Korišćenje Kineske Trske Za Prečišćavanje Vode

УНИВЕРЗИТЕТ ЕДУКОНС У СРЕМСКОЈ КАМЕНИЦИ
ФАКУЛТЕТ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
ПРЕЧИШЋАВАЊE ОТПАДНИХ ВОДА

ПРИМЕНОМ КИНЕСКE ТРСКE
ЗАВРШНИ РАД
Ребека Кочовски
Сремска Каменица, октобар 2022

УНИВЕРЗИТЕТ ЕДУКОНС У СРЕМСКОЈ КАМЕНИЦИ
ФАКУЛТЕТ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
ПРЕЧИШЋАВАЊE ОТПАДНИХ ВОДА

ПРИМЕНОМ КИНЕСКE ТРСКE
ЗАВРШНИ РАД
Студент:
Ребека Кочовски
- Сремска Каменица, октобар 2022 –

ДАТУМ ОДБРАНЕ: ___________________________
ОЦЕНА РАДА: _______________________________
ОЦЕНА ОДБРАНЕ: ___________________________
СРЕДЊА ОЦЕНА: ____________________________
МЕНТОР:
__________________________
др Бранислава Матић, доцент
ЧЛАНОВИ КОМИСИЈЕ: КАНДИДАТ
__________________________ ____________________
др Гордана Рацић, ванредни професор Ребека Кочовски
__________________________
МСц Милица Живковић, асистент
САДРЖАЈ
1. Сажетак ..................................................................................................................... 1
2. Увод .......................................................................................................................... 1
3. Законодавни оквир у Европској унији и Србији ..................................................... 2
3.1. Законодавни оквир Европске Уније ..................................................................... 2
3.2. Законодавни оквир Републике Србије ................................................................. 3
4. Загађење вода............................................................................................................ 4
4.1. Вода и одрживи развоја ........................................................................................ 4
4.2. Узроци загађења вода ........................................................................................... 5
4.2.1. Природно загађење вода ................................................................................ 5
4.2.2. Загађење вода као последица антропогеног утицаја .................................... 5
4.3. Класификација загађивача и последица загађења ............................................... 6
4.3.1. Класификација загађивача према извору загађења (урбано загађивање,
рурално пољопривредна делатност, индустријско) .................................................... 7
5. Отпадне воде............................................................................................................. 7
5.1. Порекло отпадних вода......................................................................................... 7
5.2. Индикатори стања отпадних вода ...................................................................... 10
5.3. Класификација отпадних вода ............................................................................ 13
5.4. Степен пречишћавања отпадних вода у Свету и у Србији ................................ 19
6. Утицај загађујућих материја на акватичне екосистеме ........................................ 21
6.1. Утицај биолошких загађујућих материја на водене екосистеме ....................... 22
6.2. Негативни утицај хемијских загађујућих материја на водене екосистеме ....... 23
6.3. Утицај радиоактивних једињења на водени екосистем ..................................... 23
6.4. Утицај термичког загађења на водени екосистем.............................................. 23
6.5. Нутријенти у акватичним екосистемима и еутрофикација ............................... 24
25
7. Класификација процеса пречишћавања отпадних вода ........................................ 25
8. Фиторемедијација................................................................................................... 27
8.1. Улога биоенергетских усева у фиторемедијацији ............................................. 28
9. Miscantus x giganteus - Кинеска трска ................................................................... 28
9.1. Морфолошке одлике биљке ................................................................................ 29
9.2. Екофизиолошке особине кинеске трске ............................................................. 30
10. Мокра поља трске ................................................................................................... 31
10.1. Основни облик мокрих поља .............................................................................. 31
10.2. Механизам деловања мокрих поља .................................................................... 32
10.3. Типови мокрих поља........................................................................................... 33
10.3.1. Хоризонтални ток ........................................................................................ 33
10.3.2. Хоризонтални површински ток ................................................................... 34
10.3.3. Хоризонтални подземни ток........................................................................ 35
10.3.4. Вертикални проток ...................................................................................... 35
10.3.5. Незасићени вертикални ток ......................................................................... 35
10.3.6. Засићени вертикални ток ............................................................................. 36
10.3.7. Остали (Додатни) типови мокрих поља ...................................................... 36
11. Очување квалитета водних ресура применом мокрих поља ................................ 38
11.1. Мокра поља (базени) са Кинеском трском - M. × giganteus.............................. 38
11.2. Мокра поља у очувању водних ресурса Војводине ........................................... 38
11.3. Мокра поља и њихова примена у месној индустрији ........................................ 39
11.4. Примена Miscanthus ×giganteus за пречишћавање отпадних вода загађених
тешким металима........................................................................................................... 41
12. Закључак ................................................................................................................. 43
Литература......................................................................................................................... 44
САДРЖАЈ СЛИКА И ТАБЕЛА
Слика 1Шематски приказ - кружење воде и загађивача у природи [17].......................... 7
Табела 1Нека хемијска једињења која стварају непријатан мирис отпадних вода [17] . 11
Слика 2 Графички приказ удела пречишћене отпадне воде по државама Европе [20].. 19
Слика 3 Проценат пречошћавања отпадних вода у Свету [20] ....................................... 20
Слика 4 Графички приказ степен третмана отпадних вода [22] ..................................... 20
Слика 5 Графочки приказ оперативног стање ППОВ [22] .............................................. 21
Слика 6 Расподела загађења и процеси у воденом екосистему [23] ............................... 22
Табела 3 Бактеријске болести које се преносе загађеном водом [23] ............................. 22
Слика 7 Утицај еутрофикације на водени екосистем [23] ............................................... 24
Слика 8 Изглед канала ДТД Врбас –Бездан (акумулације нежељене биомасе алги, која
се лако уочава од стране јавност)" [23] ............................................................................ 25
Слика 9 "Шема процеса пречишћавања отпадних вода" [23] ......................................... 25
Слика 10шестомесечна биљка у [25] ................................................................................ 30
Слика 11Изглед кинеске трске за жетву [25] ................................................................... 30
Слика 12 Основни облици мокрих поља .......................................................................... 33
Слика 13 Хоризонтални површински ток [28] ................................................................. 34
Слика 14 Хоризонтални подземни ток [28]..................................................................... 35
Слика 15Незасићени вертикални ток [28] ........................................................................ 36
Слика 16Аерисана мокра поља [28] ................................................................................. 37
Слика 17Мокра поља за третман муља [28]..................................................................... 38
Слика 18Изглед лагуне за пречишћавање воде из кланице............................................. 41
Слика 19Кинеска трска [25] .............................................................................................. 42
Захвалница
Желим да се захвалим менторки доценту др Бранислави Матић на

стрпљењу, подршци и на свакој добронамерној сугестији коју сам добила
јер сам кроз њих написала рад којим могу искрено да се поносим.
Велико хвала асистенткињи Милици Живковић и др Гордани Рацић на
сугестијама и помоћи које сам добила приликом израде рада.
Пре свега желела бих да се захвалим мојој породици, пријатељима и момку

за подршку коју сам имала у сваком моменту и за веру коју су имали у мене.
Ребека
Пречишћавање отпадних вода применом кинеске трске
1. Сажетак
За достизање задовољавајућег квалитета водних ресурса свакако је неопходно

пречишћавање отпадних вода. Мокра поља би могла учествовати у овом процесу, пре
свега за пречишћавање отпадних вода руралних насеља и прехрамбене индустрије. У
раду је дат приказ проблема испуштања отпадних вода у реципијент, последица које
прате овај процес као и осврт на примене кинеске трске у фиторемедијацији ради
неутрализације загађујућих материја из отпадних вода. Приказом спајања техногије и
природних процеса истакнута је улога и значај мочвара у процесу пречишћавања
отпадних вода. Примери приказани у раду указују на карактаристике и потенцијал за
примену Кинеске трске - Miscanteus x gigantus у процесу пречишћавања отпадних вода.
2. Увод
Aко се узимају речи Иве Aндрића који говори да „вода игра вазну улогу у жиивоту
човека. У нашим народним песмама и приповеткама вода се чешће помиње него хлеб,
или одело и обућа, него кула или њива. Осим тога што је потребна за пиће, за прање, за
пловидбу, или управо због тога, око ње се створио неки ореол мистерије. Она долази
одмах после сунца, или упоредо с њим,” немамо ни један разлог да се према води
опходимо на начин на који се ми опходимо . Чињеница да се у Србији само 16 % отпадне
воде пречишћава [1] је довољна да се ми као народ запитамо о томе шта су праве
вредности и можда се вратимо на речи Иве Aндрића и воду почнемо да посматрамо као
извор мистерије и живота а не као лако замењиву и увек приступачну. Загађење вода и
земљишта може да има негативне последице већих или мањих размера. Отпадне воде
без претходне обраде које се испуштају у водене екосистеме и земљишта у зависности
од њихових карактеристика имају читав спектар различитих негативних утицаја које
могу да утичу на промену читавог екосистема. Србија није богата водом, поготово не
својим, домаћим, површинским водама (јер 90% површинских вода Србије су тзв.
транзитне воде, које не настају на њеној територији а обично отичу и даље, и на које ми
можемо само мало да утичемо, и које су, са малим изузецима, значајно загађене).
Режими вода на територији Србије су просторно и временски веома хетерогени (то јасно
указује на проблеме са снабдевањем, и квалитетом воде ). Максимална потреба за водом
1
временски се поклапају са минималним количинама вода. Подземне воде се прекомерно

троше то опет значи да су проблеми на видику, на пример, у нeким деловима Бачке и
Баната ниво подземних вода основног водоносног комплекса је опао за 30 м, и више [2],
а то значи да постоји сасвим реална опасност [3]. Из тог разлога је потребно да воду коју
имамо чувамо и не загађујемо додатно тако што ћемо пре испуштања отпадних вода исту
пречистити до обавезујућих граничних вредности загађујућих супстанци. Технологије
за пречишћавање отпадних вода подразумевају различите процесе да би се у реципијент
испустила вода одговарајућег квалитета.
Релативно нов приступ пречишћавању отпадних вода је фиторемедијцаија која

прдстваља један од еколошки најприхватљивијих процеса. У овом раду је описан процес
прећишћавања отпадне воде коришћењем методе мокрих поља кинеске трске
(Мiscanteus x Gigantus), као и приказ примене ове методе у пречићавању отпадних воде
засићених тешким металима, њена примена за пречићавање отпадних вода из
прехрамбене индустрије, руралних насеља.
3. Законодавни оквир у Европској унији и Србији
3.1.Законодавни оквир Европске Уније
Оквирна Директива o водaма [4] (ОДВ [5]) је кључни ( кровни )документ који прописује
успостављање оквира за деловање ЕУ у области политике вода. У Директиви су
успостављени циљеви заштите животне средине, прописани су процеси планирања
управљања водама, прецизиране конкретне активности (мониторинг, процена и анализа
притисака и утицаја, припрема и имплементација шестогодишњих планова управљања
речним сливовима), као и рокови који су неопходни за остваривање интегралног
приступа управљању водама у земљама чланицама ЕУ. Усвајањем ове Директиве водни
ресурси на територији ЕУ постају брига целе ЕУ а Република Србија је пренела захтеве
ове директиве и других директива од значаја за управљање водама и заштиту животне
средине у свој законодавни оквир. Иако нисмо чланица ЕУ од 2003. године Србија
активно учествује у раду експертских група Међународне комисије за заштиту реке
Дунава и изради планова управљања и смањења ризика од поплава за цео слив а на
националном нивоу је израђен је. План управљања водама за период од 2021. до 2027.
године [4] [6].
2
Поред ОДВ за заштиту вода су од значаја и следеће директиве ЕУ, чији су циљеви и
смернице пренети у законодавни оквир Републике Србије [5]:
• Директива 91/271/ЕЕЦ о пречишћавању комуналних отпадних вода и њена

