Завршни рад

Садржај:
ПРЕГЛЕД СЛИКА: 3
ПРЕГЛЕД ТАБЕЛА: 3
ПРЕГЛЕД ДИЈАГРАМА: 3
РЕЗИМЕ 4
ABSTRACT..................................................................................................................................4
1. УВОД 5
1.1 Уводна разматрања................................................................................................................5
1.2. Предмет рада.........................................................................................................................5
1.3. Циљ рада................................................................................................................................5
2. КАРАКТЕРИСТИКЕ РОБЕ 6
2.1. Врсте отпадних вода и њихове карактеристике.................................................................6
2.1.2. Индустријске отпадне воде...........................................................................................6
2.2. Параметри загађености отпадних вода и карактеристике опасности...............................7
2.3. Припадност класама према ADR-у......................................................................................8
2.3.1. КЛАСА 6 – подгрупа 6.1 – Токсичне материје............................................................8
2.3.2. КЛАСА 6 – подгрупа 6.2 – Инфективне материје.......................................................8
2.3.3. КЛАСА 8 – Корозивне (нагризајуће) материје............................................................8
2.3.4. КЛАСА 9 – Остале опасне материје и предмети.........................................................9
3. ЗАХТЕВИ КОЈИ СЕ ОДНОСЕ НА ТРАНСПОРТ 10
3.1. Утовар отпадних вода и фекалија......................................................................................10
3.1.1. Утовар отпадних вода..................................................................................................10
3.1.2. Утовар фекалија...........................................................................................................11
3.2. Истоварне станице и процес истовара...............................................................................12
3.2.1. Истовар Ада Хуја.........................................................................................................12
3.2.2. Мини истовар Железник и Земун поље......................................................................12
4. ЗАХТЕВИ ПРЕМА ВОЗЛИМА ЗА ТРАНСПОРТ ОПАСНЕ РОБЕ У ПОГЛЕДУ
КОНСТРУКЦИЈЕ, ОПРЕМЕ И ОБЕЛЕЖАВАЊА 15
4.1. Класификација возила која транспортују опасну робу....................................................15
4.2. Основни захтеви за возила која транспртују опасну робу...............................................16
4.2.1 Електична опрема.........................................................................................................16

Марија Дукић 1
 Завршни рад

4.2.2. Систем за кочење.........................................................................................................17

4.2.3. Заштита од пожара.......................................................................................................17
4.2.4. Захтеви у погледу додатне опреме за возила која транспортују опасну робу......18
4.3. Обележавање возила која транспортују опасну робу.......................................................19
4.3.1. Табла опасности...........................................................................................................19
4.3.2. Начин обележавања возила која транспортују опасну робу таблама и листицама
опасности................................................................................................................................21
4.3.3. Захтеви испостављени према возилима у ЈКП БВК у погледу опреме и
обележавања...........................................................................................................................22
4.4. Возни парк и карактеристике.............................................................................................24
5. ТРАНСПОРТНИ ЗАХТЕВИ 28
5.1. Укупне количне отпадних вода транспортоване у току године......................................28
5.2. Укупне количине отпадних вода транспортоване по месецима и неравномерности....29
5.3. Укупне количине отпадних вода транспортоване у току седмице и неравномерности
.....................................................................................................................................................30
5.4. Мере оптимизације.............................................................................................................31
6. ДОКУМЕНТИ КОЈИ ПРАТЕ ИЗВРШЕЊЕ ТРАНСПОРТНОГ ПРОЦЕСА
ФЕКАЛИЈА 32
6.1. Исправа о превозу опасне/заразне материје – Товарни лист...........................................32
6.2. Упутство о посебним мерама безбедности.......................................................................32
6.3. Сертификат о испавности возила.......................................................................................33
6.4. Сертификат о стручној оспособљености возача...............................................................33
ЗАКЉУЧАК 35
ЛИТЕРАТУРА: 37

Марија Дукић 2
 Завршни рад

ПРЕГЛЕД СЛИКА:
Слика 1. Употреба пијука и канте..................................................................................10
Слика 2. Млазница – Систем одгушивања системом високог притиска....................11
Слика 3. Утовар фекалија................................................................................................11
Слика 4. Положај цистерне при истовару – претоварно место Железник...............13
Слика 5. Положај цистерне при истовару – претоварно место Земун поље............14
Слика 6. Положај и изглед главног прекидача................................................................17
Слика 7. Табле за обележавање возила које превозе опасне материје.........................20
Слика 8. Опрема и обележавње цистерне.......................................................................22
Слика 9. Додатна опрема: а)Подметач за точак, б)Апарат за гашење пожара,
в)Светлоодбојни прслук, г)Наочаре за очи, д) заштитна маска, ђ) рефлексни чуњеви,
е)заштитно одело са рукавицама и чизмама..................................................................23
Слика 10. Обележавње цистерне......................................................................................24
Слика 11. Кanaločistač........................................................................................................24
Слика 12. Одгушивач сливника мали.................................................................................25
Слика 13. Одгушивач сливника средњи.............................................................................26
Слика 14. Чистач колектора
Слика 15. Ручна сака.........................................................................................................27
Слика 16. Сертификат о исправности возила................................................................34
Слика 17. Сертификат о стручној оспособљености возача за превоз опасних/заразних
материја...............................................................................................................................34

ПРЕГЛЕД ТАБЕЛА:
Табела 1. UN број неких опасних материја 21
Табела 2. Транспортоване количине отпадних вода по месецима у току 2010.год. 29

ПРЕГЛЕД ДИЈАГРАМА:
Дијаграм 1. Укупне количине отпадних вода транспортоване у току 2010.год. 28
Дијаграм 2. Неравномерности у транспорту отпадних вода по месецима 29
Дијаграм 3. Транспортоване количине отпадних вода у периоду од 22.02. до 28.02.
2010.год. 30

Марија Дукић 3
 Завршни рад

РЕЗИМЕ
Циљ рад је да се изврши анализа функционисања транспортног процеса гадних и
заразних материја у Јавном Комуналном Предузећу Београдски Водовод и
Канализација (ЈКП БВК). Гадне и Заразне материје су супстанце које шире
непријатне мирисе или садрже микроорганизме или њихове токсине за које се зна да
могу изазвати заразна обољења код људи и животиња, у ту групу измеђуосталог
спадају отпадне воде и фекалије. Ове материје као такве захтевају виши ниво опреза
при транспорту и специјалне врсте транспортних средстава. Рад је конципиран на
следећим тезама:
1. Разматрање карактеристика робе
2. Захтеви који се односе на транспорт гадних и заразних материја
3. Избор и карактеристике возила за транспорт гадних и заразних материја
4. Транспортни захтеви
5. Документи који прате извршење транспортног процеса гадних и
заразних материја
6. Закључна разматрања

ABSTRACT
Main objectiv of the research is to analyze functioning transport of nasty and infectious
substances in Public Utility Company Belgrade Waterworks and Sewerage (PUC BWS).
Nasty and infectious substances are substances that have unpleasant odor or contain micro
organisms or their toxins, which are known to cause infectious diseases to humans and
animals. As such these substances require a higher level of caution while transporting with
special vehicles. Concept of work is designed on following theses:

1. Consideration of the characteristics of goods

2. Requirements relating to transport of nasty and infectious substances
3. Selection and characteristics of vehicles for nasty and infectious substances
4. Transport requirements 
5. The documents accompanying the transport process execution of nasty and
infectious substances
6. Concluding Remarks

Марија Дукић 4
 Завршни рад

1. УВОД
1.1 Уводна разматрања
Транспорт опасних материја мора се вршити на конзистентан и систематичан начин,
да ризици по режиму саобраћаја и врсти робе буду у вези са опасностима пре, током
и после инцидента. Са порастом транспорта опасних материја развијају се бројни
прописи који регулишу ову врсту транспорта.
У укупној количини превоза целокупне робе која се транспортује, велики проценат
заузима опасна роба. У трнспорт опасних материја убраја се и транспорт
индустријских и пољoпривредних хемикалија (пестициди, вештачка ђубрива,
компримирани гасови, киселине). Такође се и многе врсте роба које се користе у
домаћинствима као потрошачки производи транспортују у скалду са порописима
који важе за опасне материје, а исто тако и нуспроизводи из домаћинстава (у ту
групу роба спадају разне врсте лепкова, боја, парфема, детерџената, шампона итд.)
као и фекалије. Опасна роба све је присутнија у националној економији, користи се у
индустрији, али и у свакодневној потрошњи.

