Centralno Postrojenje Za Prečišćavanje Otpadnih Voda U Uzicu

IZRADA STUDIJA O PROCENI UTICAJA PROJEKATA NA ŽIVOTNU SREDINU,
EKOLOŠKIH I TEHNOLOŠKIH PROJEKATA
Broj: 84/15
l Datum: 18.05.2015.
 Projekat:
Centralno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u
Gorjanima, grad Užice
 Mesto:
Užice,
KO Gorjani (deo KP 522/1, KP 522/2, KP 1058, deo KP 1056/4, deo KP 1055/4,
deo KP 1056/3, deo KP 1056/2, deo KP 1056/5) i KO Krvavci (KP 369, KP 370,
KP 368, KP 367, KP 365/1, KP 366/1, KP 366/2, deo KP 354, deo KP 353/1)
 Nosilac projekta:
GRAD UŽICE
 Predmet:
Studija o proceni uticaja projekta na životnu sredinu
(izmenjena i dopunjena u skladu sa zahtevom tehničke
komisije broj 353-02-00943/2013-05 od 29.08.2013.)
 Odgovorni projektant:
Šerović Jasminka, dipl.inž.tehn.
 Direktor “Tehnikum” doo:

1
 Projekat:
Centralno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u Gorjanima
 Mesto:
Užice, KO Gorjani i KO Krvavci
 Nosilac projekta:
GRAD UŽICE
 Predmet:
Studija o proceni uticaja projekta na životnu sredinu (izmenjena i dopunjena
u skladu sa zahtevom tehničke komisije broj 353-02-00943/2013-05 od
29.08.2013.)
 Broj elaborata:
418/15
 Datum izrade elaborata:

Maj 2015.god.
 Saradnici:
Obradović Zoran dipl.inž.maš.
Šerović Obradović Mirjana dipl.inž.šum.
Ćurčić Ana, dipl.inž.tehn.
Sarić Tijana
Obradović Obrad
 Direktor “Tehnikum” doo:

2
EKOLOŠKIH I TEHNOLOŠKIHPROJEKATA
Sadržaj
Poglavlje i: opšta dokumentacija..................................................................................................... 9
poglavlje ii: podaci o nosiocu projekta ......................................................................................... 18
podaci o nosiocu projekta ............................................................................................................ 19

izjava nosioca projekta ................................................................................................................. 20
poglavlje iii: studija o proceni uticaja projekta na životnu sredinu ............................................ 21
1. Uvod ............................................................................................................................ 22
1.1. Metodologija ................................................................................................................. 23
1.2. Važeći zakoni i ostala dokumentacija ........................................................................... 24
1.2.1. Važeći zakoni ............................................................................................................... 24
1.2.1.1. Životna sredina 24
1.2.1.2. Površinske vode 25
1.2.1.3. Sanitarni nadzor 26
1.2.1.4. Otpad i sekundarne sirovine ......................................................................................... 26
1.2.1.5. Vazduh 26
1.2.1.6. Buka 26
1.2.1.7. Priroda 27
1.2.1.8. Planiranje i izgradnja .................................................................................................... 27
1.2.1.9. Požar 28
1.2.1.10. Bezbednost i zdravlje na radu ...................................................................................... 28
1.2.1.11. Ostalo 29
1.2.1.12. Lokalni propisi 30
1.3. Projektne i ostale podloge za izradu studije ................................................................. 30
1.3.1. Uslovi i saglasnosti nadležnih organa........................................................................... 30
1.3.2. Projektne podloge......................................................................................................... 32
1.3.3. Ostale podloge za izradu studije................................................................................... 33
1.3.4. Definicije ....................................................................................................................... 34
1.3.5. Skraćenice.................................................................................................................... 39
2. Opis lokacije na kojoj se planira izvodjenje projekta .............................................. 40
2.1. Dispozicija lokacije projekta .......................................................................................... 40
2.1.1. Makrolokacija................................................................................................................ 40
2.1.2. Mikrolokacija ................................................................................................................. 41
2.2. Podaci o potrebnoj površini zemljišta u m2 za vreme izvodjenja radova sa opisom fizičkih
karakteristika i kartografskim prikazom odgovarajuće razmere, kao i površine koja će biti
obuhvaćena kada projekat bude izveden ..................................................................... 42
2.3. Prikaz pedoloških, geomorfoloških, geoloških i hidrogeoloških i seizmoloških karakteristika terena
..................................................................................................................................... 43
2.3.1. Osnovne geomorfološke i geološke karakteristike terena............................................. 43
3
2.3.1.1. Svojstva izdvojenih geotehničkih sredina ..................................................................... 44

2.3.1.2. Hidrogeološka svojstva predmetnog terena ................................................................. 46
2.3.2. Seizmika regiona .......................................................................................................... 47
2.4. Podaci o izvorištu vodosnabdevanja (udaljenost, kapacitet, ugroženost, zone sanitarne zaštite) i o
osnovnim hidrološkim karakteristikama ........................................................................ 48
2.4.1. Vodosnabdevanje ......................................................................................................... 48
2.4.2. Hidrografija ................................................................................................................... 51
2.4.2.1. Reke 52
2.4.2.2. Jezera 54
2.5. Prikaz klimatskih karakteristika sa odgovarajućim meteorološkim pokazateljima ......... 57
2.5.1. Period 1993-2008.god. ................................................................................................. 57
2.5.2. Period 2009-2013.god. ................................................................................................. 58
2.5.3. Trendovi ....................................................................................................................... 65
2.5.3.1. Trendovi temperatura ................................................................................................... 65
2.5.3.2. Trendovi padavina 66
2.5.3.3. Proticaji reke đetinje ..................................................................................................... 66
2.5.3.4. Projekcije klime 71
2.5.3.5. Uticaj cppov na klimu.................................................................................................... 73
2.5.3.6. Mogući uticaj reke đetinje na rad postrojenja................................................................ 73
2.6. Opis flore i faune, prirodnih dobara posebne vrednosti (zaštićenih) retkih i ugroženih biljnih i
životinjskih vrsta i njihovih staništa i vegetacije ............................................................ 76
2.7. Pregled nepokretnih kulturnih dobara ........................................................................... 77
2.8. Reljef ............................................................................................................................ 78
2.9. Podaci o naseljenosti, koncentraciji stanovništva i demografskim karakteristikama u odnosu na
objekte i aktivnosti ........................................................................................................ 79
2.10. Podaci o postojećim privrednim i stambenim objektima i objektima infrastrukture i suprastrukture
..................................................................................................................................... 80
2.10.1. Uslovi za priključak cppov gorjani užice na infrastrukturu ............................................. 82
2.10.1.1. Drumski saobraćaj 82
2.10.1.2. Železnički saobraćaj ..................................................................................................... 82
2.10.1.3. Vodovod 84
2.10.1.4. Kanalizacija 84
2.10.1.5. Elektroenergetska mreža .............................................................................................. 84
2.10.1.6. Telekomunikaciona mreža ............................................................................................ 85
2.10.1.7. Gasovodna i toplifikaciona mreža ................................................................................. 85
2.10.1.8. Regulacija vodotoka ..................................................................................................... 85
3. Opis projekta............................................................................................................... 87
3.1. Opis prethodnih radova na izvođenju projekta.............................................................. 87
3.2. Usvojeni parametri za projektovanje postrojenja .......................................................... 88
3.3. Opis objekata za obradu otpadnih voda ....................................................................... 91
3.3.1. Magistralni kanalizacioni vod i ulazna komora (objekat br. 1) ....................................... 91
3.3.2. Ulazna građevina i objekti za mehanički tretman otpadnih voda (objekti broj 2, 3, 4) ... 91
3.3.2.1. Gruba rešetka (objekat br. 2) ........................................................................................ 92
3.3.2.2. Ulazna pumpna stanica (objekat br. 2) ......................................................................... 93
4
3.3.2.3. Jedinica sa finim rešetkama (objekat br. 2) .................................................................. 93

3.3.2.4. Peskolovi i mastolovi (objekat br. 3) ............................................................................. 94
3.3.2.5. Primarni taložnici (objekat br. 4) ................................................................................... 96
3.3.3. Opis objekata za biološki i hemijski tretman otpadnih voda .......................................... 97
3.3.3.1. Bazeni sa aktivnim muljem (objekat br. 5) .................................................................... 98
3.3.3.2. Finalni taložnici (objekat br. 6) .................................................................................... 101
3.3.3.3. Kompresorska stanica (objekat br. 16.) ...................................................................... 101
3.3.3.4. Pumpna stanica za povratni mulj i višak mulja (objekat br. 7) .................................... 102
3.3.3.5. Stanica za doziranje ferihlorida (objekat br. 18).......................................................... 103
3.3.4. Opis objekata za preradu mulja, odlaganje mulja i upotrebu biogasa ......................... 103
3.3.4.1. Pumpna stanica za primarni mulj (objekat br. 25)....................................................... 104
3.3.4.2. Gravitaciono ugušćivanje primarnog mulja (objekat br. 10) ........................................ 104
3.3.4.3. Mehanički trakasti zgušnjivač mulja (objekat broj 12) ................................................. 105
3.3.4.4. Rezervoar za sirovi mulj (objekat br. 12) .................................................................... 105
3.3.4.5. Anaerobni digestor (objekat br. 9) .............................................................................. 105
3.3.4.6. Gravitaciono zgušnjivanje digestovanog mulja/skladištenje mulja (objekat br. 11) ..... 108
3.3.4.7. Obezvodnjavanje mulja (objekat br. 12) ..................................................................... 108
3.3.4.8. Pumpna stanica za filtrat (objekat br. 12) ................................................................... 110
3.3.4.9. Crpna stanica za filtrat ................................................................................................ 110
3.3.4.10. Upotreba biogasa 111
3.3.4.11. Odlaganje mulja 111
3.3.5. Arhitektonski objekti.................................................................................................... 111
3.3.5.1. Upravna zgrada (objekat br. 15) ................................................................................. 112
3.3.5.2. Trafo - stanica (objekat br. 19).................................................................................... 112
3.3.5.3. Objekat za ulaznu gradjevinu i rešetke (objekat broj. 2) ............................................. 112
3.3.5.4. Kompresorska stanica, radionica i garaža (objekti br. 16, 17) .................................... 113
3.3.5.5. Objekat za obezvodnjavanje mulja i korišćenje biogasa (objekat br. 12) .................... 113
3.3.5.6. Prostor za potencijalno proširenje .............................................................................. 113
3.3.5.7. Zaštita od poplava 113
3.3.5.8. Otvoreni kanal za postavljanje merača protoka efluenta ............................................ 114
3.3.5.9. Izlivna građevina i odvodni kanal ................................................................................ 114
3.3.5.10. Rezervoar biogasa 114
3.4. Objekti koji nisu predviđeni u projektnoj dokumentaciji (idejnim rešenjem), a moraju se uspostaviti
u cilju zaštite životne sredine ...................................................................................... 115
3.4.1.1. Modulna jedinica za skladištenje opasnog otpada generisanog u procesima u postrojenju 115
3.4.1.2. Magacin za skladištenje neopasnog industrijskog amortizacionog otpada ................. 115
3.4.1.3. Plato za pranje praznih kontejnera za sakupljanje čvrstog otpada i peska ................. 116
3.5. Opis tehnološkog procesa prerade sanitarno fekalnih otpadnih voda ........................ 116
3.5.1. Tehnološki postupak obrade komunalnih otpadnih voda ............................................ 118
3.5.2. Tehnološki postupak obrade mulja ............................................................................. 125
3.5.3. Ostali-prateći tehnološki postupci ............................................................................... 128
3.5.3.1. Radni postupci u kotlarnici .......................................................................................... 129
3.5.3.2. Proizvodnja komprimovanog vazduha ........................................................................ 130
3.5.3.3. Kontrola procesa obrade otpadnih voda ..................................................................... 130
3.5.3.4. Transport 133
5
3.5.3.5. Fizičko tehničko obezbedjenje .................................................................................... 133

3.5.3.6. Održavanje 133
3.5.4. Efekti prečišćavanja.................................................................................................... 133
3.6. Kapacitet .................................................................................................................... 134
3.7. Prikaz vrste i količine potrebne energije i energetskih fluida u redovnom radu ........... 135
3.7.1. Prikaz vrste i količine potrebne energije i energetskih fluida za vreme izgradnje ....... 135
3.7.2. Prikaz vrste i količine potrebne energije i energetskih fluida u redovnom radu ........... 135
3.7.2.1. Električna energija 135
3.7.2.2. Voda 135
3.7.2.3. Komprimovani vazduh ................................................................................................ 136
3.8. Prikaz vrste i količine ispuštenih otpadnih materija i tehnologije tretiranja svih otpadnih materija
................................................................................................................................... 136
3.8.1. Emisija u vazduh i tretman zagadjenja ....................................................................... 137
3.8.1.1. Ulanjanje neprijatnih mirisa ........................................................................................ 137
3.8.2. Emisija u vodu ............................................................................................................ 138
3.8.3. Odlaganje na zemljište ............................................................................................... 139
3.8.4. Buka ........................................................................................................................... 140
3.8.5. Vibracije...................................................................................................................... 140
3.8.6. Toplota ....................................................................................................................... 140
3.8.7. Jonizujuće i nejonizujuće zračenje ............................................................................. 140
4. Prikaz glavnih alternativa koje je nosilac projekta razmatrao .............................. 144
4.1. Lokacija cppov ............................................................................................................ 144
4.2. Tehnologija prečišćavanja otpadnih voda................................................................... 145
4.3. Konačna dispozicija mulja .......................................................................................... 147
4.4. Alternative prolaska ispod pruge ................................................................................ 150
4.5. Alternativa „ne činiti ništa“ .......................................................................................... 151
5. Prikaz stanja životne sredine na lokaciji i bližoj okolini ........................................ 152
5.1. Kvalitet vazduha ......................................................................................................... 152
5.1.1. Prostorna celina sevojno –industrijski tip .................................................................... 153
5.1.2. Prostorna celina užice -gradski tip .............................................................................. 153
5.1.3. Prostorna celina carina -gradski tip ............................................................................ 154
5.1.4. Zaključak .................................................................................................................... 154
5.2. Kvalitet reke đetine ..................................................................................................... 155
5.3. Otpadne vode ............................................................................................................. 156
5.4. Buka ........................................................................................................................... 158
5.5. Prirodna i biološka raznolikost .................................................................................... 159
5.5.1. Flora i fauna ............................................................................................................... 159
5.5.2. Zaštićena prirodna dobra ............................................................................................ 160
6. Opis mogućih značajnih uticaja projekta na životnu sredinu ............................... 161
6.1. Uticaj u toku izgradnje objekta .................................................................................... 161
6
6.2. Uticaj u toku rada projekta .......................................................................................... 162

6.2.1. Uticaji na stanovništvo ................................................................................................ 163
6.2.2. Uticaj na ekonomiju .................................................................................................... 163
6.2.3. Uticaj na zemljište....................................................................................................... 163
6.2.4. Uticaj na vazduh ......................................................................................................... 163
6.2.5. Pojava buke ................................................................................................................ 163
6.2.6. Saobraćaj, pristupni putevi i prateće smetnje ............................................................. 163
6.2.7. Uticaj na floru i faunu/biodiverzitet .............................................................................. 164
6.2.8. Uticaj na zemljište, geologiju i hidro-geologiju ............................................................ 164
6.2.9. Uticaj na klimu ............................................................................................................ 164
6.2.10. Uticaj na površinske vode ........................................................................................... 164
6.2.11. Uticaj na podzemne vode ........................................................................................... 164
6.2.12. Uticaja na materijalna dobra i kulturnu baštinu ........................................................... 165
6.2.13. Zbirni pregled uticaja projekta na životnu sredinu ....................................................... 165
6.2.14. Prednosti za životnu sredinu ...................................................................................... 170
6.2.15. Prednosti biogasa ....................................................................................................... 170
6.2.15.1. Obnovljiv izvor energije .............................................................................................. 170
6.2.15.2. Smanjenje posledica globalnog zagrevanja................................................................ 170
6.2.15.3. Smanjena zavisnost od uvoznih fosilnih goriva .......................................................... 171
6.2.15.4. Doprinošenje eu ciljevima važnim za energetiku i okolinu .......................................... 171
6.2.15.5. Smanjenje otpada 171
6.2.15.6. Manja potrošnja vode ................................................................................................. 171
6.2.15.7. Biogas - co2 neutralan izvor energije .......................................................................... 171
7. Procena uticaja na životnu sredinu u slučaju udesa (havarije) ............................ 172
7.1. Definisanje udesnih situacija ...................................................................................... 172
7.1.1. Eksplozija biogasa ...................................................................................................... 173
7.1.2. Požar elektroinstalacija ............................................................................................... 175
7.1.3. Poplava ...................................................................................................................... 175
7.1.4. Prestanak rada cppov................................................................................................. 176
7.1.5. Začepljenje cevovoda i izlivne gradjevine ................................................................... 176
7.1.6. Pojava metana ili drugih eksplozionih ili lakozapaljivih gasova u objektima cppov ..... 176
7.2. Uticaji na životnu sredinu u slučaju udesa (havarije) .................................................. 177
7.2.1. Uticaj usled požara ..................................................................................................... 177
7.2.2. Uticaj u slučaju eksplozije ........................................................................................... 177
7.2.3. Uticaj izlivanja otpadnih voda u reku bez prerade ...................................................... 179
7
8. Opis mera predvidjenih u cilju sprečavanja, smanjenja i gde je to moguće otklanjanja

svakog značajnijeg štetnog uticaja na životnu sredinu ........................................ 182
8.1. Mere u toku izgradnje objekta..................................................................................... 182
8.2. Mere koje su predviđene zakonima i drugim propisima .............................................. 183
8.3. Mere u redovnom radu projekta.................................................................................. 186
8.4. Mere koje će se preduzeti za sprečavanje udesa ....................................................... 188
8.5. Mere koje će se preduzeti u slučaju udesa ................................................................. 189
8.6. Dodatne mere ............................................................................................................. 190
8.7. Mere po prestanku rada projekta ................................................................................ 190
9. Program praćenja uticaja na životnu sredinu ........................................................ 191
9.1. Prikaz stanja životne sredine pre puštanja objekta u rad ............................................ 191
9.2. Parametri na osnovu kojih se može utvrditi štetni uticaj na životnu sredinu ............... 191
9.3. Mesta, način i učestalost merenja utvrdjenih parametara ........................................... 191
9.3.1. Merenje kvaliteta ispuštene vode ............................................................................... 191
9.3.1.1. Mesta merenja 191
9.3.1.2. Način merenja 192
9.3.1.3. Učestalost merenja 193
9.3.2. Merenje kvaliteta podzemnih voda ............................................................................. 193
9.3.3. Merenje emisije u vazduh ........................................................................................... 194
9.3.3.1. Mesta merenja emisije ................................................................................................ 194
9.3.3.2. Granične vrednosti zagadjujućih materija ................................................................... 194
9.3.3.3. Učestalost merenja kvaliteta vazduha ........................................................................ 195
9.3.4. Merenje buke .............................................................................................................. 195
9.3.4.2. Granične vrednosti buke ............................................................................................. 196
9.3.5. Ispitivanje kvaliteta mulja ............................................................................................ 196
9.3.6. Rokovi za dostavljanje rezultata monitoringa.............................................................. 199
9.3.7. Dokumentacija o postupanju sa otpadnim materijalima .............................................. 199
9.3.7.1. Vrste dokumenata 199
9.3.7.2. Rokovi za dostavljanje formirane dokumentacije ........................................................ 200
9.3.8. Kontrola ispravnosti kanalizacionih objekata .............................................................. 200
9.3.9. Interna kontrola........................................................................................................... 200
9.3.9.1. Hijerarhija kontrole 200
9.4. Ostale kontrole u cilju praćenja kvaliteta životne sredine ........................................... 201
10. Netehnički prikaz ...................................................................................................... 202
11. Podaci o tehničkim nedostacima ili nepostojanju odgovarajućih stručnih znanja i veština
ili nemogućnost da se pribave odgovarajući podaci............................................. 203
8
Poglavlje I: Opšta dokumentacija

9
10
11
Broj: 83/15
Datum: 15.05.2015.god.
Na osnovu člana 19 Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu ("Službeni glasnik RS" broj 135/04 i
36/09), donosim sledeće
R E Š E NJ E
Za izradu
Studije o proceni uticaja projekta na životnu sredinu
(izmenjene i dopunjene u skladu sa zahtevom tehničke komisije broj 353-02-00943/2013-
05 od 29.08.2013.)
za potrebe Nosioca projekta:

