24.03.21. Ekologija Prirodnih Resursa - SKRIPTA

VISOKA ŠKOLA TEHNIĈKIH STRUKOVNIH
STUDIJA ĈAĈAK
SKRIPTA
Ĉaĉak, 2020
SADRŽAJ
1. UVOD ................................................................................................................................................... 3
1.1. Prirodni resursi ................................................................................................................................... 4
2. NEOBNOVLJIVI RESURSI .................................................................................................................... 9
2.1. Osnovni energetski resursi-nafta, ugalj, zemni gas ............................................................................ 9
2.2. Neobnovljivi resursi Srbije (rude, ugalj, nafta i gas) ....................................................................... 11
3.TRAJNI RESURSI .................................................................................................................................. 15
3.1. Solarna energija ............................................................................................................................... 15
3.2. Energija vetra ................................................................................................................................... 17
3.3. Energija biomase .............................................................................................................................. 19
3.4. Geotermalna energija ....................................................................................................................... 24
4. OBNOVLJIVI RESURSI ....................................................................................................................... 29
4.1. Voda ................................................................................................................................................. 29
4.1.1. Znaĉaj vode ............................................................................................................................... 33
4.1.2. Potrošnja i ugroţenost vode ...................................................................................................... 35
4.1.3. Resursi vode u Republici Srbiji ............................................................................................... 36
4.1.4. Dejstvo vode na zdravlje ljudi .................................................................................................. 36
4.1.5. Mere za zaštitu voda ................................................................................................................. 38
4.1.6. Zaštita od štetnog dejstva vode ................................................................................................. 38
4.1.7. Mapiranje podruĉja sklonih poplavama i klizištima ................................................................. 41
4.1.8.Koncentrisani izvori zagaĊenja .................................................................................................. 42
4.2. Vazduh ............................................................................................................................................. 46
4.2.1. ZagaĊenje i zaštita vazduha ...................................................................................................... 51
4.3. Biodiverzitet..................................................................................................................................... 58
4.4. Zemljište .......................................................................................................................................... 59
4.4.1. Kategorije oštećenja zemljišta .................................................................................................. 61
4.4.1.1. Degradacija zemljišta ............................................................................................................. 61
4.4.1.2. Destrukcija zemljišta .............................................................................................................. 63
4.4.2. Vrste kontaminacija zemljišta ................................................................................................... 67
4.4.3. Zemljište kao uslov za razvoja ekološke poljoprivrede ............................................................ 71
5. PREGLED UPRAVLJANJA PRIRODNIM RESURSIMA U SRBIJI .................................................. 80
5.1. Uvod: Opšte informacije o zemlji ........................................................................................................ 80
5.2.Ocena sektora šumarstva ................................................................................................................... 81
Ekologija prirodnih resursa
5.2.1. Šumski resursi i upravljanje ...................................................................................................... 81

5.2.2. Šume kao podrška ruralnim zajednicamaVlasniĉka struktura šumskog zemljišta .................... 85
5.2.3. Podsticanje konkurentnosti sektora šumarstva i lanci dodatevrednosti .................................... 87
5.2.4.Zaštita šuma i unapreĊivanje ekosistemskih usluga ................................................................... 91
5.2.5. Institucionalno ureĊenje sektora šumarstva, pravno i politiĉkoupravljanje .............................. 93
5.2.6. Osnova znanja o šumama .......................................................................................................... 95
5.3. Ocena sektora voda .......................................................................................................................... 96
5.3.1. Vodni resursi i politika u zemlji ................................................................................................ 96
5.3.2. Upravljanje reĉnim slivovima ............................................................................................. 97
5.3.3. Upravljanje poplavama ............................................................................................................. 99
5.3.4. Kvalitet vode ........................................................................................................................... 102
5.3.5. Potraţnja za vodom ................................................................................................................. 105
5.3.6. Institucionalna struktura sektora voda, zakonski okvir i politike............................................ 107
5.4. Ocena upravljanja zemljištem ........................................................................................................ 110
5.4.1. Podaci o stanju zemljišta ......................................................................................................... 110
5.4.2. Monitoring zemljišta ............................................................................................................... 110
5.4.3. Degradacija zemljišta .............................................................................................................. 112
5.4.4. Institucionalna struktura za upravljanje zemljištem, pravni i politiĉkiokvir ........................... 116
5.5. Pregled projekata za upravljanje šumama/vodama/zemljištem/prirodnim resursima u zemlji ...... 119
5.6. Ocena glavnih kretanja i nedostataka uupravljanju prirodnim resursima ...................................... 120
5.7. Zakljuĉci (status quo, trendovi i nedostaci upogledu sva tri prirodna resursa) .............................. 124
5.8. Preporuke za integrisano upravljanje/meĊuresornu saradnju za šumske, vodne izemljišne resurse u
Srbiji...................................................................................................................................................... 126
5.9. Preporuke u vezi sa nastavkom aktivnosti naunapreĊivanju integrisanog upravljanjanacionalnim
resursima u Srbiji .................................................................................................................................. 128
6.STANJE ŠUMSKIH, ZEMLJIŠNIH I VODENIH RESURSA U JIE .................................................. 132
6.1 Uvod................................................................................................................................................ 132
6.2. Stanje šumskih resursa u JIE .......................................................................................................... 132
6.2.1. Šumsko podruĉje prema reţimu upravljanja i zaštite.............................................................. 132
6.2.2. Šumski fond, prirast i seĉa i koliĉina reserve ugljenika .......................................................... 134
6.2.3. Tipovi šuma i vlasništva po reţimu upravljanja ..................................................................... 135
6.2.4. Zdravstveno stanje šuma i naneta šteta ................................................................................... 136
6.3. Stanje vodnih resursa u JIE ............................................................................................................ 137
1
6.3.1. Upravljanje reĉnim slivovima ................................................................................................. 138

6.3.2. Upravljanje poplavama ........................................................................................................... 138
6.3.3. Kvalitet vode ........................................................................................................................... 141
6.3.4. Potraţnja za vodom ................................................................................................................. 144
6.4. Stanje zemljišnih resursa u JIE ...................................................................................................... 145
6.4.1. Degradacija zemljišta .............................................................................................................. 146
6.4.2. Monitoring zemljišta ............................................................................................................... 148
6.5. Društveno-ekonomski aspekti i glavni izazovi .............................................................................. 149
6.5.1. Zaposlenost u šumarskom sektoru .......................................................................................... 149
6.5.2. Struktura zarade i prihodi drţavnih šumarskih preduzeća ...................................................... 150
6.5.3. Javno i meĊunarodno finansiranje i ulaganje .......................................................................... 152
6.5.4. Šumski proizvodi i usluge ....................................................................................................... 153
6.5.5. Doprinos šumarskog sektora BDP-u ....................................................................................... 155
6.5.6. Trgovinski bilans..................................................................................................................... 156
6.5.7. Nelegalna seĉa......................................................................................................................... 157
6.5.8. Upravljanje poplavama ........................................................................................................... 160
6.5.9. Završne odredbe: institucionalno okruţenje gazdovanja prirodnimresursima ........................ 161
7.PREGLED POLITIKE EU ZA UPRAVLJANJE ŠUMSKIM, VODENIM I ZEMLJIŠNIM
RESURSIMA ............................................................................................................................................ 163
7.1. Politike i instrumenti za šumarstvo u EU....................................................................................... 163
7.2. Politike i instrumenti za vode u EU ............................................................................................... 167
7.3. Politike i instrumenti za zemljište u EU......................................................................................... 168
7.4. Ispunjavanje zahteva EU u zemljama/teritorijama JIE .................................................................. 169
8.LITERATURA ...................................................................................................................................... 174
2
1. UVOD
Prirodni kapital se definiše kao ukupna koliĉina prirodnih resursa: obradivo zemljište,
pašnjaci, površine pod šumama, zaštićena podruĉja, biodiverzitet i neobnovljivi resursi (nafta,
prirodni gas, ugalj, rude).Raspoloţivost, kvalitet i struktura prirodnih resursa uslovljavaju odrţivi
razvoj jedne drţave.
Prirodni resursi su opšte dobro i zajedniĉko bogatstvo. Njihovo korišćenje, privredna
primena i ekonomska valorizacija treba da budu planski usmereni i namenski kontrolisani. Bez
obzira na vrstu, strukturu i pojedinaĉne koliĉine, oni su osnov za predstojeći privredni i
ekonomski razvoj Srbije. Svakako, postoji deo koji mora ostati izvan ekonomskih i privrednih
tokova i koji treba da bude saĉuvan za sadašnje i buduće generacije. To posebno vaţi za
neobnovljive prirodne resurse. Generalni pristup prirodnim resursima Srbije mora da obuhvati
definisanje politike i strategije njihovog odrţivog korišćenja, kao i definisanje zakonodavno-
pravnog okvira za njihovo efikasno sprovoĊenje.
Prirodnim resursom obiĉno nazivamo sve što potiĉe od Zemlje – zemljište, biljke,
ţivotinje, vodu, drvo, naftu, metale i dr. Koristimo ih u vrlo razliĉite svrhe, kao što su
proizvodnja najraznovrsnijih proizvoda vaţnih za svakodnevni ţivot, zatim za dobijanje
elektriĉne energije, gajenje useva, voţnju automobila i dr. Sve što jedemo, koristimo ili
kupujemo predstavlja ili prirodni resurs ili je nastalo od njega.
Prirodni resursi su svuda oko nas, a zbog rastućih potreba mi ih vrlo brzo iskorištavamo.
Mnogi se iscrpljuju brţe nego što mogu biti nadomešteni novim. Moramo obratiti paţnju na
ĉinjenicu da će se neki od njih u potpunosti iscrpeti ukoliko ne smanjimo potrošnju, što je
ozbiljan problem, jer ţivi svet zavisi od ovih resursa.
Prirodni resursi obuhvataju dve velike grupe:
I - osnovni prirodni resursi koji su neophodni za opstanak i razvoj ţivota na planeti, a to su
biološki sistemi Zemlje, zemljište, podzemne i površinske vode, atmosfera, okeani i dr.
II - resursi koji se koriste za razvoj i napredak ljudske kulture i civilizacije, odnosno za
obezbeĊivanje prosperiteta ljudskog društva. Eksploatišu se i preraĊuju u proizvodnim
procesima, pri ĉemu se koriste materijali biološkog porekla: drvo, metali i nemetali, prirodni
energetski resursi.
3
Koji se delovi prirode javljaju kao prirodni resursi zavisi, izmeĊu ostalog, od dostignutog
nivoa razvijenosti tehnike i tehnologije, od ekonomskih mogućnosti i celishodnosti korišćenja, i
stepena istraţenosti i poznavanja resursa. Uobiĉajena generalna podela prirodnih resursa, kod nas
i u svetu, jeste podela na iscrpljive i praktiĉno neiscrpljive, dok se iscrpljivi dele na obnovljive i
neobnovljive.
U sagledavanju i izdvajanju prirodnih resursa zapaţa se klasifikovanje razliĉitih grupa,
vrsta i pojedinaĉnih tipova resursa. U generalnoj analizi i naĉelnom prikazu prirodnih resursa
Srbije obuhvatićemo najširu lepezu resursa, koja neće biti opterećena striktnim praćenjem
prikazanih klasifikacija:
 zemljište kao resurs,
 vodeni resursi,
 šumski resursi,
 mineralni resursi,
 obnovljivi izvori energije,
 tehnogene sirovine kao resursi,
 sekundarne sirovine kao resursi,
 vazdušni resursi,
 biljni resursi,
 ţivotinjski svet,
 lov i ribolov
 stoĉarski resursi,
 voćarstvo,
 nacionalni parkovi,
 pećine, lagumi i podzemni svet,
 odrţivo korišćenje prirodnih resursa
1.1. Prirodni resursi
Pojam ''prirodni resurs'' obuhvata sve ono što potiĉe od prirode i predstavlja opšte
bogatstvo, te ima upotrebnu vrednost. Direktnu upotrebnu vrednost imaju mineralne sirovine,
vode, šume, zemljišta, a indirektnu upotrebnu vrednost imaju klima i reljef, jer predstavljaju
4
uslove za razvoj nekih drugih ekonomskih delatnosti (Milanović, 2009). Sinonim za prirodno
bogatstvo je prirodni potencijal, koji je znatno širi termin i obuhvata sve prirodne izvore i uslove.
Oni oznaĉavaju sva materijalna dobra koja ĉovek koristi: rude, ugalj, šume, biodiverzitet, klima i
reljef. Kada ĉovek poĉne da koristi ova dobra ona postaju resurs koji ima svoju ekonomsku
vrednost.
Termin resursa je francuskog porekla jer ressoirce znaĉi izvor, pa se moţe reći da se
prirodni resursi odnose na prirodna dobra koja su u funkciji za privedena korišćenja. U prirodne
resurse se ubrajaju sve vrste voda (za piće, industriju, energetiku, ribolov, navodnjavanje i
saobraćaj), zemljište (kao osnova za proizvodnju hrane ili kao materijal za industriju), nalazišta
mineralnih sirovina i šume, kao i sve druge materije koje mogu biti ukljuĉene u proizvodnju, kao
sunĉeva energija i energija vetra. Prirodni resursi su uslovljeni prirodnim faktorima, kao što su
elementi geografske sredine (klima, reljef, zemljište, sunĉeva toplota, atmosferske padavine,
blizina vode za navodnjavanje), koji se ne mogu neposredno koristiti, ali bez njihovog uĉešća
neke proizvodnje nisu moguće. Prirodni uslovi su neophodni za opstanak ĉoveka, društva i
ekonomije.
Oni ispoljavaju svoj uticaj nezavisno od volje ĉoveka, a samo je pitanje u kojoj meri će to
on iskoristiti u stvaranju novih vrednosti. Ne postoji jasna granica šta su prirodni uslovi, a šta su
prirodni resursi, jer neki elementi prirode mogu da budu uslovi, a u nekim situacijama mogu biti
resursi. Tako, na primer, vodne mase mogu biti uslov za plovidbu, ribolov, navodnjavanje, a
kada se na njima izgrade hidroelektrane, tada postaju uslov za dobijanje energije. Morske vode
su uslov za ribolov, saobraćaj, ali ako se iz njih ekslpoatiše so, tada postaju resurs-izvor.
Zemljište, strogo uzevši, nije resurs, jer nije izvor energije za industriju, ali je, isto tako, izvor
mnogih hraniva koja su potrebna za gajenje biljaka, šuma koje predstavljaju izvor hrane i
sirovine za industrijsku upotrebu.
Prema definicijama razliĉitih istraţivaĉa moţe se zakljuĉiti da su svi istog stava, da
resursi predstavljaju dinamiĉku kategoriju koja se menja u prostoru i vremenu. Oni predstavljaju
odreĊene komponente koje su izvor većeg ili manjeg broja korisnih suspstanci i energije.
Prirodne resurse ĉovek transformiše i prilagoĊava svojim potrebama pri ĉemu ih menja.
Prirodni resursi i prirodni uslovi predstavljaju prirodno bogatstvo, koje je opisna
vrednosna jedinica za prirodni potencijal. Prirodni potencijal predstavljaju prirodni resursi sa
rezervama prirodnih dobara i prirodnih uslova koji ĉoveku mogu biti od koristi ili to već jesu, tj.
5
mineralne sirovine, vode, zemljište sa vegetacijom i prirodni uslovi. Njihovo korišćenje,

privredna primena i ekonomska valorizacija treba da budu planski usmereni i namenski
kontrolisani. Bez obzira na vrstu, strukturu i pojedinaĉne koliĉine, oni su osnov za predstojeći
privredni i ekonomski razvoj Srbije. Svakako, postoji deo koji mora ostati izvan ekonomskih i
privrednih tokova i koji treba da bude saĉuvan za sadašnje i buduće generacije. To posebno vaţi
za neobnovljive prirodne resurse. Generalni pristup prirodnim resursima Srbije mora da obuhvati
definisanje politike i strategije njihovog odrţivog korišćenja, kao i definisanje zakonodavno-
pravnog okvira za njihovo efikasno sprovoĊenje. Koji se delovi prirode javljaju kao prirodni
resursi zavisi, izmeĊu ostalog, od dostignutog nivoa razvijenosti tehnike i tehnologije, od
ekonomskih mogućnosti i celishodnosti korišćenja, i stepena istraţenosti i poznavanja resursa.
Za termin ''prirodni resursi'' ili izvori, nema dileme da su to dobra koja su privedena
korišćenju, ali postavlja se pitanje šta su to prirodne rezerve. Rezerve predstavljaju resurse koji
su poznati i dostupni za ekonomsku eksploataciju, sa postojećom tehnologijom i po trenutnim
cenama. Dakle rezerve predstavljaju potencijale koji u svakom trenutku mogu postati resursi,
zavisno od svrishodnosti njihovog korišćenja. Procene rezervi zavise, takoĊe, od uslova
eksploatacije (tehnologije i cene). Projektovane rezerve podrazumevaju onaj deo resursa koji je
moguće i ekonomski opravdano eksploatisati u nekom optimalnom roku (oko 50 godina) novom
tehnologijom.
Prema stepenu geološke istraţenosti rezerve se dele na:
 A - Dokazane (stepen istraţenosti 80-100%);
 B - Verovatne (stepen istraţenosti 60-80%);
 C1 - Uoĉene (otkrivene) (40-60%);
 C2 - Zakljuĉene (20-40%);
 D1 - Hipotetiĉke;
 D2 - Spekulativne.
Kategorije rezervi od A do C1 su pogodne za aktivizaciju, dok su od C2 do D uslovno
pogodne, nemaju neki poseban znaĉaj (po ovim kategorijama se rezerve oznaĉavaju u
statistiĉkim publikacijama).
Prema stepenu ekonomiĉnosti rezerve se dele na:
 Rentabilne ili bilansne (iskoristivost rezervi preko 90%),
 Uslovno rentabilne,
6
 Paramarginalne (pogodne za aktivaciju u roku od 25 god. sa stepenom iskoristivosti od

50 - 90%),
 Marginalne (pogodne za aktiviranje u roku od 60 god. sa stepenom ekonomiĉnosti od
10-50%),
 Nerentabilne ili vanbilansne (sa stepenom ekonomiĉnosti ispod 10%).
Kriterijumi za klasifikaciju resursa mogu biti razliĉiti, ali temelj svih klasifikacija je
racionalno upravljanje, odnosno, racionalna eksploatacija prirodnog bogatstva. Kao kriterijumi
za klasifikaciju prirodnih resursa uzimaju se pripadnost, trajnost, funkcionalnost, ekonomiĉnost,
obnovljivost i poloţaj. Na osnovu toga usvojen je osnovni kriterijum za klasifikaciju prirodnih
resursa, kao prirodno - ekonomski kriterijum.
Prema tom kriterijumu sve prirodne resurse moţemo klasifikovati kao:
1) prirodne,
2) ekonomske,
3) kombinovane.
Svi prirodni resursi su delovi odgovarajućih prirodnih ciklusa geoloških, hidroloških,
sedimentnih, atmosferskih, bioloških. U prirodne resurse svrstavaju se resursi prema odreĊenim
zemljinim sverama po pripadnosti:
 prirodni resursi atmosfere,
 prirodni resursi litosfere - zemljine kore (mineralne sirovine i zemljište),
 prirodni resursi hidrosfere (kopnene vode i okeani),
 prirodni resursi biosfere (flora i fauna genetiĉki resursi sa organizmima njihovim
delovima i populacijama.
Ekonomska klasifikacija prirodnih resursa zasniva se na mogućnostima njihovog
korišćenja i moţe biti klasifikovana kao:
1) materijalni (rezerve nekog, manje ili više ograniĉenog materijalnog dobra koje koristi
ĉovek i ĉija se koliĉina moţe kvantifikovati i ĉije zalihe su ograniĉene, kao npr. nafta, ugalj,
obradivo zemljište, rude),
2) nematerijalni (neka dobra koja postoje u prirodi i koja ĉovek koristi, npr. lepota
pejzaţa, ali se ne moţe teorijski izraziti njihov limit, jer u degradiranoj sredini mogu biti
razoreni).
7
Dalja klasifikacija resursa moguća je prema sastavu i poreklu, na organske i neorganske.

Najznaĉajnija klasifikacija prirodnih resursa je prema njihovom trajanju, što je u suštini
kriterijuma ekonomskog karaktera. Prema ovoj klasifikaciji, sve prirodne resurse moţemo
svrstati u dve grupe:
1. Neobnovljivi resursi (mineralne sirovine ili mineralni resursi),
2. Obnovljivi resursi (zemljište,voda, flora, fauna na kopnu i moru).
Ovde se svrstavaju energija vetra i sunca kao obnovljivi energetski izvori, ali za sada
malo korišćeni. Rudarska industija koja se bavi eksplotacijom i preradom mineralnih sirovina,
danas je na samom vrhu aktivnih zagaĊivaĉa vodenih tokova, zemljišta i vazduha. Eksplotacija
mineralnih sirovina znaĉi neposredno i posredno delimiĉno, trajno ili privremeno, uništavanjem
drugih prirodnih resursa (zemljišta, vode, vazduh). Klasifikacija prirodnih resursa u Evropskoj
Uniji obuhvata podelu na iscrpljive i neiscrpljive, a u okviru svake od njih izdvajaju se
obnovljivi i neobnovljivi. Neiscrpljivi obnovljivi resursi su:
a) dispergovani resursi: solarni, vetar, talasi i padavine,
b) akumulirajući resursi: vazduh i okeani.
Iscrpljivi obnovljivi resursi su:
a) biološki resursi: šume, riblji fond i biomasa,
b) kumulirajući resursi: slatkovodni baseni, izdani i zemljište.
Uobiĉajena generalna podela prirodnih resursa, kod nas i u svetu, jeste podela na iscrpljive i
praktiĉno neiscrpljive, a prema kriterijumu ljudskog merila vremena razliĉitog trajanja je kao na
slici 1.
Slika 1. Klasifikacija prirodnih resursa
8
2. NEOBNOVLJIVI RESURSI
2.1. Osnovni energetski resursi-nafta, ugalj, zemni gas
Nafta, ugalj, zemni gas su konvencionalni izvori energije i danas moţda jedini koji su
najviše u elspoataciji. Ovi resursi dobijaju se dugim razgraĊivanjem u prirodi koji su spori i
dugotrajni ciklusi (izraţeni ĉak u milionima godina). Za ĉoveka praktiĉno predstavljaju cikluse
neobnovljivih resursa (mineralne sirovine ili mineralni resursi). Oni se mogu obnavljati u dugim
geološko, fiziĉkim i hemijskim procesima, tokom dugog niza godina (do nekoliko milijardi
godina). Mineralne sirovine su materije neorganskog ili organskog porekla, koje u zavisnosti od
stepena tehnologije u eksploataciji, mogu da se koriste u prirodnom stanju ili nakon prerade.
Mineralne sirovine klasifikuju se uglavnom prema naĉinu nastanka ili prema nameni, ali
najĉešće se mogu podeliti na:
1. Metalne sirovine rude iz kojih se dobijaju metali. Te rude se mogu svrstati u crne,
obojene, retke, plemenite, zavisno od metala koji će se iz njih dobijati,
2. Nemetalne sirovine koje danas imaju veliku primenu u hemijskoj industriji u
poljoprivredi, tehnološkoj industriji, staklarskoj, vatrostalnoj, abrazivnoj itd. To su uglavnom
soli kalijuma, natrijuma, sumpor, zeolit, glina, pešĉari, gips, kreĉnjaci, stene, kvarcni pesak,
kaolin, grafit, talk, magnezit, hromit itd., kao i drago kamenje: dijamant, rubin, malahit i dr,
3. Energetske sirovine za dobijanje goriva su: nafta, ugalj i zemni gas. Nafta ima vodeće
mesto u svetskoj energetskoj privredi. Njeno uĉešće u strukturi potrošnje energenata je u stalnom
porastu.
Nafta- Na poĉetku XX veka (1900. godine) uĉešće nafte u energetskoj strukturi bilo je
3%, krajem veka (1972) 41,5%, a poĉetkom XXI veka (2004) uĉešće nafte iznosilo je 48%.
Naftni proizvodi ĉine 50-95% komercijalnih potreba. Procenjije se da ukupna svetska potrošnja
nafte moţe se povećati na 70 miliona barela dnevno. Procnjuje se, da ukoliko bi se nastavio
ovakav trend korišćenja nafte, da bi dnevna potrošnja nafte do 2020. godine iznosila 100 miliona
barela po godini. Rezerve nafte definišu se kao koliĉina nafte koju je moguće komercijalno
proizvesti današnjim kapacitetima. Oĉekuje se da će udeo nafte na svetskom energetskom trţištu
pasti za 37% u 2020. godini, ĉime će i dalje biti najveći izvor energije. Nafta je danas već
ograniĉeni resurs, a smatra e da će doći vreme kada je više ne bude bilo. Rezerve nafte dovoljne
će biti za narednih 80 godina za izvoznike nafte, dok za neproizvoĊaĉe rezerve nafte moţe biti za
9
manje od 20 godina. Preradom nafte dobijaja se poţeljno gorivo i drugi proizvodi. U prvom
postupku prerade vrši se destilacija koja razdvaja komponente nafte prema taĉkama kljuĉanja.
Drugi postupak je razdvajanje dizela, benzina i mlaznih goriva pomoću katalizatora. Na kraju
treći postupak je poboljšanje kvaliteta dobijenih komponenti. Najveća leţišta nafte nalaze se u
zemljama koje su najveći izvoznici, Iran, Libija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Alţir, Indonezija,
Kuvajt, Saudijska Arabija i dr.
Ugalj-Svetske rezerve uglja su dugoroĉnije nego što su zalihe nafte i gasa. Ugalj se kao
gorivo koristi u Kini nekoliko hiljada godina. Nastaje razgradnjom drvenih materija u
anaerobnim uslovima, na visokoj temperaturi i pritisku. Shodno polaznom materijalu (drvetu) od
koga je nastao, razliĉite su koliĉine ugljenika koje se nalaze u uglju i prema kojima je ugalj
razvrstan kao treset, lignit, mrki ugalj, kameni i dr. Svet poseduje ogromne rezerve uglja, daleko
više od drugih fosilnih goriva. Ipak, skoro 90% resursa uglja su koncentrisani u ĉetiri zemlje:
bivšim drţavama SSSR-a (45%), SAD-u (24%), Kini (13%) i Australiji (6%). Bivše drţave
SSSR-a i Kina koriste ugalj oko 60% dok drugi veliki proizvoĊaĉi imaju 25% uĉešća u svojim
potrebama za energijom. Tu su Poljska, Nemaĉka, Velika Britanija, Australija, Juţna Afrika i
Indija.
Slika 2. Potrošnja uglja pre i projektovana potrošnja za period do 2025. godine
10
Najveći deo korišćenja energije je za proizvodnju elektriĉne energije. U Srbiji skoro 90%
energetskih resursa zemlje ĉini ugalj. Najveće koliĉine iskopanog uglja u Srbiji se koriste u
termoelektranama za proizvodnju elektriĉne energije. Prema sadašnjim podacima i procenama
rezerve uglja u Srbiji obezbeĊuju još samo narednih 100 godina (Magdalinović, 2006).
Neosporno je da mineralni resursi imaju vaţnu ulogu u razvoju privrede većine zemalja.
Korišćenje, odnosno eksploatacija ovih sirovina izaziva veliko zagaĊenje ţivotne sredine i
praćeno je sledećim pojavama: degradacija zemljišne površine, velika koliĉina otpada, velika
koliĉina otpadnih voda koje se ispuštaju, naftne mrlje, velike koliĉine oksida sumpora koje se
oslobaĊaju prilikom sagorevanja uglja i nafte i koje se emituju u atmosferu.
Prirodan gas zauzima u današnje vreme znaĉajan deo u strukturi energetskih izvora.
Zemni gas je fosilno gorivo koji se obiĉno formira zajedno sa naftom, pod većim pritiskom i
temperaturom, pa se ĉesto nalazi na većim dubinama nego nafta. Zemni gas moţe da se vadi kao
''nusproizvod'' prilikom eksploatacije nafte. Preteţan sastojak zemnog gasa je metan (95%).
Prirodni gas ĉini oko 20% svetskih energetskih potreba. Najveće zalihe zemnog gasa nalaze se u
Rusiji, Iranu, Turkmeniji i Kazahstanu. Zemni gas kao gorivo masovno se troši u kućama,
automobilima i fabrkima. Sagorevanjem zemnog gasa mnogo manje štetnih ugljenika se
oslobaĊa sagorevanjem u odnosu na klasiĉna goriva.
Prema koliĉini i raznovrsnosti mineralnih sirovina Srbija spada u red zemalja sa
nedovoljnim koliĉinama mineralnih sirovina. U strukturi uĉešća u energetskim sirovinama
najveći deo ĉini ugalj sa oko 85%, dok je uĉešće nafte i zemnog gasa vrlo skromno (5.3%).
Najveći potrošaĉi uglja u Srbiji su termoelektrane sa 95%, dok se preostalih 5% koliĉine uglja
koristi za grejanje stanova i industrije.
2.2. Neobnovljivi resursi Srbije (rude, ugalj, nafta i gas)
Srbija leţi na oko dva miliona tona olova i cinka, više miliona tona bakra, oko 20 tona
zlata i ĉak ĉetiri milijarde tona uglja, a gotovo sve rude, osim uglja, iskopavaće narednih godina
uglavnom privatne kompanije. Ukoliko se u sledećih deset godina otvori pet novih rudnika, kao
što je planirano, našoj zemlji bi to trebalo da donese 5 mlrd USD stranih investicija i oko 1.000
novih radnih mesta.
Multinacionalne korporacije, kao što su ameriĉki "Freeport", kanadski "Reservoir
Minerals" i britansko-australijski "Rio Tinta" uloţile su u geološka istraţivanja u Srbiji tokom
11
poslednje dve godine oko 95 mil USD. Geološke investicije povećale bi se nekoliko puta kada bi
naša zemlja taĉno znala s koliko rudnog bogatstva raspolaţe.
Procene o resursima i rezervama zlata, bakra, olova i cinka u Srbiji poznate su samo Ministarstvu
rudarstva i energetike, a u domenu su poslovne tajne. Geološki zavod Srbije poslednju detaljnu
analizu stanja rezervi mineralnih sirovina u Srbiji uradio je 2000. godine za potrebe Savezne
vlade. Kada su u pitanju olovo i cink, svi rudnici u Srbiji su gotovo iskljuĉivo u privatnom
vlasništvu, uglavnom stranaca.
Rudnici u kojima je aktivna eksploatacija olova i cinka su "Veliki majdan" kod
Ljubovije, "Rudnik" kod Gornjeg Milanovca, "Grot" kod Vranja i "Lece" kod MedveĊe. U
svakom od ovih rudnika ima nekoliko stotina hiljada tona rudnih rezervi. Kao prateće mineralne
sirovine, koje imaju vrlo visoku vrednost na trţištu, pojavljuju se zlato i srebro. U rudnicima
"Rudnik" i "Veliki majdan" u znaĉajnim koliĉinama ima srebro, a zlata i srebra ima u "Lecu",
koji je veliki potencijal. Ipak, naš najveći rudnik zlata je "Bor", koji je drţavni.
Mada laicima moţe delovati da je našoj zemlji najbolje da sama iskopava rudu i tako za sebe
ostavi najveći udeo, ipak u stvarnosti nije tako.
Svuda u svetu, osim moţda u Kini i Severnoj Koreji, eksploatacijom mineralnih sirovina
bave se privatne kompanije, a vodeću ulogu imaju rudarske multinacionalne firme. Proces od
poĉetka geoloških istraţivanja pa do prve faze eksploatacije traje izmeĊu 10 i 15 godina. I sama
preduzeća moraju mnogo da rizikuju, jer na poĉetku geoloških istraţivanja, koja nisu jeftina, ne
znaju da li će se ona završiti pronalaskom leţišta. Do sada su se sve strane i domaće kompanije
oslanjale u prvim fazama istraţivanja na podatke dobijene u periodu kada su drţava i drţavna
preduzeća finansirali osnovna i primenjena geološka istraţivanja, a to je period od 1945. do
danas.
Kako navodi profesor dr Rade Jelenković, šef Departmana za ekonomsku geologiju
Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i redovan ĉlan Akademije inţenjerskih
nauka Srbija, naša zemlja ima rezervi bakra za narednih 25 godina, dok uglja ima za skoro ceo
jedan vek.
12
Neiskorišćen potencijal
Mineralno bogatstvo Srbije se ne koristi u meri u kojoj je to stvarno moguće. Osnovni

problemi su nedostatak finansijskih sredstava za geološka istraţivanja, nedovoljna preraĊivaĉka
industrija i relativno mali broj kompanija s kadrom koji je sposoban da odgovori svim zadacima.
Zato moramo više da ukljuĉimo bogate strane firme. One su u poslednjih deset godina u
geološka istraţivanja metaliĉnih i nemetaliĉnih mineralnih sirovina, ne raĉunajući leţišta nafte i
gasa, uloţile više od 300 mil USD i zapošljavale oko 700 domaćih radnika. Od
visokoobrazovanih do nekvalifikovanih.
Prema zvaniĉnim podacima, u Srbiji je registrovano oko 350 rudarskih firmi i oko 20
preduzeća koja se bave istraţivanjem leţišta mineralnih sirovina, od gline do zlata. Ipak, kvalitet
sirovina još se ispituje.
Najpoznatija leţišta bakra u eksploataciji, s preteţno niskim sadrţajem metala i
znaĉajnim potencijalima, nalaze se u istoĉnoj Srbiji u Majdanpeku, Boru i Velikom Krivelju, a
olovno-cinkane rude na Rudniku, u "Lecu", "Velikom majdanu", "Grotu" i "Belom brdu".
Znaĉajne rezerve olova i cinka su i u "Starom Trgu" i "Kiţevku" na KiM. Zlata i srebra ima
najviše u leţištima RTB "Bor".
Postoje i poznate rezerve metala kao što su kalaj, mangan, molibden, titanijum,
vanadijum i uran, koje se ne eksploatišu jer su rezerve rude male. Potencijalno znaĉajni resursi
nikla i kobalta nalaze se u regionu Mokre gore, Ĉikatova i Glavice, ali struĉnjaci napominju da
njihove rezerve uopšte nisu istraţene. Potencijalnih leţišta antimona ima u rejonu Zajaĉe,
Kopaonika i Bujanovaĉkog masiva, dok se aluminijum pojavljuje u zapadnoj Srbiji.
Najbogatiji ugljem
Kada se koliĉine mineralnih resursa mere u odnosu na površinu zemlje, Srbija ima rezervi
zlata, srebra, bakra, olova i cinka iznad svetskih proseka. U granicama ispod svetskih proseka
nalaze se resursi i rezerve volframa, kalaja, gvoţĊa i hroma.
Posmatrano u odnosu na procenat svetskog stanovništva, grupi mineralnih resursa Srbije
na nivou ispod svetskih proseka pridruţuju se mangan, ţiva, fluorit, barit, gips i druge sirovine.
Sliĉno stanje je i u pogledu resursa i rezervi nafte, gasa i uljnih šejlova. MeĊutim, leţišta uglja,
13
posebno lignita, u odnosu na koliĉinu utvrĊenih rezervi u svetu, Srbiju stavlja na mesto daleko
iznad svetskih proseka.
Nafta i gas
Resursi nafte i gasa preteţno se nalaze u Panonskom basenu Srbije, na podruĉju Banatske
depresije. Proizvodnja nafte u Srbiji podmiruje od 20 do 30 odsto domaćih potreba za tim
energentom.
Prirodni rezervoari Srbije imaju u rezervama oko 14 miliona tona nafte i gasa, ali se
procenjuje da naše tlo leţi na ĉetiri puta više crnog zlata. Zalihe nafte rastu svake godine, kao i
godišnja proizvodnja.
Prema listi "World Fact Book" iz 2013. godine, Srbija se nalazi na 74. mestu po
dokazanim rezervama nafte.
14
3.TRAJNI RESURSI
Trajni resursi - obnovljivi izvori energije pripadaju posebnoj grupi resursa, koji su
praktiĉno neiscrpljivi koji su bidinamiĉkog karaktera i nezavisni od aktivnosti ljudi. Tipiĉni
primer trajnih neiscrpljivih resursa su sunĉeva energija koja svoje ''nus'' proizvode u vidu
toplotne i svetlosne energije radira na Zemlju. Trajni resursi su neiscrpne energije vetra, talasi
okeana, mora, flore i faune u prirodnim šumama. Energija vetra i Sunca spadaju u najviše
korišćene obnovljive energije danas u svetu. Pored toga što se radi o ekološki ĉistim energijama,
bitan faktor za znaĉajnu ekspanziju je i ĉinjenica da je eksploatacija izvora obnovljive energije
postala i ekonomski konkurentna. Poslednjih godina je u ĉitavom svetu, a naroĉito u Evropskoj
uniji došlo do naglog porasta primene svih oblika obnovljive energije. U Republici Srbiji
raspodela resursa obnovljivih izvora energije prema korišćenju podeljena je na: 63% energije od
biomase, 10% energija malih vodotoka, 5% energija vetra, 17% sunĉeva energija i oko 5%
geotermalna energija.
3.1. Solarna energija
Solarna energijase u svom izvornom obliku najĉešće koristi za pretvaranje u toplotnu,

(korišćenjem fotonaponskih modula). Snaga Sunĉevog zraĉenja iznosi oko 3,8x1026W, od ĉega
Zemlja dobija 1,7x1017W, što je 20.000 puta više nego što iznosi ukupna potrošnja energije iz
svih primarnih izvora. Na površini Zemlje snaga Sunĉeve energije menja se sa rotacijom Zemlje
oko svoje ose i oko Sunca. Dostupna snaga Sunĉevog zraĉenja je ĉesto manja od maksimalne
usled rotacije Zemlje i nepovoljnih vremenskih uslova.
Spektar Sunĉevog zraĉenja obuhvata najveći deo infracrvenog zraĉenja talasne duţine
veće od 760 nm. Sva energija koja dolazi od Sunca se na kraju ponovo odaje u svemir. Taj deo
iznosi oko 1/3 energije koja je dospela na rub atmosfere. Jedan deo Sunĉevog zraĉenja po ulasku
u atmosferu apsorbuje ozon, ugljen monoksid, ugljen dioksid i vodena para, dok se jedan deo
gubi rasejavanjem. Dotok energije zraĉenja Sunca na Zemlji iznosi proseĉno oko 920 W/m2, ali
zbog rotacije Zemlje ta se enrgija ne rasporeĊuje po celoj površini Zemlje, pa je dotok energije
nešto manji i iznosi 230 W/m2. Ova energija Sunca koja dospe na Zemlju je oko 170 puta veća
nego energija u ukupnim rezervama uglja u svetu. Osim toga, dotok energije Sunca zavisi od
15
trajanja vremena kroz koje se Sunce nalazi iznad horizonta, odnosno od geografske širine i
godišnjeg doba. Za Srbiju iznosi 15 ĉasova leti i 9 ĉasova zimi. Gubitak energije (prilikom
prolaska kroz atmosferu) je veći kada je Sunce bliţe horizontu.
Slika 3. Energija zraĉenja koja dolazi od Sunca i koja se odaje nazad u svemir
Tehnologije korišćenja Sunĉeve energije pokazale su da se solarna energija moţe koristiti

u transformisanom obliku koji moţe uspešno zameniti korišćenje klasiĉnih oblika energije. Pod
pojmom iskorišćenja Sunĉeve energije u uţem smislu, misli se samo na njeno neposredno
korišćenje, u izvornom obliku (aktivno i pasivno).
Aktivna primena Sunĉeve energije podrazumeva njeno pretvaranje u toplotnu ili
elektriĉnu energiju. Pri tome, se toplotna energija dobija pomoću solarnih panela, a elektriĉna
pomoću fotonaponskih (solarnih) ćelija. Pasivna tehnika oznaĉava, da nije potrebno ulaganje
elektriĉne energije, jer se proces zasniva na spontanim prirodnim procesima. Iz faze
eksperimentalnog korišćenja solarne energije, mnoge privredno razvijene zemlje u svetu su
prešle na masovno korišćenje solarne energije, naroĉito u zadovoljenju potreba stanovništva i
privrede kod zagrevanja, klimatizacije i osvetljavanja stambenih i poslovnih prostorija. Pored
toga, veoma je izraţen trend projektovanja energetski efikasnih zgrada.
Prema prilivu Sunĉeve energije, teritorija Beograda spada u relativno bogatija podruĉja.
Godišnji prosek dnevne koliĉine energije kreće se od 3.76 do 3.86 kWh/m2, što je nešto bolje od
Severne Italije. Ilustrativno je za ekspanziju korišćenja obnovljive energije u Evropi, da Austrija,
koja ima za oko 30% manje Sunĉeve energije od nas, danas predstavlja svetskog rekordera u
16
površini termalnih kolektora po jednom stanovniku. Procene su da bi solarna energija mogla

zadovoljiti oko 5% potreba, jer bi se leti moglo obezbediti 80% potreba za toplom vodom, a zimi
oko 40%. Solarne elektrane su mesta za posrednu koverziju energije Sunca u elektriĉnu energiju.
3.2. Energija vetra
Vetar se vekovima koristi kao energetski resurs, ali pitanje koje se sada nameće je da li
danas kada potrebe za energijom rastu izvanrednim tempom, koliĉina energije vetra, koja se
moţe tehniĉki iskoristiti, bar pribliţno moţe da zadovolji te potrebe. Ova dilema je rašĉišćena
merenjima i izraĉunavanjima energije vetra u razliĉitim podruĉjima sveta (European Wind
Atlas). Podaci pokazuju da izrazito vetrovita podruĉja, imaju potencijal energije vetra ĉak oko
sto puta veći od savremene proizvodnje elektriĉne energije. Energija vetra je transformirani oblik
sunĉeve energije. Dakle, vetar je horizontalno strujanje vazdušnih masa nastalo usled razlike
temperature, odnosno prostorne razlike u vazdušnom pritisku. Vetar je posledica Sunĉevog
zraĉenja, a na njegove karakteristike u velikoj meri utiĉu i geografski ĉinioci.
Postoje delovi Zemlje na kojima su takozvani stalni (planetarni) vetrovi i na tim podruĉjima je
iskorišćavanje energije vetra najisplativije.
Dobre pozicije su obale okeana i puĉina mora. Puĉina se istiĉe kao najbolja pozicija zbog
stalnosti vetrova, ali cene instalacije i transporta energije koĉe takvu eksploataciju. Ĉak, i zemlje
sa velikom proizvodnjom energije imaju potencijal vetra koji premašuje sadašnju proizvodnju.
Iskorišćavanje energije vetra je najbrţe rastući segment proizvodnje energije iz obnovljivih
izvora. U zadnjih nekoliko godina turbine na vetar znatno su poboljšane. Najbolji primer je
Nemaĉko trţište turbina na kome se proseĉna snaga od 470 kW u 1995. godini povećala na 1280
kW u 2001. godini. Evropska Unija (EU) je obavezala sve ĉlanice, u formi direktive (Directive
2001/77/EC i 2009/28/EC), da u precizno definisanoj meri, srazmernoj prirodnim resursima,
povećaju uĉešće obnovljivih izvora u nacionalnoj proizvodnji elektriĉne energije. Od svih
obnovljivih izvora najveći tehnološki napredak i najveći trend izgradnje u Evropi imaju
vetroelektrane. Korišćenje enegrije vetra EU je bilo 2% na kraju 2000. godine, da bi na kraju
2011. godine to uĉešće bilo 10,5 % (Cvijanović, M. 2012).
Energija vetra imala je stalan rast kroz dvadesetak godina, a trenutno ovaj segment
obnovljivih izvora energije ima rast od oko 20-30% godišnje na svetskom nivou. Struĉnjaci
17
predviĊaju još snaţniji rast sektora u godinama koje dolaze, naroĉito ako se uzmu u obzir velike
investicije koje su u toku ili koje tek zapoĉinju. Ovaj rast rezultat je ĉinjenice da je energija vetra
najekonomiĉniji obnovljivi izvor energije nakon hidro energije. U Srbiji je, na osnovu
istraţivanja, utvrĊeno da oblasti košavskog podruĉja, Banat i Podunavlje imaju potencijale
korišćenja energije vetra. Korišćenje energije vetra danas je orijentisano samo na proizvodnju
elektriĉne energije. S obzirom da vetrovi nastaju kretanjem vazduha usled nejednakog
zagrevanja zemljine površine od strane Sunca i rotacije Zemlje, te dokle god je Sunca nikada
nećemo ostati bez vetra.
Razlikuju se globalni ili geostrofski vetrovi i lokalni ili površinski vetrovi.
Geostrofski vetrovinastaju zbog razlike u vazdušnim pritiscima koje se javljaju zbog
neravnomernog zagrevanja Zemljine površine. Na ekvatoru sunĉevi zraci padaju na zemlju pod
pravim uglom, pa je tu zagrevanje površine Zemlje i atmosferskog vazduha intenzivnije nego u
oblasti polova, gde sunĉevi zraci padaju pod oštrim uglom.
Slika 4. Globalno strujanje vazdušnih masa
18
Površinski vetrovi predstavljaju kretanje vazdušnih masa u prizemnom sloju atmosfere

(atmospheric boundary layer) na koji dominantno utiĉe površina zemlje. Uticaj rotacije zemlje
na vetrove u prizemnom sloju (do 200 m visine) je obiĉno zanemarljiv. Ovi vetrovi su posledica
formiranja centara niskog i visokog pritiska na mezo nivou (≈100 km) kao posledica lokalnih
razlika u zagrevanju tla, pa se ovi vetrovi nazivaju još i termalni.
S obzirom da vetar predstavlja usmereno kretanje vazdušnih masa on poseduje odreĊenu
kinetiĉku energiju koja je srazmerna masi i kvadratu brzine kojom struji ta masa vazduha. Do
2008. godine oko 60% instalisanih kapaciteta vetroenergetike u svetu bilo je skoncentrisano u
zemljama Evropske Unije. U Evropi Nemaĉka je lider, koja je poĉetkom 1996. godine imala
instalisano 1100 MW, da bi u decembru 2011. godine ukupna instalisana snaga vetroelektrana u
Nemaĉkoj bila 29060 MW. Pored Nemaĉke, vodeću ulogu u Evropi prema veliĉini instalisanih
vetrogeneratorskih postrojenja imaju Španija, Danska i Italija. U periodu 2006. do 2011. godine i
u zemljama zapadnog Balkana puštene su u rad prve vetroelektrane. Vetrogeneratori danas po
instalisanoj snazi uĉestvuju sa 10,5% u ukupnoj instalisanoj snazi elektrana u EU.
Prema podacima svetske agencije za korišćenje energije vetra (WWE – World Wind
Energy Assotiation) trenutni udeo energije vetra u ukupnoj svetskoj produkciji elektriĉne
energije je iznad 1,5%. Prognoze razvoja vetroenergetike su vrlo optimistiĉke i u svim
varijantama predstavljaju vetroelektrane kao vrlo bitne izvore alternativne elektriĉne energije u
budućnosti (Cvijanović, M. 2011).
Prema predviĊanjima Evropske asocijacije za energiju vetra (European Wind Energy
Asociation–EWEA) oĉekuje se da će do 2020. godine u Evropskoj Uniji (EU-27) biti instalisano
ukupno 180 GW, a do 2030. godine 300 GW u vetroelektranama na moru (offshore) i kopnu
(onshore). Vodeća zemlja po broju instalisanih kapaciteta u svetu su do 2008. godine bile SAD,
da bi tu ulogu kasnije preuzela Kina.
3.3. Energija biomase
Biomasa (eng. biomass) predstavlja obnovljiv izvor energije kome se u svetu poklanja
sve veća paţnja. Veliki broj istraţivanja usmeren je na korišćenju biomase kao energenta. Pod
biomasom podrazumeva se materijal biološkog porekla, a generalno se moţe podeliti na drvnu,
nedrvnu i ţivotinjski otpad u okviru ĉega se mogu razlikovati:
 drvna biomasa (ostaci iz šumarstva),
19
 drvna uzgojena biomasa (brzorastuće drveće),

 nedrvna uzgojena masa (brzorastuće alge i trave),
 ostatci i otpad iz poljoprivrede,
 ţivotinjski ostatci i otpad.
Biomasa je dugo predstavljala alternativni izvor energije, a danas je prihvaćen stav, da je
biomasa obnovljiv izvor energije.
Direktiva 2001/77/EC daje definiciju biomase: Biomasa predstavlja biorazgradivi deo
proizvoda, otpada i ostataka u poljoprivredi (ukljuĉujući biljne i ţivotinjske supstance), u
šumarstvu i pripadajućoj industriji, kao i biorazgradivi deo industrijskog i gradskog otpada. Ova
definicija biomase koja je data u Direktivi na nivou je inicijalne definicije, u oĉekivanju da će
zemlje ĉlanice za sebe definisati znatno preciznije šta se podrazumeva pod pojmom biomase.
TakoĊe, ova direktiva preporuĉuje da se mešavina gradskog otpada ne podrazumeva pod
pojmom "biomase".
Biomasa je deo zatvorenog ciklusa kruţenja ugljenika. Ovaj se hemijski element iz
atmosfere ugraĊuje u organsku materiju biljaka. Prilikom spaljivanja biljaka ugljenik se ponovo
oslobaĊa i odlazi u atmosferu kao ugljen - dioksid (CO2). Dok god se poštuje princip obnovljivog
razvoja (zasadi se onoliko drveća koliko se poseĉe) ovaj oblik dobijanja energije nema znaĉajnog
uticaja na okolinu. Dakle, moţe se reći, da biomasa ima svoj sinonim bioenergenta, jer joj se
prema raznim procenama za budućnost, daje znaĉajna uloga kao energentu.
Biomasa nije samo materijal koji se koristi kao alternativna energija, već predstavlja
osnovni materijal od koga se proizvode razni proizvodi kao što su:
 bioproizvodi (konverzijom biomase u hemikaliji, za izradu proizvoda koji se obiĉno
prave iz nafte kao što je antifriz, plastika, lepak, veštaĉki zaslaĊivaĉi i dr.,
 biodizel, biogas, etanol.
Kada se ţivotinjski, biljni otpad i korov podvrgne dekompoziciji u odsustvu kiseonika,
dobija se mešavina gasova - biogas. Iskustva iz razvijenih zemalja, posebno iz Danske, pokazuju
da biljni ţetveni ostaci predstavljaju veliki potencijal kao izvor energije i da to ne treba
zanemariti. Prema navodima Milanovića (2009), analize koje su pravljene u Evropi pokazuju da
nema trţišnog limita u korišćenju biogoriva, već je jedino ograniĉenje dostupnost sirovina.
Danas se razmišlja o plantaţnom gajenju energetskih biljaka i to energetskih ţitarica
(tritikale, pšenica, raţ, jeĉam).
20
 Biljaka bogatih šećerom (šećerna repa, grašak),

 Uljarice (uljana repica),
 Brzo rastuće drvne biljke (vrba, topola, joha),
 Brzorastuće biljke velike lisne površine (Miscanthus).
Kada se govori o ukupnim poljoprivrednim resursima dostupnim za proizvodnju
alternativne energije, ne treba zanemariti ni dobru sirovinsku bazu koja potiĉe iz voćarstva i
stoĉarstva. Ostaci orezivanja voćnjaka i vinograda, kao i zamena starih stabala novim, ĉini još
jedan izvor biomase u poljoprivredi. Rezidbom voćaka, svake sezone dobija se znaĉajna koliĉina
biljnih ostataka, taĉnije 1-2 t/ha, koja se najĉešće spali, reĊe zaorava, a veoma retko briketira.
Sliĉna situacija je i u vinogradarstvu, gde se svake godine spaljuje oko 1 t/ha ostataka
rezidbe. Prema podacima Radojevića i sar. (2005) toplotna vrednost ostataka rezidbe pojedinih
vrsta voća nije ista (tabela 1 ).
Tabela 1. Karakteristike materijala biljnog materijala nakon rezidbe nekih voćnih vrsta
Voćna vrsta Breskva Kruška Jabuka Kajsija Trešnja
Odnos proizvodnje/ostaci 2,51 1,26 1,2 2,84 1,20
Gornja toplotna moć (MJ/kg) 19,4 18,0 17,8 19,3 19,1
Prema nekim istraţivanjima, po hektaru poljoprivrednog zemljišta moţe da se dobije 3 t

slame od pšenice, uljane repice i soje, 5 t ostataka od kukuruza, 4 t ostataka od suncokreta.
TakoĊe, nusproizvodi stoĉarstva su dostupni za prevoĊenje u alternativna goriva, što bi
svakako trebalo podstaći, jer su naši stoĉarski rejoni ujedno i najnerazvijeniji. Ostaci iz
stoĉarstva su izuzetan energetski izvor, jer se u otpadnim materijama nalazi 70-90 % energije
koja je akumulirana u hrani za ţivotinje, a koju one ne mogu da iskoriste .
Republika Srbija raspolaţe sa 5.052.957 ha poljoprivrednog zemljišta što ĉini 65,2%
njene ukupne površine. Od ukupnih poljoprivrednih površina oko 65% ĉine oranice, voćnjaci
4,7%, 1,2% vinogradi i 29% ĉine livade i pašnjaci. Ravniĉarski rejoni Vojvodine, Pomoravlja,
Posavine, Kruševaĉkog i Leskovaĉkog polja su pogodni za intenzivnu ratarsku proizvodnju koja
predstavlja najveći izvor biomase poreklom iz poljoprivrede.
Studije pokazuju da je najveća koliĉina biomase proizvedena u Srbiji u ratarskoj, zatim
voćarskoj, vinogradarskoj i stoĉarskoj proizvodnji (tabela 2). Glavne ratarske kulture iz kojih se
proizvode alternativna goriva su: kukruruz, pšenica, šećerna repa, suncokret, soja i uljana repica.
Ove kulture su 2008. godine pokrivale više od 2 miliona hektara obradivih površina u Srbiji.
21
Navedeni ratarski usevi, voćnjaci, vinogradi i stajnjak daju oko 94% ukupno proizvedene
biomase u poljoprivredi, dok se ostalih 4% dobija od nusproizvoda soje, uljane repice, hmelja,
duvana i ljuspica suncokreta. Iz tabele 3 moţe se uoĉiti da najveći procenat biomase u našoj
zemlji daju ţitarice, koje imaju i najveći udeo u setvenoj strukturi. Kako ţitarice zadovoljavaju i
prevazilaze domaće potrebe za hranom, od višestruke koristi bi bilo, da se proizvodni viškovi
usmere na proizvodnju bioetanola.
Osim toga, za ozbiljniju proizvodnju alternativnih goriva, potrebno je promeniti setvenu
strukturu, što podrazumeva smanjenje površina pod ţitaricama uz veće uĉešće uljarica.
Ukupne površine pod uljaricama u Srbiji se procenjuju na 668.800 ha, od ĉega bi se
gajenje uljarica za dobijanje bioloških goriva moglo vršiti na 350.000 ha (podatak iz 2009.
godine). Prema podacima koji se navode u studiji ''Mogućnost proizvodnje i korišćenja biodizela
u AP Vojvodini'' sa zemljišnim fondom od 350.000 ha i odgovarajućim proseĉnim prinosima
uljarica koje bi se gajile za potrebe proizvodnje biodizela, u Srbiji bi moglo da se proizvodi od
212.800 - 250.600 tona biodizela godišnje (Fakultet tehniĉkih nauka, Institut za energetiku,
procenu tehnike i inţenjerstvo zaštite ţivotne sredine, 2007, str. 53). Osim toga, korišćenjem
površine od oko 200.000 ha koja svake godine ostaje ne zasejana, kao i privoĊenjem kulturi još
neiskorišćenih površina, dobila bi se znaĉajna resursna bazapomoću koje bi bilo moguće proširiti
kapacitete ratarske proizvodnje, a pre svega proizvodnje uljarica.
Tabela 2. Potencijalne koliĉine biomase koje se dobijaju od navedenih kultura

