernim zahtevima upravljanja otpadom

Komentar
Faze rada:

1
2
3

Izrada plana rada i definisanje sadr`aja

Odgovorna
organizacija

Orijentaciona
vrednost

Radna grupa

Sakupljanje podataka o Radna grupa, op{tina, JKP, mesne

postoje}em stanju
zajednice, NVO
Trendovi u slede}em
Radna grupa, op{tina
periodu

50.000 din

Analiza najboljih opcija Radna grupa, stru~njaci

100.000 din

Plan pobolj{anja sakupljanja i transporta

Radna grupa, stru~njaci, JKP,

mesne zajednice

100.000 din

Plan razvoja recikla`e

Radna grupa, stru~njaci, JKP,

mesne zajednice

100.000 din

Izbor najbolje opcije

Radna grupa

Izrada plana aktivnosti Radna grupa

Finansijski plan

10

Javna rasprava

50.000 din

Radna grupa
50.000 din

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

119

Faza
rada

Termin-plan implementacije
(po kvartalima za prve 3 godine, sumarno za ~etvrtu godinu)
godina prva

godina druga

godina tre}a

god. 4

1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
DETALJNI PLAN IMPLEMENTACIJE AKTIVNOSTI
(Napomena: Radi se za svaku aktivnost iz gornjih tabela)
Komunalni otpad

Oblast

Aktivnost (Z, A,T) br. A-2

Naziv aktivnosti

Program zatvaranja lokalnih smetli{ta

Lokacija

Mesne zajednice

Cilj

Pro{irenje sakupljanja i smanjenje broja smetli{ta u cilju

odlaganja otpada na bezbedan na~in

Komentar
Faze rada:

120

Odgovorna
organizacija

Organizovanje grupe za izradu plana

Snimanje postoje}eg stanja na terenu Mesne zajednice

Procena kapaciteta kori{}enja

Mesne zajednice

Bud`et

Postavljanje prioriteta u zatvaranju

Radna grupa, mesne

zajednice

Bud`et

Plan aktivnosti na odno{enju otpada

Radna grupa, mesne

zajedniceJKP

50.000t

Finansijski plan za realizaciju

Op{tina, Radna grupa, mesne zajednice,

JKP

Bud`et

Usvajanje plana

Op{tina

Bud`et

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

Op{tina Ba~ka Topola, Mesne zajednice

Orijentaciona
vrednost

Bud`et
150.000 din

Faza
rada

Termin-plan implementacije
(po kvartalima za prve 3 godine, sumarno za ~etvrtu godinu)
godina prva

godina druga

godina tre}a

god. 4

1
2
3
4
5
6
DETALJNI PLAN IMPLEMENTACIJE AKTIVNOSTI
(Napomena: Radi se za svaku aktivnost iz gornjih tabela)

Komunalni otpad

Oblast

Aktivnost (Z, A,T) br. A-3

Naziv aktivnosti

Saglasnost na projekat sanacije, rekultivacije i zatvaranja gradskog smetli{ta u Ba~koj Topoli

Lokacija

Grad Ba~ka Topola

Cilj

Bezbedno odlaganje otpada

Komentar

Saglasnost izdaje Ministarstvo za nauku i za{titu `ivotne sredine

Odgovorna
organizacija

Faze rada:

Orijentaciona
vrednost

Priprema procesa za dobijanje saglasnosti

Direkcija za izgradnju, op{tina

Bud`et

Pribavljanje uslova nadle`nih orga- Direkcija za izgradna i organizacija

nju, op{tina

Bud`et

Izdavanje saglasnosti na projekat

Ministarstvo za nauku i za{titu `ivotne

sredine

Bud`et

Faza
rada

Termin-plan implementacije
(po kvartalima za prve 3 godine, sumarno za ~etvrtu godinu)
godina prva

godina druga

godina tre}a

god.4

1
2
3

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

121

DETALJNI PLAN IMPLEMENTACIJE AKTIVNOSTI

(Napomena: Radi se za svaku aktivnost iz gornjih tabela)

Komunalni otpad

Oblast

Aktivnost (Z, A,T) br. A-4

Naziv aktivnosti

Saglasnost za sanaciju lokalnih smetli{ta

Lokacija

Mesne zajednice

Cilj

Zatvaranje i smanjenje broja smetli{ta u op{tini

Komentar
Faze rada:

Odgovorna
organizacija

Orijentaciona
vrednost

Priprema procesa za dobijanje

saglasnosti

Mesna zajednica, op{tina

Bud`et

Pribavljanje uslova nadle`nih

organa i organizacija

Mesna zajednica, op{tina

Bud`et

Izdavanje saglasnosti na projekat

Ministarstvo za nauku i
za{titu `ivotne sredine,
Pokrajina

Bud`et

Faza
rada

Termin-plan implementacije
(po kvartalima za prve 3 godine, sumarno za ~etvrtu godinu)
godina prva

godina druga

godina tre}a

god.4

1
2
3

DETALJNI PLAN IMPLEMENTACIJE AKTIVNOSTI

(Napomena: Radi se za svaku aktivnost iz gornjih tabela)
Oblast

Komunalni otpad

Aktivnost (Z, A,T) br. A-5

Naziv aktivnosti

Saglasnost na projekat rekultivacije smetli{ta "Bodrog"

Lokacija

Op{tina Ba~ka Topola

Cilj

Spre~avanje nekontrolisanog odlaganja

Komentar

122

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

Odgovorna
organizacija

Faze rada:

Orijentaciona
vrednost

Priprema procesa za dobijanje

saglasnosti

Op{tina

Bud`et

Pribavljanje uslova nadle`nih

organa i organizacija

Op{tina

Bud`et

Izdavanje saglasnosti na projekat

Ministarstvo za nauku i
za{titu `ivotne sredine

Bud`et

Faza
rada

Termin-plan implementacije
(po kvartalima za prve 3 godine, sumarno za ~etvrtu godinu)
godina prva

godina druga

godina tre}a

god.4

1
2
3

DETALJNI PLAN IMPLEMENTACIJE AKTIVNOSTI

(Napomena: Radi se za svaku aktivnost iz gornjih tabela)

Komunalni otpad

Oblast

Aktivnost (Z, A,T) br. A-6

Naziv aktivnosti

Program edukacija i obuka javnosti u upravljanju otpadom

Lokacija

Grad Ba~ka Topola, mesne zajednice

Cilj

Upoznavanje javnosti sa zna~ajem i mogu}nostima savremenog upravljanja otpadom

Komentar

Faze rada:

Odgovorna
organizacija

Orijentaciona
vrednost

Edukacija op{tinske administracije i komunalnog preduze}a o upravljanju otpadom

Op{tina, stru~ne organizacije, donatorske organizacije

Bud`et donacije

Edukacija stanovni{tva o
potrebi uvo|enja recikla`e

Op{tina, stru~ne organizacije,

Bud`et donacije

Edukacija stanovni{tva o
kompostiranju

Op{tina, stru~ne organizacije,

Bud`et donacije

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

123

Faza
rada

Termin-plan implementacije
(po kvartalima za prve 3 godine, sumarno za ~etvrtu godinu)
godina prva

godina druga

godina tre}a

god.4

1
2
3
DETALJNI PLAN IMPLEMENTACIJE AKTIVNOSTI
(Napomena: Radi se za svaku aktivnost iz gornjih tabela)

Komunalni otpad

Oblast

Aktivnost (Z, A,T) br. A-7

Naziv aktivnosti

Inspekcija smetli{ta

Lokacija

Grad Ba~ka Topola, mesne zajednice

Cilj

Spre~avanje nastajanja nekontrolisanih smetli{ta i uspostavljanje bezbednog odlaganja na postoje}im

Komentar

Faze rada:

124

Odgovorna
organizacija

Orijentaciona
vrednost

Nadzor nad sanirnim smetli{tem "Botra"

Komunalna inspekcija

Bud`et

Nadzor nad sanirnim smetli{tem u naseljima

Komunalna inspekcijaMesna zajednica

Bud`et

Nadzor nad o~i{}enim divljim

smetli{tima

Komunalna inspekcija
Mesna zajednica

Bud`et

Nadzor nad rekultivisanim

smetli{tem "Bodrog"

Komunalna inspekcija

Bud`et

Nadzor nad odlaganjem medicinskog otpada

Komunalna inspekcija

Bud`et

Nadzor nad odlaganjem `ivotinjskog otpada

Komunalna i veterinarska inspekcija

Bud`et

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

Faza
rada

Termin-plan implementacije
(po kvartalima za prve 3 godine, sumarno za ~etvrtu godinu)
godina prva

godina druga

godina tre}a

god.4

1
2
3
4
5
6
DETALJNI PLAN IMPLEMENTACIJE AKTIVNOSTI
(Napomena: Radi se za svaku aktivnost iz gornjih tabela)

Komunalni otpad

Oblast

Aktivnost (Z, A,T) br. T-1

Naziv aktivnosti

Sanacija gradskog smetli{ta

Lokacija

Ba~ka Topola

Cilj

Pobolj{anje bezbednosti odlaganja otpada

Komentar

Visok prioritet
Faze rada:

Odgovorna
organizacija

Orijentaciona
vrednost

Tender za izradu projekta

SO, Direkcija za
izgradnju

Izrada geodetskog snimka

terena

Registrovana stru~na
organizacija

200.000 din

Geomehani~ka ispitivanja
terena

Registrovana stru~na
organizacija

800.000 din

Izrada projektne dokumentacije

Registrovana stru~na
organizacija

1.200.000 din

Izvo|enje projektovanih radova

Registrovana izvo|a~ka
organizacija

Zatvaranje finansijske konstrukcije

Direkcija za izgradnju

25.000.000 din

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

125

Faza
rada

Termin-plan implementacije
(po kvartalima za prve 3 godine, sumarno za ~etvrtu godinu)
godina prva

godina druga

godina tre}a

god.4

1
2
3
4
5
6
DETALJNI PLAN IMPLEMENTACIJE AKTIVNOSTI
(Napomena: Radi se za svaku aktivnost iz gornjih tabela)

Komunalni otpad

Oblast

Aktivnost (Z, A,T) br. T-2

Naziv aktivnosti

Sanacija smetli{ta u mesnim zajednicama

Lokacija

Smetli{ta prema prioritetu iz plana

Cilj

Zatvaranje lokalnih smetli{ta, unapre|enje sistema sakupljanja i odlaganja otpada

Komentar
Faze rada:

126

Odgovorna
organizacija

Orijentaciona
vrednost

Tender za izradu 4 projekta sanacije lokalnih smetli{ta

Op{tina, Direkcija za
izgradnju

Izrada geodetskog snimka

Registrovana stru~na
organizacija

800.000

Geomehani~ka ispitivanja terena

Registrovana stru~na
organizacija

1.200.000

Izrada projektne dokumentacije

Registrovana stru~na
organizacija

1.600.000

Izvo|enje projektovanih radova

Registrovana izvo|a~ka
organizacija

8.000.000

Zatvaranje finansijske konstrukcije

Direkcija za izgradnju

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

Faza
rada

Termin-plan implementacije
(po kvartalima za prve 3 godine, sumarno za ~etvrtu godinu)
godina prva

godina druga

godina tre}a

god.4

1
2
3
4
5
6
DETALJNI PLAN IMPLEMENTACIJE AKTIVNOSTI
(Napomena: Radi se za svaku aktivnost iz gornjih tabela)

Komunalni otpad

Oblast

Aktivnost (Z, A,T) br. T-3

Naziv aktivnosti

Rekultivacija smetli{ta "Bodrog"

Lokacija

Ba~ka Topola

Cilj

Rekultivacija i privo|enje novoj nameni, spre~avanje

nekontrolisanog bacanja otpada

Komentar
Odgovorna
organizacija

Faze rada:

Orijentaciona
vrednost

Tender za izradu projekta

rekultivacije

Op{tina, Direkcija za
izgradnju

Izrada projektne dokumentacije

Registrovana stru~na
organizacija

Izvo|enje projektovanih radova

Registrovana izvo|a~ka
organizacija

Zatvaranje finansijske konstrukcije

Direkcija za izgradnju

400.000
2.000.000

Faza
rada

Termin-plan implementacije
(po kvartalima za prve 3 godine, sumarno za ~etvrtu godinu)
godina prva

godina druga

godina tre}a

god.4

1
2
3
4

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

127

DETALJNI PLAN IMPLEMENTACIJE AKTIVNOSTI

(Napomena: Radi se za svaku aktivnost iz gornjih tabela)

Komunalni otpad

Oblast

Aktivnost (Z, A,T) br. T-4

Naziv aktivnosti

^i{}enje divljih smetli{ta

Lokacija

Grad, mesne zajednice

Cilj

^i{}enje op{tine

Komentar

Prioritet u Mi}unovu
Odgovorna
organizacija

Faze rada:

Orijentaciona
vrednost

^i{}enje divljih smetli{ta u gradu

JKP

Bud`et

^i{}enje divljih smetli{ta u mesnim

zajednicama

Mesne zajednice

Bud`et

Faza
rada

Termin-plan implementacije
(po kvartalima za prve 3 godine, sumarno za ~etvrtu godinu)
godina prva

godina druga

godina tre}a

god.4

1
2

DETALJNI PLAN IMPLEMENTACIJE AKTIVNOSTI

(Napomena: Radi se za svaku aktivnost iz gornjih tabela)
Oblast

Komunalni otpad

Aktivnost (Z, A,T) br. T-5

Naziv aktivnosti

Postavljanje kontejnera na zatvorenim smetli{tima

Lokacija

O~i{}ena smetli{ta i divlja smetli{ta

Cilj

Spre~avanje nastajanja divljih smetli{ta

Komentar

128

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

Odgovorna
organizacija

Faze rada:

Tender za nabavku opreme

Op{tina

40 kontejnera od 5 m3

JKP, op{tina

Orijentaciona
vrednost

Bud`et
1.600.000 din
bud`et, donacije

Faza
rada

Termin-plan implementacije
(po kvartalima za prve 3 godine, sumarno za ~etvrtu godinu)
godina prva

godina druga

godina tre}a

god.4

1
2

DETALJNI PLAN IMPLEMENTACIJE AKTIVNOSTI

(Napomena: Radi se za svaku aktivnost iz gornjih tabela)

Komunalni otpad

Oblast

Aktivnost (Z, A,T) br. T-6

Naziv aktivnosti

Nabavka transportnog vozila

Lokacija

Ba~ka Topola

Cilj

Sakupljanje otpada u celoj op{tini

Komentar
Odgovorna
organizacija

Faze rada:

Tender za nabavku

Op{tina

Transportna vozila - 2
kom

JKP, op{tina,
donatori

Orijentaciona
vrednost

Bud`et
8.000.000 din.
bud`et, donacije

Faza
rada

Termin-plan implementacije
(po kvartalima za prve 3 godine, sumarno za ~etvrtu godinu)
godina prva

godina druga

godina tre}a

god.4

1
2

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

129

130

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

TEHNI^KI IZVE[TAJ
ZA OBLAST ZELENE POVR[INE
ZA OP[TINU BA^KA TOPOLA

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

131

132

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

1. UVOD

Op{tina Ba~ka Topola nalazi se u Vojvodini, Republika Srbija, u sredi{njem

delu Ba~ke. Teritorija op{tine grani~i
se sa sedam vojvo|anskih op{tina - na
severu sa op{tinom Subotica, na severoistoku sa op{tinom Senta, na istoku
sa op{tinom Ada, na jugoistoku sa op{tinom Be~ej, na jugu sa op{tinom
Mali I|o{, na jugozapadu sa op{tinom
Kula i na zapadu sa op{tinom Sombor.

ma va`ne, i aktivnosti koje se odnose

na odre|ivanje prioritetnih oblasti rada i procenu stanja `ivotne sredine u
prioritetnim oblastima.
Radna grupa je kao jednu od prioritetnih oblasti odredila zelene povr{ine u op{tini i u okviru ove oblasti, notiran je niz konkretnih problema kako
je prikazano u narednoj tabeli.

IV

NEODR@AVANJE JAVNIH ZELENIH POVR[INA, PARKOVI...

1.

Nepostojanje vetroza{titnih pojaseva na teritoriji cele op{tine, nepostojanje za{titnih imisionih pojaseva oko grada Ba~ke Topole i oko naselja, kao
i nedovoljna po{umljenost op{tine

2.

Neodr`avanje i uni{tavanje gradskog parka u Ba~koj Topoli, ostalih zelenih povr{ina u Ba~koj Topoli, kao i ostalih parkova - za{ti}enih prirodnih
dobara na teritoriji op{tine (Panonija, Krivaja i Zobnatica), nepostojanje
sistemskog re{enja o odr`avanju javnih zelenih povr{ina u selima

3.