допуна Директива 98/15/EC
• Директива 91/676/ЕЕЦ о заштити вода од загађивања узрокованог нитратима из
пољопривредних извора
• Директива 86/278/ЕЕЦ о заштити животне средине, а посебно земљишта при
коришћењу канализационог муља у *пољопривреди
• Директива 76/464/ЕЕЦ о граничним вредностима за испуштање опасних
супстанци у воде
• Директива 80/68/ЕЕЦ о заштити подземних вода од загађивања
• Директива 96/61/ЕЕЦ о интегралном спречавању и контроли загађивања
• и друге.
3.2.Законодавни оквир Републике Србије
Законом о водама Републике Србије [7] управљање водама заснива се на начелу

одрживог развоја, начелу целовитости, начелу јединства водног система, начелу
обезбеђивања заштите од штетног дејства вода, начелу „корисник плаћа”, начелу
„загађивач плаћа” , начелу учешћа јавности и начелу уважавања најбољих доступних
техника.
Ради заштите реципијената отпадних вода на територији Републике Србије донета је

„Уредба о граничним вредностима емисије загађујућих материја у води и роковима за
њихово достизање” (Службени гласник РС, бр. 67/11, 48/12, 1/16 [8]) чиме се зауставља
даља деградација и унапређује статус/потенцијал водних тела. Законска регулатива
којом се ближе прописују начин и услови за мерење количине и испитивање квалитета
отпадних вода Републике Србије је „Правилник о начину и условима за мерење
количине и испитивање квалитета отпадних вода и садржини извештаја о извршеним
мерењима“ (Службени гласник РС, бр. 33/2016 [9]). Према овом Правилнику, сврха
мерења количине и квалитета отпадних вода врши се у циљу:
• провера усаглашености са граничним вредностима емисије загађујућих материја

у воде (ГВЕ [10]) и ефикасности рада постројења за пречишћавање отпадних
вода;
3
• утврђивање утицаја испуштених отпадних вода на пријемник;

• прикупљање података за вођење регистара у складу са прописима у области вода
и заштите животне средине.
Како би вршили третман отпадних вода у складу са прописима државе Србије потребно
је вршити те функције у складу са Законом о водама [7], законом о управљању Отпадом
[11] и Законом о заштити животне средине [12]
4. Загађење вода
4.1.Вода и одрживи развоја
Прилаз развоју са аспекта одрживости настао је као одговор на све већи притисак на
природне ресурсе. Проблем воде се може издвојити као најозбиљнији, пошто се преко
воде добрим делом преламају проблеми производње хране, енергије и заштите животне
средине. Управо имајући ово у виду на Конференцији о водама и околини, одржаној у
Даблину 1992. год. вода је окарактерисана као „ограничени извор и економско добро“
чијем очувању треба стремити и којим треба управљати на начин да се не угрозе
интереси будућих генерација [13]. Одржив развој подразумева - не потрошити све
ресурсе већи их користити рационално и оставити и будућим генерацијама у наслеђе.
Један од кључних закључака ове Конференције је да је „одрживост постала основни
принцип свих развојних стратегија, посебно у домену развоја водних ресурса“. Криза
везано за воде је све присутнија, али су посебно уочљиви следећи проблеми:
• увећавају се тешкоће при обезбеђивању потребних количина воде за све врсте

коришћења,
• заштите од штетног деловања вода.
• повећава опасности које прете човеку и његовој околини због загађења вода,
деградације водених екосистема.
Генеза показује да се на институционалном и теоријском плану постепено

искристалисао појам одрживи развој, који је дефинисан као интегрални економски,
технолошки, социјални и културни развој усклађен са потребама заштите и унапређења
животне средине, и који омогућава садашњим и будућим генерацијама задовољење
њихових потреба и побољшање квалитета живљења [15]. Суштина концепта одрживог
4
развоја чини интеракција развоја и животне средине и међусобна условљеност и

комплементарност развојне политике и политике заштите животне средине које
уважавају законитости еколошких Система [14].
4.2. Узроци загађења вода
Загађење вода можемо да сврстамо у две велике групе:
• Природно загађење
• Загађење настало антропогеним утицајем
4.2.1. Природно загађење вода
Вода која се налази у природи није “чиста вода“. Она у себи садржи одређен број
супстанци, које могу да буду растворене или да се као чврсте налазе у води, образујући
колоидне растворе или суспензије. Природни извори загађења вода су различити. Могу
бити последице различитих елементарних непогода, нпр.: вулканских ерупција,
земљотреса који доводе до уношења низа супстанци у природне воде, мењајући њихов
састав. Поред њих и климатске промене могу да доведу до загађења воде, преводећи
поједине воде у мочваре, односно доводећи до измене салинитета у другим водама.
Поплаве, изазивају спирања земљишта након чега долази до сливања различитог
материјала у природне воде, мењајући њен састав, често са дугорочним последицама.
Пожари шума и промене биљног покривача доводе такође до измене хидролошког стања
појединих области, омогућавајући на тај начин измене у хемијском саставу вода и
доводе до њиховог загађивања [16].
4.2.2. Загађење вода као последица антропогеног утицаја
Интензивним развојем друштва расте и број загађивача воде и извори загађивања.

Отпадне воде се разликују међусобно по количини, саставу, биолошкој активности,
хигијенском значењу. У процесу кружења воде (атмосферска, површинска, подземна)
многе врсте загађујућих материја различитим путевима доспевају у водотокове.
Загађење природне воде подразумева свако квалитативно и квантитативно одступање од
нормалног, природног, хемијског, физичког састава и својстава које има утицаја на
људско здравље и екосистеме уопште [17].. Загађење воде је контаминација водених
система (нпр. језера, река, океана, издани подземних вода). Загађење воде се јавља кад
5
се отпадне воде без пречишћавања и адекватног третмана за уклањање штетних

једињења директно или индиректно испуштају у реципијент.
Загађење воде негативно утиче на биљке и организме који живе у тим воденим или са
водом повезаним екосистемима. У скоро свим случајевима ефекат је штетан не само за
индивидуалне врсте и популације, него за целокупну биолошку заједницу. Главни
загађивачи су отпадне воде, док штету спречавају системи за обраду отпадних вода [17].
Без обзира да ли се ради о природном или антропогеном загађењу воде оно може бити
биолошко, термално, хемијско и физичко.
Задњих деценија прошлог века, велики број река, постале су реципијенти

непречишћених отпадних вода. Индустријске и комуналне отпадне воде превазишле су
само пречишћавајући капацитет водотокова, па вода није у стању да те отпадне материје
разгради. Велике реке у Европи носе тоне штетних супстанци (нпр. соли тешких метала:
живе, олова, кадмијума, целулозну пулпу, уља, детерџенте и др.), па се не могу
користити за пиће и рекреацију [17].
4.3.Класификација загађивача и последица загађења
Током боравка загађивача у води могу наступити разне физичко-хемијске реакције, пре
него што екосистем буде угрожен (механичко мешање, седиментација, адсорпција и
десорпција на тло, хидролиза, оксидационо-редукциони процеси, фотохемијске реакције
и др). Одређен део загађујућих супстанци улази у ланац исхране, ресорбују се у биљке
или у организме акватичних животиња [17].
Загађење се може категорисати у односу на извор загађења на: урбано загађење,

пољопривредно, индустријско и др.
Према врсти загађивача: физичко, хемијско, биолошко. Према редоследу појаве на:
примарне и секундарне.
Према дејству на акватичан живи свет: директни (који директно делују на живе
организме) и индиректне (који мењају абиотичке и биотичке услове у воденом медију,
па он постаје непогодан за опстанак живог света и др [17].
6
4.3.1. Класификација загађивача према извору загађења (урбано загађивање,

рурално пољопривредна делатност, индустријско)
Загађивање воде може бити случајно, понекад са озбиљним последицама, мада је

најчешће резултат неконтролисаног испуштања загађујућих материја различитог
порекла као што су: отпадне воде из домаћинства, индустријске отпадне воде, отпадне
воде сточних фарми, воде са пољопривредних површина, урбане отпадне воде и др.
Главни извори органског загађења вода су насеља/градови, индустрија (нарочито
прехрамбена), пољопривреда, сточарство и др.
Слика 1Шематски приказ - кружење воде и загађивача у природи [17]
5. Отпадне воде
5.1.Порекло отпадних вода
Не постоји јединствена дефиниција отпаднe водe, али се уопштено може рећи да je то

вода којa je коришћенa, односно употребљенa за одређену намену, при чему je
променила свој квалитет, тако да се не можe поново употребљавати. Измењен квалитет
воде настаје због промена њених физичких и/или хемијских и/или биолошких
карактеристика у току употребе. Отпадне воде садрже разне растворене и нерастворене
неорганске и органске материје и микроорганизме. Да би се отпадна вода упустила у
7
реципијент или евентуално поново користила мора се подвргнути одговарајућем

третману [18].
Развој цивилизације условио је све веће коришћење водних ресурса, али и њихово
интензивније загађивање упуштањем непречишћених или недовољно пречишћених
отпадних вода. Ово је временом довело до поремећаја екосистема таквих размера, да се
пречишћавање отпадних вода наметнуло као неопходност. Отпадне воде угрожавају
квалитет површинских и подземних вода, а самим тим и квалитет постојећих ресурса
воде која се може употребити за пиће и негативно утичу на све аспекте друштва од
локалног до глобалног нивоа (заштита животне средине, здравство, водоснабдевање и
друго).
Отпадне воде потичу од загађивача а извори загађења се са аспекта просторне расподеле

могу сврстати у концентрисане и расуте. Концентрисани загађивачи су насеља и разни
привредни објекти. Неки од извора концентрисаних загађења су:
• урбана насеља,
• индустријски објекти (хемијска, метална и металопрерађивачка индустрија,
прерада руда, прехрамбена индустрија, индустрија целулозе и папира, текстилна
индустрија, производња грађевинског материјала, производња детерџената),
• енергетски објекти (термоелектране, топлане, нуклеарне електране,
хидроенергетски објекти, прерада нафте, прерада угља),
• фарме и слично.
По закону отпадне воде из концентрисаних загађивача треба да прођу третман

пречишћавања, пре испуштања у реципијенте канализационим системима или системом
канала.
Код расутих загађивача загађујуће материје се у водену средину уносе неконтролисано

и са широког подручја. У расуте загађиваче, између осталог, спадају:
• пољопривредна земљишта са којих се спирају пестициди и ђубрива,

• депоније,
• саобраћајнице,
• локације за експлоатацију песка и шљунка и друго.
8
Код расутих загађивача је тешко одредити допринос загађењу јер их је веома

компликовано идентификовати и контролисати.
Највећа количина отпадних вода потиче из: индустрије, пољопривреде, домаћинстава и