Proseĉna setvena Odnos Ukupno
Kultura Prinos u t/ha
pšovršina u 103ha zrno:biljni ostaci biomase 103 t
Pšenica 850 3,5 1:1 2.975
Jeĉam 165 2,5 1:1 412,5
Ovas 16 1,6 1:1 25,6
Raţ 5 2,0 1:1,2 12
Kukuruz 1.300 5,5 1:1 7.150
Suncokret 200 2,0 1:2 800
Voćnaci 275 1,05 - 289,44
Vinogradi 75 0,95 - 71,55
Stajnjak - - - 110,00
Ostali usevi 169,5 - - 725
Ukupno 3.055,5 - - 12.571,31
* Izvor Poljoprivredni fakultet, Fakultet tehničkih nauka ''Potencijali i mogućnosti briketiranja i

peletiranja otpadne biomase na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodin''
22
U Srbiji se, prema procenama, godišnje proizvede preko 12 miliona tona biomase
(tabela 2), od koje se samo mali deo koristi za proizvodnju biogoriva. Najveći deo ostaje na
poljima i spali se. MeĊutim, u narednim godinama moţe se oĉekivati veće korišćenje biomase za
proizvodnju biogoriva, jer će to biti obaveza Srbije kako bi se smanjila koliĉina ugljen - dioksida
koji se emituje u atmosferu sagorevanjem fosilnih goriva.
Vojvodina raspolaţe relativno velikim potencijalima biomase, koja nastaje kao ''višak'' u
primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Ukupna produkcija biomase od jednogodišnjih
poljoprivrednih kultura se u Srbiji kreće preko 12,5 miliona tona godišnje. Potencijali
proizvedene biomase nekih ''vaţnijih'' kultura, njeni toplotni potencijali i mogućnost uštede
teĉnih goriva su prikazani u tabeli 3.
Za razliku od ostalih obnovljivih izvora energije, biomasa se moţe konvertovati direktno
u teĉno gorivo, za potrebe automobila u saobraćaju. To je veoma vaţno, jer transport u
saobraćaju odnosi 1/3 sadašnjih energetskih troškova. Osim toga korišćenjem biodizel goriva
smanjuje se emisija ugljen-dioksida u atmosferu i povećava se sigurnost u snabdevanju teĉnim
gorivom za transportni saobraćaj. Ova goriva imaju još jednu prednost, zahtevaju manju
potrošnju energije nego proizvodnja goriva iz nafte. MeĊutim, biogoriva imaju odreĊene
nedostatke.
Tabela 3. Toplotni potencijal biomase i mogućnost uštede teĉnih goriva
Donja toplotna snaga Odnos prema lakom Mogućnost uštede ulja
Vrsta biomase
(MJ/kg) ulju za loţenje (kg/l) za loţenje (10*l)
Pšeniĉna slama 14,00 3,41 872.119
Jeĉmena slama 14,20 3,46 7
Ovsena slama 14,50 3,54 84
Sojina slama 15,70 3,83 2.173
Kukuruzovina 13,50 3.29
Pri toplotnoj snazi lakog ulja za loţenje od toplotne snage 41.000 KJ/kg
Negativna karakteristika je da ova goriva imaju manju energetsku vrednost od fosilnih

goriva, pa je potrošnja veća. Postoji bojazan da se velike površine obradivog zemljišta ne
zauzmu gajenjem biljaka za biomasu, ĉime bi se smanjile površine za proizvodnju hrane. Zato je,
u Evropskoj uniji, stimulisana proizvodnja biljaka koje se koriste za proizvodnju biogoriva, dok
se u SAD-u stimuliše proizvodnja genetski modifikovane soje, ĉije se ulje koristi za proizvodnju
biogoriva. Zemlje Evropske unije imaju velike potencijale u proizvodnji poljoprivredne biomase
i tenutno se iz tog sektora zadovoljava oko 4% ukupnih energetskih potreba zajednice.
23
Potencijalna energija sekundarnih ostataka iz poljoprivrede na globalnom nivou procenjuje se

izmeĊu 15 i 70 EJ godišnje. (1EJ=1018J, Climate Change 2007: Working Group III: Mitigation
of Climate Change.
Korišćenjem biomase za proizvodnju biogoriva u tehnologiji proizvodnje dobijaju se i
drugi proizvodi koji imaju svoju široku primenu. Naime, kada se biomasa zagreva uz malu
koliĉinu prisutnog kiseonika, ugljen-monoksid i vodonik grade biosintetiĉki gas, a ukoliko se
masa zagreva u odsustvu kiseonika, dobija se jedinjenje ulja, iz kojeg moţe da se izdvoji fenol
koji se koristi za lepljenje drveta plastike, ili kao pena za izolaciju.
Kod nas je već duţi niz godina prisutan problem niţeg proseĉnog prinosa većine ratarskih
kultura u odnosu na zemlje Evropske unije. Za ostvarivanje preuzetih obaveza koje se odnose na
energetsku efikasnost i samodovoljnost, a posebno na promovisanu upotrebu bioloških goriva,
neophodno je povećanje prinosa pšenice sa 3,5 tone po hektaru na pet ili šet, kukuruza na osam
tona, dok se, prema evropskim standardima uljanarepica mora gajiti na najmanje 80.000 hektara.
Osim manjih prinosa, imamo i problem usitnjenosti poseda što dodatno opterećuje proizvodnju
alternativnih goriva jer povećava troškove transporta biomase. Kao glavna prepreka u
ostvarivanju intenzivnijeg korišćenja biomase, kao obnovljivig izvora energije u Srbiji, navodi se
nepostojanje odgovarajuće infrastrukture, nedovoljna raspoloţivost i iskustvo u korišćenju
postojeće opreme, neorganizovano sakupljanje biomase i nedostatak investicija (Tomić, i sar.,
2008.).
Pored navedenih problema u proizvodnji biomase, veliki broj struĉnjaka smatra da će
proizvodnja alternativnih goriva od gajenih useva drastiĉno povećati cene hrane i na taj naĉin je
uĉiniti nedostupnom za veliki broj siromašnih ljudi u svetu. Ovakav scenario je oĉigledan u
razvijenim zemljama, kao što su SAD-e. Zbog toga se u strategiji EU-e za proizvodnju "ĉiste
energije" iz obnovljivih izvora i korišćenja biogoriva navodi da će svi proizvoĊaĉi biogoriva
morati da imaju sertifikat Evropske unije da bi mogli da izvoze biogorivo na teritoriji EU27.
3.4. Geotermalna energija
Geotermalna energija predstavlja toplotu koju u sebi sadrţi Zemlja. Reĉ ''geotermalna''
potiĉe od kombinacije grĉkih reĉi geo (zemlja) i therme (toplota). Ona se odnosi na toplotu
Zemljine unutrašnosti koja u samom središtu dostiţe temperaturu izmeĊu 4.000 i 7.000 °C. Ĉak i
nekoliko kilometara ispod površine, temperatura moţe biti preko 250 °C. U principu,
24
temperatura poraste za jedan stepen Celzijusa svakih 30-50 metara dubine nezavisno od lokacije.
Geotermalna energija se sadrţi u Zemljinoj kori i to u stenama, podzemnoj vodi, podzemnoj
vodenoj pari i magmi. U zavisnosti od sredine u kojoj se nalazi geotermalna energija se naziva
hidro-geo-termalnom, petro-geo-termalnom i magmo-geo-termalnom.
Ova toplota moţe se koristiti u vidu pare ili tople vode i upotrebiti se za zagrevanje
objekata ili proizvodnju elektriĉne energije. Najpraktiĉnija za eksploataciju geotermalne energije
su podruĉja gde se vrela masa nalazi blizu zemljine površine. Najveće koliĉine geotermalne
energije nalaze se u suvim stenama sa visokom temperaturom na dubinama od 3-7 km. Danas se
sve više razvija tehnika korišćenja energije iz manje poroznih stena i magme. Veliko
interesovanje u svetu postoji za korišćenje geotermalne energije, jer iskustva pokazuju da svaki
procenat zamene fosilnih energentskih goriva (nafta, ugalj, prirodni gas, nuklearne sirovine)
geotermalnim izvorima donosi isto povećanje nacionalnog dohotka, a manje oštećenje
ekosistema. S obzirom da je voda najpogodnije transportno sredstvo geotermalnih toplotnih
resursa, njihovo korišćenje zavisi od temperature. Postoje vode koje imaju temperaturu pogodnu
za grejanjestanova, staklenika i industrijskih postrojenja, voda ĉija je temperatura 140 0C, koja se
koristi za proizvodnju elektriĉne energije i neke industrijske procese, voda ĉija je temperatura
veća od 140 0C koja se koristi za proizvodnju elektriĉne energije u turbinskim postrojenjima.
Geotermalna energija je obnovljivi izvor energije jer se toplota neprekidno proizvodi
unutar Zemlje razliĉitim procesima. Na prvom mestu je, prirodno raspadanje radioaktivnih
elemenata (prvenstveno urana, torijuma i kalijuma), koji se nalaze u svim stenama i proizvode
ogromnu toplotnu energiju. Osim radioaktivnim raspadom, toplota u Zemljinoj kori se stvara i na
druge naĉine: egzotermnim hemijskim reakcijama, kristalizacijom rastopljenih materijala i
trenjem pri kretanju tektonskih masa.
Toplota se pored magme nalazi u malo poroznim stenama i u više poroznim stenama ĉije
su pore ispunjene vodom.
Prednosti korišćenja geotermalne energije su:
 Korišćenje geotermalne energije uzrokuje zanemariv uticaj na ţivotnu sredinu, i ne
doprinosi efektu staklene bašte,
 Geotermalne elektrane ne zauzimaju mnogo prostora i samim tim malo utiĉu na ţivotnu
sredinu,
25
 U pitanju je ogromni energetski potencijal (obezbeĊuje neograniĉeno napajanje

energijom),
 Eliminisana je potreba za gorivom,
 Kada je geotermalna elektrana izgraĊena, energija je gotovo besplatna, uz manju lokalnu
potrošnju,
 Mogućnost višenamenskog korišćenja resursa (utiĉe na ekonomsku opravdanost
eksploatacije).
Nedostaci korišćenja geotermalne energije su:
 Nema mnogo mesta gde je moguće graditi geotermalna postrojenja (uslovljenost
poloţajem, dubinom, temperaturom, procentom vode u odreĊenom geotermalnom
rezervoaru),
 Ograniĉenja obzirom na sastav stena i mogućnost pristupa i eksploatacije,
 Izvor toplotne energije moţe biti iscrpljen usled neodgovarajuće eksploatacije,
 Prisustvo opasnih gasova i minerala predstavljaju poteškoću prilikom eksploatacije,
 Potrebne visoke poĉetne investicije (poĉetak korišćenja i razvoj) i visoki troškovi
odrţavanja (izazvani korozijom, naslagama minerala i dr.).
Potencijal geotermalne energije odreĊene oblasti moţe se prikazati gustinom
geotermalnog toplotnog toka (koliĉina geotermalne toplote koja u svakoj sekundi kroz površinu
od 1 m2 iz unutrašnjosti Zemlje dolazi do njene površine). Proseĉne vrednosti u Evropi su oko
60 mW/m2, dok su u Srbiji ove vrednosti znatno veće: preko 100 mW/m2.
Tereni u Srbiji izgraĊeni su od tvrdih stena i zbog tako povoljnih hidrogeoloških i
geotermalnih karakteristika u Srbiji se nalazi oko 160 izvora geotermalnih voda sa temperaturom
većom od 15 °C. Najtopliji su izvori u Vranjskoj Banji gde temperatura iznosi do 96 °C.
Procenjena ukupna koliĉina toplote sadrţane u nalazištima geotermalnih voda u Srbiji je oko dva
puta veća od ekvivalentne koliĉine toplote koja bi se dobila sagorevanjem svih naših rezervi
uglja.
U Vojvodini postoje i 62 veštaĉka geotermalna izvora (bušotine) ukupne izdašnosti od
550 l/s i toplotne snage od oko 50 MW. U delu Srbije juţno od Save i Dunava nalazi se još 48
bušotina sa procenjenom snagom od 108 MW (Milojević, 2000). U Srbiji veliku zabunu izaziva i
pojam ''geotermalna energija'' koji podrazumeva da se odnosi na hidrogeotermalnu energiju, tj.
na izvore tople vode ili na bušotine sa toplom vodom temperature veće od 40 °C. Ustaljeno je
26
mišljenje da hladnije vode nisu geotermalne i da zbog toga nisu pogodne za korišćenje za
grejanje. Ima se utisak da i Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine
podrazumeva pod geotermalnom energijom samo prirodne i veštaĉke izvore tople vode.
Visoko postavljeni ciljevi za smanjenje potrošnje primarne energije za 20% do 2020.
godine uz istovremeno smanjenje emisije ugljen-dioksida za 20% doveli su do toga da se
obnovljivi izvori energije tretiraju kao okosnica ušteda. U tim uštedama primena toplotnih pumpi
će uzeti znaĉajno uĉešće od 22% (Janković, 2009).
U prethodnih 5 godina nekoliko evropskih zemalja je donelo i zakonske odredbe da svaki
novoizgraĊeni graĊevinski objekat mora da ima ugraĊenu toplotnu pumpu za zagrevanje
prostora. TakoĊe, većina evropskih zemalja obezbeĊuje znaĉajne podsticajne mere za ugradnju
toplotnih pumpi, od direktnog plaćanja proizvoĊaĉu za svaku isporuĉenu toplotnu pumpu do
poreskih olakšica za korisnike. Jednostavno je izraĉunata dobit od primene toplotnih pumpi na
nivou drţave i na osnovu toga su odreĊene podsticajne mere da bi se ostvarili planirani efekti.
U Srbiji zbog nedostatka zakonskih i podzakonskih dokumenata geotermalni izvori
(pogotovo bušotine) nedostupni su novim investitorima. Nisu poznate nadleţnosti, ili ako su
poznate toliko su isprepletane izmeĊu raznih drţavnih organa da je praktiĉno nemoguće doći u
posed nekog toplog izvora i zapoĉeti ili poboljšati njegovo korišćenje. Vranjska Banjaje tipiĉan
primer gde cela reka tople vode teĉe kroz grad, a stanovništvo se greje na struju i ugalj.
Jedan od najzanimljivijih oblika iskorištavanja geotermalne energije je proizvodnja
električne energije. Krajem XIX veka u Italiji je poĉelo korišćenje geotermlne energije za
proizvodnju elektriĉne energije. Danas se elektriĉna energija iz geotermalnih izvora proizvodi u
dvadest drţava, sa tendencijom rasta i to u najrazvijenijim zemljama, što znaĉi da su to zemlje
koje racionalno troše svoje resurse. Koristi vruća voda i para iz Zemlje za pokretanje generatora,
što implicira da nema spaljivanja fosilnih goriva i kao rezultat toga nema ni štetnih emisija
gasova u atmosferu, jer se ispušta samo vodena para.
Ekspolatacija energetskih resursa i uopšte generisanje energije u oblik pogodan za
korišćenje, predstavlja veliki ekološki problem u svim delovima sveta. Kako su u najvećem broju
sluĉajeva mesta eksploatacije i korišćenja energije razliĉita te zahtevaju transport i tehniĉko-
tehnološku konverziju, finalna cena dostupne energije znaĉajno se povećava i proširuje listu
mogućnosti da se ţivotna sredina dodatno zagadi i devastira (Stevanović, B. et al. 2003).
27
Ovakvo stanje i pristup ''rešavanju'' energetskih problema, neminovno će dovesti do

globalne energetske krize, ĉije će rešavanje zahtevati brzo, inteligentno, dosledno i ekonomski
prihvatljivo preusmeravanje na korišćenje alternativnih izvora energije, kako eksploatacija
energije ne bi imala negativan uticaj na ţivotnu sredinu i iscrpljivanje prirodnih resursa, ili da taj
uticaj bude minimalan. Alternativni i obnovljivi izvori energije imaju vrlo vaţnu ulogu u
smanjenju emisije štetnih gasova u atmosferu, a povećanje njihovog udela u energetici jedne
drţave povećava i njenu energetsku i opštu odrţivost, jer se na ovaj naĉin pre svega smanjuju
potrebe za uvozom energetskih sirovina ili elektriĉne energije.
Procenjuje se da će alternativni izvori energije u skoroj budućnosti postati ekonomski
konkurentni konvencionalnim izvorima energije i to na globalnom nivou. Jaĉanje svesti o potrebi
zaštite ţivotne sredine i primena koncepta odrţivog razvoja u energetskom sektoru izgleda da će
biti dobar generator opštih promena u svim drţavama sveta.
28
4. OBNOVLJIVI RESURSI
Potencijalno obnovljivi resursi, u odnosu na vreme relevantno za ĉoveka, su samo

relativno brţi i dinamiĉniji ciklusi kao što su zemljište, vazduh, voda, biološki diverzitet u
vodenim i kompenim sredinama. Teoretski ovi resursi mogu trajati neograniĉeno, zato što se
mnogo brţe reprodukuju kroz prirodne procese, nego što to mogu neobnovljivi resursi. Takvi su,
na primer, resursi drveća u šumama, flora i fauna na pašnjacima, plodna zemljišta i dr. Oni mogu
biti iscrpljeni ili degradirani brţe nego što se mogu obnoviti prirodnim procesima.
4.1. Voda
Kao prirodni resurs, zasluţuje veliku paţnju, ne samo kao mesto u kome se razvio ţivot
na Zemlji, već što su reke uticale na razvoj drevnih civilizacija i kultura. Nema na Zemlji
sredine, ni prirodne ni veštaĉke, u kojoj mogu da se gaje biljke bez prisustva vode. Sama
ĉinjenica da se voda nalazi u svim tkivima na Zemlji u koliĉini od 50-80% i da se u njoj odvijaju
sve ţivotne aktivnosti, dovoljno govori o znaĉaju vode kao resursa na Zemlji.
Svi kontinetni na Zemlji su okruţeni vodom i plivaju u njoj, tako da je skoro tri ĉetvrtine
naše planete pod vodom (pribliţno 72%), što se podudara sa koliĉinom vode koja se nalazi u
ţivim bićima. Voda je najveća ţivotna sredina, ima je 300.000 puta više od ţivotnog prostora
pedosfere. S obzirom, na koliĉinu vode na Zemlji, reklo bi se da je ima i u suvišku. MeĊutim
97.39% od ukupne površine vode pripada slanim vodama, a samo 2,60% slatkim vodama. Glavni
izvori slane vode su led i gleĉeri Artika i Antartika (77%) koji ujedno predstavljaju i najveće
zalihe slatke vode, podzemne vode, bunari, pećinska jezera, ponornice (22,4%), bare i jezera
(0,35%) i voda u obliku vodene pare u atmosferi ĉini 0.01%. Od ukupne koliĉine vode samo
0,5 % je upotrebljivo za ĉoveka. Raspored koliĉine vode na kopnu Zemlje je heterogen i kreće se
od vlaţnih do sušnih predela.
Prema procenama FAO raspoloţive koliĉine vode nalaze se u Aziji i Latinskoj Americi
(skoro tri ĉetvrtine), a po 15% u Evropi i Severnoj Americi. MeĊutim, ĉoveku preti problem
nedostatka dovoljnih koliĉina kvalitetne vode, jer veoma mala koliĉina vode je dostupna za
zadovoljenje osnovnih potreba ĉoveka. PredviĊa se, na primer, da će u naredne dve decenije
porasti upotreba vode od strane ljudi za 40%, a dodatnih 17% će biti potrebno za proizvodnju
hrane za rastuću populaciju u zemljama u razvoju (Industry as a partner for sustainable
29
development-Water Management-International Water Association, 2002). U pojedinim delovima

sveta već se oseća nedostatak vode, beleţe se ozbiljni problemi prave borbe oko vode za piće,
mnogi problemi se javljaju u vezi obezbeĊivanja dovoljne koliĉine kvalitetene vode za
navodnjavanje, kao i za sanitarno higijenske potrebe (Vuĉić, 1984).
Kriterijumi za podelu kopnenih voda su razni:
 prema kretanju: tekuće (izvori, potoci, reĉice i reke), stajaće (jezera, bare, moĉvare i
ritovi),
 prema sastavu i fiziĉko-hemijskim svojstvima: termalne, slatke, zaslanjene, slane,
mineralne,
 prema poreklu: prirodne i veštaĉke,
 na osnovu trajanja: stalne i privremene.
Voda utiĉe na klimu, predstavlja predmet i sredstvo rada, plovne puteve, izvor energije,
estetski element prirode, te stoga ima status opšteg drušvenog bogatstva.
Ekološko znaĉenje vode u najuţoj je vezi sa njenim fiziološkim funkcijama i potrebama
biljaka. Voda ne samo da uĉestvuje u graĊi biljaka, već prenosi hranljive materije u biljnim
ćelijama, snadbeva biljku vodonikom. Voda je ratsvaraĉ i sredina u kojoj se odigravaju
metaboliĉki procesi. Ona obezbeĊuje hidrataciju molekula, bubrenje koloida protoplazme i
turgorov pritisak. Preko turgorovog pritiska voda doprinosi ĉvrstoći biljaka, a ima znaĉajnu
ulogu i u regulaciji temperature biljaka. Klijanje semena svih biljaka moguće je tek onda kad ima
potrebne koliĉine dostupne vode za bubrenje i aktiviranje rezervnih materija u semenu.
Poljoprivreda je glavni korisnik slatkovodnih resursa u Evropi, jer koristi 59%, dok industija
koristi 23%. Komunalne potrebe se zadovoljavaju sa 18% raspoloţivih vodenih resursa (slika 5).
Pored mnogostruke uloge u ţivotnim procesima biljaka, voda pomaţe formiranju
ekoloških grupa biljaka. Oĉuvanje vode od zagaĊenja ima izuzetnu vaţnost u proizvodnji hrane.
30
Slika 5. Glavni korisnici slatkovodnih resursa [25].
U stoĉarskoj proizvodnji ĉista voda predstavlja jedan od ulova za uspešan razvoj

stoĉarstva. Proizvodnja zdravstveno bezbedne hrane nezamisliva je bez ĉistih nezagaĊenih
podzemnih i površinskih voda. Tako na primer za proizvodnju 1 kg zrna pšenice potrebno 1500
l, a za istu koliĉinu pirinĉa i pamuka potrebno je ĉak 4500 l vode. Velike koliĉine vode su
potrebne i u idustrijskoj proizvodnji. Za proizvodnju 1 l piva potrebno je 25 l vode, za 1 l
alkohola 2700, a za 1 tonu ĉelika troši se više od 140 tona vode. Zaštita voda od zagaĊenja ima
izuzetno veliku vaţnost u poljoprivrednoj proizvodnji.
Danas su najviše zagaĊeni i ugroţeni vodeni ekosistemi, te su mnogi od njih izgubili
svoju prvobitnu ulogu, jer neki nisu više pogodni kao izvorišta za navodnjavanje. Posebnu
kategoriju površinskih voda predstavljaju zagaĊene vode, odnosno vode koje su promenile svoj
prvobitni prirodni izgled i sastav. Otpadne vode razlikuju se meĊusobno po koliĉini, sastavu,
biološkoj aktivnosti, higijenskom znaĉaju. Pored toga što su otpadne po svom sastavu su
razliĉite. Sve one sadrţe manje ili više zagaĊenja mineralnog, organskog ili mašovitog porekla.
Posebnu kategoriju ĉine otpadne vode urbanih i industrijskih sitema, kao i vode iz poljoprivredne
proizvodnje.
Sa stanovišta zaštite vode od zagaĊenja, naroĉito je vaţan sadrţaj onih organskih materija
koje nisu pristupaĉne za organizme koje pripadaju akvakulturi. To su u najvećem broju sluĉajeva
razne sintetizovane organske materije, koje ţivi svet voda većinu ne moţe da razloţi. Sa
ekološkog stanovišta najznaĉajnija osobina organskih materija koje dospevaju u vode je njena
pristupaĉnost za mikroorganizme i njihova sposobnost da je razloţe (Cvijanović, 2012).
31
S obzirom da je voda u poljoprivrednoj proizvodnji nezamenljiva, istovremeno se moţe

reći da je poljoprivredna proizvodnja i veliki izvor zagaĊenja vodenih tokova. Otpadne vode
poljoprivrede potiĉu prvenstveno od velikih stoĉarskih farmi sa teĉnim izĊubravanjem, mada
znatne koliĉine otpadnih voda dospevaju iz pivara, sladara, šećerana i dr. Otpadne vode šećerana
sadrţe oko 30 mg/dm3 azota, 10 mg/dm3 fosfora, 50 mg/dm3 kalijuma i oko 200 mg/dm3
kalcijum-oksida koji dospevaju u prirodne vodene basene.
ZageĊenju voda doprinose i mnoge fabrike koje svoje otpadne vode ispuštaju u vodotoke
(fabrike za proizvodnju celuloze, tekstila, boja, lakova, sode i dr). Zatim, kanalizacione otpadne
vode koje pored organskih sadrţe dosta neorganskih materija detergenata, fenola i drugih
materija. Dospevši u recipijente, otpadne vode izazivaju povećanje zamućenosti, izmenu njenog
hemijskog sastava, pH, smanjenje sadrţaja rastvorljivog kiseonika, naglo povećanje brojnosti
mikroorganizama meĊu kojima se mogu naći i patogeni. Otpadne vode sa sobom nose velike
koliĉine otpadnog mulja. Industrijske otpadne vode u sebi ĉesto sadrţe pogubne materije za
mnoge organizme. Sa komunalnim vodama u prirodnevodotoke pored lako razgradivih
organskih jedinjenja unose se i patogeni mikroorganizmi.
Vode prirodnih vodotoka imaju sposobnost samopreĉišćavanja (proces autopurifikacije)
zahvaljujući jednoćelijskim organizmima koji razlaţu organsku materiju koja dospeva u
vodotoke. Stepen razlaganja organske materije u vodama i samopreĉišćavanje zavisi od
temperature, prisustva azota i fosfora za normalno funkcionisanje vodenih organizama,
dostupnosti kiseonika, inteziteta i karakteristika inputa koji dolaze u vodotok. Ukoliko su to
toksiĉne materije, samopreĉišćavanje je veoma sporo ili nikakvo. Prema Đukiću i sar. (2000),
mikroorganizmi imaju glavnu ulogu i sposobnost akumulacije radioaktivnih izotopa. Pesticidi,
površinski aktivne materije i soli teških metala, koji dospevaju u vodotoke, doprinose inhibiciji
procesa biološkog samopreĉišćavanja. Ukoliko su njihove koncentracije dosta visoke izazivaju
odumiranje organizama biocenoze. U procesima samopreĉišćavanja, vaţnu ulogu imaju i više
vodene biljke koje troše neorganske oblike biogenih elemenata i time poboljšavaju sanitarni
reţim vodotoka.
Najznaĉajniji instrumenti zaštite slatkovodnih resursa su serije hemijskih, fiziĉkih i
bioloških tretmana u preĉišćavanju otpadnih voda. TakoĊe, potrebno je stvoriti uslove za
prirodno samopreĉišćavanje, koji su definisani u Evropi u Helsinškoj konvenciji o zaštiti i
korišćenju prekograniĉnih vodotoka i meĊunarodnih jezera iz 1966. godine. MeĊunarodna
32
zajednica je suoĉena sa razliĉitim izazovima u vezi mogućnosti donošenja pravila koja treba da
obezbede zaustavljanje, smanjenje i spreĉavanje degradacije ţivotne sredine kao i neracionalnog
korišćenja vodenih resursa.
Podzemne vode predstavljaju trajno obnovljiv resurs. One, kao resursi vode za piće imaju
nezamenljivu ulogu i neprocenjiv znaĉaj. Podzemne vode dubokih izdana, ako se izuzme njihov
znaĉaj u snabdevanju vode za piće, za poljoprivrednu proizvodnju nemaju veliki znaĉaj. Kvalitet
podzemnih voda je razliĉit i zavisi od kvaliteta zemljišnih horizonata kroz koje protiĉu, od
padavina ili navodnjavanja, od koliĉine i sastava zagaĊujućih materija i dr.
Prve izdani veome su osetljive na antropogen uticaj, što moţe da ima negativne
posledice. Otpadne vode sa stoĉarskih farmi mogu da zagade i podzemne izdani koje su plitke i
predstavljaju deo hidrosfere. Sa ekološkog stanovišta naroĉito su znaĉajna zagaĊenja podzemnih
voda nitratima primenom azotnih mineralnih Ċubriva kao i zagaĊenja koja potiĉu od upotrebe
velikih koliĉina fosfornih i kalijumovih Ċubriva. Smatra se da je povećanje koncentracije fosfora
jedan od glavnih pokretaĉa eutrofikacije vodenih sredina. Da bi se to izbeglo, preporuĉuje se
korišćenje manjih doza mineralnih Ċubriva sa primenom u više navrata. Za vodu koja sadrţi veću
koliĉinu hranjivih materija, kaţe se da su trofiĉna (trofiĉni - hranidbeni). Stepen trofiĉnosti u
jednom vodenom sistemu predstavlja pokazatelj ocene kvaliteta vode.
4.1.1. Znaĉaj vode
Voda kao resurs
Prirodni resursi ili prirodni izvori predstavljaju prirodna dobra koja ĉovek koristi za svoje
potrebe. Voda kao najosnovnija ţivotna materija ima nemerljiv znaĉaj za ţivi svet, ekosisteme i
planetu Zemlju. Voda neprestano kruţi u prirodi izmeĊu Zemlje i atmosfere. To neprestano
kruţenje vode naziva se hidrološki ciklus. Kruţenje vode na Zemlji vaţan je proces koji
omogućuje odrţavanje ţivota. Voda konstantno cirkuliše izmeĊu atmosfere, okeana i kopna.
Voda koja se troši nalazi se na Zemlji već stotine miliona godina. Voda se kreće, pri tome menja
pojavni oblik, konzumiraju je biljke i ţivotinje, ali nikada stvarno ne nestaje. U kruţnom putu
vode pet je procesa: kondenzacija, padavine, infiltracija, oticanje i evapotranspiracija. Tih pet
procesa zajedno ĉine hidrološki ciklus.
33
Voda za piće
Kao izvor vode za piće ĉovek koristi podzemne i površinske vode. Ĉista pijaća voda je
kapitalni resurs svake drţave. U sušnim oblastima gde nema dovoljno izvora za piće, vodu za
piće koriste slanu vode iz koje se najpre vrši uklanjanje soli, proces desolinizacije. Najmanje se
kao resursi vode za piće koriste podzemne vode koje se ne obnavljaju, tz. ''fosilne vode'' ili
paleovode. To su vode koje su usled razliĉitih procesa u Zemljinoj kori pod zemljom ostale
zarobljene dugi niz godina – milionima godina. Kao voda za piće koristi se i voda koja se u
zamrznutom obliku nalazi duboko ispod gleĉera. Oko 1/10 kopnene površine Zemlje prekrivena
je ledenim masama poznatim kao gleĉeri ili lednici, koji sadrţe više od 75% slatke vode [27].
Gleĉeri predstavljaju veliki rezervoar ĉiste vode na koju nisu uticale atmosferske promene a ĉija
budućnost zavisi od globalnog zagrevanja.
Voda u poljoprivredi
Za obezbezbeĊivanje dovoljne koliĉine hrane za rastuću ljudsku populaciju, povećava se

poljoprivredna proizvodnja ĉime se povećava i potrošnja vode. Ljudi kao najveći potrošaĉi vode
ne shvataju da je voda osim za piće, voda glavni faktor u proizvodnji hrane i da nestašica vode
direktno utiĉe na smanjenje proizvodnje hrane.
Voda u industriji
U savremenoj industriji gotovo da nema procesa u kome se ne koristi voda. Razliĉite

grane u industriji troše i razliĉite koliĉine vode. U industriji manji deo upotrebljene vode koristi
se za dobijanje proizvoda, dok se veći deo koristi za transport materije i hlaĊenje. Zbog velike
potrošnje vode u industriji, industrijska postrojenja najĉešće se postavljaju pored velikih reka.
Ovakvom organizacijom industrijskih postrojenja obezbeĊuju se dovoljne koliĉine vode i
mogućnost odvoĊenja otpadnih voda. Najveća potrošnja vode u industriji ostvaruje se u Evropi
55%, dok se najmanja potrošnja vode u industriji ostvaruje u Australiji 2% [29].
Voda u energetici
Energija vode (hidroenergija) je jedan od najznaĉajnijih obnovljivih izvora energije,

odnosno izvora energije koji se uprkos trošenju ne iscrpljuje, već se obnavlja u odreĊenom ritmu.
Najĉešći oblik korišćenja energije vode je dobijanje elektriĉne energije u hidroelektranama.
34
4.1.2. Potrošnja i ugroženost vode
Potrošnja i ušteda vode
Potreba za vodom se povećava srazmerno sa uvećanjem broja stanovništva na Zemlji, a

njena koliĉina uprkos rastućim promenama se ne menja. Statistiĉki podaci govore da će do 2025.
godine 2/3 stanonovništva osetiti ozbiljan nedostatak vode, gde prema podacima struĉnjaka 2,5
milijardi ljudi nema obezbeĊene osnovne higijenske uslove zbog nedostatka vode a više od 5
miliona ljudi godišnje umire usled zagaĊenja vode.
Ugroženost zaliha vode
Najveću ulogu u zagaĊenju vode ima ĉovek sa svoji aktivnostima. Organizacija

Ujedinjenih Nacija je 2003. godine proglasila 22. mart za Svetski Dan Voda, sa namerom da
istakne njenu vaţnost i ograniĉavajuću ulogu u razvoju jer se bliţimo vremenu kada će potreba
za vodom premašiti zalihe. Najveća pretnja zalihama vode predstavlja ĉovek koji izaziva
veštaĉko zagaĊenje vode. Veštaĉko zagaĊenje se deli u dve osnovne grupe:
 koncentrisane zagaĊivaće (izvori zagaĊenja),
 rasute izvore zagaĊivanja.
Koncentrisani zagaĊivaći vode su obiĉno razni objekti u kojima se obavlja neka delatnost
i ljudska naselja. Ona su obiĉno locirana na obalama reka, jezera ili mora. Njih je lako uoĉiti i
evidentirati. Najĉešće su to:
 urbana naselja,
 industrijski objekti: hemijski bazne i preraĊivaĉke industrije, metalne i
metalopreraĊivaĉke, za preradu ruda, prehrambene industrije, celuloze i papira,
tekstilne industrije, proizvodnja graĊevinskog materijala, proizvodnja deterdţenta,
 energetski objekti: termoelektrane, toplane, nuklearne elektrane, prerada nafte,
prerada uglja, hidroenergetski objekti,
 poljoprivredni objekti za tov stoke,
 deponije – smetlišta.
Rasuti izvori zagaĊivanja vode su:
 hemizacija tla (pesticidi i azotna Ċubriva),
 deponije industrijskog otpada,
35
 deponije komunalnog smeća,

 transport i transportna sredstva,
 lokacije za eksploataciju šljunka i peska.
4.1.3. Resursi vode u Republici Srbiji
Republika Srbija je zemlja koja ne spada u zemlje siromašne vodom. Prema podacima
Food and Agriculture Organization, on the United Nations - FAO (Organizacija Ujedinjenih
nacija za hranu i poljoprivredu), Srbija se nalazi na 47 mestu od 180 zemalja, po koliĉini i
kvalitetu resursa vode. U Republici Srbiji je veoma nizak stepen istraţenosti i eksploatacije
prirodnih izvora, što stvara mogućnosti da se u ovoj oblasti razvije i popne na postojećoj rang
listi FAO organizacije. Prema procenama struĉnjaka rezerve ĉiste pijaće vode u Republici Srbiji
kao i svuda svetu su ograniĉene.
Ugroženost vode za piće u Republici Srbiji
U Republici Srbiji kljuĉni izvor zagaĊenja vode za piće predstavljaju gradske i

industrijske otpadne vode. Gradske otpadne vode se sastoje od upotrebljenih voda iz
domaćinstava, ustanova, škola, ugostiteljskih objekata, i dr. koje su u nekim sluĉajevima
pomešane sa industrijskim otpadnim vodama. Gradske otpadne vode sadrţe razliĉite supstance
koje kada se nepreĉišćene ispuste u vodoprijemnik (reke, kanali, jezera), na razliĉite naĉine
zagaĊuju ţivotnu sredinu. Da bi se smanjili negativni uticaji otpadnih voda na vodne resurse i
ţivotnu sredinu uopšte, neophodno je pre ispuštanja otpadne vode izvršiti njeno preĉišćavanje.
Prema EU direktivi vezanoj za upravljenje vodama i preĉišćavanje otpadnih voda (EU Directive
91/271/EEC) organizovano odvoĊenje svih komunalnih otpadnih voda predstavlja trajnu
obavezu drţave. Skupština Srbije je 2010. godine usvojila novi Zakon o vodama (Sl. gl. R. Srbije
30/2010) koji velikim delom usklaĊuje domaću regulativu sa regulativom Evropske unije i uvodi
dugoroĉne obaveze sakupljanja i preĉišćavanja gradskih otpadnih voda (princip zagaĊivaĉ
plaća).
4.1.4. Dejstvo vode na zdravlje ljudi
Znaĉaj vode za zdravlje ljudi
Zdravstveno ispravna voda za piće jedan je od osnovnih preduslova dobrog zdravlja i
jedan od osnovnih pokazatelja zdravstvenog stanja stanovništva jedne zemlje. Nijedan ţivi
36
organizam ne moţe da ţivi bez vode u bilo kojoj od njenih formi. Voda je najzastupljenija
supstanca u ljudskom organizmu, i ona ĉini oko 65% ĉovekovog tela slika 6, zastupljenost vode
u odreĊenim organima u ljudskom organizmu. Najveći procenat vode nalazi se u krvi 83%,
mozgu i mišićima 75% i u kostima 22% [31]. Potreba organizma ĉoveka za vodom su od 3-12
litara na dan u zavisnosti od klimatskih uslova. Gubitak vode u organizmu je opasno za svako
ţivo biće a za ĉoveka gubitak od 20% vode znaĉi smrt. Znaĉaj vode za ĉoveka manifestuje se u:
 voda u organizmu predstavlja univerzalni medij preko koga se odrţavaju funkcije
svih ćelija, krvi, transporta hranjivih materija do izluĉivanja produkta metabolizma i
štetnih sastojaka,
 glavna je komponenta sistema regulacije temperature – znojenjem,
 voda moţe sadrţavati i materije koje deluju zaštitno na neke funkcije organizma, na
primer floor koji se u mnogim vodovodima dodaje u vodu za piće, u cilju spreĉavanja
pojave karijesa zuba.
Slika 6. Voda u Ljudskom organizmu
Dejstvo zagaĊene vode na zdravlje ljudi

Voda kao dragocen izvor zdravlja, moţe predstavljati i izvor zdravstvenih tegoba.
ZagaĊena voda je vodeći svetski uzroĉnik smrti i bolesti i negativno utiĉe na više od 1 milijarde
ljudi svakog dana u zemljama u razvoju. Nekoliko zagaĊivaĉa koji se javljaju u prirodi mogu da
predstavljaju rizik po zdravlje ako se naĊu u vodi za piće. Voda ukoliko sadrţi štetne materije
biološkog, hemijskog ili radiološkog porekla moţe štetno da utiĉe na zdravlje ljudi. Ti
zagaĊivaći su: bakterije, virusi, uranijum, radijum, nitrati, arsen, hrom i fluorid... Mnogi od ovih
37
zagaĊivaĉa su prirodno prisutni u stenama i samim tim mogu se pojaviti u vodi iz bunara.
Najĉešći i najrašireniji zdravstveni rizik povezan sa vodom za piće je zagaĊenost patogenim
bakterijama (grĉ. patos - bolest, izazivaĉ bolesti) mikroorganizmima koji kod ĉoveka izaziva
zarazne bolesti ( tifus, kolera, ţutica, dizenterija i dr.).
4.1.5. Mere za zaštitu voda
Zaštita vode od zagaĊivanja sprovodi se radi omogućavanja neškodljivog i nesmetanog

korišćenja voda, zaštite zdravlja ljudi, ţivotinjskog i biljnog sveta. Stalno praćenje kvaliteta vode
jedan je od preduslova za pokretanje adekvatnih akcija zaštite. Plan zaštite voda od zagaĊivanja
u Republici Srbiji definisan je Pravilnikom o zaštiti voda od zagaĊivanja stav 1., objavljen u
Sluţbenom glasniku br. 30/2010. Plan zaštite voda od zagaĊivanja donosi Vlada, na predlog
Ministarstva, za period od šest godina. Ministarstvo svake druge godine, raĉunajući od dana
donošenja plana zaštite voda od zagaĊivanja iz stava 1. ovog ĉlana, podnosi izveštaj Vladi o
izvršenju tog plana.
4.1.6. Zaštita od štetnog dejstva vode
UreĊenje vodotokova
UreĊenje vodotokova podrazumeva izgradnju i odrţavanje vodnih objekata za ureĊenje

vodotokova (regulacioni objekti), zatim izvoĊenje radova na odrţavanju stabilnosti obala i korita
vodotoka, kao i odrţavanje njegove propusne moći za vodu, led i nanos. Vodoprivredni ciljevi
moraju biti usaglašeni sa ekološkim ciljevima. Sa aspekta oĉuvanja prirodne i ţivotne sredine
potrebno je da se reĉni tokovi ostave u prirodnom stanju, bez ikakvih intervencija. U praksi to je
nemoguće zbog znaĉaja reka za vodoprivredu i znaĉaja reĉnog priobalja za mnogobrojne ljudske
aktivnosti. Zbog toga se reke ne mogu ostaviti u prirodnom stanju, već se na njima moraju vršiti
raznovrsne intervencije, u skladu sa ljudskim potrebama. Vrši se izgradnja odgovarajućih
objekata ĉija izgradnja zahteva veća materijalna ulaganja.
Poplave i zaštita od poplava
Poplava je prirodna nepogoda pojave koja oznaĉava neubiĉajen visok vodostaj u rekama i
jezerima, zbog ĉega se voda iz reĉnog korita ili jezerske zavale preliva preko obale i plavi okolno
38
podruĉje. Ova prirodna nepogoda zahteva posebnu paţnju, zbog svoje iznenadne opasnosti ,
ĉestine javljanja, stepena ugroţenosti i posledica koje sa sobom nosi.
Poplava se moţe okarakterisati na sledeći naĉin:
 intezitet odnosno veliĉina poplavnog talas,
 frekvencija:
 prosta frekvencija: koliko se ĉesto javlja u datom vremenskom periodu,
 verovatnoća: šanse u procentima da se pojava dogadi u nekom
vremenskom periodu,
 povratno vreme: vreme izmeĊu dve pojave.
 vreme trajanja poplave,
 prostorno širenje,
 brzina prostiranja,
 vremenski raspored ( da li se pojava dešava cikliĉno, neujednaĉeno i sliĉno).
Prema uzrocima nastanka poplave se mogu podeliti u dve grupe, direktne i indirektne.
U direktne uzroke spadaju:
 poplave nastale zbog jakih padavina,
 poplave nastale zbog nagomilavanja leda u vodotokovima,
 poplave nastale zbog klizanja zemljišta ili potresa,
 poplave nastale zbog rušenja brane,
 stanja vodostaja glavnog toka u vreme njegovog porasta,
 meandriranje toka.
Poplave u Republici Srbiji - maj 2014. godina
U Republici Srbiji uprkos zaštićenosti od 88% teritorije drţave od poplava, svake godine
reke plave iste oblasti. Poplave najviše pogaĊaju naselja u Vojvodini, dok se u Srbiji najĉešće
izliva reka Morava. Najveće poplave u Srbiji dogodile su se 1965. godine kada se izlio Dunav
koji je zahvatio sve tokove reka, a pod vodom je bilo oko 150.000 hektara zemlje, 16.000 kuća i
214 kilometara puta. Aprila 2005, u selu Jaša Tomić, dogodila se poplava pod naletom vodene
stihije reke Tamiš, gde je voda nanela štetu u iznosu od 12,6 miliona evra. Maj 2014, desila se
ekstremna poplava, nezabeleţena u prethodnih 130 godina. Katastrofalne poplave u Srbiji, u
39
maju 2014. godine, prouzrokovane su interakcijom prirodnih i antropogenih faktora. Osnovni

prirodni uzrok poplava su bile ekstremne padavine, sa nezabeleţenim probalistiĉkim rangom.
Trenutno ne postoji saglasnost u oceni povratnog perioda ovih padavina, zbog ĉega su
neophodna dalja istraţivanja ovog fenomena, udruţivanjem svih nacionalnih struĉnih i nauĉnih
kapaciteta u ovoj oblasti.
Mape poplava na Balkanu – maj 2014, predstavljene u inostranim medijima
Novinska agencija ''Al jazeera balkans'' ( meĊunarodni informativni kanal sa sedištem u

Sarajevu, Bosna i Hercegovina) objavila je mapu regiona na kojoj se vide razmere poplava koje
su zadesile region maja 2014.godine. Mapa je prikazana na društvenim mreţama i prikazuje koji
su sve delovi poplavljeni na podruĉju bivših Jugoslovenskih Republika. Na mapi se vide
poplavljene regije u toku reke Save sl.7.
Slika7. Mapa regiona sa razmerama poplava maj 2014, novinske agencije Aljazeera Balkans [31].
40
4.1.7. Mapiranje podruĉja sklonih poplavama i klizištima
Mapiranje definiše podruĉje pod rizikom i ono predstavlja osnovu za sve programe koji
se koriste za smanjenje štete usled poplava, klizišta i akcija koje slede. Mape ĉesto imaju pravno
znaĉenje u pogledu zoniranja i drugih strukturnih i nestrukturnih preduzetih mera, tako da
moraju biti precizne i verodostojne. Ako su regionalni ili nacionalni programi za smanjenje
rizika od poplava i klizišta pravilno osmišljeni, postoje prednosti o zajedniĉkim standardima
mapiranja. Mape postaju kljuĉni element u procesu identifikacije podruĉja sklonih poplavama i
klizištima, tako što sluţe za identifikaciju individualnog rizika i bitnih institucija, pripremu
planova za reagovanje na katastrofu i projektovanje mera zaštite i otpornosti usled poplava i
klizišta. Mape bi trebale biti dostupne kako javnosti tako i agencijama reagovanja na katastrofu
na svim nivoima. Posle katastrofalnih poplava 2014. godine proradila su stara i pojavila nova
klizištana na celoj teritoriji Republike Srbije. Geolozi dr. Miloš Marjanović i dipl. inţ. geol. Uroš
Đurić sa Rudarsko Geološkog fakulteta Beograd, objavili su na Fejsbuku geografsku kartu
potencijalnih klizišta koja se mogu pojaviti na teritorije Republike Srbije nakon obilnih
padavina, maja 2014. godine.
Koncentrisani izvori zagaĊenja
Stanje izgraĊenosti sistema za prikupljanje i evakuaciju (primarna i sekundarna kanalizaciona

mreţa i glavni kanalizacioni kolektori) i preĉišćavanje komunalnih otpadnih voda (postrojenja -
u daljem tekstu PPOV) je na niskom nivou u odnosu na evropske standarde. Ovo se naroĉito
odnosi na stanje izgraĊenosti PPOV, pa se većina komunalnih otpadnih voda bez potrebnog
preĉišćavanja upušta u recipijente. Osnovni pokazatelji o prikljuĉenosti stanovništva na javne i
individualne kanalizacione sisteme na nivou vodnih podruĉja i glavnih slivova - podslivova
prikazani su na slici 8. Prikljuĉenost na javne kanalizacione sisteme u naseljima većim od 2.000
stanovnika veća je od 70%, osim na vodnom podruĉju Baĉka i Banat i vodnom podruĉju Srem. U
sluĉaju slivova - podslivova znaĉajnijih vodotoka, prikljuĉenost na javne kanalizacione sisteme u
naseljima većim od 2.000 stanovnika je iznad 70%, izuzev u slivovima Tise i Save. U odnosu na
ukupni broj stanovnika u Republici Srbiji prikljuĉenost na javne kanalizacione sisteme iznosi
oko 54%.
41
Slika 8. Modul oticanja (RHMZ Srbije)
4.1.8. Koncentrisani izvori zagaĊenja
Stanje izgraĊenosti sistema za prikupljanje i evakuaciju (primarna i sekundarna

kanalizaciona mreţa i glavni kanalizacioni kolektori) i preĉišćavanje komunalnih otpadnih voda
(postrojenja - u daljem tekstu PPOV) je na niskom nivou u odnosu na evropske standarde. Ovo
se naroĉito odnosi na stanje izgraĊenosti PPOV, pa se većina komunalnih otpadnih voda bez
potrebnog preĉišćavanja upušta u recipijente. Osnovni pokazatelji o prikljuĉenosti stanovništva
na javne i individualne kanalizacione sisteme na nivou vodnih podruĉja i glavnih slivova -
42
podslivova prikazani su na slikama 9 i 10. Prikljuĉenost na javne kanalizacione sisteme u

naseljima većim od 2.000 stanovnika veća je od 70%, osim na vodnom podruĉju Baĉka i Banat i
vodnom podruĉju Srem. U sluĉaju slivova - podslivova znaĉajnijih vodotoka, prikljuĉenost na
javne kanalizacione sisteme u naseljima većim od 2.000 stanovnika je iznad 70%, izuzev u
slivovima Tise i Save. U odnosu na ukupni broj stanovnika u Republici Srbiji prikljuĉenost na
javne kanalizacione sisteme iznosi oko 54%.
Slika 9. Difuzni I taĉkasti izvori izvori emisije zagaĊujućih materija u vodi
Slika 10. Prikljuĉenost na kanalizacione sisteme, po vodnim podruĉjima (Izvor: RZS)
43
Postoji znaĉajna razlika u stepenu prikljuĉenosti stanovništva na kanalizaciju u odnosu na

prikljuĉenost na vodovodnu mreţu, posebno u naseljima manjim od 50.000 stanovnika, što
predstavlja opasnost po zagaĊivanje podzemnih voda specifiĉnim parametrima kvaliteta voda
kao što su nitrati. U proteklih nekoliko decenija u Republici Srbiji je za preĉišćavanje otpadnih
voda u naseljima većim od 2.000 stanovnika izgraĊeno nešto više od 50 gradskih postrojenja. Od
izgraĊenih postrojenja u funkciji su 32 (slika 11), od kojih mali broj radi po projektnim
kriterijumima, dok ostala rade sa efikasnošću daleko ispod projektovane.
Postojeća postrojenja koja su u funkciji opsluţuju oko 600.000 stanovnika, pri ĉemu se
njihov ukupni efektivni tretman svodi na oko 385.000 ES. Opšti zakljuĉak je da je manje od 10%
stanovništva obuhvaćeno nekim stepenom preĉišćavanja otpadnih voda. Ukupni efekti tretmana
uklanjanja organskog opterećenja manji su od 65%, kod azotnih komponenti manji su od 35%,
dok su sluĉaju fosfornih komponenti efekti manji od 25%. Prostorni raspored izgraĊenih
postrojenja na teritoriji Republike Srbije je neujednaĉen. Najveći broj postrojenja se nalazi u
okviru vodnog podruĉja Morava.
44
Slika 11. Prostorni raspored postojećih PPOV (Izvor: IJĈ)
45
4.2. Vazduh
Vazduh je neophodan uslov opstanka ţivog sveta na našoj planeti. Za terestiĉke biljke,
vazduh prestavlja izvor hrane i sredinu u kojoj se nalaze nadzemni delovi.
Zato fiziĉke ososbine, hemijski sastav, sadrţaj pojedinih sastojaka-usled, njihove
neophodnosti ili štetnosti imaju, vidan uticaj na ţivotne procese, unutrašnju i spoljašnju graĊu,
produktivnost i rasprostranjenost biljaka i uopšte ţivog sveta. Globalno posmatrano, vazduh ima
dve funkcije: biološku (primarnu) i proizvodnu (sekundarnu).
Apsolutno suvi vazduh sadrţi 78,08% azota, 20,95% kiseonika, 0.93% argona i 0,03%
ugljen - dioksida. Sadrţaj ugljen-dioksida, azota i kiseonika u vazduhu prevenstveno je rezultat
razvića i aktivnosti ţivog sveta. U vazduhu se nalazi u malim koliĉinama H2, Ne, Kr, He, O3,
CH4 NO, NO2, SO2, Cl, F, H2O, razne ĉestice prašine, ĉaĊi, pepeo, prah, spore, polen, bakterije,
seme I druge materije. Poremećaji u sastavu vazduha i zagaĊenja potiĉu kako od razliĉitih
aktivnosti ljudi, tako и od odreĊenih prirodnih procesa kao što su šumski poţari, vulkanske
erupcije, oluje, raspadanje organske materije i drugoh. Problem zagaĊenja vazduha, kao jedan od
ozbiljnih globalnih ekoloških problema, je antropogenog karaktera. Prema navodima Roljević et
al (2011) podaci o klimi, koji dopiru 160.000 godina unazad, pokazuju blisku zavisnost izmeĊu
rasta koncentracije gasova staklene bašte u atmosferi i globalne temperature. Tokom proteklih
150 godina proseĉna temperatura na globalnom nivou je porasla za 0,8 0C, dok je u Evropi
zabeleţen rast od 1 oC. Kvantitativna predviĊanja buduće situacije su još uvek nesigurna.
MeĊunarodni panel za zaštitu klime (IPCC) 1995. godine procenio je da će se globalna
temperatura vazduha na Zemlji povećati za 1 oC - 3,5 oC do 2100. godine. Najveći procenat u
zagaĊenju vazduha je rezultat antropogenog delovanja. U razvijenim zemljama ispuštanje gasova
u atmosferu je veliko, 77% oksida, ugljenika, 54% oksida azota, 50% sumpora i 27% ĉvrstih
ĉestica (Milenković, 2000).
46
Slika 12. Slojevi atmosfere

Najveći zagaĊivaĉi vazduha su stacionarna postrojenja za proizvodnju elektriĉne energije
(termoelektrane, toplane, kućna loţišta i dr.) i saobraćaj. Prema nekim proraĉunima automobilski
saobraćaj daje više od 60% ukupne koliĉine svih zagaĊujućih materija u vazduhu.
U brojnim tehnološkim procesima hemijske industrije takoĊe se oslobaĊaju znaĉajne
koliĉine štetnih materija koje zagaĊuju vazduh. U toku proizvodnje azotne i sumporne kiseline u
vazduh se oslobaĊaju oksidi azota i sumpora. Osim toga, prema izveštajima MeĊunarodnog
panela za zaštitu klime iz 2007. godine, uĉešće poljoprivrede u ukupnim antropogenim
emisijama koje doprinose efektu staklene bašte, samim tim i klimatskim promenama, iznosi oko
14% (IPCC, 2007). Iz poljoprivrede se emituje oko 47% ukupnih antropogenih emisija metana i
oko 58% ukupnih antropogenih emisija azot-suboksida.
Zbog industrijalizacije poljoprivredne proizvodnje emisije metana i azot-suboksida
poreklom iz poljoprivrede u periodu 1990-2007. godine na globalnom nivou porasla je za oko
17%. Zahvaljaujući integraciji ekoloških nauka sa svim aspektima delovanja ĉoveka, kao i
47
velikim naporima u oznaĉava se celina koja obuhvata atmosferu hidrosferu, biosferu, geosferu i
njihove interakcije.
Tabela 4. EU-27 GHG emissions from 1990 to 2008 in CO2-equivalents u milionima tona
Emisija staklene bašte 1990 2008
Ukupna CO2 emisija 4,048 3,671
CO2 emisija (bez LULUCF) 4,401 4,089
CH4 598 413
N2O 518 364
HFCs 28 70
PFCs 20 4
SF6 11 9
Ukupno (sa neto CO2 emisijom) 5,223 4,530
Uĉešće poljoprivrede u ukupnim GHG emisijama u zemljama EU 27 u
milijonama tona CO2 equivalents
Agrokultura 592 472
* Izvor: European Commission, DG Climate Action European Environment Agency (2010): Annual
European Union greenhouse gas inventory 1990–2008 and inventory report 2010 Preuzeto Roljević et al (2011)
Prema prvom izveštaju Republike Srbije o promeni klime ''ukupna emisija, za baznu
1990. godinu, ne raĉunajući neto odstranjene koliĉine CO2, iznosila je 80.803 Gg CO2eq''.
Uĉešće poljoprivrednog sektora u ukupnim emisijama iznosilo je 14,64%, odnosno, 11.827
hiljada tona CO2 ekvivalenata (tabela 5). Emisije nastale sagorevanjem fosilnih goriva za
energetske svrhe iznosile su 94,1% od ukupne koliĉine CO2, što ukazuje na visoku zavisnost
domaće privrede od fosilnih goriva i znaĉaj izgradnje tehnološke i zakonske infrastrukture za
intenzivnije korišćenje obnovljivih izvora energije. U 1998. godini ukupne emisije GHG
smanjene su za oko 18%. Najveći procenat ukupnih emisija poticao je iz energetskog sektora,
dok je uĉešće poljoprivrede u ukupnim GHG iznosilo 14,32% što je neznatno manje u odnosu na
1990. godinu (tabela 5).
Prema Konvenciji o klimatskim promenama (1992), pod klimatskim promenama se
podrazumevaju ''promene klime koja je direktno ili indirektno uslovljena ljudskim aktivnostima
koje izazivaju promene u sastavu globalne atmosfere, zbog ĉega dolazi do kolebanja klime
osmotrene tokom uporednih vremenskih perioda''. Pod pojmom klimatkih sistemaoznaĉava se
celina koja obuhvata atmosferu, hidrosferu, biosferu, geosferu i njihove interakcije.
48
Tabela 5. Emisija gasova staklene bašte u Srbiji u periodu 1990-2008. godine u hiljadama
tona
1990. godine 1998. godine

Uĉešće Uĉešće
Ukupno Ukupno
poljoprivrede (%) poljoprivrede (%)
CO2 62.970 - 50.605 -
CH4 432,46 44,89 424,52 39,48
N2O 28,32 88,55 22,02 87,6
Ukupno GHG emisije 80.803 14,64 66.346 14,32
*Ne računajući neto odstranjene količine CO2 u šumskom kompleksu
Zbog emisije štetnih gasova (u proseku 37,2 miliona ugljen-dioksida na godišnjem

nivou), Srbija je u 2007. godini bila na 31. mestu najvećih svetskih zagaĊivaĉa vazduha, a na 12.
mestu zagaĊivaĉa vazduha u Evropi. Veliki zagaĊivaĉi vazduha u Srbiji su termoenergetska
postrojenja u Obrenovcu (termoelektrana ''Nikola Tesl'' godišnje emituje oko 18 miliona tona
ugljen-dioksida), Kolubari i Kostolcu, rafinerije u Panĉevu i Novom Sadu.
Najveći svetski zagaĊivaĉi vazduha su SAD sa 2,79 milijardi tona ugljen-dioksida
godišnje, Kina sa 2,68 milijardi i Rusija sa 661 milion tona godišnje. U Evropi najveći zagaĊivaĉ
je Nemaĉka sa 356 miliona tona, zatim Velika Britanija sa 212 miliona tona i Poljska sa 166
miliona tona ugljen - dioksida godišnje (Izvor: www.ekoforum.org).
Sve materije koje zagaĊuju vazduh se najĉešće svrstavaju u dve kategorije:
 tipiĉne zagaĊujuće materije - to su gasovi koji su stalno prisutni u svakoj urbanoj sredini
ili u blizini odreĊenih postrojenja (SO2, NO, CO, ĉaĊ, taloţne materije,
 specifiĉne zagaĊujuće materije koje nisu uvek prisutne već se javljaju u razliĉitim
sredinama u zavisnosti od zagaĊivaĉa (etanol, ugljeno-vodonici, methanol, NH3, ţiva,
olovo, kadmijum i sliĉno).
Za prikazivanje stepena zagaĊenosti vazduha i nastalih oštećenja koristi se veliki broj pojmova,
odnosno pokazatelja.
Emisija predstavlja odavanje zagaĊujućih materija iz dimnjaka, od automobila ili nekog
drugog zagaĊivaĉa u spoljnju sredinu, vodu, vazduh. Emisija moţe biti u ĉvrstom, teĉnom i
gasovitom obliku. Ukupna koliĉinaispuštenih zagaĊujućih materija u jedinici vremena oznaĉava
se kao brzina emisije.
49
Pojam ''imisija'' podrazumeva koliĉinu teĉnih, ĉvrstih i gasovitih zagaĊujućih materija u

vazduhu. Imisija predstavlja sadrţaj svih zagaĊujućih materija i ona je veća od emisije. Vrednost
imisije zavisi od vremenskih prilika brzine strujanja i turbulencije vazduha. Vrednost imisije
moţe da se odnosi na razliĉit vremenski period, od nekoliko ĉasova - kratkotrajne srednje
vrednosti - do celodnevnih (24 ĉasa) vrednosti.
Na prisustvo većih koncetracija zagaĊivaĉa u atmosferi biljke se ne mogu brzo
prilagoditi. ZagaĊivaĉi vazduha narušavaju ţivotne procese, anatomsku i morfolšku graĊu
biljaka, izazivajući ĉesto vidljiva oštećenja. U uslovima smanjene fiziološke aktivnosti biljaka, u
toku noći ili kod zimzelenih biljaka u toku zime, oštećenja mogu biti manja.
Nepovljno dejstvo zagaĊujućih materija biće veće ako je vlaţnost vazduha visoka, jer su
tada stome otvorene. Pored toga, potrebno je istaći da pojedini organi i tkiva biljaka ispoljavaju
razliĉit stepen osetljivosti. Ona je nejednaka i u pojedinim fazama rasta i razvoja biljaka. Ukoliko
se štetne materije nakupljaju sporo u biljakama, njihovo dejstvo biće takoĊe usporeno i uoĉeno
posle duţeg vremena. Ukoliko je do zagaĊenja vazduha došlo noću ili u uslovima nepovoljnim
za asimilaciju, efekti će takoĊe biti uoĉeni kasnije. Štetne materije koje se iz vazduha taloţe na
površinu zemljišta takoĊe utiĉu na kontaminaciju biljaka, jer ih biljke usvajaju preko korena.
Štetne materije iz vazduha najviše se nakupljaju na listovima, mada mogu da se transportuju i u
druge organe ili delove. Nakupljene štetne materije u listovima najĉešće smanjuju intezitet
fotosinteze, a posledica toga je razgradnja rezervnog skroba i povećanje osetljivosti biljaka
prema raznim obolenjima. Veliku opasnost za ljude i ţivotinje imaju štetne materije koje su
nakupljene u biljkama, a potiĉu od zagaĊujućih materija iz vazduha. One uglavnom nemaju
negativan uticaj na biljke, ali u lancu ishrane ugroţavaju zdravlje ljudi i ţivotinja. Intezitet
usvajanja zagaĊujućih supstanci od strane biljaka zavisi od njihove prirode, ekoloških uslova i
morfološke osobine biljaka.
Razliĉitim regulativnim merama nastoje se stvoriti uslovi odrţavanja koncentracije
zagaĊujućih materija u granicama koje se smatraju optimalnim za ţivot. U vezi sa kontrolom
zagaĊujućih materija utvrĊuju se maksimalno dozvoljene koncentracije štetnih materija u
atmosferi, graniĉne vrednosti emisije štetnih i graniĉne vrednosti imisije.
Pod štetnim i opasnim materijama podrazumevaju se kancerogene materije, praškaste
neorganske materije (ţiva i njena jedinjenja, arsen, kobalt, nikl, bakar, vanadijum, platina, hrom,
radijum, fluoridi, cijanidi), neorganska jedinjenja u obliku pare i gasa (fluor i njegova jedinjenja,
50
hlor i njegova jedinjenja, oksidi azota, sumpora, amonijak i dr), i organska jedinjenja (akrilna
kiselina, vinil-acetat, glikol, vinil-ester, kiseline i dr.).
Ĉist vazduh u prirodi nalazi se u šumama, iznad livada i morskih površina. U ovim
podruĉjima vazduh moţe povremeno dobiti miris od eteriĉnog šumskog (lipove, bagremove i
ĉetinarske šume), livadskog bilja (miris mediteranskog bilja uz more naroĉito posle kiše). Ĉist
vazduh omogućava da se obavljaju normalno sve ţivotne i druge funkcije u procesim respiracije.
4.2.1. ZagaĊenje i zaštita vazduha
ZagaĊenje vazduha posledica je prirodnih pojava i ljudske aktivnosti, pa se po naĉinu nastanka

izvori zagaĊenja vazduha mogu podeliti na:
 prirodne izvore zagaĊenja,
 antropogene izvore zagaĊenja.
U prirodne izvore zagaĊenja ubrajaju se:
 prašina sa zemljišta,
 vulkanska prašina i gasovi,
 produkti sagorevanja šumskih poţara,
 produkti biljnog, ţivotinjskog i mikrobiološkog porekla.
Antropogeni izvori zagaĊenja su:
1. Stacionarni izvori
 izvori zagaĊenja u ruralnom podruĉju vezane za poljoprivredne aktivnosti,
rudarstvo i kamenolome,
 izvori zagaĊenja vezani za industrije i industrijska podruĉja, hemijsku industriju,
proizvodnju nemetala, metalsku industriju, proizvodnju elektriĉne energije,
 izvori zagaĊenja u komunalnim sredinama kao što su zagaĊenje, spaljivanje
otpada, individualna loţišta, perionice, servisi za hemijsko ĉišćenje i dr.
2. Pokretni izvori
Obuhvataju motorna vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem.
3. Izvori zagaĊenja iz zatvorenog prostora
Obuhvataju emisiju od sagorevanja i zagrevanja, emisije od razliĉitih materijala ili
materijala (isparljiva organska jedinjenja, razliĉite sintetiĉke hemikalije, duvanski dim i
dr.).
51
Naosnovubrojaizvora i prostorneraspodeleizvorizagaĊenjamogubiti:
 pojedinaĉni,
 taĉkasti (statiĉni ili mobilni),
 grupa izvora (statiĉni ili mobilni)
 linijski izvori.
Prema tipu emisije izvori zagaĊenja se dele na:

 emitere ĉestica i
 emitere gasova.
Osnovni pojmovi zagaĊenja vazduha
Kvalitet vazduha odreĊuje koncentracija zagaĊujuće materije (zagaĊivaĉa) u vazduhu ili

njihovo taloţenje na površini u odreĊenom perodu.
ZagaĊenje vazduha se definiše kao stanje atmosfere u kome su supstance koje oštećuju ţivotnu
sredinu, ljudsko zdravlje ili materijale u koncentracijama iznad odgovarajućeg nivoa.
ZagaĊivaĉi su supstance koje se nalaze u vazduhu, void ili na tlu u koncentracijama koje
izazivaju fiziološka i ekonomska oštećenja.
Koncentracija zagaĊivaĉa je masa, zapremina ili koliĉina supstance koja se nalazi u zapremini
ili masi vazduha,vode ili tla.
Tabela 6. ZagaĊujuće materije