Nere{en imovinsko - pravni status javnih zelenih povr{ina u naseljima

Krivaja, Pobeda, Panonija i Pa~ir.

4.

Iskorenjivanje ambrozije i drugih biljaka alergenata

Tabela 1.1. Lista prioriteta i konkretnih problema

Izvor: LEAP kancelarija Ba~ka Topola

Uz podr{ku [vedske agencije za me|unarodni razvoj (SIDA), REC Kancelarija u Srbiji i Crnoj Gori (REC CO
SCG) razvila je pojekat za direktnu
pomo} lokalnim zajednicama u Srbiji
i Crnoj Gori kroz prakti~nu primenu
LEAP metodologije, poma`u}i im u
procesu u celini, kao i u re{avanju prioritetnih problema.
Nakon sagledavanja stanja, potencijala i rizika po `ivotnu sredinu sa kojima se suo~avaju lokalne zajednice u
Srbiji i Crnoj Gori, a tako|e vo|eni i
kriterijumima koje je odredio donator,
REC CO SCG je odabrala, izme|u
ostalih, i op{tinu Ba~ka Topola za
partnera u realizaciji ovog projekta.
Proces izrade lokalnog ekolo{kog plana izme|u ostalih, obuhvata, kao veo-

Uzimaju}i u obzir predmet tehni~kog

izve{taja o zelenim povr{inama u op{tini Ba~ka Topola i istaknute konkretne probleme, ovde su u najkra}im
crtama date neke karakteristike op{tine Ba~ka Topola koje su u funkciji detaljnijeg razmatranja problema u narednim poglavljima.
Karakteristika ba~kotopolskog prostora je njegov "kopneni" karakter udaljen je od Dunava i Tise, a nema
neposrednu vezu ni sa Velikim Ba~kim kanalom.
Na podru~ju op{tine Ba~ka Topola
mati~ni supstrat ~ine les i aluvijalne
tvorevine. U zavisnosti od toga, zemlji{te se u ovoj op{tini deli na dva
osnovna podtipa: inicijalno zemlji{te

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

133

na lesu i inicijalno zemlji{te na aluvijalnim tvorevinama.

du, privatno preduzetni{tvo i imovinsko pravne poslove.

Biljni i `ivotinjski svet se u op{tini

Ba~ka Topola, kao i u ~itavoj Panonskoj niziji, znatno izmenio u poslenja
tri veka. Ove promene su naro~ito
evidentne kod biljnog sveta gde je do{lo do preoravanja prirodne stepe i
pojave ve}eg broja biljnih kultura {to
je dovelo do novi ekolo{kih uslova na
ovom prostoru.

Izve{taj je sa~injen na osnovu prikupljene dokumentacije, literature, razgovora sa ~lanovima radne grupe i
obilaska pojedinih lokaliteta, uzimaju}i u obzir ciljeve i metodologiju izrade LEAP-a, istaknute prioritetne
oblasti, formulisane konkretne probleme i postoje}u (raspolo`ivu i dostupnu) dokumentaciju koja tretira
oblast zelenila u op{tini.

U ba~kotopolskom prostoru preovla|uju kulturne biljke (`itarice, industrijsko bilje, povr}e, vo}e, vinogradi).
Prirodna vegetacija se zadr`ala na
ograni~enim povr{inama pored puteva, kanala, u dolini Krivaje i ^ika i
manjim neobra|enim povr{inama,
mo~varnim i barskim terenima. U op{tini Ba~ka Topola se mogu izdvojiti
livadsko-pa{nja~ke biljne zajednice,
{umske zajednice, zajednice voda i
mo~varne zajednice.
U op{tini Ba~ka Topola postoje parkovi prirode Panonija (taj status je park
dobio 1975.) i Zobnatica (od 1976.), te
spomenici prirode - Park u Ba~koj Topoli (od 1974.) i Park na poljoprivrednom dobru Krivaja (od 1976.).
Na podru~ju op{tine danas danas postoje 23 naselja, koja su nastala u poslednjih 230 godina. Gustina naselja
na teritoriji op{tine je znatno iznad
pokrajinskog proseka. Prose~na me|usobna udaljenost naselja u op{tini
je 5,2 km, a u Vojvodini 6,8 km. Za
prostorni raspored naselja u odnosu
na op{tinski centar je karakteristi~na
prili~no velika udaljenost naselja od
funkcionalnog centra.
Op{tina Ba~ka Topola je, dobro pokrivana prostorno-urbanisti~kim planovima. Me|utim, mnogi od planova su
starijeg datuma i neophodna je njihova revizija, odnosno izrada novih planova.
Za za{titu `ivotne sredine u op{tinskoj upravi Ba~ka Topola je zadu`eno
odeljenje za gra|evinarstvo, stambeno-komunalne poslove, poljoprivre-

134

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

2. TEORIJSKI PRISTUP I
PRIKAZ PROBLEMATIKE
Zelenilo, kao ~inilac `ivotne sredine,
ima veliki zna~aj i uticaj na ukupno
stanje `ivotne sredine na nekom podru~ju. Naro~ito, treba imati u vidu, da
se zelenilo, kao prostorni element, nalazi u grupi prostornih elemenata koji doprinose smanjenju zaga|enja `ivotne sredine, odnosno podizanje zelenila direktno doprinosi pobolj{anju
stanja `ivotne sredine na konkretnom
podru~ju.
Ekolo{ki (sanitarno-higijenski) zna~aj
zelenila se ogleda u smanjenju aerozaga|enja, pobolj{anju mikroklime,
smanjenju komunalne buke, usporavanju brzine i udara vetrova, ubla`avanju ekstremnih temperatura, povoljnom dejstvu na sastav zemlji{ta,
smanjenju visokog nivoa podzemnih i
kapilarnih voda, za{titnom dejstvu od
prekomerne insolacije, smanjenju klizanja i spre~avanju erozije zemlji{ta,
insekticidnom i baktericidnom dejstvu, oplemenjavanju i dekoraciji terena, umiruju}em dejstvu na psihu
ljudi i u omogu}avanju rekreacije.
Uz sve pomenuto treba imati u vidu i
to da se sve prednosti zelenila ostvaruju pravilnim izborom vrsta, njihovim rasporedom i zastupljeno{}u, kao
i upornim i dugotrajnim odr`avanjem.

2.1 Vetroza{titni pojasevi, za{titni

imisioni pojasevi oko naselja i
po{umljenost op{tine

U okviru rada na LEAP-u za op{tinu

Ba~ka Topola, Radna grupa je kao
konkretne probleme istakla nepostojenje vetroza{titnih pojaseva na teritoriji cele op{tine, nepostojanje za{titnih
imisionih pojaseva oko grada Ba~ke
Topole i oko naselja, kao i nedovoljnu
po{umljenost op{tine.
2.1.1 Vetroza{titni pojasevi

Prirodni proces kojim se ~estice sitnije granulacije (pesak i sitnije ~estice)

pod uticajem vetra prenose, a koji se
naziva eolska erozija, prisutan je na
prostoru Vojvodine. Za razliku od
vodne erozije, eolska nije uvek vidljiva ni lako uo~ljiva u kratkim vremenskim razmacima. Njenim uo~avanjem
ve} je dostignut visok nivo o{te}enja
zemlji{ta ili objekata i tada su i {tete
velike.
Potreba za aktivnom za{titom prostora Vojvodine od eolske erozije, pogotovo u poslednjih dvadeset godina,
rezultirala je izradom projekata {umskih za{titnih pojaseva u znatnom delu Ba~ke. Na podru~ju Ba~ke Topole
posebno, nisu obavljana istra`ivanja
intenziteta eolske erozije. Dugi niz
godina obavljana su istra`ivanja na
podru~jima Subotice i Deliblatske pe{~are pri ~emu su primenjene savremene metode, pa se i rezultati mogu
smatrati validnim i kompatibilnim za
{iri prostor koji obuhvata i op{tinu
Ba~aka Topola. Prema pomenutim istra`ivanjima intenznteta eolske erozije, podru~je Ba~ke Topole spada u II
kategoriju (uznemirena zemlji{ta).
2.1.2 Za{titni imisioni pojasevi
oko naselja

Za{titno {umsko zelenilo u vidu imisionih pojaseva oko naselja je zelenilo

koje pripada ekolo{kom podsistemu,
a njegova glavna funkcija je smanjenje

nepovoljnih uslova makrosredine:

ubla`avanje dominantnih vetrova,
smanjenje industrijskog zaga|enja,
za{tita od nepovoljnog dejstava saobra}aja, vezivanje zemlji{ta i za{tita
od po`ara. Za{titni pojasevi omogu}avaju dotok sve`eg vazduha i bolju
organizaciju rekreacije stanovni{tva.
Najmanja {irina za{titnog pojasa u
okvirima granice gra|evinskog reona
treba da iznosi 60m, s tim {to se {irine
pojasa modifikuju u odnosu na ru`u
vetrova. Ove povr{ine mogu da budu
korisne i kao sredstvo za ograni~enje
divlje gradnje, ali i kao rezervna povr{ina za kasnije plansko {irenje naselja.
2.1.3 Po{umljenost op{tine

[umovitost Vojvodine iznosi svega

6,7% od ukupne povr{ine, odnosno u
zoni poljoprivrednih reona prose~no
1,4%, u nekim podru~jima i ispod 1 %.
Podru~ja sa ovakvim stepenom {umovitosti imaju sve odlike stepskih uslova, smanjenu koli~inu padavina, `arka leta i hladne zime, izra`eno negativno dejstvo vetrova. U takvim ekolo{kim uslovima je visoko kolebanje
temperature i relativne vla`nosti vazduha, a usled ogoljenosti terena visok je stepen evaporacije, {to nepovoljno uti~e na mikroklimatske uslove
`ivotne sredine.
Navedene ~injenice ukazuju na potrebu pove}anja stepena {umovitosti, kako u zoni naselja i u neposrednoj okolini naselja, tako na celokupnom prostoru op{tine.
2.2 Javne zelene povr{ine i
za{ti}ena prirodna dobra

Kao posebne probleme, Radna grupa

za pripremu LEAP-a za op{tinu Ba~ka Topola, istakla je neodr`avanje i
uni{tavanje gradskog parka i ostalih
zelenih povr{ina u Ba~koj Topoli, kao
i za{ti}enih prirodnih dobara (parkova) na teritoriji op{tine: Panonije, Krivaje i Zobnatice i nepostojanje sistem-

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

135

skog re{enja o odr`avanju javnih zelenih povr{ina u selima. Tako|e je istaknut i nere{en imovinsko-pravni
status javnih zelenih povr{ina u naseljima Krivaja, Pobeda, Panonija i Pa~ir
kao poseban problem.
Skup{tina op{tine Ba~ka Topola donela je 1998. godine Odluku o ure|ivanju, odr`avanju i za{titi zelenih povr{ina na teritoriji op{tine Ba~ka Topola
kojom se reguli{e ure|ivanje, odr`avanje i za{tita javnih i drugih zelenih
povr{ina na teritoriji op{tine Ba~ka
Topola. Javne zelene povr{ine u smislu ove Odluke su:
Javne zelene povr{ine: parkovi,
skverovi, zelene povr{ine oko stambenih zgrada, zelene povr{ine du`
saobra}ajnica (uli~ni travnjaci i drvoredi, odvodni jarkovi, zelene trake du` staza, `ive ograde, cvetnjaci,
ru`i~njaci i `ardinjere), zelene povr{ine du` trotoara, za{titno zelenilo
oko naselja, zelene povr{ine du`
obala kanala, vodotoka i drugih vodenih povr{ina, spomen parkovi,
spomen groblja,
Zelene povr{ine posebne namene:
zelene povr{ine oko privrednih (poljoprivrednih i industrijskih) objekata, obrazovnih, kulturnih, zdravstvenih i drugih ustanova, zelene
povr{ine oko sportskih terena, zelenilo na grobljima) i zelenilo predba{ta i zajedni~kih dvori{ta.
2.2.1 Javno zelenilo u naseljima

Prema Generalnom urbanisti~kom

planu Ba~ke Topole, koji predstavlja
planski okvir delovanja i u oblasti
ozelenjavanja, planovima ozelenjavanja treba predvideti pove}anje zelenih
povr{ina u naselju. Tako|e, treba razvijati one kategorije zelenih povr{ina
koje nisu bile zastupljene do sada i
unaprediti kvalitet postoje}eg zelenila
~ime bi se stvorili uslovi za ispunjenje
osnovnih sanitarno-higijenskih, dekorativno-estetskih i socio-kulturnih
funkcija zelenih povr{ina.

136

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

Urbanisti~kim planovima za ostala

naselja u op{tini, naro~ito za naselja
Krivaja i Panonija, kao i za Zobnaticu,
planirane su zna~ajne zelene povr{ine
raznovrsne namene. Me|utim, i pored postojanja planskih osnova u va`e}im urbanisti~kim planovima i op{tinske odluke o na~inu ure|ivanja
odr`avanja i za{tite zelenih povr{ina
u op{tini Ba~ka Topola, evidentno je
neodr`avanje i nezadovoljavaju}e stanje javnih zelenih povr{ina u naseljima.
2.2.2 Za{tita prirodnih dobara

Prirodna dobra evidentirana od strane Zavoda za za{titu prirode su slede}a:

Park u centru grada, koji je stavljen
pod za{titu 1974. godine,
Park prirode Panonija, koji je stavljen pod za{titu 1975. godine,
Regionalni park Zobnatica, koji je
stavljen pod za{titu 1976.godine,
Park PD Krivaja, koji je stavljen pod
za{titu 1976. godine,
Uslove za za{titu za{ti}enih prirodnih
dobara daje Zavod za za{tatu prirode
Srbije, odeljenje Novi Sad. Uslovi
podrazumevaju obavezu upravlja~a
prirodnim dobrom da obavesti Zavod
o merama koje bi se iz bilo kog razloga morale preduzeti, a prouzrokovale
bi zna~ajne promene postoje}eg stanja. Ovi radovi se mogu preduzimati
samo uz odobrenje Zavoda.
Iako postoje normativne predpostavke za delovanje u oblasti za{tite prirodnih dobara, u praksi je uo~ljivo, u
prili~noj meri, neodr`avanje zelenila
u okviru za{ti}enih celina koje se
ogleda u podrastu koji se ne ~isti, ra{irenosti korovskih biljaka, o{te}enjima stabala, zadr`avanju osu{enih stabala i drugim pojavama koje ne doprinose percepciji ovih prostora kao ure|enih povr{ina.

2.2.3 Imovinsko-pravni status javnih

zelenih povr{ina

Javne zelene povr{ine, po pravilu,

spadaju u povr{ne javne namene u
skladu sa Zakonom o planiranju i
zgradnji, {to podrazumeva obavezu
da se ove povr{ine jasno razgrani~e
od zemlji{ta za ostale namene kroz
urbanisti~ku dokumentaciju. Ovo se
sprovodi putem definisanja analiti~ko-geodetskih elemenata za obele`avanje granice zemlji{ta i formiranja
gra|evinskih parcela javne namene sa
istovremenim razre{avnjem imovinsko-pravnih obaveza i prava na predmetnom zemlji{tu.
2.3 Iskorenjivanje ambrozije
i drugih biljaka alergenata

U poslednje vreme do{lo je do promene korovskih vrsta u ratarskim kulturama. [irokolisne, osetljive, vrste
ustupile su mesto otpornim korovima
kao {to su divlji sirak, ambrozija, palamida, tatula, lipica i boca. Me|u njima najpoznatiji korov je ambrozija.
Iako se alergije od ambrozije javljaju
od juna do kraja oktobra, najizra`enije su od sredine avgusta do sredine
septembra.
Narodni nazivi za ambroziju su limund`ik, parlo`na trava, pelinolisna
ambrozija i fazanu{a. Ambrozija je
jednogodi{nja biljka koja kada cveta i
donosi plod, mo`e biti visoka nekoliko desetina cantimetara, ali visine i
oko dva metra. Jedna biljka proizvede
oko 3.000 plodova sa semenkama. Polen je sa mnogobrojnim sitnim bodljicama, a unutar polenovog zrna se nalazi ve}i broj proteina koji kod ljudi
prouzrokuju alergijsku reakciju. Jedna biljka pod uticajem vetra mo`e da
raspr{i prose~no oko 8 milijardi polenovih zrna, koja se lako prenose vetrom i na udaljenost od vi{e stotina
kolometara, pa predstavlja najopasniji alergeni aeropolen. [iroko je rasprostranjena i mo`e se na}i kao tipi~an
korov nezaraslih, golih zemlji{ta, a

nalazi se i na poljoprivrednom zemlji{tu, kraj saobra}ajnica, na zapu{tenim

terenima i sl.