Grad Užice
određujem sledeća lica:
 Odgovorni projektant
Šerović D. Jasminka dipl.inž.tehn.
 Saradnici
Obradović V. Zoran dipl.inž.maš.
Šerović Obradović Lj. Mirjana dipl.inž.šum.
Ćurčić M. Ana, dipl.inž.teh.
 Tehnička obrada
Sarić P. Tijana
Obradović M. Obrad
DIREKTOR:
Šerović Jasminka dipl.inž.tehn.
12
IZRADA
13
IZRADA
14
IZRADA
15
IZRADA
16
Na izradi
Studije o proceni uticaja projekta na životnu sredinu
(izmenjene i dopunjene u skladu sa zahtevom tehničke komisije broj 353-02-00943/2013-
05 od 29.08.2013.)
za potrebe Nosioca projekta:
Grad Užice
UČESTVOVALI SU:
 Saradnici:
Obradović V. Zoran dipl.inž.maš.
Šerović Obradović Lj. Mirjana, dipl.inž.šum.
Ćurčić M. Ana, dipl.inž.teh.
 Tehnička obrada:
Sarić P. Tijana
Obradović M. Obrad
 Direktor „Tehnikum“ doo:
U Vrnjačkoj Banji, maja 2015.god.
17
Poglavlje II: Podaci o Nosiocu

projekta
18
ZRADA STUDIJA
PODACI O NOSIOCU PROJEKTA
Opšti podaci
Poslovno ime: Grad Užice, Dimitrija Tucovića broj 52, 31000 Užice
Adresa: Dimitrija Tucovića broj 52, 31000 Užice
Matični broj: 07157878
PIB: 101503047
Datum osnivanja: Nakon završetka Drugog svetskog rata, Užice dobija status opštine (1952).
Usvajanjem novog Zakona o teritorijalnoj organizaciji RS (“Službeni glasnik
RS” br.129/07), 29.12.2007. godine, Užice gubi status opštine i dobija
status grada.
Kontakt informacije
Telefon (centrala): 031 590-190
Telefon (gradonačelnik): 031 590-142, 513-959
Fax: 031 513-499
Web sajt: www.graduzice.org
Izvor: Informator o radu Grada Užica, broj 17, od aprila 2013.god.
19
ZRADA STUDIJA
IZJAVA NOSIOCA PROJEKTA
Ovim izjavljujem da sam upoznat sa sadržajem ovog elaborata, da sam učestvovao u njegovom koncipiranju
pružajući bazne informacije o opremi i tehnologijama koje su predmet obrade u ovom elaboratu, te na osnovu
uvida u isti
IZJAVLJUJEM
da su ovde koncipirana tehnička i tehnološka rešenja razrađena u skladu sa mojim postavkama i namerama u
vezi predmetne investicije i da sam saglasan sa istim.
U Užicu, maja 2015.g
NOSILAC PROJEKTA
Grad Užice
20
Poglavlje III: Studija o proceni

uticaja projekta na životnu sredinu
21
Studija o proceni uticaja izgradnje centralnog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda Užica i Sevojna
Broj: 418/15
(CPPOV-Gorjani) na životnu sredinu Datum: maj 2015.
- (izmenjena i dopunjena u skladu sa zahtevom tehničke komisije broj 353-02-00943/2013-05 od 29.08.2013.)
1. UVOD
Ova Studija predstavlja dopunjenu i izmenjenu verziju Studije o proceni uticaja projekta na životnu sredinu,
zavodnog broja 166/13 od 31.05.2013.god. Osnovna verzija Studije je predata u nadležno Ministarstvo,
održana je javna rasprava i na istu je tehnička komisija stavila određene primedbe („Zahtev za izmenama i
dopunama u dostavljenoj studiji o proceni uticaja Projekta izgradnje centralnog postrojenja za prečišćavanje
otpadih voda Gorjani, Užice na životnu sredinu“, izdat od strane Ministarstva energetike, razvoja i zaštite
životne sredine, pod brojem 353-02-00943/2013-05 od 29.08.2013.god.). Zahtev za izmenama i dopunama se
dostavlja u prilozima ove studije.
U međuvremenu je Nosilac projekta promenio tehnologiju prerade otpadnih voda, u skladu sa Programom
Nemačke finansijske saradnje sa Srbijom. U ovoj studiji izvršena je izmena tehnologije i otklonjene su
primedbe koje je komisija dala na prethodnu studiju, a odnose se i na poglavlja iz ove studije.
U okviru otvorenog programa nemačke finansijske saradnje sa Srbijom, KfW Razvojna Banka finansira
investicije za rehabilitaciju gradskog vodosnabdevanja i kanalizacionih sistema u odabranim opštinama
srednje veličine u Srbiji. Cilj investicionog programa je da osigura održivo vodosnabdevanje i unapređenje
odvođenja otpadnih voda za stanovništvo po socijalno prihvatljivim cenama i otvoren je za sve opštine srednje
veličine u Srbiji (50.000-200.000 stanovnika). Trenutno 13 opština učestvuje u programima I i II, koji su
uglavnom usmereni na rehabilitaciju sistema vodosnabdevanja. Sledeći korak je implementacija programa III,
koji je usmeren ka poboljšanju kvaliteta vodotokova u koje se izlivaju otpadne vode i uslove života stanovnika
opština srednje veličine u Srbiji, sredstvima rehabilitacije i nove izgradnje postrojenja za upravljanje i tretman
otpadnih voda.
Program III biće sproveden u dve faze. U pripremnoj fazi (faza 1), opštine i njihova javna preduzeća su dobili
podršku u jačanju institucionalnih kapaciteta kako bi dostigli kriterijume učinka definisane za kvalifikovanje u
ovom programu. U investicionoj fazi (faza 2), koja je trenutno u toku, gradovi Kruševac, Užice i Vranje
implementiraće investicije u kanalizacioni sistem, uključujući tu i izgradnju novih postrojenja za prečišćavanje
otpadnih voda projektovanih i izgrađenih prema njihovim tehničkim potrebama.
Prema projektnom zadatku (TOR) postojeće Studije izvodljivosti (rađene u prethodnim periodima) za sva tri
grada u kojima se sprovodi projekat moraju biti ažurirane. Ova studija je bazirana na Idejnom projektu i
ažuriranoj studiji izvodljivosti iz aprila 2014.god., pripremljenoj od strane Gauff-a i FW&T.
Predmet ove Studije o proceni uticaja projekta na životnu sredinu bio je:
 detaljna analiza šire i uže lokacije projekta
 analiza i stručna procena mogućeg uticaja postojanja i rada projekta na životnu sredinu
 ocena prihvatljivosti postojanja projekta na životnu sredinu
 predlaganje mera zaštite životne sredine u cilju smanjenja i/ili uklanjanja negativnih uticaja na istu
U Užicu ne postoji postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda. Trenutno se sve sirove otpadne vode
ispuštaju, bez prethodnog prečišćavanja, u lokalne vodotoke ili direktno u reku Đetinju. U gradu Užicu postoji
22
Broj: 418/15
oko 6 ispusta otpadnih voda u reku Đetinju, koja protiče kroz centar grada. Situaciju dodatno pogoršava
ispuštanje neprečišćenih industrijskih otpadnih voda iz industrijskih objekata koji rade u gradu Užicu.
Ova Studija opisuje uticaj na životnu sredinu Postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, koje se ima
realizovati u selu Gorjani, a prema izrađenoj tehničkoj dokumentaciji nivoa da se Studija može izraditi. Studija
definiše namenu, položaj, oblik, kapacitet, tehničko-tehnološke i funkcionalne karakteristike predmetnog
postrojenja, preuzete iz izrađene tehničke dokumentacije i uticaj predmetnog postrojenja na životnu sredinu.
Težište razmatranja i postavljena rešenja u studiji stavljeni su na zaštitu životne sredine kao dominantnu
premisu poslovanja postrojenja, saglasno čemu je izvršeno definisanje tehničkih rešenja postrojenja, kako bi
ista u potpunosti ispunila potrebne uslove zahtevane aktuelnim propisima, uredbama i protokolima sa
stanovišta zaštite životne sredine, a koje su u vezi sa ovom vrstom delatnosti (postavljenim rešenjima planiran
je najviši mogući i istovremeno ekonomski prihvatljiv nivo zaštite životne sredine, kao jedan od preduslova za
uspostavljanje postrojenja na predmetnoj lokaciji).
Obim i sadržaj predmetne studije je određen istoimenim Rešenjem Ministarstva životne sredine i prostornog
planiranja, pod brojem 353-02-00920/2009-02 od 02.10.2009.god.
1.1. METODOLOGIJA
Ocena o uticaju rada pojedinih sadržaja na kompleksu na životnu sredinu izvršena je na osnovu:
- sagledavanja postrojenja
- istraživanja dokumentacije i literature
- informacija sadržanih u tehničkoj dokumentaciji koju je nosilac projekta uradio u prethodnim fazama
investicione realizacije postrojenja
- naučne i tehnološke procene projekta
- informacija dobijenih od predstavnika nosioca projekta u kontaktima sa njim
- iskustva ranije realizovanih sličnih projekata
- na osnovu opštih pravila i postupaka koji se uobičajeno primenjuju kod procene uticaja na životnu
sredinu postrojenja sličnog tipa
- uvida na licu mesta
Pri izradi Procene uticaja korišćen je metod predviđanja ekoloških problema koji se nakon što budu
detektovani mogu razrešiti pažljivim planiranjem i izgradnjom (strategija “predvideti i sprečiti").
U okviru ove Procene uticaja prvo je izvršena identifikacija i ocena rizika određene ekološke opasnosti koja
ugrožava kvalitet životne sredine i kvalitet života uopšte.
Identifikacija opasnosti je naučna analiza raspoloživih podataka kojim se utvrđuje da li postoji uzročni odnos
između određenih zagađujućih materija i negativnih efekata na životnu sredinu i zdravlje ljudi.
Pri vrednovanju parametara najpre su odabrani parametri koji se nisu kvalifikovali za dalja razmatranja, a
zatim je izvršena konačna procena.
23
Broj: 418/15
Kriterijumi za isključivanje parametara bio je sledeći:

 rezultati su neutralni, nema značajnih prednosti i nedostataka
 dati parametri nemaju značajnu ekološku relativnost.
Konačna procena zasnovana je i na tzv. “specifičnom doprinosu” i “ekološkoj relativnosti” različitih kategorija
ekoloških faktora.
Izbor mera kojima se upravlja ekološkim stanjem kompleksa izvršen je u skladu sa sagledanim stanjem na
lokaciji sa stanovišta zaštite životne sredine. Cilj tih mera je bio da se poboljšanje životne sredine izvrši uz što
manje troškove, a da se pri tome ne naruši željena funkcija kompleksa. Na toj osnovi izvršen je izbor pravca
akcija-mera za smanjenje uticaja objekata i aktivnosti na kompleksu na životnu sredinu.
1.2. VAŽEĆI ZAKONI I OSTALA DOKUMENTACIJA

Procena uticaja na životnu sredinu je urađena na osnovu Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu
("Službeni glasnik RS" 135/04 i 36/09), a njen metodološki okvir je definisan odredbama Pravilnika o sadržini
studije o proceni uticaja na životnu sredinu ("Službeni glasnik RS" broj 69/05) i Rešenjem o obimu i
sadržaju studije o proceni uticaja na životnu sredinu.
Pored toga, tumačenje rezultata i predlaganje mera zaštite je urađeno u skladu sa sledećim aktima:
1.2.1. VAŽEĆI ZAKONI
1.2.1.1. ŽIVOTNA SREDINA

1. Zakon o zaštiti životne sredine ("Službeni glasnik RS" broj 135/04 i 36/09, Odluka US RS iUz broj 198/2009-
43/2011-88)
2. Nacionalna strategija održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara (“Službeni glasnik RS” broj 33/12)
3. Pravilnik o načinu izrade i sadržaju Plana zaštite od udesa (“Službeni glasnik RS” broj 82/12)
4. Pravilnik o sadržini politike prevencije udesa i sadržini i metodologiji izrade Izveštaja o bezbednosti i
Plana zaštite od udesa (“Službeni glasnik RS” broj 41/10)
5. Pravilnik o sadržini obaveštenja o novom seveso postrojenju odnosno kompleksu, postojećem seveso
postrojenju, odnosno kompleksu i o trajnom prestanku rada seveso postrojenja, odnosno
kompleksa(“Službeni glasnik RS” broj 41/10)
6. Pravilnik o Listi opasnih materija i njihovim količinama i kriterijumima za određivanje vrste dokumenta
koje izrađuje operater seveso postrojenja, odnosno kompleksa (“Službeni glasnik RS” broj 41/10)
7. Uredba o određivanju aktivnosti čije obavljanje utiče na životnu sredinu (“Službeni glasnik RS” broj 109/09 i
08/10)
8. Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu ("Službeni glasnik RS" broj 135/04 i 36/09)
9. Pravilnik o sadržini studije o proceni uticaja na životnu sredinu ("Službeni glasnik RS" broj 69/05)
24
Broj: 418/15
10. Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine ("Službeni glasnik RS" broj 135/04
i 25/15)
1.2.1.2. POVRŠINSKE VODE

11. Zakon o vodama (“Službeni glasnik RS”, broj 30/10 i 93/12)
12. Uredba o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje
("Službeni glasnik RS" broj 67/11 i 48/12)
13. Uredba o graničnim vrednostima prioritetnih i prioritetnih hazardnih supstanci koje zagadjuju površinske
vode i rokovima za njihovo dostizanje (“Službeni glasnik RS” broj 24/14)
14. Uredba o graničnim vrednostima zagađujućih materija u površinskim i podzemnim vodama i sedimentu i
rokovima za njihovo dostizanje ("Službeni glasnik RS" broj 50/12)
15. Pravilnik o referentnim uslovima za tipove površinskih voda ("Službeni glasnik RS" broj 67/11)
16. Pravilnik o parametrima ekološkog i hemijskog statusa površinskih voda i parametrima hemijskog i
kvantitativnog statusa podzemnih voda ("Službeni glasnik RS" broj 74/11)
17. Pravilnik o uslovima u pogledu tehničko-tehnološke opremljenosti i organizacione i kadrovske
osposobljenosti za obavljanje poslova u oblasti upravljanja vodama, kao i o načinu vođenja evidencije
izdatih i oduzetih licenci (“Službeni glasnik RS” broj 23/12 i 57/13)
18. Zakon o režimu voda ("Službeni list SRJ", br. 59/98, "Službeni glasnik RS", br. 101/05)
19. Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za piće ("Službeni list SRJ" broj 42/98 i 44/99)
20. Pravilnik o utvrdjivanju vodnih tela površinskih i podzemnih voda ("Službeni glasnik RS" broj 96/10)
21. Odluka o određivanju granica vodnih područja (“Službeni glasnik RS” broj 75/10)
22. Odluka o utvrdjivanju popisa voda I reda ("Službeni glasnik RS" broj 83/10)
23. Pravilnik o određivanju granica podslivova ("Službeni glasnik RS" broj 54/11)
24. Pravilnik o načinu i minimalnom broju ispitivanja kvaliteta otpadnih voda ("Službeni glasnik SRS", br. 47/83
i 13/84)
25. Uputstvo o načinu i postupku za utvrđivanje postignutog stepena prečišćavanja ispuštene zagađene
vode ("Službeni glasnik SRS" broj 09/67)
26. Odluka o maksimalno dopuštenim koncentracijama radionuklida i opasnih materija u međurepubličkim
vodotocima, međudržavnim vodama i vodama obalnog mora ("Službeni list SFRJ" broj 08/78)
27. Pravilnik o opasnim materijama koje se ne smeju unositi u vode ("Službeni glasnik SFRJ", br. 03/66 i 07/66)
28. Pravilnik o opasnim materijama u vodama ("Službeni glasnik SRS" broj 31/82)
29. Pravilnik o higijensko-tehničkim merama za zaštitu vode za piće ("Službeni list FNRJ" broj 44/60 i 11/62)
25
Broj: 418/15
1.2.1.3. SANITARNI NADZOR

30. Zakon o sanitarnom nadzoru ("Službeni glasnik RS" broj 125/04)
31. Pravilnik o opštim sanitarnim uslovima koje moraju da ispune objekti koji podležu sanitarnom nadzoru
("Službeni glasnik RS" broj 47/06)
32. Pravilnik o načinu određivanja i održavanja zona sanitarne zaštite izvorišta vodosnabdevanja ("Službeni
glasnik RS" broj 92/08)
1.2.1.4. OTPAD I SEKUNDARNE SIROVINE

33. Zakon o upravljanju otpadom ("Službeni glasnik RS" broj 36/09 i 88/10)
34. Pravilnik o obrascu Dokumenta o kretanju otpada i uputstvu za njegovo popunjavanje (“Službeni glasnik
RS”, broj 114/13)
35. Pravilnik o obrascu Dokumenta o kretanju opasnog otpada i uputstvu za njegovo popunjavanje (“Službeni
glasnik RS”, broj 114/13)
36. Pravilnik o kategorijama, ispitivanju i klasifikaciji otpada (“Službeni glasnik RS" broj 56/10)
37. Pravilnik o načinu skladištenja, pakovanja i obeležavanja opasnog otpada ("Službeni glasnik RS" broj
92/10)
38. Pravilnik o načinu i postupku upravljanja istrošenim baterijama i akumulatorima (“Službeni glasnik RS” broj
86/10)
39. Pravilnik o uslovima, načinu i postupku upravljanja otpadnim uljima ("Službeni glasnik RS" broj 71/10)
40. Uredba o odlaganju otpada na deponije (“Službeni glasnik RS” broj 92/10)
41. Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu ("Službeni glasnik RS" broj 36/09)
1.2.1.5. VAZDUH
42. Zakon o zaštiti vazduha ("Službeni glasnik RS" broj 36/09 i 10/13)
43. Uredba o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh (“Službeni glasnik RS” broj 71/10 i
06/11)
44. Uredba o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha (“Službeni glasnik RS” broj 11/10, 75/10 i
63/13)
45. Pravilnik o sadržaju planova kvaliteta vazduha ("Službeni glasnik RS" broj 21/10)
1.2.1.6. BUKA
46. Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini ("Službeni glasnik RS" broj 36/09 i 88/10)
47. Pravilnik o metodologiji za određivanje akustičkih zona (“Službeni glasnik RS” broj 72/10)
26
Broj: 418/15
48. Pravilnik o metodama merenja buke, sadržini i obimu izveštaja o merenju buke (“Službeni glasnik RS” broj
72/10)
49. Pravilnik o metodologiji za izradu akcionih planova (“Službeni glasnik RS” broj 72/10)
50. Uredba o indikatorima buke, graničnim vrednostima, metodama za ocenjivanje indikatora buke,
uznemiravanja i štetnih efekata buke u životnoj sredini (“Službeni glasnik RS” broj 75/10)
51. Pravilnik o buci koju emituje oprema koja se upotrebljava na otvorenom prostoru (“Službeni glasnik RS”
broj 01/13)
1.2.1.7. PRIRODA
52. Zakon o zaštiti prirode ("Službeni glasnik RS" broj 36/09, 88/10 i 91/10)
53. Pravilnik o sadržaju i načinu vođenja registra zaštićenih prirodnih dobara (“Službeni glasnik RS” broj 81/10)
54. Pravilnik o kriterijumima vrednovanja i postupku kategorizacije zaštićenih područja ("Službeni glasnik RS"
broj 103/13)
55. Pravilnik o načinu obeležavanja zaštićenih prirodnih dobara ("Službeni glasnik RS" broj 30/92, 24/94 i 17/96)
56. Uredba o režimima zaštite ("Službeni glasnik RS" broj 31/12)
57. Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima ("Službeni glasnik RS" broj 88/11)
58. Uredba o programu sistemskog praćenja kvaliteta zemljišta, indikatorima za ocenu rizika od degradacije
zemljišta i metodologiji za izradu remedijacionih programa (“Službeni glasnik RS” broj 88/10)
59. Pravilnik o dozvoljenim količinama opasnih i štetnih materija u zemljištu i vodi za navodnjavanje i
metodama njihovog ispitivanja ("Službeni glasnik RS" broj 23/94)
1.2.1.8. PLANIRANJE I IZGRADNJA

60. Zakon o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS" broj 72/09, 81/09-ispr., 64/10-Odluka US RS, IUz broj
74/10, 24/11, 121/12, 42/13-Odluka US RS broj IUz-233/09, 50/13-Odluka US RS broj IUz-295/2009, 98/13-
Odluka US RS broj IUz-68/2013, 132/14 i 145/14).
61. Pravilnik o sadržini informacije o lokaciji i o sadržini lokacijske dozvole (“Službeni glasnik RS” broj 03/10)
62. Pravilnik o sadržini i načinu izdavanja građevinske dozvole (“Službeni glasnik RS” broj 93/11 i Odluka US
RS, IUo-870/2010-103/2013-22)
63. Pravilnik o vršenju stručnog nadzora i pregledu i prijemu radova (“Službeni glasnik RS” broj 43/10)
64. Pravilnik o sadržaju elaborata o uređenju gradilišta ("Sl. glasnik RS" broj 121/12)
65. Pravilnik o klasifikaciji objekata ("Službeni glasnik RS" broj 22/15 )
66. Pravilnik o postupku sprovođenja objedinjene procedure ("Službeni glasnik RS" broj 22/15 )
60. Pravilnik o sadržini i načinu vršenja tehničkog pregleda objekta, sastavu komisije, sadržini predloga
komisije o utvrđivanju podobnosti objekta za upotrebu, osmatranju tla i objekta u toku građenja i
upotrebe i minimalnim garantnim rokovima za pojedine vrste objekata ("Službeni glasnik RS" broj 27/15 )
27
Broj: 418/15
1.2.1.9. POŽAR
66. Zakon o zaštiti od požara (“Sl.glasnik RS" broj 111/09 i 20/15)
67. Uredba o razvrstavanju objekta, delatnosti i zemljišta u kategorije ugroženosti od požara (“Službeni glasnik
RS” broj 76/10)
68. Pravilnik o organizovanju zaštite od požara prema kategoriji ugroženosti od požara(“Službeni glasnik RS”
broj 92/11)
69. Pravilnik o periodičnim pregledima subjekata u prvoj i drugoj kategoriji ugroženosti od požara (“Službeni
glasnik RS” broj 87/12)
70. Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu visokih objekata od požara (“Službeni list SFRJ” broj 7/84 i
“Službeni glasnik RS” broj 86/11)
71. Pravilnik o tehničkim i drugim zahtevima za utvrđivanje požarnog opterećenja i stepena otpornosti prema
požaru (“Službeni glasnik RS” broj 74/09)
72. Pravilnik o tehničkim i drugim zahtevima za materijale i robu prema ponašanju u požaru (“Službeni glasnik
RS” broj 74/09)
73. Pravilnik o tehničkim normativima za pristupne puteve, okretnice i uređene platoe za vatrogasna vozila u
blizini objekta povećanog rizika od požara ("Službeni list SRJ" broj 8/95)
74. Uredba o merama zaštite od požara pri izvođenju radova zavarivanja, rezanja i lemljenja ("Službeni glasnik
SRS" broj 50/79)
75. Pravilnik o tehničkim normativima za hidrantsku mrežu za gašenje požara (“Službeni list SFRJ” broj 30/91)
76. Pravilnik o tehničkim normativima za stabilne instalacije za dojavu požara (“Službeni list SRJ” broj 87/93)
77. Pravilnik o tehničkim zahtevima za sisteme za gašenje požara pirotehnički generisanim aerosolom
(“Službeni list SRJ” broj 58/99)
78. Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu objekata od atmosferskog pražnjenja ("Službeni list SRJ" broj
11/96)
79. Pravilnik o tehničkim i drugim zahtevima za vatrogasnu opremu (“Službeni glasnik RS” broj 74/09)
80. Zakon o eksplozivnim materijama, zapaljivim tečnostima i gasovima ("Službeni glasnik SRS" broj 44/77,
45/85 i 18/89 i "Službeni glasnik RS" broj 53/93, 67/93, 48/94 i 101/05)
81. Zakon o prometu eksplozivnih materija ("Službeni list SFRJ" broj 30/85, 06/89, 53/91 i ''Službeni list SRJ'' broj
24/94, 28/96, 68/02 i "Sl. glasnik RS" broj 101/2005 - dr. zakon)
1.2.1.10. BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU

82. Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu ("Službeni glasnik RS" broj 101/05)
83. Pravilnik o ličnoj zaštitnoj opremi (“Službeni glasnik RS” broj 100/11)
84. Pravilnik o obezbeđivanju oznaka za bezbednost i zdravlje na radu (“Službeni glasnik RS” broj 95/10)
28
Broj: 418/15
85. Uredba o bezbednosti i zdravlju na radu na privremenim ili pokretnim gradilištima ("Službeni glasnik RS"
broj 14/09 i 95/10)
86. Pravilnik o zaštiti na radu pri izvođenju građevinskih radova ("Sl.glasnik RS" broj 53/97)
87. Pravilnik o zaštiti na radu u građevinarstvu ("Službeni list SFRJ" broj 42/68, 45/68 i "Službeni glasnik RS" broj
42/91 i 31/92)
88. Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri korišćenju sredstava i opreme za ličnu
zaštitu na radu ("Službeni glasnik RS" broj 92/08)
89. Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri korišćenju opreme za rad ("Službeni glasnik
RS" broj 23/09 i 123/12)
90. Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu ("Službeni glasnik RS" broj
21/09)
91. Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri korišćenju opreme za rad sa ekranom
(“Službeni glasnik RS” broj 106/09 i 93/13)
92. Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri izlaganju hemijskim materijama (“Službeni
93. Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri izlaganju biološkim štetnostima (“Službeni
94. Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri izlaganju buci(“Službeni glasnik RS” broj
96/11)
1.2.1.11. OSTALO
95. Zakon o komunalnim delatnostima (“Službeni glasnik RS” broj 88/11, Odluka US RS, IUz-635/2011-46/2014-
42).
96. Strategija uvođenja čistije proizvodnje u Republici Srbiji (“Službeni glasnik RS” broj 17/09)
97. Integrated Pollution Prevention and Control- Reference Document on Best available Techniques in
Common Waste Water and Waste Gas Treatment/Management Systems in the Chemical Sector, February
2003., European Commission
98. Integrated Pollution Prevention and Control- Reference Document on Best available Techniques for the
Waste Treatments Industries, August 2006., European Commission
99. Directive 2008/105/EC of the European Parliament and of the Council of 16 December 2008 on
Environmental Quality Standards in the Field of Water Policy
100. Zakon o javnim putevima ("Službeni glasnik RS", broj 101/05, 123/07,101/11, 93/12 i 104/13).
101. Zakon o hemikalijama ("Službeni glasnik RS" broj 36/09, 88/10, 92/11, 93/12 i 25/15)
102. Pravilnik o Registru hemikalija (“Službeni glasnik RS” broj 100/11, 16/12, 47/12, 15/13, 115/13 i 1/15)
103. Zakon o biocidnim proizvodima ("Službeni glasnik RS" broj 36/09, 88/10, 92/11 i 25/15)
29
Broj: 418/15
1.2.1.12. LOKALNI PROPISI