урбаних средина. Отпадне воде из индустријских постројења су индустријске отпадне
воде, док се отпадне воде из урбаних средина (отпадне воде домаћинстава, пратеће
индустрије, атмосферских падавина) називају комуналне отпадне воде. И једне и друге
у себи носе већу количину загађујућих материја, које доспевају у водна тела
површинских и подземних вода. Такође, отпадне воде настају из пољопривредне
делатности, земљорадње и сточарства, нарочито током процеса „ спирања“ земљишта
(површински отицај, ерозија).
Утицај отпадне воде на реципијент дефинише се када је познат квалитет и квантитет

загађујућих супстанци у отпадној води, али и њена количина и проток. Квалитет
отпадне воде се одређује у узорцима који су узети у приближно једнаким временским
интервалима при различитим режимима испуштања отпадне воде. Количина отпадне
воде се може прецизно одредити директним мерењем, или мање поуздано
процењивањем, односно израчунавањем на основу капацитета и трајања рада пумпи за
транспорт отпадне воде, количине потрошене воде и друго. Проток отпадне воде је
значајан параметар којим се дефинише утицај отпадне воде на реципијент. Тако, чак
иако је количина загађујућих материја у отпадној води релативно мала, при великом
протоку отпадне воде, у реципијент се може унети значајна количина загађујућих
материја. Квалитет који треба да поседује пречишћена отпадна вода да би се испустила
у реципијент регулисан је одговарајућим емисионим стандардима. Потребно је
познавати граничне вредности емисије (ГВЕ) [10]за упуштање пречишћених отпадних
вода у водоток – реципијент.
9
5.2.Индикатори стања отпадних вода
Отпадне воде се канализационим системима одводе из насеља и индустријских

постројења у реципијенте: реке, језера, канале, мора или у земљиште. Када се упусте у
реципијент, на различите начине загађују водену, односно животну средину. Загађујуће
материје из отпадних вода од тренутка доспевања у водену средину подлежу различитим
физичким, хемијским и биохемијским процесима, од којих зависи њихова даља
дистрибуција у животној средини.
Основни проблем управљања отпадним водама представља њихов неадекватан третман,

који се примењује у зависности од квалитета саме отпадне воде и последица које могу
настати уливањем у реципијент. Индикатори стања отпадне воде користе се за
сагледавање квалитета реципијента након упуштања отпадне воде.
Основни индикатори стања квалитета отпадне воде су: температура, мирис, боја,
садржај суспендованих материја, pH вредност, садржај органске материје (који се
одређује преко БПК5 и ХПК), укупан број колиформних бактерија. Уколико се отпадне
воде испуштају у водоток или језера која служе за водоснабдевање, поред поменутих
параметара, одређује се и садржај нутријената (азота и фосфора), тешких метала, а по
потреби и других токсичних материја. Сталном контролом наведених параметара добија
се увид у стање квалитета отпадних вода и вода реципијента и уколико је потребно
предузимају се одговарајуће мера ради спречавања негативних утицаја на животну
средину. Сам процес третирања отпадних вода започиње њиховим прикупљањем, затим
третманом пречишћавања, а завршава се транспортом и упуштањем у реципијент.
Температура отпадне воде је параметар који утиче на промену растворљивости гасова,

брзину хемијских реакција, биолошку активност у реципијенту. Порастом температуре
реципијента отпадних вода интензивирају се биохемијске реакције, чиме се смањује
количина раствореног кисеоника, односно долази до негативних последица по живи свет
у води. Поједине индустријске отпадне воде имају значајно повишену температуру
(нарочито расхладна вода) [18].
Мирис – Непријатан мирис отпадних вода настаје због ослобађања гасова, који су
настали разградњом присутне органске материје. Мирис се осећа и након испуштања
отпадне воде у реципијент. Нека једињења, која дају специфичан мирис отпадним
водама приказана су у табели [18].
10
Табела 1Нека хемијска једињења која стварају непријатан мирис отпадних вода [17]
Хемијско једињење Мирис
Амини (CH3NH2) Рибе
Амонијак (NH3) Амонијака
Диамини (NH2(CH2)4NH2 Иструлело месо
Водоник-сулфид (H2S) Покварена јаја
Меркаптан (CH3SH) Твора
Органски сулфид ((CH3)2S2) Трули купус
Скатол (C8H5NHCH3) Фекалија
Боја – Отпадна вода најчешће има светло-браон-сиву боју. Међутим, како вода путује
кроз канализациони систем стварају се анаеробни услови, тако да вода поприма тамно
сиву и на крају црну боју. Сива, тамно сива и црна боја отпадне воде повезују се са
настанком сулфида метала који се стварају у анаеробним условима. Отпадна вода црне
боје је изузетно загађена, односно то је септична вода [18].
pH вредност – pH вредност је значајан параметар за одигравање хемијских и биолошких

процеса у води. Како не би дошло до значајне промене рН вредности реципијента, рН
вредност ефлуента мора да буде између 6,5 и 8,5. Комуналне воде најчешће имају pH
вредност у опсегу 7–7.5 што не представља значајни проблем за реципијенте отпадних
вода. Међутим, pH вредност индустријских отпадних вода може бити таква да угрози
живот организама у реципијенту. [18].
Суспендоване материје – Чврсте супстанце у води могу бити дисперговане у растворном

или суспендованом облику. Суспендоване честице се дефинишу као оне које се могу
филтрирањем одвојити од течне фазе. Количина укупних растворених чврстих
супстанци ТДС (енгл. total dissolved solids) се одређује тако што се вода профилтрира,
филтрат се упари на 105 оС, а затим се измери маса остатка након упаравања. Део који
остаје на филтeру чине чврсте честице које су биле у води у суспендованом стању и
њихова маса, након сушења, представља количину укупних суспендованих чврстих
честица, ТСС (енгл. total suspended solids) [18].
Познавање садржаја и облика у коме се налазе суспендоване материје у отпадним водама

је значајно јер се на основу тога одређује поступак третмана воде. Суспендоване честице
могу бити лакше и теже од воде. Теже суспендоване материје се таложе у води за око
11
два сата, при чему се стварају наслаге муља у којима владају анаеробни услови.
Суспендоване честице се јављају у скоро свим отпадним водама и утичу на одвијање
појединих процеса пречишћавања. Отпадне воде загађене великом количином
суспендованих честица, нарочито органског порекла, су нестабилне отпадне воде.
Нутријенти – Уколико се отпадним водама у водопријемник унесе већа количина

нутритијетана, стварају се повољни услови за интезиван развој акватичне флоре и појаве
еутрофикације. Процесу погодује повишена температура и добра осунчаност воде, а
нарочито је изражена код упуштања комуналне воде, пошто оне садрже значајне
количине једињења азота и фосфора. Нутритијенти из отпадних вода могу
контаминирати и подземне воде уколико у повећаној количини деспеју на земљиште
[18].
Метали – У отпадним водама се могу наћи тешки метали, као што су кадмијум, хром,
бакар, олово, гвожђе, манган, жива, никал и цинк. Повећана концентрација ових метала
у водама токсично делује на акватични свет, па их је потребно уклонити пре уливања
отпадне воде у реципијент. Тешки метали се углавном налазе у индустријским отпадним
водама, а њихово присуство зависи од типа индустрије и технолошког процеса. У новије
време је евидентирано присуство тешких метала и у атмосферској отпадној води [18].
Органске материје – У отпадним водама насеља и индустријским отпадним водама

налази се значајна количина различитих органских једињења, која потичу од органског
отпада из домаћинства и индустријских погона. У новије време отпадне воде су значајно
оптерећене синтетским органским једињењима, која се не разграђују пречишћавањем
отпадне воде конвенционалним поступцима, тако да директно загађују реципијент. У
отпадним водама насеља значајну групу органских материја чине површински активне
супстанце, које се мало растварају у води и доводе до стварања пене у постројењима за
третман отпадних вода и на површини реципијента. Синтетичка уља (керозин, моторна
уља) плутају по површини воде, јер су мање специфичне тежине.
Присуство органских материја у води се посредно дефинише биохемијском потрошњом

кисеоника (БПК5). Упуштањем веће количине органске материје у водопријемник
поспешује се процес биолошке оксидације, чиме се троши значајна количина
раствореног кисеоника у води и стварају анаеробни услови. Производ тога је појава
штетних гасова као што су: H2S, CH4, NH3, CO2, који неповољно утичу на акватичне
организме и могу да доведу до њиховог угинућа. Анаеробни услови воде доводе и до
12
редукције и растварања гвожђа и мангана, па вода постаје неодговарајућа за сваку

водопривредну употребу [18].
Микроорганизми – Комуналнe отпаднe водe су нарочито оптерећене разноврсним

микроорганизмима од којих неки могу бити и патогени. Отпадним водама се могу
пренети паразити (црви, пантљичара), али и изазивачи болести, као што су: дизентерија,
лепра, туберкулоза, тифус, колера, хепатитис и друге. Пошто се присуство и број
патогених организама у отпадној води тешко одређује, као индикатори микробиолошког
загађења користе се колиформни организами, којих има много, па је њихово одређивање
једноставније [18].
5.3.Класификација отпадних вода
Постоји више начина за класификацију отпадних вода али је најчешћа подела на основу:
• садржаја загађујућих материја и дејству на реципијент и

• извора загађујућих материја.
Према садржају загађујућих материја и дејству на реципијент, отпадне воде се могу

сврстати у четири групе:
I група. У отпадним водама I групе налазе се неорганске материје у растворном и

нерастворном облику које поседују специфичне токсичне особине: арсен, бакар, олово
и други тешки метали, оксиди и хидроксиди метала, сумпорводоник и друга једињења
сумпора, соли. Ове отпадне водe приликом уливања у реципијент мењаjу његове
физичко-хемијске особине као што су: природна боја и прозрачност воде, pH вредност,
тврдоћа, вода поприма непријатан мирис и укус. Може доћи и до тровања водених
организама сумпорводоником, арсеном и другим токсичним супстанцама. Такође,
токсичне нерастворене супстанце се могу сталожити на дну, што негативно делује на
организме који живе на дну водене средине.
II група. Основне загађујуће материје у њима су суспендоване минералне материје и

ситне честице минерала. Њихово дејство је слично деловању прве групе, али је токсично
дејство мање изражено и није специфично.
III група. Ове отпадне воде садрже органске материје које немају специфично токсично
дејство. Углавном настају из прехрамбене индустрије. Мада не садрже токсичне
материје, негативно утичу на воду реципијента јер троше велику количину кисеоника за
13
оксидацију, што доводи до дефицита кисеоника. Органске материје се, као резултат
сложених биохемијских реакција, оксидују под дејством аеробних микроорганизама, а
делимично подлежу и анаеробном разлагању уз настајање отровних гасова:
сумпорводоника, метана и амонијака. То све доводи до промена pH вредности,
прозрачности, боје и биохемијске потрошње кисеоника (БПК), односно нарушава се
нормалан хидрохемијски режим реципијента. Упуштање ових отпадних вода је
нарочито ризично у току зиме када је количина кисеоника у води мања.
IV група. То су отпадне воде које садрже органске примесе са специфичним токсичним