3. PRIKAZ STANJA
3.1 Vetroza{titni pojasevi, za{titni
imisioni pojasevi oko naselja i
po{umljenost op{tine

Podru~je atara Ba~ke Topole je uglavnom pokrivreno poljoprivrednim povr{inama pa se i sastav i pokrivnost
biljkama prete`no nalazi na strani
kulturnih biljaka, odnosno, vrste koje
se naj~e{}e mogu sresti su poljoprivredne biljke. Registrovano je da se
pod {umama i van{umskim zelenilom
nalaze neznatane povr{ine.
3.1.1 Vetroza{titni pojasevi

Najve}i deo povr{ina atara op{tine

Ba~ka Topola je potpuno bez {umske
vegetacije i bez za{tite od eolske erozije, odnosno bez vetroza{titnih pojaseva. U op{tini Ba~ka Topola, u isto~nom delu atara nailazi se i na 20 kilometara puta bez ijednog drveta.

Slika 3.1 Put ka Kara|or|evu

Na podru~ju op{tine Ba~ka Topola

1998. godine po~ete su aktivnosti u
pravcu pripreme dokumentacije za
podizanje vetroza{titnih pojaseva, ali
su se tek posle nekoliko godina stekli

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

137

uslovi za izradu projektne dokumentacije. Planskom dokumentacijom koju je izradio Zavod za urbanizam iz
Ba~ke Topole tokom 2001. godine,
obezbe|en je jedan od prvih uslova za
izradu glavnih projekata podizanja
vetroza{titnih pojaseva.
Naredne godine je u~injen i prvi korak u realizaciji plana: izvr{eni su svi
terenski radovi i zavr{eni su glavni
projekti za podizanje mre`e vetroza{titnih {umskih pojaseva na teritoriji
o{tine Ba~ka Topola. Podelom na Katastarske op{tine u okviru op{tine
Ba~ka Topola, pojednostavljena je izrada dokumentacije do nivoa glavnog
projekta.
Dakle, kao stanje kada su u pitanju
vetroza{titni pojasevi u op{tini Ba~ka
Topola, mo`e se konstatovati, prvo,
da na tritoriji op{tine ne postoje vetroza{titni pojasevi, i drugo, da je 2002.
godine, u cilju promena ovog stanja,
ura|en glavni projekat za podizanje
mre`e vetroza{titnih pojaseva na teritoriji op{tine Ba~ka Topola.
3.1.2 Za{titni imisioni pojasevi oko
naselja

Za{titni {umski pojasevi, kao kategorija zelenih povr{ina, sada uglavnom

ne postoje u op{tini Ba~ka Topola i
potrebno je da se formiraju na mestima dodira industrije i stanovanja, saobra}aja i stanovanja kao i intezivne
poljoprivrede i naselja.
3.1.3 Po{umljenost op{tine

Pod {umama i van{umskim zelenilom

u op{tini Ba~ka Topola nalazi se neznatan deo povr{ina (0,34% od teritorije op{tine), a i ove neznatne povr{ine nisu ravnomerno raspore|ene u
ataru, {to predstavlja nepovoljnost u
pogledu za{tite od eolske erozije i
smanjenja uticaja vetrova na isparavanje. Kompleksi ve}ih povr{ina zelenila sa {umskim vrstama su vrlo neravnomerno raspore|eni u ataru. Kod

138

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

nekih kompleksa sti~e se utisak da se

radi o velikim kompleksima, zbog
specijalnih uslova vizure, ali i kod
ovih lokaliteta, problem je nedovoljna
po{umljenost.
Konstatovani su ~itavi kompleksi potpuno ogoljenih povr{ina. Nekada{nji
drvoredi, koji su konstatovani kao
oznake na kartama, potpuno su iskorenjeni. Stanje zelenila je posmatrano
i sa stanovi{ta zastupljenosti sala{a,
koji su u nekim sredinama doprinosili za{titi od vetra. U tom pogledu je
stanje potpuno izmenjeno. Na starim
kartama se jo{ uvek mogu konstatovati sala{i, ali ih u stvarnosti nema.
Novi na~in kori{}enja poljoprivrednih povr{ina je doveo do ru{enja i razoravanja sala{kog prostora, a u tom
pogledu se ni atar Ba~ke Topole ne
razlikuje od drugih op{tina u Vojvodini.
3.2 Javne zelene povr{ine
i za{ti}ena prirodna dobra

Javne zelene povr{ine na podru~ju

naseljenog mesta Ba~ka Topola poverene su na ure|ivanje, odr`avanje i
za{titu Javnom preduze}u za gra|evnisko zemlji{te, puteve i izgradnju
objekata zajedni~ke komunalne potro{nje Ba~ka Topola. Javne zelene povr{ine u seoskim naseljima op{tine
poverene su na ure|ivanje, odr`avanje i za{titu mesnim zajednicama. Mesne zajednice u seoskim naseljima
mogu ure|ivanje, odr`avanje i za{titu
zelenih povr{ina poveriti javnom komunalnom preduze}u, drugom preduze}u ili preduzetniku i svoje me|usobne odnose regulisati ugovorom.
Zelene povr{ine posebne namene, zelenilo u predba{tama i zelenilo u zajedni~kim dvori{tima odr`avaju, ure|uju i sprovode mere za{tite, preduze}a, ustanove, pravna i fizi~ka lica
koji su nosioci prava kori{}enja na zemlji{tu na kome se nalazi to zelenilo.
S obzirom na dostupnost dokumentacije i podataka, dalja pa`nja je prven-

stveno usmerena na Gradski park u

Ba~koj Topoli i na park prirode Zobnaticu. Naime, iako su neki problemi
stavljeni kao prioritet za tretiranje u
okviru LEAP-a op{tine Ba~ka Topola,
u toku pripreme nisu obezbe|eni podaci i dokumentacija, pa je osnovano
zaklju~iti, da ne postoji ili nije bila dostupna detaljna dokumentacija o ostalim zelenim povr{inama u Ba~koj Topoli i o za{ti}enim prirodnim dobrima (parkovima) u Panoniji i Krivaji.

go je bio zanemaren. Sredinom pedesetih godina, bez konkretnog stru~nog plana, park je ure|en, dopunjen i
negovan, ali je izgubio prvobitan karakter i stil.
Prema sagledanom stanju 1991. godine, park je bio potpuno zapu{ten,
vredna i retka stabla su se uglavnom
osu{ila ili propala od bolesti, putevi
vremenom o{te}eni i zarasli u korov, a
park je u celini primio izgled zapu{tenosti.

3.2.1. Gradski park u Ba~koj Topoli

3.2.1.1 Park u Ba~koj Topoli prema
projektu iz 1991.godine

Projekat revitalizacije parka u Ba~koj

Topoli je ura|en 1991. godine, ali nije
usvojen niti realizovan. Me|utim,
ovaj projekat sadr`i podatke o istorijatu parka i o zate~enom stanju u to
vreme, pa je poslu`io kao dobra osnova za sagledavanje razvoja situacije u
vezi parka, stanju parka pre 15 godina
i tada{njim stavovima o na~inu revitalizacije parka. Sledi tekst baziran na
ovom projektu.

Slike 3.4 i 3.5 Nekada{nji izgled parka i mosti} preko Krivaje

Slika 3.3 Polo`aj gradskog parka u Ba~koj
Topoli

Park u Ba~koj Topoli je osnovan 1804.

godine. U okviru ratnih doga|anja
1849. godine do{lo je do uni{tenja {uma u okolini Topole, a u isto vreme je
desetkovan i park. Ise~ene su mnoge
vredne i retke vrste dendrolo{kog
materijala. Ubrzo posle tog vremena,
park je obnovljen i dobio je karakter
park-{ume. Posle II Svetskog rata du-

Uslovi sredine su se potpuno promenili. Usled gra|enja akumulacionog

jezera, gradskog vodovoda i kanalizacije kao i rekreacionog centra, nivo
Krivaje je opao i kanali u parku su
isu{eni, {to je prouzrokovalo drasti~an pad podzemnih voda. Po{to su zidovi na granicama parka sru{eni, a
prednji deo znatno smanjen, park je
postao promajan i suv, {to je stvorilo
uslove za postepeni prelazak parka u

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

139

gusti bagremar. Park je bio zarastao u

br{ljan, razmno`ili su se zova i bagrem. Bilo je puno oborenih stabala,
uglavnom stabala sa plitkim korenom
i polomljenih grana. Zbog guste vegetacije, nije bilo dovoljno svetlosti i
prostora za razvoj pa je zato zelenilo
bilo podlo`no degenerizaciji i bolestima.

Slika 3.8 Cvetnjaci u parku

3.2.1.2 Park u Ba~koj Topoli prema

projektu iz 2000. godine

Slike 3.6 i 3.7 Nakada{nje rastinje i jezero u parku

Prednji deo parka je bio potpuno uni{ten oko RSC Venusa. Prilikom izgradnje novog bunara (izvora termalne vode) zemlja je ogoljena i isu{ena,
stabla koja su tada ostala, o{te}ena su
mehanizacijom. Drugi deo parcele
Venusa je zasa|en borom, i to vrlo gusto, i nije u toku vremena prore|ivan,
pa su i ta stabla po~ela da se su{e
zbog nedovoljne svetlosti i prostora
za razvitak. U sredi{njem delu parka,
du` Krivaje i oko teniskog igrali{ta,
mogli su jo{ da se uo~e tragovi pravog
karaktera starog parka, odnosno
park-{ume. Za park-{umu je bila karakteristi~na zajednica hrast-jasenplatan i relativno vla`na mikroklima.
140

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

Skup{tina op{tina Ba~ka Topola je

2000. godine, kao investitor, poru~ila
izradu novog Projekta hortikulturnog
ozelenjavanja Gradskog parka u Ba~koj Topoli, koji na ne{to druga~iji na~in tretira pitanje obnove parka, ali, u
osnovi, polazi od sli~nog stanja u parku koje je konstatovano 1991. godine,
{to govori da se u me|uvremenu u
parku nije dogodilo ni{ta u pravcu
njegove obnove i revitalizacije. Ba{
suprotno, stanje je postalo jos lo{ije
kroz dalje propadanje zelenila, {irenje
korovske vegetacije, divlju gradnju i
sl.
U skladu sa tim da je Gradski park u
Ba~koj Topoli za{ti}en kao prirodno
dobro 1974. god. na osnovu zakona o
za{titi `ivotne sredine i da po istom
zakonu sve intervencije u parku mogu da se izvode samo po uslovima
nadle`ne slu`be za{tite, uslove za izradu projekta rekonstrukcije parka
obradio je Zavod za za{titu prirode

Srbije na osnovu kojih je i ura|en je

projekat rekonstrukcije.
Projekat je ra|en na osnovu snimka
postoje}eg stanja zelenila, urbanisti~ko-tehni~kih uslova iz Generalnog ur-

vanje je neophodno. Pored sadnje visokog drve}a predvi|ena je sadnja {iblja i trajnica i ru`a kao novih elemenata parka koji su tu nekada bili ali ih
vi{e nema.

Slike 3.9 i 3.10 Zapu{teno zelenilo (sada{nje stanje)

banisti~kog plana Ba~ke Topole, zatim ve} pomenutih uslova za{tite i postoje}e namene, odnosno svih postoje}ih sadr`aja i namena u parku.
Postoje}e stanje zelenila u parku je
snimljeno na situaciji u R 1 : 500, na
kojoj je ucrtana dispozicija svakog stabla u parku. Na takvoj situaciji ura|ena je determinacija svakog drveta i {iblja sa manualom valorizacije. Na
osnovu manuala valorizacije koji je
obuhvatio zdravstveno stanje i estetski izgled svakog stabla u parku, ura|en je predlog se~e svih suvih, zakr`ljalih i deformisanih stabala. Tako
o~i{}en park predstavljao je osnovu
za dendrolo{ki plan rekonstrukcije
parka.
Projektom je predvi|ena sadnja samo
na onim mestima koja predstavljaju
nove delove parka kao {to su ulazi u
park (prvi, glavni ulaz iz glavne ulice
i drugi, iz sporedne ulice) koji sada
predstavljaju neure|eni prostor. Pored ovih delova nova sadnja je planirana na onim prostorima gde se predvi|aju novi sadr`aji u parku, bilo da
su nove staze, platoi, tribine, igrali{ta
i sli~no.
Nova sadnja je predstavljala sasvim
mali obim, jer je park ina~e bogat visokom vegetacijom i prored i osvetlja-

Cvetni ara`mani su predvi|eni na

{est mesta. Za sadnju perena ura|eni
su detalji kako bi se njihovo formiranje pri izvo|enju ozelenjavanja {to realnije uradilo.
Parking prostori treba da budu zasen~eni sadnjom visokog drve}a i to li{}ara jer oni u letnjim mesecima pru`aju potrebnu senku. Pored li{}ara zastupljeno je dosta ~etinara, jer je prosvetljavanje ovog parka neophodno.
Zbog prevelike senke trava i brojne
zeljaste biljke su se povukle, a na njihovom mestu razvila se jedna vrsta iz
roda Alium-a sp. koja onemogu}ava
razvoj drugih biljaka, a sama je nepo`eljna u parku te je predvi|eno njeno
uklanjanje.
Realizacija ovog projekta trebalo je da
po~ne nakon obavljenih pripremnih
radova koji podrazumevaju ru{enje
svih bespravno podignutih objekata,
naro~ito oko teniskih terena, kao i u
drugim delovima parka.
U pripremene radove spada i ~i{}enje
reke Krivaje koja proti~e kroz park
kao i ~i{}enje njenih obala, a tek nakon toga treba pristupiti realizaciji
projekta ure|enja. Nakon zavr{etka
radova na izgradnji svih predvi|enih
objekata u parku kao {to su parking
prostori, staze, platoi, stepeni{ta, tri-

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

141

bine, igrali{ta, kao i se~e suvih stabala, treba pristupiti radovima ozelenjavanja.
3.2.1.3 Aktivnosti u 2003.
i 2005. godini

Po dono{enju novog Zakona o planiranju i izgradnji ("Slu`beni glasnik

Republike Srbije" broj 47/2003), Skup{tina op{tine Ba~ka Topola je 2003. godine donela Odluku o odre|ivanju
delova urbanisti~kih planova na teritoriji op{tine Ba~ka Topola koji se odnose na zajedni~ke namene, a koji nisu u suprotnosti sa odredbama zakona o planiranju i izgradnji.

sti~kog projekta i parcelacija, obrazlo`enje izmene urbanisti~kog projekta

gradskog parka, planirani objekat na
kat parc. 5326, namena i karakter prostora, stepen iskori{}enja zemlji{ta,
stepen izgra|enosti, namena objekta i
povr{ina, spratnost i dimenzije, krov,
uticaj planiranog objekta na ostale sadr`aje u bloku 2, hortikultura, saobra}aj, elektrika, telefonski priklju~ak,
vodosnabdevanje, kanalizacija, gasovod, uslovi za{tite, uslovi za{tite od
elementarnih nepogoda i ratnih razaranja, ostali uslovi za izgradnju objekata i predhodni tehni~ki uslovi. Na
taj na~in su stvoreni planski uslovi za
dalju realizaciju projekta rekonstrukcije Gradskog parka iz 2000. godine.