1. Generalni urbanistički plan grada Užica do 2020. god. („Službeni list grada Užica“ broj 9/11)
2. Prostorni plan grada Užica, Grad Užice, jun 2010.god.(„Službeni list grada Užica“ broj 9/10)
3. Odluka o pripremanju Detaljnog urbanističkog plana „Postrojenje za prečišćavanje gradskih otpadnih
voda Užica“ („Službeni list“ opštine Užice broj 11/92)
4. Odluka o utvrdjivanju Nacrta Detaljnog urbanističkog plana „Postrojenje za prečišćavanje gradskih
otpadnih voda Užica“ („Službeni list“ opštine Užice broj 11/92)
5. Plan generalne regulacije „Centralno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda“ u Gorjanima, Grad
Užice („Službeni list grada Užica“ broj 17-3/13)
6. “Lokalni ekološki akcioni plan grada Užica (LEAP) 2012-2016.god.”, Službeni list grada Užica broj 6/11
7. Program održivog razvoja opštine Užice 2008-2015.god.
8. Strategija lokalnog održivog razvoja 2012-2020.god.
9. Lokalni plan upravljanja otpadom u gradu Užicu 2011-2020., Službeni list grada Užica broj 6/11
10. Program kontrole kvaliteta vazduha na teritoriji grada Užica za 2013.godinu („Službeni list grada Užica“ broj
9/13)
11. Izveštaj o sprovedenom programu kontrole vazduha na teritoriji grada Užica za 2012. i 2013. godinu, dat
od strane Zavoda za javno zdravlje Užice
1.3. PROJEKTNE I OSTALE PODLOGE ZA IZRADU STUDIJE
1.3.1. USLOVI I SAGLASNOSTI NADLEŽNIH ORGANA

1. Kopija plana, izdata od strane Republičkog geodetskog zavoda, Služba za katastar nepokretnosti Užice,
Katastarska opština Gorjani, pod brojem 953-1/2013-736 od 15.08.2013.god.
2. Kopija plana, izdata od strane Republičkog geodetskog zavoda, Služba za katastar nepokretnosti Užice,
Katastarska opština Krvavci, pod brojem 953-1/2013-736 od 15.08.2013.god.
3. Izvod iz lista nepokretnosti broj 12 KO Gorjani, izdat od strane Republičkog geodetskog zavoda, Služba za
katastar nepokretnosti Užice, pod brojem 953-1/2013-736 od 15.08.2013.god.
30
Broj: 418/15
12. Izvod iz lista nepokretnosti broj 15 KO Krvavci, izdat od strane Republičkog geodetskog zavoda, Služba za
20. Zahtev za izmenama i dopunama u dostavljenoj studiji o proceni uticaja Projekta izgradnje centralnog
postrojenja za prečišćavanje otpadih voda Gorjani, Užice na životnu sredinu, izdat od strane Ministarstva
energetike, razvoja i zaštite životne sredine, pod brojem 353-02-00943/2013-05 od 29.08.2013.god.).
21. Rešenje o određivanju Obima i sadržaja studije, izdato od strane Ministarstva životne sredine i prostornog
22. Rešenje o utvrđivanju javnog interesa za eksproprijaciju, izdato od strane Vlade RS, pod brojem 465-
10478/2014 od 20.09.2014.god.
23. Informacija o lokaciji za potrebe preparcelacije za utvrđivanje opšteg interesa radi izgradnje „Centralnog
postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda“ u Gorjanima sa pristupnom saobraćajnicom i pripadajućim
fekalnim kolektorima, izdata od strane Grada Užica, Gradske uprave za urbanizam, izgradnju i imovinsko-
pravne poslove, Odeljenja za sprovođenje planova i izgradnju, pod brojem VI broj 353-412/13-02 od
26.11.2013.god
24. Mišljenje u postupku pribavljanja vodnih uslova za postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda Užica,
izdato od strane JVP“Srbijavode“ VPC“Morava“ Niš, Sekcija „Užice“ Užice, pod brojem 07-6303/3 od 26.11.2013.
god.
31
Broj: 418/15
25. Mišljenje za izdavanje vodnih uslova za izradu tehničke dokumentacije za centralno postrojenje za
prečišćavanje otpadnih voda u Gorjanima, izdato od strane Republičkog hidrometeorološkog zavoda, pod
brojem 92-I-1-445/2013 od 01.11.2013.god.
26. Rešenje o izdavanju vodnih uslova, izdato od strane Republičke direkcije za vode Ministarstva poljoprivrede,
šumarstva i vodoprivrede, pod brojem 325-05-01541/2013-07 od 28.02.2014.god.
27. Tehnički uslovi za rekonstrukciju podvožnjaka u km 153+331 železničke pruge (Beograd)-Resnik- Požega-
Vrbnica-Državna granica u Gorjanima, izdati od strane Sektora za strategiju i razvoj "Železnica Srbije" ad,
Beograd, pod brojem 13/14-1742 od 27.10.2014.god.
28. Tehnički uslovi priključka, izdati od strane JKP “Vodovod” Užice, pod brojem 03-1981/2 od 28.08.2013.god.
29. Rešenje o uslovima zaštite prirode, izdato od strane Zavoda za zaštitu prirode Srbije, pod brojem 03 broj 020-
1629/2 od 10.08.2012.god.
30. Rešenje Zavoda za zaštitu spomenika kulture, pod brojem 817/2 od 23.11.2012.god.
Pobrojani Izvodi iz lista nepokretnosti (3-19) se zbog obimnosti ne prilažu u ovoj studiji, ali se na zahtev mogu
staviti na uvid ili priložiti.
Ostali ovde nabrojani dokumenti priloženi su u poglavlju IV “Uslovi i saglasnosti drugih nadležnih organa” ove
studije.
1.3.2. PROJEKTNE PODLOGE
1. Infrastrukturni projekat Zapadnog Balkana TA-SER-17B; Projekat razvoja vodovodnog i

kanalizacionog sistema Užica – STUDIJA IZVODLJIVOSTI, izradjena od strane “WYG International”,
pod pokroviteljstvom Evropske Unije, broj 2008/157–799 od septembra 2010.god.
2. Prethodna studija opravdanosti sakupljanja, odvođenja i prečišćavanja otpadnih voda naselja
opštine Užice, izradjena od strane Instituta za vodoprivredu “Jaroslav Černi”ad, Beograd, Zavod za
snabdevanje, kanalizaciju i zaštitu voda, Beograd 2007 god. (odgovorni projektant: Sladjana Milojković,
dipl.ekn.)
3. Generalni projekat sakupljanja, odvodjenja i prečišćavanja otpadnih voda naselja opštine Užice,
izradjen od strane Instituta za vodoprivredu “Jaroslav Černi” ad, Beograd, Zavod za snabdevanje,
kanalizaciju i zaštitu voda, Beograd 2007. god. (odgovorni projektant: Zoran Marjanović, dipl.inž.gradj.,
licenca 314 2147 03)
4. Geotehnički elaborat za potrebe izrade Idejnog projekta centralnog postrojenja za prečišćavanje
otpadnih voda Užica i Sevojna, izradjen od strane “Geo kontrol” doo Beograd, pod brojem 48 od
11.06.2010.god.(odgovorni projektant Vesna Šušić, dipl.inž.gradj., licenca broj 316 6929 04)
5. UPDATED STUDY UŽICE; Water and Sewerage Program in Medium‐Sized Municipalities in
Serbia Program III ‐ Phase 2 Wastewater; 07 July 2014 izrađena od strane GAUFF INGENIEURE I
FICHTNER WATER&TRANSPORTATION, a finansiran od strane KFW (Ažurirana studija izvodljivosti;
Vodosnabdevanje I prečišćavanje otpadnih voda u opštinama srednje veličine u Srbiji; Program III; Faza
2; Otpadne vode)
32
Broj: 418/15
6. Užice PPOV; Idejno rešenje-Komponenta 2; Prevod; Idejno rešenje centralnog postrojenja za

prečišćavanje otpadnih voda u opštinama srednje veličine u Srbiji; Program III; Faza 2; Otpadne
vode od 05.juna 2014. Izrađene od strane GAUFF INGENIEURE I FICHTNER
WATER&TRANSPORTATION, a finansiran od strane KFW
7. Test report of wastewater sampling and analysis za ulicu Vukole Dabića, urađeno do strane
Zavoda za javno zdravlje Užice novembra 2013 (Analiza otpadnih voda ulice Vukole Dabića)
8. Test report for upstream Djetina mouth of Volujacki potok-wet season urađeno do strane Zavoda
za javno zdravlje Užice novembra 2013 (Analiza vode reke Đetinje kod uliva Volujačkog potoka) april
2014
9. Test report for upstream Djetina mouth of Volujacki potok-dry season urađeno do strane Zavoda
za javno zdravlje Užice novembra 2013 (Analiza vode reke Đetinje kod uliva Volujačkog potoka)
decembar 2013
10. HIDRAULIČKI PRORAČUN REKE ĐETINJE OD UŠĆA REKE DERVENTE DO LOKACIJE
BUDUĆEG PPOV U GORJANIMA koju je izradila AGENCIJA ZA GRAĐEVINSKI INŽENJERING
OMEGA PROJEKT NEDIĆ PREDRAG PREDUZETNIK UŽICE, RATARSKA 69; odgovorni projektant
Dragoljub Trnavčević, licenca broj 314320203, od maja 2015
1.3.3. OSTALE PODLOGE ZA IZRADU STUDIJE
 www.uzice.net
 www.graduzice.org
 www.ue.co.rs
 sr.wikipedia.org
 www.zzzzu.org.rs
 spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs
 www.natureprotection.org.rs
 www.hidmet.sr.gov.rs
 earth.google.com
 www.putevi-srbije.rs
 Izveštaji o prosečnom godišnjem dnevnom saobraćaju (PGDS), dati od JP „Putevi Srbije“
 Topografska karta 114-2-3 Užice i 114-2-4 Sevojno; 1:25.000
 Topografska karta razmatranog područja-Osnovna državna karta, Sekcije Požega-11, 12, 22 i 23;
1:5.000 (1985 god.)
 Katastarski plan pojasa oko pruge Beograd-Požega-državna granica i magistralnog puta Požega-Užice
na potezu od Sevojna do Gorjana; 1:2500
33
Broj: 418/15
 Geodetska podloga lokacije PPOV iz DUP-a; 1:1000 (1992 god.)

 Rezultati merenja količina i kvaliteta otpadnih voda na ispustima duž reke Djetinje u Užicu
("Vodotehnika" Beograd i Zavod za javno zdravlje "Užice" Užice; 2009 god.)
 Situacija postojeće kanalizacione mreže Užica i Sevojna u elektronskom obliku (JKP "Vodovod" Užice)
 Podaci prikupljeni obilaskom terena i raspoloživa stručna literatura
 ATV 1996, Handbook on Sewage Sludge, 4th edition, Ernst & Sohn, Berlin.
 ATV 1997a, Handbook on Biological and Advanced Sewage Treatment, 4thedition, Ernst & Sohn, Berlin.
 Prerada komunalnih otpadnih voda tehnološko tehnički prikaz i kritički osvrt rada
karakterističnih postojećih objekata, davanje optimalnog predloga sistema-objekata za preradu
komunalnih otpadnih voda, sa aspekta zaštite voda, vazduha i zemljišta, naseljenih mesta RS,
izdavač Ministarstvo zaštite životne sredine RS; obrađivač teme Preduzeće za inžinjering, projektovanje
i izvođenje „Balby International“ Beograd; jul 1999 godine
 Integrated Pollution Prevention and Control; Draft Reference Document on Best Available
Techniques in the Common Waste Water and Waste gas Treatment/Management Systems in
Chemical Sector Oktobar 2009
1.3.4. DEFINICIJE1
1. 1 ES (jedan ekvivalentni stanovnik) je organsko biorazgradivo opterećenje koje ima petodnevnu biohemijsku
potrošnju kiseonika od 60 g kiseonika na dan.
2. Aerobni procesi su procesi koji se ostvaruju uz pomoć kiseonika
3. Aktivni mulj predstavlja veliku populaciju različitih bakterija, glivica i druge flore, čiji kontakt sa otpadnom vodom
brzo dovodi do razlaganja organskih materija i formiranja ugljen-dioksida
4. Anaerobni ili anoksični procesi su procesi koji se odvijaju uz minimalnu količinu kiseonika ili bez kiseonika uopšte
5. Biomasa jesu mikroorganizmi aktivnog mulja koji imaju ujednačen sastav
6. BPK5 ili biohemijska potrošnja kiseonika je količina kiseonika (O2) neophodna za razgradnju organskih materija u
otpadnim vodama od strane heterotrofnih mikroorganizama u toku prvih pet dana kultivacije pod odgovarajućim
uslovima;
7. Buka u životnoj sredini jeste neželjen ili štetan zvuk (u daljem tekstu: buka);
8. Ciljevi životne sredine obuhvataju sprečavanje pogoršanja, zaštitu i unapređivanje svih vodnih tela površinskih
voda i zaštitu, unapređenje i obnavljanje svih tela podzemnih voda, a radi ostvarivanja dobrog statusa površinskih
i podzemnih voda i zaštićenih oblasti;
1 U skladu sa postojećom zakonskom regulativom i literaturom koja se odnosi na predmetni projekat
34
Broj: 418/15
9. Deponija jeste mesto za odlaganje otpada na površini ili ispod površine zemlje gde se otpad odlaže uključujući:
interna mesta za odlaganje (deponija gde proizvođač odlaže sopstveni otpad na mestu nastanka), stalna mesta
(više od jedne godine) koja se koriste za privremeno skladištenje otpada, osim transfer stanica i skladištenja
otpada pre tretmana ili ponovnog iskorišćenja (period kraći od tri godine) ili skladištenja otpada pre odlaganja
(period kraći od jedne godine);
10. Difuzni izvor (emiter) je izvor zagađivanja kod koga se zagađujuće materije ispuštaju u vazduh iz nedefinisanih
ispusta, tj. Bez određenog ispusta/dimnjaka (uređaji, površine i druga mesta);
11. Dozvola jeste rešenje nadležnog organa kojim se pravnom ili fizičkom licu odobrava sakupljanje, transport, uvoz,
izvoz i tranzit, skladištenje, tretman ili odlaganje otpada i utvrđuju uslovi postupanja sa otpadom na način koji
obezbeđuje najmanji rizik po zdravlje ljudi i životnu sredinu;
12. Druge otpadne vode su komunalne otpadne vode i sve otpadne vode koje nisu tehnološke i koje vode poreklo iz
objekata koji služe za uzgoj životinja (npr. riba) ili obavljanje stomatološke delatnosti i drugih zanatskih delatnosti
koje nemaju tehnološke otpadne vode;
13. Glavni kolektor jeste sakupljač otpadnih voda naselja, ili više naselja, kojim se sakupljena voda odvodi do
postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda;
14. Granična vrednost buke jeste najviša dozvoljena vrednost indikatora buke (u daljem tekstu: granična vrednost).
Granične vrednosti mogu biti različite za različite izvore buke, odnosno za različite akustičke zone, kao i za
različite zatvorene i otvorene prostore u kojima borave ljudi;
15. Granične vrednosti emisija(GVE) obuhvataju masu, izraženu određenim specifičnim parametrima, koncentraciju
i/ili nivo emisije koji ne mogu biti prekoračeni u toku jednog ili više vremenskih perioda;
16. Granična vrednost emisije (GVE) otpadnih gasova je najveća dozvoljena količina materije sadržana u otpadnim
gasovima koja može biti emitovana u vazduh iz postrojenja u određenom periodu. Izražava se kao masa
zagađujuće materije (masena koncentracija) koja se nalazi u 1 m3 otpadnih gasova, izražena u mg/normalni m3,
pod propisanim zapreminskim udelom kiseonika u otpadnom gasu;
17. Efluent je naziv za tehnološke otpadne vode koje se prečišćene ili neprečišćene ispuštaju u javnu kanalizaciju ili u
površinske vode, kao i otpadne vode javne kanalizacije koje se prečišćene ili neprečišćene ispuštaju u površinske
vode;
18. Hazardne supstance jesu supstance ili grupe supstanci koje su toksične, postojane i podložne bioakumuliranju i
druge supstance ili grupe supstanci koje daju povod za odgovarajući nivo zabrinutosti, čija se lista utvrđuje
posebnim propisom;
19. HPK ili hemijska potrošnja kiseonika je hemijski potrebna količina kiseonika za oksidaciju organskih komponenata
i neorganskih soli, a izražava se potrošnjom kiseonika (O2) u mg/l.
20. Industrijski otpad jeste otpad iz bilo koje industrije ili sa lokacije na kojoj se nalazi industrija, osim jalovine i
pratećih mineralnih sirovina iz rudnika i kamenoloma;
21. Inertni otpad jeste otpad koji nije podložan bilo kojim fizičkim, hemijskim ili biološkim promenama; ne rastvara se,
ne sagoreva ili na drugi način fizički ili hemijski reaguje, nije biološki razgradiv ili ne utiče nepovoljno na druge
materije sa kojima dolazi u kontakt na način koji može da dovede do zagađenja životne sredine ili ugrozi zdravlje
ljudi; ukupno izluživanje i sadržaj zagađujućih materija u otpadu i ekotoksičnost izluženih materija moraju biti u
dozvoljenim granicama, a posebno ne smeju da ugrožavaju kvalitet površinskih i/ili podzemnih voda;
35
Broj: 418/15
22. Izvor buke jeste svaki emiter neželjenog ili štetnog zvuka. To može da bude svaki uređaj, sredstvo za rad,
saobraćajno sredstvo, instalacija postrojenja, tehnološki postupak, elektroakustički uređaj, ljudska aktivnost.
Izvorima zvuka smatraju se pokretni i nepokretni objekti koji pod određenim okolnostima generišu zvuk, a takođe i
otvoreni i zatvoreni prostori za sport, igru, ples, predstave, koncerte, slušanje muzike i sl. kao i ugostiteljski
objekti, garaže, parking prostori i dr.;
23. Javna kanalizacija jeste skup tehničko-sanitarnih objekata i mera, kojima se obezbeđuje neprekidno i sistematsko
sakupljanje, odvođenje, prečišćavanje i ispuštanje otpadnih i atmosferskih voda naselja i privrede u odgovarajuće
prijemnike-recipijente;
24. Karakterizacija otpada jeste postupak ispitivanja kojim se utvrđuju fizičko-hemijske, hemijske i biološke osobine i
sastav otpada, odnosno određuje da li otpad sadrži ili ne sadrži jednu ili više opasnih karakteristika;
25. Katalog otpada je zbirna lista neopasnog i opasnog otpada prema mestu nastanka, poreklu i predvidjenom
načinu postupanja
26. Klasifikacija otpada jeste postupak svrstavanja otpada na jednu ili više lista otpada koje su utvrđene posebnim
propisom, a prema njegovom poreklu, sastavu i daljoj nameni;
27. Komercijalni otpad jeste otpad koji nastaje u preduzećima, ustanovama i drugim institucijama koje se u celini ili
delimično bave trgovinom, uslugama, kancelarijskim poslovima, sportom, rekreacijom ili zabavom, osim otpada iz
domaćinstva i industrijskog otpada;
28. Kompozitni uzorak je mešavina pojedinačnih uzoraka otpadne vode ili prečišćene otpadne vode uzetih u
određenom vremenskom intervalu. Frekvencija zahvatanja pojedinačnih uzoraka od kojih se priprema kompozitni
uzorak zavisi od protoka otpadnih i prečišćenih otpadnih voda. Kompozitni uzorak je proporcionalan vremenu i
protoku;
29. Korito za malu vodu (u daljem tekstu: korito) jeste udubljenje kroz koje teku male i srednje vode vodotoka,
odnosno udubljenje koje je stalno pokriveno vodama prirodnih jezera i drugih površinskih voda;
30. Korito za veliku vodu jeste korito i prostor koji plavi velika voda povratnog perioda jednom u 100 godina;
31. Minimalni održivi protok jeste protok koji se nizvodno od vodozahvata mora obezbediti u vodotoku za opstanak i
razvoj nizvodnih biocenoza i zadovoljavanje potreba nizvodnih korisnika;
32. Neopasan otpad jeste otpad koji nema karakteristike opasnog otpada;
33. Obala jeste pojas zemljišta (širine do 10 m), koji se nalazi neposredno uz korito vodotoka, jezera, akumulacija i
drugih površinskih voda;
34. Odgovarajuće prečišćavanje otpadnih voda je obrada otpadnih voda bilo kojim postupkom i/ili načinom kojim se
postižu zahtevane granične vrednosti emisije (GVE), odnosno ne narušava dobar status površinske vode nakon
ispuštanja u recipijent;
35. Opasan otpad jeste otpad koji po svom poreklu, sastavu ili koncentraciji opasnih materija može prouzrokovati
opasnost po životnu sredinu i zdravlje ljudi i ima najmanje jednu od opasnih karakteristika utvrđenih posebnim
propisima, uključujući i ambalažu u koju je opasan otpad bio ili jeste upakovan;
36. Opasne materije su materije koje su toksične, razgradljive, bioakumulativne i imaju štetno dejstvo na život i
zdravlje ljudi, kao i na životnu sredinu;
36
Broj: 418/15
37. Operater jeste svako fizičko ili pravno lice koje, u skladu sa propisima, upravlja postrojenjem ili ga kontroliše ili je
ovlašćen za donošenje ekonomskih odluka u oblasti tehničkog funkcionisanja postrojenja i na čije ime se izdaje
dozvola za upravljanje otpadom;
38. Operativni monitoring je monitoring koji ima za cilj da obezbedi informacije i neophodne podatke o koncentraciji i
masenom protoku zagađujućih materija u otpadnim vodama i prečišćenim otpadnim vodama;
39. Ostatak iz procesa prečišćavanja otpadnih voda je mulj obrađen ili neobrađen iz postrojenja za prečišćavanje
otpadnih voda;
40. Otpadne vode su vode sa izmenjenim prirodnim fizičkim, hemijskim i/ili biološkim osobinama kao rezultat ljudske
aktivnosti, kao i atmosferske i druge vode;
41. Otpadne vode iz domaćinstva su otpadne vode iz stambenih naselja koje potiču pretežno od ljudskih
metabolizama i kućnih aktivnosti;
42. Otpadni gasovi su gasovi ispušteni u vazduh koji sadrže zagađujuće materije u čvrstom, tečnom ili gasovitom
stanju. Zapreminski protok otpadnog gasa izražava se u m3/h pri temperaturi (273,15 K) i na pritisku (101,3 kPa)
u suvom gasu (nakon korekcije za sadržaj vodene pare na 0%) u daljem tekstu (normalni m3/h);
43. Poplave spoljnim vodama su poplave nastale izlivanjem voda iz korita vodotoka;
44. Površinske vode jesu tekuće i stajaće vode na površini zemlje, izuzev podzemnih voda;
45. Prethodno prečišćavanje voda (predtretman) je uklanjanje grubog suspendovanog i plivajućeg materijala,
inertnog materijala, plivajućeg ulja i ujednačavanje protoka otpadne vode i koncentracije zagađujućih materija u
otpadnim vodama. Ono obuhvata i obradu tehnoloških i drugih otpadnih voda u skladu sa zahtevima za
ispuštanje tehnoloških otpadnih voda u sistem javne kanalizacije;
46. Primarno prečišćavanje je prečišćavanje otpadnih voda fizičkim i/ili hemijskim postupkom koji obuhvata taloženje
suspendovanih materija ili druge postupke u kojima se BPK5 ulaznih otpadnih voda smanjuje za najmanje 20%
pre ispuštanja, a ukupne suspendovane materije ulaznih otpadnih voda se smanjuju za najmanje 50%;
47. Proizvođač otpada jeste privredno društvo, preduzeće ili drugo pravno lice, odnosno preduzetnik, čijom
aktivnošću nastaje otpad i/ili čijom aktivnošću prethodnog tretmana, mešanja ili drugim postupcima dolazi do
promene sastava ili prirode otpada;
48. Recipijentom (prijemnikom) se smatraju prirodni i veštački vodotoci, jezera, akumulacije i zemljište, u koje se
ispuštaju otpadne i atmosferske vode;
49. Reka jeste telo kopnene vode koje najvećim delom teče po površini zemlje, ali može teći podzemno na jednom
delu svog toka;
50. Sekundarno prečišćavanje je prečišćavanje otpadnih voda postupkom koji uključuje biološko prečišćavanje sa
sekundarnim taloženjem ili drugi postupak kojim se uklanja 70 - 90% BPK5 ulaznih otpadnih voda i 75% HPK
ulaznih otpadnih voda;
51. Skladištenje otpada jeste privremeno čuvanje otpada na lokaciji proizvođača ili vlasnika otpada, kao i aktivnost
operatera u postrojenju opremljenom i registrovanom za privremeno čuvanje otpada;
52. Tačkasti izvor (emiter) je izvor zagađivanja kod koga se zagađujuće materije ispuštaju u vazduh kroz za to
posebno definisane ispuste (dimnjak, kanal, cev) ili iz nekoliko ispusta povezanih na zajednički ispust. Emisija u
vazduh iz tačkastog izvora iskazuje se emisionim parametrima: masenim protokom i/ili masenom koncentracijom
i emisionim faktorom;
37
Broj: 418/15
53. Tehnološke otpadne vode su otpadne vode koje se izlivaju iz tehnoloških postrojenja, odnosno industrijskih
objekata, i iz prostorija koje se koriste za vršenje zanatske delatnosti, osim sanitarnih otpadnih voda i
atmosferskih voda;
54. Tercijerno prečišćavanje je prečišćavanje otpadnih voda postupkom kojim se uz sekundarno prečišćavanje
dodatno uklanja fosfor za 80% i/ili azot za 70 - 80%;
55. Transport otpada jeste prevoz otpada van postrojenja koji obuhvata utovar, prevoz (kao i pretovar) i istovar
otpada;
56. Vlasnik otpada jeste proizvođač otpada, lice koje učestvuje u prometu otpada kao posredni držalac otpada ili
pravno ili fizičko lice koje poseduje otpad.
57. Voda za sanitarno-higijenske potrebe jeste voda koja se koristi za održavanje lične i opšte higijene;
58. Vode jesu sve tekuće i stajaće vode na površini zemlje i sve podzemne vode;
59. Vode koje se posle prečišćavanja ispuštaju iz sistema javne kanalizacije u recipijent (u daljem tekstu: komunalne
otpadne vode) su otpadne vode koje prvenstveno vode poreklo iz domaćinstava ili su mešavina upotrebljene
vode iz domaćinstva sa tehnološkim vodama i/ili atmosferskim vodama. Komunalne otpadne vode su i otpadne
vode koje se sakupljaju putem javne kanalizacije i vode poreklo prvenstveno iz javnih ustanova, hotela,
restorana, kampova, bolnica ili poslovnih zgrada (otpadne vode iz domaćinstva) ili iz postrojenja i objekata koji
služe u druge svrhe osim navedenih, pod uslovom da po sastavu odgovaraju komunalnim otpadnim vodama i/ili
da se biološkim tretmanima ove otpadne vode mogu podjednako efikasno prečišćavati kao i otpadne vode iz
domaćinstva;
60. Vodni objekti jesu građevinski i drugi objekti, koji zajedno sa uređajima koji im pripadaju čine tehničku, odnosno
tehnološku celinu, a služe za obavljanje vodne delatnosti.
61. Vodni objekti za sakupljanje, odvođenje i prečišćavanje otpadnih voda i zaštitu voda su: glavni kolektori,
postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, postrojenja za preradu otpadnih muljeva, postrojenja za preradu
procednih voda sanitarnih deponija čvrstog otpada, ispusti iz postrojenja u prijemnik (recipijent) i drugi pripadajući
uređaji, kao i brane sa akumulacijama za poboljšanje kvaliteta voda.
62. Vodotok jeste korito tekuće vode zajedno sa obalama i vodom koja njime stalno ili povremeno teče i može biti
prirodni (reka, bujica, potok) i veštački (kanal, prosek, izmešteno korito);
63. Zagađivanje jeste direktno ili indirektno unošenje, kao rezultat ljudske aktivnosti, supstanci ili toplote u vazduh,
vodu ili zemlju, a koje može biti štetno po ljudsko zdravlje ili kvalitet akvatičnih ekosistema ili suvozemnih
ekosistema direktno zavisnih od akvatičnih ekosistema (priobalni ekosistemi), koje prouzrokuje štetu na
materijalnim dobrima ili umanjuje ili ometa običajna i druga legitimna korišćenja životne sredine;
64. Zagađujuća supstanca jeste svaka supstanca koja uzrokuje zagađivanje, a čija se lista utvrđuje posebnim
propisom.
65. Zvučna zaštita jeste skup mera kojim se obezbeđuje da zvuk pri prenosu iz jednog u drugi prostor bude oslabljen,
kao i mere da se buka uređaja i instalacija u objektu smanji. Zvučna zaštita podrazumeva i skup mera koje se
sprovode u spoljnom prostoru, a koje utiču na smanjenje nivoa zvuka pri prostiranju. Zvučna zaštita se realizuje
projektovanjem i izvođenjem zvučne izolacije konstrukcija i merama smanjenja, odnosno ograničenja buke;
66. Zvučna izolacija jeste svojstvo građevinske konstrukcije da, u što većoj meri, spreči prenošenje zvučne energije
iz jednog prostora u drugi. Zvučna izolacija može da bude od vazdušnog ili strukturnog zvuka i ostvaruje se na
objektu arhitektonsko-građevinskim merama koje sprečavaju prenos zvuka iz jednog u drugi prostor.
38
Broj: 418/15
Napomena: definicije su preuzete iz postojeće zakonske regulative
1.3.5. SKRAĆENICE
CPPOV Gorjani Užice-Centralno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda Gorjani Užice