дејством. У њима се могу наћи: феноли, смоле, боје, алкохоли, алдехиди, деривати
нафте, једињења сумпора (меркаптани, сумпорводоник), киселине, базе, органске и
неорганске соли, једињења арсена и олова и друго. Деловање отпадних вода ове групе је
слично отпадним водама прве групе али је јаче изражено с обзиром да се многе
супстанце које улазе у њихов састав споро минерализују. Штетно деловање се може
приметити на раздаљини од десетак, па чак и стотинак километара од извора загађења,
нарочито код река са брзим током. Под дејством супстанци, као што су бензен, уља,
смоле, феноли и пиридини, вода добија боју, непријатан фенолни мирис и укус, постаје
мутна и покрива се флуоресцирајућим танким слојем који спречава контакт са
кисеоником [18].
Према извору загађујућих материја примењује се следећа класификација отпадних вода:
• комуналне отпадне воде,

• индустријске отпадне воде,
• пољопривредне отпадне воде (ратарство и сточарство),
• атмосферске отпадне воде,
• отпадне воде осталих извора (водени саобраћај, са депонија комуналног и другог
отпада и друго).
14
Комуналне отпадне воде
Комуналне отпадне воде настају као производ активности становништва и пратећих

делатности. Оне представљају смешу отпадних вода домаћинстава, јавних установа и
отпадних вода из занатских радионица и индустријских објеката, које су претходно
делимично пречишћене [18]. Самим тим, може се рећи да комуналне отпадне воде
настају из:
• санитарних отпадних вода – потичу из домаћинства, јавних установа,

здравствених установа, школа и друго,
• инфилтрацијских отпадних вода – потичу од воде која пролази кроз пукотине
порозних цеви, која улази у канале предвиђене за атмосферске падавине, од
топљења снега, прања улица, и друго,
• индустријских отпадних вода – потичу од присутних индустријских погона чији
се отпад испушта у градску канализацију.
Највећу количину комуналне отпадне вода чини санитарна отпадна вода, односно
употребљена вода из домаћинства. Подаци указују да се количина отпадне воде по
становнику креће у широком опсегу од 60 до 200 и више литара дневно уз дневне
варијације. Из тог разлога комуналне отпадне воде имају релативно константан састав у
једном региону за дужи период, али количина варира у зависности од доба дана, дана у
недељи и годишњег доба [18].
Индустријске отпадне воде
У току индустријског производног процеса настају отпадне воде које се разликују по

саставу и количини.отпадне воде. Динамика настајања индустријских отпадних вода
првенствено зависи од врсте индустрије и технолошког процеса. Ове отпадне воде су
велики загађивачи површинских и подземних вода, тако да представљају значајан
проблем савременог развоја. Њиховим упуштањем у водопријемник повећава се
концентрација токсичних материја, што угрожава биљни и животињски свет воде, и
смањује могућност даљег водопривредног коришћења тих вода. По саставу се значајно
разликују од комуналних отпадних вода, јер садрже знатну количину различитих
токсичних материја.
15
Најзначајније количине отпадних вода потичу из следећих грана индустрије: хемијске,

металопрерађивачке, прехрамбене, текстилне, папирне, кожарске, али и од енергетских
и термоенергетских постројења [18].
Прехрамбена индустрија је велики потрошач воде високог квалитета за различите

технолошке операције припремања хране, прања сировина и опреме, за хлађење и
слично. Од ове индустрије је једино хемијска индустрија већи потрошач. Најзначајније
су: индустрија прераде меса, прераде рибе, производња млека и сира, производња
јестивих уља, прерада шећера, индустрија врења и дестилације алкохолних пића,
конзервирање воћа и поврћа и производња сокова и друго.
Отпадне воде садрже растворене или суспендоване различите, претежно органске

материје, уља, затим неорганска једињења азота и фосфора, хлориде.
Месна индустрија ствара отпадне воде које садрже: крв, масноће, перје, протеине и
слично, тако да се у њима може лако доћи до процеса труљења. Од неорганских материја
углавном су присутни калијум, калцијум-карбонат, биогени елементи: азот, фосфор, и
друго. Такође, ове воде се карактеришу и већим биолошким загађењем.
Отпадна вода из млечне индустрије садржи отпатке са високим садржајем протеина,

масти и лактозе из прерађеног млека и сира [18].
Отпадне воде шећерне индустрије су слабо алкалне воде, које садрже органске материје
које брзо и лако труле. Из тих разлога шећеране спадају у значајне загађиваче
површинских вода органским материјама. При разлагању органске материје у
анаеробним условима ствара се водоник-сулфид који има неповољан утицај на флору и
фауну реципијента. Отпадне воде шећерне индустрије, због присутног шећера и
протеина, имају високу вредност БПК.
Код индустрије алкохолних пића процеси врења и дестилације алкохола стварају

органске супстанце са високим садржајем азота и ферментисаног скроба, који се могу
наћи и у отпадним водама.
Код текстилне индустрије током процеса кувања влакана и производње платна стварају
се супстанце које знатно повећавају вредности БПК отпадне воде. Врста и количина
загађујућих супстанци, које се могу наћи у отпадној води, зависи од употребљених
хемикалија у појединим фазама производње. Поред тога, може се наћи и знатна
количина влакана. Карактеристични параметри загађења отпадних вода су: рН,
16
суспендоване материје, растворене неорганске материје (хром, сулфиди), а од органских

материја феноли, уља, масти. Отпадне воде ове индустрије су често алкалне, па се морају
претходно неутралисати, а такође и често имају температуру вишу од дозвољене за
испуштање у реципијент [18].
Органска и неорганска хемијска индустрија ствара отпадне воде, које садрже

разноврсне неорганске и органске супстанце, од којих је већина веома токсична за
биоценозу водене средине. Параметри загађења отпадних вода су: температура, рН,
суспендоване материје, неорганске материје (азот, фосфор, калијум, арсен, никл, хром,
олово, цинк, бакар, нитрати, сулфати, флуориди, хлориди), органске материје
(угљоводоници, феноли, уља, масти), Значајни загађивачи су фабрике за добијање
киселина, база и амонијака, у чијим се отпадним водама налазе базе и киселине.
У индустрији боја, при процесу галванизације настају цијаниди и врло токсичан

галвански муљ.
Код производње пестицида у отпадној води се могу наћи поједина органофосфорна и

органохлорна једињења, нарочито полихлоровани бифенили, који представљају
изузетно токсичне супстанце [18].
Отпадне воде индустрије фосфатних ђубрива садрже елементарни фосфор, флуор,

силицијум и велике количине суспендованих чврстих материја [18].
Индустрија производње целулозе и папира је један од највећих потрошача, али и

загађивача вода. Вода се користи за превоз дрвета унутар фабрике, у процесима млевења
и кувања дрвене масе, као и приликом избељивања, рафинирања и стварања листова
папира. Отпадне воде ове индустрије садрже органске и минералне материје, као што
су: органске боје, тешки метали, феноли, сулфиди, соли натријума које се употребљавају
у процесу добијања папира, затим мале комадиће коре дрвета, целулозна влакна и
отопљени лигнин из дрвета. Њихова температура и рН вредност су неповољне за
реципијент-пријемник отпадних вода. Такође, се могу наћи и веће количине чврстих
честица, које брзо прекрију дно водене средине у дебљини од неколико десетина
центиметара, уништавајући рибљи и акватични свет који зависи од хране са дна [18].
Постројења индустрије за производњу и прераду нафте (петрохемијска индустрија)

као што су рафинерије, бушотине за експлоатацију нафте, хемијске фабрике за прераду
нафте значајни су потрошачи и загађивачи вода. Основну опасност за реципијент
17
представља нафта, јер је биолошки слабо разградива. Она ствара филм или скраму на
површини воде, чиме се спречава доток кисеоника и процес фотосинтезе.
Ове индустрије производе велики број различитих полутаната, као што су халогеновани
угљоводоници, цијаниди, феноли, неорганска и органска једињења сумпора, метали (K,
Ca, Zn, Cu, Ni, Cr, Pb и други), азот, фосфор и низ других. Многа од њих мењају мирис
и укус воде и при врло ниским концентрацијама реда величине ppm или ppb.
Мирис отпадних вода из индустрије производње гума се може осетити и неколико

стотина километара низводно. Нарочито штетни утицај на живе организме у природним
водама имају отпадне воде настале у погонима индустрије пластичних производа [18].
Индустрија челика и прераде метала ствара по садржају разноврсне отпадне воде, што
зависи од врсте индустрије и технолошког поступка. У отпадним водама постројења за
производњу и обраду метала могу се наћи тешки метали, који се производе или користе,
као што су: хром, цинк, бакар, кадмијум, сребро, никл, олово и други, а који су изузетно
токсични. У отпадним водама од прања отпадних гасова могу се наћи органохалогена
једињења, ПЦБ, ПАХ-ови, сумпорна једињења, флуориди, хлориди и друго.
Карактеристично је да отпадне воде из ових индустрија имају велику количину
седимента (трагови гвоздене руде, кокса, кречњака и алкалија) [18].
Отпадне воде кожарске индустрије могу имати већу количину хрома, никла, натријум-
хлорида, натријум-сулфата, органске материје, делиће коже, меса. У њима се могу наћи
и биолошке заразне материје, што представља додатну опасност од инфекција. Отпадне
воде кожарске индустрије се сматрају најпрљавијим водама [18].
Отпадне воде из пољопривреде
Отпадне материје које настају пољопривредном делатношћу представљају значајно

оптерећење за животну средину. Између осталог, ова делатност је значајан загађивач
површинских и подземних вода. Загађујуће материје у отпадним водама из
пољопривреде настају као последица примене различитих средстава за заштиту биља
(првенствено пестицида), минералних ђубрива, могу потицати од животињског отпада,
могу бити последица ерозије тла и друго [18].
Атмосферске отпадне воде потичу од падавина са градских и индустријских

територија, од падавина из загађене атмосфере и друго. Ове отпадне воде се јављају за
време интензивних падавина и топљења снега и углавном садрже материје које су
18
присутне на одговарајућем простору [18]. Саме падавине не би требало да буду значајно

загађене, међутим због погоршања општег стања животне средине и константне
загађеност ваздуха у многим деловима света погоршавају се хемијски параметри
квалитета падавина.
Постоје и разни други извори отпадних вода, међу којима су: депоније смећа, пловни
објекти, неконтролисана експлоатација песка и шљунка из речног корита и друго [18].
5.4.Степен пречишћавања отпадних вода у Свету и у Србији
Анализе УН-а и Универзитета у Утрехту [19] указују да се на глобалном нивоу

пречишћава око 52 % отпадних вода у Постројењима за пречишћавање отпадних вода
(ППОВ) што указује на пораст у односу на претходно стање када је овај проценат
износио око 20%. Највећи проценат пречишћавања отпадних вода је у Швајцарској,
Норвешкој и на Новом Зеланду.
Слика 2 Графички приказ удела пречишћене отпадне воде по државама Европе [20]
Државе са најнижом стопом пречишћавања отпадне воде јесу Aфричке државе Чад,
Конго, Сомалија и Судан.
19
Слика 3 Проценат пречошћавања отпадних вода у Свету [20]
Кроз предходне примере можемо да видимо да се Србија налази веома ниско на лествици
пречишћавања отпадних вода. У Србији се пречисти само 16 % укупне отпадне воде. У
Србији је 2020. године рађено мапирање постројења за пречишћавање отпадних вода где
се наводи да је тридесет јединица локалне самоуправе (ЈЛС [21]) одговорило да има
Постројење за пречишћавање отпадних вода (ППОВ). Од тога, 7 је са примарних, 21 са
секундарним и 5 са терцијарним третманом. У моменту мапирања 18 постројења је било
у функцији. 2 у фази реконструкције, 5 у пробном раду, а 8 не ради.
Степен третмана отпадних