Slike 3.11 i 3.12 Divlje rastinje i divlja gradnja (sada{nje stanje)

Tom Odlukom odre|eno je da nije u

suprotnosti sa Zakonom o planiranju
i izgradnji Urbanisti~ki projekat gradskog parka u Ba~koj Topoli usvojen i
objavljen u "Sl.listu op{tine B. Topola"
broj 5/2000 i to opis podru~ja obuhva}enog planom, analiza prirodnih
uslova, namena povr{ina i objekata,
horizontalna i vertikalna regulacija i
parcelacija, komunalna infrastruktura
hortikulturno ure|enje, uslovi za{tite,
urbanisti~ko tehni~ki uslovi, etapnost
i uslovi i mere realizacije UP-a.
Tako|e istom Odlukom, odre|eno je
da nisu u suprotnosti sa Zakonom o
planiranju i izgradnji Izmene urbanisti~kog projekta dela gradskog parka
u Ba~koj Topoli usvojene i objavljene
u "Slu`benom listu op{tine B. Topola"
br. 1/2003 i to: uvod, granice urbani-

142

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

Prate}i i najnovija dokumenta, u kojima se navodi da je potrebno izvr{iti

ru{enje parapetnog zida, odnosno
ograde i ponovo zidanje istog prema
urbanistn~kom projektu u ul. M Tita,
izme{tanje kontejnera, komunalno ~i{}enje od odpadaka, obele`avanje za{ti}enog prirodnog dobra, izrada odre|enih prepreka za onemogu}avanje
ulaska motornih vozila, ~i{}enje podrasta, korova, panjeva i izno{enje
istog (Program radova sa dinamikom
izvo|enja na za{titi i ure|ivanju parka u B.Topoli do kraja 2000.godine) ili
drugi dokument u kome je navedeno
da se prema projektu name}e potreba
da se realizacija Urbanisti~kog projekta odvija etapno i fazno i to: priprema
za ru{enje i ru{enje objekta predvi|enog planom, ra{~i{}avanje terena (odno{enje {uta, izravnavanje terena),

komunalno opremanje - izvo|enje

planiranih mre`a infrastrukture (voda, kanalizacija, elektri~na energija,
TT, gas), priprema za gra|enje i izgradnja objekata, ra{~i{}avanje terena
i komunalno opremanje, ure|enje javnih povr{ina - trasiranje, nivelisanje,
betoniranje i poplo~avanje terena (kolovoza, parkinga, pe{a~knh staza i
platoa) i hortnkulturno ure|enje povr{ina (priprema terena za ozelenjavanje, nano{enje zemlje, izravnavanje,
|ubrenje, sadnja, sejanje trave), opremanje eksterijera urbanim mobilijarom, svetiljke, klupe za sedenje korpe
za otpake i sli~no (Program radova sa
dinamikom izvo|enja na za{titi i ure|enju parka u B.Topoli u toku 2003.
god.), mo`e se zaklju~iti da du`i niz
godina do danas nije u~injeno gotovo
ni{ta u pravcu pobolj{anja stanja u
parku.

da se pri uklanjanju `bunastih vrsta

obavezno sa~uvaju na celoj povr{ini
parka pre`ivele jedinke ukrasnih vrsta i da se obavezuje upravlja~ da dopuni Projekat rekonstrukcije parka
kako bi se obezbedile odgovaraju}e
vrste zelenila za zamenu.
3.2.2 Park prirode Zobnatica

Zobnatica se nalazi u sredi{njem delu

Ba~ke, na magistralnoj saobra}ajnici,
odnosno staroj trasi me|unarodnog
puta E-75. Udaljena je od Ba~ke Topole 5 km, od Beograda 145 km, Novog
Sada 75, a od Subotice 25 km.

Kao prvi korak, 2005. godine, podnet

je zahtev Zavodu za za{titu prirode
Srbije, RJ Novi Sad za dozvolu vr{enja
sanitarne se~e u parku u Ba~koj Topoli. Zavod je u skladu sa Zakonom o
za{titi `ivotne sredine ("Sl. glasnik
RS", broj 135/04), a na osnovu ~lana
61. Zakona o za{titi `ivotne sredine
utvrio uslove za sanitarnu se~u stabala u gradskom parku tako {to je odobrio "Javnom preduze}u za gra|evinsko zemlji{te puteve i izgradnju objekata zajedni~ke komunalne potro{nje
i urbanisti~ko planiranje i ure|enje Ba~ka Topola", kao upravlja~u za{ti}enog prirodnog dobra "Park u Ba~koj
Topoli", da u parku (u ju`nom delu)
potpuno ukloni ukupno 10 suvih stabala.
Tako|e je nalo`eno da se podrast pajavca (Acer negundo) u potpunosti
ukloni sa cele povr{ine parka, da se
od ukupne povr{ine pod zovom ukloni 50%, tako da preostali deo ~ine guste grupacije (od oko jednog ara) razbacane po parku tamo gde najmanje
smetaju stablima, da se pri uklanjanju
`bunastih vrsta obavezno sa~uvaju na
celoj povr{ini parka autohtone vrste,

Slika 3.13 Park prirode Zobnatica

Zobnatica se po svim karakteristikama mo`e nazvati jedinstvenim kombinovanim izleti{tem. Poznata je po

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

143

ergeli sa tradicijom uzgoja rasnih konja koja je stara preko 200 godina. U
Zobnatici se nalazi muzej konjarstva
koji je kao takav jedinstven u Evropi.
Tako|e, u komplesku se nalazi i dobro opremljen hotel. Zobnatica poseduje lovi{te povr{ine 2537 ha u kome
se mogu loviti: srnda}, fazan, zec, divlja patka, prepelice, dok je sportskim
ribolovcima na raspolaganju jezero
povr{ine 250 ha, jedno od najbogatijih
ribom u Vojvodini. Peca se: {aran, {tuka, amur, som, smu|, babu{ka.
U fazi pripreme za progla{enje Parka
prirode Zobnatica za za{ti}eno prirodno dobro, pripremljena je Studija
za{tite sa predlogom za stavljanje pod
za{titu kao zna~ajnog prirodnog dobra iz koje su kori{}eni podaci o podru~ju Zobnatice navedeni u ovom izve{taju.
Park prirode Zobnatica obuhvata
ostatke iskonske stepske vegetacije i
kompleks vla`nih stani{ta, sme{tenih
u dolini vodotoka Krivaje. Prostor
prirodnog dobra obuhvata i ve{ta~ku
akumulaciju i turisti~ko-rekreativni
kompleks Zobnatica. Najva`nije prirodne karakteristike prirodnih stani{ta su odre|ene geografskim polo`ajem, pedolo{kim i hidrogeolo{kim
osobinama podru~ja. Ostaci prirodne
vegetacije pripadaju najugro`enijim
tipovima vegetacije panonskog regiona. Dolina vodotoka Krivaje je prirodni hidrolo{ki i ekolo{ki koridor izme|u unutra{njosti lesnog platoa i doline Tise.

Na lesnim obroncima doline sa~uvani

su ostaci stepske zajednice. Na ovim
stani{tima su prisutne floristi~ke retkosti koje pripadaju najugrio`enijim
vrstama Srbije. Fragmenti samoniklih
{umaraka i {umski zasadi slu`e kao
refugium vrstama poplavnih {uma
poljskog jasena na tresetnoj podlozi,
koje su ve}inom uni{tene u na{oj zemlji. Zamo~vareni deo doline severno
od puta prema Kara|or|evu predstavlja mesto okupljanja i boravka brojnih pti~jih vrsta u toku prole}ne i letnje seobe. Ve}i broj vrsta predstavnika ornito i herpetofaune ovog vla`nog kompleksa je od me|unarodnog
zna~aja.
Generalni koncept za{tite, razvoja i
ure|enja prirodnog dobra proizilazi
iz stepena o~uvanosti prirodnih vrednosti, prisutnog sna`nog antropogenog uticaja i mogu}nosti revitalizacije
izmenjenih stani{ta.
Na ve}em delu podru~ja postoji potreba za otklanjanjem negativnih antropogenih faktora. Iz toga razloga je
neophodno sprovoditi mere aktivne
za{tite, me|u kojima su od prioritetnog zna~aja tradicionalni vidovi kori{}enja prirodnih resursa. Revitalizacija degradiranih stani{ta (izmuljivanje
jezera, pobolj{anje vodnog re`ima
svih vla`nih stani{ta, stvaranje za{titne zone) nije samo cilj razvoja i unapre|enja prirodnog dobra, nego i
preduslov za opstanak prirodnih
vrednosti podru~ja.
Deo prirodnog dobra tradicionalno
poseduje rekreativno-turisti~ku funk-

Slike 3.14 i 3.15 Zobnati~ko jezero

144

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

ciju, zahvaljuju}i prirodnm i antropogenim pejza`nim elementima podru~ja. Ure|enje prostora za turisti~ke i
sportsko-rekreativne aktivnosti, rekonstrukcija hortikulturnog nasle|a i
rekonstrukcija starih turisti~kih objekata u tradicionalnom stilu sastavni
su deo koncepta za{tite Parka prirode
Zobnatica.
Me|usobne obaveze i odnosi vlasnika
(imaoca) i korisnika za{ti}enog prirodnog dobra regulisani su Zakonom
o za{titi `ivotne sredine, kao i aktima
donetim na osnovu ovog Zakona. Staraocu su preneta odre|ena javno
pravna ovla{}enja, te on ima pravo
aktivne legitimacije u pogledu ostvarivanja re`ima za{tite i pokretanja krivi~nih i prekr{ajnih postupaka. Staraoc za povereno dobro donosi programe i druga akta sa uslovima i merama
za{tite i razvoja ovog dobra, u skladu
sa Zakonom.
Staraoc je du`an da gazduje za{ti}enim prirodnim dobrom na na~in koji
omogu}ava da se u potpunosti sprovedu propisani re`imi i mere u cilju
za{tite i unapre|enja prirodnog dobra, vr{i obele`avanje prirodnog dobra, donosi srednjoro~ne programe
za{tite i razvoja, donosi akt o obezbe|ivanju unutra{nje kontrole na dobru,
obezbe|uje ~uvarsku slu`bu, da u
slu~aju nastalih promena koje za{ti}eno prirodno dobro mogu uni{titi ili
naru{iti njegova bitna svojstva obavesti organizaciju za za{titu prirode,
obezbe|uje uslove za sprovo|enje nau~no-istra`iva~kih, obrazovnih, kulturnih, informativno-propagandnih i
drugih aktivnosti, u skladu sa Zakonom, obezbe|uje finansijska sredstva
iz sopstvenih prihoda i iz naknada za
kori{}enje za{ti}enog prirodnog dobra i da se obra}a nadle`nim organima radi obezbe|ivanja sredstava iz
Bud`eta i drugih izvora prihoda.
Imalac za{ti}enog prirodnog dobra
koji dr`i dobro po osnovu privatne
svojine ima pravo, na naknadu stvarnih tro{kova i pretrpljene {tete koja

nastaje u vezi sa propisanim re`imom

za{tite dobra, da od organizacije za
za{titu prirode zahteva potrebna
uputstva o na~inu ~uvanja, za{tite i
odr`avanja prirodnog dobra bez posebne naknade i na pravi~nu naknadu
za ograni~enje ili zabranu prava kori{}enja.
Ukoliko staraoc (imalac) za{ti}enog
prirodnog dobra nemarno ~uva ili ne
odr`ava dobro, zbog ~ega postoji opasnost njegovog o{te}enja ili uni{tenja,
op{tinski organ uprave nadle`an za
poslove za{tite prirode mo`e poveriti
odr`avanje za{ti}enog prirodnog dobra drugom preduze}u ili organizaciji, s tim {to raniji staraoc snosi deo tro{kova koje bi imao da je redovno odr`avao za{ti}eno prirodno dobro, a du`an je da novom staraocu preda akta
koja se odnose na za{ti}eno prirodno
dobro.
Prava i obaveze drugih nadle`nih organa u cilju utvr|ivanja i ostvarivanja
mera o~uvanja, za{tite i razvoja za{ti}enog prirodnog dobra po~ivaju na
stanju i zna~aju prirodnih vrednosti
dobra, kao i mogu}nosti njegovog
odr`ivog kori{}enja u saglasnosti sa
zakonskim odredbama. U okviru navedenog nagla{avaju se naro~ito slede}a prava i obaveze u pogledu utvr|ivanja i ostvarivanja mera o~uvanja,
za{tite i razvoja za{ti}enih prirodnih
dobara.
Skup{tina op{tine Ba~ke Topole ima
pravo i obavezu da dono{enjem odgovaraju}ih prostorno planskih, programskih i razvojnih dokumenata
obezbe|uje za{titu prirodnih dobara,
da u okviru srednjero~nog programa
za{tite `ivotne sredine obezbe|uje
sredstva za pra}enje stanja za{ti}enih
prirodnih dobara, finansiranje programa za{tite i razvoja; kreditiranje
prioritetnih investicija na ovom za{ti}enom dobru, finansiranje nau~no-istra`iva~kih projekata aplikativnog karaktera, studija, elaborata i izvo|a~kih projekata, sufinansiranje stru~nog
osposobljavanja kadrova i za druge

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

145

programske zadatke i aktivnosti od

interesa za Op{tinu i da razmatra izve{taj o stanju za{ti}enog prirodnog
dobra, utvr|uje mere i obezbe|uje
pretpostavke za njegovu za{titu, unapre|ivanje i razvoj.
Op{tinski organ uprave nadle`an za
poslove za{tite `ivotne sredine donosi godi{nje programe za izvr{enje
srednjoro~nih programa u okviru kojih defini{e prioritete za objekte od interesa za Op{tinu, daje saglasnosti na
programsku, plansku, projektnu i
drugu dokumentaciju kojom se predvi|aju mere za{tite i dokumentaciju
kojom se predvi|aju mere za{tite i kori{}enja prirodnog dobra, usmerava i
kontroli{e rad staraoca i preduzima
odgovaraju}e mere i utvr|uje prioritet u finansiranju za{tite i razvoja.
Zavod za za{titu prirode prati i istra`uje stanje ugro`enosti prirodnog dobra i predla`e odgovaraju}e mere, vr{i stru~ni nadzor nad izvo|enjem mera koje su utvr|ene Programom za{tite i razvoja, vr{i istra`ivanja i prou~avanja prirodnih vrednosti i karakteristika prirodnog dobra radi definisanja
mera za{tite i kori{}enja, pru`a stru~nu pomo} upravlja~u i vr{i predstavljanje i popularisanje prirodnih
vrednosti Parka prirode.
Me|utim, i pored instituconalno dobro organizovane za{tite prirodnog
dobra Zobnatica, stanje na terenu nije
u potpunosti zadovoljavaju}e.
Postoje brojna o{te}ena stabla, polomljene grane, podrast, razmno`ene su
korovske biljke, uklju~uju}i i ambro-

ziju, pa je neophodno preduzeti mere

na saniranju stanja i podizanja nivoa
ure|enosti ovog prostora.
3.2.3 Imovinsko-pravni status javnih
zelenih povr{ina

U naseljima Krivaja, Pobeda, Panonija

i Pa~ir nije re{en imovinsko-pravni
status javnih zelenih povr{ina, mada
Zakon o planiranju i izgradnji daje
dobre osnove da se ovo pitanje razre{i. Pored toga, za seoska naselja ne
postoje sistemska re{enja za odr`avanje javnih zelenih povr{ina tako da se
ova ~injenica odra`ava i na stanje zelenila u ovim naseljima. Razre{enje
oba ova problema kroz re{avanje imovinskih, prostornih i organizacionih
aspekata upravljanja zelenim povr{inama, treba da doprinese pobolj{anju
stanja zelenila u ovim naseljima.
3.3 Iskorenjivanje ambrozije

Sastav korovske zajednice u okopavinama vremenom se menjao. Tako su,

na primer, do 1975. godine, prete`no
bile zastupljene jednogodi{nje {irokolisne korovske vrste. Prema nekim istra`ivanjima pri stepenu zakorovljenosti od 140 jedinki po m2 njihovo
u~e{}e je bilo 80%, a uskolisne vrste
su bile su zastupljene sa 12%. U malom procentu su bile zastupljene ostale korovske vrste. Me|utim, ovaj odnos je znatno promenjen poslednjih
godina.