DWA-Nemačko udruženje za vodoprivredu, otpadne vode i otpad
Ažurirana studija izvodljivosti= UPDATED STUDY UŽICE; Water and Sewerage Program in Medium‐Sized
Municipalities in Serbia Program III ‐ Phase 2 Wastewater; 07 July 2014 izrađena od strane GAUFF
INGENIEURE I FICHTNER WATER&TRANSPORTATION, a finansiran od strane KFW
Idejno rešenje=Idejno rešenje-Komponenta 2; Prevod; Idejno rešenje centralnog postrojenja za prečišćavanje
otpadnih voda u opštinama srednje veličine u Srbiji; Program III; Faza 2; Otpadne vode od 05.juna 2014.
Izrađene od strane GAUFF INGENIEURE I FICHTNER WATER&TRANSPORTATION, a finansiran od strane
KFW
Hidraulički elaborat=HIDRAULIČKI PRORAČUN REKE ĐETINJE OD UŠĆA REKE DERVENTE DO
LOKACIJE BUDUĆEG PPOV U GORJANIMA koju je izradila AGENCIJA ZA GRAĐEVINSKI INŽENJERING
OMEGA PROJEKT NEDIĆ PREDRAG PREDUZETNIK UŽICE, RATARSKA 69; odgovorni projektant
Dragoljub Trnavčević licenca broj 314320203 od maja 2015
KFW = KFW Banka za razvoj (Nemačka)
39
Broj: 418/15
2. OPIS LOKACIJE NA KOJOJ SE PLANIRA IZVODJENJE

PROJEKTA
2.1. DISPOZICIJA LOKACIJE PROJEKTA

Projekat se planira na teritoriji grada Užica.
Slika 2.1: Panorama grada Užica
2.1.1. MAKROLOKACIJA
Teritorija grada Užica leži u jugozapadnom delu Srbije od 43˚59' do 43˚42' severne geografske širine i od
19˚24' do 19˚59' istočne geografske dužine i prostire se na površini od 666,15km2. Sa zapadne strane graniči
se sa Republikom Srpskom, sa severozapadne opštinom Bajina Bašta, sa severne opštinom Kosjerić, sa
istočne opštinom Požega, sa jugoistočne opštinom Arilje, a sa južne strane opštinom Čajetina. Nalazi se u
središnjem delu najvećeg upravnog okruga Republike Srbije-Zlatiborskog.
Generalni urbanistički plan (GUP) Užica pokriva područje od 4.485 ha, što je 6,6% od ukupne površine grada
Užice (67.790 ha). 41 naselje u okviru GUP-a čine gradska naselja Užice i Sevojno, prigradska naselja (Buar,
Duboko, Drijetanj i Gorjani), dok se ostala naselja mogu klasifikovati kao ruralna. Naselja Volujac, Kremna,
Krvavci, Ravni, Karan, Ljubanje i Mokra Gora se razvijaju nešto brže od ostalih seoskih naselja, te prelaze u
kategoriju "prigradsko naselje".
Što se tiče topografije, generalno sve oblasti u okviru GUP-a pripadaju slivu reke Đetinje, sa izuzetkom
jugozapadnog dela oblasti Bela Zemlja.
Geografska dispozicija opštine Užice u odnosu na prostorno funkcionalnu celinu Republike Srbije prikazana je
na prilogu 1, u poglavlju “Grafička dokumentacija” ove studije.
Za postavljanje CPPOV Gorjani Užice izrađen je Plan generalne regulacije ''Centralno postrojenje za
prečišćavanje otpadnih voda'' u Gorjanima, grad Užice iz koga prenosimo sledeće okruženje makrolokacije:
40
Broj: 418/15
“Planom je obuhvaćen prostor koji pripada Gradu Užicu, odnosno delu Gorjanskog polja, na potezu između
potoka Derventa na zapadu i Šibalića potoka na istoku, magistralne međunarodne jednokolosečne
elektrificirane železničke pruge E-79 (Beograd)-Resnik-Požega-Vrbnica-Državna granica i državnog puta 1A
reda br. 4: državna granica sa Bosnom i Hercegovinom (granični prelaz Kotroman)-Užice-Čačak-Kraljevo-
Kruševac-Pojate (veza sa državnim putem broj 1) na severu, i dela Gorjanskog polja i dela korita reke Đetinje
na jugu. Područje Plana obuhvata delove katastarskih opština Sevojno, Potočanje, Krvavci i Gorjani, sa
površinom od 40ha 37a.
Granica Plana se na zapadu poklapa sa delom granice Generalnog urbanističkog plana grada Užica do 2020.
godine (''Sl. list grada Užica'', br. 14/11), odnosno, sa delom granice usvojenog Plana generalne regulacije
''Sevojno'' u Užicu (''Sl. list grada Užica'', br. 4-5/12), koji pokriva prostornu celinu ''Sevojno'' u okviru GUP-a
grada Užica do 2020. godine.
Makrolokacija CPPOV Gorjani Užice prikazana je na prilozima broj 2 i 3 koji se dostavljaju u poglavlju
„Grafička dokumentacija“ ove Studije.
2.1.2. MIKROLOKACIJA
Izgradnja CPPOV Gorjani Užice uspostavlja se na teritoriji naselja Gorjani i Krvavci.

Naselje Gorjani prostire se na geografskim koordinatama 43°49′16" SGŠ i 19°56′09" IGD, na nadmorskoj
visini od 449m i površini od 731 ha.
Naselje Krvavci prostire se na geografskim koordinatama 43°48′32" SGŠ i 19°55′08" IGD, na nadmorskoj
visini od 382m i površini od 414 ha.
Realizacija predmetnog postrojenja planirana u okviru sledećih katastarskih parcela:
 KO Gorjani (deo KP 522/1, KP 522/2, KP 1058, deo KP 1056/4, deo KP 1055/4, deo KP 1056/3, deo KP
1056/2, deo KP 1056/5)
 KO Krvavci (KP 369, KP 370, KP 368, KP 367, KP 365/1, KP 366/1, KP 366/2, deo KP 354, deo KP
353/1)
Rešenjem broj 165-10478/2014 od 20.09.2014.god. utvrđen je javni interes za ekspropijaciju, odnosno
administrativni prenos nepokretnosti radi izgradnje CPPOV Gorjani Užice sa pripadajućim fekalnim kolektorom
i pristupnom saobraćajnicom, saglasno planu generalne regulacije ''Centralno postrojenje za prečišćavanje
otpadnih voda'' u Gorjanima, grad Užice.
Područje Plana obuhvata deo Gorjanskog polja i aluvion reke Đetinje, u okviru naselja Potočanje, Krvavci i
Gorjani, sa najvišom kotom terena od 357mnv na severozadu, najnižom od 345mnv na jugu područja i
prosečnom kotom 350mnv. Planirana lokacija postrojenja se nalaze u aluvijalnoj ravnici reke Đetinje, širokoj
1,5-2 km. Prosečna visina terena na lokaciji je 346mnv.
Iz Informacije o lokaciji za sakupljanje, odvođenje i prečišćavanje otpadnih voda naselja grada Užica,
izdatoj od strane Grada Užica, Gradske uprave za urbanizam i izgradnju, Odeljenja za sprovođenje planova i
izgradnju, pod brojem VI broj 353-26/11-02 od 07.10.2011.god., prenosimo sledeće:
41
Broj: 418/15
“Odabrana lokacija je smeštena na teritoriji KO Gorjani i KO Krvavci, neposredno uzvodno od ušća Šibalića
potoka u Đetinju, uz put koji vodi levom stranom pružnog nasipa pruge Beograd-Bar. Udaljenost lokacije od
centra Užica je oko 8 km”.
Okruženje lokacije prikazano je na fotografijama broj 1, zaključno sa fotografijom broj 7, koje se dostavljaju
kao prilog 4 u poglavlju “Grafička dokumentacija” ove studije.
Reč je o neizgrađenom zemljištu, omeđenom železničkom prugom Beograd-Bar na severu i istoku, rekom
Đetinjom na jugu i zapadu i lokalnim seoskim putem ka Krvavcima na severozapadu. Lokacija se nalazi
neposredno uz reku Đetinju, u branjenoj zoni reke. Predmetna lokacija se ne nalazi u sistemu odbrane od
poplava. Na osnovu dostupnih podataka konstatovano je da se teren povremeno plavi i iz navedenih razloga
deo platoa postrojenja se nasipa zbog zaštite od velikih voda.
Do lokacije postrojenja je izgrađen asfaltni put uz pružni nasip. Sa druge strane pruge, paralelno, prolazi
državni put IA reda, broj 4-državna granica sa Bosnom i Hercegovinom granični prelaz Kotroman-Užice-
Čačak-Kraljevo-Kruševac-Pojate (ranija oznaka puta “magistralni put M-21 Beograd-Užice (Požega-Užice)“).
Lokacija je jasno vidljiva sa navedenog puta.
Teren lokacije je relativno ravan, bez klizišta ili drugih sličnih potencijalnih ograničenja za korišćenje lokacije
za postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda. Prosečna visina terena na lokaciji je 345,00 mnm.
Predmetna lokacija za postrojenje je povoljna u pogledu osnovne infrastrukture, dostupnosti za vodovod,
telefonsku i električnu mrežu. Lokacija ima značajne prednosti u pogledu smanjenja potencijalnih negativnih
uticaja, jer se nalazi u dolini, u poli-urbanom području. Najbliži stambeni objekti udaljeni su 150m
severoistočno i jugozapadno od granice parcela. Najbliži poslovni objekat udaljen je oko 100m od granice
parcela. Najbliža škola je u Krvavcima na udaljenosti od oko 650m.
Zaštita od požara će biti moguća preko državnog puta IA4. Vatrogasna služba u Užicu je udaljena oko 11,5km.
Aerofosnimak lokacije i aerofotosnimak postavljenog postrojenja dati su na prilogu 5 u poglavlju “Grafička
dokumentacija” ove studije.
Kopije planova parcela koje ulaze u sastav postrojenja dat je kao prilog 6 koji se dostavlja u poglavlju
“Grafička dokumentacija” ove studije
2.2. PODACI O POTREBNOJ POVRŠINI ZEMLJIŠTA U M2 ZA VREME

IZVODJENJA RADOVA SA OPISOM FIZIČKIH KARAKTERISTIKA I
KARTOGRAFSKIM PRIKAZOM ODGOVARAJUĆE RAZMERE, KAO I
POVRŠINE KOJA ĆE BITI OBUHVAĆENA KADA PROJEKAT BUDE
IZVEDEN
Ukupna površina plana je 40ha 37ari. U period izgradnje CPPOV Gorjani Užice će zauzimati veću površinu
zemljišta nego kada se izgradi, ali ne veću nego što je površina plana.
Ukupna površina potrebna za CPPOV Gorjani, prema projektnoj dokumentaciji, iznosi 9.930m2 ili prikazano po
celinama koje čine CPPOV:
42
Broj: 418/15
Tabela 2.1: Potrebna površina za CPPOV Gorjani
Tehničke komponente CPPOV Potrebna površina [m2]
Ulazna građevina 50
Zgrada sa ulaznom pumpnom stanicom i rešetkama 200
Peskolov 250
Primarni taložnici 350
Bazeni sa aktivnim muljem 3200
Finalni taložnici 1500
Kompresorska stanica i radionica 120
Pumpna stanica za povratni mulj 20
Gravitacioni ugušćivač 150
Digestor 150
Rezervoar za gas 100
Zgrada za obezvodnjavanje mulja i upotrebu biogasa 500
Kanali i razdelne komore 300
Upravna zgrada 240
Putevi i radovi na gradilištu 2800
Ukupno potrebna površina (oko) 9930
Ostatak do 40ha 37ari biće iskorišćen za postavljanje zelenila, trave, ograda i sl.
Situacija CPPOV Gorjani Užice data je na prilogu 7 koji se dostavlja u poglavlju “Grafička dokumentacija” ove
studije.
2.3. PRIKAZ PEDOLOŠKIH, GEOMORFOLOŠKIH, GEOLOŠKIH I

HIDROGEOLOŠKIH I SEIZMOLOŠKIH KARAKTERISTIKA TERENA
2.3.1. OSNOVNE GEOMORFOLOŠKE I GEOLOŠKE KARAKTERISTIKE TERENA
Za potrebe izrade idejnog projekta CPPOV Gorjani Užice izradjen je Geotehnički elaborat od strane PS
„GEOKONTROL“ doo Beograd iz koga prenosimo deo teksta:
„Sondiranje terena izvedeno je mašinskim rotacionim bušenjem, kontinualnim jezgrovanjem. Prečnik bušenja
je  141mm. Procenat dobijenog jezgra je 90%.Sa napredovanjem bušenja, vršeno je uzimanje i klasifikacija
reprezentativnih uzoraka tla u svemu prema SRPS U.B1.003. Jezgro je očišćeno i pakovano, a odmah potom
je izvršeno detaljno strukturno kartiranje jezgra.
U tabeli 2.2 dat je pregled izvedenih istražnih radova.
43
Broj: 418/15
Tabela 2.2: Geotehničko sondažno bušenje

oznaka sondažnog mesta kota sondažnog mesta (mnm) dubina sondiranja (m)
B-1 345.9 6.0/339.9
B-2 346.3 6.0/340.3
B-3 345.5 6.1/339.4
Položaj geotehničkih bušotina prikazan je na prilogu 8 poglavlju “Grafička dokumentacija” ove studije.
Terenska indetifikacija i klasifikacija tla rađena je prema SRPS U.B1.003. Za tlo je ispitivano: granulometrijski
sastav (udeo frakcija, oblik i veličina zrna), konsistentno stanje, sjaj, suva čvrstoća, plastičnost, reakcija na
trešenje, sadržaj CaC03, boja i miris.
U cilju klasifikacije i utvrđivanja osnovnih fizičko-mehaničkih svojstava tla izvršena su odgovarajuća
laboratorijska geomehanička ispitivanja u skladu sa SRPS U.B1.001. i SRPS U.B1.018. Na osnovu tih
ispitivanja došlo se do sledećih podataka:
Osnovu terena izgrađuju semimetamorfisane stene drinskog paleozoika.
Prema litološkim karakteristikama sedimenata, koji odgovaraju srednjem delu kompleksa paleozojskih stena,
dominiraju argilofiliti sive i smeđe boje, sericitski, sericit-grafitski i grafitski škriljci. U pogledu petrografskih
osobina, utvrđeno je da su izgrađeni od sericita, grafita, kvarca, albita i akcesornih minerala. (apatit, cirkon,
turmalin i neprovidni metalični minerali).
Prema regionalnoj pripadnosti ovi tereni se nalaze u kontaktnoj zoni dve krupne geotektonske jedinice-
drinskog paleozoika i užičke mezozojske zone, a u sklopu oblasti severoistočnog oboda prema ofiolitima.
Osnovna karateristike, prema tome, jesu polifazno nabrani sklop i sistemi poprečnih raseda.
Geološka karta regiona data je na prilogu 9 u poglavlju “Grafička dokumentacija” ove studije.
Istraživani teren nalazi se u aluvijalnoj zaravni reke Djetinje.
U zoni planiranog objekta, teren je u blagom nagibu prema rečnom koritu.
U građi površinskih slojeva prirodnog terena učestvuju facijalno raznovrsni aluvijalni sedimenti predstavljeni
povodanjskim prašinama, peskom i šljunkom.
Sadašnja namena površina je poljoprivredno zemljište-usevi i oranice.
2.3.1.1. SVOJSTVA IZDVOJENIH GEOTEHNIČKIH SREDINA
Opis i osnovna geomehanička svojstva, za izdvojene geotehničke sredine od površine terena, naniže su:
1. Humus i humificirane peskovite prašine (h)
Površinski sloj humificiranog tla, započinje slojem humusa (gelificirani organski detritus u tlu) debljine 10-15
cm. Dublje slojeve izgradjuju humificirane peskovite prašine gde je organski detritus i dalje dispergovan u tlu
sve do dubine od cca 30 cm.
44
Broj: 418/15
Humus i humificirane peskovite prašine su tamnosmeđe boje, slabe zbijenosti, mekog konsistentnog stanja,
srednje plastičnosti - Cl.
2. Šljunak peskovit i pesak (šp, p)
Sedimenti prelazne facije povodnja i korita, kojima započinje prirodan teren u zoni bušotina B1 i B2,
predstavljeni su šljunkom peskovitim i peskom sivosmeđe i smeđe boje.
Šljunak je srednjezrn do sitnozm, slabe i srednje zbijenosti. Sadržaj peska sa šljunkom je znatan, tako da
lokalno preovladjuje samo pesak (bušotina B1).
Mestimično šljunak i pesak su i zaglinjeni sa dosta prašine.
3. Mulj - peskovite prašine (m)
Sedimenti facije povodnja (sedimenti mrtvaja) predstavljeni su muljem-peskovitim prašinama tamnosive i
sivosmeđe boje.
Tlo je prema habitusu, fine, agregatne strukture, srednje plastičnosti - Cl i meke konsistencije.
Pored gelificiranih organskih materija, koje tlu daju tamnosivu boju i karakterističan barski miris, tlo mestimično
sadrži i dosta makroskopski uočljivog, nepotpuno razgrađenog organskog detritusa.
4. Šljunak (š)
Peskoviti šljunak je pretežno krupnozrni do srednjezrni, raznorodan, često sadrži i zrna krupnija od 60 mm.
Šljunak je pretežno dobro graduiran (GW) srednje dobro je složen, srednje do dobro zbijen.
Boja je smeđesiva i smeđa. U šljunku se mestimično pojavljuju sočivaste partije krupnozrnog gvoždjevitog
peska.
Na osnovu rezultata sejanja na prosečnom uzorku iz koga su odstranjena zrna krupnija od 60 mm i utvrdjenog
granulometrijskog sastava, najčešće je ispunjen dopunski uslov gradiranosti, pa je prirodna mešavina
klasifikovana simbolima GP/GW.
5. Argilofiliti i sericit- grafitski škriljci (S)
Argilofiliti i grafitični škriljci-umereno ispucala i metemorfisana stenska masa sivosmeđe boje.
Izražena škriljava tekstura i ispucalost formiraju prirodne litološke i mehaničke diskontinuitete duž kojih voda,
kao osnovni agens, veoma lako prodire, dovodeći do brze i progresivne degradacije stenske mase.
U odnosu na navedeno, preporučuje se da se rad u ovim materijalima odvija brzo i u kontinuitetu. Otvorene
kosine potrebno je zaštititi od štetnog uticaja vode i mraza.
Argilofiliti i grafitični škriljci pripadaju stenama srednje čvrstoće, pa kao takvi predstavljaju povoljnu sredinu za
fundiranje planiranih objekata. Za domen opterećenja od planiranih objekata, argilofiliti i grafitični škriljci
predstavljaju praktično nedeformabilnu sredinu.
45
Broj: 418/15
2.3.1.2. HIDROGEOLOŠKA SVOJSTVA PREDMETNOG TERENA
Đetinja je reka u Zapadnoj Srbiji, dugačka 75 km, koja se uliva u Zapadnu Moravu.
Sa zapada se u Đetinju uliva Sušica sa Zlatibora, a onda ulazi u Užice kroz depresiju, praveći staro
meandrirano korito u pojedinim delovima ograničeno kanjonom. Đetinja kroz Užice prolazi u dužini od 14 km,
sa sledećim pritokama: Volujac, Kostički potok, Uremovački potok, Gluvački potok, Milanović i Crkvarski potok,
Mladovski potok, pritoka Bukovac i reka Derventa. Reka Đetinja je kroz Užice regulisana u dužini od 2km
prema Glavnom projektu regulacije koji je uradilo GP „Zlatibor“ iz Užica.
Uremovački potok je u dužini oko 1 km kroz grad zacevljen, Gluvaćki potok je takođe regulisan kamenom
oblogom u dužini od oko 1,4 km, Crkvarski potok u Sevojnu je takođe regulisan u dužini oko 1,3 km kamenom
oblogom.
Slika 2.2: Hidrološka mreža Srbije, sliv Zapadne Morave
Na reci Đetinji je postavljena i prva hidrocentrala 1899.god.