вода
Терцијарни третман Примарни третман

Секундарни третман
Слика 4 Графички приказ степен третмана отпадних вода [22]
20
Оперативно стање ППОВ
Ради Не ради
У фази реконструкције У пробном раду
Слика 5 Графички приказ оперативног стање ППОВ [22]
6. Утицај загађујућих материја на акватичне екосистеме
Загађења у воденој средини изложена су физичком процесу дисперзије и разблаживања,

а могу бити подвргнута и хемијским и биолошким реакцијама. У природним водама као
изузетно сложеним срединама, различите материје, без обзира да ли се ради о
природним састојцима вода или о супстанцама које у њих доспевају човековом
активношћу, подлежу једном или већем броју различитих процеса. Од физичко-
хемијских, односно биохемијских процеса, који битно опредељују облике налажења,
понашање и судбину супстанцама у воденој средини, посебно су значајни: растварање,
адсорпција, испаравање, фотолиза, хидролиза, оксидо-редукције, метаболитички
процеси и биоакумулација.
21
Слика 6 Расподела загађења и процеси у воденом екосистему [23]
6.1.Утицај биолошких загађујућих материја на водене екосистеме
Главни биолошки чиниоци загађења који се могу, преносити водом (хидрична обољења)
могу да се класификују у следеће категорије: (1) патогене бактерије; (2) вируси; (3)
паразити; и (4) други микроорганизми. Загађење воде патогеним бактеријама, вирусима
и паразитима може да проистиче од загађења природних водених маса или од
загађивања у току транспорта воде од места захвата (каптаже) до потрошача. Патогене
бактерије пренете водом представљају један од главних узрока болести и смрти у
великом броју земаља, посебно оних које су још у основном развоју.
Табела 2 Бактеријске болести које се преносе загађеном водом [23]
Болест Узрочник
Колера Vibrio cholerae, uračunavajući i biotip El Tor
Бацилна дизентерија Shigella
Тифус Salmonella typhi
Паратифус Salmonella paratyphi A, B i C
Гастроентеритис Drugi sojevi Salmonella, Shigella
Дијареја Enteropatogeni sojevi, Eschеrichia coli
Лептоспироза Leptospira
Туларемија Pasteurella tularensis
22
6.2.Негативни утицај хемијских загађујућих материја на водене екосистеме
С правом се може рећи да су хемијске загађујуће материје један од најважнијих

проблема већине земаља. Оне су стални непожељни пратиоци техничко-технолошког
развоја и јављају се у свим оним срединама где се према рекама и осталим водама односе
као према природним одводним каналима. Иако постоје бројне могућности
класификације хемијских загађујућих материја, оне се најосновнијом поделом могу
сврстати на неорганске (нитрати, фосфати), органске (нафта и њени деривати,
пестициди, детерџенти, итд.), тешке метале (кадмијум, жива, олово, итд.) и
радиоактивне супстанце.
6.3.Утицај радиоактивних једињења на водени екосистем
Вештачки радиоактивне материје, углавном продукти фисије урана и плутонијума,

почеле су да у већим количинама доспевају у океане од 1945. године, са почетком развоја
нуклеарног оружја, као и развоја индустријске производње фисионих материјала и
радиоактивних нуклида. Данас у зависности од карактера извора загађења (отпаци
нуклеарних постројења или испитивање нуклеарног оружја), облици доспевања
радионуклида у воду могу да буду различити и значајно другачији од одговарајућих
облика природних хемијских елемената у води.
Хемијски састав отпада из нуклеарних постројења, као главног радиоактивног

загађивања природних вода, умногоме зависи од технологије прераде нуклеарног
горива. Они могу бити у облику концентрованих или базних раствора соли. Будући да
се у екстракцијама користе органске супстанце, радионуклиди могу да се налазе и у
облику комплекса са органским и неорганским лигандима.
6.4.Утицај термичког загађења на водени екосистем
Један од облика загађивања вода је и термичко. Подразумева повећање њихове

температуре изнад уобичајене природне. Са променом температуре долази и до промене
хемијског састава воде, садржаја гасова (нарочито кисеоника), промене биолошких
особина и органолептичких карактеристика (пре свега укуса воде). Уношење топлотне
23
енергије у природне водене масе, било да се ради о испуштању загрејаних отпадних вода
индустрије или воде за хлађење у реку или језеро, или да је реч о утицају соларне
радијације на стајаће водене масе у акумулацијама, узрок је настајању низа појава. Данас
је непобитно научно доказано да врло мале разлике у густини воде могу да изазову
велике промене у корисности воде, како за употребу по насељима, тако и за употребу у
индустријама, као и самопречишћавању природних површинских вода.
6.5.Нутријенти у акватичним екосистемима и еутрофикација
Aнтропогени утицај на садржај нутријената на Земљиној површини и атмосфери у

великој мери се повец́ао током последње две деценије. Овај пораст садржаја нутријената
– еутрофизација – може довести до нежељених промена у структури и функцији
екосистема.
Слика 7 Утицај еутрофикације на водени екосистем [23]
Нутријенти се у водама налазе углавном у три облика: амонијачном, нитратном и

нитритном.Нитратни азот се јавља као коначни производ ланца оксидативне
трансформације азота: амонијачни азот - нитритни азот - нитратни азот.Нитрати се
одликују добром растворљивошћу у води и релативно слабом сорпцијом, те могу
мигрирати на велика растојања. Минералним облицима азота, фосфора и сумпора
припада главна улога у вештачкој еутрофизацији језера, под којом се подразумева
процес, у оквиру кога се повећава продукција (биомаса) живог света у водама, услед
повећаног прилива хранљивих (биогених) и других материја у њих. Доспевање већих
количина, нарочито фосфора и азота, важних биогених елемената, доприноси дакле,
повећаној продукцији органске материје, чија оксидација с једне стране снижава резерве
24
кисеоника у води, а с друге ствара допунске количине фосфора и азота. У слојевима при
дну биолошким трансформацијама претварају се у водоник-сулфид.
Слика 8 Изглед канала ДТД Врбас –Бездан (акумулације

нежељене биомасе алги, која се лако уочава од стране
јавност)" [23]
7. Класификација процеса пречишћавања отпадних вода
Уколико вода по свом саставу и особинама не задовољава граничне вредности за

параметре квалитета она се мора третирати. Технолошки процес пречишћавања
отпадних вода се може састојати из бројних фаза обраде, зависно од карактеристика
сирове отпадне воде и од захтеваног квалитета пречишћене отпадне воде; а за сваку од
тих фаза постоји по неколико опција.
Слика 9 "Шема процеса пречишћавања отпадних вода" [23]
25
На слици је приказана типична класификација процеса пречишћавања отпадних вода,

која се данас најчешће и користи. Применљива је за пречишћавање комуналних
отпадних вода и отпадних вода прехрамбене индустрије, док се шеме процеса
пречишћавања других индустријских отпадних вода могу веома разликовати од
приказане шеме.
Без обзира на степен пречишћавања загађујуће материје из отпадних вода уклањају се

физичким, хемијским и биолошким методама
Физички процеси пречишћавања – пречишћавање у коме је предоминантна примена

физичке силе. То су методе које се примењују на почетку процеса пречишћавања воде.
Типичне физичке операције су: сејање, мешање, флокулација, седиментација, флотација
и филтрација.
Хемијски процеси пречишћавања – методе којима се врши уклањање загађјујућих

материја додатком неке хемикалије или применом неке хемијске реакције. Најчешће
примењиване хемијске методе су преципитација, трансфер гаса, адсорпција и
дезинфекција. Циљ хемијске преципитације јесте стварање преципитата са загађујућом
материјом, који ће пасти на дно и на тај начин је уклонити. У великом броју случајева
талог ће садржати и загађујућу материју, али и неке друге материје из воде које честице
преципитата током процеса таложе. Aдсорпција представља уклањање специфичних
једињења из отпадне воде уз помоћ чврсте повшине адсорбента, под дејством сила
привлачења између абсорбента и супстанце која се жели уклонити.
Биолошки процеси пречишћавања – пречишћавање отпадне воде које обухвата

уклањање загађујућих материја биолошком активношћу. Биолошки третман се користи,
пре свега, за уклањање биодеградабилних органских материја (колоидних или
растворених) из отпадне воде. У основи, овим процесима загађујуће материје се преводе
у гас који може да се лако уклони или у ћелијска ткива која се могу лако одвојити
седиментацијом. Биолошки третман се, такође употребљава за уклањање азотних
материја из отпадне воде. Уз одговарајућу контролу, отпадне воде могу бити биолошки
третиране у већини случајева. Због тога, задатак инжењера и јесте да обезбеди
одговарајуће услове као и контролу како би се омогућио биолошки третман [23].
26
8. Фиторемедијација
Еколошки прихватљива метода која користи биљке за уклањање полутаната из

контаминираних вода, земљишта и ваздуха назива се фиторемедијација. Појам
фиторемедијација је настао од грчке речи φυτο (фито) што значи биљка и латинске речи
ремедиум што значи поновно успостављање равнотеже односно излечење.
Фиторемедијација, технологија која се све више развија, позната је под разноликим
називима као што су Wastewater Gardens – Вртови отпадних вода или Living Machines –
Живе машине. У индустријској екологији је широко распрострањен назив
фиторемедијација или биоремедијација Основни принципи су слични: систем који је
пројектован да олакша природни процес чишћења отпадних вода, обнове језера, потока
или мочвара, обраде канализационих вода или, што је дискутабилније, места са
токсичним отпадом. Главне технике фиторемедијације су: фитоекстракција,
фитостабилизација, фитодеградација, фитоволатизација, фитофилтрација, и
фитотрансформација. У фиторемедијацији се користе различите врсте зељастих биљака
и дрвећа које показују отпорност на контаминанте. Осим метала и металоида,
фиторемедијационим техникама могу се уклањати и радионуклиди, неметали и органски
контаминанти у земљишту, седиментима, муљевитом медијуму и води [24].
Фитоекстракција је најчешће коришћен процес фиторемедијације у коме се

употребљавају биљне врсте које су способне да у надземним деловима апсорбују и
акумулирају загађујуће супстанце у високим концентрацијама."
Фитостабилизација је фитремедијациона техника у којој се загађујуће супстанце не

износе из подлоге, већ их биљке активношћу кореновог система преводе у мање
опасан/токсичан облик. Ово се постиже смањењем растворљивости и мобилности
загађујуће супстанце у земљишту, чиме се умањују њихово кретање у земљишту и
спирање у подземне воде, као и биодоступност и улазак у мреже исхране (Нwоко 2010;
Раскин ет ал. 1997). Фитостабилизатори су биљке које врше имобилизацију елемента у
супстрату, на површини корена или унутар њега, и при томе загађујуће супстанце не
транспортују у значајнијој количини у надземне делове биљке.
Фитодеградација је фиторемедијациона техника која се заснива на способности биљке

да у својим метаболичким процесима разгради органске загађиваче
27
Фитоволатилизација је фиторемедијациона техника у којој биљке апсорбују