Slike 3.16 i 3.17 [umsko podru~je Zobnatice danas

146

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

3.3.1 Rasprostranjenost ambrozije

Ambrozija (Ambrosia artemisifolia) u

Vojvodini je registrovana krajem sedamdesetih godina. Kao {to je areal
rasprostranjenosti sve ve}i i brojnost
ove vrste je u stalnom porastu. Tako
je, na primer, prema ocenama ogleda
za region Sombora u periodu od
1976.-1980. godine bila zastupljena sa
samo 2% pri stepenu zakorovljenosti
od 268 korova/m2. U~e{}e ove vrste u
korovskoj flori raslo je iz godine u godinu tako da je u periodu 1991.-1995.
godini pri stepenu zakorovljenosti
334 biljke /m2 zastupljena sa 10%, dok
je poslednjih godina, tj. u periodu
1996-2001. godine pri stepenu zakorovljenosti 205 biljaka/m2 ambrozija zastupljena sa 20%. Kao termofilna biljka ambrozija ni~e tokom celog leta, pa
je i suzbijanje ote`ano i veoma skupo.
Veliku {tetu nanosi poljoprivredi u
su{nim i toplim letima. Vi{e joj odgovaraju laka zemlji{ta. Jedna biljka mo`e da proizvede 150000 semenki, a seme mo`e da zadr`i klijavost u zemlji{tu do 39 godina. Svaka biljka daje
ogromnu koli~inu polena. Veliki problem predstavlja u gajenju okopavina
soje, {e}erne repe, suncokreta i kukuruza, kao i u usevu p{enice. Velika je
brojnost ambrozije na ratarskim povr{inama, uprkos primene herbicida.
Osim {tete koje nanosi poljoprivrednoj proizvodnji, direktno {teti ljudima
i `ivotinjama izazivaju}i polensku
alergiju.
Do polovine 80-tih godina primena
herbicida u okopavinama bila je pre-

ventivna posle setve i pre nicanja. Me|utim, pojavom otpornih vrsta korova koje se uspe{nije suzbijaju posle nicanja, postepeno se prelazilo i na primenu herbicida posle nicanja useva i
korova.
3.3.2 Stanje u op{tini Ba~ka Topola

Op{tina Ba~ka Topola kao jedna od

op{tina u Vojvodini, kao i ostale op{tine u ovoj pokrajini, ima problema sa
ambrozijom, zbog ~ega je i preduzet
niz aktivnosti u njenom iskorenjivanju.
Pre desetak godina ovaj korov je bio
prisutan na zaparlo`enim neobra|enim i nije ga bilo u velikoj brojnosti.
Pre nekoliko godina pro{irio se na
ivi~ne delove obradivih povr{ina i na
ivicama uz puteve, odakle je polako,
ali sigurno u{ao u unutra{njost parcela. Danas je problem i na povr{inama
sa dobrom i intenzivnom agrotehnikom, naro~ito u niskim i retkim usevima (soja, {e}erna repa). Suzbijanje je
ote`ano, jer je ambrozija dosta tvrd
korov i za njeno suzbijanje pored dobre agrotehnike, plodoreda, potrebni
su i noviji herbicidi, koji imaju visoku
cenu.
Mo`e se zaklju~iti, da je ambrozija
prisutna na svim neobra|enim i zakorovljenim povr{inama u op{tini, na
svim ivi~nim delovima poljoprivrednih parcela, a u 50% parcela je prisutna i na samim parcelama. Na 2000 ha
poljoprivrednog zemlji{ta u dru{tvenom sektoru kori{}eni su dodatni her-

Slike 3.18-3.20 Ambrozija u razli~itim fazama razvoja

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

147

bicidi u cilju suzbijanja ambrozije. U

mesnim zajednicama Mali Beograd,
Moravica, Pobeda, Krivaja i Gornja
Rogatica problem ambrozije je mnogo
izra`eniji nego u ostalim mesnim zajednicama.
Na teritoriji grada mo`e se konstatovati da je ambrozija rasprostranjena
sporadi~no, a da je nema na mestima
gde je trava ispred ku}a redovno ko{ena. Me|utim, postoje takva mesta u
gradu koja "nikome" ne pripadaju ili
vlasnik nije u mogu}nosti da kosi travu zbog bolesti ili starosti, niti komunalni organi to rade. Da li zbog navedenih ili drugih razloga, a zbog frontalnog na~ina {irenja ambrozije, ona
se na takvim mestima brzo odoma}ila.
U velikoj meri ambrozija je prisutna u
slede}im ulicama (na karti ozna~eno
zelenom bojom):
Narodno oslobodila~ka ulica
Ugao Maksima Gorkog i Lenjinove
Mo{e Pijade
Donji kraj Omladinske ulice
Okolina Doma zdravlja
Biv{a ciglana Bodrog
Sremska ulica pored njiva
Deo Kulskog puta
Okolina va{ari{ta
Kraj ulice Cara Du{ana
Ju`ni deo grada, granica sa njivama
Okolina jezera u velikoj meri
Isto~no groblje
Predeo Mi}unova
Slika 3.21 Rasprostranjenost ambrozije u Ba~koj Topoli (videti Dodatak u boji na
str. 174)

Shvataju}i ozbiljnost situacije sa {irenjem ambrozije, Izvr{ni odbor Skup{tine op{tine Ba~ka Topola, na sednici
odr`anoj dana 13.08.2002. godine, doneo je Re{enje o imenovanju ~lanova
koordinacionog tela za uni{tavanje
ambrozije u op{tini Ba~ka Topola koje
je du`no da organizuje, vodi i prati
rad na uni{tavaju korova - ambrozije,

148

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

donosi plan za uni{tavanje ambrozije

i izve{tava Izvr{ni odbor o preduzetim merama i postignutim rezultatima najmanje jednom godi{nje. Istovremeno je donet i Plan rada Koordinacionog tela za uni{tavanje ambrozije u op{tini Ba~ka Topola.
Slika 3.22 Rasprostranjenost ambrozije oko
Zobnati~kog jezera (videti Dodatak u
boji na str. 174)

Rad ovog tela je vrlo intenzivan i

kompleksan u pravcu prikupljanje
podataka, obavljanja potrebnih konsultacija, izrade planova, dogovora sa
Mesnim zajednicama, predstavnicima
poljoprivrednih dobara, predstavnicima poljoprivrednih proizvo|a~a,
predstavnicima dru{tvenih organizacija i sportskih udru`enja, kao i organizovanja predavanja poljoprivrednim proizvo|a~ima, {tampanja letaka, animiranja celokupnog stanovni{tva op{tine i podno{enja inicijativa
za dono{enje pravnih propisa (na nivou op{tine, pokrajine, Republike).
Tako|e, radom ovog tela obuhva}eno
je i snimanja aktuelne situacije i stalni
monitoring preko mesnih zajednica,
dru{tvenih organizacija, sportskih
udru`enja, poljoprivrednih dobara i
poljoprivrednih proizvo|a~a, zatim,
organizovanje samih akcija za uni{tavanje ambrozije, kontrola svake navedene faze, sumiranje rezultata, korekcija planova, odr`avanje kontakta sa
pisanim i elekronskim medijima i izve{tavanje nadle`nog organa lokalne
samouprave Ba~ke Topole, o preduzetim merama i postignutim rezultatima.
Organizovan je monitoring za pra}enje ra{irenosti ambrozije u gradu i
njegovoj okolini. U ovoj akciji pomogle su i dru{tvene organizacije (lovci,
ribolovci, ekolo{ko dru{tvo, izvi|a~i).

4. ANALIZA TENDENCIJA I
TRENDOVA U SKOROJ
BUDU]NOSTI
Analiza tendencija i trendova u skoroj
budu}nosti je izvr{ena na bazi postojanja dokumentacije kada je mogu}e
proceniti da su stvorene pretpostavke
za preduzimanje odre|enih konkretnih i prakti~nih aktivnosti, odnosno,
u slu~ajevima neistra`enih stanja ili
nepostojanja dokumentacije, procene
tendencija idu u pravcu pristupanja
potrebnim istra`ivanjima i pripreme
dokumentacije za konkretno delovanje.
4.1 Vetroza{titni pojasevi, za{titni
imisioni pojasevi oko naselja i
po{umljenost op{tine
4.1.1 Vetroza{titni pojasevi

Kada su u pitanju vetroza{titni pojasevi, s obzirom da postoji glavni projekat za podizanje mre`e vetroza{titnih {umskih pojaseva na teitoriji op{tine Ba~ka Topola, mo`e se u skoroj
budu}nosti o~ekivati preduzimanje
aktivnosti na odre|ivanju prioriteta i
podizanje prvih delova ovih pojaseva.
Problem dinamike podizanja vetroza{titnih pojaseva se re{ava dugoro~nim
planiranjem i uz primenu principa
sadnje na udarnim mestima kako bi
se dobio {to efektniji utisak. Neki od
pravaca, kada se sa pojasevima tek
po~inje, mogli bi da se odrede na
osnovu postoje}ih koli~ina sadnica.
Planirane koli~ine sadnica za sve pojaseve u op{tini Ba~ka Topola su velike. Uspeh podizanja pojaseva }e zavisiti od sposobnosti da se dobro planira sadnja i da se do detalja pridr`avaju plana svi u~esnici na podizanju i
odr`avanju pojaseva. Podela na godi{nje zahvate bi u sada{njim uslovima
bila nerealna, jer se radi o ne{to vi{e
od 800.000 sadnica u sredini koja nema iskustva sa ovim nasadima.

Posle nekoliko godina, kada stasaju

prvi pravci pojaseva, mo}i }e se bli`e
odrediti prava dinamika podizanja.
Do tog vremena svaki podignuti pojas
bi trebao da bude pravilno postavljen
i pa`ljivo odr`an. Najrealnija procena
bi bila da se za po~etak u svakoj katastarskoj op{tini u prvim godinama sadi do 10.000 sadnica. Kasnije, kada se
posao uhoda, trebalo bi i}i na ve}e koli~ine. Kao realno, na osnovu drugih,
prethodno podizanih pojaseva u Vojvodini, smatra se realnim da se pojasevi u op{tini Ba~ka Topola podignu
u roku od 10 godina.
Prilikom razrade koncepcije postavljanja pojaseva u ataru Ba~ke Topole,
predlo`ena je jedna novina u odnosu
na ostale op{tine u Vojvodini. Radi se
o tome da }e pojedini pojasevi biti
predstavljeni kao pojedina~na mesta
na kojima }e biti zastupljene vrste kojima se `eli ostvariti vetroza{tita. Takva mesta, mali arboretumi, su planirana u ~etiri katastarske op{tine (Pa~ir, Stara Moravica, Ba~ka Topola i
Gunaro{), a maksimalno }e biti uklopljena u vetroza{titne pojaseve. Planirano podizanje pojaseva pod naznakom arboretum ima vi{estruku ulogu:
kao putokaz za dinamiku podizanja,
edukativni zna~aj kroz prikaz svih vrsta koje treba da budu zastupljene u
op{tini, promotivni zna~aj kroz privla~enje medijske pa`nje na po~etku
dugoro~nog procesa podizanja pojaseva i sl., tako da }e verovatno podizanje pojaseva biti zapo~eto upravo
na lokacijama na kojima su predvi|eni arboretumi.
4.1.2 Za{titni imisioni pojasevi
oko naselja

Kako u op{tini gotovo da ne postoje

za{titni {umski imisioni pojasevi oko
naselja, a ne postoji ni dokumentacija
za njihovo podizanje, izuzev u urbanisti~kim planovima za jedan broj naselja (Panonija, Krivaja), mo`e se o~ekivati da se za ova naselja pristupi iz-

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

149

radi projektne dokumentaacije za podizanje ove vrste zelenila, a kod drugih naselja, da }e, prilikom izrade novih ili revizije starih urbanisti~kih
planova, biti planirane i povr{ine za
za{titne {umske pojaseve oko naselja.
4.1.3 Po{umljenost op{tine

Kao i u prethodnom slu~aju, nizak

stepen po{umljenosti op{tine, zahteva, a to se mo`e o~ekivati u skoroj budu}nosti, da }e biti pristupljeno pripremi dokumenta Posebna osnova
gazdovanja {umama na podru~ju op{tine Ba~ka Topola. Posebnom osnovom gazdovanja {umama, treba da
budu obuhvata}ene povr{ine koje se
vode kao {ume, koje su sada pod {umom, kao i povr{ine koje se nalaze u
sklopu {uma i {umskog zemlji{ta, a
koje se ne koriste za poljoprivrednu
proizvodnju.
4.2 Javne zelene povr{ine
i za{ti}ena prirodna dobra
4.2.1 Gradski park u Ba~koj Topoli

Kao {to je ve} ranije napomenuto, postoji projekat hortikulturnog ozelenjavanja Gradskog parka u Ba~koj Topoli ura|en 2000. godine. Dakle postoje
realne pretpostavke da se u skoroj budu}nosti mo`e pristupiti realizaciji
ovog projekta bar u delu koji se odnosi na uklanjanje suvih stabala iz parka
kao i uklanjanje podrasta pajavca sa
cele povr{ine parka, uklanjanje 50%
povr{ine obrasle zovom tako da preostali deo ~ine guste grupacije (od oko
jednog ara) razbacane po parku, uklanjanje `bunastih vrsta s tim da se sa~uvaju na celoj povr{ini parka autohtone vrste i pre`ivele jedinke ukrasnih vrsta. Tako|e se o~ekuje da se
Projekat rekonstrukcije parka dopuni
kako bi se obezbedile odgovaraju}e
vrste zelenila za zamenu postoje}eg
zelenila.

150

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

4.2.2 Park prirode Zobnatica

S obzirom na predstoje}u turisti~ku

sezonu i zna~aj koji ima ovaj prostor u
turisti~koj ponudi, u najskorije vreme
se o~ekuje da }e biti sprovedeno ~i{}enje i sanacija {umskih podru~ja od
podrasta, suvih stabala i grana i korova, posebno od ambrozije koja se u
prili~noj meri razmno`ila na obalama
Zobnati~kog jezera.
4.2.3 Ostale javne zelene povr{ine u
naseljima

Za ostale javne zelene povr{ine u naseljima op{tine Ba~ka Topola, za koje

je konstatovano da postoje, ali da su
neure|ene, da ne postoji dokumentacija po kojoj bi se ove povr{ine ure|ivale i odr`avale, da nisu ra{}i{}eni
imovinsko-pravni odnosi na ovim lokacijama i da ne postoji sistemsko re{enje njihovog ure|ivanja i odr`avanja, mo`e se o~ekivati da se u narednom periodu pokrenu procesi za razre{enje ovih pitanja kako bi i ove povr{ine zauzele odgovaraju}e mesto u
sistemu i mre`i zelenih povr{ine op{tine Ba~ka Topola.
4.3 Iskorenjivanje ambrozije

U narednom periodu mo`e se o~ekivati dalje pro{irivanje ambrozije na

novim lokacijama ili na lokacijama
koje do sada nisu evidentirane. Isto
tako, ovo }e zahtevati jo{ intenzivniji
rad koordinacionog tela za suzbijanje
ambrozije uz poseban naglasak da
monitoringom treba da bude pokrivena cela op{tina, a ne samo atraktivne
lokacije. Tako|e u najskorije vreme
treba o~ekivati intenzivnu saradnju sa
susednim op{tinama na suzbijanju i
iskorenjivanju ambrozije.

5. PROCENA UTICAJA
NA @IVOTNU
SREDINU
I ZDRAVLJE LJUDI
U `elji da pobolj{a uslove `ivota, rada
i odmora, da olak{a sebi svakodnevne
fizi~ke i psihi~ke aktivnosti, ~ovek je
brojnim tehni~kim dostignu}ima
ugrozio sredinu u kojoj `ivi. Preterana urbanizacija, sa svojim {tetnim posledicama kao {to su dim, pra{ina, razni gasovi, buka, vibracije i velika gustina naseljenosti sa nedovoljno osun~anim i drugim klimatskim nepogodnostima, li{ava ~oveka prirodnih uticaja koji su neophodni za pravilan
razvoj i funkcionisanje ~ovekovog organizma. Kori{}enje zelenila u cilju
za{tite resursa `ivotne sredine postalo
je redovno (ili obaveza) u okviru ve}
izgra|enih (ili onih koji su u izgradnji) kompleksa razli~itih namena, naselja i op{tine u celini.
5.1 Vetroza{titni pojasevi, za{titni
imisioni pojasevi oko naselja i
po{umljenost op{tine
5.1.1 Uticaji vetroza{titnih pojaseva na
`ivotnu sredinu

[umski vetroza{tini pojasevi direktno

uti~u na stabilizaciju vetra, a samim
tim i na ~itav niz efekata. Ukoliko se
planski postavljena mre`e pojaseva
odr`ava pravilno, u celom kraju }e se
osetiti dejstvo pojaseva na ~itavom nizu elemenata mikroklime, kao {to su
smanjenje brzine vetra, smanjenje
transpiracije vlage iz zemlji{ta i pove}anje intenziteta vlage tla od padavina, rose i zadr`avanja vlage u zemlji{tu.
Slika 5.1 Uticaj vetroza{titnih pojaseva na mikroklimu zavetrene strana (videti u prilogu 1
na str. 175)

Vetar i erozija zemlji{ta prouzrokovana vetrom na podru~ju Ba~ke Topole,

usled nepostojanja vetroza{titnih pojaseva, ispoljava negativne posledice
po `ivotnu sredini na vi{e na~ina. ^e-

stice tla koje vetar raznosi o{te}uju

biljke i zasipaju kanalsku mre`u. Vetar raznosi seme pojedinih vrsta biljaka i posuta mineralna |ubriva po poljima, a tako|e, razno{enjem ~estica
tla ogoljuje koren biljaka.
Prema tome, podizanje vetroza{titnih
pojaseva ima veliki zna~aj u pobolj{anju stanja `ivotne sredine na podru~ju Ba~ke Topole, jer bi se, pored unapre|enja stanja u pogledu mikroklimatskih uslova, pospe{ila stabilizacija
prinosa i odr`avanje kanalske mre`e.
Tako|e podizanjem mre`e {umskih
pojaseva pored puteva, pobolj{avaju
se uslovi za saobra}aj, smanjuje se podizanje pra{ine tokom leta i razno{enje snega tokom zime, a zna~ajnu ulogu pojasevi imaju i u formiranju novih stani{ta znatanog broja `ivotinja,
naro~ito ptica. Isto tako, formiranje
vetroza{titnih pojaseva radi smanjenja negativnih uticaja eolske erozije
nije samo mera za{tite `ivotne sredine, nego je i u skladu sa interesima
razvoja biodiverziteta podru~ja.
5.1.2 Za{titni imisioni pojasevi oko
naselja