1.2. Предмет рада

У овом раду описани су захтеви везани за манипулацију опасном робом класа 6,8 и 9
која се превози вспецијалним возилима у Јавном Комуналном Предузећу Београдски
Водовод и Канализација. Припрема робе за превоз као и сам превоз регулисани су
националним и међународним изворима права. Ови извори садрже обавезе које се
морају испунити у погледу возила којим се обавља превоз, исправа потребних за
превоз и обучености возача који тај превоз обављају.

1.3. Циљ рада

Циљ рада јесте повећање безбедности лица која учествују у транспорту гадних и
заразних материја, повећање безбедности возила (приликом утовара, истовара и
осталих манипулација робом, као и за време превоза). Самим повећањем безбедности
возила минимизира се вероватноћа настанка инцидентне ситуације, повећава
безбедност свих учесника у саобраћају и смањује се нагативни утицај на животну
средину.

Марија Дукић 5
 Завршни рад

2. КАРАКТЕРИСТИКЕ РОБЕ
2.1. Врсте отпадних вода и њихове карактеристике
2.1.1. Домаћа отпадна вода 
Домаћа отпадна вода представља водоводску воду или природну воду приближног
квалитета која је употребљена за кување, прање или санитарне потребе у
домаћинству. Поред минералних и органских материја које су већ биле присутне у
води чијом је употребом ова отпадна вода и настала, она још садржи и значајне
количине хуманих екскремената, папира, сапуна и других средстава за прање,
отпадака од хране, минералних отпадака и великог броја других отпадних
материјала.
Највећи део загађивача домаће отпадне воде је органског порекла и, због своје
високе енергетске вредности, подложан је деловању сапрофитних микроорганизама,
односно микроорганизмима који се хране мртвим органским материјалом. Ова
отпадна вода подложна је микробиолошкој разградњи, односно труљењу. Отуда она
може имати врло непријатан мирис, на пример на сумпорводоник.
Ове отпадне воде из читавог једног насеља или града, са малим или никаквим уделом
индустријских отпадних вода, које настају као последица физиолошких потреба
људи и одржавања простора-објеката у којима бораве људи и које садрже и значајан
удео отпадних вода из различитих установа и јавних институција, често се називају
санитарне отпадне воде.
Уколико је за то насеље или град карактеристична и развијена индустријска
производња и уколико се и индустријске отпадне воде (уз одређени степен обраде)
испуштају у градску канализациону мрежу и мешају са домаћим, односно
санитарним отпадним водама, онда се тако настала смеша
назива комунална или градска отпадна вода.

2.1.2. Индустријске отпадне воде 

Индустријске отпадне воде обухватају све оне отпадне воде које не воде непосредно
и искључиво порекло из домаћинства. Индустријске отпадне воде настају у
фабрикама и индустријским погонима након употребе воде у процесу производње и
као последица технолошких процеса у индустрији, а чине их и кишне воде са
индустријских површина. Основна карактеристика ове групе отпадних вода је веома
велика разноврсност састава.

2.1.3. Расхладне воде

Расхладне воде које воде порекло из процеса размене топлоте које нису дошле у
контакт са било којом сировином, међупроизводом, отпадом или завршним
производом.

Марија Дукић 6
 Завршни рад

2.1.4. Атмосферске (кишне) воде

Атмосферске (кишне) воде се појављују и повремено настају као последица
атмосферских падавина или вода било ког природног порекла, површинска и
подземна, укључујући кровне и површинске дренаже као и воду од прања улица.
Једини загађивачи ове врсте вода су инертне, минералне материје (прашина, песак, и
слично), а у одређеним периодима године и суво лишће, те се оне најчешће могу без
икакве претходне обраде испуштати директно у пријемне водотоке.
Када је реч о атмосферским водама са локација појединих индустријских предузећа,
показало се да оне могу бити значајније загађене и то углавном истим загађивачима
као и индустријске отпадне воде тих истих предузећа. Овакве кишне воде морају се
подвргнути одређеном степену обраде пре испуштања у водотокове.

2.2. Параметри загађености отпадних вода и карактеристике

опасности1
 Биохемијска потреба кисеоника (БПК) - Кисеонични еквивалент садржаја
биоразградиве органске материје у отпадној води, односно
број милиграма кисеоника који се утроши на биохемијску оксидацију органске
материје присутне у 1 литру воде, под одређеним условима.
 Хемијска потреба кисеоника (ХПК) Кисеонични еквивалент укупног садржаја
разградиве органске материје у отпадној води која је подложна хемијској
оксидацији, односно маса кисеоника (у милиграмима) која се утроши на хемијску
оксидацију укупне органске материје, присутне у једном литру воде.
 поред класичних параметара квалитета воде у лабораторији се анализирају:
тешки метали, металоиди и неметали (укупно 29 елемената), укупан азот (TN),
укупан органски угљеник (TOC) фенолне материје, пестициди, PCB, PAH
 лабораторија ради и анализе стабилности и агресивности воде
 када се укаже потреба, захватају се и испитују узорци воденог талога и муља на
садржај метала, као и других индикатора загађења
Претходним анализама одређује се опасност од:
 Неорганских загађивача као што је олово (које при ниским нивоима изазива
тровање), жива (која у воду доспева услед ерозије природних одлагалишта
отпадних материја из рафинерија и фабрике отпадних вода са сметлишта и
фарми. Може узроковази оштећење бубрега), азбест (који у воду може доспети
услед ерозије природних одлагалишта или из отпадних вода фабрика стакла или
електронске опреме. Хронично излагање може узроковати оштећење коже и
повећану опасност од појаве карцинома коже)
 Пестициди и нуспроизводи пестицида (јавља се у пољопривредним подручјима, а
прекомерно излагање неповољно утиче на здравље)
 Органска једињења (доспела из фабрика, повећавају опасност обољења од рака)

1
Оквирна директива о водама (2000/60/EC) коју је усвојио Парламент и Савет Европске уније 23.
октобра 2000. године

Марија Дукић 7
 Завршни рад

 Микроорганизми (општи појам који описује хиљаде бактерија, протозоа и вируса

који могу представљати опасност по здравље људи као што су e.coli и ротовирус.

2.3. Припадност класама према ADR-у

Отпадне воде не чини само једна врста материја већ скуп гадних, заразних,
инфективних и других материја које могу да лоше утичу и угрозе животну средину.
Па према АДР-у отпадне воде припадају следећим класама:

2.3.1. КЛАСА 6 – подгрупа 6.1 – Токсичне материје

материје код којих се на основу испитивања може закључити да њихово удисање,
упијање преко коже или гутање, може проузроковати оштећење здравља људи или
њихову смрт.