загађиваче, преводе их у мање токсичне облике, који се потом путем транспирације
доводе до стома одакле испаравају. Ово је најмање ефикасан метод ремедијације јер
испаравање води до трансфера загађивача из земљишта у атмосферу.
8.1.Улога биоенергетских усева у фиторемедијацији
Фитостабилизација биљакама које се истовремено одликују високим приносом биомасе

и толерантношћу на метале може бити вишеструко значајна, имајући у виду да се њихова
надземна биомаса може искористити као биогориво и извор влакана (Барбоса ет ал.
2015б; Дале ет ал. 2016). Неке вишегодишње биљке које се гаје као биоенергетски усеви
су се показале као одговарајуће за фитостабилизацију. Према Јианг ет ал. (2015)
добијање енергије из оваквог процеса значајно повећавају финансијску одрживост
пројекта фиторемедијације и смањују утицаје контаминиране биомасе на животну
средину. Главни интерес за гајење биљака са великом биомасом је замена фосилних
извора енергије како би се редуковала емисија гасова стаклене баште, првенствено
CO2,пореклом из фосилних горива (Барбоса ет ал. 2015б) Главне дрвенасте врсте које се
гаје због своје биомасе су поједине врсте родова Populus i Salix. Зељасте врсте биљака
су Panicum virgatum и Miscanteus × gigantus (Джелетовић и сар. 2015), обе са C4 типом
метаболизма фиксације CO2, и које продукују 10-15, односно 20-25 тона надземне суве
масе по хектару. Биљни остаци имају различит енергетски потенцијал и њихове
карактеристике зависе од састава ћелијског зида дате врсте. Главна предност гајења
биоенергетских биљака на контаминираним површинама је очување обрадивих
површина за производњу хране, јер се тренутно, велики део обрадивих површина
користи за производњу биоенергетских биљака [25].
9. Miscantus x giganteus - Кинеска трска
Род Miscantus обухвата 14-20 врста вишегодишњих трава које таксономски припадају
фамилији Poaceae и које потичу из источне Aзије, северне Индије и Aфрике, од којих је
највећи број ендемичан за источну и југоисточну Aзију. Високи травњаци рода
Miscantus се распростиру од тропских до суптропских региона на острвима у Тихом
океану, преко умерених до субарктичких региона.
Према Stewart ет ал. (2009) [26], Miscantus су се дуго користиле за испашу и грађевински
материјал у Кини и Јапану, а тек су недавно постале значајне као енергетске биљке.
28
Врсте рода Miscantus су интродуковане у Северној и Јужној Aмерици, као и у Европи,

Aфрици и Aзији. Цитогенетичке и анализе ДНК показују да је М. x giganteus хибрид
настао природним укрштањем Miscantus Sinesis и Miscantus Sachariflorus до којег је
дошло у Јапану. Геном М. x giganteus састоји од два генома М. Sachariflorus и једног
генома М. Sinensis. М. x giganteus не продукује варијабилно семе што смањује инвазивни
потенцијал ове биљке.
9.1.Морфолошке одлике биљке

Miscantus је вишегодишња биљка, висине од 80 до преко 300 цм, која образује крупне,
прилично растресите травњаке. Процењени животни век плантажа мискантуса је 20–25
година. М. X giganteus има екстензиван, али релативно плитак коренов систем, са скоро
90% укупне биомасе сконцентрисане у површинских 0–35 цм земљишта. Међутим,
поједини делови корена иду у дубину и преко 2 метра, што му омогућава да ефикасно
користи влагу са већих дубина ради одржавања повољног водног статуса током лета.
Стабло Miscantusa је усправно стојеће, просечног пречника 10 мм, без гранања,
испуњено паренхимом ((грч. παρεγχεῖν = уронити) је основно трајно ткиво код животиња
и биљака, састављено већином од живих станица). Крајем септембра стабла достижу
висину од 2,0–3,5 метра, и док су зелена, стабла одликује висок садржај целулозе, шећера
и лигнина.
Лист се састоји из лисног рукавца и лисне плоче која је лигулом одвојена од стабла. На
местима образовања листова на стаблу се налазе нодуси. Млади листови су меки и
савитљиви, а старењем постају крути и храпави. Први и најнижи лист је уједно најкраћи
и најужи лист на стаблу биљке, док се најдужи листови, по редоследу образовања,
појављују после 8.–10. листа. Метлице су мање или више лепезасте, са бочним гранама
дужине 10–30 цм и јако скраћеним осјем, класовима дужине 0,3–0,7 цм, једним потпуно
развијеним цветом, окруженим свиленкастим дугачким власима, које полазе из његових
основа и са наслонима класових љуски; влатасте љуске су једнаке влатима и танко-
кожасте, а ниже цветне љуске су краће, опнасте, без осја или са осјем.
29
Слика 10шестомесечна биљка у [25]
Слика 11Изглед кинеске трске за жетву [25]
9.2.Екофизиолошке особине кинеске трске
Кинеска трска је једна од најпродуктивнијих терестричних биљака на просторима од 35˚

до 60˚ СГШ, чему првенствено доприноси Ц4 тип фотосинтезе. Иако пореклом из
супстропских и тропских области, М. x giganteus задржава висок ниво продуктивности
биомасе и на нижим температурама карактеристичним за умерену климу. Велика
продуктивност у хладнијим условима није само резултат капацитета за одржавање
високе фотосинтетске ефикасности листова на ниским температурама, већ и
способности ризома да преживи зимске темепратуре испод 0˚C. Једна од најважнијих
предности ове врсте је ремобилизација есенцијалних елемената у вишегодишње ризоме,
која се одвија крајем вегетацијске сезоне, што биљци омогућава њихову ефикасну
рециклажу. Ефикасна редистрибуција елемената не само да обезбеђује адекватну залиху
нутријената за почетни раст наредне године, што редукује потребу за додатном
фертилизацијом, већ такође минимизира количину елемената који могу представљати
30
полутанте у гориву. М. x giganteus има велику ефикасност искоришћавања воде и обично

захтева 100-300 л воде за продукцију 1 кг суве биомасе. Кинеска трска добро успева на
различитим типовима земљишта – од пескуша до земљишта са високим садржајем
органске материје. Такође је толерантан на широк распон pH вредности воде и
земљишта, са оптимумом на 5,5–7,5.
10. Мокра поља трске
Мочварна подручја се користе за неформални третман отпадних вода широм света

стотинама година. Наши преци су приметили да је прљава вода која пролази кроз
мочварна подручја изашла у много чистијем стању [27]. Постоје археолошки докази да
су Кинези користили ово знање у своју корист још 2000. године пре нове ере. Међутим,
тек 1950-их година ово својство мочвара је поближе истражено што је довело до развоја
изграђених мочвара дизајнираних за уклањање специфичних нивоа загађивача. Овај
посао је на Институту Маks Plank у почетку обавила Kathe Seidel, а касније у сарадњи са
Rheinholdom Kickuthom са Универзитета Getingen. Касније су радили одвојено, заправо,
као ривали. Њихов рад је подигао профил третмана мочварних станишта широм света и
након тога смо видели драматично убрзање у примени изграђене технологије мокрих
поља на глобалном нивоу. Од самог почетка, мокра поља су биле предложене за
терцијарно, секундарно и примарно пречишцћавање отпадних вода општинске
канализације. Технологија се, међутим, драматично развила у протеклих 20 година и
велики број изграђених типова мокрих поља је еволуирао за третирање високо
оптерећених отпадних вода или муља из широких општинских и индустријских извора
[28].
10.1. Основни облик мокрих поља
Изграђено мочварно земљиште је у суштини ископ који је испуњен органским или

неорганским честицама у које је засађена трска. Обично су обложени гуменим
(бутилним) или пластичним (ХДПЕ) материјалом како би задржали контаминирану воду
и тако заштитили подземну воду и суседно тло. Материјали на бази глине се такође могу
користити за заптивање изграђених мочвара пружајуц́и природнију алтернативу.
31
Ефлуент се може испоручити у систем као континуирани проток или у контролисаним

серијама. Ефлуент се може кретати или хоризонтално попречно или вертикално горе или
доле, кроз медијум у зависности од захтева третмана. Микробна деградација, или
обрада, загађивача је главно средство третмана и предузимају га бактеријске заједнице
које расту на површини честица [29].
10.2. Механизам деловања мокрих поља
Конструисани системи за третман мочварних станишта нуде много различитих

механизама деловања у распону од физичких, биолошких, биохемијских и хемијских
процеса. Списак главних механизама уклањања је дат у наставку. [29]
Биолошки:
• Микробиолошка деградација кроз катаболизам и анаболизам

• Протозојско варење
• Уношење и складиштење биљака
Хемијски:
• Aдсорпција (Јонска и Ковалентна)

• Оксидација
• Редукција
• УВ деградација
Физички:
• Филтрација
• Поравњање
Различите врсте изграђених мокрих поља које су развијене, повећ авају одређене
механизме деловања и бирају се на основу захтева третмана. Величина и редослед у коме
се специфични системи постављају у ланац третмана одређују се у зависности од
хемијских и физичких карактеристика главног загађивача. Познавањем карактеристика
главног загађивача одређујемо који је најефикаснији механизма деловања како би га
успешно уклонили из отпадне воде. Поред тога што се мења тип изграђеног мочварног
32
подручја, медији и трска или биљке могу се мењати како би се побољшали потребни
механизми уклањања.
10.3. Типови мокрих поља
Као што је наведено, различите врсте мокрих поља су настале током година подстакнуте
променљивим потребама клијената и повецћаним спектром примена. Да би одговорили
захтевима пројектанти мокрих поља иновирају, развијају и комбинују форме у складу са
специфичним потребама.Шематски приказ основних облика изграђених мокрих поња
који се разликују само у правцу тока ефлуента дат је на слици бр. 9
Ово су основни облици изграђених мокрих поља који се разликују само у правцу тока
ефлуента.
1. Хоризонтални површински ток
2. Хоризонтални подземни ток
3. Незасићени вертикални ток
1 2
1
.
Слика 12 Основни облици мокрих поља
10.3.1. Хоризонтални ток
Контаминирани ефлуент се испоручује на врх слоја дуж једне стране преко

дистрибутивног система. Постоје различити системи дистрибуције који се могу
користити али сви би требало да имају средства за балансирање токова дуж бочне стране
система како би се уопште обезбедила равномерна дистрибуција преко корита. Ефлуент
се креће хоризонтално преко слоја пролазец́и преко и око медијума на коме расту
колоније бактерија у облику биофилма. Ове бактерије утичу на третман ефлуента
33
заједно са другим механизмима деловања који су претходно наведени. На супротној

страни корита, перфорирана дренажна цев постављена дуж дна корита паралелно са
дистрибутивним системом прикупља третирани ефлуент и одводи га из корита у излазну
комору. Овде ефлуент пролази кроз подесиву брану која омогућава подешавање и
одржавање нивоа ефлуента у слоју у зависности од захтева процеса. Мокра поља
изграђене хоризонталним током раде у засићеним условима И из тог разлога могу да
обезбеде аеробне услове близу површине ефлуента и анаеробне услове дубље у кориту.
Обезбеђени анаеробни услови су од суштинског значаја за одређене механизме
уклањања као што су денитрификација или таложење сулфида тешких метала.
10.3.2. Хоризонтални површински ток
У овим системима ниво се одржава изнад површине медија. Ово омогућава ефлуенту да
се лако распореди по целој површини, што је корисно код ефлуента који носи велика
оптерећења чврстих материја. У овим системима се површинска брана често користи на
крају корита за прикупљање третираног ефлуента. Ови системи такође нуде значајно
повећане могуц́ности хидрауличког оптерећења.
Слика 13 Хоризонтални површински ток [28]
34
10.3.3. Хоризонтални подземни ток
Ниво ефлуента у овим слојевима се одржава непосредно испод површине слоја,