U zonama sanitarne za{tite gde je pove}ana emisija zaga|uju}ih materija,

koriste se za{titni pojasevi zelenila
zbog osobina biljaka da mogu smanjiti koli~inu zaga|uju}ih materija talo`enjem i adsorpcijom, prikupljaju}i
korpuskularne materije, a naro~ito
fiksiraju}i kancerogene smolaste materije nastale prilikam sagorevanja
uglja i te~nih goriva. Emisija olova
du` visokofrekventnih saobra}ajnica,
posebno onih koje prolaze kroz ruralna podru~ja zahteva podizanje za{titnih zelenih pojaseva.
5.1.3 [ume u funkciji za{tite `ivotne
sredine

[umska vegetacija je najefikasniji biljni pokriva~ koji smanjuje vodnu i eolsku eroziju i {titi stani{ta i susedne

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

151

povr{ine od odno{enja i ispo{}avanja

zemlji{ta. U~estali nepovoljni klimatski uticaji doveli su do znatnog nedostatka voda, kako u gornjim, tako i u
ni`im slojevima zemlji{ta. U cilju pobolj{anja stanja neophodno je plansko
podizanje {umskih kultura.
Merenjima je utvr|eno da samo jedno
drvo divljeg kestena godi{nje za{titi
vazduh od 120 kg pra{ine, jedan hektar {ume smr~e ili belog bora od 30 do
35 tona, a jedan hektar bukove {ume
~ak 68 t pra{ine. Sposobnost zadr`avanja ~vrstih ~estica je razli~ita kod
raznih vrsta vegetacije. Po m2 povr{ine zemlji{ta povr{ina li{}ca iznosi na
livadi 5m2, na {iblju 10m2, drve}u i do
1000m2.
5.2 Javne zelene povr{ine i za{tita
`ivotne sredine
5.2.1 Zelene povr{ine naselja

Prostorno ure|enje na nivou op{tine i

naselja treba da obuhvati pa`ljivo planiranje zelenih povr{ina. Ozelenjavanje, individualno zelenilo, blokovsko
zelenilo, rekreativno zelenilo, gradski
parkovi i ostale forme zelenila u naseljima imaju vi{estruku ulogu kao sto
je ve} izneto, a u svemu tome i estetska komponenta je veoma zna~ajna za
urbanu sredinu.
Zasadi i barijere usporavaju vetrove i
smanjuju preno{enje svetlosti. Istra`ivanja su pokazala da su kombinacije
drve}a, `bunja i ~vrstih barijera efikasna za{tita od prekomerne buke du`
saobra}ajnica. Uticaj zelenog pojasa
{irine 20 m na ravnom terenu bez mehani~kih prepreka smanjuje buku iza
prepreke za 7,19 dB(A). Prema dosada{njim saznanjima drve}e sa velikim
listovima je efikasnije u razbijanju
zvuka niske frekvencije, dok su vrste
sa malim gustim li{}em i finim obodom kro{nje pogodne za difuziju zvuka visoke frekvencije.
Travnjaci sa rastresitom zemljom
smanjuju preno{enje vibracija na uli~-

152

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

nim podlogama mnogo vi{e od betona ili kamena.

Uticaj zelenila na osun~anost tako|e
je povoljna. Stabla sa razli~itom gustinom krune zadr`avaju sun~anu radijaciju i smanjuju}i je, stvaraju razli~it
stepen zasen~enosti. Pored osve`enja
spoljne sredine, zeleni kompleksi pove}avaju relativnu vla`nost vazduha,
~iji se uticaj mo`e osetiti na udaljenosti i od 600 m. Ovo pove}anje vla`nosti je u zavisnosti od biljne vrste i mo`e iznositi unutar zelenog masiva za
7% vi{e nego na otvorenom prostoru,
a u odnosu na gradske blokove za 1822%.
Jedan od najzna~ajnijih uticaja vegetacije je smanjenje vazdu{nih toplotnih
ekstrema. Uticaj zelenih nasada naro~ito povoljno se ose}a u gradskoj mezo i mikro klimi za vreme sparnih dana, kada je unutar zelenila i pod krunama drve}a termperatura vazduha
prose~no ni`a za 2-3oC nego izme|u
zgrada, dok temperatura zidova i
plo~nika mo`e biti za 12-14oC vi{a od
temperature li{}a. Zimi je obratno, vazduh u {umi je topliji nego na otvorenom prostoru.
Blokovsko zelenilo, ma koliko malo,
omogu}ava svakodnevni kontakt sa
vegetacijom. ^ak i samo jedno drvo
oplemenjuje ambijent, posebno u vreme cvetanja. Prostor za parkiranje automobila treba obavezno zasen~iti listopadnim drve}em visoke biolo{ke
vrednosti. Drve}e na takvim prostorima ne samo {to {titi vozila od pregrejavanja u letnjim mesecima nego i
ubla`ava op{ti solarni re`im u tom
delu prostora.
U individualnim oku}nicama i vrtovima uglavnam se gaje autohtone vo}ke
koje pored drugih funkcija daju i korisne plodove. Pojedino drve}e lepotom
stabla i kro{nje, a posebno raznobojnim cvetovima, izuzetno ulep{ava
pejza`.
Kulturno-prosvetne i zdravstvene
ustanove tradicionalno se lociraju u

zelenilu. Zeleni za{titni pojas oko

ovih ustanova ima dvojaku funkciju.
Sa jedne strane da obezbedi ti{inu
neophodnu za rad, a sa druge strane
da pozitivno deluje na korisnike ovih
ustanova i zaposlene u njima. U nekim slu~ajevima zelenilo u krugu
zdravstvenih ustanova ima i dopunsku terapijsku ulogu. To se pre svega
odnosi na rehabilitacione centre i na
neuropsihijatrijske ustanove.
U sistemu zelenila naselja, posebno
mesto zauzima uli~no zelenilo (drvoredi, skverovi) koje ispunjava sve zahteve i ima sve karakteristike koje su
prethodno nabrojane u pogledu uloge
zelenila u pobolj{anju ekolo{kog stanja u naselju, s tim da se ovo zelenilo
odr`ava u mnogo te`im uslovima od
ostalih kategorija zelenila. Naime, ova
kategorija zelenila je ~esto izlo`ena,
umanjenoj vla`nosti vazduha, nedostatku vlage iz tla, nedostatku hranljivih materija u tlu, fizi~kom o{te}enju
zbog radova na infrastrukturi ili od
vozila, pritisku na korenov sistem i
mnogim drugim uticajima, {to zahteva posebno pa`ljiv izbor biljnih vrsta
za drvorede.
Na osnovu svega re~enog mo`e se zaklju~iti da zelenilo svojim pozitivnim
uticajima predstavlja dragocen ekolo{ki faktor, posebno urbanizovanih
sredina.
5.2.2 Uslovi za{tite `ivotne sredine za
Gradski park

Predmetni gradski park je za{ti}en

kao Prirodni spomenik vrtne arhitekture, pa je neophodno realizovati
uslove i mere utvr|ene od strane Zavoda za za{titu prirode Srbije u pogledu njegovog ure|enja, kor{}enja, nege i za{tite.
Prema uslovima Zavoda, rekonstrukcija parka }e se vr{iti na osnovu detaljne valorizacije postoje}eg dendrolo{kog materijala i sanitarne se~e starog i obolelog drve}a. Istovremeno }e
se obavljati uklanjanje podrasta i ko-

rovskih biljaka. Dopuna }e se vri{ti sa

sadinicama prete`no autohtonog tipa,
sa ve}im estetsko - dekorativnim
vrednostima i u skladu sa postoje}im
edafskim uslovima.
Predvi|eni sadr`aji: prate}i objekat
uz teniska igrali{ta i ugostiteljski objekat ne}e izmeniti koncepciju ure|enja
parka jer njihova izgradnja ne zahteva
se~u drve}a. Zbog formiranja {etnih
staza odgovaraju}e {irine postoji mogu}nost potrebe minimalne se~e stabala sa manjim pre~nikom. Postoje}a
doma}instva }e se iseliti iz parka. Tako|e }e se ukloniti i kontejner lociran
pored robne ku}e. Odlaganje sme}a u
parku }e se vr{iti u male korpe, koje
}e se distribuirati prema potrebi po
parkovskoj povr{ini i u kontejner, koji }e se locirati pored ugostiteljskih
objekata.
Fontana sa vodom i zelenim dekorom
kao i jezero, }e se locirati unutar parka u kontekstu unapre|enja ambijeitalnih vrednosti parka. Mosti}i preko
reke Krivaje }e se po obliku i materijalu uklopiti u ambijent, a omogu}i}e
pe{acima bolju komunikaciju sa svim
delovima parka. Re~no korito }e se
o~istiti od sme}a i sa~uvati u prirodnom obliku, a re~no dno }e se oblo`iti kamenom zbog odr`avanja ~iste vode. Sve otpadne vode iz objekata }e se
odvoditi sistemom kanalizaconih cevi, a suvi{ne atmosferske vode }e se
sa povr{ine parka odvoditi ka slivnicima ki{ne kanalizacije putem otvorenih kanala. U parku je, pored atmosferske i fekalne kanalizacije, predvi|ena sekundarna vodovodna mre`a
za odr`avanje zelenila u parku i punjenje fontane i jezera.
Ulazak vozila u park je strogo kontrolisan i dozvoljen je vozilima vatrogasnih kola u slu~aju akcidenata, vozilima za snabdevanje, komunalnim, vozilima za odno{enje sme}a i kolima
hitne pomo}i. Predvi|eni parking na
ulazu u park }e se odvojiti od parkovske povr{ine linijskim zelenilom, kao
i za{titnom barijerom. Ceo park treba

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

153

da bude ogra|en od okolnih prostora

odgovaraju}om za{titnom ogradom.
Planirana su ~etiri pe{a~ka ulaza u
park (dva iz ulice Mar{ala Tita i dva iz
ulice Svetozara Markovi}a) kao i jedan kolski, na kojima }e biti postavljene kapije. Ograda, stubovi ograde i
kapije moraju biti na gra|evniskoj
parceli parka, a vrata i kapije ne mogu se otvarati izvan regulacione linije.
Ograda parka, prema ulici Mar{ala
Tita, do visine min. 60 cm od terena,
obavezno je puna, a ostali deo ograde
je transparentan. Puni deo ograde
mo`e biti zidan i malterisan ili od fasadne opeke, transparentni od metalnih {ipki.
5.2.3 Generalni koncept za{tite
Zobnatice

U fazi pripreme predloga za stavljanje

pod za{titu parka prirode Zobnatica
kao zna~ajnog prirodnog dobra, Zavod za za{titu prirode Srbije, RJ u Novom Sadu, je pripremila studiju za{tite u kojoj je zna~ajno mesto zauzeo
generalni koncept za{tite Zobnatice
koji je kori{}en u narednom tekstu.
Generalni koncept za{tite, razvoja i
ure|enja prirodnog dobra proizilazi
iz stepena o~uvanosti prirodnih vrednosti, prisutnog sna`nog antropogenog uticaja i mogu}nosti revitalizacije
izmenjenih stani{ta.
Na ve}em delu podru~ja postoji potreba za otklanjanjem negativnih antropogenih faktora. Iz toga razloga je
neophodno sprovoditi mere aktivne
za{tite, me|u kojima su od prioritetnog zna~aja tradicionalni vidovi kori{}enja prirodnih resursa. Revitalizacija degradiranih stani{ta (izmuljivanje
jezera, pobolj{anje vodnog re`ima
svih vla`nih stani{ta, stvaranje za{titne zone) nije samo cilj razvoja i unapre|enja prirodnog dobra, nego i
preduslov za opstanak prirodnih
vrednosti podru~ja.
Deo prirodnog dobra tradicionalno
poseduje rekreativno-turisti~ku funk-

154

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

ciju, zahvaljuju}i prirodnim i antropogenim pejza`nim elementima podru~ja. Ure|enje prostora za turisti~ke i
sportsko-rekreativne aktivnosti, rekonstrukcija hortikulturnog nasle|a i
rekonstrukcija starih turisti~kih objekata u tradicionalnom stilu sastavni
su deo koncepta za{tite Parka prirode
Zobnatica.
Ceo prostor parka prirode Zobnatica
je zoniran po stepenima za{tite. Pod
zoniranim stepenima se podrazumevaju, zami{ljenim linijama razdvojena
podru~ja, razgrani~ene prostorne celine, koje u sebi sadr`e sli~ne prirodne
odlike i za koje se mogu propisivati
iste ili sli~ne mere (re`imi) upravljanja ili gazdovanja. Zoniranje je vr{eno
na osnovu stepena o~uvanosti prirodnih vrednosti, kao i po potrebi sprovo|enja interventnih mera. Podru~je
Parka prirode Zobnatica se deli na tri
zone, unutar kojih se uspostavljaju re`imi za{tite I, II i III stepena.
Re`im za{tite I stepena podrazumeva
zabranu kori{}enja prirodnih bogatstava i isklju~enje svih oblika kori{}enja prostora i aktivnosti, osim pra}enja stanja, nau~nih istra`ivanja i kontrolisane edukacije. Navedene aktivnosti moraju da se odvijaju uz saglasnost Zavoda za za{titu prirode.
U II stepenu za{tite ograni~ava se i
strogo se kontroli{e kori{}enje prirodnih resursa, s tim da se u datom prostoru mogu vr{iti samo aktivnosti koje omogu}avaju unapre|enje stanja i
prezentaciju prirodnog dobra bez posledica po njegove primarne vrednosti, dugoro~no o~uvanje prirodnih
vrednosti iziskuje potrebu posebnog
na~ina upravljanja od strane ~oveka,
gde u prvom planu mora biti za{tita, a
ne gazdovanje prirodnim resursima.
Podru~je re`ima za{tite III stepena
predstavlja tampon zonu izme|u granice rezervata i prirodno vrednih stani{ta. Uloga tampon zone je ubla`ivanje negativnih uticaja agrarnih podru~ja na prirodne povr{ine. U tre}em

stepenu za{tite utvr|uje se selektivno

i ograni~eno kori{}enje prirodnih bogatstava, kontrolisane intervencije i
aktivnosti u prostoru ukoliko su
uskla|ene sa funkcijama za{ti}enog
prirodnog dobra ili su vezane za nasle|ene tradicionalne oblike obavljanja privrednih delatnosti.
Nepovoljan oblik prirodnog dobra i
sna`an marginalni uticaj okolnog predela zahteva stvaranje za{titnog pojasa oko prirodnih stani{ta. Radi spre~avanja razvojnih aktivnosti koje bi
dovele do pove}anja broja i intenziteta faktora koji uti~u negativno na prirodno dobro, odre|ena je za{titna zona. Za{titna zona obuhvata deo podru~ja, koji uti~e na hidrolo{ki re`im i
na kvalitet sredine prirodnog dobra.
Radi uspe{ne za{tite fragmentiranih
povr{ina za{ti}enog prirodnog dobra
unutar agrarnog predela neophodno
je formirati ekolo{ku mre`u unutar
regiona. Potrebno je obezbediti kvalitetne ekolo{ke koridore, koji }e omogu}iti odvijanje prirodnih procesa na
nivou predela. U slu~aju Parka prirode Zobnatica ulogu ekolo{kog koridora imaju kanali, strme padine i vetroza{titni pojasevi. Ekolo{ki koridori
povezuju prostorne jedinice prirodnih stani{ta.

ma, kijanje, svrab u nosu - su neki od

simptoma polioze (alergijske kijavice).
Dolazak prole}a za mnoge zna~i po~etak tegoba s polenskim alergijama.
Veliki broj biljnih vrsta u to vreme
stvara ogromne koli~ine polena koji,
uz pomo} vetra mo`e da se prenese i
do 100 kilometara. Uzro~nici alergija
su biljke ~ija polenova zrna u svom
sastavu poseduju jedinjenja koja su
izaziva~i alergijskih reakcija. Antigeni
s povr{ine polenovog zrna rastvaraju
se na sluznici nosne {upljine i respiratornog trakta. Posle reakcije antigen antitelo dolazi do osloba|anja histamina koji je odgovoran za alergijske
simptome.
Slika 5.2. Delovanje polena na ~oveka (videti u
prilogu str. 175)

Kada organizam preosetljive osobe

do|e u kontakt sa alergenom u roku
od nekoliko minuta ili sati ispolji}e se
simptomi alergije. Simptomi alergije
mogu biti ispoljeni u blagom obliku
kada ne remete radnu sposobnost, ali
i u te`im oblicima, pa i dramati~nim
kada ugro`avaju `ivot (u slu~aju gu{enja).
5.3.2 Ambrozija kao alergena biljka

5.3 Uticaj ambrozije na zdravlje

ljudi

Polenska groznica je alergijsko oboljenje sezonskog karaktera izazvano polenima drve}a, trave. Najnoviji podaci u svetu govore da svaki ~etvrti stanovnik planete pati od polenske alergije, a svaki osmi je alergi~an na polen
ambrozije i da su ove brojke u porastu.
5.3.1 Uticaj polena na zdravlje ljudi

Klasi~na polenska kijavica (alergijski

rinitis) se javlja u prole}e, kada cvetaju trave i druge biljke i kada se u vazduhu nalaze velike koli~ine polena.
Bistri sekret iz nosa, peckanje u o~i-

Najopasnija alergena biljka kod nas je

ambrozija. Ranije se javljala pored puteva, rubova parcela, na zaparlo`enim
zemlji{tima, a u poslednje vreme sve
vi{e se javlja na povr{inama sa intenzivnom agrotehnikom. Danas, prakti~no nema njive bez ambrozije.
Naj~e{}a, najmasovnija i najopasnija
vrsta roda ambrozija u Vojvodini je
Ambrosia artemisifolia opasna je i
kao alergijska i kao korovska biljka.
Cveta od jula do oktobra, a klijanje
po~inje kada se zemlji{te ugreje i traje
sve do `etve. Na neuzoranim zemlji{tima ambrozija klija i krajem septembra. Polen naj~e{}e izbacuje u jutar-

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

155

njim satima, a vla`nost vazduha spre~ava otvaranje polenovih kesica.