Blizu centra grada Đetinja se proširuje formirajući površinu za javno kupanje.
Đetinja zatim prolazi kroz visoko industrijalizovani deo Užica, rubno Sevojnom i kroz selo Gorjani koje je sa
leve strane i sela Potočanje, Krvavci i Zlakusu koja su sa desne strane korita reke Đetinje.
Tipično intergranularni vid poroznosti krupnozrnih materijala u gradji nanosa rečnog korita uslovljava
formiranje zbijene izdani u terenu, sa slobodnim nivoom podzemne vode.
46
Broj: 418/15
Nivo podzemne vode u terenu u periodu istraživanja (Maj, 2010.) utvrdjen je na dubini od cca 1.0-1.7m od
površine sadašnjeg terena, tj. kota nivoa podzemne vode je:cca NPV=344.50 mnv
Nivo podzemne vode u terenu varira u zavisnosti od režima proticaja reke Djetinje, a treba uzeti u obzir i da je
teren sezonski izložen poplavi.
Grafitski škriljci u osnovi su tipičan hidrogeološki izolator. Izuzimajući mestimično jače ispucale partije stenske
mase, to su vodonepropusne i bezvodne stene.
2.3.2. SEIZMIKA REGIONA
Prema seizmološkoj karti za povratni period zemljotresa od 500 god (iz 1987.god.) koja je merodavna za
objekte II i III kategorije, predmetni prostor nalazi se u zoni 8° (osmog stepena) seizmičke skale, sa
verovatnoćom dešavanja od 63%. Stoga je za statički proračun objekata potrebno koristiti vrednost
koeficijenta seizmičnosti Ks=0,050.
Slika 2.3: Seizmične zone u Srbiji
47
Broj: 418/15
2.4. PODACI O IZVORIŠTU VODOSNABDEVANJA (UDALJENOST,

KAPACITET, UGROŽENOST, ZONE SANITARNE ZAŠTITE) I O
OSNOVNIM HIDROLOŠKIM KARAKTERISTIKAMA
2.4.1. VODOSNABDEVANJE
Teritorija grada Užica ima organizovano vodosnabdevanje iz regionalnog vodosistema akumulacije „Vrutci“,
izgrađene 1986.godine, 12km uzvodno od Užica na reci Djetinji. 12km dug cevovod za sirovu vodu dovodi
vodu gravitaciono iz jezera do postrojenja za prečišćavanje pijaće vode "Cerovića brdo".
Slika 2.4: Aerofotosnimak akumulacije Vrutci Slika 2.5: Fotografija brane Vrutci
Brana Vrutci je izgrađena kao višenamenski rezervoar, sa ukupnim kapacitetom skladištenja od 54 miliona m3
raspodeljenih na sledeći način:
Prevencija poplava: 13.32 x 106 m3
Snabdevanje stanovništva vodom: 13.75 x 106 m3
Snabdevanje industrije vodom: 7,8 x 106 m3
Poboljšanje niskih protoka na reci: 13.72 x 106 m3
Za taloženje: 5,72 x 106 m3
Građevinska visina brane je 77m, a dužina u kruni 241m. Akumulacija značajno doprinosi zaštiti grada od
poplava, jer je u njoj rezervisan prostor koji može prihvatiti poplavni talas bez prelivanja preko brane,
verovatnoće pojave jednom u pedeset godina.
Vodovodni sistem za snabdevanje Užica obuhvata površinu od 2.800.00 ha i snabdeva oko 47.000
stanovnika, većinu industrija i institucija sa ukupnom godišnjom proizvodnjom pijaće vode od 8.240.000 m 3.
Pre izgradnje brane Vrutci, Užice se snabdevalo iz izvora Turici, sa vrela u Potočanima i Živkovića vrela.
48
Broj: 418/15
Slika 2.6: Pregled vodosnabdevanja grada Užica

Kvalitet vode u jezeru Vrutci se prati od strane državnih organa i Vodovoda Užice. Podaci pokazuju naznake
da će vremenom doći do povećanja potencijala primarne produktivnosti u jezeru Vrutci (smanjujući sadržaj
organskog azota u jezeru i povećavajući sadržaj neorganskog azota, naročito u površinskim vodama i
povećavajući ukupan sadržaj fosfora, posebno u blizini brane). Ovo je potvrđeno kvalitativnim zapažanjem
osoblja Vodovoda Užice, koje je primetilo da je u poslednjih nekoliko godina produktivnost u porastu
(zapaženo povećanje rasta algi u blizini obale jezera). Iako te promene ne predstavljaju neposrednu opasnost,
ukazuju na probleme do kojih će doći, zbog čega će se morati revidirati postojeća tehnologija za prečišćavanje
vode za piće. Primećena degradacija kvaliteta vode u jezeru Vrutci (i ako se samo delimično može detektovati
tradicionalnim parametrima kao što su organske materije, zamućenost i transparentnost, i sa učestalošću
monitoringa od strane državnih organa) pokazatelj je eventualne potrebe za uvođenjem zaštitnih mera i bolje
sprovođenje utvrđenih mera zaštite kvaliteta vode u slivu jezera Vrutci.
Jezero Vrutci, shodno Pravilniku o utvrđivanju vodnih tela površinskih i podzemnih voda („Službeni glasnik RS“
broj 96/10), svrstano je u „značajno izmenjeno vodno telo“, dužine 7,93km, kome je dodeljena šifra vodnog
tela DJ_4, vodno područje Morava.
Shodno Pravilniku o parametrima ekološkog i hemijskog statusa površinskih voda i parametrima hemijskog i
kvantitativnog statusa podzemnih voda ("Službeni glasnik RS" broj 74/11) jezero Vrutci pripada tipu 4
značajno izmenjenih vodnih tela,čije su granice klasa ekološkog statusa i granice klasa ekološkog potencijala
date u tabeli koja sledi:
49
Broj: 418/15
Tabela 2.3: Granice klasa ekološkog statusa i granice klasa ekološkog potencijala akumulacije formirane na vodnim
telima TIPA 3 i TIPA 42
Granice između klasa ekološkog potencijala

Parametar Jedinice
II-III III-IV IV-V
HEMIJSKI I FIZIČKO-HEMIJSKI PARAMETRI OCENE EKOLOŠKOG POTENCIJALA1
pH vrednost 6,5 - 8,5 6,5 - 8,5 <6,5 ; >8,5
Rastvoreni kiseonik mg l-1 7,0 5,0 4,0
BPK5 mg l-1 4,0 6,0 20,0
Ukupni organski ugljenik (TOC) mg l-1 5,0 7,0 23,0
Amonijum jon (NH4 - N) mg l-1 0,1 0,8 1,00
Nitrati (NO3-N) mg l-1 3,0 6,0 15,0
Ortofosfati (PO4-P) mg l-1 0,05 0,1 0,3
Ukupni rastvoreni fosfor (P) mg l-1 0,1 0,4 1,0
Hloridi mg l-1 50 100
BIOLOŠKI PARAMETRI OCENE EKOLOŠKOG POTENCIJALA
vodeni makrobeskičmenjaci
saprobni indeks (metoda Zelinka & Marvan) 2,2 2,8 3,2
BMWP skor 70 50 30
indeks diverziteta (metoda Shannon-Weaver) 1,5 1,2 0,5
ukupan broj taksona 10 9 5
BNBI indeks 2,8 2,1 1,4
učešće Oligochaeta-Tubificidae % 25 40 70
EPT indeks 5 2 1
fitobentos
IPS indeks 14 12 9
fitoplankton
CYA % 5 10 20
abundanca ćelija/ml 5000 15000 25000
2 Preuzeto iz Pravilnika o parametrima ekološkog i hemijskog statusa površinskih voda i parametrima hemijskog i
50
Broj: 418/15
biomasa fitoplanktona, hlorofil-a µg/l 50 100 250

makrofite
MIKROBIOLOŠKI PARAMETRI OCENE EKOLOŠKOG POTENCIJALA
ukupni koliformi broj/100 ml 10000 100000 1000000
fekalni koliformi broj/100 ml 1000 10000 100000
fekalne enterokoke broj/100 ml 400 4000 40000
odnos oligotrofnih i heterotrofnih bakterija - OB/HB 1
broj aerobnih heterotrofa (metoda Kohl) broj/1 ml 10000 100000 750000
1 Vrednostfizičko-hemijskih parametara određuje se kao prosečna vrednost na tri tačke po vertikali na sredini najdubljeg
dela vodnog tela i to: na 0,5 m od površine, na dubini termokline i na 10% dubine od dna.
Oznaka I=odličan ekološki status; Oznaka II=dobar ekološki status; Oznaka III=umeren ekološki status; Oznaka IV=slab
ekološki status; Oznaka V=loš ekološki status
Obzirom da je akumulacija Vrutci udaljena 12 km od Užica, a CPPOV Gorjani oko 8km od Užica, to je
akumulacija Vrutci udaljena oko 20km od planiranog CPPOV Gorjani Užice, te se ne očekuje da se
postrojenje, koje je predmet ove studije, nalazi u izvorištu vodosnabdevanja, niti u zonama sanitarne zaštite
predmetnog izvorišta.
Zbog niza problema sa kvalitetom vode, akumulacija Vrutci je stavljena van funkcije 2013.god., kada su
pronađene cijanobakterije u njoj. Tada je urgentno aktiviran izvor Sušička vrela, kao pomoćni sistem.
Sušica je bila planirana kao sistem za snabdevanje Čajetine, ali je sada to promenjeno i rešeno da se voda
uzima sa izvora Sušica 1 i Sušica 2 i pod pritiskom puni rezervoar “Cerovića brdo”, gde se i nalazi fabrika za
prečišćavanje vode.
Grad Užice i Republika Srbija rade na rekonstrukciji fabrike vode, uvođenju novih tehnologija i sanaciji
akumulacije “Vrutci”
2.4.2. HIDROGRAFIJA
U pogledu hidrografske mreže, može se reći da je ona relativno razvijena i razuđena. Osim toga, obzirom da je
veći deo teritorije opštine na brdovito-planinskom području Zlatibora i Tare, sa prosečnom nadmorskom
visinom od preko 400mnm, to su i padavine relativno izdašne. Međutim, obzirom da značajan prostor opštine
predstavlja karstni (krečnjački) teren, to je broj površinskih tokova dosta skroman.
Krečnjački tereni i mnogobrojni ponori ukazuju na specifične uslove, gde je podzemna hidrografija znatno
razvijenija od površinske.
51
Broj: 418/15
2.4.2.1. REKE
Na celom prostoru sve vode otiču u dva sliva-sliv Zapadne Morave (79,11% teritorije) i sliv Drine-Crni i Beli
Rzav (20,89% teritorije). Mokra Gora predstavlja vododelnicu između ova dva sliva. Gustina rečne mreže
iznosi 720m toka na km2 površine. Ukupna dužina površinskih tokova je 484 km.
Najznačajniji vodotok na području opštine je svakako reka Đetinja, koja drenira vode sa oko 80% područja
opštine. Ukupna slivna površina Djetinje iznosi oko 340km2, a dužina toka oko 50km. Sledeća reka po značaju
je reka Lužnica (pritoka reke Skrapež), čija je površina sliva oko 145km2, a dužina toka oko 24km. Ove dve
reke, zajedno sa Velikim Rzavom (pritokom Z. Morave), kao i rekom Belim Rzavom (sa pritokom Kamišnom),
koji pripada slivu Drine, predstavljaju recipijente svih ostalih vodotoka na području opštine Užice.
Shodno Pravilniku o utvrdjivanju vodnih tela površinskih i podzemnih voda („Službeni glasnik RS“ broj 96/10)
Đetina je svrstana u „vodno telo površinske vode-vodotok“ koja spada u kategoriju reka i u zavisnosti od mesta
proticaja, dodeljeno joj je ukupno 6 šifara, respektivno od DJ_ 1 do DJ_6, vodno područje Morava. Obzirom na
mesto uliva prečišćenih otpadnih voda iz predmetnog postrojenja u reku, Đetina je u tom potezu kategorisana
kao reka, dužine 22,99km, sa šifrom vodnog tela DJ_2.
U skladu sa Pravilnikom o parametrima ekološkog i hemijskog statusa površinskih voda i parametrima
hemijskog i kvantitativnog statusa podzemnih voda ("Službeni glasnik RS" broj 74/11) reka Đetina, sa šifrom
vodnog tela DJ_2, pripada tipu 3 vodnih tela, čije su granice klasa ekološkog statusa i granice klasa ekološkog
potencijala date u tabeli koja sledi:
Tabela 2.4: Granice klasa ekološkog statusa i granice klasa ekološkog potencijala akumulacije formirane na vodnim
telima TIPA 33
Granice između klasa ekološkog statusa

Parametar Jedinice
I-II II-III III-IV IV-V
HEMIJSKI I FIZIČKO-HEMIJSKI PARAMETRI OCENE EKOLOŠKOG STATUSA1
pH vrednost 6,5 - 8,5 6,5 - 8,5 6,5 - 8,5 <6,5 ; >8,5
Rastvoreni kiseonik mg l-1 8,5 7,0 5,0 4,0
BPK5 mg l-1 1,5 5,0 6,0 20,0
Ukupni organski ugljenik (TOC) mg l-1 2,0 6,0 7,0 23,0
Amonijum jon (NH4-N) mg l-1 0,05 0,1 0,8 1,0
Nitrati (NO3-N) mg l-1 1,50 3,00 6,00 15,00
Ortofosfati (PO4-P) mg l-1 0,02 0,1 0,2 0,5
52
Broj: 418/15
Ukupni rastvoreni fosfor (P) mg l-1 0,05 0,2 0,4 1,0

BIOLOŠKI PARAMETRI OCENE EKOLOŠKOG STATUSA
saprobni indeks (metoda Zelinka & Marvan) 1,70 2,20 2,80 3,20
BMWP skor 90,00 70,00 50,00 30,00
ASPT skor 7,00 5,00 4,00 3,00
indeks diverziteta (metoda Shannon-Weaver) 2,20 1,50 1,20 0,50
ukupan broj taksona 20,00 15,00 10,00 5,00
BNBI indeks 5,00 4,00 3,00 2,00
učešće Oligochaeta Tubificidae % 5,00
EPT indeks 16,00 12,00 8,00 4,00
broj familija 13,00 10,00 5,00 2,00
fitobentos
IPS indeks 16 14 12 9
CEE indeks 12 9 7 5
MIKROBIOLOŠKI PARAMETRI OCENE EKOLOŠKOG STATUSA
ukupni koliformi broj / 100 ml 500 10000 100000 1000000
fekalni koliformi broj / 100 ml 100 1000 10000 100000
fekalne enterokoke broj / 100 ml 40 400 4000 40000
odnos oligotrofnih i heterotrofnih bakterija - OB/HB 10 1
broj aerobnih heterotrofa (metoda Kohl) broj / 1 ml 500 10000 100000 750000
1Vrednost parametara za godišnji/višegodišnji period određuje se kao C80 (80 percentide), osim za rastvoreni kiseonik
koji se određuje kao C10 (10 percentid).
Sve analize koje su rađene za reku Đetinju u prethodnom periodu ne mogu poslužiti za ocenu da li reka
Đetinja ispunjava uslove da bude tip III po predmetnom Pravilniku.
53
Broj: 418/15
Slika 2.7: Fotografija reke Đetinje

U periodu 2004-2011 godina vršena su ispitivanja kvaliteta reke Đetine u skladu sa zakonskom regulativom
koja je u tom periodu bila na snazi. Prema rezultatima tih ispitivanja Đetina je svrstana u II kategoriju uzvodno
od Užica, a nizvodno (zbog antropogenih delovanja) svrstava se u IV kategoriju. Novom zakonskom
regulativom reka Đjetinja mora imati isti ekološki status od ušća Račićke reke pa do ušća Volujca.
U okviru poglavlja 3 i 5 dati su kvaliteti vode reke Đjetine u odredjenim vremenskim periodima.
2.4.2.2. JEZERA
Jezera Medjuvršje i Ovčar Banja su od posebnog interesa za ovaj projekat, jer se oba jezera nalaze nizvodno
od mesta uliva obradjenih voda u reku Đetinu i u zoni su uticaja od ispuštanja otpadnih voda.
Slika 2.8: Jezero Medjuvršje Slika 2.9: Jezero Ovčar Banja

Oba jezera (Međuvršje i Ovčar Banja) su hipereutrofična, sa visokom primarnom produktivnošću zbog
organskih opterećenja i nutrijenata iz uzvodnih i netačkastih (difuznih) izvora. Takođe, oba jezera imaju mnogo
mulja, a postoje i znaci anaerobnih uslova koji se razvijaju u hipolimnetskim vodama u periodima stratifikacije,
uprkos verovatno relativno kratkom vremenu zadržavanja (teško je proceniti zbog nedostatka informacija o
stepenu zamuljenosti, sem na osnovu nekoliko dana za jezero Ovčar Banja, do nekoliko meseci za jezero
54
Broj: 418/15
Međuvršje). Obzirom na to kakav bi kvalitet vode u ovim jezerima mogao da bude sa pravilnim upravljanjem
kvalitetom vode i prečišćavanjem otpadnih voda u naseljima uzvodno, uočeni kvalitet vode u jezerima može se
smatrati veoma degradiranim.
Opšta zapažanja na osnovu podataka (2004-2008.god.) za jezero Medjuvršje:
1. Sistem je veoma eutrofičan
2. Jezero je puno taloga
3. Verovatni anaerobni uslovi ispod termoklime
Opšta zapažanja na osnovu podataka (2004-2008.god.) za jezero Ovčar Banja:
1. Sistem je visoko eutrofičan sa ekstremnom produktivnošću u površinskim slojevima, što rezultira
prezasićenjem kiseonikom u toku dana i verovatno deficitom kiseonika tokom noći
2. Jezero puno sedimenata
3. Dokaz prekomernog opterećenja nutrijentima i organskog opterećenja koja dolaze iz uzvodnih mesta
4. Dokaz periodičnih zagađenja otpadnim vodama koje sadrže Cu (verovatno iz Sevojna)
Shodno Pravilniku o utvrdjivanju vodnih tela površinskih i podzemnih voda („Službeni glasnik RS“ broj 96/10)
oba jezera su svrstana u „značajno izmenjeno vodno telo“, sa šifrom vodnog tela ZMOR_3, vodno područje
Morava.
Prema Pravilniku o parametrima ekološkog i hemijskog statusa površinskih voda i parametrima hemijskog i
kvantitativnog statusa podzemnih voda ("Službeni glasnik RS" broj 74/11) oba jezera pripadaju tipu 2 vodnih
tela, čije su granice klasa ekološkog statusa i granice klasa ekološkog potencijala date u tabeli koja sledi:
Tabela 2.5: Granice klasa ekološkog statusa i granice klasa ekološkog potencijala znatno izmenjenog vodnog tela TIPA 2 4
Granice između klasa ekološkog potencijala

Parametar Jedinice
II-III III-IV IV-V
HEMIJSKI I FIZIČKO-HEMIJSKI PARAMETRI OCENE EKOLOŠKOG POTENCIJALA1
pH vrednost 6,5-8,5 6,5 - 8,5 <6,5 ; >8,5
Rastvoreni kiseonik mg l-1 7,0 5,0 4,0
BPK5 mg l-1 4,5 6,0 20,0
Ukupni organski ugljenik (TOC) mg l-1 5,0 7,0 23,0
Amonijum jon (NH4 - N) mg l-1 0,10 0,80 1,00
55
Broj: 418/15
Nitrati (NO3-N) mg l-1 3,0 6,0 15,0

Ortofosfati (PO4-P) mg l-1 0,10 0,20 0,50
Ukupni rastvoreni fosfor (P) mg l-1 0,20 0,40 1,0
BIOLOŠKI PARAMETRI OCENE EKOLOŠKOG POTENCIJALA
saprobni indeks (metoda Zelinka & Marvan) 2,5 3 3,2
BMWP skor 45 30 10
BNBI indeks 2,8 2,1 1,4
učešće Oligochaeta-Tubificidae % 25 40 70
EPT indeks 5 2 1
fitobentos
IPS indeks 14 12 9
fitoplankton
CYA % 5 10 20
abundanca ćelija/ml 5000 15000 25000
biomasa fitoplanktona, hlorofil a µg/l 50 100 250
makrofite
MIKROBIOLOŠKI PARAMETRI OCENE EKOLOŠKOG POTENCIJALA
ukupni koliformi broj/100 ml 10000 100000 1000000
fekalni koliformi broj/100 ml 1000 10000 100000
fekalne enterokoke broj/100 ml 400 4000 40000
odnos oligotrofnih i heterotrofnih bakterija - OB/HB 1
broj aerobnih heterotrofa (metoda Kohl) broj/1 ml 10000 100000 750000
1 Vrednostfizičko-hemijskih parametara određuje se kao prosečna vrednost na tri tačke po vertikali na sredini najdubljeg
dela vodnog tela i to: na 0,5 m od površine, na dubini termokline i na 10% dubine od dna.
56
Broj: 418/15
2.5. PRIKAZ KLIMATSKIH KARAKTERISTIKA SA ODGOVARAJUĆIM

METEOROLOŠKIM POKAZATELJIMA
2.5.1. PERIOD 1993-2008.GOD.
Podaci u ovom odeljku odnose se na period 1993-2008. godina (izvor: “Republički hidrometeorološki zavod
Srbije”).
Geografski i topografski položaj Užica sa okolinom, uslovio je i klimatske karakteristike sa svojim
specifičnostima za ovo podneblje, u smislu da pripada srednjeevropskoj klimatskoj zoni i ima umereno
kontinentalnu klimu, sa izrazitijim uticajem planinske klime. Planinski venci prema jugu sprečavaju prolazak
toplih vazdušnih masa iz pravca Sredozemlja, tako da je klima nešto oštrija, osim u dolinama i kotlinama reka,
gde je mahom kontinentalna i župska.
Srednja godišnja temperatura vazduha je 9,5˚C, a najhladniji mesec je januar sa srednjom temperaturom od
-3,2˚C, a najtopliji je jul sa 19,8˚C. Godišnja amplituda temperature vazduha iznosi 23,0˚C, što zajedno sa
pomenuta dva ekstrema daje klimi ovog područja kontinentalno obeležje.
Prosečni vazdušni pritisak je 920,8 mb.
Relativna vlažnost vazduha je umerena. Srednja godišnja vrednost relativne vlažnosti iznosi 77,4%, što nije
velika vrednost za naše krajeve. Minimalna je u avgustu 69,4 %, a maksimalna u decembru 93%.
Prosečna godišnja količina sunčeve svetlosti je 2.009 sati, odnosno 45,9% potencijalne izloženosti suncu.
Jul je mesec sa najviše sunčanih sati (278), dok je decembar mesec sa najmanje sunca (74 sata).
Prosečna godišnja oblačnost iznosi 5,5 desetina, odnosno 55% pokrivenosti neba, što ne predstavlja veliku
vrednost. Najveća je zimi 67%, a najmanja leti 43%.
Užice leži u oblasti humidne (vlažne) klime. Prosečna godišnja količina padavina iznosi 796,8 mm.
Prema vrednostima godišnjih čestina pravaca vetrova i tišina, najveću učestalost imaju tišine (591‰), a
od vetrova-severozapadni vetar (169‰), koji ujedno dostiže i najveću prosečnu brzinu od 3,6m/s. Jaki vetrovi
duvaju najčešće u jesen, a najmanje u proleće.
Vegetacioni period je 240-250 dana u godini.
Sneg obično pada od novembra do marta. Međutim, ponekad ga može biti u oktobru i aprilu. Prosečni ukupni
snežni pokrivač u mesecima kada sneg pada je 11,5 cm.
Klima na području Užica i sliva reke Djetinje, koje se odlikuje kako strmim padinama, tako i dolinama,
određena je termodinamičkim procesima koji se ovde odvijaju-stalna strujanja vazduha sprečavaju
akumulaciju i duže zadržavanje vazduha, što rezultira relativno hladnim vazduhom. Tokom jeseni i zime, jake
inverzije su uobičajena pojava.
57
Broj: 418/15
2.5.2. PERIOD 2009-2013.GOD.
Klimatološki podaci za meteorološku stanicu "RC Užice" za period 2009-2013.god., preuzeti su iz

“Meteorološkog godišnjaka 1-Klimatološki podaci za 2009., 2010., 2011., 2012 i 2013.god.”, datog od strane
Republičkog hidrometeorološkog zavoda.
Meteorološka stanica "RC Užice" udaljena je cca 10km od predmetne lokacije.
Tabela 2.6: Opšti podaci o meteorološkoj stanici Užice
Naziv stanice: RC Užice
Broj stanice: 3605
Status stanice: Obična meteorološka stanica
Nadmorska visina stanice: 833m
Geografska širina stanice: 43º53’
Geografska dužina stanice: 19º50’
Period rada stanice: 1977-2013
Na dijagramima koji slede, prikazane su srednje godišnje vrednosti klimatoloških parametara očitanih u toku
ovog perioda sa stanice Užice.
Dijagram 2.1: Srednji godišnji vazdušni pritisak (mb) u periodu 2009.-2013.god.
930
925
920
915
910
905
900
I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII
2009 917,5 914,8 915,5 919,7 923,2 920,1 922,5 924 924,4 921 919,3 913,3
2010 915,5 910,7 920,3 921,2 916,9 918,5 922 921,2 920,9 920,7 915 915,3
2011 922,1 920,3 924,3 920,1 922,4 921,5 918,8 922,5 923,5 925,1 927,7 921
2012 920,8 921,3 926,1 913,6 919,4 921,7 921,8 923,6 922,3 920 921 917,7
2013 915,4 914,4 912,2 920 917 921,1 924,2 923 921,6 924,8 918,6 927,3
58
Broj: 418/15
Dijagram 2.2: Srednja godišnja temperatura vazduha (0C) u u periodu 2009.-2013.god.