Класификација отрова врши се према њиховом пореклу, хемијском саставу и

агрегатном стању. Отрови према пореклу и хемијском саставу могу бити:

 минерални отрови (неорганска отровна једињења различитих агрегатних

стања. Од гасовитих отрова познати су: водоник-фосфид, хлор,
сумпордиоксид, угљендиоксид и др. Од чврстих отрова позната су: једињења
арсена, живе, олова...)
 биљни отрови (органска једињења присутна у одређеним врстама биљака,
међу најпознатијима су: опијум, морфин, кокаин...)
 синтетички отрови (једињења која су настала у лабораторијама, познати
синтетичи отрови појављују се у транспорту пестицида)

2.3.2. КЛАСА 6 – подгрупа 6.2 – Инфективне материје

материје које су способне да проузрокују инфекцију, о којим се зна или се може
очекивати да садрже узрочнике болести. Узрочници болести дефинисани су као
микроорганизми и други узрочници који могу проузроковати обољења код људи и
живаотиња.

Потенцијалне опасности које прете од материја класе 6.2 су инфекције до којих се

може доћи у контакту или инхалирањем заразних супстанци.

2.3.3. КЛАСА 8 – Корозивне (нагризајуће) материје

У нагризајуће материје сврставају се::

 материје и предмети које хемијским деловањем нападају површинско ткиво
коже и слузокоже са којим долазе у додир, које приликом ослобађања наносе
штету другој роби и транспортним средствима
 материје које са водом стварају корозивне течности, или са природном влагом
из ваздуха стварају корозивне паре или маглу

Марија Дукић 8
 Завршни рад

У корозивне материје спадају: киселине, соли, базе, халогени елементи, оксиди и

друге неорганске материје као и органска једињења.
Ове супстанце стварају запаљиве и отровне гасове, као и корозивне течности које
делију на очи, кожу и органе за варење.

2.3.4. КЛАСА 9 – Остале опасне материје и предмети

материје и предмети који током транспорта представљају осталу врсту опасности

која није обухваћена појмовима осталих класа. Новооткривене опасне материје могу
да се превозе ако испуњавају услове који су претходно научним испитивањем
утврђени као услови који пружају пуну сигурност при њиховом превозу.

Марија Дукић 9
 Завршни рад

3. ЗАХТЕВИ КОЈИ СЕ ОДНОСЕ НА ТРАНСПОРТ

У ЈКП БВК-у је запослено 57 возача који по сменама управљају са 28 специјалних
возила, транспортују отпадну воду и фекалије са целе територије града Београда не
три истоварне станице. Сви радници који руководе возилима или помоћном опремом
при утовару и истовару фекалија су поред заштитне опреме, против заразе,
заштићени и заштитном вакцином коју примају на годишњем нивоу.

3.1. Утовар отпадних вода и фекалија

3.1.1. Утовар отпадних вода
Специјална возила која се користе при утовару отпадних вода су најчешће мали и
средњи одгушивач сливника као и чистач колектора.У сваком специјалном возилу се
поред возача у кабини возе још два помоћна радника под пуном радном и заштитном
опремом.

По доласку на место утовара помоћни радници припремају терен за почетак утовара.

Прво и најбитније је обележавање места утовара како би се саобраћај што мање
ометао, а место и радници обезбедили од саобраћајних незгода. Радник затим
успомоћ пијука отвара канализациони отвор и проверава стање шахта. Ако је дошло
до загушења, први корак је пражњење шахта, које се врши усисавањем материјала,
како би се припремио терен за другог помоћног радника који потом силази у шахт.
По силаску радник проверава стање и ако је осатло још крупног материјала, који није
могао бити усисан, скупља га успомоћ лопате и канте како би раскрчио пролаз за
млазницу којом се врши одгушивање.

Слика 1. Употреба пијука и канте

Марија Дукић 10
 Завршни рад

Када је терен припремљен возач, помоћу команди, витлом спушта црево високог
притиска, на чијем крају се налази млазница, а радници га ручно усмеравају. Када
црево дође до тачке загушења, радник излази из шахта. Затим следи одгушивање
сливника пуштањем чисте воде кроз црево под притиском и поступним повећавањем
притиска а помоћу млазнице долази до одгушења. По успешно обављеном послу
помоћу усисног црева, одговарајућег пречника, усиса се остатак отпадне воде и
материјала.

Слика 2. Млазница – Систем одгушивања системом високог притиска

3.1.2. Утовар фекалија

Припреме пред утовар фекалија се не разликују од припрема пред утовар отпадних
вода. Утовар фекалија се најчешће врши из сепаратора или септичких јама и то
помоћу специјалног возила каналочистача.
Помоћни радници по припреми терена усмеравају спуштање усисног црева
одговарајућег пречника у отвор, а спуштање врши возач преко командне табле. По
спуштању црева укључује се пумпа са усисним дејством успомоћ које се фекалије
усисавају у цистерну.

Слика 3. Утовар фекалија

Марија Дукић 11
 Завршни рад

3.2. Истоварне станице и процес истовара

По сваком завршеном утовару отпадних вода и фекалија возила се упућују на
истовар ка најближој истоварној станици.

Постоје три истоварне станице на под власништвом ЈКП БВК-а и то:

1. Мини истовар Железник
2. Мини истовар Земун поље
3. Истовар Ада Хуја

3.2.1. Истовар Ада Хуја

Истоварно место Ада Хуја се налази у општини Палилула на обали реке Дунав испод
„Панчевачког“ моста. Ово истоварно место је изграђено ван свих прописа. По
доласку цистерна се довози, у нивоу терена, до бетонског пада, који је спојен са
каналом који истоварене фекалије улива директно у реку. Када је цистерна
постављена, отвор на задљем делу цистерне се отвори а возач помоћу команди
цистерну нагне под углом довољним да се све фекалије изруче. По завршетку
истовара радници, који раде на истовару, затим цревом, које је повезано на хидрант
са водом, испирају цистерну и она се даље упућује у гаражу.

3.2.2. Мини истовар Железник и Земун поље

Претоварне станице „Железник“ и „Земун поље“ су изграђене на територији КЦС-а -
канализационо црпних станица, а пуштене су у рад у августу 2011. године.
Канализационо црпне станице служе за преусмеравање отпадних вода и фекалија из
целокупне канализационе мреже у фекалне колекторе.

Претоварне станице су прилагођене најновијим стандардима и изграђене тако да у

највећој могућој мери минимизују ниво загађења/загушења колектора, а самим тим и
реке у коју се колектори уливају. При доласку на претоварну станицу возило се
усмерава на успон, рампу под углом која се налази изнад нивоа земље, и центрира
тако да задњи отвор цистерне (као што је приказано на сликама 4 и 5) буде
постављен тачно изнад стандардизоване решетке. Отвори на рештки су промера
60x60mm што је довољно да решетка задржи крупан/чврст материјал, а пропусти
течнији који се помоћу пужног транспортера преноси до претоварног дела у ком се
помоћу усисних пумпи усисава сав материјал, који није течан, у контејнер који је
постављен на крају усисне цеви. Течан материјал/течне фекалије се затим даље
слободним падом и системом цеви одводе до црпне станице и даље до колектора, док
се чврст материјал по попуњавању контејнера одвози на депонију „Винча“. По
завршетку истовара радници који раде на истовару затим, исто као и на истовару
„Ада Хуја“, цревом које је повезано на хидрант са водом испирају цистерну и она се
даље упућује у гаражу.

Марија Дукић 12
 Завршни рад

Контејнер
постављен на
крају усисне
цеви

Слика 4. Положај цистерне при истовару – претоварно место Железник

Марија Дукић 13
 Завршни рад

Контејнер
постављен на
крају усисне
цеви

Слика 5. Положај цистерне при истовару – претоварно место Земун поље

Марија Дукић 14
 Завршни рад

4. ЗАХТЕВИ ПРЕМА ВОЗЛИМА ЗА ТРАНСПОРТ

ОПАСНЕ РОБЕ У ПОГЛЕДУ КОНСТРУКЦИЈЕ,
ОПРЕМЕ И ОБЕЛЕЖАВАЊА
Возило представља најважнији чиниоц безбедноg одвијања транспортног процеса.
Свако моторно возило које превози опасну робу мора испунити додатне захтеве у
погледу конструкцијских обележја (електричних инсталација, противпожарне
заштите, система за кочење...) као и захтеве везане за обележавање (у виду табле
опасности и листица опасности, као и ротационог осветљења).