5.3.3 Monitoring aeropolena

Zbog velikog uticaja polena kao alergena na zdravlje i radnu sposobnost

ljudi, organizuje se precizno i kontinuirano merenje aeropolena u atmosferskom vazduhu, kao i izrada kalendara polena ispitivanog podru~ja.
Kontinuirano merenje alergenog polena u Vojvodini radi se jedino na Institutu za biologiju Prirodno-matemati~kog fakulteta u Novom Sadu, od
1999. godine, kada su ispunjeni uslovi
propisani od International association
for aerobiology. Za merenje se koristi
klopka za polen, odnosno kontinuirana volumetrijska metoda.
Koncentracija polena izra`ava se kao
broj polenovih zrna u metru kubnom
vazduha u toku dana. Pra}enje polena
po~inje po~etkom februara (od po~etka cvetanja jove i leske) i traje do prvih dana novembra (do kraja cvetanja
pelena i ambrozije).

6. ZAKLJU^CI
6.1 O vetroza{titnim pojasevima,
za{titnim imisionim pojasevima oko naselja i po{umljenosti op{tine

Ve} je u prethodnim poglavljima konstatovano da na teritoriji op{tine Ba~ka Topola ne postoje vetroza{titni pojasevi uprkos potebe da se ovi pojasevi podignu. Me|utim u pravcu podizanja vetroza{titnih pojaseva, 2002.
godine je u~injen krupan i neophodan
korak. Naime, u cilju promena ovog
stanja, ura|en je glavni projekat za
podizanje mre`e vetroza{titnih pojaseva na teritoriji op{tine Ba~ka Topola. Ovaj projekat podrazumeva krupan zahvat koji bi trebalo da se realizuje u narednih 10 godina. Planirane
koli~ine sadnica za sve pojaseve u op{tini Ba~ka Topola su velike (ne{to vi{e od 800.000). Prema sada{njim pro156

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

cenama, trebalo bi po~eti sa oko

10.000 sadnica godi{nje, a da se ovaj
broj pove}ava iz godine u godinu.
[to se ti~e pitanja za{titnih emisionih
pojaseva oko naselja po{umljavanju
op{tine, s obzirom da o ovim pitanjima nedostaje dokumentacija i podaci,
neophodno je krenuti od utvr|ivanja
stanja, izrade planske i projektne dokumentacije, pa tek onda razmotriti
konkretne aktivnosti na menjanju stanja.
Prilikom razrade koncepcije postavljanja pojaseva u ataru Ba~ke Topole,
predlo`ena je jedna novina u odnosu
na ostale op{tine u Vojvodini. Radi se
o tome da }e pojedini pojasevi biti
predstavljeni kao pojedina~na mesta
u kojima }e biti zastupljene vrste kojima se `eli ostvariti vetroza{tita. Takva
mesta, mali arboretumi, su planirana
u ~etiri katastarske op{tine, a maksimalno }e biti uklopljena u vetroza{titne pojaseve. Koli~ina sadnica potrebna za podizanje arboretuma je dovoljna za godi{nju kampanju. Predlog iz
projekta da se sa podizanjem vetroza{titnih pojaseva po~ne upravo podizanjem arbortuma sasvim je prihvatljivo, pa u tom smislu treba preduzeti slede}e aktivnosti:
A. Zakonodavno-politi~ke aktivnosti:

Razre{enje imovinsko-pravnog statusa zemlji{ta za podizanje arboretuma na ~etiri planirane lokacije.

B. Administrativne i inspekcijske aktivnosti:

Provera stanja zauze}a zemlji{ta planiranog za podizanje arboretuma.

C. Tehni~ko-tehnolo{ke aktivnosti:

Nabavka sadnica, priprema terena i

sa|enje sadnica na pozicijama predvi|enim za podizanje arboretuma;
Priprema plana podizanja vetroza{titnih pojaseva za narednu godinu.

6.2 O javnim zelenim povr{inama i

za{ti}enim prirodnim dobrima

Park u Ba~koj Topoli stavljen pod za{titu dr`ave 1974.godine, kao prirodni spomenik vrtne arhitekture. Prate}i
razvoj situacije kroz du`i vremenski
period, odnosno uporedno analiziraju}i projekte (i posredno, kroz njih,
podatke o istorijatu i stanju parka) iz
1991. i 2000. godine zapa`a se da se u
me|uvremenu gotovo nije ni{ta dogodilo na pobolj{anju stanja parka, pa
se to stanje prote`e i do dana{njih dana. Posmatraju}i podatke o zate~enom stanju parka 1991. godine i posmatraju}i dana{nje stanje parka, sti~e
se utisak kao da je pre skoro 15 godina opisano dana{nje stanje.
Mo`da se obrazlo`enje za tako dugo
nere{avanje pitanja ure|enja javnih
zelenih povr{ina nalazi u odgovorima
koje je Javno preduze}e za gra|evinsko zemlji{te puteve i izgradnju objekata zajedni~ke komunalne potro{nje
Ba~ka Topola uputilo 2004. god. Pokrajinskom sekretarijatu za za{titu `ivotne sredine i odr`ivi razvoj, popunjavaju}i upitnik o za{ti}enom prirodnom dobru.
U tom izve{taju (upitniku) se ka`e da
ne postoji posebna organizaciona jedinica na staranju dobrom, da lica zadu`ena za poslove za{tite dobra vr{e i
stru~no-tehni~ke poslove iz oblasti
gra|evinskog zemlji{ta, puteva i komunalne izgradnje, da je aktuelni
program, program ~i{}enja parka, da
je procena stanja prirodnih vrednosti
- zapu{teno, da nema ~uvarske slu`be, da nije uspostavljena saradnja sa
drugim korisnicima parka, kao i da su
finansijski problemi glavni u neostvarivanju mera za{tite. Tako|e se opet
planira ru{enje bespravno podignutih
objekata na teritoriji Gradskog parka,
hortikulturno ure|enje parka (uklanjanje suvih i bolesnih stabala, uklanjanje podrasta i korovskih biljaka),
izgradnja de~ijeg igrali{ta, ~i{}enje reke Krivaje, podizanje za{titnog zida,
~uvarska slu`ba.

Za druga pitanja koja su kao konkretni problemi, u okviru zelenila u op{tini kao prioritetne oblasti, istaknuta
kroz rad radne grupe, a {to se odnosi
na ostale javne zelene povr{ine u Ba~koj Topoli, zatim na druga za{ti}ena
prirodna dobra na teritoriji op{tine
(Panonija i Krivaja), na nepostojanje
sistemskog re{enja odr`avanja javnih
zelenih povr{ina u selima i na nere{en
imovinsko pravni status javnih zelenih povr{ina u naseljima Krivaja, Pobeda, Panonija i Pa~ir, u vreme pripreme ovog izve{taja, pribavljena dokumentacija i podaci su bili vi{e nego
skromnog obima i sadr`aja, pa je
osnovano zaklju~iti da o ovim pitanjima i ne postoji podrobnija dokumentacija, ve} na njoj treba raditi u narednom periodu.
Na osnovu sagledanog stanja u oblasti javnog zelenila, fokusiranog na istaknute konkretne probleme (izuzimaju}i vetroza{titne pojaseve koji su
izdvojeni kao posebna tema u prethodnom poglavlju), a u cilju pobolj{anja sada{njeg stanja, predla`e se preduzimanje slede}ih osnovnih aktivnosti:
A. Zakonodavno-politi~ke aktivnosti:

Razre{enje imovinsko-pravnog statusa za{ti}enih prirodnih dobara i

ostalih javnih zelenih povr{ina kroz
urbanisti~ku i plansku dokumentaciju, primenjuju}i Zakon o planiranju i izgradnji (Sl. Glasnik RS br.
47/03), odnosno izvr{iti precizno definisanje zemlji{ta javne namene u
koje spadaju i javne zelene povr{ine;
Osnivanje posebne radne jedinice
kao samostalne ili kao odeljenje ili
sektor u okviru sada{nje organizacije u ~ijoj bi se nadle`nosti nalaze javne zelene povr{ine u Ba~koj Topoli,
koja bi se bavila isklju~ivo upravljanjem javnim zelenim povr{inama u
celoj op{tini.

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

157

B. Administrativne i inspekcijske aktivnosti:

Osnivanje ~uvarske slu`be za nadzor i kontrolu kori{}enja javnih zelenih povr{ina;

Uspostavljanje saradnje svih zemlji{no-knji`nih korisnika pojedinih
javnih zelenih povr{ina sa jasno preciziranim pravima i obavezama.
C. Tehni~ko-tehnolo{ke aktivnosti:

^i{}enje Gradskog parka i Parka prirode Zobnatica od podrasta, suvih

stabala, polomljenih grana i korovskih biljaka;
Ustanovljavanje katastra javnih zelenih povr{ina na teritoriji cele op{tine
Ba~ka Topola, odnosno zasnivanje
baze podataka o svim javnim zelenim povr{inama, uklju~uju}i za{ti}ena prirodna dobra;
Detaljno snimanje (manual valorizacije) podru~ja, grupacija i pojedinih
primeraka vrednog zelenila u okviru javnih zelenih povr{ina.
6.3 O iskorenjivanju ambrozije

Da bi se suzbila ambrozija neophodno je preventivno redovno odr`avati

useve, njive i ba{te, na vreme i pravilno primenjivati agrotehni~ke mere,
odr`avati higijenu poljoprivrednih
povr{ina, redovno kositi zelene povr{ine ~ime se o{te}uju svi korovi, a
podsti~e rast trave, revitalizirati
objekte prirode i privoditi ih nameni i
redovno odr`avati sve povr{ina na
kojima je ravnote`a vegetacije naru{ena.
Me|utim, obzirom da je ovaj korov
ve} znatno pro{iren na podru~ju Vojvodine, neophodno je, pored preventivnih mera na suzbijanju, sprovoditi

158

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

(u du`em vremenskom periodu) i mere i aktivnosti na iskorenjivanju ove

biljke. Mere za iskorenjivanje ambrozije mogu biti administrativne, mehani~ke, biolo{ke i hemijske. U cilju efikasnog suzbijanja i iskorenjivanja ambrozije predla`u se slede}e aktivnosti:
A. Zakonodavno-politi~ke aktivnosti:

Organizovanje predstavnika mesnih

zajednica, obrazovnih ustanova,
preduze}a i preduzetnika, poljoprivrednika, dru{tvenih organizacija,
nevladinog sektora i drugih dru{tvenih faktora u op{tini sa ciljem
a`urnog prikupljanja podataka o ra{irenosti ambrozije na teritoriji op{tine;
Saradnja, me|usobno usagla{enje
planova delovanja i razmena informacija sa susednim op{tinama.
B. Administrativne i inspekcijske aktivnosti:

Organizovanje operativnih grupa za

brzo i pravovremno delovanje na
ugro`enim podru~jima;
Edukativne aktivnosti na upoznavanju stanovni{tava sa podacima o
ambroziji i merama za njeno suzbijanje i iskorenjivanje;
Kontrola izvr{enja zadataka operativne grupe za brzo delovanje i kontrola ponovne pojave ambrozije na
ugro`enim podru~jima.
C. Tehni~ko-tehnolo{ke aktivnosti:

Nabavka opreme (kosilica i motornih ~ista~a) za operativnu grupu za

brzo delovanje;
Priprema i permanentno a`uriranje
katastra rasprostranjenosti ambrozije u op{tini.

7. LITERATURA
Prostorni plan op{tine Ba~ka Topola, Slu`beni list Op{tine Ba~ka Topola,
broj 1/1982.
PPPPN za okolinu akumulacionog jezera na Krivaji kod Zobnatice,
Slu`beni list Op{tine Ba~ka Topola, broj 1/1982.
Generalni urbanisti~ki plan Ba~ke Topole, Zavod za urbanizam Vojvodine,
Novi Sad, 1998.
Generalni plan predela Zobnatica, Zavod za urbanizam Vojvodine,
Novi Sad, 1998.
Slu`beni list Op{tine Ba~ka Topola, broj 10/2003.
Urbanisti~ki projekat gradskog parka u Ba~koj Topoli,
Slu`beni list Op{tine Ba~ka Topola, broj 5/2000.
Izmena urbanisti~kog projekta gradskog parka u Ba~koj Topoli,
Slu`beni list Op{tine Ba~ka Topola, broj 1/2003.
Park prirode Zobnatica, Predlog za stavljanje pod za{titu kao zna~ajnog prirodnog dobra (izvod iz studije za{tite), Zavod za za{titu prirode Srbije,
RJ u Novom Sadu
Kolekcija starih razglednica Gradskog parka u Ba~koj Topoli, Csipe Timea
www.zobnatica.co.yu
www.vojvodina.com
S. Mati}. D. Popovi}, R. Agramovi}, Neke ekolo{ke funkcije zelenila, Zelenilo u
urbanisti~kom razvoju grada Beograda (Zbornik radova), Udru`enje in`enjera
Beograda, 1994.
Glavni projekat za podizanje mre`e vetroza{titnih {umskih pojaseva na teritoriji op{tine Ba~ka Topola, [umarski fakultet - Beograd, 2002.
Marko Gostovi}, Ure|enje seoske teritorije, Nau~na knjiga, Beograd, 1989.
Zelenilo u urbanisti~kom razvoju grada Beograda, Zbornik radova,
Udru`enje in`enjera Beograda, 1994.
Rasprostranjenost i suzbijanje otpornih vrsta korova u ratarskim kulturama,
"Agronomska saznanja", 23. 06. 2003.
Dr Goran Vukomanovi}, Otkud polen u septembru?,
www.yumama.com, 19.03.2005.
J. Barbuzan, Sezonske alergije - Ambrozija opet vreba,
www.dnevnik.co.yu, 27.08.2003.
L. B., Po~inje polenska groznica - Ambrozija vreba `rtve,
www.dnevnik.co.yu, 08.04.2004.
Priru~nik Subotica bez Ambrozija, The Regional Environmental Center for
Central and Eastern Europe i European Commission Europe Aid,
Subotica, 2004.
Pomozimo gra|anima koji su alergi~ni na polen ambrozije,
www.sombor.g17plus.org.yu

Vlada Republike Srbije, Ministarstvo poljoprivrede {umarstva i vodoprivrede,

Mere unapre|enja produktivnosti gazdinstava 2004,
www.minpolj.sr.gov.yu,19.03.2005.
Velibor Milanovi}, Bo`anski nektar - pakao za alergi~are, www.yumama.com,
17. 03. 2005.