ZAGAĐUJUĆE MATERIJE GLAVNI IZVORI ZAGAĐENJA
Sumpordioksid (SO2) Sagorevanje uglja, nafte, crna i obojena metalurgija
Vodoniksulfid (H2S) Hemijski procesi, rafinerije
Ugljenmonoksid (CO) Sagorevanje, motori SUS
Oksidiazota (NO) Sagorevanje, motori SUS
CnHn+2 Isparavanje teĉnih goriva, izduvni gasovi
ĈaĊ Sagorevanje
Suspendovane ĉestice Tehnološki procesi u kamenolomima, cementarama
Isparljiva organska jedinjenja Hemijski procesi, prerada nafte, distribucija benzina
Merenje zagaĊenja vazduha

Nivo zagaĊujućih materija u vazduhu u znaĉajnoj meri zavisi od meteoroloških uslova.
Najbolji inajefikasniji pristup sa istovremena i sveobuhvatna merenja emisije, meteoroloških
parametara i koncentracija zagaĊujućih materija u vazduhu na više mesta (mreţa mernih mesta).
52
Merenja emisionog zagaĊenja mogu biti:

 pojedinaĉna merenja (vrše se povremeno, na ispustu stacionarnog izvora),
 kontinuirana merenja (vrše se ako su protoci zagaĊivaĉa veći od propisanih) i
 posebna merenja (vrše se kad postoji osnovana sumnja da je došlo do prekomernog
ispuštanja zagaĊujućih materija u vazduhu iz pojedinih postrojenja, sumnja u ispravnost
mernih ureĊaja, uslova pod kojima su merenja izvršena I taĉnost dobijenih rezultata).
Graniĉna vrednost emisije
Graniĉna vrednost emisije (GVE) je najviši dozvoljeni nivo koliĉina i koncentracija

štetnih i opasnih materija na mestu izvora zagaĊivanja.
Po pravilu se mere masene koncentracije emitovanih materija u odnosu na jedinicu zapremine
(mg/m3 ili g/m3), u suvom otpadnom gasuna temperature od 0 0C i pod pritiskom od 1013 mbara,
jer se samo u tom sluĉaju mogu porediti sa graniĉnim vrednostima emisije.
Posebnim pravilnicima odreĊuju se graniĉne vrednosti emisije štetnih i opasnih materija u
vazduhu namestu izvora zagaĊivanja.
Štetne i opasne materije su:
 karcenogene materije,
 ukupne praškaste materije,
 praškaste neorganske materije,
 neorganska jedinjenja u obliku aerosol, pare ili gasa,
 organska jedinjenja.
PoreĊenje izmerenih koncentracija zagaĊivaĉa sa graniĉnim vrednostima emisije je kljuĉni
element u svakom merenju emisije.
Mere za poboljšanje kvaliteta vazduha

Mere za spreĉavanje i smanjenje zagaĊivanja vazduha i poboljšanje kvaliteta vazduha
obuhvataju:
 propisivanje graniĉnih vrednosti emisije zagaĊujućih materija iz stacionarnih i pokretnih
izvora zagaĊenja,
 utvrĊivanje maksimalnih nacionalnih emisija za pojedine zagaĊujuće materije,
53
 propisivanje dozvoljenih koliĉina popojedinih zagaĊujućih materija u odreĊenim

proizvodima (naroĉito u teĉnimgorivima,kao i odreĊenim bojama i lakovima),
 smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte,
 postepeno smanjivanje upotrebe supstanci koje oštećuju ozonski omotaĉ….
Stanje kvaliteta vazduha u Srbiji
U Srbiji uz opšte problem za zagaĊenje ţivotne sredine, naroĉito je prisutan problem

zagaĊenja vazduha, koji je prvenstveno posledica izrazito niskog nivoa svesti, kao i nedostatak
profesionalnog obrazovanja, u oblasti ţivotne sredine.
Uzroci zagaĊenja vazduha u Srbiji su:
 sagorevanje goriva lošeg kvaliteta,
 loš kvalitet motornih vozila,
 upotreba starih vozila bez katalizatora,
 zastarele tehnologije u industrijskom i energetskom sektoru…

Emisija zagaĊujućih materija iz termoelektrana
Emitovane koliĉine oksida sumpora, oksida azota i praškastih materija direktno zavise od
njegovog sadrţaja u gorivu, reţimu sagorevanja goriva, kao i primene najbolje dostupnih tehnika
za uklanjanje sumpornih jedinjenja.
Na osnovu obraĊenih podataka utvrĊeno je das u najveći izvori zagaĊenja:
Termoelektrana Nikola Tesla A, Obrenovac,
Termoelektrana Nikola Tesla B, Obrenovac,
Termoelektrana i kopovi Kostolac A, Kostolac,
Termoelektrana i kopovi Kostolac B, Kostolac,
Rudarsko topioniĉarski basen Bor, Topionica i fafinerija bakra Bor.
Emisija ĉaĊi iz individualnih kotlarnica

ZagaĊenjevazduha od ĉaĊi u urbanism sredinama, ĉesto je posledica emisija ĉaĊi iz
individualnih kotlarnica kao u Beogradu, Uţicu, Ĉaĉku, Leskovcu, Šapcu, Nišu i Zrenjaninu.
54
Pojedini sistemi za zagrevanje su neefikasni, što za posledicu ima povećano izbacivanje u

atmosferu štetnih materija. Tako 12% od ukupne emisije SO2 i NO2, koji su uzroĉnici kiselih
kiša, potiĉe od zagrevanja domaćinstava.
Izduvni gasovi iz motornih vozila
Emisija izduvnih gasova doprinosi visokim atmosferskim koncentracijama SO2, NO2, O3,
aldehida, organskih kiselina, taloţnih materija i olova.
U Srbiji zbog lošeg kvaliteta goriva, odnosno benzina sa dodacima olova I dizel goriva,
sa visokim sadrţajem sumpora, postoji visoka koncentracija sumpora I olova u vazduhu, što
prestavlja posebno ozbiljan problem.
ZagaĊenost vazduha izduvnim gasovimaiz motornih vozilaje naroĉito velika u Beogradu.
Slika 13. Izduvni gasovi iz motornih vozila

Prema rezultatima merenja i proraĉuna, koliĉina emitovanog CO2 koji potiĉe iz motornih
vozila ima trend porasta.
Deponije smeća
ZagaĊenju vazduha doprinosi i nedostatak odgovarajućeg upravljanja otpadom, jer se

opasan otpad ne sortira, već se odlaţe bez ikakve predhodne obrade, uglavnom na divlje
deponije. zakon o upravljanju otpadom donet je tek 2009. godine.
U Srbiji postoji 170 evidentiranih deponija, ali i još više stotina ilegalnih. Koliko
deponije doprinose zagaĊenju vazduha, najbolje pokazuje podatak, da se na svakoj deponiji,
nalaze najveći zagaĊivaĉi vazduha, kao što su: SO2, CO, NOx, fotohemijski oksidanti i
gljovodonici.
55
Slika 14. Procenjene emisije deponijskog gasa i metana po deponijama u 2013. godini.
Zastarela proizvodna tehnologija
Nedostatak tehnologija za smanjenje zagaĊenja vazduha i zastarela proizvodna

tehnologija, su jedan od najvećih zagaĊivaĉa vazduha u Srbiji.
U svim većim industrijskim centrima, kao što su: Beograd, Novi Sad, Kikinda, Šabac,
Kragijevac, Ĉaĉak i drugi, zagaĊenje vazduha prestavlja lokalizovan problem, a u nekim
industrijskim centrima, stepen zagaĊenja vazduha je veoma visok, u pogledu nekih zagaĊujućih
materija.
Praćenje kvaliteta vazduha
Drţava Srbija uvodi, automatski system sa 30 automatskih stacionarnih stanica, jednom

mobilnom i jednom kalibracionom laboratorijom koji ĉini projektovanu mreţu stanica koje će
posedovati setove meraĉa za detektovanje hemijskih aktivnih i pasivnih parametara specifiĉnih u
odreĊenoj regiji ili okruţenju.
56
Izmereni podaci se automatski šalju u centralnu bazu podataka koja se nalazi u Agenciji
za zaštitu ţivotne sredine Srbije i tako se prate koncentracije definisanih štetnih materija u
vazduhu u realnom vremenu.
Slika 15. Drţavna mreţa za automatski monitoring kvaliteta vazduha
Kriterijumi za odreĊivanje kategorija kvaliteta vazduha
Prema nivou zagaĊenosti, polazeći od propisanih graniĉnih i tolerantnih vrednosti, a na

osnovu rezultata merenja, utvrĊuju se sledeće kategorije kvaliteta vazduha:
- prva kategorija - ĉist ili neznatno zagaĊen vazduh gde nisu prekoraĉene graniĉne vrednosti
nivoa ni za jednu zagaĊujuću materiju,
57
- drugaka tegorija - umereno zagaĊen vazduh gde su prekoraĉene graniĉne vrednosti nivoa za
jednu ili više zagaĊujućih materija, ali nisu prekoraĉene tolerantne vrednosti nijedne zagaĊujuće
materije,
- treća kategorija – preko merno zagaĊen vazduh gde su prekoraĉene tolerantne vrednosti
zajednu ili više zagaĊujućih materija.
Stanje kvaliteta vazduha u Srbiji
Prema Izveštaju o stanju ţivotne sredine u Republici Srbiji za 2013. godinu, Agencije za
zaštitu ţivotne sredine Republike Srbije, kvalitet vazduha bioj e:
Sumpor dioksid: Godišnja vrednost SO2i znad dozvoljenog limita, 50μg/m3, bila je samo u
Boru.
ĈaĊ:Godišnja vrednost ĉaĊ I iznad dozvoljenog limita, 50 μg/m3, bila je samo u Uţicu i Ĉaĉku.
Azot dioksid:Godišnji limit od 40 μg/m3 prekoraĉenje u Novom Sadu, Beogradu i Uţicu.
Prizemni ozon: Prizemni ozon pripada grupi gasova sa efektom staklene bašte.Tokom 2013.
godine bilo dana sa prekoraĉenjim agraniĉnih vrednosti osmosatnih srednjih vrednosti, ali ne
više od 25dana, što je dozvoljen broj prekoraĉenja na godišnjem nivou.
4.3. Biodiverzitet
U najširem smislu reĉi, terminom ''biološki diverzitet'' ili biodiverzitet, podrazumeva se

raznolikost ţivota na Zemlji kao i prirodni oblici koje formira. Biodiverzitetom se najĉešće
oznaĉava široka raznolikost biljaka, ţivotinja i mikroorganizma. On, takoĊe, ukljuĉuje i
genetiĉke razlike unutar svake vrste. Hromozomi, geni i DNK odreĊuju jedinstvenost svake
individue ili svake vrste.
Poseban aspekt biodiverziteta predstavlja raznovrsnost ekosistema kakav se nalazi u
pustinjama, šumama, moĉvarama, planinskim podruĉjima, jezerima, rekama, poljoprivrednim
zemljištima. U svakom ekosistemu ţivi organizmi formiraju zajednicu koja je u meĊusobnim
odnosima sa drugim zajednicama (ukljuĉujući i zajednice ĉoveka) sa kojima su u okruţenju kao i
sa vazduhom, vodom i zemljištem. Na ovaj naĉin se moţe zakljuĉiti da termin ''biodiverzitet'' u
58
stvari oznaĉava kombinaciju ţivotnih formi i njihovih meĊusobnih odnosa sa drugim, kao i
ostalim ţivotnim sredinama na Zemlji.
Konvencija o biološkom diverzitetu definiše biološku raznovsnost kao ''raznovrsnost
ţivih organizama iz svih izvora, ukljuĉujući, izmeĊu ostalog, suvozemne, morske i druge vodene
ekosisteme i ekološke komplekse ĉiji su deo. To podrazumeva i raznovrsnost u okviru vrste,
izmeĊu vrsta i izmeĊu ekosistema''.
Generalno posmatrano, biodiverzitet podrazumeva tri nivoa:
1. Genetiĉki diverzitet, koji se odnosi na razliĉitost gena unutar pojedinih vrsta. Ovo se
smatra suštinskim za odrţavanje kapaciteta svake vrste da se razvije i prilagodi
promenama,
2. Diverzitet vrsta, koji oznaĉava razliĉitost vrsta, posebno divljih i kultivisanih biljaka i
ţivotinja, mikroorganizama koji se nalaze na odreĊenom staništu,
3. Diverzitet ekosistema, koji oznaĉava lanac prirodnih staništa u okviru kojih se ova
razliĉitost vrsta razvila. Svaka vrsta staništa ima svoje specifiĉne uslove prema kojima su
se razliĉite vrste jednostavno prilagodile.
Ĉovek predstavlja integralni deo biodiverziteta i potpuno je zavistan od njega. Zato je
znaĉaj biodiverziteta ogroman za opstanak ĉoveka. Biodiverzitet koji danas postoji na Zemlji je
rezultat nekoliko milijardi godina evolucije na Zemlji, u poĉetku evolucije oblikovan prirodnim
faktorima a u poslednjim fazama rastućim uticajem ĉoveka. Sadašnje stanje u biodiverzitetu ima
svoj poĉetak koji se vezuje za poĉetak razvoja poljoprivrede.
4.4. Zemljište
Zemljište nastaje u veoma dugom pedogenetskom procesu pod uticajem niza biotiĉkih i
abiotiĉkih faktora (matiĉni supstrat, klima, reljef, biljke, ţivotinje, mikroorganizmi i ĉovek).
Zemljište je imalo veliku ulogu u razvoju ĉoveĉanstva, jer su se mnoge civilizacije antiĉkog
sveta razvijale u dolinama reka, na plodnim zemljištima. Zemljište jednim delom predstavlja
ţivotnu sredinu terestiĉkih organizama. Istovremeno, zemljište je nastalo delom ţivotne
aktivnosti biljaka, ţivotinja i mikroorganizama. Sa ekološkog stanovišta naroĉito su znaĉajne one
osobine zemljišta koje ograniĉavaju ili podstiĉu rast i razvoj ţivih organizama.
Zemljište je prirodno bogatstvo koje se razumnim korišćenjem moţe obnavljati meĊutim,
iako se zemljište ubraja u obnovljive resurse ĉovek svojom aktivnošću sve više ugroţava
59
zemljišni fond, pri ĉemu pored zagaĊivanja poseban problem predstavlja trajno uništavanje
obradivih površina. Površine podesne za povoljoprivrednu proizvodnju veoma su male u svetu,
svega 10% od ukupne površine, od ĉega je samo 3% visoko produktivno. Smatra se da će za
narednih 100 godina potencijalno poljoprivredno zemljište biti iskorišćeno, zbog intezivnog rasta
stanovništva na Zemlji i neracionalnog korišćenja zemljišta. Imajući u vidu dalji intezitet rasta
stanovništva na Zemlji, posebno u nekim delovima sveta, i sa tim u vezi sve veću potrebu za
hranom, koja pored koliĉine mora da bude i zdravstveno bezbedna, neophodno je da se saĉuva
od uništenja i zagaĊivanja bar sadašnji fond. Obnovljivost zemljišta moţe se obezbediti samo u
sluĉaju pravilnog i racionalnog sistema korišćenja. U protivnom, neracionalno korišćenje bitno
narušava uslove obnovljivosti zemljišta.
Elementi obnovljijvosti i regeneracije zemljišta su: koliĉina i kvalitet humusa, brojnost i
aktivnost mikroorganizama, pedofauna i glineni minerali zemljišta koloidnih dimenzija. Kvalitet
zemljišta pogodnog za proizvodnju zdravstveno bezbedne hrane meri se bogatstvom biogenih
elemenata, koliĉinom humusa, elementima biogenosti zemljišta, toplotnim, vodenim i vazdušnim
reţimom, mehaniĉkim sastavom i drugo. Zato je u zaštiti zemljišta od zagaĊenja i uništenja
potrebno voditi raĉuna o svim pomenutim elementima pojedinaĉno. Posmatrano u kontekstu
procesa pedogeneze, stalno zemljište je obnovljivi ''trajni'' resurs, ali to ne znaĉi da ĉoveĉanstvo
raspolaţe sa dovoljno zemljišta i da o tome ne treba da vodi posebnu brigu. MeĊutim,
posmatrajaući sa stanovišta vremena merenog trajanjem jedne generacije, prema naĉinu
njegovog korišćenja, moţe se reći da zemljište pripada grupi neobnovljivih resursa.
Danas, uprkos velikom napretku nauke o zemljištu, višim nivoom standarda, tehnologije
u obradi zemljišta, višim stepenom urbanizacije i industrijalizacije dešavaju se velike negativne
promene zemljišta (Vuĉić, 1992). Velike površine zemljišta se degradiraju neracionalnim i
neadekvatnim korišćenjem. Degradacije zamljišta nastaju gubitkom hraniva, erozije vodom i
vetrom, dezertifikacijom, zaslanjivanjem, hemijskim zagaĊenjem, zagaĊenje radionuklearnim
otpadom, mehaniĉka degradacija prilikom obrade zemljišta, gubitak humusa i dr.). Gubitak
zemljišta dešava se loše planiranim širenjem gradskih i prigradskih naselja, izgradnjom
infrastrukture i industrijskih objekata).
Treba istaći ĉinjenicu da je zemljište samo mali površinski sloj litosfere u kome se nalaze
uslovi za razvoj flore i faune. Samo zahvaljujući zemljištu, planeta Zemlja ima ovakav izgled, jer
gde god nema zemljišta pogodnog za razvoj biljaka nema ni ţivota, a i sam pejzaţ je
60
zastrašujući. S obzirom da je zemljište ţivi sistem, jer se u jednom gramu zemlje nalazi nekoliko
biliona mikroorganizama, koji svojim aktivnostima i brojem utiĉu na posebno svojstvo zemljišta,
a to je njegova plodnost. Karakteristika plodnosti zemljišta ispoljava njegovu sposobnost da
biljkama obezbedi neophodna hraniva i vodu. Zbog navedenih tendencija, strateški ciljevi
odrţivog korišćenja zemljišta treba da budu usmereni na spreĉavanje daljeg njegovog gubitka i
na poboljšanje i oĉuvanje njegove plodnosti. Zemljište kao prirodni sistem nije van domašaja
ostalih resursa ove planete, vode i vazduha, nego je sa njima u tesnoj vezi i meĊuzavisnosti.
Zemljište je veoma osetljivo na promene koje se dešavaju u drugim resursima.
4.4.1. Kategorije oštećenja zemljišta
Oštećenja zemljišta mogu se svrstati u tri kategorije: degradacija, destrukcija i potpuno

iskljuĉivanje zemljišta iz proizvodnje koje moţe biti privremeno ili trajno.
4.4.1.1. Degradacija zemljišta
Degradacija zemljišta moţe se smatrati skupom procesa prouzokovanih ĉovekovom aktivnošću

koji smanjuje sadašnji i budući potencijal zemljišta kao uslov opstanka ţivoga sveta (Sekulić,
2003). Kada se jednom naruše funkcije zemljišta, njegova regeneracija je skup i spor proces.
Degradacija moţe da ima blaţi stepen oštećenja zemljišta koja nastaju neadekvatnom primenom
agrotehniĉkih i hirdrotehniĉkih mera koje se primenjuju u poljoprivrednoj proizvodnji.
Agrotehniĉke mere (lat. agro-polj, grĉ. tehne-veština, baviti se neĉim) ĉine kompleks
postupaaka koji se primenjuju kod korišćenja u agrofitocenozi na antropogenom zemljištu pri
gajenju poljoprivrednih biljaka, sa ciljem da se sa minimalno uloţenim radom i sredstvima,
postigne maksimalni kvalitet i kvantitet. Danas je ĉovek u prilici i stanju da menja prirodu i utiĉe
na proizvodne, morfološke i fiziološke osobine gajenih biljaka i zemljišta u cilju ostvarivanja
veće produkcije biomase. Agrotehniĉke mere imaju karakter vegetacionih ĉinilaca i imaju
agroekološki znaĉaj. Visina prinosa uglavnom zavisi od kvaliteta primenjenih mera. Razvojem
poljoprivrede i usled rasta ljudske populacije, sve brţe rastu zahtevi za većom agrotehnikom.
Agrotehniĉke mere mogu da se svrstaju u sledeće grupe:
1. Mere koje su usmerene na zemljište (obrada, Ċubrenje i dr),
2. Mere koje utiĉu na mikroklimu (navodnjavanje),
61
3. Mere koje se odnose na biljku, odnosno na setvu, seme, pripremu za setvu, naĉin setve,
negu useva i dr.
Svaka od ovih mera, ukoliko se ne primenjuje kvalitetno ili pak u duţem vremenskom
periodu jednoobrazno, kao na primer primena mineralnih Ċubriva, dovodi do negativnih promena
kao i mogućih zagaĊenja.
Đubrenje, kao jedna od agrotehniĉkih mera, koja je usmerena na povećanje prinosa po
jedinici površine, moţe da dovede do zagaĊenja zemljišta ukoliko se sprovodi velikim
koliĉinama mineralnih Ċubriva. UvoĊenjem visokoprinosnih biljaka u agrofitocenozu, dovelo se
do znaĉajno visokog udela mineralnih Ċubriva u biljnoj proizvodnji. Nestruĉna, jednostrana
primena mineralnih Ċubriva u cilju postizanja što većih prinosa, intenzivna obrada zemljišta i
gaţenje teškom mehanizacijom, dovelo je do brojnih posledica po zemljište i agroekosistem
uopšte.
Degradacija podrazumeva narušavanje strukture zemljišta i njegovog sabijanja prilikom
prohoda mašina, agregatnih tela i transporta. Kao posledica toga narušava se vodni, vazdušni,
toplotni, mikrobiološki i hranidbeni reţim zemljišta, odnosno, njegova plodnost. Sabijanje
zemljišta ima za posledicu pogoršavanje vodno - vazdušnog reţima, smanjuje se koliĉina
pristupaĉne vode za biljku, infiltracija vode je smanjena, stvaraju se vodoleţi i efekat
navodnjavanja je manji. U zbijenim zemljištima smanjuje se brojnost svih sistematskih i
fizioloških grupa aerobnih ogranizama, usporavaju se procesi mineralizacije ţetvenih ostataka.
Istovremeno, intezitet nitrifikacije se smanjuje, a uslovi za denitrifikaciju se povećavaju, jer se
povećava brojnost anaerobnih bakterija (Milošević i sar. 2011).
Sposobnost zemljišta da se suprostavi sabijanju moţe se postići dubokom i kvalitenom
obradom, upotrebom stajskog Ċubriva i gajenjem biljaka koje imaju dubok korenov sistem i koje
popravljaju strukturu zemljišta. Unošenje Ċubriva izaziva sloţeno delovanje na zemljište, pri
ĉemu se prema Vuĉiću (1992) kao najvaţnije moţe izdvojiti acidifikacija ili alkalizacija sredine.
Đubriva utiĉu na fiziĉko-hemijska i biološka svojstva zemljišta, razmenu ili apsorpciju
jona i katjona, utiĉu na mobilizaciju ili imobilizaciju drugih biogenih elemenata zemljišta.
Dugogodišnja primena mineralnih Ċubriva moţe izazvati promene plodnosti zemljišta
smanjenjem sadrţaja humusa. Prema navodima Sekulić i sar (2010) u zemljištima Vojvodine
zbog neadekvatno primenjenih agrotehniĉkih mera zadnjih nekoliko decenije došlo je do
smanjenja humusa u proseku za 0.38%.
62
Primena hemijskih supstanci u agroekositemu predstavlja sve veću opasnost za ţivi svet i
ĉoveka. Zbog toga potrebno je pre upotrebe hemijskih sredstava upoznati se njihovim dejstvom u
metabolizmu ekosistema. Da bi se pouzdanije utvrdila toksiĉnost u ekosistemu potrebno je da se
strogo postupa u monitoringu i informacionom sistemu.
Degradacija zemljišta je najizraţenija pri eksploataciji mineralnih sirovina. Zavisno od
vrste tla koje se eksploatiše, degradacija zemljišta se ogleda preko površinskih kopova i
podzemnih rudnika.
Otvoreni kopovi su kao otvorene rane na površini zemljišta. Ukoliko se tereni ne saniraju
nakon eksploatacije, dolazi do erodiranja terena i menjanja izgleda terena u potpuno novi oblik.
Osim fiziĉke degradacije zemljišta pri samoj ekspolataciji, degradacije zemljišta nastaju pri
preradi i topljenju rude. Otpad koji nastaje u postupku prerade rude najĉešće se odlaţe na
deponije koje zagaĊuju šire ekosistem preko ocednih voda, a ĉesto se u njihovoj blizini formiraju
jezera sa toksiĉnom vodom.
4.4.1.2. Destrukcija zemljišta
Destrukcija zemljišta je najĉešći vid destrukcije zemljišta je erozija. Pod erozijom zemljišta
podrazumeva se proces koji dovodi do odnošenja i razaranja zemljišta. Ovo je pojava koja je
postojala i pre pojave ljudi (erozija vodom), ali su ljudi svojim aktivnostima na mnogim mestima
ubrzali erozione procese. Erozija zemljišta, danas predstavlja globalni problem, pogotovo ako je
izraţena na podruĉjima gde se seĉa šuma vrši neplanski.
Erozija prema mestu i naĉinu kojim je izazvana moţe da bude eolska (izazavana vetrom)
i erozija vodom. Sa stanovišta poljoprivrede naroĉito je štetna erozija koja nastaje na nagnutim
terenima pod uticajem atmosferskih padavina - fluvijalna erozija. Erozija vodom moţe da bude
izazvana gleĉerima kao i pri navodnjavanju poljoprivrednih površina - irigaciona erozija. Svaki
erozioni oblik je destruktivan, jer je praćen odnošenjem zemljišnih ĉestica razliĉite krupnoće.
Najveći deo erozionih nanosa iz poljoprivredne proizvodnje, potiĉe sa oranica koje se
napravilno koriste. Njen intezitet zavisi od stepena nagiba terena i inteziteta padavina. Jaka
erozija nastaje kada je pad terena veći od 50, mada na peskovitim zemljištima erozija nastaje i
kada je teren pod nagibom od 1-20, a na glinovitim kada je nagib terena od 0.5-10. Zemljišta sa
stabilnijom strukturom su otpornija na erozione procese, kao i zemljišta koja su pokrivena
vegetacijom. Biljke ublaţavaju udar kišnih kapi, vezuju zemljište, smanjuju brzinu oticanja vode
63
niz nagibe. Vodenom erozijom, osim što se gubi zemljište, smanjuje se i njegova plodnost,
odnosno sadrţaj humusa, a samim tim i sadrţaj hranjljivih materija za biljke. U cilju zaštite
terena i zemljišta od erozije preporuĉuje se oranje po izohipsi, pretvaranje degradiranih površina
u livade, gajenje višegodišnjih useva. Nije preporuĉljiva ispaša na nagnutim terenima, gajenje
okopavina na nagnutim terenima kao i seĉa šuma.
Eolska erozuja nastaje razarenjem i odnošenjem zemljišta pod uticajem vetra. Treba istaći
da se eolskom erozijom odnosi ili premešta najkvalitetniji deo njivskih površina. Eolska erozija
nastaje na obradivim površinama koje većim delom godine nisu pokrivene vegetacijom. Eolskoj
eroziji su podloţna suva zemljišta, zemljišta sa manjim sadrţajem organske materije i ona sa
nestabilnom strukturom. Vetar obiĉno nosi ĉestice veliĉine manje od 0.02 do 0.8 mm. Zato
zemljišta koja imaju visok udeo peska u svom mehaniĉkom sastavu, a pri tom su i suva, sa
malim udelom organske materije, podloţnija su eolskoj eroziji. Pored odnošenja površinskog
sloja zemljišta eolskom erozijom vetar mehaniĉki oštećuje biljke i utiĉe na brţe širenje korova.
Najznaĉajnija mera u borbi protiv eolske erozije je da zemljište bude u većem delu godine
pokriveno vegetacijom, ako treba i gajenjem postrnih useva i dr. Obradu zemljišta treba svesti na
minimum ili je ĉak izostaviti. Potrebno je primenjivati organska Ċubriva, tretirati zemljišta
raznim preparatima koji utiĉu na vezivanje zemljišnih ĉestica u makroagregate što dovodi do
veće zbijenosti ĉestica. U Vojvodini, na primer, eolske erozije su prisutne u Deliblatskoj pešĉari,
gde su dominatni vetrovi sa Karpata (košava) i vetrovi koji duvaju iz jugoistoĉnog pravca.
Destrukcija zemljišta podrazumeva i njegovo zaslanjivanje, odnosno promenu vrednosti
pH zemljišnog rastvora, ĉime se menja sastav mikrobne populacije, jer nastaju nepovoljni uslovi
za razvoj velike grupe korisnih mikroorganizama, a time se smanjuje plodnost zemljišta.
Zaslanjivanje zemljišta nastaje neadekvatnom primenom normi navodnjavanja. U sluĉaju kada
su one visoke, a zemljište teţeg mehaniĉkog sastava i slabo procedno, dolazi do leţanja vode na
površini zemljišta, što uslovljava zabarivanje i porast prisustva soli u zoni korenovog sistema.
4.4.1.3. Iskljuĉivanje poljoprivrednog zemljišta iz poljoprivredne proizvodnje
Ovaj oblik gubitka zemljišta uzeo je maha pojaĉanim intezitetom širenja gradskih,
prigradskih i industrijskih zona na raĉun ziratnog zemljišta. U novije vreme, u zemljama sa
razvijenom ekonomijom i sa velikim natalitetom, sve je manje obradivih površina po stanovniku
u apsolutnim i relativnim vrednostima. Prema analizama struĉnjaka, u svetu se godišnje izgubi
64
oko 8 miliona hektra obradivog zemljišta. Tome treba dodati još 4 miliona hektara zemljišta koje
se degradira erozijom i zaslanjivanjem, što ukazuje na ĉinjenicu da zemljišni resurs za
proizvodnju hrane nije neograniĉen. Raĉuna se da će u narednih 100 godina sve rezerve zemljišta
biti iskorišćene, a za isto vreme oko 800 miliona hektara biće izgubljeno za poljoprivrednu
površinu.
Izgradnjom hidroakumulacija zauzimaju se velike površine poljoprivrednog zemljišta. U
termoelektranama nakon sagorevanja uglja ostaju ogromne koliĉine pepela koji se deponuje na
obradivim površinama. Pored pepelišta, koja izazivaju i neke druge ekološke probleme, veliki
problem predstavlju površinske eksploatacije rudnog i mineralnog bogatstva i jalovišta.
Faktori pritiska na poljoprivredno zemljište u Republici Srbiji su razliĉiti. Poljoprivredno
zemljište u Srbiji predstavlja vaţan prirodni resursu odnosu na mnoge zemlje u okruţenju, ne
samo zbog njegovog obima (više od 5 miliona ha, na teritoriji centralne Srbije, a na teritoriji AP
Vojvodine 1.789.977 ha), već i zbog njegovog regionalnog poloţaja. MeĊutim, zbog širenja
gradskih naselja, industrijskih objekata, infrastrukture, kao i zbog širenja površinskih kopova
rudnika, rudniĉkih i flotacionih odlagališta i jalovišta, deponija komunalnog otpada, znaĉajne
površine poljoprivrednog zemljišta neminovno se gube iz poljoprivredne proizvodnje.
Tabela 7. Gubitak poljoprivrednog zemljišta usled razliĉitih aktivnosti (ha)

Površine
1990-2000 2000-2006 1990-2006 godišnje
Rudnici i odlagališta 1701 2124 3825 239
Saobraćajnice i infrastruktura 6 22 28 2
Industrijski i komercijalni objekti 403 1623 2026 127
Sportski i rekreacioni objekti 3813 1810 5623 351
Ukupno 5923 5579 11502 717
*Izveštaj o stanju zemljišta u RS 2009.
Prema Izveštaju Ministarstva ţivotne sredine i prostornog planiranja o stanju zemljišta u

RS 2009. godine utvrĊena su smanjenja površina poljoprivrednih zemljišta (tabela 7).
Na osnovu analize praćenje promena korišćenja zemljišta koje je vršeno analizom baza
Corine Land Cover za period od 1990-2006. utvrĊeno je smanjenje poljoprivrednih površina za
11.502 ha u periodu od 2000-2006. Zemljište se gubi iz poljoprivredne proizvodnje razliĉitim
65
tipovima aktivnosti ljudi. Na osnovu analize utvreĊeno je da je u periodu od 1990-2006. godine

gubitak poljoprivrednog zemljišta iznosio 717 na godišnjem nivou.
Corine Land Cover predstavlja bazu podataka Evropske agencije za zaštitu ţivotne
sredine u okviru evropske mreţe za informisanje i osmatranje (Nestorov and Protić 2007). Za isti
period utvrĊeno je najveće smanjenje površina pod pašnjacima 5098 ha, oranicama 3407 ha i
stalnih zasada šuma i prelaznih šumskih podruĉja 1612 ha (tabela 8). Faktori smanjenja i
degradacije poljoprivrednog zemljišta u Republici Srbiji su strateški ciljevi, koji moraju biti
usmereni na spreĉavanje daljeg gubitka zemljišta, oĉuvanju njegovih sposobnosti za
poljoprivrednu proizvodnju posebno u oblastima gde su zastupljene industrijske, energetske i
rudarske aktivnosti.
Tabela 8. Površine zemljišta koje su promenile namenu širenjem urbanih podruĉja (ha)
Promena namene
Kategorija zemljišta
1990-2000 2000-2006 Ukupno
Pašnjaci i mešovita poljoprivredna podruĉja 2.818 2.280 5.098
Oranice i stalni zasadi 2.468 939 3.407
Vodeni baseni 50 0 58
Podruĉja sa malo ili bez vegetacije 0 0 0
Travnati predeli 12 3 15
Šume i prelazna šumska podruĉja 546 1.066 1.612
Moĉvare 21 36 57
*Izveštaj o stanju zemljišta u RS 2009.

U Srbiji su faktori degradacije zemljišta uglavnom sliĉni kao i u drugim zemljama, a to
su: trajni gubitak zemljišta (širenje naselja, industijskih, energetskih, rudarskih i saobraćajnih
objekata), degradacija zemljišta erozijom, zaslanjivanje zemljišta, destrukcija zemljišta.
66
Slika 16. Biološka rekultivacija travama i detelinskim smešama
Površinski kopovi i odlagališta JP RB ''Kolubara'' do sada su zauzeli oko 132 km2

zemljišta (na godišnjem nivou oko 40 ha zemljišta), koje je svojevremeno bilo uglavnom u
funkciji poljoprivredne proizvodnje (Cvijanović i sar. 2009.). Radi zaštite zemljišta potrebno je
stalno sprovoditi mere tehniĉke i biološke rekultivacije. (Cvijanović i sar. 2011.)
4.4.2. Vrste kontaminacija zemljišta
Mnogobrojni su uzroci koji mogu da dovedu do kontaminacije zemljišta. Poslednjih

trideset godina problemu teških metala u zemljištu posvećena je velika paţnja. Poseban problem
predstavljaju metali koji se preko hrane akumuliraju u organizmu ĉoveka. Promene klime utiĉu i
na promene zemljinog pokrivaĉa, pa i na samo zemljište. Sadrţaj teških metala treba odrediti, da
bi se zagaĊenje zemljišta moglo identifikovati. ZagaĊenima se smatraju ona zemljišta kod kojih
utvrĊene koliĉine pojedinih teških metala prelaze granicu maksimalno dozvoljenih koliĉina
(MDK) koje su definisane u Sluţbenom glasniku (RS 23/94) (tabela 9). Teški metali u zemljište
dospevaju na razliĉite naĉine: primenom mineralnih Ċubriva, otpadnim muljem, sredstvima koja
se primenjuju u zaštiti bilja, atmosferskim talozima, gradskim smećem, urbano-industrijskim
otpadom i mogu da potiĉu od matiĉne stene. Razliĉiti pedogenetski procesi mogu da uslove veće
ili slabije vezivanje teških metala na sekundarne minerale gline, humusa ili kalcijum karbonata.
MeĊutim, najveće zagaĊenje zemljišta teškim metalima je rezultat inputa.
67
Tabela 9. Maksimalno dozvoljene koncentracije nekih opasnih i štetnih materija u

zemljištima Srbije (Sl.Glasnik RS 23/94)
Cd Pb Hg As Cr Ni F Cu Zn B
mg.kg-1
3 100 2 25 100 50 300 100 300 50
U površinskom delu zemljišnog profila zastupljeni su sledeći teški metali: Ag, As, Cd.
Cu, Hg, Pb, i Zn, dok su u niţim horizontima profila zastupljeni Al, Fe, Mg, Ni, Sc i imaju
tendenciju da se vezuju za naslage gline i hidratisanih oksida (Bowen, 1979. Citirano Vuĉić,
1992). Poznato je da prouĉavanje stepena zagaĊenosti zemljišta i prognoziranje štetnih
polutanata u zemljištu na ostale delove ţivotne sredine predstavlja veoma sloţen zadatak, jer
njegova sudbina polutanata i njegova rastvorljivost zavise od meĊusobnih reakcija sa ĉvrstom
fazom zemljišta. Poznavanje faktora koji utiĉu na ponašanje i biopristupaĉnost teških metala u
zemljištu je neophodno. Nije potpuno jasno u kakvim se oblicima nalaze teški metali u zemljištu
i kako ih treba odreĊivati, iako većina istraţivaĉa daje prioritet izuĉavanju sadrţaja teških metala
u obliku pokretnih 22 jedinjenja (Iljin, 1986).
Kontaminacija zemljišta teškim metalima moţe biti prouzrokovana unošenjem
mineralnih Ċubriva. Mineralna fosforna Ċubriva koja vode poreklo od prirodnih matrijala kao
Tomas fosfat, sirovi fosfati su potencijalni zagaĊivaĉi zemljišta teškim metalima koji se u njima
nalaze kao Cd, Ni, Cr, Hg, Zn. Smatra se da su fosforna Ċubriva najveći zagaĊivaĉi zemljišta Cd.
Povoljna okolnost što absorpcija Cd zavisi od pH rastvora, tako da je u neutralnim zemljištima
njegova desorpcija manja nego u kiselim zemljištima (de Haan 1985 citirano Vuĉić, 1992).
Kadmijum se nalazi u fosfornoj rudi u granicama od 0,3 do 90 mg./kg, a ponekad moţe da bude i
veći sadrţaj. Fosforna Ċubriva sadrţe više hroma nego nikla, ţive ima više nego u drugim
komercijalnim mineralnim Ċubrivima. Ţiva u fosfornim Ċubrivima potiĉe od fosforne rude ili od
sumporne kiseline koja se koristi pri proizvodnji Ċubriva. Fosforna Ċubriva su potencijalni
zagaĊivaĉi zemljišta arsenom. Smatra se da upotrebom 55 kg P2O5/ha godišnje u zemljište
unosimo 0,12 mg arsena po m2, ĉime se povećava njegova koliĉina u sloju do 20 cm.
Teški metali u zemljište dospevaju i preko otpadnog mulja ĉija primena se širi u biljnoj
proizvodnji. Otpadni mulj sadrţi veće koncentracije ţive, pa postoji veći broj istraţivaĉa koji
preporuĉuju zabranu korišćenja otpadnih muljeva. Prema navodima Jordanov i sar. 2010. godine
koncentracija As, Cd, Co i Pb u zemljištima Vojvodine nalazi se ispod MDK prema vaţećem
68
pravilniku (Sl.Gl. RS23/94). Njihov sadrţaj u zemljištu kreću se u obiĉajenom intervalu za

vojvoĊanska zemljišta. Na osnovu istraţivnja Sekulić i sar 2010. utvrĊeno je da su koliĉine
teških metala u zemljištima Vojvodine u periodu 2001 - 2004. bile ispod MDK i da zemljišta
odgovaraju kriterijumima za proizvodnju visokovredne hrane u konvencionalnoj proizvodnji.
Ozbiljan problem kontaminacije zemljišta predstavlja ispiranje azota u obliku nitrita i
nitrata, koja se u zemljište unose mineralnim Ċubrivima i kiselim kišama. Zato se u razvijenim
zemljama zbog sve većih ekoloških problema, i većih potreba za kontrolom primene azotnih
Ċubriva (mineralnih stajnjaka za zemlje koje imaju razvijen stoĉni fond) uvode kvote za upotrebu
mineralnih Ċubriva (odereĊivanje maksimalne koliĉine mineralnog azota po hektaru).
Kada se uporede podaci o kvalitetu zemljišta Srbije sa podacima iz zemalja Evrope, moţe se
zakljuĉiti da Srbija, što se tiĉe oĉuvanosti zemljišta, ima povoljne uslove za sistem proizvodnje
zdravstveno bezbedne hrane. MeĊutim, u Srbiji nije potpuno definisana oblast kontrole kvaliteta
Ċubriva fiziĉko-hemijske osobine, sastav i sadrţaj aktivne materije, teških metala i radionuklida.
U kontroli kvaliteta još uvek su vaţeći tzv. JUS standardi iz 80-tih godina prošlog veka,
(Kovaĉević, 2011). Za polutante koji su u mineralnim Ċubrivima prisutni u lakorastvorljivim
oblicima, dobro je poznato da se mogu usvajati i akomulirati u biljnim organima, koji na taj
naĉin lancem ishrane ulaze u organizam ljudi.
ZagaĊenje zemljišta ostacima pesticida danas predstavlja aktuelan problem. Problem
ostataka pesticida u zemljištu, vodi, vazduhu, postao je aktuelan, pošto je utvrĊeno da pesticide
pri odreĊenim koncentracijama mogu nepovoljno da utiĉu na ţive organizme. Danas uţivamo
velike koristi koje je hemizacija poljoprivrede i u okviru toga primena mineralnih hemijskih
Ċubriva i pesticida dala ĉoveĉanstvu. I pred negativnih posledica koje moţe da ima nestruĉna i
neadekvatna primena istih, smatra se da će dalja upotreba pesticida neminovno rasti. Pesticidi ne
samo da omogućavaju sigurniju proizvodnju hrane na poljima, već omogućavaju i sigurnije
ĉuvanje hrane.
Da bi se zaštitila ţivotna sredina, teţi se za proizvodnjom preparata sa visokom
selektivnošću, malom pokretljivošću u zemljištu i malom perzistentnošću. Pesticidi u zemljište
dospevaju direktno ili indirektno. Najveća koliĉina pesticida dospeva u zemljište u postupku
zaštite useva pre, tokom i posle vegetacije. Kada se unesu u zemljište u zavisnosti od stanja
zemljišta, hemijskih i fiziĉkih osobina pesticida, oni mogu da se veţu za razna jedinjenja u
zemljištu.
69
Slika 17. Kruţenje pesticida u prirodi

Jedan deo pesticida se absorbuje na ĉesticama gline, jedan deo isparava, ili se ispiraju u
dublje slojeve, pri tom dolazi do njihove razgradnje, koja moţe biti fiziĉka, hemijska ili
mikrobiološka (slika 8). Pesticidi u ekosistemu podleţu kruţenju i razgradnji. Za agroekosistem
nepovoljni su perzistentni pesticidi, jer je vreme njihovog raspadanja dugo, te se i oni duţe
zadrţavaju u zemljištu.
Pored toksiĉnog dejstva na ciljnu grupu nepoţeljnih organizama, pesticidi su toksiĉni i po
zdravlje ljudi. Primenom pesticida remeti se ravnoteţa u biocenozi, menja njen sastav, a
pogotovo mikrobni svet u zemljištu. Primenom pesticida i negativnim uticajem na pedofloru i
pedofaunu utiĉe se na remećenje toka kruţenja materije. S obzirom da je zemljište vrlo sloţen
sistem bioorganomineralnog karaktera, sudbina pesticida i drugih organskih i neorganskih
jedinjenja i elementa, koji se unose u zemljište, nije jednostavno objasniti. Svi faktori se prepliću
i jedni druge usporavaju ili sputavaju u delovanju. Vlaţnost i temperatura su vaţni faktori u
postupku degradacije pesticida. Samo povoljna kombinacija zemljišne vlaţnosti i temperature
utiĉe na skraćivanje aktivnosti pesticida. Viša temperatura smanjuje stepen degradacije pesticida.
Naime, sa povećanjem temperature smanjuje se vlaţnost u zemljištu, što dovodi do smanjenja
inteziteta degradacije pesticida (Parker, Doxtader, 1983). Za zemljište je od posebnog interesa
70
uticaj pesticida na njegovu mikrofloru, jer se ne sme zaboraviti da ukoliko mikroorganizmi nisu
u stanju da razloţe svu koliĉinu pesticida i njihovih metabolita postoji opasnost njihovog
nakupljanja u zemljištu. Ukoliko doĊe do nakupljanja veće koliĉine pesticida ili poluproizvoda
njihove razgradnje postoji opasnost od toga da ne dospeju u podzemne tokove ili da ih biljke ne
asimiluju.
Razgradnja pesticida u zemljištu traje dugo, a bez mikroorganizama bila bi skoro
nemoguća. S obzirom da su mikrobi veoma dinamiĉni i osetljivi na sve promene, na osnovu
promena njihove ţivotne aktivnosti se moţe sagledati uticaj herbicida, koji razliĉito deluju na
mikroorganizme (Govedarica et al., 1999, 2000, Cervelli et al.,1978). Uticaj herbicida na
mikrobe u zemljištu zavisi pre svega od hemijskih i fiziĉkih osobina primenjenih jedinjenja,
njihove koliĉine i naĉina primene, kao i od klimatskih i zemljišnih ĉinilaca (Cvijanović et al.
2004). Što je period primene pesticida duţi, veća je i prisutnost adaptiranih, odreĊenih vrsta
mikroflore, koja skraćuje vreme njegovog razlaganja.
Moţe se reći da je poljoprivreda takoĊe, vaţna antropogena delatnost za proizvodnju
hrane i druge sirovine potrebne za ţivot. Sa demografskim promenama, raste i potreba za većim
koliĉinama hrane, što zahteva veću poljoprivrednu proizvodnju.
Poljoprivredna proizvodnja, u svetu pa i kod nas, imala je dug put razvoja. U prvobitnim
zajednicama poljoprivreda je imala naturalni oblik proizvodnje. ObezbeĊivala se hrana za
potrebe domaćinstava preko naturalne razmene i prvobitne robne proizvodnje za lokalno trţište.
4.4.3. Zemljište kao uslov za razvoja ekološke poljoprivrede
Zemljište obezbeĊuje oko 90% hrane za ĉoveĉanstvo i predstavlja uslov za opstanak

ţivog sveta dobro celokupnog ĉoveĉanstva, a ne jedne generacije, niti pojedinca. Koncept
odrţivog razvoja zemljišta ima agro-ekološki i socio-ekonomski karakter zahvaljujući razvoju
svesti o oĉuvanju osnovnog poljoprivrednog resursa. Poljoprivreda, kao najvaţnija i strateška
privredna grana, ima za cilj proizvodnju hrane kojom treba da se prehrani ĉoveĉanstvo.
Poljoprivredna proizvodnja, u svetu pa i kod nas, imala je dug put razvoja. U prvobitnim
zajednicama, poljoprivreda je imala naturalni oblik proizvodnje. ObezbeĊivala se hrana za
potrebe domaćinstava preko naturalne razmene i prvobitne robne proizvodnje za lokalno trţište.
Polovinom XIX veka ''Zelenom revolucijom'' razvila se poljoprivredna proizvodnja koja
je imala za cilj proizvesti dovoljno hrane za narastajuću populaciju ljudi. Ovo je bilo moguće
71
samo primenom hemijskih i sintetiĉkih inputa (mineralna Ċubriva, pesticida, sredstva na bazi
hormona i vitamina za podsticaj razvoja biljaka i domaćih ţivotinja), mehanizacije i
specijalizacije u tehnologiji proizvodnje. To je dovelo do gubitka usklaĊenog odnosa biljne i
stoĉarske proizvodnje, izostanka plodoreda u biljnoj proizvodnji (Lazić, i Malešević 2003).
Takav oblik poljoprivredne proizvodnje smatra se intezivnim ili konvencionalnom proizvodnjom
koja je širom razvijenog dela sveta dobila oblik industrijskog naĉina proizvodnje ĉiji je krajnji
cilj da od svake jedinice (biljaka i ţivotinja) ''izvuĉe'' maksimum uz zanemarivanje zaštite
agroekosistema (Molnar i Lazić, 1993).
Danas se zna da ovaj naĉin poljoprivredne proizvodnje dovodi do bolesti biotopa,
degradacije zemljišta, zagaĊenja voda ostacima pesticida, teških metala i mineralnih Ċubriva,
zagaĊenju vazduha štetnim gasovima: NH3, N2, C, SO2, CO2. Posledice ovih zagaĊenja su
eutrofikacija i negativan uticaj na zdravlje ljudi. Ovaj oblik poljoprivredne proizvodnje jedan je
od najvećih problema današnjice.
Kljuĉni problem u intenzivnoj (konvencionalnoj) poljoprivredi je stalno opadanje
plodnosti zemljišta, koje je u bliskoj korelaciji sa duţinom njegovog iskorišćavanja. Erozija i
gubitak organske materije iz zemljišta je povezano sa konvencionalnim naĉinima obrade, koje
ostavlja ogoljeno i nezaštićeno zemljište.
Ekološka poljoprivreda postala je predmet interesovanja velikog dela javnosti, jer se
govori o poljoprivredi koja teţi ka uspostavljanju harmoniĉnog odnosa sa prirodom. Ona je
zasnovana na rezultatima istraţivanja više nauĉnih disciplina. Moţe se reći da predstavlja skup
najnovijih nauĉnih dostignuća sa ciljem kako proizvesti dovoljno hrane visoke nutritivne
vrednosti, a da se pri tom saĉuvaju prirodni resursi i kako da se razvije zadovoljsvo i smisao rada
na zemlji.
Mnogo je programa i naĉina da se postigne princip odrţivosti u svim segmentima ljudske
delatnosti. Jedan od njih je i u proizvodnji hrane, a nazvan je odrţiva poljoprivreda.
Poljoprivredna proizvodnja je jedna od prvih ljudskih delatnosti koja je postala izvor zagaĊivanja
i degradacije, pre svega zemljišta, ali i voda. Gubitak površinskih slojeva zemljišta je opasnost
po proizvodnju hrane u budućnosti i za sledeće generacije.
Ekološka poljoprivreda kao koncept postoji preko 80 godina, još kada je 1924. godine
Rudolf Steiner u okviru predavanja ''Kurs poljoprivrede u osam lekcija'' postavio temelje
biološko-dinamiĉke poljoprivrede. Ovo je najstariji oblik ekološke poljoprivrede, koji predstavlja
72
sjedinjenje filozoskog, religijskog, nauĉnog špristupa posmatranja proizvodnje hrane. Naime,

bio-dinamiĉnim smerom ekološke proizvodnje data je osnova zatvorenom sistemu proizvodnje
hrane na gazdinstvu sa harmoniĉnim i skladnim odnosom sa prirodom. Osnovna karakteristika
koja ovaj sistem proizvodnje razlikuje od drugih je dinamiĉan rad sa ritmom promena u prirodi
(sezonske promene, promene dana i noći, meseĉeve mene i sl.). U bio-dinamiĉkoj
poljoprivrednoj proizvodnji prvi put su primenjivani prirodni preparati nastali od lekovitog bilja i
drugog, preparati nastali od drugih organizama. Ovim preparatima tretiraju se biljke i zemljište.
Biološka (bio-dinamična) poljoprivredna proizvodnja bila je poznata po znaku ''Demeter'', koji
predstavlja udruţenje bio-dinamiĉkih proizvoĊaĉa u Nemaĉkoj. Ĉlanovi udruţenja su
biodinamiĉki proizvoĊaĉi ĉiji se proizvodi odlikuju visokim kvalitetom, jer se primenjuju strogi
kriterijumi kontrole.
Osim proizvoĊaĉa, ĉlanovi udruţenja bili su trgovci i potrošaĉi. Proizvodi sa oznakom
''Demeter'', odlikovali su se visokim kvalitetom i zdravstvenom bezbednošću. U toj proizvodnji
primenjivali su se strogi standardi iz 1928 godine, pa su zato proizvoĊaĉi koji su imali oznaku
''Demeter'' mogli da dobiju oznake drugih organskih oblika proizvodnje, jer to je bila oznaka
koja garantuje da pri proizvodnji, preradi ili skladištenju nisu nikad bili upotrebljeni pesticidi,
mineralna Ċubriva, sintetiĉka sredstva za konzervisanje, bojenje, ukus i hormone. Koncept ovog
oblika ekološke poljoprivrede jeste harmoniĉan, što je više moguće, zatvoren sistem kruţenja
organske materije, energije, reprodukujećih materijala. Moţe se reći da je bio-dinamiĉki oblik
proizvodnje nosilac prve ideje o zatvorenom sistemu poljoprivredne proizvodnje na gazdinstu.
Odnos i meĊusobno delovanje pojedinih jedinica na gazdinstvu, zavisi od prirodnih potencijala,
humanog i socijalnog potencijla, jer svako gazdinstvo ima svoj individualni karakter. Zato u bio-
dinamiĉkoj poljoprivredi nema šablona niti jedinstvenog recepta i sa svakim gazdinstvom treba
da se postupa kao s posebnom celinom koja ima svoje specifiĉnosti.
Od sredine osamdesetih ovaj pokret je postao sve širi (ne treba zaboraviti da se u Evropi
u to vreme javila i hiprerprodukcija, pa je pokret koji bi pruţio manju koliĉinu, ali kvalitetniju
hranu, dobro prihvaćen). Postoji više oblika i više naziva ove proizvodnje, što stvara pometnju,
jer svaki od sinonima za ekološku poljoprivredu ima prednosti i nedostatke. Najĉešći u upotrebi
su izrazi kao: organska poljoprivreda koji ima i najviše osporavanja. Izrazom “organaska” misli
se pre svega na inpute koji se koriste u proizvodnji. Odnosno, da se umesto sintetiĉkih
neorganskih materija, kao što su mineralna Ċubriva i pesticidi, koriste materije organskog
73
porekla (stajsko Ċubrivo, kompost, biljni ekstrati idr). Termin organska poljoprivreda, ĉesto se
jedini, i poistovećuje sa terminom ''biološka'', koji predstavljaju sinonim za ekološku
poljoprivredu.
Prirodna (naturalna) poljoprivreda je takva da ne podrazumeva proizvodnju bez
ikakvog antropogenog uticaja na biljni i ţivotinjski svet (skupljanje plodova, lov i sl.), jer bi
inaĉe sva poljoprivredna proizvodnja bila neprirodna. Termin ''prirodna poljoprivreda''
upotrebljava se iz razloga što se u ovom sluĉaju pod neprirodnim smatra primena svega što
dovodi do jaĉe neravnoteţe u ekološkom sistemu, upotreba prirodnih supstanci na naĉin i u
dozama koje izazivaju destrukciju ekološkog sistema (dodavanje kreĉa, tretiranje biljaka
ekstraktom duvana) i upotreba sintetiĉkih pesticida. Termin ''prirodna poljoprivreda'' potekao je
iz Japana, koji se temelji na mišljenju da je osnov poljoprivrede, saradnja sa prirodom i da se
ĉovek ne treba ukljuĉivati u prirodne procese. Tako, japanski zagovornici, ovog tipa
poljoprivrede sve prepuštaju prirodi, a uloga ĉoveka je svedena samo na posmatranje. Ne
primenjuju obradu, Ċubrenje, kao ni agrohemikalije.
Pod terminom biološka poljoprivreda podrazumeva se vaţnost oĉuvanja organizama
(biljaka, ţivotinja i mikroorganizama) u biocenozi ili agrobiocenozi. TakoĊe pod ovim terminom
se podrazumevaju i svi prirodni procesi koji se aktiviraju, kao npr. biološka fiksacija azota od
strane male grupe mikroorganizama koji imaju tu sposobnost. Iz tih razloga, moţe se pravdati
termin organsko-biološka, koji je ĉesto u upotrebi, kao tip poljoprivredne proizvodnje koji
favorizuje prirodne procese i uvaţava prirodne zakone.
MeĊutim, u široj javnosti se moţe ĉuti termin alternativna poljoprivreda, koji je nastao
krajem šezdesetih godina prošlog veka. Danas je termin osporavan kao sinonim za ekološku
poljoprivredu, jer sam naziv ''alternativan'' oznaĉava neki drugi naĉin, koji moţe da se odnosi i
na druge supstrate u gajenju biljaka, a ne samo na zemljište. Tako, pod istom, moţemo smatrati i
hidroponsku proizvodnju (proizvodnju u kojoj umesto zemljišta, upotrebljavamo sintetiĉke
supstrate i vodu sa otopljenim mineralima), a ne mora imati ništa zajedniĉko sa biološkom,
odnosno organskom poljoprivredom.
Integralna poljoprivreda se odnosi na poljoprivrednu proizvodnju koja racionalnije
upotrebljava pesticide i mineralna Ċubriva. Iako se integralna poljoprivreda ne moţe nazvati
ekološkom proizvodnjom, ona predstavlja amortizovani put ka prelazu na ekološku
poljoprivrednu proizvodnju. U integralnoj poljoprivredi primat je umanjiti - minimizirati i
74
racionalizovati unos agrohemikalija u zemljište, kako bi se izbegle štetne posledice na kvalitet

proizvoda, degradaciju i ĉišćenje agroekosistema. MeĊutim, bez obzira na primenu visoke
struĉnosti, nije moguće spreĉiti ispiranje azota u intervalnim vrednostima koje su dozvoljene
propisima EU-e (11,3 mg N.l-1). Na peskovitim zemljištima, koja su znatno propusnija nego
glinovita, razlike u koliĉini ispranog azota su veće (tabela 10).
Tabela 10. Ispiranje azota na glinovitim zemljištima pri pojedinim naĉinima-

tehnologijama poljoprivredne proizvodnje (Zadoks,1989).
Naĉin poljoprivredne proizvodnje