25
20
15
10
-5
-10
2011 0,7 -0,3 4 9,6 13 17,6 19,9 21,1 19,1 8,8 3,9 2,5
2009 -1,4 -0,8 3,3 11,3 15,6 16,7 20 19,9 16,4 9,1 8,7 2
2010 -1,7 0,8 4,2 9,3 13,8 17,2 19,7 20 13,8 7,1 9,7 1
2012 1,4 1,1 3,9 11,6 14,7 17 20 21,5 14,8 13,1 6,9 2,3
2013 -2 -6,4 6,6 9,9 13,3 20,7 22,9 23,3 18,6 12,6 8 -0,3
Dijagram 2.3: Srednji godišnji napon vodene pare (mb) u periodu 2009.-2013.god.
18
16
14
12
10
8
6
4
2
0
2009 5 4,7 5,9 7,9 11,4 13,2 15,6 15,9 12,5 9,3 7,7 5,9
2010 4,8 5,4 5,9 8,4 10,5 14,8 16,6 16,5 12 8,6 8,3 5,4
2011 5,3 4,5 5,6 7,6 11,2 13,7 14,6 14,1 12,9 8,2 5,9 6
2012 4,6 3,5 5,6 7,5 10,2 14,2 14,9 11,2 11,1 9,9 8,1 5
2013 5,3 5,7 6,2 8,2 11,5 14,1 14,7 15,3 11,6 10,5 8,4 5,5
59
Broj: 418/15
Dijagram 2.4:Srednja relativna vlažnost vazduha (%) u periodu 2009.-2013.god.

100
90
80
70
60
50
40
30
20
10
0
2009 85 85 77 62 64 71 67 69 67 78 70 80
2010 85 82 71 72 68 75 72 70 75 84 69 76
2011 79 76 68 65 74 68 65 58 60 73 73 80
2012 84 81 59 63 69 58 55 40 54 68 76 82
2013 78 86 75 62 69 72 63 61 69 69 82 76
Dijagram 2.5: Srednja godišnja insolacija (h) u periodu 2009.-2013.god.
400
350
300
250
200
150
100
50
0
2009 76,1 68 101,3 190,1 250 203 247,2 205,3 114,8 126,4 42,4
2010 46 62,4 133,3 160,6 162 203,2 256,5 281,5 180,1 94,1 126 86,5
2011 99,1 82,7 126,9 189,6 212 253,3 287 306,5 266,3 178,8 175,1 99,7
2012 56,6 52,3 220,8 167,9 208 321,7 315,2 339,2 232,8 173,3 106,7 55,5
2013 72,2 46,1 137,4 219,9 222,2 216,8 319,5 295,5 202,7 202,6 85,4 140,8
60
Broj: 418/15
Dijagram 2.6: Srednja relativna oblačnost (u desetinama neba) u periodu 2009.-2013.god.
10
9
8
7
6
5
4
3
2
1
0
2009 6,6 8,1 8,1 5,1 5 6 3,3 4,3 4,6 7 5,1 7,9
2010 8,2 7,7 6,9 6,8 6,8 5,7 4,9 3,3 5,8 6,8 5,6 6,5
2011 5,7 6,5 6 5,6 6,5 4,9 4,4 2,9 3,4 5 2,9 5,8
2012 7,4 7,8 4,4 6,1 5,8 3,1 3,3 1,5 4,4 4,8 6,8 7,5
2013 7,6 8,7 6,4 5 5,8 6,1 3,8 3,8 5,2 4,2 7 3,9
Dijagram 2.7: Suma padavina u periodu 2009.-2013.god.
160
140
120
100
80
60
40
20
0
2009 50,6 44,6 65,3 29,7 83,7 147,1 95,2 71,9 25,8 109,5 102 89,7
2010 41,5 87,5 53,6 63,3 85,3 100,2 29,1 58,6 97,8 92,4 52,9 81
2011 25,9 41 32,1 31,5 143,8 55,6 91,9 16,5 48,2 40,5 4,8 59,9
2012 110,8 94,1 19,6 81,9 106,9 21,8 27,9 0 20,2 41 27,6 87
2013 50,7 90,8 80,6 23,3 141,5 41,9 55 17,6 81,4 36,7 54,3 9,3
61
Broj: 418/15
Dijagram 2.8: Broj dana u 2009.god. sa pojavama:

Oblačnošću <2
2009
36 Oblačnošću >8
87 57
0 2 73 121 Padavinama≥0.1
0 Padavinama≥1
10 57 Padavinama≥10
156
Kišom
124
Snegom
30 112
Susnežicom
Krupom
Dijagram 2.9: Broj dana u 2010.god. sa pojavama:

Oblačnošću <2
0 0 13 83 49 2010 Oblačnošću >8
0 Padavinama≥0.1
85 140
Padavinama≥1
3
Padavinama≥10
53 Kišom
Snegom
163 Susnežicom
133 Krupom
Poledicom
27 120 Gradom
Grmljavinom
Maglom
Snežnim pokrivačem
Dijagram 2.10: Broj dana u 2011.god. sa pojavama

Oblačnošću <2
2011 Oblačnošću >8
73 93
Padavinama≥0.1
65
18 Padavinama≥1
1 91
4 Padavinama≥10
1
5 39 Kišom
Snegom
117 Susnežicom
98 Krupom
Poledicom
81
Gradom
Grmljavinom
Maglom
18 Snežnim pokrivačem
62
Broj: 418/15

Oblačnošću <2
17 96 92 2012
Oblačnošću >8
0 55 Padavinama≥0.1
0 104
0 Padavinama≥1
6 Padavinama≥10
55 Kišom
Snegom
123
78 Susnežicom
Krupom
100 Poledicom
Gradom
Grmljavinom
19 Maglom

Oblačnošću <2
25 2013 Oblačnošću >8
61 75
63
01 Padavinama≥0.1
0 119 Padavinama≥1
7
42 Padavinama≥10
Kišom
Snegom
121 148 Susnežicom
Krupom
107 Poledicom
Gradom
Grmljavinom
18 Maglom
Dijagram 2.13: Čestine pravaca vetra 2009.god. Dijagram 2.14: Čestine pravaca vetra 2010.god.
N 2009 N
200 2010
NW 149 150 143 NE 121
NW 160 NE
100 105 100
169 50
156
W 0 81 E W 88 E
52 47
51
72
SW 141 SE SW 143 SE
S S
63
Broj: 418/15
Dijagram 2.15: Čestine pravaca vetra 2011.god. Dijagram 2.16: Čestine pravaca vetra 2012.god.
N 2011 N 20…
156 139
NW NE NW NE
183 181
150 117
W 157 61 E W 149 56 E
49
32 43 48
133 SW 158 SE
SW SE
S
S
Dijagram 2.17: Čestine pravaca vetra 2013.god. Dijagram 2.18: Srednje brzine vetra 2009.god.
N 2013 2009
N
NW 132 NE
NW 3,1 2,2 NE
165
124 1,7
W 167 55 E
W 2,5 1,6 E
57 3,2
65 1,8
SW152 SE SW 3,9 SE
S S
Dijagram 2.19: Srednje brzine vetra 2010.god. Dijagram 2.20: Srednje brzine vetra 2011.god
N 2010 N 2011
NW 3,1 2,2 NE 2,4

NW 2,3 NE
1,5 1,5
W 3 1,6 E 2,3
W 1,5 E
3,4
2 2,9
SW SE 1,6
3,5 SW SE
S 2,5
S
64
Broj: 418/15
Dijagram 2.21: Srednje brzine vetra 2012.god. Dijagram 2.22: Srednje brzine vetra 2013.god.
N
N 2012 2…
NW 2,3 NE
2,7 2,7
NW 3,3 NE
1,5
2
W 2,5 1,7 E
W 2,7 1,8 E
3,4 2
2,9
SW 3,3 SE
2,3
SW 3,4 SE
S
S
2.5.3. TRENDOVI
2.5.3.1. TRENDOVI TEMPERATURA
Dijagram 2.23: Srednja godišnja temperatura vazduha (0C) u u periodu 1991.-2013.god.
12
10
Kao što se sa dijagrama može zaključiti-trendovi temperature su rastući.
65
Broj: 418/15
2.5.3.2. TRENDOVI PADAVINA
Dijagram 2.24: Srednja suma padavina (mm) u u periodu 1991.-2013.god.
1200
1000
800
600
400
200
0
Prosek
1991
1992
1993
1994
1995
1996
1997
1998
1999
2000
2002
2003
2004
2005
2006
2007
2008
2009
2010
2011
2012
2013
Kao što se sa dijagrama može zaključiti-trendovi padavina su opadajući.
2.5.3.3. PROTICAJI REKE ĐETINJE
Hidrološka osmatranja na reci Đetinji započela su 1922. godine osnivanjem vodomerne stanice (VS) Gorobilje.
Stanica je radila do 1976. godine kada je izmeštena uzvodnije i merenje se vrši kod Šengolja. Stanica je na
levoj obali reke Đetinje i udaljena je 8,2 km od ušća. Stanica (VS) Stapari osnovana je 1958. godine, a
Republički hidrometeorološki zavod Srbije na njoj vrši merenja od 1961. godine. Locirana je na levoj obali reke
Đetinje, 36,6 km uzvodno od ušća. Stanica je prestala sa radom 2002. godine, pa se sada vodostaj, proticaj i
kvalitet vode prate samo na stanici Šengolj.
Vodostaj i vodostanje
U periodu od 1978-2008.godine srednji godišnji vodostaj Đetinje je iznosio 53cm, najniži srednji mesečni
vodostaji su u avgustu (38 cm), a maksimalni srednji mesečni vodostaji u martu i aprilu (57 cm)-dijagram 2.25.
Dijagram 2.25: Nivogram srednjih mesečnih vodostaja Đetinje kod Šengolja (1978-2008.)
Poređenjem srednjih mesečnih padavina (skica 2) na području sliva i srednjih mesečnih vodostaja (dijagram
2.26) zapaža se da se maksimum padavina (u maju i junu) ne poklapa sa srednjim mesečnim vrednostima
vodostaja.
66
Broj: 418/15
Dijagram 2.26: Srednje mesečne padavine za sliv Đetinje
Posmatrajući po godišnjim dobima, najviši vodostaj se registruje u proleće, zbog porasta temperature vazduha
i delimičnog otapanja snega. Vodostaj od aprila opada sve do septembra, i pored toga što je maksimum
padavina u junu. Najniži vodostaj je krajem leta i početkom jeseni (skica 1). U toku leta nastaju kratkotrajni
visoki vodostaji zbog padavina, koje se najčešće javljaju u obliku pljuskova u popodnevnim časovima.
Tabela 2.7: Srednji niski i visoki mesečni vodostaji Đetinje
I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII g
SNV 39 40 44 43 40 36 34 33 33 34 38 38 37
SVV 73 82 84 90 78 69 60 51 59 62 82 71 71
Godišnja vrednost srednjeg niskog vodostaja Đetinje u periodu od 1978-2008.god. iznosila je 37cm, a
srednjeg visokog 71cm, pa je prosečna amplituda 34cm.
Na osnovu podataka iz tabele 2.7 uočava se da se najmanja vrednost srednjeg niskog vodostaja u toku
godine beleži krajem leta i početkom jeseni (u avgustu i septembru) i iznosi 33 cm, a najveće vrednosti
srednjeg visokog vodostaja su u aprilu (90 cm) i martu (84 cm). Na ovakav godišnji raspored vodostaja uticale
su, pre svega količine padavina, temperatura vazduha i otapanje snega.
Značajan hidrološki pokazatelj za detaljnije analiziranje režima vodnih tokova i prognoze pojava velikih i malih
voda predstavljaju ekstremni vodostaji (Milanović, 2007).
Tabela 2.8. Minimalni i maksimalni godišnji vodostaji Đetinje kod Šengolja u cm (1978-2008.)
Godina 1978. 1979. 1980. 1981. 1982. 1983. 1984. 1985. 1986. 1987. 1988. 1989. 1990. 1991. 1992. 1993.
MIN 24 22 22 23 23 21 22 21 23 23 32 32 33 34 31 28
MAX 169 172 145 185 88 121 144 156 193 250 98 153 96 113 131 79
Godina 1994. 1995. 1996. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008.
MIN 30 34 31 33 32 31 29 33 38 33 38 38 32 39 38
MAX 105 126 144 82 108 134 106 117 145 90 102 139 151 127 98
67
Broj: 418/15
Apsolutno maksimalni vodostaj Đetinje kod Šengolja za period 1978-2008. god. zabeležen je 26. XI 1987. god.
i iznosio je 250 cm, a apsolutno minimalni vodostaj bio je 5. VI 1983. god. i 19. VIII 1985. god. od 21 cm
(tabela 2.8). Amplituda ekstremnih vodostaja u pomenutom periodu iznosila je 229 cm. Najveća amplituda
vodostaja u toku jedne godine zabeležena je 1987.god. i iznosila je 227 cm.
Proticaj
Proticaj je najvažniji element vodnog režima. On je u najužoj vezi sa vodostajem. U radu će, pored prosečnih
vrednosti, biti analizirane i ekstremne vrednosti, odnosno male i velike vode.
Prosečni proticaji su statistički dobijene vrednosti, koje se najčešće koriste u praksi prilikom analiza i izrada
studija za potrebe privrede. Prosečni srednjegodišnji proticaj Đetinje kod Stapara za period osmatranja 1961-
2002. god. iznosi 3,52 m3/s, a Đetinje kod Šengolja za period osmatranja 1979-2008. god. iznosi 5,60 m3/s.
Maksimalni srednje mesečni proticaji beleže se u martu i aprilu, a minimalni u avgustu i septembru. Velike
prolećne vode sa maksimumom u martu i aprilu uslovljene su otapanjem snega u višim delovima sliva Đetinje i
povećanjem padavina. Nakon toga, beleži se opadanje prosečnih proticaja i male vode se javljaju krajem leta i
početkom jeseni, sa minimumom u avgustu i septembru, usled manje količine padavina i velikog isparavanja.
Nakon toga prosečni proticaj se konstantno povećava do aprila. Godišnji hod prosečnih proticaja, prikazan na
dijagramu 2.27, sličan je godišnjem hodu srednjemesečnih malih i velikih voda.
Dijagram 2.27: Hidrogram srednjih mesečnih proticaja Đetinje
Prema klasifikaciji rečnih režima koju je dao S. Ilešič može se zaključiti da reka Đetinja pripada umereno-
kontinentalnoj varijanti pluvio-nivalnog režima sa najvišim vodostajima u martu i aprilu, a najnižim u septembru
i avgustu (Dukić, Gavrilović, 2006).
Minimalni proticaj vode analiziran je prema podacima VS Šengolj u periodu od 1979-2008. godine.
Srednjegodišnje male vode su iznosile 2,50m3/s. Režim malih voda Đetinje karakterišu najveće
srednjemesečne vrednosti u martu, 3,94m3/s i najmanje u avgustu, 1,53m3/s (tabela 2.9). Odnos između
najvećih i najmanjih srednjemesečnih malih voda predstavljen je kao 1:1,9, pa se stiče utisak da je Đetinja na
profilu kod Šengolja ravničarski tok.
Tabela 2.9. Srednjemesečni minimalni i maksimalni proticaji vode (m3/s) Đetinje kod Šengolja (1978 - 2008.)
I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII g
Qmin 2,72 3,00 3,94 3,75 2,83 2,16 1,62 1,52 1,53 1,77 2,80 2,63 2,50
Qmax 16,3 23,2 25,0 28,8 20,7 16,9 10,9 6,41 9,90 11,4 25,9 16,3 17,9
68
Broj: 418/15
Prosečne vrednosti daju u većoj ili manjoj meri iskrivljenu sliku o režimu proticaja, pa je zato za detaljniju
analizu značajno proučiti i ekstremne vrednosti. Apsolutno minimalni proticaj Đetinje kod Šengolja zabeležen
je 19.K.1982. god. od 0,30 m3/s, a apsolutno najveća vrednost malih voda od 1,68m3/s registrovana je 25. XI
1978. god. Apsolutna amplituda malih voda je 1,38 m3/s.
Prosečne srednjegodišnje velike vode za period osmatranja 1978-2008. god. na Đetinji kod Šengolja iznose
17,9 m3/s (tabela 2.9). Amplituda između prosečnih malih i velikih voda iznosi 15,4 m3/s, odnosno njihov odnos
je 1:7,16. Ovakav odnos ukazuje na prilično neujednačen režim proticaja Đetinje.
Režim velikih voda se malo razlikuje od režima malih voda. Najveće srednjemesečne vrednosti se javljaju u
aprilu (28,8 m3/s), a najniže u avgustu (6,41 m3/s). Odnos najmanje i najveće velike vode je 1:4,49, što
ukazuje da je u proseku variranje velikih voda veće od variranja malih voda. Apsolutno maksimalni proticaj
Đetinje kod Šengolja za period 1978- 2008. god. zabeležen je 26. XI 1987. godine i iznosio je 187 m3/s, a
najveća amplituda velikih voda iznosi 169, 2 m3/s.
Specifični oticaj i režim oticanja padavina
Specifični oticaj je element vodnog režima veoma pogodan za hidrološka proučavanja reka i određivanje
bogatstva sliva vodom. Javljaju se brojni problemi u vezi sa količinom, raspodelom u prostoru i vremenu i
kvalitetom vode u slivnom području.
Srednje godišnji specifični oticaj Đetinje za period 1978-2008-god. bio je 10,95 l/s/km2. Vrednosti specifičnog
oticaja u toku godine kreću se od 4,73-18,43 l/s/km2. Znatno povećanje specifičnog oticaja beleži se početkom
marta, a maksimum se javlja u aprilu, kao rezultat porasta visine padavina, dok su istovremeno temperature
vazduha još uvek niske, pa je isparavanje malo. Konstantno opadanje specifičnog oticaja beleži se od maja do
septembra usled povišene temperature vazduha, koje uslovljavaju veliko isparavanje. Od septembra se
ponovo uočava trend porasta specifičnog oticaja.
Osim srednjemesečnih i srednjegodišnjih vrednosti značajno je analizirati i srednje minimalne i maksimalne
vrednosti specifičnog oticaja (Tabela 2.10).
Tabela 2.10: Srednje maksimalne i minimalne vrednosti specifičnog oticaja (l/s/km2) Đetinje (1978-2008.)
I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII G
Qmin 5,32 5,87 7,71 7,33 5,57 4,22 3,17 2,97 2,99 3,46 5,47 5,14 4,89
qmax 31,9 45,4 48,9 56,3 40,6 33,2 21,2 12,5 19,4 22,2 50,6 31,8 35,1
I u slučaju srednjih minimalnih i maksimalnih specifičnih oticaja uočava se isti godišnji hod, kao i kod prosečnih
vrednosti, sa maksimumom u aprilu i minimumom u avgustu. Odnos između srednje godišnje vrednosti
minimalnih i maksimalnih specifičnih oticaja je 1: 7,18, što ukazuje na znatne oscilacije.
Na osnovu podataka o specifičnom oticaju može se izračunati visina oticaja u slivu i koeficijent oticaja. Srednja
godišnja visina padavina u slivu Đetinje, izračunata metodom aritmetičke sredine iznosi 875 mm, sa
maksimumom u junu i minimumom u martu. Od ukupne količine najviše se padavina izluči tokom leta 254 mm,
neznatno manje u jesen 223,3 mm, potom u proleće 212,4 mm, a najmanje zimi 181,1 mm.
69
Broj: 418/15
Tabela 2.11: Srednje mesečne i godišnje visine padavina (mm) za period 1961-1990.g.
Br. Nadm.vis. I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII G
Čajetina 840 68 62 66 77 100 104 96 78 81 68 87 74 961