4.1. Класификација возила која транспортују опасну робу

Моторна возила којима се превозе опасне материје, морају да испуњавају техничке
услове за превоз одређених опасних материја предвиђене Европским споразумом о
међународном превозу опасне робе у друмском саобраћају.
Савет Европске заједнице 1970. године усвајио је Директиву о усклађивању закона
Држава Чланица који се односе на тип одобрења за моторна возила и приколице.
Савет европске заједнице је 1998. године допунио Директиву из 1970. године, која
заједно са ADR-ом дефинише захтеве за посебне категорије моторних возила којима
се транспортује опасна роба. Европска заједница је дефинисалa две категорије
возила, категорије „N“ и „O“ возила.
Под возилом категорије „N“ подразумева се моторно возило које има најмање четри
точка или најмање три точка када његова максимална тежина прелази једну
мeтричку тону и које се користи за превоз добара.
Возила категорије „N“ подељена су у три групе, и то:
N1 – возила са тежином до 3.75 метричких тона,
N2 – возила тежине од 3.75-12 метричких тона,
N3 – возила са тежином преко 12 метричких тона
Возила категорије „О“ подразумевају приколице и полуприколице које се деле у
четри групе:
О1 – приколице са максималном тежином до 0.775 метричких тона,
О2 – приколице тежине од 0.775-3.75 метричких тона,
О3 – приколице тежине од 3.75-10 метричких тона,
О4 – приколице са тежином преко 10 метричких тона
У оквиру ADR-а дефинисане су специјалне врсте возила које су намењене за
транспорт одређених класа опасних материја. Разликујемо следеће врсте возила:
„EX/II возило“ и „EX/III возило“ су типови возила намељени за превоз
експлозивних супстанци и артикала (класа 1), с тим што се возилу типа „EX/III
возило“ постављају строжији захтеви.

Марија Дукић 15
 Завршни рад

„FL возило“, подразумева возило за превоз течности са тачком паљења испод 61°С,
(са изузетком дизел горива, мешавине гаса и сирове нафте и лаког уља за грејање) и
запаљивих гасова у контенер-цистернама, преносним цистернама или контенера за
гас са више елемената (МЕGС-а) са запремином већом од 3000 литара, или у чврсто
спојеним цистернама, демонтажним цистернама и у возилима-батерија са
запремином већом од 1000 литара за превоз запаљивих гасова.
„ОX возило“ подразумева возило за превоз водоник пероксида, воденог раствора са
преко 60% водоник пероксида у контенер цистернама или у преносним цистернама
са запремином већом од 3000 литара или у чврсто спојеним цистернама или
демонтажним цистернама, запремине веће од 1000 литара.
„АТ возило“ возило, које не припада типовима „FL или ОX возила“, а која су
намењена за превоз опасних материје у контенер-цистернама, преносним цистернама
или контенера за гас са више елемената (МЕGС-а) са запремином већом од 3000
литара или у чврсто спојеним цистернама или демонтажним цистернама и за возила-
батерије са запремином већом од 1000 литара које не припадају типу FL. АТ возило
је тип возила за превоз негоривних материја тј. материја које не изазивају пожар2.

4.2. Основни захтеви за возила која транспртују опасну робу

Основни захтеви који се односе на возила која транспортују опасну робу односе се
на:
- електричну опрему
- систем за кочење
- заштита од пожара
- ограничење брзине
- додатни захтеви

4.2.1 Електична опрема

Према возилима која транспортују опасну робу у погледу електричне опреме
испостављају се следећи захтеви:
- заштиту од прегревања проводника,
- тип склопке струјног кола
- тип и рад главног прекидача акумулатора
- опис и локација безбедносне баријере за тахограф
- опис инсталација под сталним напоном
- конструкцију и заштиту електричних инсталација смештених на задњем делу
возачке кабине
Заштита од прегревања проводника обезбеђује се тако што се бирају проводници
довољног попречног пресека како не би дошло до прегревања електричне
инсталације.

2
Јовановић В., Младеновић Д. Миловановић Б. „Транспорт опасне робе у друмском саобраћају“

Марија Дукић 16
 Завршни рад

Захтеви који се односе на главни прекидач акумулатора код возила, своде се на

неколико основних захтева:
- главни прекидач за прекидање свих електричних кола на возилу мора бити смештен
што ближе акумулатору ако је то могуће.

Слика 6. Положај и изглед главног прекидача

- кoнтролни уређај којим се олакшава функција прекидања и састављања

електричних кола на возилу који је постављен у возачкој кабини. Прекидач мора
бити заштићен од непажљивог руковања.

4.2.2. Систем за кочење

Три основна захтева која се односе на возила која транспортују опасну робу су:
- Anti-lock Braking Sysrem (ABS)
- систем за успоравање возила
- систем за кочење на приколици
Моторна возила која имају максималну масу преко 16 тона, и дозволу да вуку
приколицу са максималном масом преко 10 тона, морају имати ABS категорије 1
према одредбама „ЕСЕ Прописа Бр.13“.
Систем за успоравање возила подразумева систем неопходан за контролу брзине
возила на другим одсецима и деоницама пута са падом, без коришћења радне,
помоћне и зауставне кочнице.
Систем за кочење на приколици мора бити делотворан систем за кочење или
укочивање у случају да се откаче од моторног возила које их вуче. Други захтев
система за кочење на приколици је тај да приколице морају имати делотворан уређај
који ради на свим точковима и који се активира притиском на педалу радне кочнице
моторног возила.

4.2.3. Заштита од пожара

Захтеви везани за заштиту од пожара, односе се на следеће захтеве:
- тип тешко запаљивог материјала у возачкој кабини
- тип топлотне заштите иза возачке кабине
- позиција и топлотна заштита агрегата
- позиција и топлотна заштита издувног система
- тип и дизајн топлоте заштите за систем за успоравање возила

Марија Дукић 17
 Завршни рад

- тип, дизајн и позиција грејача са сопственим сагоревањем

Возачка кабина мора бити направљена од материјала који нису лако запаљиви.
Заштита возачке кабине направљена од метала или другог незапаљивог материјала
постављена је у задњем делу кабине. Отвори на задњем делу кабине морају бити
херметички затворени.
Резервори за гориво који снабдевају погонски агрегат возила горивом морају
задовољити захтеве:
- у случају било каквог цурења, гориво треба да капље на земљу без икаквог
доласка у додир са загрејаним деловима возила или товара;
- резервоари за гориво који садрже бензин морају имати задржавач пламена на
отвору за пуњење или затварач који отвор за танковање херметички затвара;
Погонски агрегат који покреће возило мора бити тако опремљен и постављен да се
избегну све могуће опасности по товар услед прегревања или паљења.
Издувни систем и издувне цеви морају бити тако усмерени да се избегну сви ризици
од паљења и прегревања товара. Делови издувног система смештени испод
резервоара за гориво морају бити одмакнути најмање 100 mm или заштићени
термичком заштитом.
Возила која имају систем за успоравање који ослобађа високе температуре и смештен
је иза задњег дела возачке кабине, морају имати термичку заштиту постављену
између овог система и танка, односно товара, тако да се избегне било какво грејање.
Грејачи са сопственим сагоревањем и њихови издувни водови морају бити тако
конструисани, постављени, заштићени или покривени да се спрече било какви
неочекивани ризици прегревања или паљења товара.