Biološko-dinamiĉka Integralna Konvencionalna
Ukupna koliĉina N u
6,4 14,6 21,4
drenovima (mgl-1)
Ukupno ispiranje N
29 67 98
godišnje (kg ha-1)
Naime, danas se sve više prihvata naziv kao održiva poljoprivreda, koji je proistekao iz
engleskog termina ''sustainable agriculture''. Pod ovim terminom, podrazumeva se da je to oblik
poljoprivredne proizvodnje koji se odlikuje oĉuvanjem, pre svega, zemljišta od degradacije i
toksikacije, ekonomskom isplativošću, socijalnom pravednošću, odnosno neiskorišćavanjem rada
i znanja pojedinih socijalnih kategorija, ĉime bi se favorizovao uspeh malih grupa ili pojedinaca.
Zatim, odlikuje s upotrebom tehnike i tehnologija, koje ne deluju destimulativno na prirodu, kao
i naĉinom da obezbedi kulturološki razvoj uz oĉuvanje tradicija lokalnih zajednica i regiona.
U mnogim delovima sveta do danas smatralo se da je ekološka utopija, ali podrška
razvoju ovakvog oblika poljoprivredne proizvodnje, ima sve veću podršku na svim kontinetima
Zemlje. Podršku razvoja ekološke poljoprivrede, dala je Svetska organizacija za poljoprivredu
(FAO) i zdavstvena organizacija (WHO). Prema njihovim definicijama, ekološka poljoprivreda
predstavlja sistem upravljanja poljoprivrednom proizvodnjom i poljoprivrednim gazdisntvom,
koji podrazumeva primenu mera kojima se promoviše oĉuvanje i ozdravljenje ekosistema, kao i
mera koje iskljuĉuju upotrebu Ċubriva i pesticida.
Definicija ekološke poljoprivrede istiĉe da je to celovit sistem upravljanja proizvodnjom
koja se bazira ne ekološkim principima, visokom stepenu biološke raznovrsnosti (biodiverzitet),
oĉuvanju i obnovi prirodnih resursa, primeni visokih standarda. Zato ekološka poljoprivreda nije
samo, poljoprivredna proizvodnja koja ne primenjuje mineralna Ċubriva, pesticide i druga
sintetizovana hemijska sredstva. Ona je mnogo više od toga, sa izrazito ekološkim principima i
75
ponekad je teško shvatljiva, zato što se mora znati i primeniti sistem proizvodnje, a ne
pojedinaĉne agrotehniĉke mere.
Preorijentacija sa konvencionalne, odnosno, visokoproduktivne na organsku proizvodnju
je od izuzetne vaţnosti i jedan od osnovnih principa u razvoju organske proizvodnje, jeste,
favorizovanje raznovrsnosti naĉina razvoja organske proizvodnje (Subić i sar. 2006).
Uloga ekološke poljoprivrede danas u uslovima evidentnih ekoloških i klimatskih promena ima
veliki znaĉaj zbog: manje emisije gasova staklene bašte, veća energetska efikasnost, kvalitetnije
upravljanje biodiverzitetom, posebno genetiĉki i agrogenetiĉkim resursima koji omogućuju
adaptibilnost vrsta na klimatske promene.
Ekološka poljoprivreda je od 1972. godine, kada je osnovana meĊinarodna federacija
pokreta za organsku proizvodnju IFOAM, (Internacional Federation of Organic Agricutural
Movements), koja je u 2007. godini imala oko 700 ĉlanova u 108 zemalja. Nakon osam godina
od osnivanja, IFOAM, 1980. godine donosi baziĉne standarde koji predstavljaju pravi poĉetak
uvoĊenja i primene sistemskih zakona i kontrole u ekološkoj poljoprivredi. Standardi IFOAM-a
omogućili su razvoj ekološke poljoprivrede i pre donošenja nacionalnih propisa o ovoj
proizvodnji.
Baziĉni standardi definišu i osnovne ciljeve ekološke poljoprivrede:
1. Proizvodnja zdravstveno bezbedne hrane sa visokim nutritivnim vrednostima,
2. Oĉuvanje i podsticanje bioloških ciklusa ukljuĉujući mikroorganizme floru i faunu
zemljišta,
3. Maksimalno korišćenje obnovljivih izvora energije,
4. Zaštita dobrobiti domaćih ţivotinja,
5. Odrţava genetsku raznosvrsnost ukljuĉujući zaštitu bio-diverziteta.
Na osnovu baziĉnih standarda IFOAM-a, a u skladu sa dokumentima EU-e, Srbija je donela
Zakon o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima (''Sluţbeni glasnik RS'' br 62/2006),
koji reguliše organsku proizvodnju poljoprivrednih i nepoljoprivrednih proizvoda, procesa
prerade skladištenja, transporta, oznaĉavanja kao i sertifikacije organskih proizvoda. Glavni
ciljevi ovog zakona su:
 zaštita potrošaĉa od neodgovarajućih deklarisanih proizvoda,
 zaštita proizvoĊaĉa od nekorektnog predstavljanja drugih proizvoda kao proizvoda iz

organske poljoprivrede,
76
 nadzor nad proizvodnjom, skladištenje, transportom i plasmanom,
 uslkaĊivanje odredbi za proizvodnju sertifikaciju, indentifikaciju i oznaĉavanje proizvoda

sa meĊunarodnim standardima zbog uspostavljanja jedinstvenog meĊunarodnog sistema
kontrole.
Pravnim aktima su regulisane metode organske proizvodnje u biljnoj proizvodnji kao:
izbor vrsta i sorti biljaka, sistemi gajenja biljaka, dozvoljena primena korigovanih agrotehniĉkih
mera, naĉin ubiranja lekovitog i aromatiĉnog bilja kao i šumskih plodova, a u stoĉarskoj
proizvodnji, izbor vrsta i rasa ţivotinja naĉin uzgoja, ishrana i zdravstvena zaštita ţivotinja. U
preradi proivoda iz ekološke poljoprivrede dozvoljavaju se tehloški postupci koji ne dovode do
promene prirodne sirovine proizvoda i omogućavaju oĉuvanje biološke i nutritivne vrednosti
proizvoda.
Najveći problem shvatanja ekološke poljoprivrede kod nas, jeste njeno poistovećivanje sa
''tradicionalnom poljoprivredom'', odnosno poljoprivredom naših dedova. Svakako da savremena
ekološka poljoprivreda ima dodirnih taĉaka sa tradicionalnom poljoprivredom, meĊutim, ona je
više od toga jer predstavlja integraciju svih iskustava i nauĉnih saznanja iz oblasti agroekologije.
Odrţiva poljoprivreda imala je svoj snaţan razvoj u SAD-u. Tamo je pokret nastao uz biološko-
dinamiĉki pokret koji je na severno - ameriĉkom kontinentu imao snaţan doprinos za razvoj
ekološke poljoprivrede. U Australiji se ekološka poljoprivreda razvila u jedan veoma popularan
oblik koji se zove parmakultura.
Bez obzira na navedene razliĉite termine, zajedniĉka karakteristika svih, je da se pored
koliĉine i kvaliteta ţeljenog proizvoda vodi raĉuna i o dugoroĉnom uticaju sistema na oĉuvanje
prirodnih resursa i ţivotne sredine. Naravno, u pojedinim sistemima se razlikuje stepen
dozvoljenog korišćenja industrijskog inputa, ali je kod svih prisutna briga o ţivotnoj sredini. Ona
ima punu razvojnu funkciju tek kada ostvaruje ekonomski, ekološki i socijalni profit. Jasno je da
se ekonomski profit brzo ocenjuje, ali za druga dva neophodno je duţe vreme.
Mnogi smatraju da organski proizvedena hrana nije odrţiva jer nije u mogućnosti da
odgovori na sve potrebe ĉoveĉanstva za hranom, neki pesticidi se takoĊe koriste i u organskoj
proizvodnji, (neki od njih sadrţe teški metal bakar, koji moţe biti izvor gomilanja istog u
proizvodu), organski proizvedene namirnice trpe znaĉajne koliĉine gubitaka zbog glodara,
insekata, bolesti, pa samim tim zahtevaju znaĉajno veću površinu zemljišta za istu koliĉinu
prinosa.
77
Prema Kovaĉeviću (2011), tranzicija od konvencionalnog sistema zemljoradnje s

intezivnom tehnologijom gajenja - konvencionalna obrada, velike koliĉine mineralnih Ċubriva i
pesticida, ka odrţivim sistemima vodi preko tzv.''low-input'' tehnologija kao rezultata dominacije
ekološke paradigme. Ovo podrazumeva fleksibilniju agrotehniku koja će predstavljati spoj
konvencionalnih metoda sa modernim tehnologijama konzervacije zemljišta, plodoredi sa većim
uĉešćem leguminoza, integralna zaštita bilja, otpornije sorte.
S obzirom, da se organska poljoprivreda ubrzano razvija, u 2009. godini dostigla je rast
za više od 1.2 mil. ha u 141 zemlji sveta na površini od 3.2 mil ha. Prema izvoru MeĊunarodne
federacije za unapreĊenje organske proizvodnje – IFOAM-a (International Federation of Organic
Agriculture Movements), ukupne površine u svetu u 2010. pod organskom proizvodnjom kretale
na nivou od oko 40 miliona hektara. Ta proizvodnja obavlja se na oko jedan odsto površina, a
najviše površina pod organskom poljoprivredom ima Australija sa 12,1 miliona hektara.
Promet organske hrane na svetskom trţištu bio je u vrednosti od oko 50 milijardi dolara, a
najveća trţišta ĉine Evropa, SAD i Kanada. Stopa porasta traţnje organske hrane u poslednjih 5
godina neprikidno raste (5-10% na godišnjem nivou), sa tendencijom stalnog povećanja. Trţište
u Evropskoj uniji se znaĉajno proširilo, i ono uvozi polovinu svojih potreba za organskom
hranom. Traţnja za organskim proizvodima godišnje se u Evropi povećava za 25%, uprkos
ĉinjenici da su cene ovih proizvoda u proseku veće od 35-50% u odnosu na proizvode iz
konvencionalne poljoprivrede. Potrošaĉi ovu hranu kupuju pre svega iz zdravstvenih razloga
(46%) i boljeg ukusa (40%).
U nekim razvijenim zemljama organska poljoprivreda već predstavlja znaĉajan udeo u
ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji, pa tako u Danskoj na nju otpada 13%, u Austriji 10%, u
Švajcarskoj 8%. Najveće trţište organskih proizvoda je u Nemaĉkoj sa godišnjim rastom od 10%
i dvostruko je veće od drugog po redu, trţišta Francuske. Procenjeno je da u SAD-u, Francuskoj i
Japanu godišnji rast ove proizvodnje iznosi oko 20%. Istraţivanja u Nemaĉkoj su pokazala da
ovi proizvodi iz organske poljoprivrede imaju znaĉajno viši sadrţaj oligo minerala i to posebno
kalijuma i gvoţĊa, a takoĊe i viši nivo magnezijuma, fosfora i vitamina C. Do sliĉnih rezultata
došlo se i u Americi, gde je utvrĊeno da ovi proizvodi imaju 63% više kalijuma, 73% više
gvoţĊa i 125% više kalcijuma nego proizvodi dobijeni konvencionalnom poljoprivrednom
proizvodnjom. Potencijalni proizvoĊaĉi organske hrane moraju da znaju da trgovina i
78
proizvodnja ove hrane uvek mora biti sertifikovana, što nije kratak proces i podleţe nadzoru u
svakom segmentu.
Zahvaljujući povećanju traţnje na domaćem i meĊunarodnom trţištu, kao i podsticajima
od strane drţave, u našoj zemlji organska proizvodnja dobija sve veći znaĉaj i površine pod
organskom proizvodnjom se svake godine uvećavaju. Prednosti Srbije kada je reĉ o organskoj
poljoprivredi ogledaju se u visokom procentu ruralnog stanovništva, netaknutosti velikog broja
obradivih površina bilo kakvim hemijskim sredstvima, ali i u blizini EU-e kao glavnog trţišta za
plasman organske hrane.
Prema proceni Ministarstva poljoprivrede i ekonomije u Srbiji, ekološku proizvodnju
hrane ima registrovanih 600-7.000 proizvoĊaĉa. Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva
i vodoprivrede Republike Srbije donelo je 2010. godine Akcioni plan za razvoj organske
poljoprivrede u Srbiji. Krajnji cilj Akcionog plana je da se do 2014. godine povećaju ukupne
površine obradivog zemljišta, kao organski sertifikovanog ili u procesu konverzije sa sadašnjih
2876,5 hektara na 50.000 ha.
Jedan od glavnih preduslova za realizaciju ovog plana su istraţivanja u domenu organske
proizvodnje i primena novih tehnologija.
79
5. PREGLED UPRAVLJANJA PRIRODNIM RESURSIMA U SRBIJI
5.1. Uvod: Opšte informacije o zemlji
Srbija se nalazi u centralnom delu Balkanskog poluostrva i prostire se na 88.361 km2.

Teritorija se sastojiod dva razliĉita podruĉja: velike vojvoĊanske ravnice na severu i brdsko-
planinskog podruĉja na jugu, sarekama Dunav i Sava koje oznaĉavaju granicu izmeĊu njih.
Prema rezultatima popisa stanovništva iz 2011. godine, koje je objavio Republiĉki zavod
za statistiku,u Srbiji ţivi 7.186.862 stanovnika ili 92 stanovnika po km2. Srbija je klasifikovana
kao srednje-naseljenaevropska zemlja. Tokom poslednje decenije, za Srbiju je karakteristiĉno
smanjenje broja stanovnika,smanjena stopa nataliteta i koncentracija stanovništva u urbanim
sredinama. Na osnovu rezultata popisaiz 2011. godine, broj stanovnika u Srbiji je u odnosu na
2002. godinu smanjen za 4%.
Primarne privredne delatnosti u Srbiji ukljuĉuju preradu osnovnih metala, nameštaja,
hrane, mašina,hemikalija, šećera, guma, odeće i farmaceutskih proizvoda. Glavni izvozni
proizvodi Srbije u 2015. godinibili su industrijski proizvodi, odeća, ţitarice, povrće i obojeni
metali. Glavni srpski poljoprivredni proizvodisu pšenica, kukuruz, šećerna repa, suncokret,
maline, govedina, svinjetina i mleko.
Godine 2009, nakon veće stope privrednog rasta u periodu 2001-2008. ostvarena je
proseĉna stopa rastaod 4,95%, dok je srpska ekonomija zabeleţila negativan rast BDP-a od
3,5%. Godine 2012, godišnja stoparasta BDP-a iznosila je -1,5%, a 2014. godine -1,8%. BDP po
glavi stanovnika 2009. godine se smanjio sa4.445 na 3.955 evra, dok je 2014. godine BDP
dostigao 4.672 evra po glavi stanovnika (http://www.stat.gov.rs).
Struktura BDP po sektorima: usluge 57,9%, industrija 25,5% i poljoprivreda 16,6%.
Dominantno uĉešćestrukture izvoza 2015. godine su ĉinili: drumska vozila, elektriĉne mašine i
oprema, voće i povrće, ţitaricei proizvodi od ţitarica i obojeni metali. Najvaţnija izvozna
odredišta su Italija, Nemaĉka, Rumunija, Rusija izemlje regiona
(http://www.pks.rs/PrivredaSrbije.aspx).
80
5.2.Ocena sektora šumarstva
5.2.1. Šumski resursi i upravljanje
Nacionalna inventura šuma iz 2008. godine pokazuje razliĉite kategorije zemljišta i

korišćenje, kao što sušume, koje ĉine 29,3% (2.252.400 ha), drugo šumsko zemljište 4,9%
(382,400 ha), neplodno zemljište 1,2% (92.000 ha), poljoprivredno zemljište 46,4% (3.594.800
ha), livade i pašnjaci 13,3% (1.029.600 ha),urbano zemljište 4,0% (312.000 ha) i vodna tela u
kontinentalnom delu 1,1% (85.200 ha), ukupno 7.748.400ha. Veoma je nepovoljno stanje
pošumljenog podruĉja (koje iznosi 7%) u regionu Vojvodine.
Hrastove i bukove šume pokrivaju 720.800 ha (32,0%) i 660.400 ha (29,3%) ukupne
površine šuma.Ĉetinarske šume se nalaze na 243.200 ha (10,8%), a plantaţe topola i druge šume
pokrivaju 48.000 ha(2,1%) i 580.000 ha (25,8%).
Pored neţeljenog nacionalnog nivoa pošumljenosti (u poreĊenju sa optimalnim nivoom
od 41,4%, kojije definisan u Nacionalnom prostornom planu) i izuzetno visokog procenta
izdanaĉke sastojine, sadašnjiuslovi zahtevaju više paţnje za uzgajanje šuma i bolje korišćenja
sastojina i potencijala lokaliteta u vezi sadrvnom proizvodnjom. Ipak, u pogledu šumskih resursa
uopšte, moţe se zakljuĉiti sledeće:
 Nedovoljna proseĉna vrednost zapremine i prirasta po ha.
 Nepovoljna struktura po poreklu. Skoro dve trećine šuma su izdanaĉke, sa proseĉnom
zapreminom od 124,4 m3/ha i tekućim zapreminskim prirastom od 3,1 m3/ha (u poreĊenju
sa visokim prirodnim šumama (253,6 m3/ha i 5,5 m3/ha).
 Nepovoljna struktura po strukturnom obliku (dominiraju šume jednake starosti sa 91,6%),
 Status zaštite. Postoji 608.000 ha šuma sa nedovoljnim zalihama (27% ukupne šumske
površine),pri ĉemu proseĉna godišnja proizvodnja drveta iznosi 3,1 m3/ha.
 Nepravilna raspodela starosti. Procenatualni odnos mladih: srednje starosti: zrelih:
previše zrelih šuma je: 38:20:13:29 za visoke prirodne šume i 51:33:7:9 za izdanaĉke
šume.
 Nepovoljna struktura zaliha u odnosu na obim drveta: oblovina (33,5%) i ogrevno drvo
(66,5%).
 Nepovoljna otvorenost šuma šumskim putevima. Na nivou JP ''Srbijašume'' – 11,86 m/ha,
za JP ''Vojvodinašume'' - 9,09 m/ha, za nacionalne parkove od 14,88 do 18,3 m/ha. Još
81
jedno pitanje je nizak kvalitet šumskih puteva, uglavnom prohodan u suvim (letnjim)
sezonama, što komplikuje transport drveta. Pored toga, bezbednosni standardi i zakon o
radu u ovom delu sektora šumarstva daleko su ispod zapadnih standarda.
 Upotreba nedrvnih šumskih proizvoda i proizvodnje biomase je nerazvijena.
Šumsko podruĉje prema režimu upravljanja i zaštite
Podaci iz tabele 11 predstavljaju kombinaciju nekoliko izvora ukljuĉujući podatke Uprave za

šume, Nacionalne inventure šuma i Zavoda za statistiku. Ne postoje raspoloţivi podaci o poreklu
stanja, a u tabeli su prikazani ukupni podaci. Drugi problem je kvalitet prikazanih podataka o
seĉi šuma, koji sepreuzimaju iz Statistiĉkog godišnjaka, ali ovo pitanje će biti istaknuto u
poglavlju o izveštaju o nezakonitoj seĉi šuma.
Tabela 11. Veliĉina šumskog podruĉja prema reţimu upravljanja (privredne, neprivredne) i
zaštite (Izvor: Nacionalna inventura šuma 2008, Statistiĉkigodišnjak Republike Srbije za 2015.
Godinu, Uprava za šume 2015.)
Dostupna površina
Šume u
Šume Ukupno
Privredne Neprivredne zaštićenim Zaštićena
Vegetacijska forma posebne
šume šume prirodnim šuma
namene
dobrima
ha ha ha ha ha ha
1.Visoke šume n/a n/a n/a n/a n/a 796.000
2.Izdaniĉke šume n/a n/a n/a n/a n/a 1.456.400
1+2. Sve šume 1.001.447 147.139 461.784 125.777 514.253 2.252.400
3.Grmlje n/a n/a n/a n/a n/a n/a
4.Neplodno zemljište n/a n/a n/a n/a n/a 92.000
3+4.Grmlje i
n/a n/a n/a n/a n/a 92.000
neplodno zemljište
5.Ostala šumska
n/a n/a n/a n/a n/a 382.400
podruĉja
FAO šuma (1+2+3+5) n/a n/a n/a n/a n/a 2.726.800
6.Sve šume i šumsko
n/a n/a n/a n/a n/a 2.634.800
zemljište
Šumski fond, prirast i seĉa šuma i zalihe ugljenika

Ukupan obim (sastojine) dostiţe 362.487.418,00 m3, a godišnji prirast zapremine iznosi
9.079.773,00 m3. Proseĉne vrednosti drvne zapremine i zapreminskog prirasta su 160,9 m3/ha i
82
4,0 m3/ha. Na osnovu podataka Republiĉkog zavoda za statistiku, zvaniĉan obim seĉe 2014.
godine iznosio je 2.655 miliona m3 (Tabela 11). Osim toga, prema raspoloţivim podacima na
nacionalnom nivou i metodologiji, koliĉine ugljenika prikazane su u kategorijama šumskih
zemljišta: biomase iznad zemljišta, biomasa ispod zemljišta, ugljenik u suvom (mrtvom) drvetu,
ugljenik u prostirci i ugljenik u zemljištu, kao što je prikazano u tabeli 12.
Tabela 12. Šumski fond, prirast i seĉa i zalihe ugljenika (Izvor: * Nacionalna inventura šuma
2008; ** Statistiĉki godišnjak Srbije za 2014. godinu, ***FRA Uprava za šume, 2014)
Tipovi šuma U drţavnom vlasništvu U privatnom vlasništvu Ukupno

000 m3 m3/ha 000 m3 m3/ha 000 m3 m3/ha
Šumski fond *
Visoke šume 117.875 266 39.636 222 157.511 254
Izdaniĉke šume 84.002 136 97.187 116 181.189 124
Plantaţe 19.541 144 4.246 108 23.787 136
Ukupno 221.418 185 141.069 133 361.487 161
Ukupni godišnji prirast*
Visoke šume 2.481 5,6 906.672 5,1 3.388 5,5
Izdaniĉke šume 1.919 3,1 2.539.717 3,0 4.458 3,1
Plantaţe 995 7,3 238.291 6,1 1.234 7,1
Ukupno 5.395 4,5 3.684.680 3,5 9.080 4,0
Proseĉna godišnja seĉa šuma*
Visoke šume nije primenljivo nije primenljivo nije primenljivo nije primenljivo nije primenljivo nije primenljivo
Izdaniĉke šume nije primenljivo nije primenljivo nije primenljivo nije primenljivo nije primenljivo nije primenljivo
Plantaţe nije primenljivo nije primenljivo nije primenljivo nije primenljivo nije primenljivo nije primenljivo
Ukupno 2.173 1,8 478 0,5 2.655 1,2

Zalihe ugljenika u milionima metriĉkih tona (2015)*
AGB22 BGB23 CDW24 CL25 SC26 Ukupno
Šuma 185,3 51,6 33,4 43,5 258,4 572,2
Drugo šumsko
9,5 1,2 0,9 8,1 48,3 68,1
podruĉje
Ukupno 198,8 52,8 34,3 51,6 306,7 640,3
22 AGB biomasa iznad površine zemljišta.
23 BGB biomasa ispod površine zemljišta.
24 CDW-ugljenik u mrtvom (suvom) drvetu.
25 CL-ugljenik u prostirci.
26 SC-ugljenik u zemljištu
83
Tipovi šuma i vlasništva prema režimu upravljanja
U Srbiji su dominantne vrste širokih lišćara, sa izuzetkom jugozapadnog dela Srbije, gde ĉetinari
rastu unjihovim prirodnim podruĉjima. Pored toga, na Kopaoniku (centralna juţna Srbija) i Tari
(zapadna Srbija)dominantni su planinski ĉetinari. Ekonomskinajznaĉajnije šume su bukove,
hrastove, bagremove i borove(Tabela 13).
Tabela 13.Glavne kategorije šuma (do 5%) za drţavne i privatne šume (Izvor: Nacionalna
inventura šuma, 2008)
Kategorija šumskih sastojaka Drţavne šume Privatne šume Ukupno
%
1.Bukove šume 37,3 20,4 29,4
2.Šume cera 9,7 21,6 15,3
3.Šume bagrema, breze i jasike 5,0 15,5 9,9
4.Šume hrasta kitnjaka 7,5 7,9 7,7
5.Sladun 3,6 11,1 7,1
6.Borove šume 7,4 3,5 5,6
7.Šume graba 4,9 5,7 5,3
Tabela 14. Vrste vlasništva po kategoriji šuma (Izvor: Nacionalna inventura šuma, 2008)
Drţavne šume Privatne šume

Šume po poreklu i sastavu
ha % ha %
Visoke šume 442.700 37 178.800 17
Izdaniĉke šume 616.000 52 840.400 79
Planteţe 135.600 11 39.200 4
Ʃ 1.194.000 100 1.058.400 100
Mešovito 43.200 4 10.800 1
Ĉetinari 158.000 13 51.600 5
Lišćari 992.800 83 996.000 94
Ʃ 1.194.000 100 1.058.400 100
Od ukupne površine šuma, visoke prirodne šume zauzimaju površinu od 621.200,00 ha ili
27,6% (udrţavnim šumama 37%, a u privatnim šumama 17%), izdanaĉke šume pokrivaju
1.456.400,00 ha ili 64,7%(52% šuma u drţavnoj i 79% u privatnoj svojini), a šumske plantaţe
pokrivaju 174.800,00 ha ili 7,8% (11%šuma u drţavnoj svojini i 4% u privatnoj). Što se tiĉe
kategorije mešovitih šuma, mešovite šume su prisutneu 4% drţavnih i 1% privatnih šuma,
ĉetinari u 13% šuma u drţavnoj svojini, a 5% u privatnim šumama, doklišćari pokrivaju 83% u
drţavnom i 94% šuma u privatnom vlasništvu (Tabela 14).
84
5.2.2. Šume kao podrška ruralnim zajednicamaVlasniĉka struktura šumskog zemljišta
Vlasniĉka struktura šumskog zemljišta
Dve glavne zainteresovane strane u sektoru šumarstva su drţavni i privatni vlasnici šuma.
Na osnovupodataka iz Nacionalne inventure šuma iz 2008. godine, odnos privatnog i drţavnog
vlasništva je 47:53 (tabela 15). Privatne šume su pod direktnom kontrolom javnih šumskih
preduzeća, koja pruţaju struĉnui tehniĉku podršku privatnim vlasnicima šuma. Tu podršku
direktno finansira drţavni budţet, ali samoprema javnim preduzećima, dok oni indirektno
podrţavaju vlasnike šuma uglavnom sa sadnim materijalima.
Ukupan broj privatnih vlasnika šuma je procenjen na 1 milion. Proseĉna veliĉina imovine je 1 ha
i parcela0,3 ha.
Iako je gotovo jedna polovina ukupne površine šuma u privatnom vlasništvu, ĉini se da
su trenutne šumarskeprakse i razvojni napori znaĉajno zanemareni prema šumama u privatnom
vlasništvu. Iako se vaţećimzakonom o šumama poboljšao odnos prema privatnim šumama,
oĉigledno je da je većina aktivnosti usektoru šumarstva i dalje fokusirana na šume u drţavnom
vlasništvu.
Tabela 15. Vlasniĉka struktura šuma (Izvor: Nacionalna inventura šuma, 2008)
Šume u privatnom
Ukupna površina šuma
Drţavne šume vlasništvu % (ukljuĉene Opštinske šume
(ha)
šume vlasništvo crkve)
%
53 47 - 2.252.400
Državne šume i javna preduzeća za šume
Površine pod šumama u drţavnoj svojini u Srbiji organizovane su u osam javnih

preduzeća (JP ''Srbijašume'', JP ''Vojvodinašume'', 5 JP nacionalnih parkova i JP ''Goĉ-šume''),
kao i nekoliko vodovodnih ipoljoprivrednih organizacija i obrazovnih istraţivaĉkih baza
Šumarskog fakulteta u Beogradu. Odgovornostijavnih preduzeća za upravljanje šumama
ukljuĉuju: (1) kultivaciju, zaštitu, oĉuvanje i korišćenje šuma, (2)unapreĊenje i korišćenje
divljaĉi, (3) projektovanje, izgradnja i odrţavanje šumskih puteva, (4) pripremaprograma i
planova upravljanja, (4) tehniĉke operacije u privatnim šumama, (5) unapreĊivanje i
korišćenjejavnih korisnih funkcija šuma, i (6) trgovina na veliko i malo šumskim proizvodima.
Preduzeća ''Srbijašume'' i ''Vojvodinašume'' su organizovana na tri nivoa:
85
1. sedišta u Beogradu i Novom Sadu,

2. šumska gazdintva,
3. jedinice za upravljanje šumama (terenske jedinice).
Stanje drţavnih šuma se generalno moţe okarakterisati kao zadovoljavajuće (Tabela 16).
Pored toga,proseĉna zapremina u ovim šumama iznosi 184 m3/ha, a zapreminski prirast iznosi
4,5 m3/ha. Procenatprirasta je 2,4%, što je pozitivan pokazatelj u pogledu potencijala za
poboljšanje šuma u Srbiji putemodrţivog upravljanja šumama i dobre šumarske prakse.
Table 16.Drţavna šumska preduzeća u Srbiji (Izvor direkcija za šume 2014)

Javno preduzeće Šumsko podruĉje Zapremina (000 m3) Priraštaj (000 m3)
Srbijašume 899.613 125.000 4,6
Vojvodinašume 129.922 20.158 6,1
Ukupno 1.029.535 145.128 5,3
Status vlasniĉkih promena moţe se odobriti samo izmenom zakonodavstva. TakoĊe,

preduzeća ne mogu da prodaju šume i šumsko zemljište, izuzev malih izolovanih parcela
povezanih sa privatnim gazdinstvima. To su manja šumska zemljišta koja se mogu prodati po
dobijanju saglasnosti Vlade Republike Srbije.
Zapošljavanje u sektoru šumarstva
Zapošljavanje u sektoru šumarstva pokazuje veliki broj obrazovnih profila, od šumarskih

tehniĉara,inţenjera, pravnika, ekonomista i ekologa. Osim toga, i šumarski radnici su na spisku,
ali njihov broj moţe da varira, što zavisi od direktnog angaţovanja od razliĉitih privatnih
preduzeća i preduzetnika.
Tabela 17 Zaposleni u sektoru šumarstva prema obrazovanju (Izvor: Paket izveštajnih

podataka o šumama, Uprava za šume, 2015)
Kvalifikovani i Inţenjeri Šumarski Administrativni i

Ukupno
visokokvalifikovani radnici šumarstva tehniĉari drugi radnici
1.145 1.527 3.054 1.910 7.636
Na kraju 2016. godine ukupan broj zaposlenih u industriji prerade drveta i nameštaja
iznosio je 30.754(15.552 u preradi drveta, 15.222 zaposlenih u proizvodnji nameštaja), sa
povećanjem od 2.262 zaposlenih(7,9%) u odnosu na kraj 2015. godine. DrvnopreraĊivaĉka
industrija je industrijski sektor sa brojnimkomparativnim prednostima jer se proizvodnja zasniva
86
na domaćoj sirovinskoj bazi. Krajem 2016. godine udrvnoj industriji Srbije bilo je aktivno 4.133
privrednih subjekata, od ĉega 2.540 privrednih društava (1.786u preradi drveta, 754 u
proizvodnji nameštaja) i 1.593 aktivnih preduzetnika.
Tabela 18. Broj zaposlenih u industrijama vezanim za šumarstvo (Izvor: Nacrt Nacionalnog
akcionog plana podrške drvnoj industriji Srbije u izvozu proizvoda sa visokom dodatom
vrednošću, 2016).
Godina 2013 2014 2015
Obrada drveta i proizvodnja drveta i plute 5.305 5.076 9.234
Proizvodnja papira i proizvoda od papira - - -
Proizvodnja nameštaja 6.732 6.441 11.717
Preduzetnici 1.011 968 1.760
Ukupno 13.048 12.485 22.711
5.2.3. Podsticanje konkurentnosti sektora šumarstva i lanci dodatevrednosti
Trenutno se ĉini da srpski sektor šumarstva ne dobija toliko pomoći od drţave u svojim
razvojnim naporimakoliko taj sektor zasluţuje. Ovo se moţe videti iz nedostatka sprovoĊenja
usvojenih ciljeva politike u oblastišumarstva (Strategija razvoja šumarstva Republike Srbije) i iz
ograniĉenih budţetskih izdvajanja, koji moguda ukazuju na to koji su drţavni prioriteti.
Opredeljena sredstva iz centralnog budţeta za uzgajanje šumai aktivnosti unapreĊivanja stanja
šuma tokom proteklih godina su bila minimalna i smanjuju se, dok suanalize Uprave za šume
pokazaleu potrebu za uvećanjem budţeta.Na osnovu podataka iz šumarskih javnih preduzeća
evidentno je da većina prihoda dolazi od prodajedrveta (od 92% do 98%). Ostali prihodi se
uglavnom odnose na nešumske proizvode i subvencije (Tabela 19).
Tabela 19. Struktura prihoda i prihodi javnih preduzeća za šume (Izvor: Podaci JP ''Srbijašume'' i
JP ''Vojvodinašume''. 2015).
2013 2014 2015
000 EUR
Ukupni prihodi 78.255 73.603 79.747
Prihodi od prodaje drveta 72.303 67.869 78.197
Ostali prihodi 27 5.951 5.734 1.550
Ukupni troškovi 77.414 75.383 72.521
Bruto dobit/gubitak 840 -1.780 7.225
27 Ostali prihodi se odnose na zakup kancelarija, lov, NWFP, projekte i subvencije (delimično).
87
Javna i meĊunarodna finansiranja i ulaganja
Tabela 20 jasno pokazuje da je javno finansiranje u sektoru šumarstva uglavnom

orijentisano nainfrastrukturu puteva i seĉe (ukljuĉujući i uzgajanje šuma), sa jakim uticajem na
privatne šume i lov. Navedenasredstva/subvencije su deo godišnjeg procesa finansiranja kroz
tzv.''šumski fond'' i kroz finansijske izvoreza zaštitu i unapreĊivanje šuma.
Tabela 20. Javne i meĊunarodne investicije/finansiranje (Izvor: Podaci Uprava za šume, 2015).
Javno finansiranje (npr. subvencije u 000 $ - 2015

Infrastruktura za seĉu 1.818
Putna infrastruktura 1.820
Ljudski resursi i kvalifikacije 522
Subvencije za private šume 1.021
Lov 971
Praćenje stanja šuma 129
Ostalo spoljno angaţovanje 308
MeĊunarodno finansiranje (projekti za šumarstvo)
Doprinos drţavnog gazdovanja šumama niskoj emisiji I otpornom razvoju 3.500
SprovoĊenje inovacionog planiranja gazdovanja šumama imajući u vidu
500
ekonomske , ekološke i socijalne aspekte u Srbiji
Šumski proizvodi i usluge
Koliĉina i vrednost glavne robe koja se prodaje, ukljuĉujući NWFP, predstavljaju

znaĉajan prihod zaljude u ruralnim podruĉjima. Vrednost glavnih trţišnih usluga šumskih
ekosistema, kao što su oĉuvanjebiodiverziteta, rekreativne funkcije, zaštitne funkcije i istorijske
vrednosti ne mogu se posebno procenitizbog posebnih formi obraĉuna, već se prikazuju kao
ostali prihodi u finansijskim bilansima šumskihpreduzeća. Generalno, u Srbiji, plaćanje za
ekosistemske usluge (engl. Payment for ecosystem services -PES) nije vrednovano i nije deo
obraĉuna koji se odnosi na benefit od šuma.
Na osnovu podataka za raznu nešumsku robu i proizvode koji se koriste u Srbiji,
najatraktivniji su divljaĉ i proizvodi od divljaĉi (trofeji, meso, drugi proizvodi od ţivotinja i
divljaĉi) i imaju vrednost više od 18 milionaameriĉkih dolara u 2010. godini. Pored toga,
peĉurke, jagodiĉasto voće, lekovito i drugo bilje, doprinoseukupnom prihodu sa skoro 15 miliona
ameriĉkih dolara, kao i boţićne jelke sa 1 milion ameriĉkih dolara.Na kraju, ĉak i divlji med
donosi prihode u iznosu od 15.000 ameriĉkih dolara.
88
Doprinos sektora šumarstva BDP-u
Prema podacima Republiĉkog zavoda za statistiku, direktan ekonomski doprinos

šumarstva BDP-u 2015.godine je iznosio 0,24%, a uz ukljuĉivanje šumarske industrije taj broj je
porastao na 2,6%. Realnija procena,s obzirom na znaĉajnu koliĉinu neregistrovane (ponekad
nezakonite) proizvodnje, kao i podsticaji u smislupotisnutih cena koje se primenjuju na prodaju
sirovina za drvnu industriju, moţe da postavi doprinosšumarstva na oko 1,0%. MeĊutim, ova
procena ne uzima u obzir kljuĉnu ulogu šuma za oĉuvanje zemljišta,snabdevanje vodom,
skladištenje ugljenika, stanište divljih ţivotinja i odrţavanje izuzetnog biodiverzitetazemlje, niti
za blisku saradnju šumarstva s drugim sektorima kao što su poljoprivreda i turizam.
Tabela 21. Bruto domaći proizvod po proizvodnom pristupu za period 2000-2015, (Izvor:
Privredna komora Srbije 2015, godine; Republiĉki zavod za statistiku Srbije 2015, godine;
podaci JP ''Srbijašume'' i JP ''Vojvodinašume'' iz 2015, godine)
Bruto dodatna vrednost, seĉa

Bruto dodatna vrednost
šuma i povezanih usluţnih
Godina PDV ( u milijonima evra) seĉa šuma i povezanih
aktivnosti ( u milijonima
usluţnih aktivnosti (u %)
evra)
2000 27.356,8 54,7 0,20
2001 13.805,5 24,8 0,18
2002 17.100,5 32,5 0,19
2003 18.738,0 39,3 0,21
2004 19.966,6 39,9 0,20
2005 21.103,3 44,3 0,21
2006 24.434,6 61,1 0,25
2007 29.451,6 82,5 0,28
2008 33.704,5 103,3 0,31
2009 30.654,7 84,4 0,27
2010 29.766,3 83,5 0,28
2011 33.423,8 94,3 0,28
2012 31.683,1 88,0 0,28
2013 34.262,9 78,3 0,23
2014 33.318,6 73,6 0,22
2015 33.491,0 79,7 0,24
Trgovinski bilans
Trgovinski bilans u sektoru šumarstva jasno pokazuje da je izvoz samo u poslednje dve godine
(2014. I 2015.) premašio uvoz, što nije uzrokovano povećanjem izvoza, već smanjenjem uvoza
skoro duplo (Tabela 22).
89
Tabela 22 Trgovinski bilans za šumske proizvode (vrednost u milionima ameriĉkih dolara)

(Izvor: Privredna komora Srbije, 2015)
Godina IZVOZ UVOZ

Ukupno Rezani Finalni Daske Šumarstvo Ukupno Rezani Finalni Daske Šumarstvo
1990 242 79 100 53 10 155 9 16 103 27
1991 171 59 74 28 10 161 11 17 106 27
1996 108 45 46 11 6 259 62 29 147 21
1997 138 63 51 15 9 278 89 23 152 14
1998 132 67 41 15 9 251 72 17 148 14
1999 101 49 36 12 4 175 50 13 101 11
2000 141 57 39 41 4 182 54 12 100 16
2001 120 37 40 38 5 195 51 19 117 8
2002 142 38 46 50 8 271 74 29 155 13
2003 174 42 71 51 10 386 103 46 222 15
2004 256 64 101 80 11 587 147 100 317 13
2005 271 53 108 98 12 601 155 93 341 12
2006 378 61 167 135 15 733 186 116 402 29
2007 570 91 271 190 18 1.009 254 180 548 36
2008 630 87 304 221 18 1.178 295 227 620 36
2009 534 57 252 214 11 915 191 171 524 29
2010 589 68 281 226 14 908 174 157 527 50
2014 596 76 300 201 19 406 60 144 150 52
2015 594 70 342 161 21 368 48 141 129 50
Postoji znaĉajan potencijal za proširenje obima aktivnosti u industriji prerade drveta i

industrije nameštajas obzirom na to da u strukturi izvoza dominiraju proizvodi sa niskom
dodatom vrednošću, dok je udeoproizvoda sa visokom dodatom vrednošću samo 26%. Vrednost
izvoza po radniku iznosi 19.000 ameriĉkihdolara, što je nekoliko puta niţe nego u razvijenim
zemljama Evropske unije. Zbog toga je neophodnopovećati nivo finalizacije sirovine, što bi bilo
veoma stimulativno za celu oblast šumarstva.
Nelegalna seĉa
U Srbiji se već vekovima šume seku protivzakonito. Razlozi za to se mogu naći u opštoj
orijentaciji premadrvetu i šumama kao najpristupaĉnijim resursima, koji danas postaju ''socijalni
problem'' ili ''pitanjasocijalne kategorije''. Šumska kriviĉna dela su ĉesto potcenjena u pravnom
sistemu i ne smatraju se istomkategorijom kao i druga kršenja zakona. To se uglavnom
pojavljuje u retko naseljenim ruralnim podruĉjima,i ĉesto sudije i tuţioci ne preduzimaju
90
odgovarajuće mere u cilju pravne zaštite šuma u manje razvijenimregionima, smatrajući ovakve
''aktivnosti'' kao neka vrsta ''doprinosa ruralnom razvoju" siromašnijegstanovništva. Osim toga,
kazne za nelegalne aktivnosti u sektoru šumarstva su veoma blage i vrlo ĉesto seregistrovani
sluĉajevi odbacuju kada doĊu pred sud.
Podaci o nelegalnim aktivnostima dolaze iz dva izvora: zvaniĉna statistika i interni
podaci Uprave za šume,koji se uopšte ne podudaraju. Ipak, podaci Uprave za šume pokazuju 5,5
puta veću koliĉinu seĉe drveća nagodišnjem nivou. Neslaganje je uglavnom u pogledu ogrevnog
drveta gde znaĉajna koliĉina ima konaĉnoodredište u „zoni sivog trţišta“, van zakonskog toka.
Pored ovih brojki, odrţivost još nije ugroţena, aliprateći trend zabrinjava.
5.2.4.Zaštita šuma i unapreĊivanje ekosistemskih usluga
Šume imaju vaţnu ulogu u ispunjavanju izazova za postizanje cilja samoodrţive

ekonomije i reintegracije uzajednicu nacija. Oni su resurs za ekonomski i društveni razvoj.
Njihova uloga u oĉuvanju zemljišta, vode,divljeg sveta i biljnih vrsta i ţivotinjskog genetskog
bogatstva i raznovrsnosti je od vitalnog znaĉaja i ovo jedobro shvaćeno. Višestruke uloge šuma
obuhvataju ĉitav spektar oĉuvanja ţivotne sredine i racionalnogkorišćenja šumskih proizvoda i
od kljuĉnog su znaĉaja za dobrobit ljudi. One utiĉu i pod uticajem surazvojnih pitanja, kao što je
zapošljavanje i stvaranje prihoda, smanjenje siromaštva, pruţanje energije zaupotrebu u
domaćinstvima i industrijsku upotrebu, snabdevanje osnovnim šumskim proizvodima i uštedu
i zaradu deviznih sredstava. Nadalje, one utiĉu i pod uticajem su pitanja zaštite kao što su
poljoprivrednaproduktivnost, odrţavanje biodiverziteta i ublaţavanja emisije gasova staklene
bašte i klimatskih promena.Nedrvne šumske proizvode kao što su meso divljaĉi, jelenji rogovi,
krzna, šumsko seme, voće, jagodiĉastovoće, jestive gljive, med, pluta, smola, mahovina za
farmaceutsku industriju i lekovito bilje treba razmotritii kao vaţan resurs ekonomskog znaĉaja,
posebno u ruralnim podruĉjima.
Zdravstveno stanje šuma i štete u šumama
Tokom proteklih nekoliko godina, štete od šumskih poţara i bolesti razlikuju se iz godine
u godinu. U 2012.godini zabeleţeno je oko 400 poţara i oštećenja oko 13.000 hektara šuma, dok
je 2013. godine poţarimaoštećeno oko 1.500 ha. Štete od insekata i bolesti variraju na godišnjem
nivou. Štete uzrokovane krupnijiminsektima dešavale su se 2014. i 2015. godine i uticale na oko
91
340.000 hektara i više od 50.000 m3 šume.Navodno zaštita od insekata i bolesti nije bila
efikasna. Osim toga, velika prirodna katastrofa 2014. godine(led) pogodila je šume u istoĉnom
delu Srbije što je izazvalo štetu na 1,6 miliona m3 šuma na površini od43.000 ha. MeĊutim, zbog
preovlaĊujućih teških ekonomskih uslova, kontrola štetoĉina, zaštita šuma odpoţara i drugi
vidovi borbe verovatno gube na svojoj efikasnosti.
Tabela 23. Štete u šumama u Srbiji u poslednjih pet godina (Izvor: podaci Uprave za
šume, 2015; Republiĉki zavod za statistiku Srbije, 2014) ).
Ukupno za period
2011 2012 2013 2014 2015
Tipovi štete u šumama 2011-2015. god.
1,000 m3
Ljudski factor 24,644 27,199 17,601 26,096 22,892 118,422
Štete od insekata 3,281 2,583 13,056 29,861 32,680 81,461
Prirodne nepogode 8,141 18,619 29,960 1.607,981* 116,431 1.781,132
Štete od biljnih bolesti 3,358 5,765 17,556 14,769 13,218 54,666
Štete od šumskih poţara 24,570 63,118 7,343 10,256 5,059 110,346
Ostalo 3,641 0,391 0,258 0,438 1,501 6,229
Oĉuvanje i upravljanje biodiverzitetom
Na osnovu podataka Zavoda za zaštitu prirode, 575.310 hektara zemljišta (6,5% od

ukupne površinezemljišta) klasifikovano je kao zaštićeno podruĉje u Srbiji. Pored toga, 53.804
ha (0,61%) je klasifikovanokao zaštićena podruĉja u smislu UNESCO MAB, a 63.919 ha
(0,72%) je pod zaštitom zbog Ramsarskekonvencije. Veliki deo tih podruĉja ĉine šume i šumski
lokaliteti koji utiĉu na specifiĉne naĉine uzgajanjašuma u zaštićenom podruĉju, zajedno sa
pratećim smanjenim intenzitetom seĉe koji je na mnogo niţemnivou nego izvan zaštićenih
podruĉja.
Zaštićena podruĉja obuhvataju nacionalne parkove, parkove prirode, podruĉja izuzetnih
odlika, rezervateprirode i specijalne rezervate prirode, spomenike prirode i zaštićena staništa.
Što se tiĉe sprovoĊenja zakonodavstva Evropske unije za zaštitu prirode (Natura 2000),
aktivnosti su utoku i deo su IPA (Instrument pretpristupne pomoći) projekta. Prvi rezultati se
oĉekuju u 2017. godini.
Glavni izazovi u zaštićenim podruĉjima i oĉuvanje biodiverziteta u stvari predviĊaju da u
ruralnim podruĉjimasnaţna depopulacija nekako umanjuje napore uspostavljanja zaštićenih
podruĉja u smislu obezbeĊivanjaodrţivog pristupa u ekološkom, ekonomskom i socijalnom
92
kontekstu. Pored toga, intenzivna urbanizacijablago poĉinje da ugroţava zaštićena podruĉja u

blizini gradova. Oĉigledno je da će povećanje zaštićenih podruĉja u Srbiji biti naroĉito u
šumskim oblastima, koje mogu biti u neku ruku prednost, ali i mana.
Sertifikacija šuma
Šema sertifikacije Saveta za upravljanje šumama je poĉela da se sprovodi u Srbiji 2006. i

2007. godine (40.000 ha) i tokom narednog petogodišnjeg perioda dostiţe 1.018.822 ha
sertifikovanih šuma u drţavnomvlasništvu 2011. godine. Privatne šume i šume u nacionalnim
parkovima nisu ukljuĉene u šeme sertifikacije.Do sada nema drugih podruĉja sertifikacije u
Srbiji.
5.2.5. Institucionalno ureĊenje sektora šumarstva, pravno i politiĉkoupravljanje
Sektor šumarstva u Srbiji je organizovan na tri nivoa: na nivou drţave, nadleţni su

Ministarstvo poljoprivredei zaštite ţivotne sredine / Uprava za šume. Na pokrajinskom nivou u
Vojvodini, to je u nadleţnostiPokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i
šumarstvo. Na regionalnom i lokalnom nivou(operativni nivo) nadleţna su javna preduzeća za
gazdovanje šumama ''Srbijašume'' i ''Vojvodinašume''.
Glavne duţnosti i odgovornosti na drţavnom i pokrajinskom nivou su propisane
Zakonom o ministarstvima,ali i sektorskim zakonima (videti Zakonodavni okvir šumarske
politike, u daljem tekstu), zajedno sa aktimaSkupštine i Pokrajinske vlade. U pogledu strateških
dokumenata, glavni dokument je Strategija razvojašumarstva za Republiku Srbiju, dok je
Nacionalni program šumarstva u fazi pripreme.
Organizacija sektora šumarstva
Glavni institucionalni organ nadleţan za politiku šuma, kao i pravne i administrativne poslove je
Upravaza šume, u okviru Ministarstva poljoprivrede i zaštite ţivotne sredine. Operativne i
terenske aktivnosti supokrivene kroz aktivnosti javnih šumarskih preduzeća, ''Srbijašume'' i
''Vojvodinašume'', dok je upravljanjeu nacionalnim parkovima odgovornost pet nacionalnih
parkova (Kopaonik, Tara, Fruška gora, Đerdap i Šarplanina). Nacionalni program šumarstva je u
pripremnoj fazi i oĉekuje se da bude u operativan do 2017.godine.
93
Zakonodavni okvir šumarske politike
Instrumenti politike kao što su zakoni i organizacije su napravljeni da pomognu

postizanju ciljeva politike.Vaţni zakoni i propisi o šumama i u vezi sa šumama u Srbiji
ukljuĉuju:
 Zakon o šumama (''Sluţbeni glasnik Republike Srbije'', br. 30/10, 93/12, 89/15).
 Zakon o reproduktivnom materijalu šumskog drveća (''Sluţbeni glasnik Republike
Srbije'', br.135/04, 8/05, 41/09).
 Zakon o zaštiti prirode (''Sluţbeni glasnik Republike Srbije'', br. 36/09).
 Zakon o nacionalnim parkovima (''Sluţbeni glasnik Republike Srbije'', br. 84/15).
 Strategija razvoja šumarstva Republike Srbije (''Sluţbeni glasnik Republike Srbije'', br.
59/06).
 Nacionalna strategija za ukljuĉivanje Republike Srbije u mehanizam ĉistog razvoja Kjoto
protokola za sektore upravljanja otpadom, poljoprivrede i šumarstva (''Sluţbeni glasnik
Republike Srbije'', br.8/10).
 Strategija biološke raznovrsnosti Republike Srbije za period od 2011. do 2018. godine
(''Sluţbeni glasnik Republike Srbije'', br. 13/11).
 Nacionalna strategija odrţivog korišćenja prirodnih resursa i dobara, ''Sluţbeni glasnik
Republike Srbije'', br. 33/12).
Zakonom o šumama utvrĊuje se naĉin i uslovi za zaštitu, korišćenje, unapreĊivanje i
upravljanje šumama i šumskim zemljištem i drugim potencijalima šuma (što je upravljanje u
okviru ovog zakona). Delovi ovogzakona su: (I) Opšte odredbe, (III) Oĉuvanje šuma, (II)
Planiranje, (III) Gazdovanje šumama, (V) Popisšuma i informacioni sistem u šumarstvu, (VI),
Organizacija gazdovanja šumama, (VII) Finansiranje, (VIII)Vrednost šuma, (IX) Komora
inţenjera šumarstva, (X) Obavljanje poslova u šumarstvu, (XI) Imovinskopravniposlovi, (XII),
Nadzor, (XIII) Kaznene odredbe, (XIV) Prelazne i završne odredbe, i (X) Spisak šuma I
šumskog zemljišta.
UsklaĊivanje sa propisima EU i njihova primena
Uprava za šume je nadleţni organ u Srbiji za primenu i prenošenje pravnog okvira

Evropske unije(pravnih tekovina) u sektoru šumarstva. Glavna prepreka i mogući problem je
94
nizak nivo meĊusektorske komunikacije i razmena informacija - podataka. Osim toga,

administrativni deo celog sektora šumarstva trpi zbog problema sa nedostatkom osoblja.
Ipak, Uprava za šume je odgovorna za usvajanje i sprovoĊenje EUTR i FLEGT , kao i propisa o
šumskom reproduktivnom materijalu, fitosanitarne mere su u nadleţnosti Fitosanitarne direkcije,
a ''Natura 2000'' ćebiti u nadleţnosti sektora zaštite ţivotne sredine.
5.2.6. Osnova znanja o šumama