Bjeloperice 455 52 49 50 56 96 97 85 66 59 49 65 60 780
Gornja Dobrinja 530 56 52 55 62 92 99 90 69 58 48 64 61 806
Gostinica 810 64 59 59 75 105 112 93 83 70 61 73 71 926
Kremna 920 75 59 61 94 118 122 96 77 77 73 78 84 1014
Požega 310 52 44 48 58 86 84 81 60 59 50 62 56 739
Ražana 475 54 46 54 60 103 110 86 74 58 49 64 61 821
Seča Reka 460 54 46 53 62 94 103 84 65 61 49 67 60 798
Sevojno 390 54 46 47 62 86 92 79 72 63 52 70 58 781
Taor 900 69 64 78 83 114 123 92 71 71 56 78 81 978
Užice 440 56 48 50 56 75 89 78 63 54 52 67 56 743
Kosjerić 430 54 44 50 59 88 97 85 70 60 52 67 57 781
Od ukupne količine padavina izlučenih na površinu sliva otekne sloj vode visine 336,4 mm, odnosno 39,2%.
Koeficijent oticaja padavina ima najveću vrednost u martu (0,89), a najmanju u julu, avgustu i septembru
(0,18) (Tabela 2.12). Veličina oticanja padavina uslovljena je klimatskim uslovima (padavinama, temperaturom
vazduha, isparavanjem), brdsko-planinskim terenima u slivu i antropogenim uticajem.
Tabela 2.12: Srednje mesečne i godišnje padavine (u mm), visine oticaja (u mm) i koeficijenti oticaja za Đetinju (1978 -
2005.)
I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII G
X 60.0 53.5 52.9 71.9 87.5 96.7 88.2 69.0 79.0 65.6 78.7 67.6 875
Z 28.4 33.4 47.1 45.6 32.5 22.8 16.7 12.7 14.5 24.1 32.2 29.1 336
C 0.47 0.62 0.89 0.63 0.37 0.23 0.18 0.18 0.18 0.36 0.40 0.43 0.39
Vodni bilans
Vodni bilans predstavlja raspoloživu količinu atmosferske, površinske i podzemne vode na određenoj površini,
bilo da je u pitanju neki rečni ili morski sliv, neka oblast ili državna teritorija. Njegovo poznavanje ima veliki
značaj za vodoprivredu i planiranje iskorišćavanja vodnih resursa.
Vodni bilans Đetinje predstavljen je odnosom između padavina na jednoj i oticanja i isparavanja na drugoj
strani. Vodni bilans Đetinje prikazan je na osnovu podataka za profil Šengolj, izuzimajući iz proračuna slivnu
površinu reke Skrapež. Padavine i oticanje određeni su na osnovu merenih podataka u slivu, a isparavanje
razlikom padavina i oticanja.
70
Broj: 418/15
Posmatrajući sliv Đetinje do profila Šengolj, sa površinom slivnog područja od 511 km2, uočava se da se
prosečno na njen sliv izluči 875 mm padavina, od čega 336 mm ili 38% otiče, a 539 mm ili 62% ispari. Tokom
prolećnog perioda otiče najveća količina padavina, jer su temperature vazduha još uvek niske, pa je
isparavanje malo. Nasuprot tome, jul, avgust i septembar predstavljaju mesece sa najmanjim oticanjem
padavina u toku godine.
Rezultati istraživanja su pokazali da se u slivu Đetinje obrazuje oko 5,51 m3/s vode sa izdašnošću od 10,66
l/s/km2. Iako padavine nisu tako male i kreću se oko 875 mm godišnje, manji je iznos koji dotiče u reku, zbog
velikog isparavanja od preko 62%.
Zaključak
Analize vodostaja za reku Đetinju u periodu 1978-2008. god. pokazale su da se maksimalne vrednosti
registruju u martu i aprilu, kao rezultat topljenja snega i čestih kiša, a minimalne u avgustu usled visoke
evapotranspiracije i manjih padavina. Prosečna amplituda vodostaja kod Šengolja u periodu 1978-2008.god.
je 34 cm. Prema klasifikaciji rečnih režima može se zaključiti da reka Đetinja pripada umereno-kontinentalnoj
varijanti pluvio-nivalnog režima.
Prosečni srednjegodišnji proticaj Đetinje kod Stapara za period osmatranja 1961-2002.god. iznosi 3,52 m3/s, a
Đetinje kod Šengolja za period osmatranja 1979-2008.god. iznosi 5,60m3/s. Maksimalni srednje mesečni
proticaji beleže se u martu i aprilu, a minimalni u avgustu i septembru. Velike prolećne vode sa maksimumom
u martu i aprilu uslovljene su otapanjem snega u višim delovima sliva Đetinje i povećanjem padavina.
Amplituda između prosečnih malih i velikih voda iznosi 15,5 m3/s, odnosno njihov odnos je 1:7,18. Ovakav
odnos ukazuje na prilično neujednačen režim proticaja Đetinje.
Vrednosti specifičnog oticaja za Đetinju su male i uzrokovane su klimatskim uslovima i antropogenim uticajem.
Tokom prolećnog perioda otiče najveća količina padavina, jer su temperature vazduha još uvek niske, pa je
isparavanje malo. Nasuprot tome, jul, avgust i septembar predstavljaju mesece sa najmanjim oticanjem
padavina u toku godine.
U radu su određene komponente vodnog bilansa sliva Đetinje do profila Šengolj. Srednja godišnja visina
padavina za ceo sliv Đetinje iznosi oko 875 mm, od čega 38,5% otiče, a 61,5% ispari. Odnos komponenata
vodnog bilansa u slivu nije najpovoljniji i potrebno je preduzeti odgovarajuće mere na njegovom poboljšanju
(pošumljavanje, hidrotehničke mere idr.).
2.5.3.4. PROJEKCIJE KLIME
Tekst je preuzet iz Ažurirane Studije izvodljivosti koju je izradio KfW. Tačan naživ videti u poglavlju 1.
Od 1. januara 2011. godine ocenjivanje efekata projekta na klimu je obavezno u svim sektorima KfV aktivnosti.
Ovim istraživanjima obezbeđuje se da razmatranja klimatskih promena i njihovih posledica budu uključena u
projekat.
Prva provera prosečne temperature u Srbiji u poslednje 52 godine na www.climatewizard.org ne ukazuje na
značajne promene tokom tog perioda: ukupna promena temperature u ovom periodu je 0,5°C, odnosno
0,01°C godišnje (vidi sliku 2.10).
71
Broj: 418/15
Slika 2.10: Prosečna godišnja temperatura poslednje 52 godine na teritoriji Srbije

U isto vreme godišnja količina padavina je smanjena za oko 10%, što znači da prosečno godišnje smanjenje
količine padavina iznosi 0,2% (vidi sliku 2.11).
Slika 2.11: Prosečna godišnja količina pdavina u poslednje 52 godine na teritoriji Srbije
Na portalu podataka o klimatskim promenama Svetske banke (http://sdwebx.worldbank.org/climateportal/)
klimatske promene za period 2020-2049, poređeno sa periodom 1980-1999, prognozirane su na sledeći način:
- Prosečna godišnja količina padavina: -7%
- Oticanje -25 %
- Prosečna godišnja temperatura: +2°C.
72
Broj: 418/15
Promena u prosečnoj godišnjoj količini padavina je označena kao “nije značajna”.

Smanjenje oticanja i porast srednje godišnje temperature su rangirane kao "umereni" od strane Svetske
banke.
2.5.3.5. UTICAJ CPPOV NA KLIMU
U zavisnosti od varijante koja će biti izabrana za CPPOV, uticaj na klimu biće umeren ili zanemarljiv:
U varijanti 1 energija potrebna specijalno za aeraciju aktivnog mulja prouzrokovaće dodatnu emisiju CO 2 u
poređenju sa dosadašnjom.
Za razliku od varijante 1, u varijanti 2 će dolaziti do proizvodnje metana tokom procesa digestivnog razlaganja
mulja, koji će biti spaljivan u cilju dobijanja toplote i električne energije.
Električna energija koja će se dobiti na ovaj način kompletno će zadovoljiti potrebe za električnom energijom u
toku godine. Opciono, pored zagrevanja digestora, biće moguće zagrevati u velikoj meri i kancelarije,
laboratoriju i radionicu tokom zime
Sumiranjem ovih efekata može se zaključiti da varijanta 2 neće doprineti klimatskim promenama tokom svoga
rada.
2.5.3.6. MOGUĆI UTICAJ REKE ĐETINJE NA RAD POSTROJENJA
Urađen je ELABORAT HIDROLOŠKI PRORAČUN REKE ĐETINJE OD UŠĆA REKE DERVENTE DO

LOKACIJE BUDUĆEG CPPOV U GORJANIMA od strane firme “OMEGA” maj 2015 iz koga u celosti
prenosimo ceo tekst koji sledi:
“Tokom marta 2013. godine i decembra 2014. godine izvršeno je topografsko snimanje poteza reke dužine
oko 2,8 km, uzvodno od lokacije budućeg postrojenja i tada je snimljeno 45 poprečnih profila duž ovog poteza.
Navedene topografske podloge odlikovala su dva osnovna nedostatka: prvi se odnosi na obuhvat poteza reke
koji je topografski snimljen, a drugi na visinski opseg snimanja profila.
Prvi nedostatak je posledica činjenice da se lokacija budućeg postrojenja nalazila na nizvodnom kraju
snimljene deonice, što je, zavisno od zastupljenog režima tečenja, bio položaj očekivanog graničnog uslova
proračuna. S tim u vezi, osim uzvodne, bilo je potrebno snimiti i deonicu određene dužine nizvodno od
posmatrane lokacije od interesa, odnosno lokacije budućeg postrojenja.
Drugi nedostatak topografskih podloga bio je što su profili snimljeni u nedovoljnoj visini da propuste veliku
vodu. Praktično, snimljeno je samo osnovno korito reke, koje može da propusti protok manji od 20-ogodišnje
velike vode (Q5%). Rečna dolina nije snimljena, te ni rezultati proračuna ne mogu da pokažu kako i u kojoj
meri ona doprinisi propusnoj moći relnih profila, niti kako se u zavisnosti od toga formira nivo vode.
Na zahtev projektanta, tokom marta 2015. godine sprovedena su nova topografska snimanja koja su
obuhvatila:
 potez reke nizvodno od lokacije budućeg PPOV na dužini od oko 1 km i
 dodatne tačke terena, po širini rečne doline, u ranije snimljenim profilima.
73
Broj: 418/15
Na nizvodnoj deonici je snimljeno 8 novih poprečnih profila, a na uzvodnoj, za 9 ranije snimljenih poprečnih
profila, snimljene su dodatne tačke po širini rečne doline, koja nije bila obuhvaćena prethodno izvedenim
geodetskim radovima. Kako su strane rečne doline na analiziranoj deonici relativno ravne-blagog pada, ni
novim geodetskim radovima se nije postiglo da poprečni profili budu snimljeni u opsegu proticajnih profila za
propuštanje 100-godišnje velike vode. Ovaj nedostatak je otklonjen dopunom geometrije poprečnih profila na
osnovu karte posmatranog područja, razmere 1:25 000 (Karta Republike Srbije, izrađena od strane
Vojnogeografskog instituta u Beogradu, list ...) i činjenice da je rečna dolina ograničena nasipom železničke
pruge na levoj, odnosno nasipom lokalnog puta na desnoj obali. Kote nasipa su usvojene na visini od oko 2-3
m iznad snimljene kote rečne doline. Rekonstrukcija geometrije poprečnih profila je izvršena pod
pretpostavkom da se u granicama nasipa pruge i puta rasprostire poplavni talas povratnog perioda 100
godina.
Hidrološke podloge
Kao hidrološke podloge projekta korišćeni su podaci preuzeti iz Mišljenja Republičkog hidrometeorološkog
zavoda Srbije, izdatog 2013. godine za potrebe projekta postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u
Gorjanima. U tabeli 2.13 dati su karakteristični protoci iz pomenutog mišljenja, a od značaja za predmetne
analize.
Tabela 2.13: Karakteristični protoci reke Đetinje u zoni budućeg postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Gorjanima
(profil između hidroloških stanica Stapari i Gorobilje/Šengolj)
stogodišnja velika voda Q1% = 320 m3/s
pedesetogodišnja velika voda Q2% = 251 m3/s
dvadesetogodišnja velika voda Q5% = 176 m3/s
srednje vode QSI% = 4,67 m3/s
Karakteristike rečnog toka u obuhvatu analiza

Geometrija toka reke Đetinje u zoni budućeg postrojenja, osim pomoću topografskih podloga, definisana je i
na osnovu zapažanja sa obilaska terena.
Predmetna deonica toka Đetinje dužine je oko 3,8 km. Nepravilne je krivolinijske trase, duž koje su zastupljeni
poprečni profili pri dnu širine do 15 m; u okviru osnovnog korita relativno strmih obala, a van njega relativno
blagih. Širina rečne doline na posmatranom potezu reke je od 140m u uzvodnom do 500m u nizvodnom delu,
u zoni lokacije budućeg postrojenja. Podužni pad toka, osrednjen po deonici, iznosi približno 3% 0.
Duž toka se može konstatovati pojava nanosnih formacija, a jedan veći sprud lociran je uz samu lokaciju
budućeg postrojenja.
Na analiziranoj deonici nema objekta od značaja za hidraulički proračun. To važi i za most koji se nalazi
neposredno nizvodno od lokacije postrojenja, a koji je takve geometrije da ne utiče na rezultate.
74
Broj: 418/15
Rezultati proračuna
Rezultati proračuna dati su u prilogu ovog izveštaja u formi podužnog profila posmatrane deonice rečnog toka,
na koji su nanete sračunate linije nivoa, i pregledne situacije, na koju je naneta očekivana zona plavljenja pri
nailasku 100-godišnje velike vode.
Iz sračunate linije nivoa koja odgovara stogodišnjoj velikoj vodi (Q 1%), može se videti da se u zoni lokacije
budućeg postrojenja nivo vode koji odgovara ovom protoku u prirodnim uslovima kreće u intervalu kota
346,33-346,94 mnm.
Na osnovu definisane zone plavljenja prikazane na preglednoj situaciji, može se zaključiti da se postrojenje
nalazi unutar te zone, te će za njegovo postavljanje, na posmatranoj lokaciji biti potrebno izgraditi plato,
nasipanjem. Kota platoa treba da bude iznad uticaja merodavne velike vode. Proračunom su bili obuhvaćeni i
eventualni uticaji izgradnje platoa na smanjenje propusne moći rečnog korita usled suženja. Kontura nasutog
platoa usvojena je u skladu sa građevinskom linijom objekta, preuzetom iz Plana generalne regulacije
„Centralno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda" u Gorjanima, Grad Užice. Rezultati proračuna su
pokazali da u opisanom slučaju dolazi do lokalnog izdizanja nivoa vode na deonici reke uz lokaciju PPOV, i to
za maksimalno 0,40 m. Sračunate kote nivoa vode u zoni lokacije budućeg postrojenja, u projektovanom
stanju se kreću u opsegu 346,37-347,34 mnm.
Zaključak
Za potrebe visinskog pozicioniranja planiranog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, za koje je lokacija
predviđena u Gorjanima, a u cilju njegove zaštite od dejstva velikih voda reke Đetinje, izvršen je proračun linije
nivoa vode u zoni planiranog objekta. Proračun je urađen za više različitih karakterističnih protoka, pri čemu je
stogodišnja velika voda usvojena kao ona od koje se postrojenje štiti.
Rezultati proračuna su pokazali da se pri nailasku stogodišnjeg poplavnog talasa nivo vode u zoni objekta
nalazi u opsegu kota 346,33-346,94 mnm, odnosno 346,37-347,34 mnm, uvažavajući uticaj suženja rečnog
korita izgradnjom platoa na nasipu, za postavljanje PPOV.
Nedostatak topografskih podloga, koji se ogleda u nedovoljnoj visini snimljenih profila, prevaziđen je
rekonstrukcijom njihove geometrije na osnovu karte razmere 1:25000 i procenjene širine rečne doline, koja je
ograničena nasipima železničke pruge na levoj, odnosno lokalnog puta, na desnoj obali. Pretpostavlja se da
su to i granice rasprostiranja poplavnog talasa pri nailasku 100-godišnje velike vode.
Radi tačnijeg utvrđivanja graničnog nivoa vode u zoni budućeg postrojenja, može se u daljoj razradi projekta
izvršiti topografsko snimanje rečene doline po celoj širini, između nasipa pruge i lokalnog puta, i s tim
podacima ponovo ući u proračun rečne hidraulike. Međutim, očekuje se da bi se na ovaj način postigla tačnost
rezultata u granicama freeboard-a.
Na osnovu prezentovanih rezultata proračuna, može se zaključiti da se uz usvojeni freeboard od
~0,50m, kao merodavna za visinsko postavljanje budućeg PPOV u Gorjanima, u cilju njegove zaštite
od dejstva velikih voda, može usvojiti kota 347,90 mnm.
Crteži preuzeti iz predmetnog elaborata dati su kao prilozi 10 i 11 u poglavlju „Grafička dokumentacija“ ove
studije.
75
Broj: 418/15
2.6. OPIS FLORE I FAUNE, PRIRODNIH DOBARA POSEBNE

VREDNOSTI (ZAŠTIĆENIH) RETKIH I UGROŽENIH BILJNIH I
ŽIVOTINJSKIH VRSTA I NJIHOVIH STANIŠTA I VEGETACIJE
Teritorije Zlatiborske regije, uključujući i Grad Užice, smatraju se oblastima sa najkvalitetnijim i najbolje
očuvanim biološkim resursima i biodiverzitetom uopšte u Republici Srbiji.
Imajući u vidu reljef i uslove podneblja, koji u najvećoj meri odgovaraju šumskoj vegetaciji, sastav biljnih
zajednica je izvorni i uglavnom predstavljen šumom i šumskim zajednicama. Šume se prostiru na 37,5%
teritorije grada, što je manje od očekivanog proseka za srednje planinski pojas. Po podacima iz 2008. godine,
teritorija grada raspolaže sa ukupno 28.238ha šumskih površina-prosečna drvna masa lišćara bila je 12.764m3
(46,7%), a četinara 14.582 m3 (53,3%).
Travni, odnosno travno-zeljasti tipovi vegetacije su najvećim delom sekundarno nastali i formirani u prošlosti
na račun šume. Livade i pašnjaci najzastupljeniji su u Kremnima, Biosci i Kačeru.
U najnižem pojasu zastupljene su pretežno površine pod ratarskim kulturama. To su uglavnom nekadašnje
šume hrasta lužnjaka (reka Lužnica), jasena, crne jove, vrbe, belog graba, iskorenjene u prošlosti i pretvorene
u oranice ili livade.
U pojasu pobrđa uglavnom su rasprostranjene mešovite šumske zajednice hrasta. Glavne šumske asocijacije
su šume hrasta sladuna i cera, a delom i šume hrasta kitnjaka. Lokalno se javljaju i mezofilne šume bukve.
U najnižim delovima pojasa nižih planina su zajednice šuma, po sastavu slične najvišem delu pobrđa, a
posebno brdske šume hrasta i šume bukve.
Srednje planine predstavljene su delom šumama brdske bukve, mnogo više mešovitim lišćarsko-četinarskim
šumama, a najčešće mešovitim zajednicama šuma bukve i jele, kao i šuma bukve, jele i smrče.U pojasu
srednjih planina takođe su zastupljene (u nižim delovima i na toplijim ekspozicijama uopšte) šumske zajednice
crnog bora, a u višim i znatno svežijim položajima mešovite šume crnog i belog bora i posebno, na još
svežijim, hladnijim, višim-čiste šumske zajednice belog bora.
U pojasu viših planina, najviše i uglavnom je zastupljena zajednica šuma čiste smrče i planinski pašnjaci.
Endemske vrste karakteristične za ovaj region su: balkanski endemit, ušasta mlečika (Euphorbia subhastata)
sa nalazištima na Zabučju, Mokroj Gori i Tari, potom ilirsko-skardopinski endemit-bela mlađa (Pseudofumaria
alba) i endemoreliktna vrsta-halačija (Halacsya sendtneri). Na Jelovoj Gori štiti se stanište zelenike (Ilex
aquifolium), kao reliktne vrste. Na Tari se nalaze staništa tercijarnog relikta, Pančićeve omorike (Picea
omorica).
Reke i potoci na teritoriji grada Užica bogate su salmonidnim vrstama, izuzev Đetinje nizvodno od grada
Užica,što ukazuje da su nivo zagađenosti vode i količina suspendovanih materija niski, pošto su ove vrste
indikatorske. Karakterističan predstavnik je pastrmka (Salmo truta). Pored nje u rekama ima i klena i krkuše.
Ornitofauna predstavljena je izuzetnim primercima ptica grabljivica-sivi soko (Falco peregrinus) koji se gnezdi
u središnjem delu klisure Djetinje, orao zmijar (Circaetus gallicus), vetruška klikavka, kobac, šumska sova
76
Broj: 418/15
(Strix aluco). Pored njih, značajne su grupe atraktivnih ptica pevačica i ptica otvorenih staništa, kao što su
poljska i šumska ševa. Od ptica najviše ima vrana, svraka i vrabaca.
Od krupnih sisara zastupljeni su vuk (Canis lupus) i divlja mačka (Felis silvestris), potom lisica, vidra i kuna
belica, čija brojnost je u porastu, srna i divlja svinja. Pored navedenih, bogata je i fauna leptira, gmizavaca i
vodozemaca.
Ukoliko se tokom radova naiđe na geološko-paleontološke ili mineraloško-petrološke objekte, za koje se
pretpostavlja da imaju svojstvo prirodnog dobra, shodno članu 99. Zakona o zaštiti prirode (“Službeni glasnik
RS” broj 36/09, 88/10 i 91/10) izvođač je dužan da obavesti ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne
sredine, odnosno preduzme sve mere kako se prirodno dobro ne bi oštetilo do dolaska ovlašćenog lica.
Nosilac projekta će se u svemu pridržavati odredbi datih Rešenjem o uslovima zaštite prirode, izdatim od
strane Zavoda za zaštitu prirode Srbije, pod brojem 03 broj 020-1629/2 od 10.08.2012.god.
2.7. PREGLED NEPOKRETNIH KULTURNIH DOBARA