4.2.4. Захтеви у погледу додатне опреме за возила која транспортују опасну

робу
Свако транспортно средство којим се превозе опасне робе мора бити опремљено
одређеном врстом опреме за општу и личну заштиту. Додатна опрема возила према
Закону о превозу опасних материја3 обухвата:
- возачки алат и дизалицу за возило;
- најмање два апарата за гашење пожара;
- две ручне батеријске лампе наранџасте боје са трептућом или сталном
светлошћу која се види са најмање 150 метара;
- два троугла;
- две заставице за означавање возила којима се превозе опасне материје;
- две лопате и један пијук;
- преносну лампу која се може укључити на акумулатор и која не може изазивати
експлозију или пожар;
Посебну пажњу треба обратити на противпожарну заштиту тј. на захтеве који се
односе на поседовање противпожарних апарата.

Закон о превозу опасних материја „Сл.лист СФРЈ”, број: 20/84

3

Марија Дукић 18
 Завршни рад

Према ADR–у4, додатна опрема коју је неопходно да поседује возило које

транспотрује опасну робу је:
- подметач (клин) за точкове;
- два самостојећа знака упозорења (рефлексивни чуњеви, трепћућа светла);
- лопата;
- два апарата за гашење пожара који се постављају на приступачним местима за
посаду возила;
- прекривач за одводе, канализационе шахте;
- посуда од пластике за прикупљање истекле течности (робе класа 3,4.3,8 и 9).
За сваког члана посаде возила неопходно је поседовати:
- светлоодбојни прслук;
- ручне преносне лампе без изложених металних површина
- пар заштитних рукавица
- заштитна маска, за опасне робе класе 2. и 3.
- заштита за очи (заштитне наочаре)
- течност за испирање очију

4.3. Обележавање возила која транспортују опасну робу

Моторно возило којим се превозе опасне материје морају имати посебна светла и
знакове5:
- два округла наранџаста светла, пречника светлеће површине од најмање 10 cm,
постављена на горњим угловима предње стране возила,
- два округла црвена светла, пречника светлеће површине најмање 10 cm,
постављена на горњим угловима задње стране возила,
- два знака за означавање возила којим се превозе опасне материје са исписаним
индетификационим бројевима опасне материје која се преноси.
Знак за означавање возила којим се превозе опасне материје, идентификациони
бројеви појединих опасних материја, као и места за постављање знакова на возилу
морају бити изведени у скаду са одговарајућим одредбама Европског споразума о
међународном превозу опасне робе у друмском саобраћају. Обавештавање учесника
у саобраћају о потенцијалним опасностима које прете од опасне робе која се превози
врши се помоћу табле опасности и листице опасности.

4.3.1. Табла опасности

Табла опасности је правоугаоног облика, димензија 400х300 mm, рефлектујуће
наранџасте боје, оивичена црном линијом ширине 15 mm. Табле за обележавање
возила постављају се увек на предњој и задњој страни возила у вертикалној равни, а
у појединим случајевима и на бочним странама возила. Бројеви на табли за
распознавање врсте опасности и врсте опасне робе су црне боје висине 100 mm и
дебљине 15mm.
4
Европски споразум о међународном друмском транспорту опасног терета (ADR ECE/TRANS/185
(Tom I))
5
Закон о превозу опасних материја“, „Сл.лист СФРЈ“ број 20/84

Марија Дукић 19
 Завршни рад

Идентификациони број опасности налази се на горњој половини табле, док је број за

саму материју (UN број) уписује у доњој половини табле.

Слика 7. Табле за обележавање возила које превозе опасне материје

У горњој половини табеле могу се налазити најмање две, а највише три цифре (броја)
и једно слово „Х“. Прва цифра у горњем делу табеле представља главну (основну)
опасност, тј. опасност опасне материје која је доминантна.
број 2 – сабијен гас
број 3 – запаљиву течну материју
број 4 – запаљиве чврсте и самореагујуће материје
број 5 – оксидирајућу материју или органски пероксид
број 6 – отровну или инфективну материју
број 7 – радиоактивност
број 8 – нагризајућу (корозивну) материју
број 9 – остале опасне материје
Друга и трећа цифра у горњем делу табле представљају додатне опасности и имају
следеће значење:
број 0 – без опасности
број 1 – опасност од експлозије
број 2 – опасност од појаве гаса
број 3 – запаљивост течности (пара) или гасова
број 4 – запаљивост чврстих материја
број 5 – самозапаљивост, склоност ка ослобађању кисеоника
број 6 – отровност
број 8 – нагризајућа својства
број 9 – опасност од спонтане бурне реакције

Уколико су прва два броја у горњем делу табеле са бројчаним упозорењима иста то
указује на појачану опасност. У случају када су други и трећи број истоветни
подразумева се додатна опасност, а ако се испред броја за распознавање врсте

Марија Дукић 20
 Завршни рад

опасности за одређену материју налази слово „Х“, то упозорава на апсолутну забрану

додира са водом.
Ово су само неки од примера обележавања опасних материја бројевима у горњем
делу табеле:
20 – гас без додатне опасности, загушљив
23 – гас, запаљив
223 – дубоко расхлађен течни гас, запаљив
225 – дубоко расхлађен течни гас, оксидирајући (подстиче ватру)
323 – запаљива течност која реагује са водом и ослобађа запаљив гас
362 – запаљива течност, отровна која реагује са водом и ослобађа запаљив гас
382 – запаљива течност, корозивна која реагуеје са водом и ослобађа запаљив гас
Мала одступања се јављају од горе наведеног обележавања опасних материја код
следећих ознака у горњем делу табеле,
22 – дубоко расхалђен течни гас
43 – самозапаљиве чврсте материје
44 – запаљиве чврсте материје у растопљеном стању на повишеној температури
606 – инфективна материја
99 – остале опасне материје које се превозе на повишеној температури
333 – самозапаљиве течности

4.3.2. Начин обележавања возила која транспортују опасну робу таблама и

листицама опасности
Табле опасности за обележавање возила се постављају увек на предњој и задњој
страни возила у ветикалној равни, а у појединим случајевима и на бочним странама
возила, тако да буду лако уочљиве и јасно видљиве6.
Листице опасности се постављају на бочне стране возила и са задње стране возила
када је то према АDR-у предвиђено. На контејнере, листице опасности се постављају
са све четри стране. Квадратног су облика, минималне диманзије станице од 250 mm.
На доњој половини табле за означавање возила која превозе опасне материје налази
се четвороцифрен број који показује врсту опасне материје, односно то је њени
идентификациони број (UN број).