Stanje inventure šuma
Poslednja Nacionalna inventura šuma je uraĊena 2008. godine (2006-2008), a priprema

za narednu jetrenutno u toku. Korišćenjem sredstava Globalnog fonda za ţivotnu sredinu (GEF –
Global EnvironmentFacility), a uz podršku FAO (Doprinos odrţivog gazdovanja šumama niskoj
emisiji i otpornom razvoju), radna terenu za narednu inventuru šuma bi verovatno otpoĉeo 2017.
godine.
Obrazovni sistem i šume
Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu obezbeĊuje šumarsko obrazovanje na

profesionalnom nivou.Fakultet ima ĉetvorogodišnji program, koji moţe biti praćen
postdiplomskim studijima za master i doktorskeprograme. Postoje ĉetiri razliĉita programa:
(a) Šumarstvo, (b), Pejzaţna arhitektura i hortikultura, (c). Tehnologije, menadţment i
projektovanje nameštaja i proizvoda od drveta, i (d) Ekološki inţenjering uzaštiti zemljišnih i
vodenih resursa.
Postoje tri šumarske škole (u Kraljevu, Sremskoj Mitrovici i Surdulica), sa programom
od ĉetiri godinena nivou srednje škole, iz koje izlaze tehniĉari na srednjem nivou. TakoĊe,
postoji dodatna peta godinaza specijalizaciju u razliĉitim oblastima, npr. lovstvo. U školama
takoĊe postoje i trogodišnji smerovi zašumara i pratioca u lovu.
Postoje dva istraţivaĉka instituta: Institut za šumarstvo u Beogradu i Institut za nizijsko
šumarstvo i ţivotnusredinu u Novom Sadu.
95
5.3. Ocena sektora voda
5.3.1. Vodni resursi i politika u zemlji
Dostupnost vodnih resursa u Srbiji je usko povezana sa klimatskim uslovima, posebno

padavinama i temperaturom. Naţalost, i zbog ovih aspekata, Srbija nije u tako lagodnoj poziciji s
obzirom na to da seveći deo Srbije nalazi u tipiĉno umerenoj klimatskoj zoni. Iako je koliĉina
padavina od 734 mm znaĉajna(posebno za poljoprivrednu proizvodnju), kljuĉni problem je
neravnopravan godišnji raspored padavina (Direkcija za vode, 2016). Teritorija Srbije ima
proseĉan protok od 508,8 m3/s, oko 16x109 m3 godišnje,što predstavlja proseĉni specifiĉni oticaj
od oko 5,7 l/s/km2 (Ristić i ostali, 2011). Prema tome, na osnovugodišnje distribucije površinske
vode od 1500 m3 po stanovniku, Srbija je jedna od siromašnijih podruĉjaEvrope sa aspekta
dostupnosti vodnih resursa. Nizijska podruĉja koja su najviše naseljena i gde su resursizemljišta
najbogatiji (severna i centralna Srbija) su najsiromašniji u pogledu prinosa vode (specifiĉni oticaj
2-4 l/s/km2), što predstavlja poseban izazov za vodosnabdevanje.
Znaĉajan deo sistema za snabdevanje vodom u Srbiji se zasniva na korišćenju vode iz
površinskihakumulacija. Vodosnabdevanje naselja zasniva se na korišćenju lokalnih izvora
podzemnih i površinskihvoda i na kraju, manjak se rešava korišćenjem vode iz regionalnog
sistema. Ovaj koncept vodosnabdevanjase zasniva na korišćenju akumulacija površinskih voda u
zoni zaštićenih vodoizvorišta (2 akumulacije uizgradnji i 33 planirane akumulacije do 2021.
godine) (Direkcija za vode, 2016).
Problem zaštite od poplava je uvek aktuelan, ĉak i u Srbiji, zbog ĉeste pojave ekstremnih
vodostaja umnogim delovima hidrološkog sistema. Katastrofalne poplave su se dogodile tokom
maja 2014. godine,što je rezultat ekstremnih hidro-meteoroloških uslova i što je prouzrokovalo
štetu na objektima za zaštituod poplava i dovelo do veoma velikih gubitaka.
U zavisnosti od hidroloških-hidrauliĉnih i morfoloških karakteristika, i reţima nanosa
vodotokova, kao i usvrhu i korišćenja vodotokova i priobalnih podruĉja u Srbiji, postavljaju se
razliĉiti ciljevi, zadaci i neophodnemere. PreovlaĊujuće mere zaštite su klasiĉne investicione
mere koje obezbeĊuju sigurnost graĊevinskihradova - ove mere su definisane kao prekomerne.
Ostale kompleksne mere su ''neinvesticione mere'' (administrativne, regulatorne i institucionalne
mere) koje su do sada bile slabo zastupljene, ali postepenosve više i više uvedene u primenu.
96
Okosnicu postojećeg sistema zaštite od poplava ĉine ''pasivne mere'' (''linijska'' zaštita, na
primer,odbrambeni nasipi), dok su ''aktivne mere'' (povećanje propusne moći korita vodotoka,
zadrţavanje delapoplavnog talasa u rezervisanim prostorima, usmeravanje dela poplavnog talasa
itd.) manje zastupljene(Ristić i ostali, 2012; Direkcija za vode, 2016).
Strateško upravljanje takvog sloţenog i krhkog prirodnog resursa kao što je voda zahteva
primenu strogihi jasnih zakonskih propisa i politika. Osnovni pravni dokument u oblasti
vodoprivrede je Zakon o vodama (''Sluţbeni glasnik Republike Srbije'', br. 93/12). Ovaj zakon
naglašava pravni status voda, operativne i organizacione nivoe upravljanja i metodološke oblike
finansiranja aktivnosti. Ovaj zakon je definisao izradudrugih zakonskih osnova koje se odnose na
druge povezane sektore kao što su Strategije upravljanjavodama Republike Srbije, Zakon o
vanrednim situacijama i Elementi metodologije za odbranu protivbujiĉnih poplava za upravljanje
vodama.
5.3.2. Upravljanje reĉnim slivovima
Osnovni principi upravljanja reĉnim slivovima (profil tokova površinskih voda i

upravljanje njihovim slivovima)su zasnovani na Zakonu o vodama (''Sluţbeni glasnik Republike
Srbije'', br. 30 iz 2010. i br. 93 iz 2012.godine), kao i relevantna podzakonska akta.
Prethodni Zakon o vodama (''Sluţbeni glasnik Republike Srbije'', br. 46 iz 1991. godine)
ukljuĉivao jestrateški i planski dokument pod nazivom ''Osnova za upravljanje vodama'' koji je
predstavljao dugoroĉniplan za odrţavanje i razvoj vodnog reţima na teritoriji Republike Srbija u
jednoj ili više oblasti. Novi Zakono vodama predviĊa razvoj strategije upravljanja vodama na
teritoriji Republike Srbije, koja je trenutno uadministrativnoj fazi usvajanja u Narodnoj skupštini
Republike Srbije.
Primena naĉela i mera definisanih u Strategiji daje kontinuitet dugoroĉnog planiranja u
sektoru voda nabazi odrţivog razvoja. Ove radnje ukljuĉuju aktivnosti u svojim kljuĉnim
oblastima (razvoj i korišćenje voda,zaštita voda od zagaĊivanja i ureĊenje vodotokova i zaštita
od štetnog dejstva voda), kao i institucije i druge neophodne zadatke i aktivnosti za rad i razvoj
(finansiranje, praćenje, itd.). Strategija se usvaja zaperiod od najmanje deset godina.
97
Vodni resursi
Vodni resursi su osnovni element vitalnosti infrastrukturnih sistema koji utiĉu na

prosperitet društva. Premastatistiĉkim godišnjacima, slatkovodno zahvatanje i korišćenje voda u
Srbiji varira tokom posmatranihgodina (Tabela 24). Posebno znaĉajna je 2013. godina, kada je
zahvatanje površinskih voda bilo primetnoveće, ali zahvatanje podzemnih voda meĊu najniţim.
Tabela 24. Zahvatanje vode i korišćenje vode u milionima m3 (Izvori: Statistiĉki

godišnjaci Republike Srbije za period od 2013. do 2014. godine).
2011 2012 2013 2014
Zahvatanje površinske vode 3.737 3.411 3.715 2.924
Zahvatanje podzemne vode 502 507 478 459
Ukupno zahvatanje vode 4.012 3.680 3.982 3.166
Ukupno korišćenje vode 8.425 7.598 8.175 6.549
Reĉni slivovi i topografija
Reke u Srbiji pripadaju teritoriji tri glavna sliva: Crno more (Dunavski sliv), Jadransko
more (Drim i Plavskareka) i Egejsko more (Pĉinja, Dragovištica i Lepenac). Dunavski sliv je
površine 8.170 km2 i proseĉnogprotoka na ušću u Crno more od 6.500 m2/s. Dunav je druga po
veliĉini reka u Evropi. Dolazi iz MaĊarske uSrbiju i u njega se uliva nekoliko glavnih pritoka:
Drava, Tisa, Sava i Velika Morava. Najveća pritoka na levojstrani Dunava je Tisa (1.572 km 2);
ulazi na teritoriju Srbije iz MaĊarske i na ušću u Dunav formira ogromnualuvijalnu ravnicu.
Desna pritoka Dunava, Sava, najveća je reka koja se uliva u Dunav na teritoriji Srbije.
Površina njenog sliva je 96.400 km2 i ima duţinu od 206 km na teritoriji Srbije, gde se
takoĊe formira velikaaluvijalna ravan. Ovaj deo Dunavskog sliva u Srbiji predstavlja znaĉajno
kontinentalno nizijsko podruĉjePanonske nizije sa manjim brojem izolovanih ostrvskih planina
(Fruška Gora, Vršaĉke planine, Cer, Avala).Pritoka na desnoj strani Dunava - Velika Morava
(37.400 km2) se formira pridruţivanjem Juţne Morave(15.400 km2) i Zapadne Morave (15.680
km2). Sliv reke Velike Morave se odlikuje sloţenim geomorfološkim centralnom delu sliva
dominira srpsko-makedonski planinski masiv. Beli Drim (4.732 km2) i Plavska reka(272 km2)
otiĉu u pravcu Jadranskog mora. Iz reĉnog sliva Egejskog mora, najvaţnija je reka Lepenac,
levapritoka Vardara, koja izvire na severnim obroncima Šar planine. Površina sliva ove reke na
teritoriji Srbijeje oko 650 km2.
98
Plan upravljanja reĉnim slivom i njegova primena
Prema Zakonu o vodama iz 2016. godine (konaĉna verzija: ''Sluţbeni glasnik Republike
Srbije'', br. 93/12) pripremljen je nacrt ''Strategije upravljanja vodama'' u Republici Srbiji, a
trenutno je u fazi usvajanja. Smatra se da je jedan od konstruktivnih elemenata strategije procena
trenutnog stanja upravljanja vodama,kao i ciljevi i smernice za upravljanje vodama. Strategija
predviĊa razvoj upravljanja vodama kao i mereza sprovoĊenje utvrĊenih ciljeva upravljanja
vodama za period od dvadeset godina (do 2034. godine).
Tokom ovog perioda, oĉekuje se znaĉajan napredak u sektoru voda u skladu sa socijalnim
i ekonomskimmogućnostima. Strategija naglašava da je njen glavni cilj dostizanje standarda
Evropske unije u oblastivoda, ali i napominje da je period od 20 godina nedovoljno vremena za
postizanje svih standarda koji seodnose na zemlje ĉlanice Evropske unije. Najviši nivo
usklaĊenosti oĉekuje se u delu aktivnosti vezanih zakorišćenje vode za ljudsku ishranu:
dostizanje propisanih standarda u delu koji se odnosi na zaštitu vodazahteva period duţi od
dvadeset godina.
5.3.3. Upravljanje poplavama
Opasnosti na planinama u vezi sa vodama (bujice, klizišta)
U Srbiji su bujiĉne poplave najĉešće pojave u oblasti prirodnih rizika. Bujiĉni tokovi, sa
razliĉitim nivoimadestruktivnosti, javljaju se uglavnom juţno od Save i Dunava, ali ih ima i na
prostoru Vojvodine (Fruškagora, Vršaĉki i Titelski breg). Erozioni procesi, kao jedan od faktora
nastanka bujiĉnih poplava, deluju na75% teritorije Srbije, sa proseĉnom godišnjom produkcijom
erozionog nanosa od 30 miliona m3, od ĉegaoko 8 miliona m3 dospeva u reĉna korita i potoke
(Investicioni okvir za Zapadni Balkan [WBIF], 2015).
Od 1950-tih do 1990-tih obavljene su brojne aktivnosti protiv erozije i bujiĉnih poplava
sa veoma znaĉajnim direktnim i indirektnim efektima. Pored toga, aktivnosti protiv erozije i
bujiĉnih poplava znaĉajno su usmanjile prenos nanosa u većini hidrografske mreţe na podruĉju
Srbije. MeĊutim, tokom poslednjih 20 godina je primetan nedostatak aktivnosti i preventivnih
mera koje se odnose na koncept integrisanog razvoja bujiĉnih slivova, što ukljuĉuje tehniĉke
(izgradnja barijera, regulacija, akumulacija, retenzioni bazeni ,priobalna odbrana), biološke
(pošumljavanje, melioracija degradiranih šuma) i administrativne mere (pravilaureĊenja i
99
korišćenja ugroţenog sliva).Prema nedavnom istraţivanju, 30% teritorije Srbije je ugroţeno

klizištima ili nekom vrstom propadanjaterena, što utiĉe na više od 40.000 lokacija (samo na
teritoriji beogradskih opština zabeleţeno je više od1.100 klizišta). Pojava klizišta je bila posebno
intenzivna nakon niza poplava u 2012. i 2014. godine.
Istorijat poplava i njihovih posledica
MeĊu prirodnim nepogodama sa ozbiljnim rizicima za ljude i njihove aktivnosti, bujiĉne

poplave predstavljajunajĉešću opasnost u Srbiji. U kontekstu klimatskih promena u poslednjih
deset godina, Srbija je izloţenavećem broju bujiĉnih poplava koji izazivaju ogromnu štetu i
gubitak ljudskih ţivota. Prema relevantnimradovima (Ristić i ostali, 2012), Srbija je imala više
od 10.000 bujica sa katastrofalnim posledicama kojesu registrovane. U njima je stradalo više od
180 ljudi, što je prosek od skoro ĉetiri ţrtve po pojavi bujiĉnihpoplava. Detaljniji pregled dat je u
tabeli 25.
Tabela 25. Najveće poplave u periodu od 2000. do 2015. godine (Izvor: Statistiĉki godišnjaci
Republike Srbije za period od 2002. do 2014.godine).
Datum PogoĊene oblasti - Opštine Veliĉina štete

Juţni i centralni delovi Srbije:Grdlica, 252.000 ha poplavljenih
Jun 2020. Vranje sa okolinom, Jagodina, Paraćin, spoljnih voda, 227 ugroţenih
Krupanj, Svilajnac, Despotovac naselja.
Juţni deo Srbije i beogradska prigradska 700.000 ha poplavljenih,
Mart-jun 2005. naselja: Bela Crkva, Barajevo, Ripanj, površinskih, podzemnim i
Leskovac,Jelašnica, Lebane, Oseĉina bujiĉnim vodama,
Jugozapadni delovi Srbije: Prijepolje, Nova
33.000 ha poplavljeno, 56
Novembar 2009. Varoš, Priboj, Arilje, Novi Pazar, Sjenica,
ogroţenih naselja
Uţice.
Istoĉni I centralni delovi Srbije: Zajeĉar,
Aleksinac, Poţega, Knjaţevac, Negotin,
1.306 domaćinstava uništeno,
Februar 2010. Svrljig, Boljevac, Merošina, Doljevac,
više od 3.150 ljudi pogoĊeno.
Koceljeva, Ub, Lajkovac, Ljig, Vladimirci,
ŢitoraĊa, Priboj, Prijepolje
Istoĉna Srbija: opštine Kladovo,
Septembar 2014. Oko 7.000 ljudi pogoĊeno.
Majdanpek, Negotin
Zapadna, jugozapadna, centralna i istoĉna 1.525 miliona evra izgubljeno,
Srbija:Sava, tamnava, Kolubara, Jadar, što iznosi oko 3% BDPa,
Maj 2015. Zapadna Morava, Velika Morava, Mlava, 9.100 km2 i 38 opština je
Pek, na belom brodu I pritokama reke pogoĊeno, 1,6 miliona ljudi
Kolubare -Obrenovac pogoĊeno, izgubljen 51 ţivot
100
Plan upravljanja rizikom od poplava
Zbog trenutnog zakonodavstva o vodama koje je na snazi i u sklopu zahtevanih planskih

dokumenata, napravljeni su sledeći planovi u Srbiji: planovi za upravljanje rizicima od poplava,
opšti i operativni plan zazaštitu od poplava, kao i planovi koji regulišu zaštitu voda (plan za
zaštitu voda od zagaĊivanja i programmonitoringa). Ovi planovi obezbeĊuju sistem mera i
aktivnosti za zaštitu od poplava, zaštitu od erozijei bujica i otklanjanje posledica takvih efekata
vode (Investicioni okvir za Zapadni Balkan [WBIF], 2015).Preliminarna procena rizika od
poplava je pripremljena za celu teritoriju Republike Srbija i sadrţi:
1. Karte vodnog podruĉja pogodne razmere, sa granicama reĉnih slivova, podslivova i, gde
postoje,priobalnih podruĉja, sa prikazom topografije i naĉina korišćenja zemljišta,
2. Opis istorijskih poplava koje su imale znaĉajne štetne uticaje na ljudsko zdravlje, ţivotnu
sredinu, kulturno nasleĊe i privrednu aktivnost, i mogućnost pojave sliĉnih dogaĊaja u
budućnosti, kojemogu da imaju sliĉne posledice,
3. Procenu mogućih štetnih posledica budućih poplava na ljudsko zdravlje, ţivotnu sredinu,
kulturnonasleĊe i privrednu aktivnost, uzimajući u obzir što više ĉinjenica kao što su
topografija, poloţajvodotokova i njihove opšte hidrološke i geomorfološke karakteristike
sa plavnim podruĉjima kaoprirodnim retenzijama, efikasnost izgraĊenih objekata za
zaštitu od poplava, poloţaj naseljenihoblasti, podruĉja privrednih aktivnosti i dugoroĉni
razvoj ukljuĉujući uticaje klimatskih promena napojavu poplava.
Plan upravljanja rizicima od poplava za celu teritoriju Srbije je pripremilo nadleţno
Ministarstvo, a planovisa detaljnijim informativnim i prostornim uputstvima (podruĉja slivova –
ukupno 7 vodnih podruĉja) susaĉinila razliĉita vodoprivredna preduzeća: javno vodoprivredno
preduzeće ''Vojvodinavode'' za reĉneoblasti u Baĉkoj, Banatu i Sremu, javno vodoprivredno
preduzeće ''Beogradvode'' za reke u podruĉjubeogradskih opština i javno vodoprivredno
preduzeće ''Srbijavode'' za reĉna podruĉja koja se nalaze udonjem delu Dunava, Save i Morave.
Površina i objekti zaštićeni od 2011. do 2014. godine od poplava su prikazani u tabeli 26.
101
Tabela 26. Površina i objekti zaštićeni od poplava (Izvor: Statistiĉki godišnjaci Republike
Srbije za period od 2013. do 2014. godine).
2011 2012 2013 2014

Ukupna površina zaštićena od poplava (u 000 ha) 958 1.469 1.249 1.326
Korišćeno poljoprivredno zemljište (u 000 ha) 1.709 1.260 1.089 1.156
Naselja , broj 644 716 603 833
Broj industrijskih postrojenja 481 586 506 666
Pruge, putevi (km) 5.871 3.122 2.859 4.749
Ukupna duţina nasipa (km) 3.446 3.458 2.884 3.247
5.3.4. Kvalitet vode
Klasifikacija ekološkog statusa vodnih tela
Za potrebe planiranja mera koje imaju krajnji cilj oĉuvanje ili dostizanje odreĊenog stanja
površinske vode, formiraju se vodna tela radi jasnog definisanja prostornih elemenata površinske
vode koje imaju pribliţno ujednaĉene karakteristike. Vodna tela se formiraju u slivovima
vodotokova s površinom od više od 100 km2 i na svim vaţnijim meĊudrţavnim vodotokovima,
bez obzira na površine basena (AEP, 2015a). Ukupno jeidentifikovano 499 vodnih tela, od kojih
se 492 nalazi u slivu Dunava. Od ukupnog broja površinskih vodnihtela, skoro 70% (342)
odlikuje prirodan vodotok (uglavnom reke), 16 su veštaĉka vodna tela, dok je ostatak(28%),
zbog znaĉajnih hidro-morfoloških promena, preliminarno ocenjen kao znaĉajno
modifikovanavodna tela. Kako je teritorija Srbije relativno siromašna u pogledu prirodnih jezera,
samo pet vodnih telaje definisano kao stajaće vode (prirodna i veštaĉka jezera). Hemijski i fiziĉki
kvalitet oformljenih vodnihtela je polazna taĉka većine planskih dokumenata. Nadleţne
institucije za sprovoĊenje monitoringa vodesu Agencija za zaštitu ţivotne sredine, organ u
okviru Ministarstva i Republiĉki hidrometeorološki zavodRepublike Srbije (Agencija za zaštitu
ţivotne sredine, 2015b).
Klasifikacija ekološkog statusa i ekološkog potencijala se odreĊuje na osnovu sledećih
parametara:bioloških, fiziĉko - hemijsihg, hidromorfoloških i mikrobioloških. Na osnovu ovih
kriterijuma, vodna tela suklasifikovane u pet klasa: (I) odliĉna, (II) dobra, (III) umerena, (IV)
loša, i (V) veoma loša.
102
Karta mreže monitoring

Propisom (''Sluţbeni glasnik Republike Srbije'', br. 112/09) je definisano nekoliko
indikatora za kvalitetvode: indikator potrošnje kiseonika u površinskim vodama, nutrijenti u
površinskim i podzemnim vodamai indeks saprobnosti. Posebno je vaţan srpski indeks kvaliteta
vode (SWQI), koji je zapravo kompozitniindikator. SWQI se dobija sabiranjem devet fiziĉko-
hemijskih i mikrobioloških parametara kvaliteta vode(Agencija za zaštitu ţivotne sredine ,
2015b).
Podaci o vodama su dati na bazi dnevnog praćenja i nivoa podzemnih voda na osnovu pet
i deset danamerenja u toku mesec dana. Prema propisima koji se odnose na mreţe meteoroloških
i hidroloških stanica,merenje i prikupljanje ovih podataka se obavlja preko Republiĉkog
hidrometeorološkog zavoda Srbije.
Površinske vode (ekološki i hemijski status)
Stanje kvaliteta površinskih voda se sistematski prati na oko 140 stanica koje pokrivaju 103 od
oko 500vodnih tela propisanih zakonom. Procena kvaliteta površinskih voda je sprovedena
pregledom proseĉnogstanja njihovog kvaliteta i posmatranih dugoroĉnih trendova. Tokom ovih
procesa, osnovna paţnja seposvećuje parametrima koji imaju ulazni karakter pokazatelja
zagaĊenja u površinskim vodama koje potiĉuiz razliĉitih grupa zagaĊivaĉa. Na osnovu
raspoloţivih podataka, klasifikacija je napravljena za 103 vodnatela koja imaju mreţu stanica za
praćenje kvaliteta površinskih voda (Agencija za zaštitu ţivotne sredine,2015a; Agencija za
zaštitu ţivotne sredine, 2015b). Velika vodna tela, pre svega Dunav, Tisa, Sava i Drina,
uopšte, zadovoljavaju kriterijume za klasu kvaliteta koja je ocenjena kao ''(II) dobar''. Pogoršana
situacija upogledu kvaliteta nekih vodotokova je registrovana uglavnom u manjim potocima i
kanalima u Vojvodini, kao i u blizini većih naselja.
Podzemne vode (hemijski i kvantitativni status)
Status podzemnih voda je odreĊen kvantitativnim i hemijskim statusom. Dobar

kvantitativni statuspodzemne vode se postiţe kada proseĉno zahvatanje podzemnih voda
neprevazilazi raspoloţive resursepodzemnih voda, ne postoji trend pada nivoa podzemne vode
zbog zahvatanja i ne postoji opasnost zapovršinske ekosisteme koji zavise od vode. Kraška
podruĉja imaju poseban znaĉaj sa aspekta kvalitetapodzemnih voda, zatim aluvijalne ravni i prve
103
izdani, koje su najviše izloţena tela antropogenom uticaju.Ocena stanja kvaliteta resursa
podzemnih voda je uraĊena na osnovu raspoloţivih podataka iz nadleţnihministarstava, rezultata
njihovog monitoringa, tehniĉke dokumentacije i rezultata sprovedenih aktivnosti i pojedinih
istraţivanja.
Prirodni kvalitet podzemnih voda u Srbiji je dosta raznovrstan, što je rezultat razliĉitog
minerološkogpetrografskogsastava geološke podloge, geneze podzemnih voda i aquifera, starosti
vode, promenljivogintenziteta voda i kreće se od izuzetnog kvaliteta koji ne zahteva tretiranje u
poreĊenju sa vodama kojezahtevaju vrlo sloţene procedure kondicioniranja pre nego što se puste
kao voda za javno vodosnabdevanje.Pored toga, analiza je pokazala da je 34 vodnih tela (23%) u
opasnosti ili eventualno u riziku, dok se moţesmatrati da 119 vodnih tela (oko 77%) nisu u
opasnosti i verovatno nisu u riziku (Agencija za zaštituţivotne sredine, 2015a, Agencija za
zaštitu ţivotne sredine, 2015b). Dominantni pritisci za koje se veruje daizazivaju loš hemijski
status vodnih tela su poljoprivredne aktivnosti i neregulisane kanalizacione mreţe uurbanim
podruĉjima, kao i drugi negativni uticaji koje ne treba zanemariti, odnosno deponije komunalnog
i industrijskog otpada, što moţe dovesti do znaĉajnog zagaĊenja podzemnih voda na lokalnom
nivou.
Preĉišćavanje i ponovno korišćenje otpadnih voda
NepreraĊene komunalne i industrijske otpadne vode su kljuĉni izvori zagaĊenja

površinskih i podzemnihvoda u Republici Srbiji. U Srbiji se samo 5 - 10% otpadnih voda
obraĊuje, a više od 50% industrijskihobjekata ne preĉišćava otpadne vode zbog nedostatka
odgovarajuće opreme. Posebno problematiĉnaje teritorija Beograda sa preko dva miliona
stanovnika, koja još uvek nema postrojenje za preĉišćavanjekomunalnih otpadnih voda koje se
ulivaju u Dunav (CEDF, 2015).
Samo 20% opština ima postrojenja za preĉišćavanje komunalnih otpadnih voda, dok
glavni urbani centri(kao što su Novi Sad i Niš) i dalje nemaju takve sisteme za preĉišćavanje
otpadnih voda. Aktivnosti lokalnesamouprave u vezi sa odreĊivanjem kvaliteta i koliĉine
otpadnih voda su takoĊe nepovoljne. Veliki broj javnihkomunalnih preduzeća ne ispunjavaju
zakonsku obavezu u pogledu izveštavanja svojih emisija. Izveštajo otpadnim vodama iz 2012.
godine sadrţi samo podatke za 23 od 178 javnih komunalnih preduzeća i njihovog dela za
104
vodosnabdevanje i kanalizaciju, što je apsolutno nezadovoljavajuće. Na osnovu ovakomalog

broja dostavljenih izveštaja, ne moţe se dati relevantan pregled stanja komunalnih otpadnih voda
(CEDF, 2015, Agencija za zaštitu ţivotne sredine, 2015b). Koliĉine komunalnog otpada i
otpadnih voda uRepublici Srbiji do sada su se uglavnom procenjivale, zbog nedostatka
pouzdanih podataka. Sve u svemu,postoji znaĉajan relativni porast ukupne ispuštene vode iz
naselja i industrije, koji ne prati iznos preĉišćenihotpadnih voda koji se zapravo smanjuje tokom
godina (Tabela 27).
Tabela 27. Tretman otpadnih voda i ponovno korišćenje u periodu od 2011. do 2015. godine
(Izvor: Statistiĉki godišnjaci Republike Srbije za periodod 2013. do 2014. godine).
2011 2012 2013 2014

Ukupna ispuštena voda, u hiljadama
3.883 3.479 3.795 3.059
( u milionima m3)
Od naselja* 435 431 430 399
Od industrije 80 95 82 81
PreraĊena otpadna voda ( u milionima m3) 187 169 172 133
* Iz opštine sa i bez sistema javne kanalizacije.
5.3.5. Potražnja za vodom
Vodosnabdevanje
Situacija u pogledu snabdevanja vodom je razliĉita za svaku oblast, kako u pogledu
razvoja infrastructure i nivoa pokrivenosti stanovništva, tako i u pogledu pouzdanosti
snabdevanja vodom (vreme, kvantitet i kvalitet). To je rezultat razliĉite gustine, nivoa
ekonomske aktivnosti i raspoloţivih izvora vode, gubitaka usistemu i drugih faktora. Prema
statistiĉkim godišnjacima, nedavni podaci o snabdevanju vodom u Srbiji su prikazani u tabeli 27.
Procenat stanovništva prikljuĉen na javne sisteme za vodosnabdevanje vremenom raste.
U Srbiji je on u 2000. godini, bez Kosova*, bio oko 76%. Danas, taj broj dostiţe više od 80%.
Postoji i trend povećanja upogledu prikljuĉenja kao posledica migracije ljudi iz sela u grad.
Najveći procenat prikljuĉaka (preko 90%)je u Vojvodini i Beogradu, koji pruţaju podršku
izgradnji vodovodne infrastrukture. MeĊutim, ĉinjenica je dau centralnoj Srbiji postoje veća
naselja koja nemaju sistem javnog vodosnabdevanja.
105
Tabela 28.Vodosnabdevanje
Broj
Za Za ostale domaćinstava
Ukupno Za industriju Ukupni gubici
domaćinstva potrošaĉe prikljuĉen na
(u 000 m3) (u 000 m3) vode (u 000 m3)
(u 000 m3) (u 000 m3) sistem
vodosnabdevanja
4 .012.220 319.882 3.480.433 112.336 220.824 2.161.182
Nestašica vode i suše

U svetlu klimatskih promena, Srbija je ugroţena pojavom sušnih perioda tokom godine
kako je zabeleţeno u novijoj istoriji, što se moţe oĉekivati i u budućnosti. Radi smanjenja
negativnih efekata suša, posebno onih koje utiĉu na poljoprivrednu proizvodnju, upravljanje
vodama se mora sprovesti pre svega na osnovu stalnog istraţivanja promena u ciklusu padavina i
evapotranspiracije primenom savremenih metoda (satelitskih snimaka, scenarija vegetacije,
razvoja merenja i predviĊanja i sliĉno). Sledeći korak bi trebalo da bude definisanje ekoloških
zahteva i razvoj planova upravljanja za sušne periode i za ugroţene slivove, kao i jasno
definisane uslove za proglašenje suše i nedostatka vode u sistemu mera za odgovor kroz
prilagoĊavanje aktivnosti u novoj situaciji.
Navodnjavanje
Prvi veliki sistemi za navodnjavanje su izgraĊeni 1930. godine, dok je do znaĉajnog

razvoja navodnjavanjadošlo posle Drugog svetskog rata, odnosno nakon izgradnje kanala
Dunav-Tisa-Dunav. Ekonomskiproblemi u poslednjih nekoliko godina, izmeĊu ostalog, doveli su
do stagnacije u oblasti navodnjavanja.
Teritorija pogodna za navodnjavanje u Srbiji obuhvata površinu od oko 1,9 miliona
hektara. Javni hidrosistemza navodnjavanje je izgraĊen na površini od oko 105.500 hektara, što
je manje od 6% zemljišta kojeima povoljne karakteristike za navodnjavanje. MeĊutim, usled
neadekvatnog odrţavanja i zanemarivanjaod strane vlasnika i korisnika, ovi sistemi sluţe samo
za mnogo manju površinu. Procenjuje se danavodnjavanje pokriva manje od 42.000 ha sa
ukupnim korišćenjem vode od 61x106 m3.
Najveći sistemi se mogu naći na teritoriji Vojvodine na površini visokog kvaliteta
poljoprivrednog zemljištai sa znaĉajnim koliĉinama tranzitnih voda (Dunav, Sava i Tisa).
106
5.3.6. Institucionalna struktura sektora voda, zakonski okvir i politike
Organizacija sektora voda
Upravljanje vodama u Srbiji je u nadleţnosti Odeljenja za zaštitu voda u okviru

Republiĉkedirekcije za vode Ministarstva poljoprivrede i zaštite ţivotne sredine (''Sluţbeni
glasnik Republike Srbije'',2005). Ministarstvo poljoprivrede i zaštite ţivotne sredine i njen
operativni organ, Republiĉka direkcija zavode su odgovorni za izradu zakonodavstva, politike
upravljanja vodama i strategija, pripreme planovaupravljanja rizikom od poplava, akcionih
planova i koordinaciju sa akterima. Operativna organizacija jeorganizovana u okviru tri osnovna
teritorijalna segmenta: Javno vodoprivredno preduzeće ''Srbijavode'' (osnovano 1996. godine)
koji je nadleţno za podruĉje Srbije bez Autonomne pokrajine (AP) Vojvodine i administrativnog
podruĉja Grada Beograda, Javno vodoprivredno preduzeće ''Vojvodinavode'' (osnovano2002.
godine) koje je nadleţno za podruĉje AP Vojvodine i Javno vodoprivredno preduzeće
''Beogradvode''(osnovano 2008. godine), nadleţno za administrativno podruĉje Beograda. Javna
vodoprivrednapreduzeća su nadleţna za upravljanje vodama, izgradnju, odrţavanje i upravljanje
objektima za zaštitu odpoplava, erozije i kontrole poplava i izradu tehniĉke dokumentacije i
projekata. Ona su takoĊe nadleţnaza procenu opasnosti od poplava i mapiranje rizika i
upravljanje poplavom i ledolomom u koordinacijisa Republiĉkim hidrometeorološkim zavodom,
opštinama, vlasnicima zemljišta itd. Javno vodoprivredno preduzeće ''Srbijavode'' realizuje svoje
aktivnosti preko Vodoprivrednog centra ''Sava - Dunav'' sa sedištemu Beogradu i
Vodoprivrednog centra ''Morava'' sa sedištem u Nišu, koji obavljaju svoje aktivnosti
putemlokalnih preduzeća za upravljanje vodnim resursima. Javno vodoprivredno preduzeće
''Vojvodinavode''nema manje organizacione jedinice i njegove aktivnosti se odvijaju direktno
preko lokalnih preduzeća zaupravljanje vodnim resursima.
Pored onoga što je prethodno reĉeno, sledeći organi su odgovorni za upravljanje
poplavama: Republiĉkihidrometeorološki zavod, Sektor za vanredne situacije (Sektor za zaštitu i
spašavanje i Sektor za civilnuzaštitu) i lokalni organi vlasti. Kancelarija za obnovu i pomoć
poplavljenim podruĉjima je takoĊe zaduţenaza pitanja preventivnog delovanje od poplava. Javna
vodoprivredna preduzeća moraju da obezbedeosoblje, opremu i osiguraju tehniĉke uslove za
aktivnosti u oblasti odbrane. Agencija za zaštitu ţivotnesredine Srbije priprema izveštaje i
ocenjuje stanje kvaliteta voda u skladu sa nacionalnim zakonodavstvomi propisima Evropske
107
unije. Agencija uspostavlja i odrţava bazu podataka o kvalitetu vode i postavljai odrţava mreţu
stanica za praćenje kvaliteta vode. MeĊunarodna komisija za sliv reke Save upravljaprojektima
koji se odnose na Savu i olakšava komunikaciju izmeĊu zemalja Savskog sliva. Srbija je takoĊe
punopravni ĉlan slilĉne meĊunarodne saradnje u Dunavskom slivu pod pokroviteljstvom
MeĊunarodnekomisije za zaštitu reke Dunav (ICPDR) sa ciljem prekograniĉnog upravljanja
vodama u slivu reke Dunava.Prioriteti inicijative ukljuĉuju poboljšanje sistema upozoravanja u
ţivotnoj sredini, prognoziranje poplava,mreţe za praćenje i informacionog sistema, kao i odrţivu
prevenciju od poplava i upravljanje rizicima.
Pravni okvir
Osnovni pravni dokument u oblasti vodoprivrede je Zakon o vodama (''Sluţbeni glasnik

Republike Srbije'', br. 30/10 i 93/12) kojim se ureĊuje „pravni status voda, integralno upravljanje
vodama, upravljanje vodnimobjektima i vodnim zemljištem, izvori i naĉin finansiranja vodne
delatnosti, nadzor nad sprovoĊenjem ovogzakona, kao i druga pitanja znaĉajna za upravljanje
vodama“. Pored Zakona o vodama, drugi zakoni koji seodnose na sektor voda su: Zakon o
vanrednim situacijama (''Sluţbeni glasnik Republike Srbije'', br. 93/12),Zakon o zaštiti ţivotne
sredine („Sluţbeni glasnik Republike Srbije“, br. 14/2016) i Zakon o meteorološkoji hidrološkoj
delatnosti („Sluţbeni glasnik Republike Srbije“, br. 88/2010).
Neophodni preduslovi za sprovoĊenje Zakona o vodama su donošenje podzakonskih
akata, uzimajući uobzir relevantne direktive Evropske unije. Shodno Zakonu o vodama, usvojeno
je 30 podzakonskih akata,od kojih 13 uredbi, 8 propisa, nekoliko odluka i pravilnika, kao i
operativni plan za kontrolu poplava za tekućugodinu. Zakonski akti od posebne vaţnosti su:
Uredba o utvrĊivanju Godišnjeg programa praćenja stanjavoda i Uredba o programu za
vodoprivredu, koji se usvajaju svake godine, kao i sledeći pravilnici: Pravilniko utvrĊivanju
metodologije za izradu preliminarne procene rizika od poplava, Pravilnik o sadrţini i obrascu,
kao i naĉinu voĊenja evidencije koju vode ovlašćena tela, Pravilnik o uslovima i kriterijumima
za dodelusredstava i naĉinu dodele sredstava za finansiranje poslova od opšteg interesa u oblasti
vodoprivrede.
Strateško planiranje i normativne aktivnosti koje su osnova za upravljanje vodama na
teritoriji RepublikeSrbije su definisane Zakonom o vodama. UsklaĊivanje ovih i drugih
strateških i planskih dokumenatausvojenih na nacionalnom nivou su obavezni i odnose se na:
108
Nacionalnu strategiju odrţivog razvoja (2009- 2017), Prostorni plan Republike Srbije (2010 -
2020), Nacionalni program zaštite ţivotne sredine (2010 -2019), Master plan upravljanja vodama
za Srbiju (2002 - 2012) i Nacionalnu strategiju odrţivog korišćenjaprirodnih resursa (2012 -
2022).
Nacionalna strategija za aproksimaciju u oblasti ţivotne sredine za Republiku Srbiju (u

daljem tekstu: NEAS) (''Sluţbeni glasnik Republike Srbije'', br. 80/2011), Strategija za
aproksimaciju u sektoru voda,sektorski dodatak za NEAS (april 2012.) i Nacionalni program za
usvajanje pravnih tekovina Evropske unije(Kancelarija za evropske integracije, jul 2014. godine)
su takoĊe transponovali zahteve Okvirne direktive ovodama i Direktive o poplavama.
Nacionalna strategija upravljanja vodama se bavi upravljanjem poplavamau odvojenim
poglavljima, meĊutim, ona se i dalje razvija.
Iako je nekoliko pravnih propisa o vodama trenutno na snazi, transponovanje
zakonodavstva Evropskeunije nije u potpunosti ostvareno. Relevantni delovi propisa koji su u
potpunosti u skladu sa Okvirnomdirektivom o vodama i Direktivom o poplavama su u procesu
izrade i usaglašavanja. Usvajanje Nacionalnestrategije upravljanja vodama se oĉekuje 2017.
godine. SprovoĊenje zakona je relativno dobro, novi propisi će se takoĊe primenjivati u skladu sa
novim zakonodavstvom. SprovoĊenje zakonodavstva koje seodnosi na primenu naĉina borbe
protiv poplava u poplavljenim podruĉjima nije na odrţivom nivou još uvekzbog izgradnje,
rudarstva, upravljanja otpadom i imovinskih pitanja.
Kao vaţni uslovi iz Direktive o poplavama, preliminarne procene su sprovedene u zemlji.
Detaljne karterizika i opasnosti od poplava su pripremljene u okviru inicijative ICPDR za
Moravu i sliv reke Dunav i uokviru drugih projekata. Karte su napravljene za 27 od ukupno 99
identifikovanih slivova kao podruĉja sapotencijalno znaĉajnim rizikom od poplava.
109
5.4. Ocena upravljanja zemljištem
5.4.1. Podaci o stanju zemljišta
Udeo poljoprivrednog zemljišta na teritoriji Republike Srbije je 60,2%, a na teritoriji

Vojvodine 82%. Ustrukturi poljoprivrednog zemljišta, po kategorijama korišćenja, visoko je
uĉešće obradivih površina (83%). Tokom proteklih petnaest godina, udeo poljoprivrednog
zemljišta je smanjen za 10,6%, dok je udeoobradivog zemljišta smanjen za 10%. U pogledu
namene korišćenja poljoprivrednog zemljišta, smanjenjeje bilo najveće u pogledu vinograda
(20,7%), a najmanje u kategoriji ribnjaci, trstici i bare (2,5%). Što se tiĉepovršine, 179.036 ha ili
18% pašnjaka je nestalo tokom poslednjih petnaest godina. Vaţno je napomenutida oranice i
bašte u Srbiji pokrivaju 3.355.000 hektara, što ĉini 79% ukupnog obradivog zemljišta. Tomese
dodaje oko 312.000 hektara voćnjaka i vinograda i oko 587.000 hektara livada. Površina koje se
neobraĊuje je oko 855.000 hektara (pašnjaci, trstici, moĉvare i bare).
Danas su u Srbiji prisutne sve vrste degradacije zemljišta, kao što su degradacija fiziĉkih
karakteristika(sabijanje, gubitak strukturne stabilnosti), hemijskih (salinizacije, acidifikacija i
smanjenje sadrţajanutrijenata), biološka degradacije i gubitak zemljišta (zbog erozije zemljišta i
klizišta).
Faktori degradacije zemljišta u Srbiji su: stalni gubitak poljoprivrednog zemljišta
(uglavnom zbog sledećihrazloga: širenje naselja, razvoj industrijskih, rudarskih, energetskih i
saobraćajnih objekata, vodna erozija,eolska erozija, zaslanjivanje zemljišta, gubitak hranljivih
elemenata, hemijsko zagaĊenje od bio-industrijskihizvora, mehaniĉko sabijanje zemljišta
prilikom obrade teškim mašinama, zabarivanje zemljišta, poplave,gubitak plodnosti zemljišta
itd.).
5.4.2. Monitoring zemljišta
Stanje zemljišta
Zemljišni pokrivaĉ Republike Srbije karakteriše veliki broj sistemskih jedinica, koje su
nastale kao rezultatrazliĉitih uslova i razvoja zemlje. Geneza i evolucija zemljišta u Srbiji su
presudno bile pod uticajem reljefa i sloţenog petrografskog sastava. Široka raznolikost zemljišta
110
se formirala tokom dugog i sloţenog procesau raznim geološkim, klimatskim, vodnim i

vegetacijskim uslovima.
U Srbiji se mogu razlikovati sledeći tipovi zemljišta: kambisoli (distriĉni kambisoli 32%,
eutriĉni kambisoli5,5%), ĉernozem (15%, najplodnije zemljište, nalazi se u Vojvodini na
površini oko 1.000.000 ha, dok jeu ostalim delovima Srbije prisutno na oko 200.000 ha),
vertisoli (8,5%), ranker (7,4%), pseudoglej (6,3%),podzol, terra rosa – crvenica, moĉvare, slana
zemljišta itd. (Liĉina i sar., 2011.).
Opšta raspodela klasa zemljišta u Srbiji zasniva se na karakteru prirodne humidifikacije
zemljišta, odnosno,na hidro-fiziĉkim svojstvima zemljišta i obuhvata tri velike grupe:
automorfno zemljište - 6.222.350 ha(80%), hidromorfno zemljište – 1.445.555 ha (19%) i
halomorfno zemljište – 79.360 ha (1%).
Indikatori za procenu rizika od degradacije zemljišta
Prema Uredbi o programu sistemskog praćenja kvaliteta zemljišta, indikatorima za ocenu

rizika oddegradacije zemljišta i metodologiji za izradu remedijacionih programa (''Sluţbeni
glasnik Republike Srbije'', br. 88/10), indikatori za procenu rizika od degradacije zemljišta
definisani su na sledeći naĉin:
1. stepen ugroţenosti zemljišta od erozije,
2. stepen ugroţenosti zemljišta od gubitka organske materije,
3. stepen ugroţenosti zemljišta sa rizikom od zbijanja zemljišta,
4. stepen ugroţenosti zemljišta od zaslanjivanja i/ili alkalizacije,
5. stepen ugroţenosti zemljišta od klizišta, osim klizišta koja mogu nastati rudarskim
aktivnostima za vreme trajanja aktivnosti,
6. stepen ugroţenosti zemljišta od acidifikacije,
7. stepen ugroţenosti zemljišta od hemijskog zagaĊenja.
Odabir indikatora za procenu rizika od degradacije zemljišta vrši se na osnovu oĉekivanog
stanja ili proizilaziiz prethodnih studija. Indikatori za procenu rizika od degradacije se procenjuju
na osnovu opštih elemenataza procenu degradacije zemljišta, koji su dati u Prilogu Uredbe.
Stepen ugroţenosti zemljišta od hemijskogzagaĊenja odreĊuje se na osnovu vrednosti
zagaĊujućih materija datih u Uredbi. Prikupljanje podatakai izrada indikatora koji se odnose na
eroziju zemljišta i sadrţaj organskog ugljenika u zemljištu treba dabudu usaglašeni sa
111
metodologijom objavljenom u Tehniĉkom Uputstvu za prikupljanje podataka za erozijuzemljišta

i podataka o organskom ugljeniku u zemljištu za Evropu kroz EIONET mreţu.
5.4.3. Degradacija zemljišta
Erozija
Geomorfološke karakteristike teritorije Srbije su ĉvrsto vezane za eroziju vodom koja
preovlaĊuje u juţnom regionu i eroziju vetrom u severnoj ravnici. Dalji pregled problema erozije
odnosi na eroziju zemljištavodom. Erozija vodom zavisi od brojnih fiziĉkih, geografskih i
antropogenih faktora kao što su matiĉnisupstrat, reljef, klima, biljni pokrivaĉ (korišćenje
zemljišta). Kao posledica takvih prirodnih uslova, praktiĉnoje cela teritorije Srbije pod erozivnim
procesima razliĉitog intenziteta (od niske do prekomerne erozije).Udeo pojedinih kategorija
intenziteta erozije, odnosno intenzitet erozije u kanalisanim tokovima i u slivu,prema
klasifikaciji S. Gavrilovića, analiziran je na osnovu karata erozije koje su pripremljene
korišćenjem metode potencijala erozije (Gavrilović, 1972) (tabela 29).
Erozija vodom prouzrokuje velike štete, kao što su gubitak zemljišta, gubitak vode,
gubitak hranljivih materija, poremećaj reţima oticanja u slivovima, katastrofalne poplave,
nanošenje nanosa u akumulacijeitd. Šteta koja je u poĉetku uzrokovana erozijom je gubitak
gornjeg horizonta plodnog zemljišta, zajednosa gubitkom organskih i mineralnih hranljivih
materija zemljišta pod nagibom i oranica, što dovodi doporemećaja u vodno - vazdušnom reţimu
u zemljištu. Šteta izazvana erozijom vodom kao i putem bujiĉnih tokova, rezultuje odvajanjem i
prenosom plodnog horizonta zemljišta sa padina. Odnošenje organskih imineralnih hranljivih
materija iz površinskog sloja prouzrokuje narušavanje structure zemljišta.
Tabela 29. Distribucija procesa erozije vodom u Srbiji (Izvor: Osnovni plan vodoprivrede Srbije,
1996)
Površina
Kategorija Intenzitet procesa erozije 2
km %
I Ekcesivna erozija 2.888 3,27
II Jaka erozija 9.138 10,34
III Osrednja erozija 19.386 21,94
IV Slaba erozija 43.914 49,78
V Vrlo slaba erozija 13.035 14,75
Ukupno 88.361 100
K
112
aPrenos nanosa vezan za ukupnu eroziju je takoĊe znaĉajan. Ukupna proseĉna godišnja
erozija u Srbijiiznosi 37.249.975,0 m3, odnosno specifiĉna godišnja erozija iznosi do 421,57 m3 ∙
km2 dok je godišnjipronos nanosa 9.350.765,00 m3 i specifiĉni godišnji pronos nanosa je 105,80
m3 ∙ km2. Ukoliko se ukupnagodišnja erozija pretvori u ekvivalent hektara zemljišta debljine 20
cm, moţe se zakljuĉiti da je svakegodine 20.525 hektara u opasnosti.
Zemljišni pokrivaĉ i promene u korišćenju zemljišta
Pored prirodnih uslova i procesa, na karakteristike zemljišta i njegovu degradaciju

znaĉajno utiĉu stalni pritisci ljudskih aktivnosti, ukljuĉujući: razvoj naselja, infrastrukturnih
sistema, vaĊenje i korišćenje resursa, poljoprivreda, šumarstvo, korišćenje hemikalija, itd.
Promene u naĉinu korišćenja zemljišta je jedan od indikatora za praćenje stanja zemljišta.
Indikator se izraĉunava analizom karata zasnovanih na Landsat satelitskim snimcima iz CLC
(Corine Land Cover)baze podataka za 1990, 2000. i 2006. godinu, odnosno na osnovu trenda
porasta površina kojima jep romenjena namena u odreĊenom vremenskom razdoblju (5-10
godina) i na osnovu CLC-baze podataka promena (Tabela 30).te
Tabela 30. Kategorije naĉina korišćenja zemljišta koje su zauzete usled urbanog razvoja (Izvor:
Baza podataka Corine Land Cover).
Korišćenje zemljišta u ha
Kategorija
1990-2000 2000-2006 2006-2012
Pašnjaci i mešovita poljoprivredna podruĉja 2.818 2.280 1.148
Oranice i stalni zasadi 2.468 939 1.777
Vodna tela 58 0 14
Otvoreni prostori sa malo i nimalo vegetacije 0 0 0
Prirodni travnati predeli 12 3 8
Šuma i prelazno šumsko podruĉje 2.094 1.066 1.264
Kopnene moĉvare 21 36 30
Analiza Corine Land Cover baze podataka za 2012. godinu, pokazuje prisustvo 29 od 44
klasa CLCnomenklature. Poljoprivredne površine dominiraju sa preko 55% od ukupne teritorije
zemlje. Šume i poluprirodna podruĉja pokrivaju skoro 40% zemlje (širokolisne šume 27%).
Zemljište klasifikovano kao veštaĉke površine pokriva skoro 3,6% teritorije, i ostatak od
pribliţno 1,6% klasifikovano je kao vlaţnopodruĉje i vodeni baseni.
Agencija za zaštitu ţivotne sredine prati indikator promene naĉina korišćenja zemljišta.
Agencija ima zakonski osnov u nacionalnim propisima i meĊunarodnom izveštavanju prema
113
Evropskoj agenciji za ţivotnu sredinu (EEA) - Indikator CSI 014 - Zauzimanje zemljišta;
UNECE -- Indikator E21 – Uzimanje zemljišta.
Smanjenje organske materije i biodiverziteta
U Srbiji, sistematska procena rezervi organske materije u zemljištu još nije uraĊena.
Rezultati analizekoju je sproveo Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu u periodu od 2002. do
2006. godine na teritoriji Vojvodine pokazuju da je sadrţaj humusa u obradivom zemljištu iznad
3%. Rezultati analize humusa kojaje sprovedena 2008. godine u Vojvodini pokazuju da sadrţaj
humusa ima proseĉnu vrednost od 3,16%. Rezultati analize sadrţaja humusa u centralnoj Srbiji
2008. godine pokazuje da 49,9% zemljište ima nizak (1 - 3%) do umeren sadrţaj humusa (3 -
5%). Na osnovu preporuka i postupaka navedenih u Predlogu direktive EU, neophodno je
uspostaviti program mera za ublaţavanje ili spreĉavanje smanjenja organskematerije u zemljištu.
Zemlje sa neodgovarajućim skupovima podataka koji se odnose na organsku materiju
u zemljištu treba odmah da sprovedu programe uzorkovanja za utvrĊivanje baznog statusa
organskematerije u zemljištu.
Sadržaj organskog ugljenika u zemljištu
Zemljište je glavni kopneni rezervoar ugljenika, ĉak i male promene rezervi ugljenika
mogu uticati naukupnu koliĉinu ugljenika u kopnenim eko sistemima. Sadrţaj organskog
ugljenika u površinskom sloju zemljišta (0-30 cm) na teritoriji Srbije je 705,84x1012g (Tg).Na
50% površine teritorije Srbije sadrţaj organskog ugljenika u površinskom sloju zemljišta je sa
vrednostimado 2%. Rezerve sadrţaja organskog ugljenika u površinskom sloju zemljišta (0 - 30
cm) su za 40,71% većeu šumama i poluprirodnim podruĉjima u poreĊenju sa poljoprivrednim
zemljištem.
Indikator se izraĉunava na osnovu podataka o sadrţaju organskog ugljenika u zemljištu i
izraţava se u t/ha u sloju zemljišta od 0-30 cm i u sloju od 0-100 cm dubine, kao i u % organskog
ugljenika u slojuzemljišta od 0-30 cm dubine i 0-100 cm dubine. Spisak prihvaćenih
pedotransfernih funkcija za odreĊivanjespecifiĉne teţine potrebne za odreĊivanje sadrţaja
organskog ugljenika u zemljištu je raspoloţiv u Tehniĉkim smernicama za prikupljanje podataka
o eroziji zemljišta i organskom ugljeniku za Evropu prekoEEA EIONET mreţe (Evropska
komisija, 2010).
114
Analiza uzoraka dobijenih iz poljoprivrednog zemljišta 2013. godine tokom sistematske

kontrole plodnosti poljoprivrednog zemljišta pokazala je da je većina uzoraka (54,21%) imala
nizak sadrţaj organskog ugljenika(1,1 do 2%), srednji sadrţaj organskog ugljenika (2,1 do 6 %)
je zabeleţen kod 32,96% uzoraka, dok je saveoma niskim sadrţajem (<1%) bilo 12,83%
uzoraka. Rezerve organskog ugljenika u zemljištu na osnovu korišćenja zemljišta na dubini od
0 - 30 cm su prikazani na karti u prilogu.
Upravljanje kontaminiranim lokalitetima
Lokalizovano zagaĊenje povezano je sa oblastima povećane industrijske aktivnosti,

neadekvatnoregulisanim deponijama, lokalitetima ekstrakcije minerala, vojnim magacinima i
oblastima gde je došlodo akcidenata i zagaĊenja zemljišta. Upravljanje kontaminiranim
lokacijama se moţe proceniti na osnovuindikatora (spisak indikatora koji se odnose na
zemljište). Od 2006. godine, Agencija za zaštitu ţivotnesredine je zapoĉela prikupljanje podataka
za nacionalni inventar kontaminiranih lokacija. Na teritoriji Srbije,identifikovano je 422 lokacije,
od kojih su 366 lokacije potencijalno zagaĊene.
Prema popisu kontaminiranih lokaliteta, 2013. godine (slika 18), javne opštinske deponije
zauzimalesu najveći deo ukupnih lokacija (43,13%), posle kojih slede industrijske i komercijalne
lokacije (36,30%) i deponije industrijskog otpada (10,43 %).
Slika 18. Udeo glavnih tipova lokalizovanih izvora zagaĊenja zemljišta u ukupnom broju
identifikovanih izvora (%) (Izvor: Izveštaj ostanju zemljišta u Republici Srbiji za 2013. godinu,
Agencija za zaštitu ţivotne sredine).
115
Teritorija Srbije ima 3.251 nelegalnih deponija koje se uglavnomnalaze u ruralnim

podruĉjima. Baza podataka potencijalno kontaminiranih i kontaminiranih lokaliteta uokviru
industrije obuhvata 222 lokacije, najveći udeo ima naftna industrija sa 41,89%, zatim
hemijskaindustrija sa 14,41%, metalna industrija sa 11,71% lokaliteta, u nešto manjem procentu
su energetskapostrojenja 8,57% i rudnici sa 4,50% lokaliteta (Vidojević i sar., 2015).
Godišnji nacionalni troškovi za upravljanje kontaminiranih lokalitetima u Evropskoj uniji su
iznosili 10 evrapo glavi stanovnika, a u Republici Srbiji, to je 40 evra po glavi stanovnika.
5.4.4. Institucionalna struktura za upravljanje zemljištem, pravni i politiĉkiokvir
Organizacija upravljanja zemljištem
Nadleţni organ za zaštitu zemljišta u Srbiji je Ministarstvo poljoprivrede i zaštite ţivotne

sredine. Upravaza poljoprivredno zemljište je osnovana 2009. godine u okviru Ministarstva
poljoprivrede i zaštite ţivotnesredine, koja je u skladu sa Zakonom o poljoprivrednom zemljištu
nadleţna za obavljanje poslova u vezisa zaštitom, razvojem i korišćenjem poljoprivrednog
zemljišta i upravljanjem poljoprivrednim zemljištem uvlasništvu drţave. Ovo telo se sastoji od
pet organizacionih jedinica, a jedna od njih je Odeljenje za zaštitu,ureĊenje i korišćenje
poljoprivrednog zemljišta.
Ministarstvo poljoprivrede i zaštite ţivotne sredine je odgovorno i ukljuĉeno u zaštitu i
unapreĊenje ţivotnesredine, inspekciju u oblasti zaštite ţivotne sredine, zaštitu ţivotne sredine;
zaštitu vazduha, klimatskepromene, zaštitu voda od zagaĊivanja u cilju spreĉavanja pogoršanja
kvaliteta površinskih i podzemnihvoda, zaštitu zemljišta od zagaĊenja, upravljanje hemikalijama
i biocidnim proizvodima itd.
Agencija za zaštitu ţivotne sredine Republike Srbije je osnovana 2003. godine kao organ
u sastavuMinistarstva poljoprivrede i zaštite ţivotne sredine nadleţna za profesionalne aktivnosti
koje se odnose narazvoj, koordinaciju i upravljanje nacionalnim informacionim sistemom za
zaštitu ţivotne sredine (praćenjestanja ĉinilaca ţivotne sredine kroz indikatore zaštite ţivotne
sredine, registar zagaĊujućih materija,itd.);sprovoĊenje drţavnog monitoringa kvaliteta vazduha i
voda, ukljuĉujući sprovoĊenje propisanihi usaglašenih programa za kontrolu kvaliteta vazduha,
površinskih i podzemnih voda; prikupljanje I objedinjavanje podataka o ţivotnoj sredini, njihovu
116
obradu i pripremu izveštaja o stanju ţivotne sredinei sprovoĊenja politike o zaštiti ţivotne
sredine; saradnju sa Evropskom agencijom za ţivotnu sredinu i Evropskom mreţom za
informacije i posmatranje (EIONET), kao i druge poslove odreĊene zakonom.
Pravni okvir
Zakoni koji regulišu oblast zemljišnih resursa u Srbiji su pre svega Zakon o zaštiti
zemljišta (''Sluţbeniglasnik Republike Srbije'', br. 112/15), Zakon o poljoprivrednom zemljištu
(''Sluţbeni glasnik RepublikeSrbije'', br. 112/15), i Zakon o zaštiti ţivotne sredine (''Sluţbeni
glasnik Republike Srbije'', br. 135/2004,36/2009 – dr. zakon, 72/2009 – dr. zakon i 43/2011 –
odluka US i 14/2016).
Zakon o zaštiti zemljišta je najvaţniji zakon u oblasti zemljišnih resursa kojim se ureĊuje
zaštita zemljišta,sistematsko praćenje stanja i kvaliteta zemljišta, mere sanacije, remedijacije,
rekultivacije, inspekcijskinadzor i druga pitanja od znaĉaja.
Na osnovu Zakona o zaštiti ţivotne sredine, Vlada Srbije usvojila je Uredbu o programu
sistematskogpraćenja kvaliteta zemljišta, indikatorima za procenu rizika od degradacije zemljišta
i metodologiji za izraduremedijacionih programa (''Sluţbeni glasnik Republike Srbije'', br.
88/10).
Pravilnik o sadrţini i naĉinu voĊenja informacionog sistema zaštite ţivotne sredine
(''Sluţbeni glasnikRepublike Srbije'', br. 112/09), daje osnovu za Pravilnik o Nacionalnoj listi
indikatora zaštite ţivotne sredine(''Sluţbeni glasnik Republike Srbije'', br. 37/11). Nacionalna
lista indikatora obuhvata skup indikatora kojise odnose na zemljište, promene koje se odnose na
korišćenje zemljišta i faktore degradacije zemljišta.Upravljanje kontaminiranim lokacijama je
ureĊeno Uredbom o utvrĊivanju kriterijuma za odreĊivanjestatusa posebno ugroţene ţivotne
sredine, statusa ugroţene ţivotne sredine i za utvrĊivanje prioriteta zasanaciju i remedijaciju
Uspostavljanje sistematskog praćenja kvaliteta zemljišta ima pravni osnov u Zakonu o
zaštiti ţivotne sredine(''Sluţbeni glasnik Republike Srbije'', br. 135/04, 36/2009 – dr. zakon,
72/2009 – dr. zakon i 43/2011 –odluka US i 14/2016) i u skladu je sa ciljevima utvrĊenim u
nacionalnim strategijama: Nacionalni program zazaštitu ţivotne sredine (''Sluţbeni glasnik
Republike Srbije'', br. 12/10) i Nacionalnom strategijom odrţivograzvoja Republike Srbije
117
Kao odgovor na zabrinutost zbog degradacije zemljišta u Evropskoj uniji, Komisija je