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

159

 Ambrozija je uvela, a stru~njaci ve} planiraju nove akcije suzbijanja ove korovske biljke u idu}oj godini, www.subnovine.co.yu, 19.03.2005.
@iveti bez ambrozije, www.pokretgorana.org.yu, 19.03.2005.
Ambrozija uzro~nik bronhijalne astme, www.vojvodina.com, 03.09.2003.
Subotica bez ambrozije, www.subotica.co.yu, 19.03.2005.
E. B., Na dan planete zemlje stru~njaci o borbi protiv ambrozije,
www.subnovine.co.yu, 19.03.2005.

160

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

AKCIONI PLAN ZA OBLAST ZELENE POVR[INE

DETALJNI PLAN IMPLEMENTACIJE AKTIVNOSTI
Oblast

ZELENE POVR[INE

Aktivnost

Z-1

Naziv aktivnosti

Priprema za podizanje vetroza{titnih pojaseva

Lokacija

SO B.Topola

Cilj

Zapo~eti aktivnosti na podizanju vetroza{titnih pojaseva

Komentar
Odgovorna
organizacija

Faze rada:

Orijentaciona
vrednost

Identifikacija lokacija za podizanje

arboretuma.

Geodetska slu`baUrbanisti~ka slu- Bud`et op{tine

`ba

Provera stanja u katastru.

Geodetska slu`ba

Dono{enje odluke o podizanju vetroSO B.Topola

za{titnih pojaseva u op{tini.

Bud`et op{tine

Dono{enje odluke o podizanju arboretuma na planiranim lokacijama.

Bud`et op{tine

SO B.Topola

Bud`et op{tine

Faza
rada

Termin-plan implementacije
godina prva

godina druga

godina tre}a

god. 4

1
2
3
4

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

161

DETALJNI PLAN IMPLEMENTACIJE AKTIVNOSTI

Oblast

ZELENE POVR[INE

Aktivnost

Z-2

Naziv aktivnosti

Uvo|enje sistema upravljanja javnim zelenim povr{inama

Lokacija

SO B. Topola

Cilj

Efikasnije i kvalitetnije upravljanje javnim zelenim povr{inama

Komentar
Odgovorna
organizacija

Faze rada:

Orijentaciona
vrednost

Identifikacija javnih zelenih povr{ina.

Geodetska slu`ba
Urbanisti~ka slu`ba

Bud`et op{tine

Provera stanja u katastru.

Geodetska slu`ba

Bud`et op{tine

Provera tretmana zelenih povr{ina u

Urbanisti~ka sluprostorno-planskoj i urbanisti~koj
`ba
dokumentaciji.

Bud`et op{tine

Izrada urbanisti~ke dokumentacije

kojom se razgrani~avaju javne zelene povr{ine od ostalih namena.

Zavod za urbanizam

30.000 evra

Dono{enje odluke o osnivanju posebne radne jedinice (PRJ) za staranje o javnim zelenim povr{inama.

SO B. Topola

Bud`et op{tine

Dono{enje odluke o poveravanju

poslova staranja o javnim zelenim
SO B. Topola
povr{inama posebnoj radnoj jedinici
(PRJ).

Bud`et op{tine

Faza
rada

Termin-plan implementacije
godina prva

godina druga

1
2
3
4
5
6

162

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

godina tre}a

god. 4

DETALJNI PLAN IMPLEMENTACIJE AKTIVNOSTI

Oblast

ZELENE POVR[INE

Aktivnost

Z-3

Naziv aktivnosti

Dono{enje odluka o daljem suzbijanju ambrozije

Lokacija

SO B. Topola

Cilj

Stvaranje efikasnijih uslova za dalje suzbijanje ambrozije

Komentar
Odgovorna
organizacija

Faze rada:

Orijentaciona
vrednost

Analiza dosada{njih aktivnosti koordinacionog tela za suzbijanje ambrozije.

SO B. Topola

Bud`et op{tine

Dono{enje odluke o daljem na~inu prikupljanja podataka o ra{irenosti ambro- SO B. Topola

zije u op{tini.

Bud`et op{tine

Uspostavljanje saradnje, me|usobnog

usagla{enja planova delovanja i razmene informacija sa susednim op{tinama.

Bud`et op{tine

SO B. Topola

Faza
rada

Termin-plan implementacije
godina prva

godina druga

godina tre}a

god. 4

1
2
3
DETALJNI PLAN IMPLEMENTACIJE AKTIVNOSTI
Oblast

ZELENE POVR[INE

Aktivnost

A-1

Naziv aktivnosti

Provera stanja zauze}a zemlji{ta namenjenog za arboretume

Lokacija

SO B. Topola i mesne zajednice

Cilj

Utvr|ivanje stanja na terenu

Komentar

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

163

Faze rada:

Odgovorna
organizacija

Orijentaciona
vrednost

Identifikacija lokacija u projektu i

katastru.

Stru~ne slu`be
SO B. Topola
Geodetska slu`ba

Bud`et op{tine

Identifikacija lokacija na terenu.

Stru~ne slu`be
SO B. Topola
Geodetska slu`ba

Bud`et op{tine

Priprema izve{taja o stanju zauze}a

terena

Stru~ne slu`be
SO B. Topola

Bud`et op{tine

Faza
rada

Termin-plan implementacije
godina prva

godina druga

godina tre}a

god. 4

1
2
3

DETALJNI PLAN IMPLEMENTACIJE AKTIVNOSTI

Oblast

ZELENE POVR[INE

Aktivnost

A-2

Naziv aktivnosti

Osnivanje posebne radne jedinice za upravljanje JZP

Lokacija

Stru~ne slu`be SO B. Topola

Cilj

Stvaranje efikasnijih formi upravljanja javnim zelenim

povr{inama

Komentar

Faze rada:

164

Odgovorna
organizacija

Priprema re{enja o sistematizaciji,

Stru~ne slu`be SO
pravima i obavezama posebne radne
B.Topola
jedinice.

Prijem i edukacija budu}ih stu~njaka

Posebna radna
na poslovima upravljanja javnim zejedinica (PRJ)
lenim povr{inama

Obezbe|enje prostora i tehni~kih

sredstava za PRJ.

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

Posebna radna
jedinica (PRJ)

Orijentaciona
vrednost

Bud`et op{tine

5.000 evra

35.000 evra

Faza
rada

Termin-plan implementacije
godina prva

godina druga

godina tre}a

god. 4

1
2
3
DETALJNI PLAN IMPLEMENTACIJE AKTIVNOSTI
Oblast

ZELENE POVR[INE

Aktivnost

A-3

Naziv aktivnosti

Osnivanje ~uvarske slu`be za nadzor javnih zelenih povr{ina

Lokacija

Stru~ne slu`be SO B. Topola

Cilj

Stvaranje efikasnijih formi za{tite javnih zelenih povr{ina

Komentar
Odgovorna
organizacija

Faze rada:

Orijentaciona
vrednost

Dono{enje re{enja o osnivanju, pravima i obavezama ~uvarske slu`be.

Stru~ne slu`be SO
B.Topola

Prijem i edukacija budu}ih ~uvara

javnih zelenih povr{ina.

Posebna radna
jedinica (PRJ)

2.000 evra

Terenski rad ~uvara.

Posebna radna
jedinica (PRJ)

7.200 evra/god.

Faza
rada

Termin-plan implementacije
godina prva

godina druga

Bud`et op{tine

godina tre}a

god. 4

1
2
3

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

165

DETALJNI PLAN IMPLEMENTACIJE AKTIVNOSTI

Oblast

ZELENE POVR[INE

Aktivnost

A-4

Naziv aktivnosti

Uspostavljanje saradnje korisnika javnih zelenih povr{ina

Lokacija

SO B. Topola, Mesne zajednice

Cilj

Usgla{eno ure|enje i kori{}enje javnih zelenih povr{ina

Komentar
Odgovorna
organizacija

Faze rada:

Provera i evidentiranje stanja koriPosebna radna

snika javnih zelenih povr{ina na licu
jedinica (PRJ)
mesta.

Definisanje prava i obaveza zemlji{no-knji`nih korisnika javnih zelenih povr{ina.

Uspostavljanje saradnje svih zemlji{no-knji`nih korisnika pojedinih delova javnih zelenih povr{ina (JZP).

Faza
rada

Termin-plan implementacije
godina prva

3.200 evro

Stru~ne slu`be
Posebna radna
jedinica (PRJ)
Posebna radna
jedinica (PRJ)
Zemlji{no-knji`ni
korisnici JZP

godina druga

Orijentaciona
vrednost

Bud`et op{tine

6.500 evro

godina tre}a

god. 4

1
2
3
DETALJNI PLAN IMPLEMENTACIJE AKTIVNOSTI

166

Oblast

ZELENE POVR[INE

Aktivnost

A-5

Naziv aktivnosti

Organizovanje daljeg rada na suzbijanju ambrozije

Lokacija

Koordinaciono telo

Cilj

Stvaranje efikasnijih formi suzbijanja ambrozije

Komentar

Nastavak dosada{njih aktivnosti

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

Odgovorna
organizacija

Faze rada:

Orijentaciona
vrednost

Organizovanje operativnih grupa za

brzo i pravovremno delovanje na
ugro`enim podru~jima.

Koordinaciono
telo

1.000 evra

Edukativne aktivnosti na upoznavanju

stanovni{tava sa podacima o ambroziji Koordinaciono
i merama za njeno suzbijanje i iskore- telo
njivanje.

5.000 evra

Kontrola izvr{enja zadataka operativne grupe za brzo delovanje.

Kontrola ponovne pojave ambrozije na Inspekcijski

ugro`enim podru~jima.
organi

Faza
rada

Termin-plan implementacije
godina prva

Koordinaciono
telo, inspekcijski
organi

godina druga

1.000 evra/god.

Bud`et op{tine

godina tre}a

god. 4

1
2
3
4

DETALJNI PLAN IMPLEMENTACIJE AKTIVNOSTI

Oblast

ZELENE POVR[INE

Aktivnost

T-1

Naziv aktivnosti

Pripremni radovi i podizanje arboretuma

Lokacija

Planirane lokacije u 4 mesne zajednice

Cilj

Pobolj{anje stanja javnih zelenih povr{ina u op{tini

Komentar
Faze rada:

Odgovorna
organizacija

Orijentaciona
vrednost

Ure|enje lokacija za sadnju zelenila.

Posebna radna
jedinica (PRJ)

1.600 evra

Nabavka sadnica za podizanje arboretuma.

Posebna radna
jedinica (PRJ)

2.500 evra

Sadnja sadnica na odre|enim lokacijama

Posebna radna
jedinica (PRJ)

3.200 evra

Odr`avanje zelenila

Posebna radna
jedinica (PRJ)

2.200 evra

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

167

Faza
rada

Termin-plan implementacije
godina prva

godina druga

godina tre}a

god. 4

1
2
3
4

DETALJNI PLAN IMPLEMENTACIJE AKTIVNOSTI

Oblast

ZELENE POVR[INE

Aktivnost

T-2

Naziv aktivnosti

Plan podizanja vetroza{titnih pojaseva za narednu godinu

Lokacija

Sve mesne zajednice

Cilj

Pobolj{anje stanja javnih zelenih povr{ina u op{tini

Komentar
Odgovorna
organizacija

Faze rada:

Analiza (finansijskih) mogu}nosti podizanja vetroza{titnih pojaseva u narednoj godini.

Posebna radna
jedinica (PRJ)

2.000 evra

Priprema operativnih planova sadnje

zelenila.

Posebna radna
jedinica (PRJ)

2.000 evra

Priprema i raspisivanje tendera za izvo|enje radova.

Posebna radna
jedinica (PRJ)

2.000 evra

Obezbe|enje sredstava i ugovaranje

radova

Posebna radna
jedinica (PRJ)

2.000 evra

Faza
rada

Termin-plan implementacije
godina prva

1
2
3
4

168

Orijentaciona
vrednost

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

godina druga

godina tre}a

god. 4

DETALJNI PLAN IMPLEMENTACIJE AKTIVNOSTI

Oblast

ZELENE POVR[INE

Aktivnost

T-3

Naziv aktivnosti

Ure|enje javnih zelenih povr{ina

Lokacija

Sva naselja u op{tini

Cilj

Pobolj{anje stanja javnih zelenih povr{ina u op{tini

Komentar
Odgovorna
organizacija

Faze rada:

Orijentaciona
vrednost

^i{}enje javnih zelenih povr{ine od

podrasta, suvih stabala, polomljenih
grana i korovskih biljaka.

Posebna radna
jedinica (PRJ)

6.000

Ure|enje zapu{tenih povr{ina u cen- Posebna radna

tralnim zonama naselja.
jedinica (PRJ)

12.000

Faza
rada

Termin-plan implementacije
godina prva

godina druga

godina tre}a

god. 4

1
2
DETALJNI PLAN IMPLEMENTACIJE AKTIVNOSTI
Oblast

ZELENE POVR[INE

Aktivnost

T-4

Naziv aktivnosti

Utvr|ivanje stanja javnih zelenih povr{ina

Lokacija

Sva naselja u op{tini

Cilj

Stvaranje stru~ne osnove za srednjoro~ne i dugoro~ne

aktivnosti

Komentar

Rezultat ove aktivnosti treba da bude racionalno tro{enje sredstava

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

169

Odgovorna
organizacija

Faze rada:

Orijentaciona
vrednost

Prikupljanje i analiza celokupne

dokumentacije o zelenim povr{inama.

Posebna radna jedinica

(PRJ)

20.000 evra

Ustanovljavanje katastra javnih

zelenih povr{ina na teritoriji cele
op{tine B.Topola.

Posebna radna jedinica

Geodetska slu`ba
Stru~na organizacija

10.000 evra

Detaljno snimanje (manual valorizacije) podru~ja, grupacija i pojeStru~na organizacija

dinih primeraka vrednog zelenila
u okviru javnih zelenih povr{ina.
Priprema plana i programa ure|enja i odr`avanja javnih zelenih Posebna radna jedinica
povr{ina.
Dono{enje plana i programa ure|enja i odr`avanja javnih zelenih
povr{ina.

15.000 evra

1.000 evra
Bud`et
op{tine

SO B. Topola

Faza
rada

Termin-plan implementacije
godina prva

godina druga

godina tre}a

1
2
3
4
5
DETALJNI PLAN IMPLEMENTACIJE AKTIVNOSTI

170

Oblast

ZELENE POVR[INE

Aktivnost

T-5

Naziv aktivnosti

Suzbijanje i iskorenjivanje ambrozije

Lokacija

Teritorija cele op{tine

Cilj

Za{tita stanovni{tva od polenske alergije

Komentar

Aktivnost se sprovodi u du`em nizu godina

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

god. 4

Odgovorna
organizacija

Faze rada:

Orijentaciona
vrednost

Priprema katastra rasprostranjenosti

ambrozije u op{tini.

Koordinaciono
telo

4.000 evra

Nabavka opreme (kosilica i motornih

~ista~a) za operativnu grupu za brzo
delovanje.

Komunalno
preduze}e

3.500 evra

Ko{enje ambrozije

Komunalno
preduze}e

9.000 evra/god.

Permanentno a`uriranje katastra rasprostranjenosti ambrozije u op{tini.

Koordinaciono
telo

1.000 evra/god.

Faza
rada

Termin-plan implementacije
godina prva

godina druga

godina tre}a

god. 4

1
2
3
4

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

171

172

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

DODATAK - SLIKE U BOJI

Prilog 1

Prilog 2

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

173

Prilog 3

Slika 3.22
Rasprostranjenost ambrozije oko
Zobnati~kog
jezera
(tekst na str.
148)

Slika 3.21 Rasprostranjenost ambrozije u Ba~koj Topoli

(tekst na str. 148)

174

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

Slika 5.1 Uticaj vetroza{titnih pojaseva na mikroklimu zavetrene strana (tekst na str. 151)

Slika 5.2. Delovanje polena na ~oveka (tekst na str. 155)

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI

175

CIP - Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd
502/504(497.113)
LEAP Ba~ka Topola : tehni~ki
izve{taji / [Hristina Stevanovi} ^arapina ...
[et al.]. - Ba~ka Topola : Op{tina Ba~ka
Topola ; [Beograd]: Regionalni centar za
`ivotnu sredinu za Centralnu i Isto~nu
Evropu, Kancelarija u SCG, 2005
(Beograd : Colorgrafx). - 176 str. : ilustr. ;
30 cm
Tira` 500. - Bibliogtafija uz svako poglavlje.
ISBN 86-7550-041-6 (RC)
1. Stevanovi} ^arapina, Hristina
a) @ivotna sredina - Za{tita - Ba~ka
Topola
COBISS.SR-ID 127328268

LEAP - BA^KA TOPOLA,

TEHNI^KI IZVE[TAJI