Табела 1. UN број неких опасних материја

1001 – ацетилен 1114 – бензол 1202 – дизел гориво

1005 – амонијак, анхидрован 1170 – етанол 1203 – бензин
1013 – угљен диоксид 1951 – аргон 1223 – моторно возило, креозин
1017 – хлор 1965 – пропан бутан 1230 – метанол
1073 – кисеоник 1977 – течни азот 1263 – боје, лакови
1090 – ацетон 2234 – водоник 1267 – сирова нафта

6
Петровић Љ., „Транспорт опасне робе у друмском саобраћају-Упознавање реструктуираног ADR-а“

Марија Дукић 21
 Завршни рад

4.3.3. Захтеви испостављени према возилима у ЈКП БВК у погледу опреме и

обележавања

Слика 8. Опрема и обележавње цистерне

1. Електрична инсталација у сигурносном "Ex" извођењу са проводницима који су

правилно димензионисани и заштићени од механичких оштећења;
2. Габаритна светла црвене и беле боје7;
3. Налепница (табла) основне опасности
4. Назив и адреса корисника или власника
5. Прекидач-кабл-штипаљка са пластичним рукохватима
6. Заштитни уређај (браник) за заштиту од подлетања возила са задње стране8
7. Заштита издувног система лименом оплатом са горње стране
8. Еластична проводљива трака за одвод статичког електрицитета у тло
9. Заштита електричне инсталације на резервоару за погонско гориво
10. Заштита задњих светлосно-сигналних уређаја (лампи) од механичког
оштећења
11. Плочице за уземљење
12. Знак за ограничење брзине на 70 km/h на задњој страни возила;
13. Идентификациона табла опште опасности или са бројчаним ознакама;
14. Одбојник за заштиту резервоара од удара са задње стране
15. Главни прекидач за искључивање напајања свих потрошача
16. Задње позиционе лампе црвене боје9
Додатна опрема коју је неопходно да поседује возило које транспотрује фекалије је:
- подметач (клин) за точкове;
- два самостојећа знака упозорења (рефлексивни чуњеви, трепћућа светла);
- лопата;
- пијук;
- два апарата за гашење пожара који се постављају на приступачним местима за
посаду возила;
- прекривач за одводе, канализационе шахте;
- посуда од пластике за прикупљање истекле течности, муља и чврстог материјала
из сливника

7
ЗОБС; члан 30.
8
UN/ECE Правилник бр. 58.
9
ЗОБС; члан 30.

Марија Дукић 22
 Завршни рад

За сваког члана посаде возила неопходно је поседовати:

- светлоодбојни прслук;
- ручне преносне лампе без илложених металних површина;
- пар заштитних рукавица;
- заштитна маска,
-заштита за очи (заштитне наочаре);
- заштитни шлем;
- заштитне гумене чизме;
- заштитно радно одело (комбинезон);
- течност за испирање очију;
а) б) в) г)

д) ђ) е)

Слика 9. Додатна опрема: а)Подметач за точак, б)Апарат за гашење пожара,

в)Светлоодбојни прслук, г)Наочаре за очи, д) заштитна маска, ђ) рефлексни чуњеви, е)заштитно
одело са рукавицама и чизмама

Возила су обележена следећим знаковима опасности и упозорења:

Слика 10. Обележавње цистерне

Марија Дукић 23
 Завршни рад

4.4. Возни парк и карактеристике

Возни парк ЈКП БВК-а броји 28 возила распоређених у два Београдска рејона. Рејон I
– Душановац представља командни центар који прима захтеве за возилима и
распоређује и шаље возила на остале београдске рејоне. Овај рејон броји 17 возила,
док се остатак возила (11 возила) налази на Рејону II – Нови Београд (Галовица) и
она опслужују искључиво рејоне Нови Београд и Земун.
Постоји пет врсти возила у возном парку ЈКП БВК-a различитих а сличних намена.

 КАНАЛОЧИСТАЧ – представља возило за чишћење цевне мреже.

Подвозак возила је Mercedes Benz – Actros 1936 К 4x2 са међуосовинским
растојањем 3900mm и укупном дозвољеном масом возила 19000kg. Мотор
OM 501 LA 360 KS је diesel, мотор euro3 са смањеним интензитетом буке и
повећаним хладњаком мотора. Ауспух је смештен иза кабине и извучен на
горе. Кабина возила је кратка са местима за смештај возача и једне особе.
Надограђивањем надградње клиренс возила и остале произвођачке
карактеристике подвоска су остале непромењене.
Надградња – произвођач је BEXING d.о.о. Потисни део надградње чини
пумпа високог притиска WOMA 1502 P 45, манометар, вентил сигурности,
преливни вентил. Пумпа је испоручена са два измењена сета клипова и
припадајућих делова, са фабричким карактеристикама:
- Сет клипова WOMA 1502 P 45: проток 215lit/min, радни притисак 250bar
- Сет клипова WOMA 1502 P 26: проток 68lit/min, радни притисак 750bar
Спремиште за пумпу је опремљено грејачем ваздуха, уграђен је систем
заштите пумпе од „сувог“ рада и пнеуматски прикључак за издувавање
инсталације.
Хидрауличко закретно витло за минимум 120m црева №25 са уређајем за
намотавање уз истовремено прање црева.
Ручно мало витло за минимум 40m црева №13 са пиштољ млазницом која се
налази у спремњаку са десне стране возила.

Слика 11. Кanaločistač

Марија Дукић 24
 Завршни рад

 ОДГУШИВАЧ СЛИВНИКА – возило за чишћење и пробијање канала, јесте

возило које је намењено за хигијенско и безопасно чишћење градске и
индустријске канализације и транспорт муља и отпадних вода, уз учешће
једног или два радника са возачем. Опрема је конструисана за чишћење
уличних сливника, септичких јама и хидродинамичко одгушивање цевовода.
Возни парк ЈКП БВК-а поседује ово возило у три величине:
o Одгушивач сливника мали
o Одгушивач сливника средњи
o Одгушивач сливника велики – Чистач колектора
Подвозак возила је Mercedes Benz од малог ка великом MB1317, MB1829,
MB2635
Резервоар за воду је израђен од нерђајућег челика и подељен је на два дела,
део за чисту воду и део за сакупљање усисаног материјала и муља, запремина
му је 10000 литара. Снабдевен је са ревизионим отвором, преливном цеви,
прикључком са вентилом за хидрантско пуњење,усисним отворо, аложником
са вентилом, повратним отвором. Резервоар је преко специјалних еластичних
носача и помоћног рама везан за подвозак.
Опремљен је са:
- Вакуум пумпом MORO PM 780m³/h; MORO M9 930m³/h; MORO HM 46
2790m³/h и 2x MORO M16 2x 1450m³/h
- Пумпом виоког притиска MORO KL 36 122 l/min, 120bar; MORO MH
60 333 l/min, 170 bar; MORO MH 65 391 l/min, 150bar
- Великим закретним витлом за воду које је монтирано на задњем зиду
резервоара изнад пумпе за воду. На витло је намотано 120m црева
високог притиска. Намотавање и одмотавање црева врши се преко
хидромотора и одговарајућег регулатора и разводника. Црево је на
врху опремљено челичном млазницом која је рупичасто конструисана
тако да под млазом воде под високим притиском, вода пролази кроз
рупице и наводи млазницу на кретање у смеру воде и разбија
зачепљења.

Одгушивач сливника мали не поседује велико закретно витло.

Слика 12. Одгушивач сливника мали

Марија Дукић 25
 Завршни рад

- Мало витло за воду налази се десно са стране, на вило је намотано 40m

црева високог притиска. Одмотавање и замотавање црева је ручно и
црево служи за ручно управљање прањем.

Слика 13. Одгушивач сливника средњи

Марија Дукић 26
 Завршни рад

Слика 14. Чистач колектора Слика 15. Ручна сака

 РУЧНА САКА – је специјално возило које служи за механичко чишћење

наталоженог муља и материјала и делимично прочишћавање канализационих
водова воденим млазом под високим притиском који даје клипна пумпа и
омекшавање густог талога ради лакшег чишћења. Возилом се материјал вози
и одлаже на депонији.
- Надградња – За основни рам возила везан је помоћни рам (све везе су
изведене према прописима произвођача подвоска Mercedes Benz 815)
на коме се налазе сви елементи надоградње:
o Резервоар запремине 3m³ састављен из коморе за чисту воду
1m³ и коморе за муљ 2m³
o Водена инсталација високог притиска (пумпа, преливни вентил,
сигурносни вентил, ручно витло са цревом, млазницом и
пиштољ млазницом)
o Комадни пулт смештен на десном делу возила
o Уређај за подизање чврстог садржаја са кофом и утовар у
резервоар за муљ помоћу електро чекрка, дизање сајлом дужине
20m.
- Пумпа за воду је троклипна „плунжер“ пумпа са керамичким
клиповима WOMA 252 Р 30 91 l/min, 120bar. Погон пумпе врши се
преко помоћног погона 80/10 и карданског вратила за погон двострујне
уљне пумпе која снабдева потребном количином уља, под притиском,
све агрегате.