2006. godine objavila Tematsku strategiju za zaštitu zemljišta. Predlog Direktive kojim se
uspostavlja okvir za zaštitu zemljištaje objavljen zajedno sa Tematskom strategijom, ali nikada
nije usvojen. Suprotno tome, Srbija je usvojilasvoj Zakon o zaštiti zemljišta. Pre donošenja ovog
zakona, zaštitu zemljišta je u velikoj meri obezbeĊivaoZakon o poljoprivrednom zemljištu i
Zakon o zaštiti ţivotne sredine. Mnogi pravilnici i propisi za praćenje stanja zemljišta usvojeni u
periodu od 2009. do 2011. godine na osnovu Zakona o zaštiti ţivotne sredine i u potpunosti su u
skladu sa zahtevima Evropske unije.
Uredba o programu sistematskog praćenja kvaliteta zemljišta, indikatorima za procenu
rizika od degradacije zemljišta i metodologiji za izradu remedijacionih programa je pripremljena
prema preporukama Evropske komisije od 2006. godine (COM (2006) 232). ZagaĊenje zemljišta
predstavlja prepoznatu pretnju u Evropi, alii pored toga, teško je kvantifikovati stvarni stepen
zagaĊenja lokacije s obzirom da mnoge evropske zemlje nemaju sveobuhvatan inventar
kontaminiranih lokacija. Evropska unija nema pravni okvir koji obavezujedrţave da identifikuju
kontaminirane lokacije. Identifikacija i praćenje stanja kontaminiranih lokacija uSrbiji su
usklaĊeni sa propisima Evropske unije: Evropskim registrom ispuštanja i prenosa
zagaĊujućihsupstanci (E-PRTR) 166/2006/EGS, Direktivom o integrisanom spreĉavanju i
kontroli zagaĊivanja ţivotnesredine 19 96/61/EEC, 2008/1/EEC, uputstvima Evropske agencije
za ţivotnu sredine (EEA) (Indikator CSI015 - Napredak u upravljanju kontaminiranim
lokacijama).
Izveštavanje o stanju erozije i organskog ugljenika u zemljištu vrši se u skladu sa
Tehniĉkim smernicamaza prikupljanje podataka o eroziji zemljišta i organskom ugljeniku za
Evropu preko EIONET (Evropskakomisija, Generalni direktorat JRC, 2010).
118
5.5. Pregled projekata za upravljanje šumama/vodama/zemljištem/prirodnim

resursima u zemlji
Projekti u sektorima šumarstva, zemljišta i voda su uglavnom orijentisani ka poboljšanju

postojeće situacijei odrţivom upravljanju resursima. U suštini, nekoliko glavnih tematskih
oblasti koje su u fokusu u sektorušumarstva su efekti klimatskih promena, biomasa sa pratećim
pitanjima, inovativno unapreĊenje sistemaupravljanja šumama i priprema projekta finansiranog
od strane GEF-a (odnosno, druga Nacionalnainventura šuma). Projekat je planiran za period od
ĉetiri godine (2017 - 2021), sa ukupnim budţetom od 30miliona dolara (doprinos GEF-a je 3,5
miliona dolara).
Jedna od prioritetnih potreba višenamenskog planiranja upravljanja šumskim resursima je
sigurna i pouzdana baza podataka, koja treba da se poboljša. Postojeća baza podataka šumskih
resursa jenepotpuna za drţavne šume, i nepouzdana za šume u privatnom vlasništvu. Sistem bi
trebalo ne samoda primi podatke o šumskim resursima, već i sve druge podatke koji bi omogućili
planiranje, i oni treba dabudu višenamenski i multisektorski orijentisani. Druga Nacionalna
inventura šuma će poboljšati bazu šuma(drţavnih i privatnih) i doprineti sveobuhvatnosti
prikupljenih podataka sa terena.
Projekat ''Razvoj i uvoĊenje inovativnog planiranja gazdovanja šumama uz poštovanje
ekonomskih,ekoloških (zaštita od poplava, ledoloma i poţara) i socijalnih aspekata u Srbiji'' u
iznosu od 500.000 evra finansira Vlada Savezne Republike Nemaĉke u cilju primene principa
gazdovanja šumama koje jeblisko prirodi i pruţanje ĉitavog niza ekosistemskih usluga, kao jedan
od glavnih aspekata razvoja novogsistema planiranja i praćenja šuma u Srbiji. Sveukupni cilj je
da se šumarski sektor Srbije pripremi zanajrasprostranjeniji fenomen klimatskih promena i
zadovoljavanju potreba društva u odnosu na šume.
Jedan od najvaţnijih projekata koji znaĉajno utiĉe na sektor voda je ''Priprema
informacionog sistemaza ostvarenje upravljanja vodama u Republici Srbiji'', uz podršku
Evropske unije (2007-2009). Jedanod glavnih ciljeva projekta je bio da se uspostavi i
modernizuje sektor voda prikupljanjem podataka i upravljanjem podacima, kao i procedurama za
korišćenje podataka. Korisnici projekta su Ministarstvopoljoprivrede i zaštite ţivotne sredine,
Republiĉka direkcija za vode i vodoprivredna javna preduzeća.
TakoĊe, vaţan deo ovog projekta je bio da se identifikuju komponente koje podrţavaju
akcione planove zaborbu protiv poplava i podršku inspekcijskim aktivnostima vezanim za vode.
119
Projekat je takoĊe ponudiologistiĉke smernice za institucionalno jaĉanje i izgradnju kapaciteta u

Upravi za vode i drugim institucijamaza upravljanje vodnim resursima.
Tokom 2015. i 2016. godine Vlada Japana je finansirala projekat pod nazivom ''Povećana
otpornost kaoodgovor na vanredne situacije''. Glavni cilj projekta je da podrţi oporavak, smanji
osetljivost i povećaotpornost u 27 opština pogoĊenih poplavama kroz pristup zasnovan na
podruĉju, višedimenzionalan iintegrisan. Oĉekivani ishodi ovog projekta su: popravka i
unapreĊenje malih infrastrukturnih elemenata (kao što je provera brana), preĉišćavanje otpadnih
voda i poboljšanje komunalnih infrastruktura oštećenihtokom poplava. U tom kontekstu, veoma
je vaţno napomenuti rekonstrukciju poplavljenih podruĉja koja jerealizovana uglavnom preko
pomoći Evropske unije. Projekat je finansiran iz Instrumenta za pretpristupnupomoć (IPA) 2012.
godine. Ove aktivnosti su prvobitno sprovedene u 24 lokalne samouprave koje sunajteţe
pogoĊene poplavama. Ova sredstva su korišćena za rekonstrukciju privatnih kuća, sanacija
javnihinstitucija, objekata i puteva.
Srbija nema projekat koji se odnosi na upravljanje zemljišnim resursima. Neki od
projekata u oblasti zaštiteţivotne sredine i ruralnog razvoja koje finansira vlada i fondovi su
delimiĉno ukljuĉeni u stanje zemljišnih resursa u pogledu njegovog korišćenja. Projekat zaštite
zemljišta finansira se samo od strane drţavnih institucija, kao što su Ministarstvo poljoprivrede i
zaštite ţivotne sredine, Sekretarijata za zaštitu ţivotnesredine grada Beograda, kao i od strane
nekih gradova i opština. Jedan od najznaĉajnijih projekata uposlednjih pet godina, koji je
finansiralo Ministarstvo poljoprivrede je projekat ''Uspostavljanje uslova, nivoazagaĊenja
zemljišta i hemijske degradacije zemljišta u industrijskoj zoni Panĉeva i Šapca i na lokalitetima
gde izbijaju poţari na planini Tari'', u iznosu od 124.610,00 evra.
5.6. Ocena glavnih kretanja i nedostataka uupravljanju prirodnim resursima
Šumski potencijal za proizvodnju drveta i biomase se koristi manje od 50% i po tom

pitanju, neophodnoje poboljšati i uskladiti upravljanje šumama prema biološkim zakonima rasta i
produktivnosti lokaliteta.Dalji trend snaţnih uticaja klimatskih promena i definisanja mogućih
scenarija reakcije šuma i šumskihekosistema na ove efekte istakao je potrebu za
prilagoĊavanjima u politici upravljanja resursima šuma, upogledu opravdane ekologije i
ekonomske validacije šuma.
120
Pored nezadovoljavajuće koliĉine drvne proizvodnje, mogle bi se bolje koristiti druge

vrednosti prirodnihresursa koje se dobijaju od šume. U tom kontekstu, postoji potreba za
unapreĊenjem znanja o upotrebinedrvnih proizvoda (kao ekoturizam) i prikupljanje, branje
lekovitog bilja, ribizli, peĉuraka itd. i njihovaprodaja.
Većina institucionalnih manjkavosti u sektoru šumarstva potiĉe od nedostatka
sprovoĊenja prihvaćenešumarske politike, a delimiĉno i zbog zastarelog zakonodavnog okvira i
planova gazdovanja šumama.Postoji vidljiva neravnoteţa u pogledu potreba, planova, broja
zaposlenih i propisanih obaveza za svakiorgan u oblasti šumarstva. Svi oni imaju neposrednu
potrebu za aţuriranjem informacionih sistema,koordinacijom izmeĊu sebe i sa srodnim
institucijama. Ipak, treba da se naglase znaĉajni napori u tomsektoru (Ministarstva i javnih
preduzeća) u poslednjih nekoliko godina u cilju edukacije zaposlenih krozsaradnju sa domaćim i
meĊunarodnim nauĉnim i istraţivaĉkim institucijama.
Nizak tehniĉki nivo u svim aktivnostima vezanim za šumarstvo je evidentan, što je
dovelo do niskeproduktivnosti i visokih troškova u šumarskim preduzećima. To je posledica,
izmeĊu ostalog, nedostatkadomaćeg kapitala, stranih investicija, saradnje izmeĊu preduzeća i
niske motivacije radnika. Nedovoljnorazvijena infrastruktura predstavlja prepreku za intenzivnu
upotrebu opreme, kao i za realizaciju mnogihdrugih planiranih aktivnosti u praksi. TakoĊe treba
napomenuti da su glavne grupe korisnika u šumarstvui šumskoj industriji promenili poslovnu
filozofiju i da su postali trţišno orijentisani u poslednjih 20 godina.Nezaposlenost i socijalna
nestabilnost su povećani u ruralnim podruĉjima i bili su pod uticajem faktora van sektora
šumarstva.
Pored postojećih razliĉitih podataka iz privatnih šuma (iz Programa gazdovanja šumama),
ne postojekompletni podaci dostupni za privatne šume još od kada je popis privatnih šuma (koji
je poĉeo 2012.godine) obustavljen posle dve godine prikupljanja podataka. U principu, stanje
privatnih šuma u Srbiji seodlikuje veoma visokim procentom izdanaĉkih šuma, šibljicima i
grmljem. Privatna šumska imanja su mala,a vlasnici meĊusobno saraĊuju malo ili nimalo. Dobra
saradnja i partnerstvo izmeĊu privatnih preduzećai privatnih vlasnika šuma je znaĉajan naĉin da
se poboljša upravljanje privatnim šumama. TakoĊe jevaţno naglasiti da je politika podrške vlade
neadekvatna i da se planovi upravljanja retko prave. Podrškuinspektorima Ministarstva i kontroli
''na terenu'' daju inţenjeri šumarstva iz šumskih javnih preduzeća (JP).Dakle, pošto privatne
121
šume pokrivaju skoro 50% ukupnog šumskog podruĉja, sa potencijalom koji imaju,evidentno je
da bi trebalo da zasluţuju barem jednak tretman koji drţavne šume već imaju.
Najveća opasnost za odrţavanje zaštite šumskih površina je nedostatak finansijskih
sredstava. Nedostatakdodatne edukacije i jednim delom ograniĉene svesti zaposlenih u vezi sa
biološkom raznovrsnoću - biodiverzitetom evidentni su na svim nivoima organizacije, kako u
drţavnim šumama, tako i u šumama uprivatnom vlasništvu. Postoji veliki potencijal za
povećanjem i zaštitom biodiverziteta u privatnim šumama.Ipak, treba istaći da su privatni
vlasnici sve više zainteresovani za ekonomske dimenzije poslovanja uodnosu na povećanje i
oĉuvanje biodiverziteta u svojim šumama. S druge strane, u nekim podruĉjima (npr.u
nacionalnim parkovima) pritisak povećanog turizma preti biodiverzitetu i pravi još neke druge
problem za sveukupnu funkcionalnost šuma. Opštine tome doprinose kroz liberalno planiranje
korišćenja zemljišta, graĊevinske dozvole itd., kako bi se povećala ekonomska aktivnost u
depresivnim ruralnim zajednicama.
Što se tiĉe drvne industrije, vaţno je naglasiti da ovaj sektor industrije nema
administrativnog predstavnikau nadleţnim ministarstvima, a pored toga, doprinos sektora BDP-u
je samo oko 3%. MeĊutim,drvopreraĊivaĉka industrija prerade drveta sklapa neke ugovore o
saradnji sa stranim kompanijama,fokusirane na pilane i industrije biomase. Veći deo postojećih
kapaciteta industrijske prerade drveta setrenutno ne koristi. S druge strane, meĊunarodna
saradnja u oblasti šumarstva postoji, ali na niţem nivouu odnosu na drvnu industriju.
Odrţivi razvoj podrazumeva oĉuvanje kvaliteta vode. U prošlosti, nije dovoljno paţnje
posvećeno nitidovoljno uloţeno u tretman otpadnih voda, što je dovelo do pogoršanja kvaliteta
vodotokova ili recipijenata.Retko se koriste mere zaštite kvaliteta vode. Poĉinioce je teško
identifikovati, a kazne su veoma blage. Zbog ovog odnosa prema vodi, većina vodotokova tokom
letnjih meseci je u stanju u kome je adekvatnasamo za potrebe navodnjavanja, pa ĉak i to nije
uvek sluĉaj. U poslednjem periodu, preduzeto je niz merai uvedene su sankcije protiv
zagaĊivaĉa.
Kljuĉni problemi vezani za vodu su: nacionalno zakonodavstvo i dalje nije usklaĊeno sa
savremenimtrendovima i standardima Evropske unije; nedostatak planiranja u vezi sa
sprovoĊenjem Okvirne directive o vodama, nedovoljni institucionalni i drugi kapaciteti,
neadekvatno finansiranje upravljanja vodama;niske cene za vodu i usluge i nedostatak
ekonomskih podsticaja, nedostatak harmonizacije sa drugimsektorskim politikama, nedovoljan
122
procenat prikljuĉenih domaćinstava javnim sistemima vodosnabdevanja, nedostatak racionalnog

korišćenja vode i loš kvalitet vode u pojedinim podruĉjima, loš kvalitet vode upojedinim
vodotocima; i nedovoljna zaštita kvaliteta vode.
U Republici Srbiji je uspostavljena organizaciona struktura upravljanja poplavama;
struktura odraţavazahteve Okvirne direktive o vodama i Direktive o proceni i upravljanju
rizicima od poplava. Funkcionisanjeorganizacije je, meĊutim, problematiĉno zbog nekih
preklapanja u odgovornostima u vezi sa Direkcijomza vode i Sektorom za vanredne situacije,
iako ove dve organizacije saraĊuju na adekvatan naĉin i delepodatke i informacije. Rad brana je
u nadleţnosti nekoliko filijala Elektroprivrede Srbije (EPS) i u potpunostije u drţavnom
vlasništvu. Bez obzira na probleme, organizaciona struktura je solidna, ima
ustanovljenusopstvenu kulturu i osposobljena je za obavljanje svakodnevnih zadataka
upravljanja poplavama.
Zakon o vodama ureĊuje aktivnosti finansiranja i ulaganja u sektoru upravljanja vodnim
resursima. Mnogistruĉnjaci smatraju da je neophodno da se pripremi poseban zakon o
finansiranju vodoprivrede, jer je ovopodruĉje neadekvatno i neprecizno pokriveno Zakonom o
vodama. Tokom proteklih nekoliko decenija,ulaganja u zaštitu od poplava su nedovoljna
(izgradnja novih objekata, kao i odrţavanje postojećih objekata)što je bio jedan od glavnih
razloga za katastrofalne poplave 2014. godine. Svaki novi Zakon o vodamadodatno je smanjio
znaĉaj kontrole erozije i bujica, a u poslednjem Zakonu o vodama („Sluţbeni glasnik“,2010),
regulisanje ovog pitanja je svedeno na nekoliko ĉlanova i finansiranje radova je prešlo u
nadleţnost lokalnih samouprava (opština). Umanjeno finansiranje radova je dovelo do
neodrţavanja objekata, kao I do toga da nema novih objekata, što dovodi do velikog rizika od
budućih poplava. Pored onoga što je već pomenuto, znaĉajan problem je nejasan status
preduzeća koja se bave kontrolom erozije i bujica. Rešenjeovog problema je inicijativa drţave da
više uĉestvuju u organizacionoj i vlasniĉkoj strukturi preduzeća zaupravljanje vodnim resursima,
tako da preduzeća za upravljanje vodnim resursima postanu preduzeća udrţavnom vlasništvu.
Investicija u ovoj oblasti mora biti mnogo veća u budućnosti. U suprotnom, troškovi
nastali od štete nastale zbog lošeg upravljanja će biti nekoliko puta veće. U Zakon o vodama
treba da seunesu izvesne izmene, a finansiranje radova na kontroli erozije i bujica treba da
ukljuĉi odreĊene institucije utvrĊene drugim zakonima (direkcije šuma i zemljišta Ministarstva
123
poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede,Odeljenje za zaštitu ţivotne sredine, Sektor za vanredne

situacije Ministarstvo unutrašnjih poslova itd.).
Što se tiĉe kvaliteta površinskih voda na teritoriji Republike Srbije, kao i u slivu Dunava,
u periodu od 2004.do 2013. godine kvalitet vode se poboljšava. Trend pada kvaliteta vode je
registrovan u slivu Morave,dok kod kvaliteta vode reke Save nema znaĉajnih promena, jer je
beznaĉajan trend indikatora SWQI.Prema vrednosti SWQI loš kvalitet vode je utvrĊen na 7%
mernih mesta (4 merna mesta u Autonomnojpokrajini Vojvodini). Rezultati analize SWQI
ukazuju da se kvalitet vode na mernim mestima RepublikeSrbije neznatno povećava u periodu
od 2006. do 2013. godine.
Jedan od nedostataka u oblasti zemljišnih resursa je to što ne postoji karta zemljišta
Srbije. Neke delovekarte je izradio Institut za zemljište Srbije, ali zvaniĉna karta, napravljena još
pre 30 godina, i dalje je uupotrebi. Prema Zakonu o zemljištu iz 2015. godine, Srbija ima
obavezu da saĉini kartu zemljišta i kartuerozije zemljišta. Poslednja karta erozije zemljišta Srbije
je napravljena 1974. godine i od tada su unošenesamo manje dopune i izmene. Naţalost, nova
karta zemljišta za celu teritoriju Republike Srbije još nijepripremljena.
Srbija ne vrši sistematsko praćenje organske materije u zemljištu. Postoje podaci za
pojedine deloveteritorije Srbije (za Vojvodinu i delove centralne Srbije), koji su rezultati
projekata realizovanih za odreĊeniperiod (2002-2006, 2008). Neophodno je utvrditi procedure i
metodologiju za kreiranje liste indikatora zakontinuirano praćenje stanja organske materije u
zemljištu. Nivo istraţivanja zagaĊenja zemljišta koje jenastalo lokalizovanim izvorom zagaĊenja
znaĉajno se razlikuje od lokaliteta do lokaliteta. Varijacije nastajuzbog razliĉitih uslova lokacija
u drţavnom vlasništvu, ali i zbog nepotpunog izveštavanja. U narednom periodu, neophodno je
da se obezbedi osnova za sistematsko prikupljanje podataka i informacija okontaminiranim
lokacijama kroz Inventar kontaminiranih lokacija, koji je sastavni deo informacionogsistema
zaštite ţivotne sredine.
5.7. Zakljuĉci (status quo, trendovi i nedostaci upogledu sva tri prirodna
resursa)
Šumarstvo u Srbiji ima potencijal da pruţi znaĉajan doprinos ekonomskom i društvenom

razvoju zemlje. Ali, sav potencijal (proizvodnja drveta i biomase, nedrvni proizvodi i druge
vrednosti prirodnih resursa šuma) se koristi u veoma maloj i beznaĉajnoj meri. Trenutno stanje
124
šuma u pogledu parametara koji se tiĉu glavne strukture i šumskog fonda nije na
zadovoljavajućem nivou, što ugroţava projekciju budućeg razvoja šumarstva. UnapreĊen zakon,
planska dokumenta i institucionalna saradnja za sprovoĊenje šumarske politike postaje nuţnost.
S tim u vezi, pravilno strukturirane, organizovane i opremljene šumarske institucije treba da
budu u stanju da odgovore na izazove u ovom sektoru jer drţava ĉini stalne napore kako bi
postigla svoj glavni spoljnopolitiĉki cilj, ulazak u Evropsku uniju. Osim toga, obrazovani radnici
odreĊenih specijallnosti su nuţnost, koja je ograniĉena, izmeĊu ostalog, nedostatkom više
programa u okviru samih obrazovnih institucija. Treba se usredsrediti i korigovati neuravnoteţen
pristup šumama i politici upravljanja koje stavlja veći naglasak na drţavne šume i šumsko
zemljište. Takva praksa ograniĉava daljirazvoj zadataka u vezi sa proširenjem usluga, planovima
upravljanja, kontrolom i inspekcijom, što zahtevapravilno identifikovanje i postavljanje obaveza
nezavisnim zainteresovanim stranama.
Osim ako se vlasnici ne organizuju u dobrovoljne organizacije, kao što su udruţenja, u
cilju odbrane svojihinteresa, malo je verovatno da će doći do poboljšanja u ovom sektoru. Pored
ĉinjenice da sistem planiranjau šumarstvu ima ekosistemski pristup, nivo biodiverziteta u
šumama se moţe još više povećati i zaštititi,kako u zaštićenim podruĉjima tako i u šumama
kojima se gazduje.
Uprkos prepoznavanju da postoji više dimenzija šumskih resursa, u šumarstvu i dalje
dominira proizvodnjadrveta. Iako se ova ĉinjenica ne moţe smatrati problemom, startujući od
ideje da su skoro sve funkciješuma u suštini zavisne od efekata asimilacija - prirasta drvne
biomase, ipak ovaj jedan fokus dolazi u oštrikontrast ka brzo rastućim ''novim'' zahtevima
vezanim za ţivotnu sredinu i oĉuvanje biodiverziteta i drugihvrednosti šuma iz nacionalnih i
meĊunarodnih zajednica, prepoznavanju potreba za većom osetljivosti zapotrebe siromašne
ruralne populacije radi dopunjavanja njihovih prihoda od šumarstva i srodnih delatnostii obaveze
od strane Vlade, kroz dogovor i rešenja, da štite globalni znaĉaj i vrednosti šuma.
Prema Tematskoj strategiji Evropske unije za zaštitu zemljišta, u kojoj je definisan pojam
degradacijezemljišta kao gubitak zemljišta ili gubitak kvaliteta zemljišta za odreĊenu funkciju,
glavni procesi povezanisa gubitkom zemljišta i degradacijom zemljišta u Srbiji su: degradacija
fiziĉkih svojstava zemljišta,hemijska degradacija (salinizacija, acidifikacija, gubitak hranljivih
sastojaka), biološka degradacija i gubitakzemljišta (zbog erozije i klizišta). Klasifikacija
zemljišta se zasniva na genetskim principima i odgovaraWRB kriterijumima (principi Svetske
125
referentne baze za zemljišta (WRB), ali se zvaniĉno ne sprovode nanacionalnom nivou. Praćenje
stanja zemljišta se u Srbiji obavlja kroz niz projekata od strane razliĉitihnauĉnih i struĉnih
institucija u razliĉitim delovima zemlje, ĉime je kreirano nekoliko baza podataka. MeĊutim,još
uvek je nemoguće predstaviti celu teritoriju Srbije, zbog raznih problema oko usklaĊivanja..
U sklopu izvoĊenja karakterizacije zemljišta praćenjem sposobnosti proizvodnje
zemljišta i kontaminacijezemljišta, neophodno je sprovesti jedan broj aktivnosti u cilju postizanja
boljeg i ureĊenijeg korišćenjezemljišta u okviru odrţivog razvoja poljoprivrede i ekosistema u
celini. Moglo bi se reći da su ciljevi odrţivograzvoja korišćenja zemljišta u Srbiji:
 spreĉavanje daljeg gubitka zemljišta i odrţavanja kvaliteta zemljišta tokom njegovog
korišćenja,posebno u oblasti industrije, rudarstva, proizvodnje elektriĉne energije itd.
 rehabilitacija već degradiranog zemljišta do takvog stepena da se moţe smatrati bar
ekološkiureĊenim sistemom, ako ne i produktivnim.
Iako je Zakon o poljoprivrednom zemljištu usvojen 2006. godine, zakonska rešenja koja
se odnosena praćenje kvaliteta i zaštitu zemljišta u Srbiji i dalje su nerazvijena. U skladu sa ovim
zakonom setpodzakonskih akata je upravo usvojen kojim se bliţe definiše program
kontinuiranog praćenja zemljišta i prikupljanja podataka na usklaĊen naĉin. Podrobniji pregled
stanja, uvoĊenje sistematske kontrole kvalitetai stvaranje centralizovane baze podataka na
nacionalnom nivou je potrebno za postavljanje ciljeva u oblastioĉuvanja zemljišta u Srbiji.
Zakon o zaštiti zemljišta usvojen 2015. godine je u velikoj meri posvećenuspostavljanju praćenja
kvaliteta zemljišta na celoj teritoriji Srbije.
Upravljanje prirodnim resursima ima direktan uticaj na produktivnost i zaposlenost. Iako
je ljudski capital unapreĊen, sadašnje organizacione strukture u sektoru šumarstva su ponekad
neefikasne. Upravljanje,planiranje i kontrola prirodnih resursa, iako imaju karakteristike
integralnog, integrisanog i adaptivnogsistema, i dalje su delom ograniĉeni.
5.8. Preporuke za integrisano upravljanje/meĊuresornu saradnju za šumske,

vodne izemljišne resurse u Srbiji
Što se tiĉe meĊuresorne saradnje izmeĊu sektora šumarstva, voda, zemljišta i drugih,
moţe se navestisledeće kao potreba:
126
 U odnosu na napore da se promeni sektorsko planiranje u Srbiji, nema dovoljno

horizontalne komunikacije izmeĊu nadleţnih ministarstava i sektora koji su ukljuĉeni u
strategije za prostorno planiranje.
 Dalji razvoj i poboljšanje planiranja i sprovoĊenja planova gazdovanja šumama,
poboljšanje personalnih i tehniĉkih kapaciteta u sektoru šumarstva, adekvatna šumska
putna infrastruktura, efikasna zaštita šuma, mobilizacija privatnog šumarstva i razvijen
jedinstven informacioni sistem u šumarstvu treba da budu deo stabilnog sistema za
odrţivo upravljanje šumama, što će istovremeno promovisati i olakšati sistem upravljanja
u sektoru voda i zaštite zemljišta, kao i u mnogim drugim.
 Poboljšanje postojeće metodologije prikupljanja podataka za šumarstvo, sa posebnim
naglaskom na zaštitu prirode i analitiĉke prognoze segmenta pojave bujiĉnih poplava.
 Standardizacija podataka šumarskog sektora i javne dostupnosti na osnovu zahteva
sektora, sa posebnim podacima o istorijskim pojavama prirodnih akcidenata.
 Uspostavljanje interaktivne GIS baze podataka svih sektorskih podataka, sa posebnim
naglaskom na bujiĉne slivove u Srbiji.
 UsklaĊivanje domaće i meĊunarodne metodologije za procenu svih vrsta degradacije sa
specifiĉne taĉke ranjivosti na erozije i poplave.
 Izrada interaktivnog katastra šuma, zajedno sa katastrom bujiĉnih tokova.
 Metodološki revidirani metod za izradu i interaktivne karte šuma, funkcija šuma i erozije
zemljišta u Srbiji.
 SprovoĊenje jaĉe administrativne veze izmeĊu relevantnih tematskih sektora za jaĉanje
administrativnih kapaciteta na vertikalnom i horizontalnom nivou.
 UnapreĊenje meĊunarodne saradnje u srodnim sektorima kroz proces izgradnje
kapaciteta, ali i u razmeni znanja i jaĉanju pristupa nauĉne politike u praksi.
 Napredna opšta meĊusektorska saradnja sektora šumarstva, voda i zemljišta, obuhvata
sve zahteve u vezi sa sektorima šumarstva u procesu Nacionalne inventure šuma, ali i u
redovnom inventaru šumskih sastojina kao stalnog osnovnog izvora podataka.
 Razvoj meĊusektorskih informacionih sistema sa informacijama o šumama i relevantnim
podacima i on-line sistemom razmene informacija.
 Promovisanje podizanja svesti u datim tematskim oblastima.
127
Jedan od nacionalnih prioriteta za postizanje odrţivog razvoja u Srbiji odnosi se na zaštitu i

unapreĊenjeţivotne sredine i racionalno korišćenje prirodnih resursa. To podrazumeva
integraciju i usaglašavanje ciljevapolitike i mera svih sektorskih politika, harmonizaciju
nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvomEU i njegovo puno sprovoĊenje. Prioritet je
usvajanje i sprovoĊenje nacrta Nacionalne strategije zaštiteţivotne sredine i pratećih akcionih
planova, kao i usvajanje i sprovoĊenje Nacionalne strategije odrţivogkorišćenja prirodnih
resursa i dobara (meĊusektorski strateški dokument koji se realizuje putem planova i programa i
koji predstavlja osnovu za sve pojedinaĉne resurse i vrednosti, koje je usvojila Vlada Republike
Srbije). Usvajanje i sprovoĊenje Nacionalne strategije za odrţivo korišćenje prirodnih resursa i
dobara ćeimati uticaj na smanjenje pritisaka na prirodne resurse. U cilju integracije politike
zaštite ţivotne sredine udruge sektorske politike, posebno u sektoru prostornog i urbanistiĉkog
planiranja, neophodno je izgraditikapacitete za sprovoĊenje strateške procene politika, planova i
programa na ţivotnu sredinu, u skladu sazakonom. Usvajanje Strategije prostornog razvoja
Republike Srbije je jedan od prioriteta. Postoji potrebada se dalje ojaĉaju kapaciteti Ministarstva
zaštite ţivotne sredine, Agencije za zaštitu ţivotne sredine иFonda za zaštitu ţivotne sredine.
5.9. Preporuke u vezi sa nastavkom aktivnosti naunapreĊivanju integrisanog

upravljanjanacionalnim resursima u Srbiji
Postoji ogromna razlika izmeĊu onoga što šumski resursi u Srbiji trenutno daju i onog što
potencijalno moguda daju. Uprkos tome, šumarstvo se ne smatra jednim od prioritetnih sektora i
ne dobija odgovarajuću efikasno radilo u pravcu razvoja, neophodno je sledeće:
 Da uprava za šumarstvo odgovori zahtevima trţišne ekonomije koja je u povoju kao i
novih zahteva u vezi sa šumskim resursima, i shodno tome napravi strukturalno
prilagoĊavanje. Institucije i organizacije treba da budu prilagoĊene da odgovore
višenamenskom planiranju upravljanja šumskim resursima i njegovom sprovoĊenju.
 Što se tiĉe trenutnog stanja šuma, neophodno je da se poveća ukupan nivo proizvodnje
drvetau skladu sa lokacijskim potencijalima, kao i da se poboljša nepovoljna struktura po
poreklu, strukturnom obliku, nepravilno rasporeĊenoj klasi starosti i nepovoljnom
asortimanu structure drvne zapremine.
 Dok šumari izraţavaju opravdanu zabrinutost u vezi sa rastućim pritiskom na šume zbog
povećane potrebe za proizvodnjom energije, neophodno je da se ''otvoreno'' i znaĉajno
128
''razviju'' ostale ''resursne opcije'', kao što je poboljšanje izdanaka, pošumljavanje i

naroĉito, uspostavljanje brzo rastućih energetskih plantaţa na manje produktivnom
poljoprivrednom zemljištu, goletima i drugim nisko proizvodnim vrstama zemljišta.
 Šumski informacioni sistem treba razvijati ''duboko'' kako bi se osigurale adekvatne baze
podataka za odrţivo planiranje upravljanja. Razvoj šumarskog informacionog sistema će
osigurati ne samo bolju i redovnu razmenu podataka unutar sektora šumarstva, već i u
sektorima koji su povezani sa šumama.
 Potrebno je poboljšanje statistike o šumarstvu i kvaliteta podataka kroz proces
Nacionalne inventure šuma, ali i na redovnom (godišnjem) nivou.
 Privatne šume treba da se revitalizuju tako da se spreĉi da skoro polovina šumskih resursa
zemlje bude u stanju mirovanja i da trpi dalja pogoršanja. Upravu za šume i politiku
upravljanja treba prilagoditi tako da stave jednak naglasak na privatne šume.
 Ukljuĉivanje ruralne šumske zajednice u aktivnosti razvoja šumarstva treba promovisati
kako bi se osigurali dodatni prihodi. Dakle, ruralne šumske zajednice treba organizovati i
obuĉiti tako da preuzmu aktivnu ulogu u privatizaciji šumarske aktivnosti kao što su seĉa,
nedrvni šumski proizvodi i dr.
 Adekvatna i kompetentna analiza i restrukturiranje obrazovnih programa je potrebno
(struĉni,ekološki i politiĉki obrazovni programi).
 Potrebno je unapreĊenje stepena usaglašavanja i proţimanje izmeĊu šumarske nauke i
prakse.
 Identifikovanje i sprovoĊenje projekata istraţivanja su neophodni u šumarstvu i srodnim
sektorima.
 TakoĊe je od znaĉaja obezbediti da proglašena zaštićena podruĉja šumskih zemljišta
budu u skladusa razvojem pojedinih regiona i da se izbegne depopulacija ruralnih
podruĉja.
 Primena meĊunarodno usvojenih standarda u šumarstvu i srodnim sektorima, za bolje
meĊusektorskekomunikacije i razvoj trţišta.
SprovoĊenje Direktive o poplavama zahteva poboljšanje u smislu pravnog i
institucionalnog okvira krozizgradnju kapaciteta i pripremne aktivnosti. Program izgradnje
kapaciteta za sprovoĊenje Direktive opoplavama sastoji se od aktivnosti kao što su budući
zakonodavni razvoj i neophodne veze sa propisimaiz drugih oblasti, kao što su korišćenje
129
zemljišta, dalje jaĉanje organizacione strukture, centralnih drţavnihorgana, hidro-meteorološke

sluţbe, organa za upravljanje reĉnim slivom kroz ciljne obuke. Ovaj programtakoĊe zahteva
napredno prikupljanje podataka i upravljanje, modeliranje i raĉunarske alate, lokalna i
teritorijalna tela za vode i upravljanje poplavama. Neke od aktivnosti se odnose na planiranje i
sprovoĊenjeedukativnih programa u okviru akademske zajednice i na podizanje svesti javnosti.
Pripremne aktivnosti ukljuĉuju razvoj detaljnih metodologija, izgradnju kapaciteta za
primenu metoda i tehnika sprovoĊenja Direktive (prikupljanje podataka i upravljanje,
hidrauliĉno modelovanje, modeliranjei predviĊanje klime i vremena, planiranje i formulisanje
strategije itd.). Osim toga, neophodni su detaljnipropisi i uspostavljanje standarda da bi se
podrţalo sprovoĊenje Direktive o poplavama (uspostavljanjaprecizno definisanog pravnog i
institucionalnog okvira) i prikupljanje i upravljanje podacima neophodnimza sprovoĊenje
Direktive (GIS baze podataka na terenu, vodotokovi, stanovništvo, stanje postojećeinfrastrukture
za zaštitu od poplava, korišćenje zemljišta, ekonomske aktivnosti, zaštićene vrednosti).
SprovoĊenje Direktive o poplavama obuhvata poslove ocenjivanja poplava i planiranja,
kao što supreliminarne procene rizika od poplava (završeno) i priprema karte opasnosti od
poplava i rizika od poplava (u toku, 27 od 99 podruĉja sa potencijalno znaĉajnim rizikom od
poplava), kao i planovi za upravljanjepoplavama (poĉetna faza izrade plana za upravljanje
rizikom od poplava je u toku).
Upravljanje zemljištem na nacionalnom, regionalnom i globalnom nivou treba da se
zasniva na principimaodrţivosti. Glavni cilj je da se podigne svest o vrednosti zemljišta kao
resursu koji pruţa kljuĉne usluge uekosistemu, svest o tome da se razlika izmeĊu potraţnje za
zemljištem i dostupnosti resursa povećava,naroĉito u kontekstu globalnih izazova, kao i o
znaĉaju uspostavljanja kompromisa izmeĊu više funkcijazemljišta. Funkcija zemljišta se moţe
oĉuvati sistematskim praćenjem stanja i kvaliteta razliĉitih kategorijazemljišta, ukljuĉujući
kvantitativne pokazatelje zemljišta.
U cilju zaštite zemljišta od degradacije, neophodno je da se organska materija u zemljištu
saĉuva i odrţina zadovoljavajućem nivou. Pošto je erozija jedan od najvaţnijih faktora
degradacije zemljišta u Srbiji,neophodno je uspostaviti unakrsnu sektorsku saradnju u cilju
utvrĊivanja stvarnog stanja i planirati i sprovoditi mere prevencije i rehabilitacije. PotvrĊeno je
da se nivo zagaĊenosti zemljišta u velikoj merirazlikuje od lokaliteta do lokaliteta,varijacije
nastaju kao posledica razliĉitih nivoa upravljanja, ali i zbognepotpunog izveštavanja. Iz tog
130
razloga je, u narednom periodu, neophodno da se obezbedi osnova zasistematsko prikupljanje

podataka i informacija o kontaminiranim lokacijama kroz Inventar kontaminiranihlokacija, koji
je sastavni deo informacionog sistema zaštite ţivotne sredine.Imajući ovo u vidu, neophodno je
 Promovisati odrţivo upravljanje zemljišnim resursima i poboljšati politiku zaštite
zemljišta i odrţivuproduktivnost.
 Podsticati investicije, tehniĉku saradnju, politiku, obrazovanje i svest u oblasti zaštite
zemljišta.
 Promovisati ciljano istraţivanje i razvoj fokusiran na identifikovanju propusta, prioriteta i
objedinitiekonomsku - produktivnu i socijalnu dimenziju ţivotne sredine u oblasti
zemljišta.
 Poboljšati kvalitet i dostupnost podataka o zemljištu i informacije koje se odnose na
korisnike (prikupljanje, analiza, vrednovanje, izveštavanje, praćenje, integracija sa
drugim disciplinama).
 Uskladiti uputstva i metode, merenja i indikatore za zaštitu zemljišta i odrţivo
upravljanje.

131
6. STANJE ŠUMSKIH, ZEMLJIŠNIH I VODENIH RESURSA U JIE
6.1 Uvod
Regionalne karakteristike u prirodnim resursima (šume, zemljište, vode) u Jugoistoĉnoj

Evropi (JIE) veomasu raznolike u prostornom i vremenskom smislu. Dobri statistiĉki podaci su
osnova za adekvatnu analizu ipregled prirodnih resursa. Podaci iz pojedinaĉnih zemalja/teritorija
veoma se razlikuju po obimu i kvalitetu,pa su direktna poreĊenja podataka i pokazatelja izmeĊu
zemalja/teritorija JIE ĉesto diskutabilna. Ovoje prvi regionalni pregled prirodnih resursa.
Rezultati ukazuju na teškoće u prikupljanju podataka, kao irazlike u karakteristikama i stanju
prirodnih resursa. Ovo poglavlje posvećeno je uglavnom predstavljanjuglavnih karakteristika
prirodnih resursa koji su znaĉajni za njihovo upravljanje, praćenje i zaštitu. Iako lošejavne baze
podataka u regionu ograniĉavaju moguć opseg takvih analiza, ipak su korisne za
razmatranjeorijentacije politike koja se odnosi na prirodne resurse na putu ka evropskim
integracijama.
Pregled sa ukrštanjem podataka izmeĊu zemalja zasniva se na razumevanju politika koje
se odnosena prirodne resurse u zemljama - teritorijama JIE, dok se uzimaju u obzir i ograniĉenja
koja predstavljadostupnost podataka i njihov kvalitet. Ovo poglavlje bavi se uporednom
analizom karakteristika prirodihresursa u regionu.
6.2. Stanje šumskih resursa u JIE
6.2.1. Šumsko podruĉje prema režimu upravljanja i zaštite
Ukupno podruĉje pod šumama i šumsko zemljište u zemljama - teritorijama JIE utvrĊeni
su Nacionalnomšumskom inventurom. Zemlje/teritorije JIE razvile su Nacionalnu šumsku
inventuru u skladu sa zemljama EU, sa izuzetkom Makedonije. Podruĉje pod šumom po zemlji -
teritoriji prikazano je u tabeli 30. Podaciprikazani u tabeli 31 kao i oni na slikama 10, 11, i 12, iz
razliĉitih su godina u periodu 2008 – 2016.(Albanija-2016, BiH-2012, Kosovo* - 2012, Crna
Gora-2010, Srbija-2008 sa korekcijama 2015). Starizvaniĉni podaci o statusu šumskih resursa u
Makedoniji (Šumska inventura 1979) upotpunjeni su sapodacima preduzeća Makedonija šume.
132
Data vrednost odnosi se na ukupno podruĉje pokriveno šumomi šumsko zemljište. Nacionalni
izveštaji daju više detalja o podruĉjima pod šumom jer su klasifikovani po
kategorijama (privredne šume, neprivredne šume, šume za posebnu namenu, zaštitne šume). U
Makedoniji,podruĉje pod šumom definiše se kao šuma sa ekonomskim znaĉajem. Prikupljanje
podataka i praćenjestatusa šuma rasuti su po razliĉitim institucijama u većini zemalja/teritorija
JIE.
Tabela 31. Površina šumskog podruĉja (Izvor: Nacionalni izveštaji - Deo B)
Albanija BiH Makedonija Kosovo* Srbija Crna Gora

Forma vegetacije
ha
1.Visoka šuma 452.240 1.652.400 254.484 73.000 796.000 371.285
2. Izdaniĉka šuma 336.815 1.252.200 546.179 408.000 1.154.400 355.840
1+2 Sve šume 789.055 2.904.600 801.663 481.000 2.252.400 727.125
3.Šikare 252.336 130.600 18.972 481.000 n/a -
4.Šibljaci 167.613 187.200 256.802 7.000 92.000 -
3+4Šikare i šibljaci 419.949 317.800 275.774 21.540 92.000 -
5.Ostala šumska
29.400 9.100 14.459 28.540 282.400 99.657
podruĉja
FAO šume (1+2+3+5) 1.070.791 3.035.700 835.094 990.540 2.634.800 -
6.Sve šume i šumsko
1.238.404 3.231.500 1.091.896 997.540 2.726.800 826.782
zemljište
Najveći procenat pokrivenosti šumom i šumskim zemljištem ima Crna Gora sa 69%, a za njom
sledeBosna i Hercegovina sa 63%, dok najmanju teritorijalnu pokrivenost ima Srbija sa 29,1%.
Prisustvo šumeu procentima u poreĊenju sa ukupnom površinom dato je na slici 19.
133
Slika 19. Podruĉje pod šumom i šumskim zemljištem u poreĊenju sa ukupnom teritorijom (Izvor:
Nacionalni izveštaji - Deo B)
Analiza podataka o podruĉjima pod visokim i izdanaĉkim šumama ukazuje na veći udeo
izdanaĉkih šuma.Veći deo pod izdanaĉkim šumama imaju Srbija, Makedonija i Kosovo*.
Kosovo* ima najveći procenatizdanaĉke šume u poreĊenju sa visokim šumama (visoke šume
pokrivaju samo sa 15% podruĉja podšumom) (Slika 11). Udeo pod izdanaĉkim šumama manji je
u Albaniji i BiH, koje imaju gotovo isti udeovisokih i izdanaĉkih šuma (57: 43%).
6.2.2. Šumski fond, prirast i seĉa i koliĉina reserve ugljenika
Izdanaĉke šume su degradirani vid visokih šuma (nastale iz semena ili sadnica), koje
karakterišu mnogomanja zapremina i rast i slabija struktura asortimana, te stoga manji
ekonomski znaĉaj u poreĊenju savisokim šumama. Osim toga, s obzirom na proizvodne
mogućnosti i trajanje ţivotnog ciklusa, izdanaĉkešume odlikuju se manjom ekološkom
efikasnošću u smislu koliĉine asimilacije CO2 i sekvestracije ugljenika.
Slika 20. Udeo visokih i izdanaĉkih šuma (Izvor: Nacionalni izveštaji - Deo B)
Prema nacionalnim izveštajima, najveću proseĉnu koliĉinu drveta po hektaru ima Bosna i
Hercegovina(201 m3/ha), Albanija i Srbija imaju pribliţno istu zapreminu drveta po hektaru (oko
161m3/ha), zatim CrnaGora (159,6 m3/ha), dok najniţu vrednost imaju Makedonija i Kosovo*
(oko 83 m3/ha) (videti Sliku 21).
134
Slika 21. Šumski fond po hektaru u JIE (m3/ha) (Izvor: Nacionalni izveštaji - Deo B).
Ovi podaci naveli su na zakljuĉak da je postojeće stanje šuma po koliĉini drveta

proizvedenog po jedinicipodruĉja najbolje u Crnoj Gori, a najgore u Makedoniji i na Kosovu*.
Ove podatke treba razmatrati ukontekstu doprinosa šumarstva odrţivom razvoju u datim
zemljama - teritorijama iz ekonomskog i ekološkogugla.Proseĉne vrednosti godišnje seĉe ne
prikazuju sve zemlje/teritorije, usled nedostatka zvaniĉnih informacija.Podaci koji se tiĉu
koliĉine poseĉenog drveta po hektaru nedostaju. Prikazani podaci imaju vrednost urasponu od
385x103(Albanija) do 5.718x103 m3 (BiH).
U većini zemalja/teritorija JIE, nema relevantnih podataka o rezervi ugljenika. U Albaniji
nedostaju ovipodaci o ugljeniku koji se proizvodi u šumama, ali u pripremi je projekat kojim će
Albanija proizvesti 22.954tona CO2 godišnje do 2020. godine (povećanjem pošumljenih
površina, smanjenjem procesa degradacijei unapreĊenjem kvaliteta vode, itd.). Bosna i
Hercegovina imaju samo preliminarne podatke koje je objavioFAO FRA 2010, ali u izveštaju se
ne navode konkretne vrednosti. Makedonija takoĊe nema podatke orezervi ugljenika u šumama
Makedonije. Prema podacima iz nacionalnog izveštaja, Kosovo* ima 6.142.173t CO2, Srbija oko
120,2 miliona metriĉih tona rezervi ugljenika ukupno (proseĉno po ha – 53,4 t), dok CrnaGora
ima 1.253.738,73 t ugljenika u prirastu.
6.2.3. Tipovi šuma i vlasništva po režimu upravljanja
U JIE preovlaĊuju širokolisne šume, sa najvećim prisustvom u Crnoj Gori i na Kosovu*, gde je
ĉak 91%,odnosno 93% pokriveno širokolisnim šumama u odnosu na ĉetinare. Procenat udela
listopadnih šumaje takoĊe visok i iznosi do 82%. Najĉešće vrste u ovoj oblasti su bukva i hrast,
135
dok je u Srbiji bukvaprisutnija u javnim šumama, a hrast u privatnim. U Bosni i Hercegovini ova
vrsta najprisutnija je u visokimi izdanaĉkim šumama, kako u javnim, tako i u privatnim. U
Makedoniji je najĉešća vrsta hrast sa 31,3% pabukva sa 23.60%. Od meke šume najĉešće vrste
su crni bor, belokori bor, crni bor, itd.
Slika 22. Struktura vlasništva nad šumskim zemljištem u regionu

(Izvor: Nacionalni izveštaji - Deo B)
Prema studijama Evropskog šumarskog instituta (EFI) (Schmitthusen, Hirsch et al.,

2010), u Evropi je oko49,6% šuma u privatnom vlasništvu, a pribliţno 50,4% u drţavnom.
U zemljama - teritorijama JIE, najviše je šuma u drţavnom vlasništvu. Izvori podataka o
vlasništvu nadšumskim zemljištem razlikuju se izmeĊu zemalja - teritorija JIE i prikupljeni su
tokom perioda 2010 – 2015.(Albanija-2015, BiH-2012, Kosovo*-2013, Makedonija-2015, Crna
Gora-2010, Srbija-2015). Najvećiprocenat šuma u drţavnom vlasništvu ima Albanija (97%), a
najmanji Crna Gora (52,3%). Visok procenatdrţavnog vlasništva nad šumama imaju Makedonija
(89,1%) i Bosna i Hercegovina (80,7%) (Slika 13).
6.2.4. Zdravstveno stanje šuma i naneta šteta
Na osnovu pregleda štete nanete šumama u zemljama - teritorijama JIE, moţe se

zakljuĉiti da je najvećapretnja šumama u periodu 2011-2015. bila uslovljena ljudskim faktorom,
zatim od prirodnim katastrofamai bolestima biljaka. Najveća šteta usled bolesti biljaka zadesila
je Crnu Goru i Kosovo*. Inaĉe, na Kosovu*je ukupno 14,5% šumskog fonda bilo pod uticajem
štete. U Albaniji i u Makedoniji najveću štetu šumamananeo je ljudski faktor, dok su u Bosni i
Hercegovini u proteklom periodu to bili šumski poţari. U Srbiji suštetu nanosile prirodne
136
katastrofe, pre svega 2014. godine tokom velikih poplava, kao i usled pucanja ledai štete od
vetra.
Tabela 32. Šteta u šumama zemalja/teritorija regiona u proteklih pet godina (Izvor:
Nacionalni izveštaji - Deo B)
Albanija BiH Kosovo* Makedonija Crna Gora Srbija

Ukupno za period 2011-2015 (000 m3)
Ljudski factor 43.574 531 600 114.157 20.457 95.530
Šteta od insekata - 252 909 4.758 3.979 48.781
Prirodne nepogode - 430 258 26.471 - 1.664.701
Šteta od bolesti biljaka - 29 1.119 - 235.868 41.448
Šteta od šumskih poţara 8.400 1.162 459 35.291 - 105.287
Ostalo - - 36.042 - 10.932 4.728
6.3. Stanje vodnih resursa u JIE
Hidrografski, zemlje/teritorije JIE pripadaju crnomorskom slivu (Srbija, Kosovo*, BiH,

Crna Gora,Makedonija), jadranskom (BiH, Crna Gora, Albanija, Kosovo*) i egejskom
(Makedonija, Kosovo*). Vodase oslobaĊa sa površine od 207.831 km2, sa godišnjim prosekom
padavina od 734 mm (Srbija), 758 mm (Makedonija), 1.250 mm (BiH), 1.485 mm (Albanija), do
1.815 mm (Crna Gora). Dostupnost vodnih resursau tesnoj je vezi sa klimatskim uslovima
posebno padavine i temperatura vazduha. Najviše temperaturevazduha prelaze 40 °C, najniţe su
ispod -30 °C, sa nepravilnom godišnjom raspodelom padavina, kojekarakteriše manje od
500 mm u nekim delovima Srbije i Makedonije i više od 4.000 mm u priobalnompodruĉju Crne
Gore.
Sa specifiĉnim godišnjim oticanjem od 44 l/sec/km2 Crna Gora ima najveće oticanje, a
nakon nje Albanijasa preko 30 l/sec/km2, BiH23,4 l/sec/km2, Makedonija 7,8 l/sec/km2,
Kosovo*11 l/sec/km2 i Srbija 5,7 l/sec/km2. Na primer, Srbija ima samo 1.500 m3 vode po
stanovniku godišnje, dok Crna Gora ima više od 30.000 m3 vode po stanovniku godišnje.
Neravnomernu raspodelu vode ilustruje i ĉinjenica da se nekidelovi Makedonije suoĉavaju sa
nestašicom vode leti, uprkos ĉinjenici da imaju 4.414 izvora, od kojih 58 imaju kapacitet veći od
100 l/s, tri velika prirodna jezera (Ohridsko, Prespansko i Dojransko), 22 veće branei veštaĉka
jezera i preko 100 manjih veštaĉkih jezera.
137
6.3.1. Upravljanje reĉnim slivovima
Upravljanje reĉnim slivovima u zemljama/teritorijama JIE pod uticajem je strukturnog i

politiĉkog ureĊenja udatim zemljama, na osnovu nacionalnih Zakona o vodama, Direktiva EU i
relevantnih podzakonskih akata.
U BiH, koja ima dva entiteta, FBiH ima Agenciju za vode nadleţnu za vodoprivredu u
Crnomorskom slivu, sa sedištem u Sarajevu i Agenciju za vode nadleţnu za vodoprivredu u
Jadranskom slivu sa sedištem u Mostaru, dok RS ima Javno preduzeće (JP) ''Vode Srpske'', sa
sedištem u Bijeljini i organizacionim jedinicama u Bijeljini i Trebinju. Istovremeno, Distrikt
Brĉko formirao je ogranak za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, u okviru Vlade Distrikta,
nadleţan za gazdovanje vodnim resursima. Vodoprivreda u Srbiji je pod nadleţnošću Direkcije
za vode u okviru Ministarstva poljoprivrede i zaštite ţivotne sredine, nadleţne zaizradu
zakonodavstva, politike i strategije vodoprivrede, pripremu planova upravljanja rizicima od
poplava,akcionih planova i koordinaciju sa zainteresovanim stranama. Operativna struktura
organizovana je uokviru tri osnovna teritorijalna segmenta: Javna preduzeća za upravljanje
vodnim resursima ''Srbijavode'',''Vojvodinavode" i ''Beogradvode''. U Crnoj Gori, Ministarstvo
poljoprivrede i ruralnog razvoja nadleţno jeza vodoprivredu. Kljuĉna nacionalna dokumenta za
vodoprivredu u Crnoj Gori su Nacionalna strategijavodoprivrede, dok je priprema Planova
upravljanja reĉnim slivovima u toku. Albanija ima 6 glavnihhidrografskih jedinica koje se zovu
''reĉni slivovi'' i Savete reĉnih slivova kojima predsedavaju prefekti.Veća podrţavaju Agencije za
reĉne slivove, koje funkcionišu kao tehniĉki sekretarijat Veća i omogućujuintegrisano
upravljanje vodama. Kosovo* ima Odeljenje za vode u Prištini, nadleţno za dva reĉna
sliva.Republika Makedonija podeljena je na 16 jedinica vodoprivrede: 11 u slivu reke Vardar, 4
u slivu CrnogDrima, 1 u slivu reke Strumice, a malo podruĉje sliva reke Binaĉka Morava
obuhvaćeno je jedinicamaPĉinja i Skopsko.
Opasnosti na planinama u vezi sa vodama (bujice, klizišta)

Uopšte gledano, region JIE je najviše podloţan bujiĉnim reĉnim poplavama, kao i
procesu erozije i klizištima. Glavni faktori koji povećavaju rizike od poplava su, pored
topografskih i zemljišnih karakteristika, obilnepadavine, uklanjanje šumskog pokrivaĉa,
138
nekontrolisana urbanizacija, smanjenje kapaciteta odvodnjavanjaureĊenih reĉnih deonica,

(taloţenje sedimenta i otpada; zarastanje u šiblje i drveće). U Makedoniji jeregistrovano 1.539
bujica, 935 u BiH i preko 11.500 u Srbiji. Bujiĉne poplave su ĉeste i u Albaniji i naKosovu*.
Tokom katastrofalnih bujiĉnih poplava u BiH i Srbiji, maja 2014. godine, izgubljena su 74
ţivota, 2,6 miliona ljudi je ugroţeno, a oko 12.000 km2 je poplavljeno, uz materijalnu štetu veću
od 3 milijarde evra.Tokom bujica u Makedoniji, blizu Skoplja, avgusta 2016. godine, 22 osobe
su poginule, a troškovi i gubicisu bili znatni. Najveća opasnost u Crnoj Gori takoĊe su poplave i
erozivni procesi, gde je šteta premašila60 miliona evra, u periodu 2010 - 2016. Tokom bujiĉnih
poplava u regionu su zabeleţena maksimalni oticajiod 8,2 m3/s/km2 (Srbija) do 10-12 m3/s/km2
(Albanija i Makedonija), što odgovara intervalima ponavljanjaod 100-500 godina.
Klizišta u regionu JIE obiĉno se javljaju usled povećane koliĉine padavina, visokih nivoa
podzemnih vodai neplanske gradnje kuća i putne infrastrukture na nagibima, nekontrolisana seĉa
šuma i eksploatacijamineralnih resursa. Na primer, 30% teritorije Srbije je ugroţeno klizištima ili
nekom vrstom masovnogpomeranja zemljišta koje pogaĊa preko 40.000 lokacija.
Od pedesetih do devedesetih godina prošlog veka, u regionu JIE obavljeni su brojni
radovi na kontrolierozija i bujica, što je dovelo do posrednih i neposrednih rezultata. Ti radovi su
znatno smanjili proizvodnjuerozivnih materijala na nagibima i prenos naslaga u hidrografsku
mreţu, kao i unapredili infiltracionoretencionikapacitet zemljišta. Ali, u poslednjih 20 godina
vidljiv je izostanak radova na kontroli erozijai bujica i preventivnih mera koje se tiĉu koncepta
integrisanog upravljanja u bujiĉnim slivovima, usledsmanjene finansijske podrške, neadekvatnog
ili slabo primenjivanog zakonodavstva, gašenja drţavnihorgana i preduzeća nadleţnih za
upravljanje vodnim resursima.
Planovi upravljanja rizicima od poplava
Priprema planova za upravljanje rizicima od poplava (FRMP) neophodna je mera za

delotvornu zaštitu od poplava i odrţivo prostorno planiranje, ali još uvek je u poĉetnoj fazi u
regionu JIE. Preliminarna procena rizika od poplava pripremljena je za celu teritoriju Republike
Srbije i sadrţi: mape podruĉja reĉnih slivova u odgovarajućoj razmeri, opis istorijata poplava;
procenu mogućih štetnih posledica budućih poplava. BiH je propisala metodologiju njihove
pripreme, dok je u Makedoniji priprema prvog plana upravljanja rizicima od poplava u toku.
Brojne opštine u Makedoniji i Srbiji pripremile su operativne planove za zaštitu od poplava u
139
skladu sa postojećim nacionalnim zakonodavstvom. Preliminarna procena rizika od poplava do

sada nije obavljena u Albaniji, meĊutim, ima nekih tekućih aktivnosti (prikupljanje podataka o
poplavama, mapiranje podruĉja podloţnih poplavama). Plan upravljanjarizicima od poplava
izraĊen je za donji tok reka Bojane i Drim, u okviru pilot projekta, ali nema sistematskeizrade za
svaku jedinicu upravljanja. Opštine i RBA na Kosovu* zaduţeni su za pripremu operativnih
planovai odrţavanje postojeće zaštitne infrastrukture.
Neka od glavnih pitanja u preliminarnoj proceni rizika od poplava je monitoring voda i
modelovanje, koje zasada nije dostiglo neophodni nivo u regionu (nedovoljan broj mernih
stanica, posebno na slivovima manjimod 50 km2). Praćenje reţima površinskih voda obavlja se
na 217 stanica u Srbiji, a podzemnih na 415 stanica, reţim površinskih voda u Crnoj Gori prati se
na 21 stanice, reţim površinskih voda u Albaniji na 92 stanice. Pitanja nanosa, kao što su
smanjenje i taloţenje nanosa veoma su zanemarena, uprkos ĉinjenicida je punjenje rezervoara
pijaće vode oĉigledan problem u regionu, dok naslage u reĉnom koritu znatnoumanjuju kapacitet
korita tokom poplava. Sistemi ranog upozoravanja uspostavljeni su tek kod nekoliko vodotokova
u regionu.
Zaštita od poplava
Veoma dobri radovi ureĊenja tokova na rekama sprovedeni su u regionu JIE (deonice
reka Dunav, Sava,Pĉinja, Crni Drim, Ibar, Beli Drim, Bregalnica, Bosna, Trebišnjica, Vardar,
Juţna Morava, Moraĉa, itd.). Brojne velike brane sa veštaĉkim jezerima izgraĊene su radi zaštite
od poplava, sa retenzijom zapremine100 - 800 miliona m3. Crna Gora obezbedila je zaštitu od
poplava na teritoriji od oko 50 km2, za 3 naselja. Albanija ima 860 km nasipa, od kojih je 86 km
obnovljeno u periodu 2011 - 2015. godine. Srbija je obezbedila zaštitu od poplava na teritoriji od
oko 13.260 km2, za 644 naselja, korišćenjem 3.247 km nasipai brojne regulacije reke. Osim toga,
postoje neki negativni uticaji obavljenih radova po ţivotnu sredinu(gubitak veze izmeĊu
površinskih i podzemnih voda usled ureĊenja korita reka, degradacija staništa I biodiverziteta,
znatne promene kod erozije i taloţenja naslaga kao posledica ispravljanja kanala,
gubitakpoplavnih pojasa nakon gradnje nasipa). Radovi na suzbijanju bujica i erozija (ETCWs) u
JIE poĉeli sukrajem XIX veka, ali organizovali se tek oko 1907. U periodu od 1907. do 2015.
godine, obavljeni suznaĉajni radovi, ukljuĉujući tehniĉke radove (zaustavne brane, strukture za
zaštitu obala, ureĊenje bujica) i biotehniĉke radove (pošumljavanje, zaštitne šumske pojaseve,
140
trake za filtriranje mulja, sadnja trave,terasasta i konturna obrada). Prioritet je zaštita naselja i
putnih mreţa od bujiĉnih poplava i kontrola erozijau slivovima i akumulacijama za snabdevanje
vodom.
Uopšteno, zaštita od poplava u regionu još uvek nije na zadovoljavajućem nivou i
pokazuje slabuinstitucionalnu podršku i organizaciju.
6.3.3. Kvalitet vode
Klasifikacija ekološkog statusa vodnih tela