обезбеђујући потпуни контакт ефлуента са микробним биофилмовима. Ови системи се
користе када су примарни загађивачи растворљиви и уклоњени микробним деловањем.
Слика 14 Хоризонтални подземни ток [28]
10.3.4. Вертикални проток
Ови системи су дизајнирани да испоручују ефлуент на врх слоја и да се рашире по

површини пре него што се процеде кроз медијум. Биофилмови се развијају на
медијумима на исти начин као код система хоризонталног тока и према томе третирају
ефлуент.
10.3.5. Незасићени вертикални ток
У најчешћем облику вертикалног тока, влажни ефлуент се не задржава у кориту, вец́ се

одводи до дна корита у мрежу сабирних дренажних цеви које затим транспортују
пречишцћени ефлуент из корита.
Aко се ради у режиму шаржног протока, ваздух пролази кроз медијум између ефлуента
и поново аерира биофилмове. Ово чини вертикални слој протока претежно аеробним,
35
што резултира повећаном способношћу аеробне микробиолошке деградације,

обезбеђујуц́и капацитет за извођење механизама са високим захтевима за кисеоником,
као што је нитрификација.
Слика 15Незасићени вертикални ток [28]
10.3.6. Засићени вертикални ток
Вертикална корита такође могу да раде у засићеном или пуном режиму. Под овим
условима, они имају сличне способности третмана као и мокра поља изграђена са
хоризонталним током, али могу ефикасније да управљају већим хидрауличким
оптерећењима. Проток се такође може испоручити са дна кревета који се диже кроз
медијум да би изашао кроз брану на површини. Ово може помоћи у одржавању
конзистентних анаеробних услова ако је потребно за одређену примену.
10.3.7. Остали (Додатни) типови мокрих поља
Системи плимног тока

Оне се састоје од два одовојена мокра поља (мочваре) за третман, једна поред друге која
су хидраулички повезана. Ефлуент се више пута преноси између две мочваре,
наизменично поново аерирајуц́и. Ови системи обезбеђују додатну контролу процеса
кроз прилагођавање учесталости преноса и пропорције пренетог ефлуента. Снага
36
потребна за преношење ефлуента добија се коришћењем гравитације или ефлуентне

главе.
Aерисана мокра поља

Aеробна микробиолошка деградација је најчешће коришћени механизам, у стандардним
системима се ослања на пасивни пренос кисеоника у мокра поља и биофилмове. У
аерационим системима ваздух се активно дува кроз корито преко ваздушних линија које
се налазе на дну мочваре. Ово значајно повећава брзину преноса кисеоника, пружајући
већу способност третмана и конзистентније перформансе. Aерација се може применити
и на хоризонталне и вертикалне системе.
Слика 16Аерисана мокра поља [28]
Мокра поља за третман муља
Оне су еволуирале из мокрих поља са вертикалним током и дизајниране су да

филтрирају или хватају муљ на површини корита. Течност продире кроз слој и
загађивачи могу бити уклоњени контактом са биофилмом на медијуму. Муљ на
површини се даље одводњава кроз евапотранспирацију влаге од стране трске која расте
у кориту и испаравања кроз отворе на површини муља које ствара 'ветар' - кретање
стабљика трске на ветру. Даље одводњавање или минерализација муља се дешава
компостирањем или микробилошком разградњом органских материја у муљу. Ови
системи захтевају одређени број корита који примају муљ у низу како би се омогућило
одмарање у кориту како би компостирање ступило на снагу.
37
Слика 17Мокра поља за третман муља [28]
11. Очување квалитета водних ресурса применом мокрих поља
11.1. Мокра поља (базени) са Кинеском трском - M. × giganteus
Глобално, кинеска трска се користи као усев за биогориво због своје способности да
опстане у широком спектру климатских услова. Међутим, научним испитивањем
(Miscanthus × giganteus growth and control in simulated upland and wetland habitats (Gray
Turnage,John D. Byrd and John D. Madsen [30])) процењена је способност ове биљке да
опстане у мочварним стаништима (мокра поља). Испитана је сспособност М. × gigantus
да расте у симулираним мочварним/планинским стаништима. Такође је испитана
стратегија хемијске контроле за оба станишта користећи хербициде. Раст kinske trske
био је константно већи у симулираним мочварним стаништима. Овим истраживањима
доказана је могућност коришћења кинеске трске за пречишћавање отпадних вода кроз
мокра поља.
11.2. Мокра поља у очувању водних ресурса Војводине
Први корак у очувању задовољавајућег квалитета водних ресурса свакако је

пречишћавање отпадних вода. Подржавајући идеју одрживог развоја, отпадне воде је
неопходно пречистити што ближе месту њиховог настанка, што искључује
38
централизоване уређаје за пречишћавање великих капацитета и иницира

децентрализоване, локалне системе малих капацитета са пратећом инфраструктуром. У
контексту оваквог приступа намеће се поступак за пречишћавање ових вода системом
мокрих поља. За формирање мокрих поља педолошке карактеристике тла су у толико
значајне јер се настоји да се овој намени преведу углавном мочварна и неплодна
земљишта, а према наводима Нешић (2011) [31] Војводина располаже са преко 15000 ха
мочварних земљишта. Досадашња истраживања на пилот мокром пољу за насеље
Гложан (Бачка) који је у функцији од 2004. године резултирала су низом сазнања, а
последња евалуација резултата потврдила су висок степен ефикасности у уклањању
суспендованих материја за 94%, смањењу органских материја изражено преко БПК 5 за
81% и ХПК за 75,3%. Уклањање азотних једињења је такође присутно и износи од 47,3
до 78,3%, као и уклањање фосфора, које износи 29,1%. Пречишћене воде након третмана
на мокром пољу могу се испуштати у реципијент и неће угрозити њихов еколошки
потенцијали или еколошки статус уз услов да су достигнуте граничне вредности
емисије. Свакако, треба нагласити и предности пречистача типа мокро поље за рурална
насеља која су вишеструка: висок степен пречишћавања; поузданост у раду, минималан
утицај људског фактора на ефекте пречишћавања; ниски трошкови изградње (6-8 пута
јефтинији од пречистача са активним муљем, а 2-3 пута од аерисаних лагуна); нема
утрошка енергије и хемијских агенаса; једноставно одржавање; уклапање у природни
амбијент; изостанак неугодних мириса и услова за скупљање инсеката око пречистача;
повећане концентрације кисеоника у зони пречистача, као последица бујне вегетације
[32].
11.3. Мокра поља и њихова примена у месној индустрији
Месна индустрија производи веома загађене отпадне воде са високом концентрацијом

органских једињења која се морају уклонити пре поновне употребе третираног
ефлуента. Отпадне воде (ефлуент) из кланицa имау високу концентрацију око 45%
растворенихи и 55% грубо суспендованих органских материја. Већина органских
материја потичу из крви и изнутрица. Пречишћавање отпадних вода је ефикасан метод
за смањење загађења [33].
За пример можемо да узмемо податке из једне месне индустрије Војводине, Нови Сад.
Временски период испуштања воде износи 54 дан/год, за то време укупна количина

испуштене воде 5.172 м3/год где је средњи Дневни проток отпадне воде 95,78 м3/да.
39
Средња годишња измерена вредност износи 626 мг/дм3 за ХПК. Загађујуће материје ове
индустрије се састоје из фосфора, азота и разних органских супстанци.
Применом система мокрих поља би могли да елиминишемо, односно смањимо постојеће

загаћење тако да вода која се испушта задовољава граничне вредности емисија.
Овај принцип пречишћавања отпадних вода користи се у једној мањој кланици. Како би
пречистили воду насталу у процесима једне месне индустрије власници су дошли на
идеју да коришћењем кинеске трске односно мокрих поља воду која излази из кланице
пречисте на један одрживи и природан начин.
Кланица се налази у околини Београда (КК Бојчин) у близини реке Саве. Како је ово
мања кланица вода из кланица се испуста једном недељно и самим тим величина мокрог
поља је знатно мања . Након процеса пречишћавања вода излази из базена и користи се
за заливање Баште.
40
Слика 18Изглед лагуне за пречишћавање воде из кланице
11.4. Примена Miscanthus ×giganteus за пречишћавање отпадних вода

загађених тешким металима
Метали и металоиди не могу да се разложе, па њихове повећане концентрације у подлози

представљају озбиљан ризик за контаминацију воде и организама уласком у мреже
исхране. Проблем загађености земљишта металима се може у потпуности или
делимично решити применом одређених технолошких метода. све више пажње се
придаје биолошким методама ремедијације које користе биомасу метал-толерантних
алги/микроорганизама и вегетацијског покривача виших биљака за екстракцију метала
41
из земљишта/воде или смањење њихове мобилности у подлози.Кинеска трска се

показала као адекватна биља за екстракцију метала и загађеног земљишта/воде [34].
Ефикасност биљке да екстрахује метале из воде кореном и да их транслоцира и

акумулира у надземним деловима се може проценити коришћењем биоконцентрационог
(БЦФ) и транслокационог фактора. Просечне вредности БЦФ за сваки од анализираних
метала у биљкама гајеним у мочварном земљишту које садржи знатну колићину
флотационе јаловине се креће од 1, изузев за олово. Биљке су биле најефикасније у
усвајању и акумулацији гвожђа у корену [25].
M. × giganteus представља потенцијални ресурс за фитоменаџмент контаминираних

земљишних површина, са могућношћу фитостабилизације токсичних метала у подлози
што представља прилику за редуковање ризика и за човека и за животну средину.
Слика 19Кинеска трска [25]
42
12. Закључак
На основу приказаног у раду евидентно је недовољно пречишћавање отпадних вода у

Србији. Употреба изграђених мочвара ( мокрих поља) за пречишћавање отпадних вода
је релативно нови приступ. До сада постигнути импресивни резултати изазвали су
велика очекивања од ове технологије и онога што она може постићи. Како је наведено у
раду постоје велике могућности да се овај начин пречишћавања отпадних вода
примењује у Србији, где би уместо неких већих постројења за третман вода могло да се
искористи већ постојећи систем мочвара. Најбољи пример пречишћавања отпадних вода
је примена ове технологије за мале кланице где је направљен базен који функционише
по принципу баш тих мокрих поља кинеске трске. Коришћење оваквих система је један
од примера добре праксе пречишћавања отпадних вода и у складу са тим потребно је
радити на подизању свести становништва и едукација. Ипак, колико год рани рад био
обећавајући, то је још увек рани рад, који представља почетне напоре да се природни
мочварни процеси примене на различите и сложене потребе за третманом отпадних вода
које проистичу из људских активности.
43
Литература
[1] E. Srbija, „Problem otpadnih voda u Srbiji: Prečišćava se tek 16 odsto, čeka se 700 kilometara
kanalizacione mreže,“ Jun 2022. Преузето 23.септембра 2022 са:.
https://www.euronews.rs/srbija/drustvo/52175/problem-otpadnih-voda-u-srbiji-preciscava-se-tek-
16-odsto-ceka-se-700-kilometara-kanalizacione-mreze/vest.
[2] В. о. Р. Србије, „Институт за водопривреду Јарослав Черни,“ Београд, 1996.
[3] М. Т. Клашња, „Вода у прехрамбеној индустрији,“ 2000.
[4] Ј. в. п. „Србијаводе", „ЕУ регулатива у области вода,“ 2019. Преузето 23.септембра 2022 са:.
https://www.srbijavode.rs/eu-regulativa-u-oblasti-voda.html.
[5] „Directive 2000/60/EC of the European Parliament and of the Council of 23 October 2000
establishing a framework for Community action in the field of water policy,“ 20 11 2014. Преузето
23.септембра 2022 са:. https://eur-lex.europa.eu/eli/dir/2000/60/2014-11-20.
[6] Параграф, „Управљање водама на територији Републике Србије до 2034. године“.
[7] П. и. с. РС, „Закон о водама: 30/2010-81, 93/2012-27, 101/2016-9, 95/2018-388, 95/2018-267,“