Марија Дукић 27
 Завршни рад

5. ТРАНСПОРТНИ ЗАХТЕВИ
У зависности од промене годишњих доба мењају се и транспортни захтеви при
превозу отпадних вода.

Како би се статистички дошло до закључака о укупним транспортованим

количинама отпадних вода и могућих месечних неравномерности, узет је период
посматрања од годину дана, од јануара до децембра 2010. године. Подаци су
прикупљени из евиденције на истоварној станици Ада Хуја и сумирани. При сваком
истовару, дневно, се евидентира датум и време, регистарски и гаражни број возила
као и количина истовареног терета у кубним метрима [m³].

5.1. Укупне количне отпадних вода транспортоване у току године

Дијаграм 1. Укупне количине отпадних вода транспортоване у току 2010.год.

Количина транспортоване отпадне воде се мери према запремини цистерне, па је

сходно томе изражена у кубним метрима.

Сумирањем дневних транспортованих количина по возилима, са радом у три смене,

као што је на дијаграму приказано, добије се укупна количина отпадних вода на
годишњем нивоу која износи 17153 m³, односно 17 153 000 l, превежена са 3385
транспортних средстава.

Марија Дукић 28
 Завршни рад

5.2. Укупне количине отпадних вода транспортоване по месецима и

неравномерности
Табела 2. Транспортоване количине отпадних вода по месецима у току 2010.год.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
m³
јануар 0 14 0 28 33 28 28 52 20 8 37 58 61 46 64 21 41 57 75 45 0 9 0 24 8 0 8 9 24 21 16 835
фебруар 16 24 20 89 76 27 30 24 20 40 44 69 12 20 0 34 28 68 121 96 43 46 84 76 101 100 88 20 1416
март 56 78 75 58 46 22 4 80 82 2 8 40 38 12 48 60 69 65 112 31 4 24 84 76 75 72 71 20 7 88 89 1596
април 64 20 17 12 12 54 66 50 93 48 22 82 64 57 74 84 48 28 57 79 79 55 67 48 18 77 59 70 55 62 1621
мај 20 4 9 54 58 54 73 52 18 54 75 95 72 58 36 30 38 62 66 44 55 24 34 68 66 80 50 52 8 8 60 1477
јун 40 60 62 81 33 8 28 29 45 58 70 26 8 34 58 56 69 62 42 28 57 65 69 73 68 36 16 32 35 61 1409
јул 63 66 24 14 53 50 53 66 36 20 8 58 72 94 75 73 16 20 70 59 72 76 72 26 8 74 69 77 71 69 4 1608
август 10 53 94 62 32 37 38 4 20 64 84 49 64 28 10 46 30 52 32 60 60 4 30 70 45 44 24 20 12 45 56 1279
септембар 75 57 32 46 30 32 50 70 65 28 8 26 54 79 72 39 83 16 38 59 46 45 75 66 37 4 57 48 80 45 1462
октобар 56 37 20 61 51 50 80 51 24 25 66 50 93 48 56 20 24 73 45 73 69 74 30 41 61 52 89 80 101 35 30 1665
новембар 85 95 47 49 75 42 18 44 64 62 38 39 24 10 72 92 78 83 86 24 12 46 73 76 72 60 41 19 68 45 1639
децембар 69 84 101 38 12 63 86 84 44 49 12 4 37 0 8 4 12 0 4 46 84 45 60 52 48 48 16 32 0 0 4 1146

Дијаграм 2. Неравномерности у транспорту отпадних вода по месецима

Са дијаграма се може уочити да су транспортни захтеви највећи у прелазним

периодима, када се зима завршава, снег отапа и има највише сливања отпадних вода
као и кишнице. И на јесен у периоду када има највише падавина.

Марија Дукић 29
 Завршни рад

5.3. Укупне количине отпадних вода транспортоване у току седмице

и неравномерности
Као репрезентативна изабрана је седмица са највећом количином транспортних
захтева, а то је у 2010. години била недеља у фебруару у периоду од 22.02. до
28.02.2010. год.

Транспортни захтеви у току ове седмице и већине седмица у години су највећи

четвртком и петком, односно пред крај радне седмице, док су недељом, када на
терен излази најмањи број возила, захтеви најмањи.

Дијаграм 3. Транспортоване количине отпадних вода у периоду од 22.02. до 28.02. 2010.год.

Марија Дукић 30
 Завршни рад

5.4. Мере оптимизације

Побољшањем плана рада и распореда излазака возила постоји могућност
оптимизације транспорта гадних и заразних материја у ЈКП БВК. Неке од могућих
мера су:

1. Максимално искоришћење капацитета цистерне (доводи до смањења

излагања опасним материјама при истовару)
2. Учесталије обуке, поновно полагање испита и обнова сертификата (смањује
број могућих незода при руковању возилом у циљу утовара и истовара
гадних и заразних материја)
3. Максимизација искоришћења возног парка у складу са својствима
(конкретно учесталија употрба возила за механичко чишћење сливника и
шахтова смањује употребу људске радне снаге, а тиме смањује и могућност
заразе)
4. Редовнији технички прегледи
5. Учесталије безбедносне контроле (поштовање закона о безбедности
саобраћаја)
6. Детаљније обележавање возила, истицање табле опасности

Марија Дукић 31
 Завршни рад

6. ДОКУМЕНТИ КОЈИ ПРАТЕ ИЗВРШЕЊЕ

ТРАНСПОРТНОГ ПРОЦЕСА ФЕКАЛИЈА
Документација која прати извршење транспортног процеса заразних материја је
прописана Законом и АDR-ом.
Лице које управља моторним возилом, којим се превози заразна материја дужно је да
поседује:
- Исправу о превозу опасне/заразне материје – товарни лист
- Сертификат о исправности возла
- Сетрификат о стручној оспособљености возача за превоз опасне/заразне
материје
- Упуство о посебним мерама безбедности
- Потврду о осигурању робе

6.1. Исправа о превозу опасне/заразне материје – Товарни лист

Товарни лист садржи податке о заразној материји која се „предаје“ на транспорт.
Попуњава се на месту утовара. Исправа о превозу издаје се у три примерка, један
остаје код пошиљаоца (црвене боје), други задржава превозник (зелене боје), а трећи
примерак се доставља примаоцу (плаве боје).
Исправа о превозу опасне материје – Товарни лист мора да садржи доле поменуте
податке како би се извршио транспорт опасних материја10:
- Податке о врсти опасне материје (класа којој припада, редни број у тој
класи, индетификациони број из ADR-а, хемијски и технички назив
материје);
- Податке о количини (бруто и нето);
- Назнака пошиљаоца да су испуњени прописани услови за превоз;
- Назнака да је превознику предато уз исправу о превозу и писмено упуство
о посебним мерама безбедности;
- Назив, лично име, адреса и број телефона пошиљаоца и примаоца;
- Потпис и печат пошиљаоца.

6.2. Упутство о посебним мерама безбедности

У случају настанка незгоде или инцидентне ситуације, возачу је потребно предати
писмена упутства (упутства о посебним мерама безбедности), у којима се за сваку
транспортовану материју, прецизира тачан редослед радњи које треба предузети у
случају настанка инцидентне ситуације.
Упуство о посебним мерама безбедности које морају да се предузму при превозу
опасне материје треба да садржи:
- назнаку врсте опасности и последице које може да изазове опасна материја;
10
Правилник о начину превоза опасних материја у друмском саобраћају“, „Сл. лист СФРЈ“ број 82/90.