Procenama kvaliteta vode potrebni su sistemi klasifikacije na osnovu bioloških, hidro-
morfoloških,hemijskih i fiziĉko-hemijskih parametara (karakterizacija EU-WFD), kao poĉetna
taĉka za većinu planskihdokumenata. U entitetima BiH, u FBiH se utvrĊuju 4 klase vodnih tela,
u RS 5 klasa vodnih tela (na osnovudve grupe kriterijuma, ekološkog i hemijskog stanja), u
skladu sa lokalnim propisima. Klasifikacija 499vodnih tela u Srbiji obavlja se u skladu sa
karakterizacijom EU-WFD, u pet klasa: (I) odliĉna (II) dobra, (III)srednje, (IV) loša i (V) veoma
loša. Trenutno nema praćenja i klasifikacije vodnih tela u skladu sa DirektivomEU-WFD u Crnoj
Gori, nego samo program sistematskog ispitivanja kvaliteta i kvantiteta vode. Ekološkostanje
vodnih tela u Makedoniji još uvek nije odreĊeno, osim u nekim regionima (podsliv
Prespanskogjezera, podsliv Bregalnice i podsliv Strumice), gde je klasifikacija ekološkog statusa
obavljena u skladusa metodologijom WFD. Albanija primenjuje procene kvaliteta vode
korišćenjem karakterizacije EU-WFD.Kosovo* koristi standarde Klasifikacije kvaliteta vode
UNECE-a, ali još uvek nema uvedene EU WFDstandarde, usled nedostatka kapaciteta i
odgovarajućeg praćenja podataka.
Karta mreže monitoring
U BiH, praćenje kvaliteta vode se sistematski vrši na 58 mernih taĉaka, kao i stanje
kvaliteta vode uveštaĉkim jezerima/jezerima vaţnim za vodosnabdevanje. Sistem za praćenje u
Srbiji ima 140 mernihtaĉaka, koje daju podatke za Srpski indeks kvaliteta vode (SWQI) koji se
izraĉunava sabiranjem devetfiziĉko-hemijskih i mikrobioloških parametara kvaliteta vode.
Praćenje kvaliteta vode u Crnoj Gori obavljase kod površinskih i podzemnih voda na 44 lokacije
uzorkovanja na rekama i 11 lokacija uzorkovanja najezerima. Na glavnim rekama Albanije
141
kvalitet vode prati se na 34 stanice, dok se praćenje jezera obavljana 6 stanica i u jednoj u laguni
Butrinti. Praćenje morske vode pod uticajem urbanih voda obavlja sena 10 stanica, dok se
praćenje podzemnih voda obavlja na 41 stanici. Kosovo* ima mreţu za praćenjepovršinskih
voda koja se sastoji od 54 stanice, bez obuhvaćenog kvaliteta podzemnih voda.
Površinske vode (ekološki i hemijski status)
Velika vodna tela u Srbiji, kao što su reke Dunav, Tisa, Sava, i Drina, zadovoljavaju
kriterijume kvaliteta zaklasu II (dobra). Kvalitet vode u reci Dunav na izlazu iz Srbije znatno je
viši od onoga na ulazu. Slabiji kvalitetregistrovan je mahom u manjim tokovima u centralnoj
Srbiji, kanalima na severu zemlje, kao i u blizinivelikih naselja. Stanje kvaliteta površinskih voda
u Srbiji je relativno dobro, s obzirom na to da se manje od10% otpadnih voda preĉišćava na
odgovarajući naĉin. Izveštaj o kvalitetu površinskih voda (2015) CrneGore navodi da reke u
jadranskom slivu uglavnom imaju dobar kvalitet (reke Moraĉa, Zeta, Cijevna, RijekaCrnojevića i
Bojana), dok u dunavskom slivu neke reke nemaju dobro stanje (reka Ćehotina i njena
pritokaVezišnica), usled zagaĊenosti iz termoelektrane, rudnika uglja, olova i cinka. Reka Lim
ima dobar kvalitetvode u gornjem i srednjem toku, dok nizvodno od Berana kvalitet vode opada
(sadrţi nitrit i fosfat). Nekivodotoci su ugroţeni leti u donjem toku (reka Grnĉar) ili prilivom
zagaĊivaĉa iz naslaga komunalnog otpadai otpadnih voda (reka Tara). Merenja kvaliteta vode u
Albaniji pokazuje da je veoma dobar i dobar kvalitet (I,II klasa) uoĉen na 41,2% od svih mernih
stanica, osrednji (III klasa) na 35,3%, a loš i veoma loš (IV, V klasa)na 23,5%. Rezultati praćenja
fiziĉko-hemijskih parametara u proteklih pet godina na Kosovu* pokazujuda je kvalitet vode
dobar, osim u delovima koji prolaze kroz naselja zbog priliva komunalnih i industrijskihotpadnih
voda. NajzagaĊenija je voda registrovana u nekim delovima toka reka Sitnice i Belog Drima.
Podzemne vode (hemijski i kvantitativni status)

Prirodni kvalitet podzemnih voda u Srbiji priliĉno je neujednaĉen, što je posledica
razliĉitog mineralnopetrografskogsastava, nastanka podzemnih voda i akviferi, starosti vode,
promena vode razliĉitogintenziteta i stoga varira od izuzetnog kvaliteta kome nije potrebna
prerada do vode kojoj je potrebanveoma sloţen postupak tretmana pre upotrebe u javnom
snabdevanju. Prema rezultatima analize, od 34vodnih tela (23%) je potencijalno pod rizikom,
dok se 119 vodnih tela (oko 77%) moţe smatrati da verovatnonije pod rizikom. Dominantan
pritisak za koji se veruje da dovodi do lošeg hemijskog stanja potiĉe odpoljoprivredne aktivnosti
142
i neureĊena kanalizaciona mreţa u gradskim delovima, ali ni drugi negativni uticajise ne mogu
zanemariti, poput deponija komunalnog i industrijskog otpada, koje mogu dovesti do
znatnogzagaĊenja podzemnih voda na lokalu. Praćenje podzemnih voda u Crnoj Gori nije u
skladu sa Okvirnomdirektivom za vode EU i analizirani uzorci pokazuju status od srednjeg do
dobrog kvaliteta. Podzemne vodeAlbanije uglavnom imaju dobra fiziĉko-hemijska svojstva, sa
višim koncentracijama odreĊenih indikatora(Cl, Mg, Na, SO4) u nekim izvorima. TakoĊe, neki
akviferi klasifikuju se kao podruĉja visokog saliniteta.Makedonija i Kosovo* nemaju sistematsko
praćenje kvaliteta podzemnih voda, osim u nekim projektima I istraţivaĉkim aktivnostima.
Preĉišćavanje i ponovno korišćenje otpadnih voda
NepreraĊena komunalna i industrijska otpadna voda glavni je izvor zagaĊenja

površinskih i podzemnihvoda u regionu JIE.
Sedam postrojenja za preradu otpadnih voda funkcioniše u BiH: šest u FBiH i jedno u RS
(obuhvataju 3%stanovništva u FBiH, a 1,43% u RS). Proseĉna koliĉina ukupne proizvodnje
otpadnih voda u BiH (u period 2011 – 2015. godine) dostiţe 95,6 .106 m3, a proseĉna koliĉina
ukupne preĉišćene vode dostiţe 3x4x106m3 (oko 3,6% ukupne proizvodnje otpadnih voda).
Glavni gradski centri u Srbiji (Beograd, Novi Sad i Niš)još uvek nisu izgradili postrojenje za
preradu otpadnih voda. Samo 5 - 10% otpadne vode se preraĊuje, a 20% opština ima pogone za
preĉišćavanje. Preko 50% industrijskih pogona u Srbiji ne preĉišćava otpadnevode, usled
nedostatka adekvatne opreme ili finansijskih sredstava za njihovo odrţavanje.Skoro 50%
ukupnog stanovništva Makedonije nje prikljuĉeno na sistem kanalizacije. Postojeći sistemi
suuglavnom stari, sa znatnim curenjem otpadne vode u zemljište i veoma malo postrojenja za
preradu otpadnihvoda. Većina otpadnih voda izliva se direktno u reke i jezera. Trenutno oko
45% ukupnog stanovništva Crne Gore povezano je na sisteme kanalizacije. Proseĉna koliĉina
ukupne proizvodnje otpadnih vodau Crnoj Gori (godine: 2011, 2014.) iznosi 47,5x106 m3, a
proseĉna koliĉina ukupne preĉišćene otpadnevode za isti period je 20,5x106 m3 (oko 43,1%
ukupne proizvodnje otpadnih voda). Trenutno Albanija ima7 postrojenja za preĉišćavanje
otpadnih voda, a još jedno se gradi. Oko 50% albanskog stanovništvaprikljuĉeno je na sisteme
kanalizacije, uglavnom u gradskim sredinama. Široko i ozbiljno zagaĊenjepriobalja, reka i reĉnih
korita beleţi se usled direktnog izlivanja otpadnih voda u vodna tela. Kosovo* imajedno
postrojenje za preradu gradske otpadne vode sa kapacitetom od oko 8.000 ekvivalent stanovnika
143
I nekoliko malih seoskih postrojenja. Tehniĉka dokumentacija za preradu otpadnih voda već je
spremna zasve veće gradove Kosova*.
6.3.4. Potražnja za vodom
Vodosnabdevanje
Vodni resursi fundamentalan su element vitalnosti infrastrukturnih sistema koji utiĉu na
prosperitet društva.Glavna hidrološka odlika u zemljama/teritorijama JIE je prostorno i
vremenski neravnomerna raspodelavode i znatan nedostatak vodnih resursa u odreĊenim
podruĉjima (delovi Srbije, Kosova*, Makedonije).Ukupno zahvatanje slatke vode (površinske +
podzemne) u toku godine varira od 328,9x106 m3 (BiH,period 2011 - 2013), 263,5x106 m3
(Kosovo*, period 2011 - 2015), 3,710x106 m3 (Srbija, period 2011 -2014) do 109x106 m3 u
Crnoj Gori (2011). Uzimanje vode po stanovniku u opštinama u Albaniji iznosi177,1 m3
godišnje. Korišćenje slatke podzemne vode dominira u BiH (83,2%), Crnoj Gori (81%) i
Albaniji(75%), dok je u Srbiji 13,1% i na Kosovu* 11%. Ukupan broj domaćinstava u BiH
prikljuĉenih na system vodosnabdevanja iznosi 686.149 (FBiH-56% stanovništva, RS-48%, BD-
30%) a ostatak stanovništva imaindividualno snabdevanje iz razliĉitih izvora (plitki bunari,
izvori). Pokrivenost vodosnabdevanjem u Albanijiiznosi oko 80,5% u periodu 2012 - 2015, 70%
na Kosovu*, 89% u Makedoniji, 80% u Srbiji, 60% u CrnojGori. Gradsko stanovništvo u regionu
JIE ima mnogo veći nivo dostupnosti javnih sistema vodosnabdevanjanego seosko. Proseĉni
gubici vode su veoma veliki u regionu JIE, do 60% u Crnoj Gori i 55% na Kosovu*.
Nestašica vode i suša
U svetlu klimatskih promena, region JIE veoma je ugroţen pojavom sušnih perioda
tokom godine, kakobeleţi novija istorija (1997-2016), a što se moţe oĉekivati i u budućnosti. Da
bi se ublaţili negativni efektisuša, posebno onih koje utiĉu na poljoprivrednu proizvodnju i
vodosnabdevanje, upravljanje vodama morase vršiti primarno na osnovu stalnog istraţivanja
promena u ciklusu padavina i evapotranspiracije. Sledećikorak treba da definiše ekološke uslove
i izradi planove upravljanja za sušne periode u osetljivim regionima.Problem suša evidentan je u
regionu JIE i utiĉe na poljoprivrednu proizvodnju, vodosnabdevanje, kao i povezane pojave
(šumske poţare, biljne bolesti). Ozbiljne suše prouzrokovale su ogromnu štetu poljoprivredi
144
u BiH i Srbiji, 2000, 2003, 2007 i 2011. Velika podruĉja u središnjem delu Makedonije sa
proseĉnimgodišnjim padavinama manjim od 500 mm izuzetno su ugroţena sušama i procesom
dezertifikacije, kao ijugoistoĉna podruĉja Srbije. Procenjena šteta po ratarsku proizvodnju u
Crnoj Gori, naneta sušama, iznosi30-60% oĉekivanih prinosa.
Navodnjavanje
Region JIE ima veliki potencijal za navodnjavanje velikih površina (preko 2 miliona
hektara), ali efikasnonavodnjavanje obavlja se na mnogo manjoj površini. Mnogo postojećih
sistema navodnjavanja ne koristise zbog neadekvatnog odrţavanja, nezainteresovanosti vlasnika
i korisnika, kao i nedostatka finansijskihsredstava. Prema raspoloţivim podacima, samo 8.875 ha
zemljišta u BiH pokriveno je sistemimaza navodnjavanje. Srbija ima samo 42.000 ha zemljišta
obuhvaćeno navodnjavanjem, dok podruĉjepodesno za to obuhvata oko 1,9 miliona ha.
Makedonija ima 106 manjih i većih sistema navodnjavanjakoji obuhvataju 163.693 ha plodnog
obradivog zemljišta (49,9% podruĉja koje se moţe navodnjavati).Navodnjavana površina u
Crnoj Gori predstavlja manje od 3% ukupnog poljoprivrednog zemljišta, a odtoga samo oko 12%
ima moderne sisteme navodnjavanja. Procenjenih 360.000 ha u Albaniji opremljeno jeza
navodnjavanje, ali samo 72.000 ha plodnog zemljišta se navodnjava. Od ukupno 57.100 ha
površine kojase moţe navodnjavati na Kosovu*, 22.880 ha poljoprivrednog zemljišta efektivno
je navodnjavano (2014).
6.4. Stanje zemljišnih resursa u JIE

Informacioni sistem o zemljištu još uvek nije uspostavljen u većini zemalja/teritorija JIE.
U nekima, kaošto je Albanija, nema podataka na nacionalnom nivou u vezi sa karakteristikama
zemljišta, ukljuĉujućidubinu, strukturu, teksturu, vlaţnost, dubinu humusnog sloja, itd., dok u
drugima podaci postoje samou vezi sa nekim karakteristikama zemljišta (Kosovo*, Crna Gora,
Srbija). Informacioni sistem o zemljištuuspostavljen je samo u Makedoniji 2015. godine. Ovaj
sistem prikuplja podatke za sledeće aspekte: tipovizemljišta, administrativne podele, pH
vrednosti, mapa organske materije, CaCO3, sadrţaj gline, praha I peska, pogodnost zemljišta.
Većina zemalja u regionu ima digitalizovanu kartu zemljišta za celu teritoriju, a neke od
njih imaju digitalnukartu zemljišta samo za mali deo teritorije. Novi sistem klasifikacije
zemljišta u BiH, prema FAO klasifikacijisa svim informacijama sada je dostupan u GIS formatu.
145
Sistem klasifikacije zemljišta u Srbiji zasnovan jena genetskim principima i ne odgovara

kriterijumima Svetske referentne baze za zemljišne resurse (WRB).
Zemlje/teritorije JIE karakteriše pedološka raznovrsnost koja je posledica dugog i
sloţenog procesa uraznim geološkim, klimatskim, vodenim i vegetacionim uslovima. U tom
regionu automorfna zemljištaobuhvataju većinu teritorije (u BiH i Srbiji preko 80% teritorije),
hidromorfna zemljišta zauzimaju manjepovršine, dok se halomorfno zemljište javlja u
neznatnom procentu. Najĉešći tip u BiH je kalkomelanosol(21%), distriĉni kambisol,
kalkokambisol itd.; u Makedoniji najzastupljeniji su: šumski kambisoli (16%),fluvisoli formirani
na naslagama proluvijalnog sedimenta itd., na Kosovu*: kambisol (oko 42%), rankeri,vertisoli
itd., u Srbiji: kambisoli (distriĉni kambisoli 32%, eutriĉni kambisoli 5,5%), ĉernozem (15%),
vertisoli(8,5%), ranker (7,4%), itd.; i u Crnoj Gori: stenovita podloga (litosoli i regosol),
kalciferno - dolomitsko tamnozemljište, rendzine, rankeri itd. U Albaniji, klasifikacija zemljišta
obavljena je u skladu sa taksonomijomzemljišta Ministarstva poljoprivrede SAD (USDA), dok je
u drugim zemljama klasifikacija uraĊena po FAOklasifikaciji zemljišta i u skladu sa
kriterijumima Svetske referentne baze za zemljišne resurse (WRB).
6.4.1. Degradacija zemljišta
Glavni procesi povezani sa gubicima i degradacijom zemljišta u zemljama/teritorijama

JIE su sledeći:degradacija fiziĉkih svojstava zemljišta, hemijsko (salinizacija, acidifikacija i
osiromašenje sa nutrijentima),biološka degradacija i gubici zemljišta (usled erozije zemljišta i
klizišta). Erozija zemljišta jedan je odnajĉešćih vidova degradacije zemljišta što potvrĊuje
ĉinjenicu da je pribliţno 1,3 miliona km2 Evropeugroţeno erozijom (uzimajući u obzir drţave
ĉlanice EU), sa procenjenim gubitkom zemljišta od 2,64 t po hektaru godišnje (Jones et al., 2012,
Panagos et al., 2015). Evropska srednja vrednost je 3,5 t po hagodišnje, dok su ukupni gubici
zemljišta (proizvedeni nanos) 1973x106 tona. Proseĉni gubici zemljišta uzemljama Zapadnog
Balkana su 7,13t po ha godišnje (maksimum je u Albaniji, 18,7 t/ha), a ukupni gubicizemljišta
(proizvedeni nanos) su 141x106 tona. To ĉini 7,6% ukupnih gubitaka zemljišta u Evropi
(Blinkov, 2015).
U Jugoistoĉnoj Evropi, zemljištu prete procesi degradacije od kojih su najprisutniji
procesi erozije razliĉitogintenziteta. Erozija vodom dominira u celoj oblasti. Da bi se utvrdio
gubitak zemljišta u zemljama EU, koristese razliĉite metode, poput USLE, RUSLE, PESERA, i
146
drugi. Neke drţave (uglavnom zemlje/teritorije JIE:Srbija, Crna Gora, Makedonija, Kosovo*), da
bi odredile stanje erozije i izraĉunale gubitke zemljišta, koristemodel koji je razvio Gavrilović
(Gavrilović, 1972) kao osnovni model za procenu intenziteta erozije zemljišta.Prema
raspoloţivim kartama erozije, 35,55% teritorije Srbije pod uticajem je erozije najviše kategorije
(I-III),55,5% teritorije Kosova*, i 36,65% teritorije Makedonije.
Tabela 33. Erozija zemljišta u nekim zemljama/teritorijama regiona

(Izvor: Nacionalni izveštaji -Deo B).
% teritorije pod I, II i
Ukupna prosećna godišnja Specifiĉna godišnja
Zemlja – teritorija III kategoriji po
erozija (mil. m3) erozija (m3xkm2)
Gavriloviću
Kosovo* - - 55,9%
Makedonija 17 685 36,65%
Srbija 37,3 422 35,55%
BiH 16,5 323 -
Ukupna proseĉna godišnja bruto erozija u Srbiji dostiţe 37.249.975,0 m3, tj. specifiĉna
godišnja bruto erozijaiznosi 421,57 m3×km-2 dok je godišnji transport nanosa 9.350.765,0 m3 i
specifiĉni godišnji transport nanosaje 105,80 m3×km-2. Ukupna godišnja erozija u Makedoniji je
oko 17 miliona m3 ili 685 m3/km2 godišnje, saoko 7,5 miliona m3 ili 303 m3/km2 godišnje.
Na nacionalnom nivou, svake godine 8 - 24 tona po hektaru erodira i spušta se u more ili
puni rezervoare(ukljuĉujući rezervoare hidroelektrana) ĉime u velikoj meri smanjuje njihov
kapacitet u Albaniji (48% bezerozije, 16% malo erozije (>3 tona po hektaru godišnje), 12%
proseĉna erozija (3 -12 tona po hektaru),14% visoka erozija (12 - 60 tona po hektaru godišnje). U
odnosu na kategorizaciju po Gavriloviću, moţese smatrati da je 26% teritorije Albanije izloţeno
srednje do snaţnoj eroziji, pri ĉemu 75% poljoprivrednogzemljišta. Osim ovih podataka, mnogi
autori su analizirali gubitke zemljišta u okviru meĊunarodnih projekatau Albaniji. Prema Zduliju
i ostalima (2001) procenjene vrednosti erozije zemljišta variraju od 32 do 185 t/ha-1. GraĊani
(2006) navodi da je maksimalni intenzitet erozije u Albaniji 510 t/ha×y u Đirokastri.
Ukupna proseĉna koliĉina sedimenata stvorenih na teritoriji RS BiH godišnje je
16.518.031 m³ ili 323 m³/km². Nova Karta erozije u RS izraĊena je u dve faze (prestrukturiranje
mape erozija i inovacija karte erozija)tokom 2011. Strategija upravljanja poljoprivrednim
zemljištem FBiH utvrĊuje da je neophodno planirati I graditi barem deset mernih stanica za
147
eroziju zemljišta, ali i koristiti teoretske metode kao što je metodaUSLE za predviĊanje
intenziteta erozije na podruĉju FBiH, kao i izradu karata erozije i klizišta.
6.4.2. Monitoring zemljišta
Funkcionalan sistem monitoringa zemljišta u zemljama JIE, meĊutim, još nije

uspostavljen. Sistemiizveštavanja o praćenju kvaliteta zemljišta u BiH u procesu je
uspostavljanja u skladu sa EEA indikatorimai EIONET zahtevima. U Crnoj Gori, na primer,
postoje dva tipa monitoringa zemljišta: monitoring zagaĊenjazemljišta opasnim materijama i
monitoring kvaliteta zemljišta. Kosovo* još uvek nije razvilo sistem zamonitoring zemljišta, te
nedostaju podaci o kvalitetu zemljišta. U Makedoniji ne postoji sistem za monitoringzemljišta.
Karakteristike profila zemljišta u ovoj zemlji analizirani u prošlosti predstavljeni su u
informacionomsistemu zemljišta. Nacionalna agencija za ţivotnu sredinu Albanije vodi izvesno
praćenje erozije zemljištai zagaĊenja zemljišta na posebnim ţarištima, a Agencija za zaštitu
ţivotne sredine Srbije nadleţna je zaprofesionalne aktivnosti koje se odnose na prikupljanje
podataka i izradu indikatora za eroziju zemljišta i sadrţaj organskog ugljenika u zemljištu.
Nacionalni izveštaji daju pregled korišćenja zemljišta. Sve zemlje/teritorije koriste bazu
podataka CORINEda bi odredile korišćenje zemljišnog pokrivaĉa. U izveštajima, za svaku
zemlju/teritoriju, dati su trendovipromena u korišćenju zemljišta. Postoji trend smanjenja
poljoprivrednih površina i podruĉja pod šumamau svim izveštajima.
Tabela 34. Korišćenje zemljišnog pokrivaĉa prema trećem nivou klasifikacije CORINE
baze podataka (2000-2012) (Izvor: Nacionalni izveštaji - Deo B)
Albanija BiH Kosovo* Makedonija Crna Gora Srbija

Šumarstvo 37 39 57 40 45 29
Pašnjaci 15 8,3 - 25 - 13
Poljoprivreda 24 22,1 40 26 37 46
Drugo zemljište 24 30,6 3 9 18 12
U zemljama/teritorijama JIE razvijena je metodologija za praćenje rezervi organskog

ugljenika i sadrţajorganskog ugljenika u zemljištu. U nekim zemljama (Albanija, Srbija)
sprovedene su studije o utvrĊivanjui praćenju sadrţaja organske materije u zemljištu za posebne
oblasti, ali merenje se ne vrši sistematski I vrednosti nisu relevantne za celu teritoriju zemlje.
148
Procena ukupne koliĉine i sadrţaja ugljenika u zemljištu obavlja se korišćenjem podataka

koje priprema JRCEvropske komisije (za Bosnu i Hercegovinu). Vrednosti sadrţaja organskog
ugljenika, koje se predstavljajuu nacionalnim izveštajima nekih zemalja, ili gde postoje indicije
da postoje, rezultat su razvoja istraţivaĉkihprojekata koje finansira EU na nacionalnom nivou.
U većini zemalja/teritorija JIE, obavljaju se istraţivanja i praćenja kontaminiranih
lokacija. Kontaminiranelokacije u Albaniji se, po projektu, definišu kao ţarišta, dok se broj
kontaminiranih lokacija koje se praterazlikuje od zemlje do zemlje. Najveći broj kontaminiranih
lokacija (422) prati se u Srbiji, dok u drugimzemljama/teritorijama ovaj broj varira od 52 (sada
36), 91 (Bosna i Hercegovina), 110 (Kosovo*) do velikogbroja koji se odnosi samo na deponije
(Makedonija). Poseban problem u BiH predstavljaju minska polja idrugo zagaĊenje zaostalim
eksplozivnim sredstvima.
6.5. Društveno-ekonomski aspekti i glavni izazovi
6.5.1. Zaposlenost u šumarskom sektoru
Jedan od društveno-ekonomskih indikatora za razvoj šumarstva je broj zaposlenih. U

zemljama/teritorijamaJIE, u sektoru šumarstva, broj zaposlenih kreće se od 395 (Crna Gora) do
9.238 (BiH). Crna Gora ima najniţibroj zaposlenih, što je srazmerno površini pod šumama, sa 94
inţenjera šumarstva, 163 kvalifikovana ivisokokvalifikovana radnika i 138 ostalih zaposlenih.
MeĊutim, zaposleni u šumarskom sektoru Crne Goresu u najvećem broju starije osobe, sa
prosekom od 55 godina. Ukupno, broj zaposlenih u industrijama kojese oslanjaju na šume u
Crnoj Gori u poslednje vreme je oko 1.985, od ĉega je najveći broj zaposlenih uoblasti
drvnopreraĊivaĉke industrije i proizvodnje drveta, plute, slame. Najveći broj zaposlenih u
sektoruima Bosna i Hercegovina (9.238 u 2014. godini). DrvnopreraĊivaĉka industrija u ovoj
zemlji zapošljava21.005 osobe, od kojih se 12.235 bavi drvetom i proizvodima od drveta, a
6.570 osobe su zaposlene uproizvodnji nameštaja.
Prema Vladinoj odluci o prenosu šuma na opštine u Albaniji, zahteva se da opštine u
svojim administracijamazaposle ukupno 982 osobe na radna mesta šumarskih inţenjera (404),
šumarskih tehniĉara (278) iadministrativnih i drugih radnika (300). Nisu sve opštine ispoštovale
ovu odluku o zapošljavanju. Brojšumarskih i firmi oslonjenih na šume u ovoj zemlji je 1.978,
dok je najveći broj u proizvodnji nameštajaDrvnopreraĊivaĉki sektor na Kosovu* umnogome se
zasniva na proizvodnji sa domaćim i uvoznimmaterijalima i polugotovim proizvodima. Ukupan
149
broj zaposlenih bio je 3.293 u 2015. godini. Najveći brojzaposlenih angaţovan je u industriji
nameštaja.
Javno preduzeće Makedonske šume ima ukupno 2.232 zaposlena. Prema struĉnoj spremi,
ima ih 427 saVSS (uglavnom inţenjeri šumarstva),74 sa VŠS, 1.140 sa diplomom srednje škole
(uglavnom šumarskitehniĉari) i 591 sa završenom osnovnom školom (šumari). Po zvaniĉnoj
statistici 7.000 ljudi direktno jezaposleno u šumarstvu i sektoru šumarske industrije. Posredno,
ovaj sektor pruţa mogućnosti zapošljavanja(sa pola radnog vremena) za još 35.000 – 40.000
ljudi putem efekta umnoţavanja. Desetine hiljada ljudi ţiviod šumarske industrije. Javno
preduzeće potpisuje ugovore sa preko 200 malih preduzeća za usluge kaošto su seĉa, transport
drvnih sortimenata, što znaĉi da ona jaĉa preduzeća.
Zapošljavanje u šumarskom sektoru Srbije istiĉe veliku raznovrsnost obrazovnih profila,
od šumarskihtehniĉara, inţenjera, do pravnika, ekonomista i ekologa. Uz to, na listi su i šumari ,
ali njihov broj moţeda varira u zavisnosti od direktnog angaţovanja iz raznih privatnih firmi i
preduzetništva. Ukupan brojzaposlenih je 7.636 i po struĉnoj spremi tu spada 1.527 inţenjera
šumarstva, 3.054 šumarskih tehniĉara,1.145 kvalifikovanih i visokokvalifikovanih radnika i
1.910 administrativnih i drugih radnika. Na kraju2016. godine, ukupan broj zaposlenih u drvnoj
industriji i proizvodnji nameštaja bio je 30.754 (15.552 upreradi drveta; 15.222 zaposlenih u
proizvodnji nameštaja), sa porastom od 2.262 zaposlena (7,9%), uporeĊenju sa krajem 2015.
godine. Drvna industrija je industrijski sektor sa više komparativnih prednostijer se proizvodnja
zasniva na domaćoj sirovinskoj osnovi. Krajem 2016. godine, ukupno 4.133 poslovnihsubjekata
bilo je aktivno u drvnoj industriji Srbije, od kojih 2.540 firme (1.786 u preradi drveta; 754
uproizvodnji nameštaja) i 1.593 aktivna preduzetnika.
6.5.2. Struktura zarade i prihodi državnih šumarskih preduzeća
Zemlje/teritorije JIE imaju relativno veliki udeo drţavnih šumarskih preduzeća. Postoji
zajedniĉki imenilac,a to je da ova preduzeća imaju razliĉite funkcije, izmeĊu ostalih i socijalnu
dimenziju, a profit koji ostvarujunije veliki za razliku od drţavnih šumarskih preduzeća u
Zapadnoj Evropi.
Glavni prihod šumarskog sektora u Albaniji sastoji se od prodaje drvne graĊe, nedrvnih
šumskih proizvoda,lovaĉkih dozvola i zakupa teritorija. Podaci za 2015. godinu nedostaju usled
strukturnih promena ušumarskom sektoru. Ukupni prihodi od šumarske delatnosti u 2013. i
150
2014. godini pribliţno su 2.000.000,00EUR. Najveći udeo prihoda je od prodaje drveta. Podaci
pokazuju drastiĉan pad u prihodima od prodajedrveta, što se moţe pripisati neizvesnosti u
razvoju ovog sektora i ĉekanju na završetak reforme šumarskogsektora. Najveći udeo od ostalih
prihoda ima lov.
Javna šumarska preduzeća u BiH formirale su vlade i skupštine opština. Finansijski
rezultati javnihšumarskih preduzeća u RS i FBiH za period 2013 – 2015. godine predstavljeni su
u nacionalnom izveštaju.Moţe se zakljuĉiti da javna šumarska preduzeća, prema zvaniĉno
raspoloţivim podacima iz 2014. godine,kako za FBiH tako i u RS imaju negativne finansijske
rezultate. U 2015. godini situacija je bila ista za FBiH,dok je u RS javno preduzeće Šume
Republike Srpske prijavilo pozitivne finansijske rezultate od preko 5miliona EUR. Analiza
strukture prihoda jasno pokazuje da je primarni proizvod javnih šumarskih preduzećadrvo, dok
prihodi iz ostalih izvora nisu dostigli zadovoljavajući nivo, posebno u RS gde je 2015.
godineprijavljeno 943.664 EUR, dok je u FBiH za isti period prijavljeno 7.143.416,00 EUR.
Analiza obima i strukture prihoda ostvarenih u šumarskom sektoru na Kosovu* pokazuje
da su glavniprihodi ostvareni kroz zakup šumskog zemljišta, zatim prodajom drveća pre seĉe
(vrednost prava na seĉu)i naplate tehniĉkih i savetodavnih usluga pruţenih privatnim vlasnicima
šuma. Prihodi od prodaje drvećadaleko su ispod optimalnih, kao rezultat veoma ograniĉene
koliĉine drvne mase legalno poseĉene u javnimšumama. Rezultati dobijeni iz raznih studija i
projekata na Kosovu* pokazuju da je koliĉina neprijavljenoposeĉene drvne mase daleko veća od
legalno seĉene drvne mase. Ukupni prihodi bili su 1.331.700,00EUR u posmatranom periodu,
dok je 2014. godine bruto gubitak bio 268.981 EUR.
U Makedoniji, godišnja potraţnja drva za ogrev je oko 800.000 m3, a potraţnja se
uglavnom podmirujeproizvodnjom drveta za ogrev iz drţavnih i privatnih šuma. Drvna industrija
preraĊuje oko 100.000 –120.000 m3, što dolazi iz šuma, ali usled deficita u resursima koji
Makedonija ima u industrijskom drvetuĉetinarskih vrsta, uvoz je mnogo veći od proizvodnje.
Proizvodnja drveta za ogrev i tehniĉkog drvetazahteva angaţovanje radne snage za seĉu,
snabdevanje i prevoz, a prihodi pokrivaju njihove zarade.
Do sada su šume u drţavnom vlasništvu Crne Gore izdavane na korišćenje putem
koncesija pravnimlicima. U 2016. godini realizovalo se 18 ugovora, sa ukupnom bruto
zapreminom drveta od 247.694m3.Ukupni prihodi šumarskog sektora bili su 4.569.300,00 EUR u
posmatranom periodu, dok su za 2013. I 2015. godinu prikazani kao bruto gubici. Uz to, drvo iz
151
drţavnih šuma moţe se, u skladu sa programomgazdovanja šuma i operativnim projektom, dati
stanovništvu seoskih sredina za sopstvene potrebe. Utu svrhu, bruto koliĉina drveta koje bi se
dalo 2016. godine iznosila je 63.229m3 (15.728m3 ĉetinarskih I 47.501m3 širokolisnih). Drţavne
šume mogu se ustupiti na korišćenje prodajom drveća (godišnje), što je,prodajom drvnih
sortimenata, u skladu sa programom gazdovanja šumom, odnosno operativnim projektom.
Tender za 2016. godinu raspisan je za 167.759m3 drveta (85.919m3 ĉetinara i 81.839m3
širokolistih).
Na osnovu podataka javnih šumarskih preduzeća u Srbiji, oĉigledno je da većinu prihoda
imaju od prodajedrveta (od 92% do 98%). Ostali prihodi su uglavnom vezani za nedrvne šumske
proizvode i subvencije.Ukupni prihodi u šumarskom sektoru Srbije bili su oko 77.200.000 u
periodu 2013 - 2015. godine. Javnašumarska preduzeća prikazuju bruto gubitak od -1.170.000
EUR u 2014. godini.
6.5.3. Javno i meĊunarodno finansiranje i ulaganje
Tokom perioda 2010 - 2014. godine iz drţavnog budţeta Albanije uloţeno je 3.693.000
EUR u merepošumljavanja i oko 1.168.000 EUR u aktivnosti proreĊivanja šuma sa proseĉno
1.215 miliona EUR godišnje. Najvaţniji projekat za šume je Projekat usluga u ţivotnoj sredini sa
ukupnom vrednošću od oko 17.000.000EUR. Većina vaţnih ishoda ovog projekta obuhvata novu
šumsku inventuru, šumski informacioni sistem i registar svih šumskih poseda. TakoĊe obuhvata i
grantove za šumarske aktivnosti malog obima.
Glavni strani investitori u šumarskom sektoru BiH su Svetska banka, FAO i EU sa
najvećim ulaganjimau nacionalnu šumsku inventuru, projekte za odrţivo gazdovanje šumama i
obnovljive šumske resurse. Izdrţavnog budţeta BiH uloţeno je oko 10 miliona EUR
(pošumljavanje, plan gazdovanja, itd.).
Aprila 2012. godine, Vlada Kosova* usvojila je srednjoroĉni okvir budţetske potrošnje
za period 2013 - 2015. godine, sa detaljima pojedinaĉnih agencija i sektora. U funkciji toga,
Vlada Kosova* je opredelila900.000 EUR godišnje za šume, od ĉega 350.000 evra za
pošumljavanje šumskih podruĉja, a 550.000 EUR za izradu planova gazdovanja. Za 2015.
godinu je, meĊutim, iznos smanjen na 700.000,00 EUR. Zemlje i organizacije koje su u najvećoj
meri finansirale šumarski sektor Kosova* bile su: Finska, Švedska,Norveška, FAO, EU-Twining,
152
CNVP Holandije, EU, Nemaĉka, SAD i druge zemlje. Šumarski sektor dobioje meĊunarodnu
podršku tokom 2010-2015. godine u iznosu od 9.799.778 EUR.
Trenutno nema meĊunarodnog finansiranja u šumarstvu u Crnoj Gori, kao ni javnog
finansiranja infrastructure za iskorišćavanje šuma, putne infrastrukture i ljudskih resursa.
Ugovorom o koncesiji potpisanim izmeĊukoncesionara i Uprave za šume, koncesionar je
odgovoran za šumsku i putnu infrastrukturu i odrţavanjeputeva.
Javno finansiranje u sektoru šumarstva u Srbiji koje iznosi oko 6,58 miliona EUR,
uglavnom je orijentisanoka putnoj i infrastrukturi za iskorišćavanje šuma (ukljuĉujući i
silvikulturu), sa snaţnim uticajem na private šume, kao i lov. Pomenuto finansiranje/subvencije
deo su godišnjeg procesa kroz takozvani „šumski fond’i putem finansijskih izvora za zaštitu i
unapreĊivanje šuma. MeĊunarodne investicije u šumarskom sektoruSrbije u proteklom periodu
iznosile su oko 4.000.000 EUR.
6.5.4. Šumski proizvodi i usluge
Glavni šumski proizvod u Albaniji je drvo za prodaju i to je glavna stavka u prihodima od

šumskih usluga(889.000 EUR u 2014). Uz to, podruĉja pod šumama daju razne nedrvne šumske
proizvode (NWFP) (lekovitobilje, peĉurke, šumsko voće, šišarke, itd.), koji su 2014. godine
doprineli sa 10.000 evra prihoda. U odnosuna šumske usluge, ne preduzimaju se nikakvi
marketinški napori za proizvode i usluge. Nema još uvek nijedne ekosistemske usluge plasirane
na trţište. Projekat usluga u ţivotnoj sredini podrţava uspostavljanješeme plaćanja za
ekosistemske usluge za kontrolu erozije u vaţnim hidrološkim basenima (hidroelektrane i
vodosnabdevanje).
U BiH, šuma i šumski proizvodi i dalje su glavni izvor prihoda, dok su proizvodi NWFP i
dalje nedovoljnozastupljeni sa manje od 5% u ukupnoj vrednosti trţišno planiranih proizvoda.
Vrednost glavnih proizvodana trţištu 2015. godine za drvo i proizvode od drveta bila je
175.297.658 EUR, a za NWFP 8.087.080 EUR.Podaci za glavne proizvode na trţištu
ekosistemskih usluga nisu raspoloţivi kad je reĉ o BiH.
Nedrvni šumski proizvodi (NWFP) deo su većeg sub-sektora (hortikulture) na Kosovu*.
Udeo NWFP usektoru agrobiznisa trenutno se procenjuje na manje od 10%. Ukupna trţišna
vrednost NWFP proizvodaprocenjuje se na blizu 10.000.000 EUR godišnje, dajući veliku dodatu
vrednost od polupreraĊevina i usluga prikupljanja i sabiranja. Izveštaji govore o 13 razliĉitih
153
preduzeća koja posluju u ovom pod-sektoruKosova*, sa godišnjim prometom od 50.000 do

2.500.000 EUR. Većina preduzeća zapravo prodaje 100tona godišnje, dok samo nekoliko
vodećih firmi trguje koliĉinom većom od 200 tona peĉuraka i drugihNWFP proizvoda godišnje,
sa realizovanim prometom od 1.000.000,00 EUR po firmi.
U Makedoniji usluge koje dolaze od šuma nisu procenjene. Svake godine deo
stanovništva sakupljašumske proizvode i koristi ih za liĉnu upotrebu ili prodaju. Sakuplja se
nekih 50 vrsta peĉuraka, a godišnjiizvoz dostiţe oko 320 tona, što je u vrednosti od oko
1.900.000 EUR. Od biljnih vrsta – lekovitog bilja,izvozi se oko 1.100 tona, vrednosti oko
1.300.000 EUR. Otkup i izvoz obavlja nekoliko preduzeća. Odšumskog voća, istiĉe se
borovnica, koja je 2001. godine izvezena u obimu od 83 tona i vrednosti od 76.786EUR.
Kestenje se sakuplja u koliĉinama od 250 tona godišnje. Obuhvaćeni su i glog, maline, kupine,
dreni crni trn. Uz to, divlje jabuke, kruške, trešnje, višnje traţeni su kao dodaci u voćnim
ĉajevima (Strategijabiodiverziteta RM).
Glavni šumski proizvod Crne Gore je drvo (prodaja dostiţe 89.645m3) i vrednost robe na
trţištu u 2015.godini dostigla je 9.979.000 EUR. Vrednost robe iz drvne industrije na trţištu je
157.000 EUR i ĉini samomali procenat ukupno plasirane robe na trţištu. Sliku trţišne vrednosti
drva za ogrev nismo primili odMONSTAT-a. Uz to, po gruboj proceni godišnji prihodi ruralnog
stanovništva koji potiĉu od NWFP-adostiţu oko 5.000.000 EUR.
Koliĉina i vrednost glavne trţišne robe, ukljuĉujući NWFP, predstavljaju znaĉajan prihod
za ljude u ruralnimpodruĉjima u Srbiji. Vrednost šumskih ekosistemskih usluga koje se nude na
trţištu, kao što su oĉuvanjebiodiverziteta, rekreativne funkcije, zaštitne funkcije i istorijske
vrednosti, ne moţe se proceniti odvojeno,zbog posebnog obrasca raĉunanja, nego se prikazuje
kao ostale vrednosti u bilansima stanja preduzećaza šumarstvo. Uopšteno gledano, u Srbiji
plaćanje za ekosistemske usluge PES) nije vrednovano i nije deoraĉunice koristi od šuma. Na
osnovu podataka razliĉitih nešumskih dobara i proizvoda, koji se koriste uSrbiji, kao i mesta na
trţištu, najinteresantniji su divljaĉ i proizvodi od divljaĉi (trofeji, meso, drugi
proizvodiţivotinjskog porekla) koji donose vrednost veću od 16.500.000 EUR za 2010. godinu.
Peĉurke, šumskovoće, bilje i drugi delovi biljaka su drugi najvaţniji jer njihova vrednost dostiţe
skoro 13.700.000 EUR, doksu jelke donele 1.830.000 EUR. Prodaja divljeg meda je donela
13.700 EUR prihoda.
154
6.5.5. Doprinos šumarskog sektora BDP-u
Teško je izmeriti znaĉaj šumarskog sektora jer se ĉesto prepliće sa razliĉitim sektorima
(poljoprivreda,industrijske grane). Stoga je izazov pronaći uporedive podatke.
Doprinos šumarskog sektora BDP-u u Albaniji se ne raĉuna zasebno. Doprinos šumarstva
BDP-u zbirnose prikazuje sa poljoprivredom i ribarstvom. Isto vaţi i za doprinos drvoprerade i
industrije papira, kojase raĉuna kao deo celokupnog industrijskog sektora. S obzirom na to, teško
je reći koliko sam šumarskisektor daje i izraĉunati njegov stvarni doprinos BDP-u.
Nacionalni BDP u Bosni i Hercegovini u stalnom je porastu u periodu 2000-2015.
godine, dok doprinosšumarstva, seĉe i srodnih usluga po doprinosu BDP-u ne prati taj trend.
Celokupan udeo u BDP-u opadau periodu 2000-2009. godine, a nakon globalne ekonomske krize
javlja se lagan rast, tako da je udeo u BDP-u 2015. godini bio nešto manje od 1%.
Trenutno nema zvaniĉnih podataka o dodatoj vrednosti šumarskog sektora na Kosovu*.
MeĊutim,procenjuje se da 4 -8% BDP-a moţe biti doprinos šumarskog sektora u budućnosti, s
obzirom na povoljneuslove. U 2009. godini je procenjeno da je udeo šumarskog sektora u BDP-u
oko 2,5 – 3,5%, (REC, 2009).Pretpostavka je da bi šumarske delatnosti mogle da ostvare dodatu
vrednost od 20 do 40 miliona evra.
Šumarstvo u Republici Makedoniji je privredna grana koja doprinosi sa 0,3 do 0,5%
BDP-u. Mada, ukolikobi se valorizovale njegove multifunkcionalne vrednosti, doprinos u BDP-u
zemlje mogao bi da bude znatnoveći. Udeo šumarske industrije (primarna i sekundarna prerada
drveta, nameštaj, celuloza i papir) u BDP-uprocenjuje se na 2,5-3%. Ovi podaci se mogu
prikupiti iz nekih internih izveštaja relevantnih preduzeća i ustanova.Po gruboj proceni, udeo
šumarstva i drvne industrije u BDP-u Crne Gore je nešto manji od 2%, što je sliĉnoSloveniji, ali
je malo u poreĊenju sa 3 % u celoj EU. Po klasifikaciji MONSTAT-a, šumarstvo, poljoprivredai
ribarstvo u Crnoj Gori ĉinili su 11,3% 2000. godine, a 7,2% 2007. godine.
Po Republiĉkom zavodu za statistiku Srbije, direktan ekonomski doprinos šumarstva
2015. godine bio je0,24% BDP-a, a ukljuĉivanjem šumarske industrije doprinos se popeo na
2,6%. Realnija procena, koja uobzir uzima znaĉajan deo neprijavljene (ponekad nelegalne)
proizvodnje, kao i podsticaje, u smislu sniţenihcena sirovina za drvnu industriju koje se prodaju
šumarskoj industriji, bila bi da je doprinos šumarstva oko1,0%. MeĊutim, ova procena ne uzima
u obzir kljuĉnu ulogu šuma u oĉuvanju zemljišta, vodosnabdevanja,staništa i odrţavanju
155
izuzetnog biodiverziteta zemlje, niti bliske odnose šumarstva sa drugim granama,poput

poljoprivrede i turizma.
6.5.6. Trgovinski bilans
Za region JIE se s jedne strane moţe reći da stvara malo dodate vrednosti jer uglavnom
izvozi sirovine(drvo, nedrvne šumske proizvode). S druge strane, sve veća potreba za drvetom
još uvek je glavni faktor unacionalnim trgovinskim bilansima.
Albanija uvozi većinu robe od drveta osim drva za ogrev. MeĊutim, to će se takoĊe
promeniti u bliskojbudućnosti s obzirom na primenu desetogodišnje zabrane seĉe. Zabrana seĉe
utiĉe na sve komercijalnedelatnosti iskorišćavanja šuma. Jedino je dozvoljeno prikupljanje drva
za domaćinstva i javne ustanove. Od2012. godine odvija se izvoz peleta od drveta, novog
proizvoda za albansku drvopreraĊivaĉku industriju.Razvoj ovog proizvoda definitivno moţe da
unapredi efikasnost zagrevanja kod peći u domaćinstvima i smanji celokupnu potraţnju za
ogrevom. Glavni izvozni proizvodi obuhvataju drvo za ogrev, ćumur i rezanodrvo. Glavni
uvozni proizvodi su ploĉe i rezano drvo.
Podaci o trgovinskom bilansu BiH postoje samo za 2010. i 2011. godinu (pominju se u
izveštaju Izglediindustrije BiH u sektorima drvopreraĊivaĉke i metalopreraĊivaĉke industrije
2012). Moţe se videti da susvi pod - segmenti dvopreraĊivaĉke industrije orijentisani na izvoz.
DrvopreraĊivaĉki sektor BiH ima istih petvodećih trţišta za izvoz. Glavno izvozno trţište za celu
drvopreraĊivaĉku industriju je Nemaĉka sa udelomod 26% ukupnog izvoza (110.848.000 EUR),
zatim Hrvatska sa 20%, Italija sa 14% i Austrija i Slovenijasa 7%, odnosno 6%. U 2011. godini
je ukupna proizvodnja drvopreraĊivaĉke industrije bila vredna 512.774.000 EUR, dok je za izvoz
prijavljeno 382.190.000 EUR. Glavni zamajac razvoja drvopreraĊivaĉkeindustrije BiH je
definitivno izvoz na strana trţišta.
Na Kosovu*, uvoz svih proizvoda od drveta je mnogo veći nego izvoz. Nema
raspoloţivih podataka ni okoliĉini ni o monetarnoj vrednosti uvezenog i izvezenog drveta, kao ni
o drugim proizvodima od drveta, usled klasifikacije svih sortimenata od drveta ukljuĉujući i
drveni ugalj. Kad je reĉ o koliĉini drvne graĊei vrednosti, neke studije pokazuju da je godišnji
uvoz primarnih proizvoda od drveta na Kosovu* oko 221.782 m³, a samo oko 2.937 m³ drva za
156
ogrev se prijavljuje. Uvoz drveta i proizvoda od drveta stalno jerastao u periodu 2013 - 2015.
godine.
U Makedoniji, najveći deo uvoza potiĉe od šperploĉe, ĉetinarske drvne graĊe, stolarskih
proizvoda i parketa.Deo deficita domaćih proizvoda usled zatvaranja nekadašnjih proizvodnih
pogona šumarske industrijenadomešćuje se uvozom, a deo postoji usled nedostatka resursa koji
Makedonija ima u tehniĉkom drvetuĉetinarskih vrsta. Samo 4 - 5% šuma su ĉisti ĉetinarski
zasadi, a 4 - 5% uĉestvuju ĉetinari u mešovitimzasadima.
U Crnoj Gori, šumarski izvoz u periodu 2010 – 2015. godine porastao je sa 16.540.000
na 30.030.000EUR, dok se u uvozu beleţi neznatan pad od oko 3,3%. Proizvodi pilana
(17.460.000 EUR u 2015. godini)i drva (6.120.000 EUR u 2015.) imali su najveće povećanje
izvoza. U Crnoj Gori, veće koliĉine drva zaogrev se izvoze. Veći uvoz nego izvoz u 2015. godini
ĉine stolarija od drveta, ukljuĉujući i celularne drveneploĉe, sastavljene podne panele (7.270.000
EUR), drva (ukljuĉujući trake i frizove za parkete, ne sastavljnj)kontinuiranog oblika (4.330.000
EUR), i medijapan od drveta ili drugih drvenih materijala (2.530.000 EUR).
Trgovinski bilans u šumarskom sektoru Srbije jasno pokazuje da je u samo poslednje dve
godine izvozbio veći od uvoza, (2014. i 2015. godine), a do toga nije doveo povećani izvoz nego
smanjeni uvoz zaskoro pola. Izvoz gotovih proizvoda i tabli u periodu 1990-2015. godine uvećao
se 3 puta, dok je izvozrezane graĊe ostao gotovo isti. Uvoz svih kategorija u šumarskom sektoru
Srbije u prethodnom periodu jeporastao, uglavnom kod gotovih i proizvoda pilana. Udeo
drvopreraĊivaĉke i industrije nameštaja u brutodruštvenom proizvodu Srbije dostigao je 1,56%, a
izvoz 347.810.000 EUR, što je 2,9% ukupnog izvozaSrbije. Postoje znaĉajne mogućnosti širenja
opsega delatnosti u drvopreraĊivaĉkoj i industriji nameštaja,s obzirom na sastav izvoza u kome
dominiraju proizvodi sa niskom dodatom vrednošću, dok je udeoproizvoda sa velikom dodatom
vrednošću samo 26%. Vrednost izvoza po radniku iznosi 17.000 evra,što je nekoliko puta manje
nego u razvijenim zemljama EU. Prema tome, neophodno je povećati nivofinalizacije sirovina,
što bi bilo veoma stimulativno za celu oblast šumarstva.
6.5.7. Nelegalna seĉa
Nelegalna seĉa smatra se jednim od glavnih pitanja u šumarstvu JIE. Istina je da

nelegalnost moţe da sadrţirazliĉite aspekte: kriminal, korupciju, neprijavljenu seĉu ili
nekontrolisano korišćenje napuštenog zemljišta. Ĉinjenica je da se u celom regionu statistiĉki
157
podaci o korišćenju drveta i proizvodnji drveta ne slaţu.Stoga nelegalna seĉa ima implikacije po
korišćenje drveta, razvoj šumskih resursa, ali i po kontrolisanoupravljanje zemljišnim i vodnim
resursima.
U Albaniji su još i pre socijalno-ekonomskih reformi nelegalne aktivnosti postale ĉesta
pojava, a vrhunacsu dostigle 1997. godine i nastavile se do danas. Zvaniĉna statistika o
nelegalnoj seĉi ipak pokazujetendenciju opadanja. Vrhunac je dostignut 1997. godine kada je
zabeleţeno preko 500.000 m3 nelegalneseĉe (INSTAT, 2008). Po vladinoj statistici, ukupan
obim nelegalne seĉe drveta je oko 15% godišnje seĉe.MeĊutim, taĉan obim nelegalne ili
neregulisane seĉe verovatno premašuje legalnu seĉu za faktor deset. Tose moţe zakljuĉiti po
neskladu izmeĊu zvaniĉnih podataka o drvetu za ogrev u domaćinstvima, ali i javneustanove,
proizvoĊaĉi uglja i kreĉa takoĊe troše znaĉajne koliĉine drva za ogrev. Ukupna potrošnja drva za
ogrev po sektoru procenjuje se na 2,55 miliona m3 godišnje. Ovaj obim uzima se iz šuma na
neregulisan/nelegalan naĉin. To je oĉigledno po promenama šumskog fonda svake godine. U
proteklih 15 godina,promene su negativne, iako vlada stoji pri stavu da je godišnja seĉa uvek bila
ispod godišnjeg dozvoljenogobima. Da bi se pozabavila nelegalnom seĉom i degradacijom šuma,
Vlada Albanije je februara 2016.godine stavila na snagu 10-godišnju zabranu na iskorišćavanje
šuma i trgovinu šumskim proizvodima ukomercijalne svrhe. Da bi se poštovao ovaj moratorijum,
vlada je osnovala privremenu radnu grupu zvanu ''zelena straţa'', ĉiji je glavni zadatak
spreĉavanje svake vrste štete u šumama, kako drţavnim, tako I privatnim.
Nelegalna seĉa prepoznata je kao ozbiljan problem za šumarski sektor BiH. Neke
ekološke NVO kao štoje WWF tvrde da BiH zajedno sa drugim istoĉnoevropskim zemljama
predstavlja glavni izvor plasmananelegalnog ili sumnjivog drveta na trţište EU. Prema WWF-u,
koliĉina nelegalno poseĉenog drveta u BiH procenjena je na 1,2 milion m3 (WWF, 2008).
Zvaniĉni nacionalni podaci ukazuju na mnogo manje brojke.Na primer, Ministarstvo
poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva FBiH prijavilo je da je samo 38.603 m3 drvne graĊe
nelegalno poseĉeno 2012. godine, sa ukupnom vrednošću 1.902.347 KM (Ministarstvo
poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva FBiH, 2013). Nelegalna seĉa utiĉe na privatnu i javnu
šumskuimovinu, ali u privatnim šumskim posedima to je zbog nejasnih imovinskih prava i
napuštanja privatnihšuma usled rata. U 2006. godini, Vlade oba entiteta prepoznale su potrebu da
usvoje akcione planove zaborbu protiv nelegalne delatnosti u šumarstvu i sektoru
drvopreraĊivaĉke industrije. Oni su se fokusirali naunapreĊivanje procedura eksterne revizije i
158
razvoj internih kapaciteta preduzeća za upravljanje šumama.Nedavno su neka kantonalna

preduzeća za gazdovanje šumama u FBiH izradila interne programe zaspreĉavanje i suzbijanje
korupcije i nelegalne seĉe. Ti programi se uglavnom zasnivaju na ĉetiri stuba:formalna
obavezanost preduzeća da će spreĉavati i suzbijati korupciju; razvoj i primena internih struktura
u preduzećima za spreĉavanje i borbu protiv korupcije; razvoj i primena mehanizama I
instrumenataza prevenciju i borbu protiv korupcije i kontinuiranu obuku i širenje informacija o
znaĉaju spreĉavanja i suzbijanja korupcije.
Na osnovu inventure šuma na Kosovu* saĉinjene 2003. i 2012. godine, samo 70.000 m3
poseĉeno jesvake godine, u skladu sa kosovskim propisima, dok preko 90% godišnje seĉe nije
obavljeno u skladu sapropisima (Kosovo*, Inventura šuma, 2012/2013). Isti dokument navodi da
je nelegalna seĉa ustanovljenakao problem u 40% javnih šuma i 29% privatnih šuma. Šteta
naneta šumama uglavnom nastaje usledbiotskog (ljudskog) faktora, putem nelegalnih aktivnosti.
Stanovništvo i dalje nalazi nelegalne naĉine daobezbedi izvore grejanja i finansijske izvore
trgovinom drvetom. Pošumljeno zemljište i niţe nadmorskevisine atraktivni su za nelegalnu seĉu
i lakši pristup njima. Postoje dva glavna faktora nelegalne seĉe:nelegalna seĉa drva za ogrev
zarad liĉnog profita/potreba iz privatnih i javnih šuma, i nelegalna seĉa javnihšuma u svrhe
organizovanog kriminala. Glavni tipovi nelegalne seĉe na Kosovu* su: seĉa bez dozvole
javnihšuma, seĉa u zaštićenim podruĉjima kao što su nacionalni parkovi, laţno prijavljivanje
porekla drveta, laţneizjave o obimu poseĉenog drveta, nelegalna seĉa privatnih šuma, itd.
Problem nelegalne seĉe i trgovine drvnom graĊom znaĉajan je u gotovo svim zemljama -
teritorijama JIE i šire, tako da to nije pojava specifiĉna za Crnu Goru. Moţemo razlikovati dva
tipa nelegalne seĉe:nelegalna seĉa usled siromaštva i u komercijalne svrhe. Uprava za šume
dobija podatke o nelegalnoj seĉiod regionalnih jedinica, od nadleţnih organa. Saradnja sa
glavnim inţenjerom silvakulture i zaštite šuma uUpravi za šume postoji i on koordinira svim
aktivnostima u ovom pravcu. Zvaniĉno zabeleţena nelegalnaseĉa u drţavnim šumama 2002 –
2015. godine iznosila je 58.714 m3.
Pretpostavlja se da je ukupan obim nelegalno poseĉenog drveta u Makedoniji u rasponu
od 25% do 30%.S obzirom na borbu protiv nelegalne seĉe, postoji saradnja izmeĊu šumske
policije i policije Ministarstvaunutrašnjih poslova; policijske vlasti, odgovorne za suzbijanje
nelegalnih radnji u zemlji, ukljuĉujućii šumarske, preduzimaju mere protiv poĉinilaca sa
šumskom policijom. MeĊutim, mali broj policajaca,nedostatak materijalne opreme, nedovoljni
159
profesionalni kapaciteti izgleda da spreĉavaju efikasnu borbuprotiv nelegalne seĉe. Glavni

razlozi nelegalne seĉe u Makedoniji su nepovoljni društveni i ekonomskiuslovi, nedovoljan broj
šumskih policajaca i neefikasna administracija pravosuĊa. Postoji i razlika izmeĊutroškova
seĉenog drveta kada se dobije na nelegalan naĉin jer se prodaje po niţoj ceni. Suoĉena sa ovim
problemima, pojam ''odrţivo upravljanje'' u šumarstvu uveden je u Strategiju odrţivog razvoja
šumarstvaiu Zakon o šumama.
Nelegalna seĉa vekovima postoji u Srbiji. Razlozi za to se mogu naći u opštoj orijentaciji
ka šumamakao najpristupaĉnijim resursima, što danas postaje ''socijalni problem'' ili „pitanje
socijalne kategorije“.Kriminalne radnje u šumama ĉesto se potcenjuju u pravnom sistemu i ne
smatra se da pripadaju istojkategoriji kao kršenje drugih zakona. To se uglavnom javlja u
napuštenim ruralnim podruĉjima i sudijei tuţioci ĉesto ne preduzimaju mere u cilju pravne
zaštite šuma u manje razvijenim podruĉjima, već te ''delatnosti'' smatraju „doprinosom ruralnom
razvoju“ siromašnog stanovništva. Uz to, kazne za nelegalneaktivnosti u šumarskom sektoru
veoma su male i veoma ĉesto se beleţe sluĉajevi koje sud odbacuje.Podaci o nelegalnim
delatnostima obuhvataju dva izvora podataka: zvaniĉnu statistiku i interne podatkeUprave za
šume (UŠ), koji se uopšte ne slaţu. Ipak, podaci UŠ pokazuju 5,5 puta veći obim
poseĉenogdrveta godišnje. Raskorak je uglavnom u drvima za ogrev, od koga znaĉajna koliĉina
završava na ''sivomtrţištu'', mimo legalnih tokova. Osim ove brojke, odrţivost još uvek nije
ugroţena, ali taj trend se nastavljai sigurno izaziva zabrinutost.
Bujiĉne poplave su najĉešće katastrofe koje se javljaju u zemljama/teritorijama JIE, sa

ozbiljnim rizicima poljude i njihove delatnosti. Ove prirodne opasnosti dovele su do smrti preko
400 ljudi u proteklih 65 godina ipriĉinile materijalnu štetu veću od 27 milijardi EUR. Regionalna
tradicija u ETCW duţa je od 100 godina i dalaje istaknute rezultate u domenu biotehniĉkih i
tehniĉkih radova. U proteklih 15 godina, uĉestalost pojavei destruktivnost bujiĉnih poplava
ukazuju na to da je neophodno ostvariti viši nivo koordinacije izmeĊurazliĉitih aktivnosti koje se
odnose na probleme kontrole erozije i bujiĉnih poplava. Integrisano upravljanjeu bujiĉnim
slivovima obuhvata tehniĉke radove u hidrografskoj mreţi i bioinţenjerske radove na
160
zemljištuna nagibima, sa precizno odreĊenim administrativnim i prostornim okvirom, da bi se

ostvarila maksimalnabezbednost za ljude i njihovu imovinu i ispunile njihove potrebe kao što su
zaštita ţivotne sredine, odrţivokorišćenje zemljišta, snabdevanje pijaćom vodom, ruralni razvoj,
odrţavanje biodiverziteta, itd. Jedan odnajvaţnijih elemenata je uspostavljanje horizontalne
koordinacije u upravljanju slivovima, ukljuĉujući i oblastišumarstva, poljoprivrede, vodoprivrede
i prostornog planiranja, na osnovu usklaĊenog zakonodavstva. Uz to, neophodno je obezbediti
stabilne izvore finansiranja, dugoroĉnim ulaganjima kao jedinim naĉinom dase postigne
prevencija i ublaţe rizici. Posledice odsustva sistematskih naĉina finansiranja mogu se videtina
primeru Srbije, gde je za nekoliko dana u maju 2014. godine priĉinjena šteta od preko 2 milijarde
EUR,dok je zabeleţeni negativni rast dostigao -1,7%. PoreĊenja radi, delotvorna zaštita od
poplava za period 2016 – 2025. godine zahteva ulaganje od 900.000.000 EUR, tj. 90.000.000
EUR godišnje (30.000.000EUR za odbranu od bujiĉnih poplava i 60.000.000 EUR za odbranu
od reĉnih poplava i kopnenih voda).
Odsustvo delotvornog spreĉavanja bujiĉnih kiša u zemljama/teritorijama JIE ugroţava koncept
društvenogi ekonomskog razvoja, te dovodi u opasnost nekoliko miliona ljudi.
6.5.9. Završne odredbe: institucionalno okruženje gazdovanja

prirodnimresursima
Institucionalno ureĊenje je od kljuĉnog znaĉaja za delotvorno i koordinisano upravljanje

prirodnimresursima. Dok ovo nije specifiĉna dijagnoza za zemlje/teritorije JIE, svakako je jedno
od pitanja kojimse treba pozabaviti u kontekstu razvoja regiona. Institucionalno ureĊenje ĉini
krugovi formulisanjai sprovoĊenja politika, ali i stvarnosti uprave i rasutih odgovornosti u
pogledu upravljanja i gazdovanjaprirodnim resursima.
Centralni element zajedniĉki svim zemljama/teritorijama JIE je podeljena odgovornost za
prirodne resurse. Naprimer, razliĉita ministarstva ureĊuju razliĉite delove resursa, što moţe
dovesti do sistema nekontrolisanog upravljanja, bez slanja usaglašenih signala, odnosno sa
kontradiktornim porukama. Ovo vaţi za podeluodgovornosti nad šumama, kao i višetematska
pitanja u pogledu upravljanja zemljištem i vodom. Kadase institucionalni i pravni okvir usitni,
ĉesto je teško snaći se kroz lavirint propisa. Dok pravni okvir ĉestodeluje impresivno po obimu,
nekoordinisane politike ostaju nedelotvorne jer je njihovo sprovoĊenje suvišekomplikovano i
161
ponekad kontradiktorno; zapravo, ĉesto je sluĉaj da preterana regulacija prirodnih resursado

tanĉina moţe dovesti do mrtve taĉke gde su rešenja okrenuta budućnosti sputana previše krutim
sistemom upravljanja. Zaista, deluje da sistem komande i kontrole koji nije u potpunosti
primenjen odstrane nadleţnih organa stvara suprotne efekte od onih koje su ţelele politike i
institucije s vrha na dole. Posebno u federalnim i decentralizovanim zemljama, delotvorna
primena zahteva koordinaciju politiĉkihciljeva i administrativnih tela, uĉešće lokalnog
stanovništva i nadleţnih upravnika prirodnim resursima,instrumente participatornog planiranja,
kao i borbu protiv nezakonitih praksi u korišćenju zemljišta i prirodnih resursa. Na primer,
nekontrolisano prostorno planiranje i korišćenje zemljišta i dalje je jedan odglavnih uzroka
neţeljenih promena u korišćenju zemljišta i gubitka zemljišta, zaštiti voda i biodiverzitetau
regionu. Stoga, koordinisano upravljanje prirodnim resursima suštinski je vaţno ne samo za
odrţavanjeprirodnih dobara i ekosistemskih usluga u zemljama/teritorijama JIE da bi se odrţale
prilike za ruralnirazvoj i stvaranje ekonomske dobiti, o ĉemu je već bilo reĉi, nego i radi
usklaĊivanja sa zakonodavstvom,politikom i odredbama EU, kako je istaknuto u narednom
poglavlju.
162
7.PREGLED POLITIKE EU ZA UPRAVLJANJE ŠUMSKIM, VODENIM I