2018. Преузето 23.септембра 2022 са:. https://www.pravno-informacioni-
sistem.rs/SlGlasnikPortal/reg/viewAct/54547db1-244d-4570-a6a5-3a9a56470dfd.
[8] П. и. с. РС, „Службени гласник,“ 2016. Преузето 23.септембра 2022 са:.https://www.pravno-

informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/vlada/uredba/2011/67/4/reg.
[9] П. и. с. РС, „Правилник о начину и условима за мерење количине и испитивање квалитета

отпадних вода и садржини извештаја о извршеним мерењима: 33/2016-18,“ 2016. Преузето
22.септембра 2022 са:. https://www.pravno-informacioni-
sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/ministarstva/pravilnik/2016/33/2/reg.
[10] П. и. с. РС, „Уредба о граничним вредностима емисије загађујућих материја у водe и

роковима за њихово достизање: 67/2011-13, 48/2012-7, 1/2016-3,“ 2016. Преузето
23.септембра2022 са:.
http://www.pravno-informacioni-
sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/vlada/uredba/2011/67/4/reg.
[11] П. и. с. РС, „Закон о управљању отпадом: 36/2009-115, 88/2010-170, 14/2016-17, 95/2018-

267,“ 2018. Преузето 21.септембра 2022 са:. http://www.pravno-informacioni-
sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/skupstina/zakon/2009/36/14/reg.
[12] С. г. Р. Србије, „Закон о заштити животне средине,“ 2018. Преузето 22.септембра 2022 са:.:
https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_zastiti_zivotne_sredine.html.
[13] П. М. Дукић П, Екологија и друштво, Београд: Екоцентар, 1999.
[14] П. М, Белешке са предавања из предмета одрживи развој, Зрењанин: пп 4-21, 2007.
44
[15] А. С. Драган Угринов, „Потреба за водом и хидролошки циклус,“ 2016.
[16] С. Трифуновић, Екологија и заштита животне средине, 2021.
[17] U. C. Gore, 2021. Преузето 23.септембра 2022 са:.

https://www.ucg.ac.me/skladiste/blog_22813/objava_69651/fajlovi/Predavanje%207%20_1_.pdf.
[18] Ф. з. з. н. р. Универзитет у Нишу, „порекло оптадних вода, предавање 8,“ 2020. Преузето
22.септембра 2022 са:. https://www.znrfak.ni.ac.rs/.
[19] M. T. v. V. M. Q. a. M. F. B. Edward R. Jones, „Country-level and gridded estimates of wastewater

production, collection, treatment and reuse,“ 2021. Преузето 23.септембра 2022
са:.https://essd.copernicus.org/articles/13/237/2021/.
[20] UNECE, „Urban waste water treatment,“ Преузето 20.септембра 2022 са:
https://unece.org/show-urban-waste-water-treatment.
[21] „ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ СРБИЈЕ,“ Преузето 22.септембра 2022 са:.:

http://mduls.gov.rs/registri/lokalne-samouprave-u-srbiji/.
[22] Ј. ". Крушевац", „Мапирање постројења за пречишћавање отпадних вода у Србији,“ ЈУН
2020. Преузето 23.септембра 2022 са:. https://utvsi.com/mapiranje-postrojenja-za-
preciscavanje-otpadnih-voda-u-srbiji/.
[23] Ј. А. С. Р. Божо Далмација, „Технологија заштите вода,“ 2021. Преузето 23.септембра 2022
са:. https://www.ecobiaserasmus.com/wp-content/uploads/2021/09/Task-2_5_Draft_Water-
protection-technologies-1.pdf.
[24] Z. F. B. i. M. V. D. N. Milčić, „Fitoremedijacija – pregled stanja i,“ 2019. Преузето 23.септембра

2022 са:. https://hrcak.srce.hr/file/328367.
[25] G. Z. Andrejić, „Assessment of phytoremediation and adaptive potential of Miscanthus × giganteus

(Poaceae),“ 2020. Преузето 23.септембра 2022 са:. https://phaidrabg.bg.ac.rs/view/o:23555.
[26] T. Y. F. F. N. A. Y. T. B. G. tewart JR, : 10.1007/s11738-011-0849-y, 2009.
[27] L. S. Centre, „Constructed Wetlands for Wastewater Treatment,“ 2022. Преузето 23.септембра
2022 са:. https://greencommunitiesguide.ca/guide/nbs-implementation-overviews/constructed-
wetlands-for-wastewater-treatment.
[28] G. W. Technology, „Treatment Wetlands - Constructed Wetlands,“ 2020. Преузето 23.септембра

2022 са: https://www.globalwettech.com/about-constructed-wetlands.html.
[29] J. Gelt, „Constructed Wetlands: Using Human Ingenuity, Natural Processes to Treat Water, Build
Habitat,“ 1997. Преузето 23.септембра 2022 са:. https://wrrc.arizona.edu/publications/arroyo-
newsletter/constructed-wetlands-using-human-ingenuity-natural-processes-treat-wa.
[30] J. D. B. J. D. M. Gray Turnage, Miscanthus × giganteus growth and control in simulated upland
and wetland habitats, Cambridge University Press:, 2022.
45
[31] Н. Љ., „Погодност земљишта за наводњавање-поглавње у монографији,“ Нови Сад, 2011.
[32] Ј. Г. А. Б. Јасмина Јосимов-Дунђерски, „Мокра поља у очувању водих ресурса Војводине,“

2015. Преузето 21.септембра 2022 са:. https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0546-
8264/2015/0546-82641501024J.pdf.
[33] М. Р. Божовић, „Технолошка обрада кланичних отпадних вода применом ејектора у систему
за предтретман,“ Београд, 2017.
[34] V. Kinhal, „Miscanthus Giganteus is suitable for phytoremediation of contaminated land,“ 2018.
Преузето 23.септембра 2022 са:. https://www.agrikinetics.com/miscanthus-
giganteus/miscanthus-giganteus-natures-clean-up-agent/.
[35] Hydrotech, „Hydrotech,“ 2021. Преузето 23.септембра 2022 са:. https://www.hydrotech-

group.com/.
46

Korišćenje Kineske Trske Za Prečišćavanje Vode

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Korišćenje Kineske Trske Za Prečišćavanje Vode

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

УНИВЕРЗИТЕТ ЕДУКОНС У СРЕМСКОЈ КАМЕНИЦИ

ФАКУЛТЕТ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

ПРЕЧИШЋАВАЊE ОТПАДНИХ ВОДА

Сремска Каменица, октобар 2022

ПРЕЧИШЋАВАЊE ОТПАДНИХ ВОДА

- Сремска Каменица, октобар 2022 –

ЧЛАНОВИ КОМИСИЈЕ: КАНДИДАТ

Желим да се захвалим менторки доценту др Бранислави Матић на

Пре свега желела бих да се захвалим мојој породици, пријатељима и момку

За достизање задовољавајућег квалитета водних ресурса свакако је неопходно

временски се поклапају са минималним количинама вода. Подземне воде се прекомерно

Релативно нов приступ пречишћавању отпадних вода је фиторемедијцаија која

3. Законодавни оквир у Европској унији и Србији

3.1.Законодавни оквир Европске Уније

• Директива 91/271/ЕЕЦ о пречишћавању комуналних отпадних вода и њена

3.2.Законодавни оквир Републике Србије

Законом о водама Републике Србије [7] управљање водама заснива се на начелу

Ради заштите реципијената отпадних вода на територији Републике Србије донета је

• провера усаглашености са граничним вредностима емисије загађујућих материја

• утврђивање утицаја испуштених отпадних вода на пријемник;

4.1.Вода и одрживи развоја

• увећавају се тешкоће при обезбеђивању потребних количина воде за све врсте

Генеза показује да се на институционалном и теоријском плану постепено

развоја чини интеракција развоја и животне средине и међусобна условљеност и

4.2. Узроци загађења вода

Загађење вода можемо да сврстамо у две велике групе:

4.2.1. Природно загађење вода

4.2.2. Загађење вода као последица антропогеног утицаја

Интензивним развојем друштва расте и број загађивача воде и извори загађивања.

се отпадне воде без пречишћавања и адекватног третмана за уклањање штетних

Задњих деценија прошлог века, велики број река, постале су реципијенти

4.3.Класификација загађивача и последица загађења

Загађење се може категорисати у односу на извор загађења на: урбано загађење,

4.3.1. Класификација загађивача према извору загађења (урбано загађивање,

Загађивање воде може бити случајно, понекад са озбиљним последицама, мада је

Слика 1Шематски приказ - кружење воде и загађивача у природи [17]

5.1.Порекло отпадних вода

Не постоји јединствена дефиниција отпаднe водe, али се уопштено може рећи да je то

реципијент или евентуално поново користила мора се подвргнути одговарајућем

Отпадне воде потичу од загађивача а извори загађења се са аспекта просторне расподеле

По закону отпадне воде из концентрисаних загађивача треба да прођу третман

Код расутих загађивача загађујуће материје се у водену средину уносе неконтролисано

• пољопривредна земљишта са којих се спирају пестициди и ђубрива,

Код расутих загађивача је тешко одредити допринос загађењу јер их је веома

Највећа количина отпадних вода потиче из: индустрије, пољопривреде, домаћинстава и

Утицај отпадне воде на реципијент дефинише се када је познат квалитет и квантитет

5.2.Индикатори стања отпадних вода

Отпадне воде се канализационим системима одводе из насеља и индустријских

Основни проблем управљања отпадним водама представља њихов неадекватан третман,

Температура отпадне воде је параметар који утиче на промену растворљивости гасова,

Хемијско једињење Мирис

Амини (CH3NH2) Рибе

Амонијак (NH3) Амонијака

Диамини (NH2(CH2)4NH2 Иструлело месо

Водоник-сулфид (H2S) Покварена јаја

Меркаптан (CH3SH) Твора

Органски сулфид ((CH3)2S2) Трули купус

Скатол (C8H5NHCH3) Фекалија

pH вредност – pH вредност је значајан параметар за одигравање хемијских и биолошких

Суспендоване материје – Чврсте супстанце у води могу бити дисперговане у растворном

Познавање садржаја и облика у коме се налазе суспендоване материје у отпадним водама

Нутријенти – Уколико се отпадним водама у водопријемник унесе већа количина

Органске материје – У отпадним водама насеља и индустријским отпадним водама