Марија Дукић 32
 Завршни рад

- назнаку посебних мера које треба предузети при превозу опасне материје,
као и мере спречавања и ублажавања штетних последица које могу да
настану услед саобраћајне незгоде;
- поступак са лицем које је дошло у додир са опасном материјом;
- назив, адресу и број телефона предузећа (превозника, пошиљаоца), који
мора да се обавести о незгоди или инцидентној ситуацији која се догодила
приликом превоза опасне материје.
Возач се мора упознати са опасностима које прете од материје коју превози
најкасније пре започињања превоза. Возач не сме да започне превоз, односно треба
да одбије превоз, ако претходно није био упућен о посебним мерама безбедности11.

6.3. Сертификат о испавности возила

Сертификат о исправности возила (Слика 16) за транспорт опасних материја издају
надлежни органи земље у којој је возило регистровано, под условом да возила
задовољавају захтеве и критеријуме прописане АDR-ом.
Сертификат издат од стране надлежне инситуције земље потписнице АDR
Споразума на чијој територији је возило регистовано, прихвата се од стране
надлежних институција осталих земаља потписница АDR споразума све до истека
његове важности.
Сертификат престаје да важи најкасније годину дана након извршене контроле
техничких карактеристика возила које треба да буду у складу са критеријумима и
захтевима АDR-а.
Сертификат о исправноси возила, издаје стручна служва за моторе и возила при
Машинском факултету Универзитета у Београду, Крагујевцу и Нишу, као и у
Институтима на територији Србије који поседују Центар за моторе и возила.

6.4. Сертификат о стручној оспособљености возача

Сертификат о стучној оспсобљености возача (Слика 17) за транспорт
опасних/заразних материја, издаје се након положеног испита по завршетку основног
курса или након похађања специјалистичког курса који се односи на транспорт у
цистернама.
Сертификати се издају на рок важења од пет година. Да би се продужио рок важења
сертификата, возач мора у години која претходи датуму истека пуноважности
сертификата да заврши курс обнове знања и положи одговарајући завршни испит.

11
Јовановић В., Младеновић Д. Миловановић Б. „Транспорт опасне робе у друмском саобраћају“

Марија Дукић 33
 Завршни рад

Слика 16. Сертификат о исправности возила

Слика 17. Сертификат о стручној оспособљености возача за превоз опасних/заразних материја

Марија Дукић 34
 Завршни рад

ЗАКЉУЧАК
Опасним материјама се називају материје које могу да изазову материјалну штету,
угрозе здравље људи или да угрозе животну средину. С техничким и технолошким
развојем повећава се и потреба за транспортом опасних материја које услед
нестручног и неодговорног рада, или било какве незгоде у току производње,
транспорта, складиштења или руковања, могу имати негативне последице за људе и
околину. Ради спречавања настанка инцидентне ситуације и минимизирања
негативних последица уколико до таквих ситуација дође, донешени су многи
законски и подзаконски акти, регулативе, директиве и међународни споразуми.
Међународни споразум за превоз опасне роба у друмском саобраћају, АDR, заједно
са домаћим прописима најдетаљније уређује правила по којима се врши транспорт
опасних материја. Према овом споразуму опасне материје сврставају се у девет
класа, где за свку класу постоје јасно дефинисане врсте и степен опасности које
опасна материја поседује. За сваку класу опасне робе важе јасно дефинисани
прописи по којима се врши транспорт. Осим разврставања у класе, свака опасна
материја има и сопствену ознаку УН (UN) број.
Исправност моторног возила којим се врши превоз опасне робе јесте најбитнији
фактор за безбедно извршење транспортног процеса. Возила морају испуњавати све
техничке услове за превоз опасних материја предвиђене европским споразумима и
националним законодавством. Свако моторно возило мора бити опремљено
одређеном врстом додатне опреме која се користи за општу и личну заштиту, где
посебну пажњу треба обратити на противпожарну заштиту и заштиту од
инцидентних ситуација.
Обележавање возила којим се врши превоз опасне робе врши се помоћу табле
опасности у коју се уписује УН (UN) број и помоћу листице опасности. УН (UN) број
се уписује на табле којима се обележавају возила која превозе опасне материје и
служе за једноставније идентификовање материја у међународном транспорту.
Уредним обележавањем возила којим се превози опасна материја омогућава се
ефикасно реаговање надлежних органа уколико до инцидентне ситуације дође.
Документи који се користе приликом транспорта опасних материја (товарни лист,
упутство о посебним мерама безбедности, цертификати, осигурање) обезбеђују
превентивно деловање јер олакшавају вршење контроле техничке испрвности возила,
старосних и здравствених захтева возача, а самим тим и целокупног транспорта.
Приликом вршења транспорта опасне робе дефинисана је обавеза саваког учесника у
транспортном процесу. Дефинисане су обавезе које је потребно да испуне
испоручилац, превозник, прималац и возач моторног возила. Битну улогу у
транспортном процесу има и саветник за безбедност, чија се улога огледа у
превенцији настанка инциндетне ситуације и едукацији возача.

Марија Дукић 35
 Завршни рад

Захтев за безбедном вожњом код превоза опасних материја, знатно је већи него код
осталих врста превоза, првенствено због евентуалних последица које могу да настану
у случају собраћајне незгоде. Услед нестручног руковања возилом, грешака,
непажње, непримерене вожње при превозу може доћи до многих нежељених
ситуација.

Превоз опасних материја обавља се на јавним путевима тако да значајно место у

превенцији незгода заузима теренска контрола од стране полиције. Међународни
споразум ADR детаљно прописује услове у којима се ова контрола може спровести.

Транспорт опасних материја захтева савесно и стручно руковање транспортним

процесом где постоје јасно дефинисана правила у коме не сме бити одсутпања. Свако
одступање од ових правила може изазвати озбиљне последице по живот и здравље
људи као и животну средину.

Марија Дукић 36
 Завршни рад

ЛИТЕРАТУРА:
[1] Оквирна директива о водама (2000/60/EC) коју је усвојио Парламент и Савет
Европске уније 23. октобра 2000. године

[2] Јовановић В., „Транспорт опасних материја“, Саобраћајни факултет,Београд 2004.

[3] Европски споразум о међународном друмском транспорту опасног терета (ADR

ECE/TRANS/185 (Tom I))

[4] Тимотијевић З., „Превоз опасних материја у цистернама“, завршни рад,

Саобраћајни факултет, Београд 2009.

[5] Герић И., „Основни програм оспособљавања возача за превоз опасних роба“,
завршни рад, Саобраћајни факултет, Београд 2009.

[6] Крстовић Б., „Захтеви везани за манипулисање и транспорт опасне робе са

гледишта повећања нивоа безбедности свих учесника у процесу“, завршни рад,
Саобраћајни факултет, Београд 2011.

[7] Презентације са предавањима, „Контрола и превентива у превозу опасне робе“.

[8] „Закон о превозу опасних материја“, „Сл.лист СФРЈ“ број 20/84.

[9] „Правилник о начину превоза опасних материја у друмском саобраћају“, „Сл.

лист СФРЈ“ број 82/90.

[10] Петровић Љ., „Транспорт опасне робе у друмском саобраћају-Упознавање

реструктуираног ADR-а“

[11] Јовановић В., Младеновић Д. Миловановић Б. „Транспорт опасне робе у

друмском саобраћају“

[12] ЗОБС; члан 30.

[13] UN/ECE Правилник бр. 58.

[14] http://www.bexing.rs
[15] http://www.vatrosprem.co.rs
[16] http://www.albo.biz/sr-rs
[17] http://www.todorovicdoo.com
[18] http:// scribd.com
[19] http://bvk.co.rs

Марија Дукић 37