ZEMLJIŠNIM RESURSIMA
Ovo poglavlje daje kratak pregled glavnih politika EU u vezi sa šumskim, vodnim i
zemljišnim resursima.Bavi se i pravno obavezujućim i neobavezujućim zahtevima prema
zemljama ĉlanicama, kao zemljamakoje su u pristupanju EU i zemljama kandidatima, koje one
treba da ispune ili razmotre da bi postale ĉlaniceEU. Status transpozicije i primene
zakonodavstva EU i politika u vezi sa šumama, vodom i zemljištem uzemljama JIE daje se dalje u
drugom potpoglavlju.
7.1. Politike i instrumenti za šumarstvo u EU
Politika koja se odnosi na šumeu Evropskoj Uniji rukovodi se Strategijom EU za šume, koja je
objavljena2013. godine. Ova strategija ima osam prioritetnih oblasti:
1. Podrška našim urbanim i ruralnim zajednicama.
2. Negovanje konkurentnosti i odrţivosti industrijskih grana zasnovanih na šumarstvu u EU,
bioenergije i šire zelene ekonomije.
3. Šume u klimatskim promenama.
4. Zaštita šuma i unapreĊivanja ekosistemskih usluga. UnapreĊivanje osnovnih znanja
5. Kakve šume imamo i kako se menjaju?
6. Novi i inovativni šumski proizvodi i dodata vrednost. Negovanje koordinacije i
komunikacije
7. Zajedniĉki rad sa koherentnim upravljanjem i boljim razumevanjem naših šuma.
8. Šumarstvo iz globalne perspektive.
Strategija ima za cilj balansiranje funkcija šuma i pruţanje ekosistemskih usluga sada i u
budućnosti, kao i davanje osnove za konkurentan šumarski sektor. Iako pokazuje neobavezujući
politiĉki karakter, strategijazauzima sveobuhvatniji pristup kroz pojam odrţivog upravljanja
šumama. Strategija EU za šume takoĊepovezuje temu sa oĉuvanjem biodiverziteta i
prilagoĊavanjem klimatskim promenama, kao i energetskomi globalnom politikom za šume.
Evropska komisija objavila je 2015. godine višegodišnji plan sprovoĊenjanove Strategije EU za
163
šume. On sadrţi veći broj mera na sprovoĊenju Strategije EU za šume za period2015 - 2020.
godine.
Nadleţnosti za izradu zajedniĉke šire obavezujuće politike EU za šume ne postoji u
Evropskoj uniji (Pülzlet al., 2013). MeĊutim, putem svojih nadleţnosti u poljoprivredi, trgovini,
ekologiji, merama povodomklimatskih promena i energetike, više vaţnih zakona i politika
vezanih za šume usvojeno je od njenihpoĉetaka (Wydra, 2013):
Poljoprivreda i ruralni razvoj/IPARD
Poĉev od politika poljoprivrede i ruralnog razvoja, Zajedniĉka poljoprivredna politika

(CAP) je najvaţnijaza šume u Evropskoj uniji, budući da se više subvencija dodeljuje na osnovu
tih propisa. Trenutno CAPza period 2014-2020. godine teţi ostvarenju tri dugoroĉna cilja:
odrţivo upravljanje prirodnim resursima I klimatske mere, ravnomeran teritorijalni razvoj i
odrţiva proizvodnja hrane.Tokom reforme Agende 2000, CAP je strukturisana oko Stuba 1,
''Mere podrške trţištu i prihodima'' i Stuba 2, ''Ruralni razvoj''. Drugi stub uglavnom daje
direktna sredstva za šume (Angelstam and Lovric, 2014).CAP podrţava i poljoprivrednike i
ruralni razvoj: dva tipa intervencija daje se u ovom kontekstu: direktnaplaćanja i trţišne mere.
Direktna plaćanja (70% celokupne budţetske potrošnje) namenjena su direktnomdoprinošenju
prihodima poljoprivrednika. Od ovog vida potrošnje (Uredba 1307/2013, 1308/2013)30% je
povezano sa obezbeĊivanjem javnih dobara (npr. kvalitet zemljišta, biodiverzitet i sekvestracija
ugljenika). Finansiranje se nudi u odnosu na šest prioritetnih oblasti meĊu kojima su sledeće
najvaţnijeza šume: prioritet dva – unapreĊivanje odrţivosti i konkurentnosti svih tipova
poljoprivrede i promovisanje inovativnih proizvodnih tehnologija i odrţivog upravljanja
šumama; i prioritet ĉetiri – restauracija, oĉuvanjei unapreĊivanje ekosistema povezanih sa
poljoprivredom i šumarstvom. Od zemalja se traţi da izradeprograme ruralnog razvoja gde će se
prioritetne mere birati i prikazivati. U odnosu na stub dva, (Uredba1306/2013, 1305/2013), svi
programi ruralnog razvoja po zakonu moraju da troše 30% sredstava naekološke i klimatske
aspekte. To je vaţno za šume jer se odnosi direktno na mere u šumarstvu, recimo,podruĉja sa
prirodnim ograniĉenjima i direktive o pticama i staništima (Natura 2000). Kad je reĉ o trţišnim
merama, Evropska komisija moţe da ih koristi u sluĉaju pada cena na trţištu.
Veliki broj pravila povezanih sa poljoprivredom i ruralnim razvojem direktno je
primenjiv u drţavamaĉlanicama. Za zemlje u pristupanju to znaĉi uspostavljanje agencije za
164
plaćanja, kao i sistema upravljanjai kontrole (npr. Integrisani sistem upravljanja i kontrole).
Dalje, kapaciteti za primenu programa ruralnograzvoja moraju se dalje graditi. Od zemalja će se
traţiti da primenjuju propise o merama direktne podrške,kao i sprovoĊenje zajedniĉke
organizacije trţišta za poljoprivredne proizvode (u odnosu na šume, tj. biljkei seme), što takoĊe
moţe da podrazumeva reformu ili stvaranje adekvatnih administrativnih struktura. Umnogim
sluĉajevima, iako ne svim, zemlje će same moći da biraju nadleţni organ za ispunjavanje uslova.
Instrument pretpristupne pomoći (IPA) treba da podrţi zemlje u pristupanju putem
finansijskih i tehniĉkihsredstava za sprovoĊenje ekonomskih i politiĉkih reformi. Trenutno, za
period 2014-2020. godine,operativan je IPA II. MeĊu korisnicima su Albanija, Bosna i
Hercegovina, Makedonija, Kosovo*, Crna Gora,Srbija i Turska. Dokumenta o drţavnoj strategiji
za svaku od korisnica pripremljeni su za ovaj sedmogodišnjiperiod. Poslednji izveštaji za 2016.
godinu pokazuju znatan napredak u svim zemljama, mada nejednako.
Trgovina
Budući da nelegalna seĉa stvara znatan problem trgovini proizvodima od drveta,

Evropska unija promovišeintegrisanje pojma odrţivi razvoj takoĊe i u meĊunarodnoj trgovini.
Stoga je pripremila Akcioni plan EU zasprovoĊenje zakona o šumama, upravljanje i trgovini
(Akcioni plan FLEGT) da bi se spreĉio uvoz nelegalnogdrveta i srodnih proizvoda u EU. Da bi
se taj akcioni plan sprovodio i van EU, zemlje koje proizvode drvoi ţele da ga izvoze u EU
saglasile su se sa Sporazumima o dobrovoljnom partnerstvu (VPA) sa EU. Oni suzasnovani na
nacionalnom zakonodavstvu. To obezbeĊuje da se legalno seku šume i da se to moţe
vratitinazad. Šest zemalja je potpisalo takve sporazume do sada i Indonezija već izdaje dozvolu
FLEGT. Velikibroj drugih zemalja Afrike, Azije i Srednje i Juţne Amerike trenutno pregovara o
takvim sporazumima saEU.
Dopuna Akcionom planu FLEGT, Uredba EU o drvnoj graĊi (Uredba 995/2010) stupila
je na snagu 2013.godine. U skladu sa tom uredbom, uvoznici i trgovci drvetom duţni su da znaju
izvor drva ili šumskogproizvoda koji kupuju da bi mogli da obezbede poštovanje zakona kada
ulaze na trţište EU. Zajednota pravila imaju za cilj da spreĉe nelegalan uvoz drveta i šumskih
proizvoda u EU. U sluĉaju korišćenjadozvola CITES i FLEGT, smatra se usklaĊenim sa
zahtevanim merama. Zemlje koje ţele da uvoze drvo i proizvode od drveta/šume u EU slediće
smernice koje je objavila Evropska komisija 2013. godine i moćiće da prate legalnost
165
drvnih/šumskih proizvoda koje ţele da uvezu. To od privrednih subjekata zahtevaprimenu i

korišćenje ovakvih zahteva (''due diligence''),. Trgovci treba i da vode evidenciju o
snabdevaĉimai kupcima.
Dokument Komisije objašnjava odredbe EUTR i obaveze operatera. Pravila variraju u
odnosu na to kako sedrvo stavlja na raspolaganje (seĉe unutra/vani) u EU. Taj dokument sa
smernicama aţuriran je 2016. godineusled skorijih razmatranja (Rivera Leon et al., 2016).
MeĊutim, pošto EUTR zahteva dokaz o legalnosti predozvole da se proizvod proda na trţištu
EU, kompanije ili prodavci moraju da dobiju potvrdu o legalnosti I ne mogu da slede pristup
''posao kao svaki drugi''.
Zdravlje bilja i materijal za reprodukciju
Glavni cilj zakonodavstva EU je da se zaštiti zdravstvena ispravnost hrane i stoĉne hrane

biljnog poreklada bi se spreĉilo štetno uvoĊenje i širenje štetoĉina i bolesti u Uniji. Dalje, cilj je
da se uredi trgovina biljemi biljnim proizvodima u Uniji i van nje u skladu sa meĊunarodnim
obavezama i standardima. U pogleduevropskog zakonodavstva za zdravlje biljaka, u prošlosti su
najvaţnije bile Direktiva Saveta 91/414/EEC,Direktiva Saveta 2000/29/EC, Direktiva Saveta
1999/105/EC, i Uredba (EC) 396/2005 (Pelli et al., 2012).MeĊutim, u meĊuvremenu je Evropska
komisija utvrdila je potrebu da se zakonodavstvo dalje uskladi. ZaDirektivu o šumskom
reproduktivnom materijalu 99/105 i još jedanaest direktiva predloţeno je spajanje2013. godine.
MeĊutim, prema Bujonu i drugima (2015) oĉekuje se da Evropska komisija ne uvrsti ipak
svedirektive o šumskom reproduktivnom materijalu u ovaj paket, nego u skladu sa njima
povezane kontrolneaktivnosti će bez sumnje biti unete u Uredbu 882/2004. Prema tome, u
budućnosti će kontrole sleditipristup zasnovan na riziku kod bezbednosti hrane.
Fitosanitarne mere
Fitosanitarna politika EU postavlja pravila za meĊunarodnu trgovinu u Uniji i uvoĊenje

proizvoda iz trećihzemalja da bi štitila javno zdravlje. Na unutrašnjim granicama EU ne postoje
veterinarske ili fitosanitarneprovere, ali zajedniĉki reţim se primenjuje na spoljnim granicama.
Higijenski aspekti obuhvaćeni su uodnosu na zaštitu bilja takoĊe propisima EU.
U naĉelu, zemlje kandidati treba da primenjuju relevantno zakonodavstvo EU kao i da
uspostave svupotrebnu administraciju da bi izbegle unos štetoĉina i bolesti. Za ureĊene artikle
166
potrebne su potvrde. Naprimer, drvopreraĊivaĉkim firmama se nalaţe ispunjenje, kako zahteva

zemlje porekla, tako i zemlje ciljnedestinacije. U sluĉaju biljaka ili biljnih proizvoda koje se
izvoze u EU, uz njih mora da se priloţi i potvrdao zdravlju biljaka, proĊe carina i fitosanitarna
inspekcija, kao i da se upišu u zvaniĉni registar EU. Dodatniuslovi mogu postojati u odnosu na
seme i biljni reproduktivni materijal (videti gore plasman šumskogreproduktivnog materijala na
trţište).
Natura 2000
Mreţa Natura 2000 sastavljena je po Direktivi o pticama 2009/147/EC i Direktivi o

staništima 92/43/EEC.Obe su meĊu najvaţnijim propisima EU u oblasti zaštite prirode. Oko 30%
svih lokaliteta ĉine šume ilipošumljena staništa. Još 30% sadrţi delove šumskog zemljišta i vrsta.
Primenjuju se razliĉite mere zaštitetih vrsta. Kreću se od ciljeva snaţne konzervacije sa
minimalnim invazivnim merama, do normalnih vidovagazdovanja u zavisnosti od staništa i vrsta
koje su u pitanju. Zemlje kandidati, kao i drţave ĉlanice, morajuda predloţe lokalitete Natura
2000 radi zaštite.
Ostalo
Starije zakonodavstvo koje se odnosi na zagaĊenje vazduha i spreĉavanje i suzbijanje

šumskih poţara višenije na snazi. Uredba fokusirana na šume 2152/2003 ga je zamenila, ali
isteklo joj je vaţenje 2006. godine.Fond solidarnosti EU još uvek nudi finansijska sredstva za
ublaţavanje štete izazvane nepogodama.
7.2. Politike i instrumenti za vode u EU
Okvirna direktiva o vodama 2000/60/EC (WFD) usvojena je 2000. godine i dopunila je

druge, odreĊenijeEU regulative. Na primer, Direktiva o poplavama 2007/60/EC, Direktiva o
podzemnim vodama 2006/118/EC, Direktiva o vodi za kupanje 2006/7/EC, Direktiva o kvalitetu
vode za piće 98/83/EC, Direktiva opreĉišćavanju urbanih otpadnih voda 91/271/EEC i Nitratna
direktiva 91/676/EEC. Okvirna direktivao vodama ne samo što ureĊuje i štiti vode na racionalan
naĉin, nego ide izvan politiĉkih granica da biobezbedila dobar kvalitet vode u saradnji sa
susednim zemljama koje imaju zajedniĉke reke. Drţave ĉlanicesu dobile zahtev da izrade
planove upravljanja reĉnim slivovima (RBMPs) za trenutno 110 podruĉja reĉnihslivova. Dalje,
167
drugi ciljevi obuhvataju postizanje dobrog ekološkog i hemijskog statusa površinskih voda,kao i
dobro stanje podzemnih voda (dobar hemijski i kvantitativni status). Sistem klasifikacije po
WFD zapovršinske vode obuhvata pet kategorija (visok, dobar, osrednji, slab, loš) po kojima
drţave ĉlanice vrše traţi da bi se pridobila podrška javnosti. Komisija prati napredak u primeni
putem izrade izveštaja o primenii pregleda napredovanja. S obzirom na ĉešće pojave rizika od
poplava, ali i nestašice vode i suša, Direktivao poplavama 2007/60/EC zahteva od drţava ĉlanica
da pripreme procene rizika od poplava za sve reĉneslivove, kao i karte opasnosti. Prvi ciklus
upravljanja za WFD završio se 2015. godine. Sledeći će se završiti2021. godine, odnosno 2027.
da bi se ispunili svi preostali ciljevi politike. Postoji veliki broj dokumenatasa smernicama koje
podrţavaju zemlje ĉlanice, ali i zemlje kandidate u sprovoĊenju zakonodavstvarelevantnog za
ispunjenje svih ciljeva politike (http://ec.EURpa.eu/environment/water/water-
framework/facts_figures/guidance_docs_en.htm).
Nitratna direktiva 91/676/EEC ima za cilj zaštitu kvaliteta vode smanjenjem zagaĊenja
podzemnih i površinskih voda nitratima iz poljoprivrednih izvora. Cilj je promocija dobrih praksi
u poljoprivrednojproizvodnji. TakoĊe, Nitratna direktiva ĉini deo WFD.
Direktiva o kvalitetu vode za piće 98/83/EC odnosi se na kvalitet vode namenjene za
ljudsku potrošnjuda bi se zaštitilo zdravlje ljudi. Na osnovu ovog zakonodavstva, trenutno 48
mikrobioloških, hemijskih I indikatorskih parametara redovno se prati i testira. Drţave ĉlanice,
kao i zemlje kandidati, mogu usvojiti jošstroţije uslove, ali ne niţe od tih standarda. Revizija
Direktive o kvalitetu vode za piće je obavljen i predlogKomisije oĉekuje se do kraja
2017.Direktiva Saveta koja se odnosi na preĉišćavanje urbanih otpadnih voda 91/271/EEC
usvojena je poĉetkom1990-ih godina radi zaštite ţivotne sredine od izliva urbanih otpadnih voda,
kao i izliva iz odreĊenihindustrijskih sektora. UreĊuje prikupljanje, tretman i odvod otpadne
vode iz domaćinstava, a mešavineotpadne vode iz domaćinstava sa otpadnih vodama iz
odreĊenih industrijskih sektora ukljuĉeno je u PrilogIII Direktive.
7.3. Politike i instrumenti za zemljište u EU
Godine 2006, Evropska komisija usvojila je Tematsku strategiju za zaštitu zemljišta

(COM 2006/231) kojaje uvrstila i predlog za Okvirnu direktivu o zemljištu. MeĊutim, drţave
ĉlanice se nisu saglasile oko ovogpropisa i aprila 2014. Komisija je odluĉila da povuĉe svoj
predlog. Obaveza da se zaštiti zemljište jošuvek je jedan od njenih ciljeva. U sedmom akcionom
168
Programu za ţivotnu sredinu jasno se navodi da jeodrţivo upravljanje zemljištem jednako vaţno
kao i njegova zaštita i remedijacija kontaminiranih lokaliteta.2012. godine Evropska komisija
izvestila je o primeni Tematske strategije o zemljištu (COM 2012/46). OvaStrategija predviĊa
postavljanje okvira za delovanje u pravcu podizanja nivoa svesti, istraţivanja, integrisanjazaštite
zemljišta i predloga za okvirnu direktivu koja je kasnije povuĉena. Nedavna studija (Frelih-
Larsenet al., 2017) ispituje sve relevantne politike EU u odnosu na upravljanje zemljištem,
zaštitu i remedijacijukontaminiranih lokaliteta. Zakljuĉuje se da kao i kod politike za šume,
brojno kljuĉno zakonodavstvo EUutiĉe na zemljište, tj. stubovi 1 i 2 propisa o ruralnom razvoju,
Strategija EU za šume, Nitratna direktiva,Natura 2000, Okvirna direktiva o vodama, itd.
Drugo zakonodavstvo EU koje ima veze sa zemljištem postoji s ciljem spreĉavanja
acidifikacije (npr.Direktiva o nacionalnim limitima emisija), kao i ono koje ima za cilj kontrolu
emisija iz instalacija, kako uzemljište, tako i u vodu (npr. Direktiva o industrijskoj emisiji
2010/75/EU, Direktiva o odgovornosti za štetuu ţivotnoj sredini 2004/35/EC i Direktiva o
deponijama 1999/31/EC).
7.4. Ispunjavanje zahteva EU u zemljama/teritorijama JIE
Trenutno su Albanija, Makedonija, Crna Gora i Srbija zvaniĉni kandidati za pridruţivanje

Evropskoj uniji,dok su Bosna i Hercegovina i Kosovo* potencijalni kandidati. No, i zemlje
kandidati moraju da poštujupropise i pravila EU, dok i potencijalni kandidati teţe da usklade
zakonodavstvo i politike.
U pogledu zakonodavstva EU koje se odnosi na šume, sve zemlje - teritorije JIE imaju za
cilj sprovoĊenje zahtevanih mera:
Albanija je prenela zakonodavstvo o šumama koje se odnosi na trgovinu, ali zbog

korupcije je uticaj upraksi minimalan. Uz druge nacionalne zakone, njen Zakon o šumama
direktno se poziva na direktive EU upogledu trgovine semenom, programom Natura 2000 i
praćenjem šuma. Evropska komisija (2016a) navelaje u izveštaju da će se do 2017. godine
osmisliti pet Natura 2000 podruĉja, kao i da će se zabrana lovaproduţiti na još pet godina s
obzirom na to da se pokazala korisnom u zaštiti faune.
Da bi ispunila uslove trgovinskog zakonodavstva EUTR i smanjila moguće opasnosti po
izvozno orijentisanedrvopreraĊivaĉke firme, Bosna i Hercegovinaje marta 2013. godine izradila
169
Akcioni plan EUTR za BiH.Taj akcioni plan takoĊe treba da unapredi ljudske i institucionalne
kapacitete, kao i da spreĉi nelegalneaktivnosti i podrţi aktivnosti sertifikovanja šuma.
Pripremljen je spisak mogućih podruĉja Natura 2000 i izraĊeni su potencijalni planovi
upravljanja zahvaljujući jednom donatorskom projektu. MeĊutim, na osnovuizveštaja Evropske
komisije (2016b), zakonodavstvo koje se odnosi na zaštitu prirode ĉeka na usvajanjei primenu.
Zahvaljujući ovom projektu, podrţano je sprovoĊenje drugih zakona relevantnih za
zaštituprirode. U pogledu fitosanitarnih aspekata i reproduktivnog šumskog materijala, sprovode
se potrebnemere. MeĊutim, sistem zvaniĉnih veterinarskih i fitosanitarnih kontrola još uvek nije
u potpunosti usklaĊen.U pogledu zaštite zdravlja bilja u FBiH, usvojen je pravilnik koji je
utvrdio nadleţne organe odgovorne zaaktivnosti izveštavanja i prognoze.
Kosovo*se u svom nacrtu Zakona o šumama eksplicitno poziva na zakonodavstvo EU o
reproduktivnomšumsko materijalu i spreĉavanju trgovine nelegalno seĉenim drvetom i
proizvodima od drveta da bi seispunili potrebni zahtevi, ali to još uvek nije završeno. U pogledu
Nature 2000 do sada nisu odabranaodreĊena podruĉja, uprkos ĉinjenici da to traţe relevantno
zakonodavstvo i politike. Izveštaj Evropskekomisije (2016c) navodi da je usklaĊivanje sa njenim
zakonodavstvom tek u poĉetnoj fazi jer ne postoji delotvorna zaštita lokaliteta. TakoĊe
zakljuĉuju da u pogledu fitosanitarnih aspekata treba uraditi još posla.
Makedonijaje primenila zakonodavstvo o Naturi 2000 budući da je ono postalo deo
njenog zakonodavstvao zaštiti prirode, ali proces odreĊivanja podruĉja nije ni poĉeo. Do sada
nisu ispunjeni zahtevi EUTR, alipoĉela je debata koja se odnosi na sertifikovanje šuma.
Konaĉno, da bi postala ĉlanica Svetske trgovinske organizacije (STO), Makedonija je uskladila
sanitarne i fitosanitarne mere sa meĊunarodnim propisima.
U Srbiji je odgovornost za usvajanje potrebnog zakonodavstva EU podeljeno izmeĊu
Uprave za šume,Fitosanitarne uprave, Uprave za veterinu i ministarstva nadleţnog za
zakonodavstvo u oblasti ţivotnesredine. Trenutni status sprovoĊenja propisa EU nejasan je zbog
ĉinjenice da neki propisi, npr. kad je reĉo šumskom reproduktivnom materijalu, već postoje. Uz
to, pošto je Srbija trenutno u procesu pristupanja STO, ona primenjuje relevantne sanitarne i
fitosanitarne sporazume, ali moglo se i više uraditi. PropisiNatura 2000 nisu u potpunosti preneti
i nedostaci (npr. ptice koje se mogu/ne mogu loviti) postoje. Prematome, najnoviji izveštaj
Evropske komisije (2016e) ocenjuje status njene primene kao osrednji.
170
Crna Goranije primenila sistem potrebne kontrole kako nalaţu propisi EUTR.
Veterinarske i fitosanitarnemere postoje i prema izveštaju Evropske komisije (2016f) Crna Gora
je ostvarila dobar napredak, ali trebauĉiniti još u ovoj oblasti (npr. unaprediti administrativne
kapacitete).Još 2007. Godine su usvojeni propisi o šumskom reproduktivnom materijalu na
osnovu zahteva EU, alisugerisana su dalja poboljšanja. Uprkos ĉinjenici da je Crna Gora usvojila
propise Natura 2000, izveštajEvropske komisije (2016f) sugeriše, na primer, racionalizaciju i
obezbeĊivanje institucionalnog okvira zaodreĊivanje i upravljanje budućim lokalitetima.
Kad je reĉ o sprovoĊenju zakonodavstva EU o vodama, zemlje/teritorije JIE preduzele su
sledećemere:
Albanija je prenela zahteve iz Okvirne direktive o vodama EU u svoje zakonodavstvo o

integrisanomupravljanju vodama. Što se tiĉe Direktive o poplavama, njeno prenošenje je u
poodmakloj fazi. Premaizveštaju Evropske komisije (2016a), zakonodavstvo o kvalitetu vode,
kao i administrativni kapaciteti zaupravljanje vodama smatraju se slabim. Na primer, primena
zakonodavstva EU o vodi za piće i podzemnimvodama nedovoljna je, kao i izrada planova
upravljanja reĉnim slivovima (do sada je završen samo jedan).
U Bosni i Hercegovini, BiH, FBiH i RS prenele su Okvirnu direktivu o vodama EU.
Uloţeni su znaĉajninapori ka prenosu drugih propisa EU. Na primer, ostvaren je nivo prenosa
Okvirne direktive o vodama,Direktive o preĉišćavanju urbanih otpadnih voda i Direktive o vodi
za piće. Prema izveštaju Evropskekomisije (2016b), strategija na nivou cele zemlje i plan
ulaganja za upravljanje vodama nedostaju. MeĊutim,prepoznato je sprovoĊenje strategije za
upravljanje vodama i u FBiH i u RS.
Na Kosovu*su transpozicija i implementacija propisa EU o vodama napredovali samo u
nekim oblastima.Dok je dobar napredak ostvaren u pogledu Direktive o vodi za piće, druge (npr.
Okvirna direktiva ovodama, direktiva o preĉišćavanju urbanih otpadnih voda, o nitratima i
poplavama) još uvek zaostaju.Uprkos ĉinjenici da je znaĉajan napredak ostvaren usvajanjem
novog Zakona o vodama, potrebno je uloţitijoš napora. Izveštaj Evropske komisije (2016c)
navodi da nije usvojena strategija ili akcioni plan za zaštituvode, niti je formirano telo za
upravljanje rekama. Uz to, reĉeno je i da nepreraĊena kanalizacija ozbiljnopreti podzemnim
vodama. Razliĉite nadleţnosti izmeĊu ministarstava i tela nalaţu koordinaciju kao zaistakljuĉnu
za pomoć u ispunjavanju zahteva EU.
171
Sa Zakonom o vodi, Makedonijaje prenela nekoliko direktiva EU koje ureĊuju kvalitet

vode i upravljanje. Sviplanovi za reĉne slivove su pripremljeni i transpozicija Okvirne direktive
o vodama dostigla je zadovoljavajućinivo, iako se još uvek ne primenjuje u potpunosti. Kad je
reĉ o Direktivi o poplavama, samo je osnovannadleţni organ, ali ništa dalje nije ispunjeno. Na
primer, opasnosti od poplava i karte rizika za sve reĉneslivove nedostaju, nema koordinacije za
WFD, a FD je u primeni, itd. Prema izveštaju Evropske komisije(2016d), ne postoji nikakav
sistem za praćenje kvaliteta i kvantiteta vode, kao ni preĉišćavanje urbanihotpadnih voda koja je
glavni izvor zagaĊenja.
U Srbiji su usvojeni razliĉiti zakonski akti i trenutno se priprema Nacionalna strategija za
upravljanje vodama(oĉekuje se tokom 2017. godine) sa ciljem transpozicije zahteva iz Okvirne
direktive o vodama EU i Direktiveo poplavama EU. MeĊutim, transpozicija do sada nije u
potpunosti ostvarena, tako da više podzakonskihakata i uredbi treba da se usvoji. U pogledu
Direktive o poplavama, postoje detaljne karte rizika i opasnostiod poplava. Kao i kod drugih
zemalja JIE, Evropska komisija (2016e) vidi nepreraĊenu kanalizaciju kaoglavni izvor
zagaĊenja. TakoĊe se naglašava da praćenje površinskih i podzemnih voda mora da se
daljeunapredi, a Komisija je zatraţila i jaĉanje administracije, sprovoĊenje i meĊuinstitucionalnu
saradnju.
U Crnoj Gorisu usvojeni nacionalna strategija i akcioni plan za ispunjenje zahteva pravnih
tekovina EUu pogledu ţivotne sredine i klimatskih promena. Nadleţnosti po zakonodavstvu o
vodama podeljenesu izmeĊu Ministarstva poljoprivrede i ruralnog razvoja i drugih ministarstava,
kao što je Ministarstvoturizma i odrţivog razvoja i Ministarstvo unutrašnjih poslova. Izveštaj
Evropske komisije (2016f) ocenio jetranspoziciju propisa o vodama EU kao priliĉno ograniĉen.
Ne samo što nacionalna strategija i akcioni planza zaštitu voda još nisu usvojeni, nego nisu
izraĊeni ni planovi upravljanja reĉnim slivovima (oĉekuju se do2020.), njihova priprema je tek
poĉela. Sistem za praćenje kvaliteta i kvantiteta vode još uvek ne postoji iorgani za upravljanje
rekama još nisu operativni.
U pogledu zaštite i upravljanja zemljištem do sada su u zemljama/teritorijama JIE

sprovedenesledeće aktivnosti:
U Albanijije ostvaren izvesan napredak u odnosu na podizanje nivoa svesti i integrisanja

zaštite zemljištai njegovog odrţivog korišćenja u druge sektorske strategije, na primer u oblasti
172
poljoprivrede, šumarstva,vodoprivrede i industrijskog menadţmenta. Za sada nema nikakvog

zakonodavstva s tim u vezi. Istraţivaĉkeaktivnosti postoje, ali samo nekoliko njih se odnosi na
degradaciju zemljišta i ne obuhvataju nivo celezemlje. Praćenje stanja i kvaliteta zemljišta
takoĊe se ne primenjuje.
U 2005. godini Bosna i Hercegovinai njeni entiteti RS i FBiH potpisale su Memorandum
o razumevanju saEvropskom komisijom oko uzajamne saradnje i podrške za razvoj nacionalnih
sistema za praćenje stanjaţivotne sredine. Teme koje se nalaze u evropskoj tematskoj strategiji
za zemljište nisu uvrštene u usvojenodomaće zakonodavstvo. Samo se pominje pitanje jaĉanja
svesti u srodnim strategijama.
Na Kosovu*nema posebnih propisa o zemljištu, uprkos ĉinjenici da se Zakon o šumama
indirektno bavi i zemljištem.
Makedonijatrenutno priprema nacionalni akcioni plan za borbu protiv degradacije
zemljišta i dezertifikacijekoji se donekle bavi zemljištem, ali kao i na Kosovu*, nema drugih
propisa koji se direktno time bave.
Za razliku od EU, Srbija je usvojila Zakon o zaštiti zemljišta. On sadrţi odredbu o
pravilniku za obezbeĊenjesistematskog praćenja zemljišta, indikatore za procenu rizika od
degradacije zemljišta i metodologiju zaizradu remedijacionih programa. Uz to, kontaminirani
lokaliteti uvršteni su u Evropski registar ispuštanja i prenosa zagaĊujućih materija. Dalje, Srbija
prati stanje erozije i organskog ugljenika u zemljištu.
Na kraju, Crna Goraje izradila dve strategije (jednu o prenosu i primeni pravnih
tekovina EU vezanih zaţivotnu sredinu i drugu o razvoju poljoprivrednih i ruralnih podruĉja)
koje takoĊe imaju kao glavni cilj zaštituvode i zemljišta. Konkretno zakonodavstvo o zemljištu
još uvek nije izraĊeno.
173
8.LITERATURA
1. Cervelli, S., Mannipierri, P., Giovannini, G., Perna, A.(1976): Relationship between
supstituted urea herbicides and soil urease activity. Weed Research, 16, 6, pp 76-87 .
2. Cvijanović Gorica, Nada Milošević, Drago Cvijanović and Lj. Prijić (2004): The
Dynamics of Soil Biogeny Parameters After the Apllication of Herbicides, 3rd European
Conference on Pesticides and Related Organic Micropollutans in the Evironment,
Halkidiki, Greece, p 335-338 .
3. Cvijanović Gorica (2012): Zemljišna mikrobiologija, CIP 631.46(075.8);579.64(075.8) ,
ISBN 978-86-7747-462-1 COBISS.SR-ID 191917068 Izdavaĉ Megatrend univerzitet
Beograd .
4. Cvijanović Gorica, Gordana Dozet, Anja Gligić (2011): Rekultivisana zemljišta-
mogućnost razvoja poljoprivrede, turizma i ostalih delatnosti VI MeĊunarodni nauĉni
skup Mediteranski dani Trebinje 2011, Tematski zbornik Turizam i ruralni razvoj:
savremene tendencije, problemi i mogućnost razvoja, ISBN 978-99955-664-2-5, CIP
338.48 (082) COBISS.BH-ID 2222360 Trebinje, 07-08. Oktobar 2011, str 43-54 .
5. Cvijanovic Gorica, Nada Milosevic, Verica Ţivković (2009): The role microorganisms in
biological recultivation soil Proceedings, Ecological Truth, 31.05-0.206.2009.Kladovo,
Srbija, CIP 502/504 (082) 613 (082), COBIS.SR-ID 167497740, ISBN 978-86-80987-69-
9 pp 293-296 .
6. Cvijanović Marko (2012): Statistiĉka analiza resursa energije vetra, Master rad
Elektrotehniĉki fakultet, Univerzitet Beograd .
7. Cvijanović Marko (2011): Oĉuvanje ţivotne sredine korišćenjem nekonvencionalnih
izvora energije, Zbornik radova Druga regionalna konferencija Zaštita ţivotne sredine u
energetici, rudarstvu i industriji, Izdavaĉ: Asocijacija geofiziĉara Srbije, CIP
502/504(082); 502/504:620.9(082(; 502/504:622(082); 502/504:66(082); ISNN 978-86-
913953-2-2 (AGS) COBISS.SR-ID 183478540 02-04.2011.Zlatibor, str. 298-303 .
8. Đukić, D., Gajin, Slvka, Matavulj, M. Mandić L. (2000): Mikrobiologija voda, CIP
579.68; ISBN 86-07-01235-5 ID=8284622 .
174
9. European Commission, DG Climate Action European Environment Agency (2010):

Annual European Union greenhouse gas inventory 1990–2008 and inventory report 2010.
10. European Commission, DG Climate Action European Environment Agency (2010):
Annual European Union greenhouse gas inventory 1990–2008 and inventory report 2010
Preuzeto Roljević et al (2011).
11. Fakultet tehniĉkih nauka, Institut za energetiku, procesnu tehniku i inţenjerstvo zaštite
ţivotne sredine, (2007). „Mogućnost proizvodnje i korišćenja biodizela u AP Vojvodini“,
Studija, Novi Sad Federal Ministry for the Environment, Nature Conservation and Nuclear
Safety, „Biomass Ordinance on Generation of Electricity from Biomass sajt:
http://www.bmu.de/english/renewable_energy/downloads/doc/5433.php
12. Govedarica, M., Jarak, M., Milošević, N. (1993): Mikroorganizmi i pesticidi: Poglavlje-
Teški metali I pesticidi u zemljištu, Ed. Kastori, R. 107-126.
13. http: climatecnowledge.org/figures/WuGblog figures .
14. http://www.fao.org/nr/water/aquastat/water_use/index.stm .
15. Iljin, V. B. (1986):O normirovani tjaţjalihmetalov v poĉve. Poĉvovedanie No. 9 pp 90-98.
16. Industry as a partner for sustainable development- Water Management-Internationa,
Water Association, London, 2002) p.15 .
17. IPCC Fourth Assessment Report: Climate Change 2007, Working Group III: Mitigation of
Climate Change .
18. Janković Vladimir (2009): Geotermalna energija:Kako iskoristiti skriveni potencijal
Srbije, Beograd, Novembar 2009 Jefferson Institute 1-14.
19. Kovaĉević Dušan (2011): Zaštita ţivotne sredine u ratarstvu i povrtarstvu Monografija
Izdavaĉ Poljoprivredni fakultet Zemun Univerzitet Beograd CIP 504:631(075.8) ISBN
978-86-7834-11-3 COBISS.SR-ID 186454284 .
20. Lazić, B., Malešević, M. (2003): Osnovni principi organske poljoprivrede, Zbornik radova
, Nauĉni institute za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad .
21. Milanović Milan (2009): Ekonomija prirodnih resursa, Izdvĉ Megatrend univerzitet
Beograd, ISBN 978-86-7747-345-7 CIP 502.131.1(075.8); 330.15:33(075.8) COBISS.SR-
ID 155531276 .
175
22. Milanović Milan, Cvijanović Drago, Cvijanović Gorica (2008): Prirodni resursi,
ekonomija, ekologija upravljanje,, Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd, ISBN
978-86-82121-54-1.
23. Milenović, B. (2000): Ekološka ekonomija-teorija i primena, Univerzitet u Nišu.
24. Milošević Nada, Cvijanović Gorica, Belić M., Tintor, Branislava, Marinković Jelena
(2011): Uticaj sabijanja zemljišta na mikrobnu populaciju i enzime: aktivnost u
agregatima Proceedings 1st Interanational sciencific Cnoference „Land, usage and
Protection, Novi Sad 21-23.09.2011., CIP 631.4 (082) ISBN 978-86-7892-345-6,
COBISS.RS-ID 26624051, str 66-70.
25. http://www.fao.org/nr/water/aquastat/water_use/index.stm
26. http://www.ftn.kg.ac.rs/download/SIR/SIR%20Milica%20Pejcin%20804_2013.pdf
27. http://www.nmw.co.rs/slike/resursi_slatke_vode.jpg
28. http://ekologija.ba/index.php?w=c&id=30
29. http://biologija.unios.hr/webbio/wp-
content/uploads/2013/nastavni_materijali/10.utjecaj_covjeka_na_hidrosferu_i_kriosferu.p
ptx
30. http://www.ekobalans.net/teme/problem-otpadnih-voda/108-problem-otpadnih-voda-u-
31. http://planet-voda.com/?p=3194
32. http://www.borplastikaeko.rs/industrijske-otpadne-vode/
33. http://www.hidmet.gov.rs/podaci/dokumenti_ciril/RHMZ_Sava_Centar_referat.pdf
34. Strategija upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije do 2034. godine ("Sl. glasnik
RS", br. 3/2017) -izvod sa komentarima-
35. Nestorov I. and Protić D. (2007): Corine Land Cover mapping Serbian Experience,
Belgrade.
36. Ninkov Jordan, Zerenski-Škorić Tijana, Sekulić Petar, Vasin Jovica, Papić ĐorĊe, Ilić
Stanko i Kurjaĉki Igor (2010): Teški metali u zemljištima vinograda Vojvodine Zbornik
radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad UDK 631/635(051) ISSN 1821-3944
COBISS.SR-ID 246466055 str. 273-279.
37. Parker, L.W. and K.G. Doxtader (1983): Kinetics of the microbial degradation of 2.4-
insoil effects of temperature and moisture. J. Environmetntal Qualiti vol. 12, No4.
176
38. Poljoprivredni fakultet, Fakultet tehniĉkih nauka, (2007). „Potencijali i mogućnosti

briketiranja i peletiranja otpadne biomase na teritoriji Pokrajine Vojvodine“, Studija, Novi
Sad.
39. Prvi izveštaj Republike Srbije prema Okvirnoj konvenciji Ujedinjenih Nacija o promeni
klimehttp://www.ekoplan.gov.rs/srl/upload-centar/dokumenti/zakoni-i-nacrti-
zakona/propisi/inc_ceo_tekst_konacna_zakonodavstvo_12_11.pdf.
40. Radojević R., Ţivković, M., Urošević, M., Vulić, T., i Radivojević, D., (2005): Biljni
ostaci rezidbe voćnjaka kao biomasa i obnovljivi izvor energije, Ĉasopis za procesnu
tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP, 9, (3-4), str. 84-87, Novi Sad.
41. Roljević Svetlana, Kovaĉević, D., Dolijanović, Ţ., Cvijanović Gorica, Cvijanović D.
(2011): Uticaj poljoprivredne proizvodnje na zemljište kroz emisiju nitrata, Proceedings
1st Interanational sciencific Cnoference Land, usage and Protection, Novi Sad 21-
23.09.2011., CIP 631.4 (082) ISBN 978-86-7892-345-6, COBISS.RS-ID 26624051, str
142-146.
42. Republika Srbija Ministarstvo ţivotne sredine i prostornog planiranja (2009) Izveštaj o
stanju zemljišta u Republici Srbiji ISBN 978-86-87159-02-0; COBISS.RS-ID 172442380
p 1-50.
43. Sekulić P, Kastori R., Hadţić V. (2003): Zaštita zemljišta od degradacije, Novi Sad.
44. Sekulić Petar, Jordana Ninkov, Nikola Hristov, Jovica Vasin, SrĊan Šeremešić, Tijana
Zeremski-Škorić (2010): Sadrţaj organske materije u zemljištima AP Vojvodine i
mogućnost ţetvenih osttaka kod obnovljivog izvora energije Zbornik radova Instituta za
ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad UDK 631/635(051) ISSN 1821-3944 COBISS.SR-ID
246466055 str. 591-598.
45. Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015.godina.
46. Subić Jonel, Drago Cvijanović, Boško Marković (2006): Ocena ekološke odrţivosti na
poljoprivrednim gazdinstvima u opštini Mali Zvornik, Ekonomika poljoprivrede,
Tematski broj, MeĊunarodni nauĉni skup: Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni
razvoj (I) – razvoj lokalnih zajednica, Urednik: Prof. Dr Milan R. Milanović, br./N0 ТБ
(13-667), стр. 57-63, UDK 631.95(497.11 Mali Zvornik), UDC 338.43:63, YU ISSN
0352-3462.
177
47. Tomić, M., Furman, T., Nikolić, R., Savin, L., i Simikić, M., (2008). Stanje i pespektive
proizvodnje i korišćenja biodizela u Evropskoj Uniji i Srbiji, Traktori i pogonske mašine,
13, (3), str.111- 117, Novi Sad.
48. Vuĉić N. Novića (1992): Higijena zemljišta VojvoĊanska Akademija nauka i umetnosti,
Novi Sad.
49. Vuĉić, N. (1984): Od paganskog do savremenog Wboga kiše#, Savpemena poljoprivreda,
Vol. 32, str.5-6.
50. www.ekoforum.org.
51. Zadoks J. C. Ed. (1989): Development if farming systems: Evaluation of the five year
period 1980-1984 Wageningen, Pudoc.
52. Investicioni okvir za Zapadni Balkan [WBIF] (2015): Studija za Evropsku komisiju:
Prevencija od poplava i upravljanje - Analiza nedostataka i procena potreba u kontekstu
sprovoĊenja Direktive EU o poplavama, Tehniĉka pomoć za a infrastrukturne projekte 4
(IPF 4), septembar 2015. godine.
53. Direkcija za vode (2016): Kratak pregled Strategije upravljanja vodama na teritoriji
Republike Srbije. Ministarstvo poljoprivrede i zaštite ţivotne sredine Republike Srbije,
Republika Srbija, Beograd.
54. European Commission [EC] (2005): Soil Atlas of Europe, European Soil Bureau Network,
Office for OfficialPublications of the European Communities, L-2995 Luxembourg.
55. Ristić, R., Kostadinov, S., Abolmasov, B., Dragićević, S., Trivan, G., Radić, B.,
Trifunović, M., andRadosavljević, Z. (2012): Torrential floods and town and country
planning in Serbia. Nat. Hazards EarthSyst. Sci., 12, p. 23-35, doi:10.5194/nhess-12-23-
2012.
56. Ristić, R.; Radić, B.; Vasiljević N. (2011): Characteristics of maximal discharges on
Torrential Watershedsin Serbia, Journal of Environmental Protection and Ecology, Vol.
12, Book 2, pg. 471-487.
57. Agencija za zaštitu ţivotne sredine (2015a): Stanje površinskih voda u Srbiji - analiza i
elementi za praćenje,Ministarstvo poljoprivrede i zaštite ţivotne sredine, Republika
Srbija, Beograd.
178
58. Agencija za zaštitu ţivotne sredine (2015b): Ministarstvo poljoprivrede i zaštite ţivotne
sredine (2015):Izveštaj o stanju ţivotne sredine u Republici Srbiji za 2014. godinu,
Ministarstvo poljoprivrede i zaštiteţivotne sredine Republike Srbije, Republika Srbija,
Beograd.
59. Centralno-evropski forum za razvoj [CEDF] (2015): Korišćenje i tretman komunalnih i
industrijskih otpadnihvoda u Republici Srbiji, CEDEF sa Pokrajinskim sekretarijatom za
urbanizam, graditeljstvo i zaštitu ţivotnesredine APV, Republika Srbija, Beograd.
60. Zavod za statistiku Republike Srbije: Statistiĉki godišnjak Republike Srbije
(http://www.stat.gov.rs)
61. Nacionalna inventura šuma Republike Srbije (2008), (http://www.seerural.org/wp-
content/uploads/2010/04/The-national-forest-inventory-of-the-Republic-of-Serbia.pdf),
62. Ocena šumskih resursa za 2015. godinu, Srbija
(http://www.fao.org/countriprofiles/indek/en/?iso 3 = SRB),
63. Podaci Zavoda za zaštitu prirode (http://zzps.rs)
64. USAID (2016): Draft National Action Plan for Support of Export on Added Value
Products from WoodIndustry in Serbia;
65. Podaci Uprave za šume (http://www.upravazasume.gov.rs)
66. Podaci JP „Srbijašume“ (http://www.srbijasume.rs/planizv.html)
67. Podaci JP „Vojvodinašume“ (http://www.vojvodinasume.rs/publikacije/izvestaj-
nezavisnog-revizora)
68. Podaci Ministarstva poljoprivrede i zaštite ţivotne sredine (http://www.mpzzs.gov.rs/
obavestenje-onastalim-stetama-u-sumama-izazvanim-ledolomima-i-ledoizvalama)
69. Podaci Privredne komore Srbije (http://www.pks.rs/PrivredaSrbije.aspx)
(2008): Nacionalna strategija odrţivog razvoja („Sl. glasnik Republike Srbije“, br.
57/2008)
(2009): Zakon o zaštiti ţivotne sredine („Sl. glasnik Republike Srbije“, br. 135/2004,
36/2009 – dr. zakon,
72/2009 – dr. zakon i 43/2011 – odluka US i 14/2016)
(2010): Proposal for a Soil Framework Directive – COM (2006)232) Technical
guidelines for the collectionof soil erosion and soil organic carbon data for Europе
through EIONET, 2010, European Commision, Directorate General JRC
179
(2012): Nacionalna strategija odrţivog korišćenja prirodnih resursa i dobara („Sl. glasnik
Republike Srbije“,br. 33/2012)
70. Zakon o zaštiti zemljišta („Sluţbeni glasnik Republike Srbije“, br. 112/15)
71. Blum, W.E.H. (2004): Soil indicators for decision making – sharing knowledge between
science, stakeholders and politics, 13th International Soil Conservation Organisation
Conference, Brisbane, Paper No202 (1-5)
72. Vidojević, D., Dimić, B., Baćanović, N. (2013): Praćenje stanja zemljišta - zakonski
osnov, ciljevi i indikatori,Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite ţivotne sredine,
Agencija za zaštitu ţivotne sredine ISBN 978-86-87159 -10-5 Beograd
73. Liĉina V., Nešić, Lj., Hadţić, V., Sekulić, P., Vasin, J., Ninkov, J. (2011): (2011):
Zemljišta Srbije i prisutnidegradacioni procesi, Ratarstvo i povrtlarstvo,Vol. 48 (2011)
285-290.
180

24.03.21. Ekologija Prirodnih Resursa - SKRIPTA

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

24.03.21. Ekologija Prirodnih Resursa - SKRIPTA

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

VISOKA ŠKOLA TEHNIĈKIH STRUKOVNIH

5.2.1. Šumski resursi i upravljanje ...................................................................................................... 81

6.3.1. Upravljanje reĉnim slivovima ................................................................................................. 138

1.1. Prirodni resursi

mineralne sirovine, vode, zemljište sa vegetacijom i prirodni uslovi. Njihovo korišćenje,

 Paramarginalne (pogodne za aktivaciju u roku od 25 god. sa stepenom iskoristivosti od

Dalja klasifikacija resursa moguća je prema sastavu i poreklu, na organske i neorganske.

Slika 1. Klasifikacija prirodnih resursa

2.1. Osnovni energetski resursi-nafta, ugalj, zemni gas

Slika 2. Potrošnja uglja pre i projektovana potrošnja za period do 2025. godine

2.2. Neobnovljivi resursi Srbije (rude, ugalj, nafta i gas)

Mineralno bogatstvo Srbije se ne koristi u meri u kojoj je to stvarno moguće. Osnovni

3.1. Solarna energija

Solarna energijase u svom izvornom obliku najĉešće koristi za pretvaranje u toplotnu,

Tehnologije korišćenja Sunĉeve energije pokazale su da se solarna energija moţe koristiti

površini termalnih kolektora po jednom stanovniku. Procene su da bi solarna energija mogla

3.2. Energija vetra

Slika 4. Globalno strujanje vazdušnih masa

Površinski vetrovi predstavljaju kretanje vazdušnih masa u prizemnom sloju atmosfere

3.3. Energija biomase

 drvna uzgojena biomasa (brzorastuće drveće),

 Biljaka bogatih šećerom (šećerna repa, grašak),

Prema nekim istraţivanjima, po hektaru poljoprivrednog zemljišta moţe da se dobije 3 t

Tabela 2. Potencijalne koliĉine biomase koje se dobijaju od navedenih kultura

* Izvor Poljoprivredni fakultet, Fakultet tehničkih nauka ''Potencijali i mogućnosti briketiranja i

Negativna karakteristika je da ova goriva imaju manju energetsku vrednost od fosilnih

Potencijalna energija sekundarnih ostataka iz poljoprivrede na globalnom nivou procenjuje se

3.4. Geotermalna energija

 U pitanju je ogromni energetski potencijal (obezbeĊuje neograniĉeno napajanje

Ovakvo stanje i pristup ''rešavanju'' energetskih problema, neminovno će dovesti do

Potencijalno obnovljivi resursi, u odnosu na vreme relevantno za ĉoveka, su samo

development-Water Management-International Water Association, 2002). U pojedinim delovima

Slika 5. Glavni korisnici slatkovodnih resursa [25].

U stoĉarskoj proizvodnji ĉista voda predstavlja jedan od ulova za uspešan razvoj

S obzirom da je voda u poljoprivrednoj proizvodnji nezamenljiva, istovremeno se moţe

4.1.1. Znaĉaj vode

Voda kao resurs

Za obezbezbeĊivanje dovoljne koliĉine hrane za rastuću ljudsku populaciju, povećava se

U savremenoj industriji gotovo da nema procesa u kome se ne koristi voda. Razliĉite

Energija vode (hidroenergija) je jedan od najznaĉajnijih obnovljivih izvora energije,

4.1.2. Potrošnja i ugroženost vode

Potrošnja i ušteda vode

Potreba za vodom se povećava srazmerno sa uvećanjem broja stanovništva na Zemlji, a

Ugroženost zaliha vode

Najveću ulogu u zagaĊenju vode ima ĉovek sa svoji aktivnostima. Organizacija

 deponije komunalnog smeća,

4.1.3. Resursi vode u Republici Srbiji

Ugroženost vode za piće u Republici Srbiji

U Republici Srbiji kljuĉni izvor zagaĊenja vode za piće predstavljaju gradske i

Slika 6. Voda u Ljudskom organizmu

Dejstvo zagaĊene vode na zdravlje ljudi

4.1.5. Mere za zaštitu voda

Zaštita vode od zagaĊivanja sprovodi se radi omogućavanja neškodljivog i nesmetanog

4.1.6. Zaštita od štetnog dejstva vode

UreĊenje vodotokova podrazumeva izgradnju i odrţavanje vodnih objekata za ureĊenje

Poplave i zaštita od poplava

Poplave u Republici Srbiji - maj 2014. godina

maju 2014. godine, prouzrokovane su interakcijom prirodnih i antropogenih faktora. Osnovni

Mape poplava na Balkanu – maj 2014, predstavljene u inostranim medijima

Novinska agencija ''Al jazeera balkans'' ( meĊunarodni informativni kanal sa sedištem u

4.1.7. Mapiranje podruĉja sklonih poplavama i klizištima

Koncentrisani izvori zagaĊenja

Stanje izgraĊenosti sistema za prikupljanje i evakuaciju (primarna i sekundarna kanalizaciona

Slika 8. Modul oticanja (RHMZ Srbije)