Na teritoriji grada Užica nalazi se više zaštićenih prirodnih dobara, kao i dobra u postupku zaštite. Takođe,
delovi teritorije pripadaju zaštićenim prirodnim dobrima drugih jedinica lokalne samouprave.
Park prirode „Šargan-Mokra Gora“, ukupne površine 10,813,73 ha, zaštićeno prirodno dobro od izuzetnog
značaja (I kategorija zaštite). Obuhvata područje planine Šargan, mokrogorske kotline, doline Belog Rzava i
južnih delova planine Tare sa Dobrim i Ljutim poljem i dolinom potoka Bratešina. Između ostalog, štite se čiste
i mešovite visoke stare šume crnog i belog bora, retke i endemične vrste biljaka, objekti narodnog graditeljstva
- „Šarganska osmica“ i primeri i oblici tradicionalnog oblika života.
Spomenik prirode „Potpećka pećina“ štiti se kao značajno prirodno dobro (III kategorija zaštite). Potpećka
pećina se nalazi na 14km od Užica, u selu Potpeć, u podnožju Drežničke gradine. Visina ulaza oblika
potkovice je 50m, širina 12m, i to je najveći pećinski ulaz u Srbiji.U pećini se nalaze dva izvora, koja se
sastavljaju i čine 2km dugu reku Petnicu.Za posetioce je uređeno 555 m pećine.
Spomenik prirode „Stablo hrasta kitnjaka Debela granica“, značajno prirodno dobro (III kategorija zaštite)-
zaštićena površina od 113m2. Stablo se nalazi u selu Ribaševina i ostatak je nekada rasprostranjenih
zajednica hrasta kitnjaka, a svojom krošnjom i dimenzijama ističe se u prostoru. Staro je oko 400 godina.
Spomenik prirode „Mečje leske na trgu Svetog Save“, ukupne površine pripadajućeg prostora od 365m2,
nalazi se u užem centru grada. Štiti se kao značajno prirodno dobro (III kategorija zaštite. Stabla mečje leske
kao tipični reprezenti retke vrste opstaju u uslovima urbane sredine, mada je u prethodnom periodu jedno
stablo uklonjeno zbog oštećenja i zamenjeno novim.
„Stablo divoleske ili mečje leske“ u Majdanskoj ulici, ima status zaštićenog prirodnog dobra. U okviru rada
na reviziji zaštićenih prirodnih dobara, Zavod za zaštitu prirode Srbije priprema studiju zaštite prirodnog dobra
„Mečja leska u Majdanskoj ulici“ kao Spomenika prirode.
Strogi prirodni rezervat „Zelenika II“, površine 120 m2, nalazište je reliktne vrste božikovine ili zelenike (Ilex
aquifolium) na Jelovoj Gori.
77
Broj: 418/15
Prostorno memorijalni prirodni spomenik „Kadinjača“, nalazi se na prevoju regionalnog puta Užice-Bajina
Bašta, na najvišem grebenu (kota 808 mnv), na površini od 52,77,61 ha, od čega teritoriji grada Užica pripada
20,43,89 ha. Prilikom revizije od strane Zavoda za zaštitu prirode Srbije, 2008. godine, utvrđeno je da prostor
pod zaštitom više ne poseduje svojstva prirodnog dobra i da ne postoji osnov za dalju zaštitu.
Predeo izuzetnih odlika „Klisura Djetinje“- prirodno dobro od velikog značaja (II kategorija zaštite) je u
postupku zaštite. Ovaj predeo nalazi se na zapadnom obodu Užica i obuhvata površinu od 856,24,65 ha, od
čega je 833,44,15 ha na teritoriji Užica, a 22,80,50 ha na teritoriji opštine Čajetina. U toku je revizija studije
zaštite koju je izradio Zavod za zaštitu prirode, nakon čega sledi sprovođenje postupka zaštite područja. Ova
klisura usečena je u moćne naslage krečnjaka, a u kanjonskom delu klisure korito reke Djetinje snažno je
izmeandrirano, sa brojnim slapovima, brzacima i virovima.
U toku je postupak zaštite Parka prirode „Zlatibor“, a na teritoriji grada Užica za zaštitu je predviđena
površina od 1,232 ha (KO Mokra Gora).
Prema Rešenju Zavoda za zaštitu spomenika kulture, broj 817/2 od 23.11.2012.god., na obuhvatu Plana
nema uvtrđenih nepokretnih kulturnih dobara niti dobara pod prethodnom zaštitom koja uživaju zaštitu po
Zakonu o kulturnim dobrima („Sl.glasnik RS“, broj 71/94, 52/11-dr.zakoni, 99/11-dr-zakoni), te stoga nema
ograničenja koja se odnose na arhitektonsko oblikovanje objekata.
Na prostoru gde je predviđena izgradnja postrojenja i kanala nije uočeno postojanje arheološkog materijala na
površini terena.
U granicama PGR nije uočeno postojanje arheološkog materijala na površini terena.
Budući da se radi o plavnom području, postoji mogućnost da se pri zemljanim radovima na nižim kotama naiđe
na arheološki materijal, te je u tom slučaju izvođač/Investitor dužan da obustavi radove i o tome bez odlaganja
obavesti Zavod za zaštitu spomenika kulture u Kraljevu.
Investitor-Izvođač je dužan da preduzme mere zaštite kako lokalitet planiranim radovima ne bi bio uništen i
oštećen.
2.8. RELJEF
Po karakteru reljefa Grad Užice leži u srednje planinskom pojasu (oko 800 mnv prosečno), čija visina raste
od istoka ka zapadu. Sam prostor ispresecan je rečnim dolinama (Djetinja, Lužnica) koje su i osnovni pravci
komunikacija.
Izdvaja se pet karakterističnih zona:
I. Prvazona predstavlja aluvijalne ravni Djetinje i Lužnice, povoljna je za razvoj svih privrednih delatnosti i
naselja, ukupne površine od 3,0km2 .
II. Druga prelazna zona je između 500-700 mnv., pogodna za voćarstvo i porodično stanovanje, gustine od
50 st/ha.
78
Broj: 418/15
III. Treću zonu čine visoravni (600-850 mnv), severni deo Zlatiborske visoravni i Kremanska dolina, ukupne
površine od oko 27km2. To su rezervni delovi za razvoj naseljskih funkcija, industrije, poljoprivrede
(ratarstvo, stočarstvo i proizvodnja stočne hrane), turizma i rekreacije.
IV. Četvrtu zonu čine strane Tare i Šargana u većem nagibu, nadmorske visine i preko 700m, pogodna za
šume.
V. Petu zonu čine visoravni Tare na oko 1000 mnv, pogodne za stočarstvo, proizvodnju stočne hrane i
naročito za razvoj planinskog turizma.
Predmetna lokacija
Slika 2.12: Ortofoto snimak reljefa neposrednog okruženja lokacije CPPOV
2.9. PODACI O NASELJENOSTI, KONCENTRACIJI STANOVNIŠTVA I

DEMOGRAFSKIM KARAKTERISTIKAMA U ODNOSU NA OBJEKTE I
AKTIVNOSTI
U okviru Užičke opštine nalazi se 41 naselje, administrativno organizovanih u dva gradska naselja - Užice i
Sevojno, nekoliko prigradskih (Buar, Duboko, Drijetanj i Gorjani), kojima se po ekonomskom potencijalu i
stepenu moguće urbanizacije mogu dodati i naselja: Volujac, Kremna, Krvavci, Ravni, Karan, Ljubanje i Mokra
Gora. Ostala naselja se mogu smatrati seoskim.
U pogledu demografskih podataka, može se konstatovati da je, osim u Užicu i u nekoliko prigradskih naselja,
evidentan negativan priraštaj broja stanovnika poslednjih 20 godina. To je svakako rezultat skromnije stope
nataliteta u odnosu na stopu mortaliteta, ali svakako i migracije stanovništva iz sela u grad. U zadnjoj deceniji
popisa (1991-2002 godine), ukupan broj stanovnika u opštini je povećan za samo 229, dok je u isto vreme u
samom Užicu porastao za svega 1.100 stanovnika. Stoga se i govori da na ovom području vlada "bela kuga".
Projekcije Zavoda za statistiku za centralnu Srbiju pokazuju smanjenje ukupnog stanovništva za više od 6% u
narednih 25 godina prema najoptimističnijem scenariju. Smatra se da će se sličan trend nastaviti do 2035.
kada će Užice imati oko 7% manje stanovnika nego prema popisu iz 2002. Međutim, pošto je grad Užice
važan regionalni centar, smatra se da će se pad urbanog stanovništva zaustaviti i da će doći do malog porasta
79
Broj: 418/15
(stopa rasta između 0,04% i 0,13%) stanovništva u odnosu na sadašnji nivo skoro do nivoa iz popisa 2002.
Stanovništvo ruralnih sredina će ipak nastaviti da opada po godišnjoj stopi između 0,82% i 1,03%.
Projekcija porasta broja stanovništva do 2035.godine (period za koji je isprojektovano CPPOV), a koja je
uradjena za potrebe projektovanja, data je na dijagramu koji sledi:
Dijagram 2.28: Projekcija broja stanovnika za Užice do 2035 godine5

Očekivani broj stanovnika na teritoriji grada Užica i Sevojna 2035.godine je oko 57.000.
CPPOV Gorjani se projektuje za 65.000 stanovnika u drugoj fazi 2035.
2.10. PODACI O POSTOJEĆIM PRIVREDNIM I STAMBENIM OBJEKTIMA I

OBJEKTIMA INFRASTRUKTURE I SUPRASTRUKTURE
Planirana namena zemljišta infrastrukture za grad Užice definisana je kroz generalni urbanistički plan, koji
obuhvata površinu od 4.507,06 ha, od čega je 2.354,03 ha gradsko građevinsko zemljište.
Generalni urbanistički plan Užica prikazan je na slici koja sledi:
5 Dijagram preuzet iz dokumenta Ažurirana studija izvodljivosti, septembar 2014.
80
Broj: 418/15
Slika 2.13: Generalni plan grada Užica, plan namene površina (2010I)
Pored Generalnog plana urađeni su i posebni planovi detaljne regulacije, od kojih je najvažniji za ovu Studiju
Plan generalne regulacije „Centralno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u Gorjanima, Grad Užice“,
septembar 2013.god.
Na slici koja sledi dat je obuhvat Regulacionog plana za CPOOV u odnosu na ostale regulacione planove,
urađene za grad Užice.
Slika 2.14: Grad Užice-prikaz 6 prostornih jedinica

Na lokaciji na kojoj se planira izgradnja CPPOV nema stambenih niti privrednih objekata.
U blizini lokacije od osetljivih objekata nalazi se škola u Krvavcima, na udaljenosti od 650m.
Državni put Beograd-Užice udaljen je oko 150m u pravcu severoistoka od granice parcele.
Železnička pruga Beograd-Užice udaljena je oko 40m severoistočno od granice parcele.
81
Broj: 418/15
2.10.1. USLOVI ZA PRIKLJUČAK CPPOV GORJANI UŽICE NA INFRASTRUKTURU
2.10.1.1. DRUMSKI SAOBRAĆAJ
Prilaz planskom području trenutno se može ostvariti opštinskim putem OP 4: Sevojno-Potočanje-Krvavci-

Zlakusa (van granica Plana) preko Drežnika, kao i sa državnog puta 1A reda br. 4, državna granica sa
Bosnom i Hercegovinom (granični prelaz Kotroman)-Užice-Čačak-Kraljevo-Kruševac-Pojate, prolazima ispod
trupa magistralne železničke pruge, koji su nezadovoljavajućih gabarita i ne omogućavaju prolaz teretnim i
tehničkim vozilima.
Odvijanje saobraćaja na području Plana planirano je putem mreže opštinskih i nekategorisanih puteva.
Planirana je izgradnja opštinskog puta kojim će područje Plana, preko opštinskog puta OP4 i priključka u
Zlakusi, biti povezano na državni put 1A br.4: državna granica sa Bosnom i Hercegovinom (granični prelaz
Kotroman)-Užice-Čačak-Kraljevo-Kruševac-Pojate), preko koga se ostvaruje veza sa naseljima Potočanje,
Gorjani, Sevojno i Užice.
U regulacionoj širini opštinskog puta se planira izgradnja kolovoza širine 6,5 m i bankinama sa obe strane,
širine 0,75 m.
U neposrednoj blizini planirane saobraćajnice se nalazi magistralna međunarodna železnička pruga Beograd-
Državna granica. Prilikom postavljanja trase vodilo se računa da leva ivica gornjeg stroja puta bude udaljena
od osovine koloseka minimum 8 m, prema uslovima AD 'Železnice Srbije'' dobijenih za Plan.
U visinskom smislu kolovoz je uklopljen tako da je obezbeđena visinska razlika između kote visoke vode reke
Đetinje i dna konstrukcije puta. Vodilo se računa i o ukrštajima sa lokalnim putevima i ulazu u samo
postrojenje.
Veza područja Plana sa naseljem Krvavci odvijaće se nekategorisanim putem.
Planirana je i rekonstrukcija nekategorisanog puta koji predstavlja vezu opštinskog puta Sevojno-Potočanje-
Krvavci-Zlakusa i državnog puta 1A reda br.4 granica RS-Pojate. Širina kolovoza je 3,5 m, a širina bankina
0,5m.
Unutar kompleksa CPPOV Gorjani Užice su planirane saobraćajnice, trotoari i parkinzi za opsluživanje
planiranih sadržaja.
Južno od planskog područja prolazi koridor planiranog autoputa E-761 Požega-Užice-Višegrad, za koji je
urađen Generalni projekat sa studijom opravdanosti. Najbliže priključenje područja Plana na autoput biće
moguće na denivelisanom ukrštaju ''Zlakusa'' 160+709.
2.10.1.2. ŽELEZNIČKI SAOBRAĆAJ
Na osnovu uvida u raspoloživu dokumentaciju i obilaska sve tri predložene lokacije, Komisija „Železnice
Srbije" ad u prisustvu predstavnika JP „Direkcija za izgradnju" Užice je ustanovila da je najpovoljnije mesto za
prolazak pristupnog puta kroz postojeći podvožnjak u km 153+331 železničke pruge (Beograd)-Resnik-
Požega-Vrbnica-Državna granica, s tim da je isti potrebno rekonstruisati, pod sledećim uslovima:
82
Broj: 418/15
1. Moguće je izvršiti rekonstrukciju postojećeg drumskog podvožnjaka u km 153+331 železničke pruge

(Beograd)-Resnik-Požega-Vrbnica-Državna granica u svrhu omogućavanja prolaska teške drumske
mehanizacije do lokacije planiranog postrojenja za prečišćenje otpadnih voda.
2. Rekonstrukcijom podvožnjaka je potrebno povećati visinu svetlog otvora sa 3,10m do visine 4,10m,
spuštanjem nivelete drumske saobraćajnice do 1m, odnosno do gornje ivice temeljne stope
podvožnjaka (mosta), ali tako da se ne ugrozi stabilnost konstrukcije železničkog mosta.
3. Spuštanjem nivelete saobraćajnice ka temeljnoj stopi mosta, doći će i do smanjenja širine svetlog otvora
podvožnjaka na koti drumske saobraćajnice, stoga je neophodno utvrditi stvarnu dubinu fundiranja i
oblik temelja stubova objekta, kako bi bilo moguće uraditi kvalitetan projekat rekonstrukcije predmetnog
podvožnjaka (naročito s aspekta stabilnosti železničke konstrukcije i odvodnjavanja).
4. U sklopu rekonstrukcije podvožnjaka je potrebno uraditi i rekonstrukciju odvodnog kanala (regulisani
Šibalića potok), koji je širine 3m i nalazi se pored postojeće drumske saobraćajnice, čija je širina 5m.
Obzirom da se između saobraćajnice i kanala nalazi ivičnjak sa više otvora koji služe za odvod
atmosferskih voda sa drumske saobraćajnice, isti je potrebno prilagoditi novoprojektovanoj drumskoj
saobraćajnici i naći tehničko rešenje u sklopu projekta rekonstrukcije podvožnjaka.
5. Obzirom na visok nivo podzemnih voda i mogućnosti zadržavanja veće količine vode u podvožnjaku,
potrebno je u sklopu Glavnog projekta rešiti kako odstranjivanje vode iz podvožnjaka, tako i zaštitu od
pojavljivanja podzemnih voda u podvožnjak.
6. Ukoliko za potrebe izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, postoje delovi postrojenja koji
zbog svojih gabarita ne mogu proći kroz rekonstruisani podvožnjak u km 153+331, izuzetno je moguće
organizovati prelaz takvih drumskih vozila preko pruge u zoni km 154+810 železničke pruge (Beograd)-
Resnik-Požega-Vrbnica-Državna granica, pod sledećim uslovima:
6.1. Za prelaz ovih drumskih vozila preko pruge, JP "Direkcija za izgradnju" Užice je u obavezi da se
blagovremeno obrati Sekciji za infrastrukturu čvora Užice, radi odobravanja privremenog zatvora pruge,
uređenja mesta prelaza i određivanja termina prelaska svakog vozila pojedinačno.
6.2. Prelaz preko pruge drumskih vozila obavezno vršiti u terninina zatvora koloseka sa isključenjem napona
u kontaktnoj mreži.
7. Rekonstrukciju drumskog podvožnjaka planirati bez obustave železničkog saobraćaja, uz ograničenje
brzine propisane od strane Sektora za saobraćajne poslove za vreme izvođenja radova na
rekonstrukciji.
8. Kod izvođenja radova na rekonstrukciji podvožnjaka posebna pažnja se mora obratiti na stanje i položaj
postojećih železničkih SS i TT kablova, kao i eventualno ostalih kablova i instalacija u cilju zaštite istih
od oštećenja. Za tačan položaj kablova potrebno je obratiti se Sekciji za infrastrukturu čvora Užice i u
sklopu Glavnog projekta uraditi projekat izmeštanja i zaštite železničkih kablova. Prilikom izvođenja
radova, tačan položaj železničkih podzemnih instalacija ustanoviti na terenu tragačem i ručnim
šlicovanjem.
83
Broj: 418/15
2.10.1.3. VODOVOD
Vodosnabdevanje naselja Gorjani se obezbeđuje iz Potočanja, kapacitetom od oko 15l/s (od 10 l/s do 20 l/s),
s tim da se ubuduće može preorijentisati na gradski vodosistem. Glavni distributivni cevovod za Gorjane,
Zlakusu, Potpeće i Krvavce se nadovezuje na magistralni cevovod ASS ø300 mm Potočanje-Sevojno.
Dovršetkom distributivnog cevovoda u Potočanju (prelaz preko Dervente) formiraće se prstenasti sistem
vodosnabdevanja. Distributivni cevovod u Gorjanima je izveden od polietilenskih cevi visoke gustine PEVG
ø160/131mm i trasiran je pored Šibalića potoka i kroz propust ispod pruge i ide ka Krvavcima, Zlakusi i
Potpeću.
Na predmetnom području planirana je izgradnja CPPOV Gorjani Užice, pa se mora izvesti uslovljena
sekundarna vodovodna linija od CPPOV do postojećeg cevovoda PEVG ø160/131mmt, gde će biti izgrađen
novi vezni armirano-betonski šaht sa kompletnom hidromehaničkom opremom.
Uslovljena sekundarna vodovodna linija izvešće se od plastičnih cevi od polietilena visoke gustine HDPE
PE100 ø160/140mm, u dužini od oko 300m i biće trasirana planiranim opštinskim putem, do ispred ulaza u
CPPOV. Na tom mestu će se izgraditi šaht i priključak za CPPOV.
2.10.1.4. KANALIZACIJA
Na predmetnom području ne postoji gradska fekalna kanalizacija.

Sada se prikupljene upotrebljene sanitarne vode ispuštaju direktno u potoke Derventu i Šibalića potok, ili
direktno u reku Đetinju bez prečišćavanja. Kod nekih potrošača postoje i septičke jame kao privremeno
rešenje.
Postojeći glavni fekalni kolektor KST ø1000mm je izveden do Dragićevića potoka, u blizini stare železničke
stanice u Sevojnu. Isti je u prekidu, u dužini od oko stotinak metara, na lokaciji bivšeg saobraćajnog terminala
Valjaonice. Takođe, kolektor od Krčagova do Sevojna nije u funkciji, jer je delimično zasut nanosnim
materijalima, pa se mora izvršiti njegovo pročišćavanje.
Planirana je izgradnja nedostajućeg dela kolektora ø800 mm od Sevojna do budućeg CPPOV u Gorjanima, u
dužini od oko 4,1 km, (oko 2,2 km deonica u obuhvatu Plana). Isti je neophodan za transport otpadnih voda do
lokacije CPPOV Gorjani Užice.
Na predmetnom području ne postoji izgrađena kišna kanalizacija, takođe ne postoje projekti kojima se u
budućnosti predviđa izgradnja kišne kanalizacije.
Kolektor kojim voda ulazi u postrojenje je prečnika 600mm.
2.10.1.5. ELEKTROENERGETSKA MREŽA
U postojećoj srednjenaponskoj mreži nema kapaciteta za priključenje postrojenja, dok se ne izgrade elektro
energetski objekti predviđeni uslovima za priključenje.
84
Broj: 418/15
Prema idejnom rešenju postrojenja za prečišćavanje otpadne vode, predviđena je izgradnja TS 10/0,4 k\/,
2x1000 k\/A. Prema uslovima za priključenje na distributivnu mrežu, potrebno je izgraditi dvostruki kabl vod 10
k\/ HNR 48A 3x150 mm2 od TS 35/10 k\/ Sevojno 2 do DV 10 k\/ kod TS Gaj-Katmar u kablovskoj kanalizaciji
sa rezervom za rasplet mreže industrijske ''zone L'', a postojeći mešoviti vod 10 k\/ od TS 10/0,4 k\/ Gaj-
Katmar do TS 10/0,4 k\/ Gorjani 1-Kula rekonstruisati u dvostruki mešoviti vod 10 k\/.
2.10.1.6. TELEKOMUNIKACIONA MREŽA
Na području naselja Gorjani pored osnovnih tel.usluga (analogni tel.priključak sa postojećim servisima),
planira se primena novih digitalnih sistema prenosa na bazi xDSL tehnologije po postojećoj pristupnoj mreži i
novoprojektovanoj (optički i xDSL kablovi) sa uvođenjem novih servisa/usluga.
U početnoj fazi, planira se digitalizacija na celoj dužini. Digitalna pristupna mreža treba da omogući prenos
govornih signala, digitalnih signala podataka, širokopojasnih servisa, tripie servisa i da nakon uvođenja
lokalnih centrala klase 5 (NGN mreža) obezbedi nove servise (VOIR isl.).
U cilju proširenja pristupne mreže, Biznis planom ''Telekom"-a planirana je decentralizacija mreže izgradnjom:
Multiservisnih pristupnih čvorova u Gorjanima kod škole i kod automehaničarske radionice ''Klopanović",
smeštenih u indoor ili outdoor kabinete. Planiranom decentralizacijom mreže i skraćenjem pretplatničke petlje
ispod 1 km omogućiće se uvođenje novih usluga. Proširenje mreže planira se sukcesivno na bazi realnih i
procenjenih zahteva za novim priključcima i uslugama.
2.10.1.7. GASOVODNA I TOPLIFIKACIONA MREŽA
U obuhvatu Plana ne postoji projektovana niti izgrađena distributivna gasna mreža Grada Užica.
Instalacije distributivne gasne mreže koje su izgrađene, završavaju na kraju Ulice Prvomajske u Sevojnu i
izgrađene su sa leve strane državnog puta 1A reda br. 4: državna granica sa Bosnom i Hercegovinom
(granični prelaz Kotroman)- Užice-Čačak-Kraljevo-Kruševac-Pojate, posmatrajući pravac ka Čačku, tako da
se ne nalaze u zoni izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda za Grad Užice.
Narednih godina biće planirano proširenje distributivne gasne mreže na području mesnih zajednica Gorjani,
Potočanje, Krvavci i Zlakusa, što stvara mogućnost za korišćenje prirodnog gasa kao energenta, tako da će
se u narednim godinama stvoriti mogućnost za priključenje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u
Gorjanima na distributivnu gasnu mrežu Grada Užica.
Toplovodna mreža (toplotni uređaji, toplotni sistemi i toplovod) nije prisutna na području Plana niti se planira.
2.10.1.8. REGULACIJA VODOTOKA
U skladu sa Mišljenjem Javnog vodoprivrednog preduzeća ''Srbijavode'' sa p.o. Beograd, Vodoprivredni centar
''Morava'' Niš, Sekcija ''Užice'' Užice, broj 33/3 od 03. 02. 2006. g. za izradu projektne dokumentacije budućeg
CPPOV, za deo glavnog kolektora koji nije izgrađen, od Sevojna do budućeg postrojenja, mora se voditi
računa da trasa kolektora bude izvan obala i korita za veliku vodu. Na delu vodotoka koji nije regulisan, sa
85
Broj: 418/15
niskim i nestabilnim obalama, dati rešenje stabilizacije obale. U slučaju da kolektor prelazi preko
neregulisanog odnosno regulisanog vodotoka potrebno je predvideti adekvatno obezbeđenje - osiguranje dna
i kosina korita vodotoka na potrebnoj dužini.
Zbog potrebe izvođenja glavnog fekalnog kolektora u konstantnom padu na celoj trasi i zaštite od plavljenja
reke Đetinje, neophodno je nasipanje terena na nekim deonicama. Na deonici od mosta za naselje Potočanje
do potoka Derventa, konfiguracija terena i dispozicija pružnog nasipa i korita reke Đetinje zahtevaju nasipanje
terena i izradu kamene obaloutvrde u minor koritu reke. Ovim merama se stvaraju uslovi za izvođenje i
bezbedno korišćenje planirane pristupne saobraćajnice - opštinskog puta, u čijem trupu će biti smešten
kolektor. Na ovaj način se reguliše deo leve obale reke Đetinje.
86
Broj: 418/15
3. OPIS PROJEKTA
Užice i Sevojno ne poseduju sistem za obradu otpadnih voda. Vode iz domaćinstava se upuštaju u reku
Đetinju, preko 6 izliva i s obzirom da se ulivaju bez prerade, dovode do visokog zagađenja.
Iz Užica se otpadne vode ispuštaju u Đetinju, koja se uliva u Zapadnu Moravu.
Iz Sevojna se otpadne vode upuštaju u Dragićevića potok i Crkvarski potok, koja se oba ulivaju u Đetinju.
Fabrike u Sevojnu, Valjaonica bakra i IMPOL SEVAL-Valjaonica aluminijuma poseduju predtretmane i u
skladu sa izdatim vodnim dozvolama prečišćene otpadne vode direktno ispuštaju u reku Đetinju.
Industrijske otpadne vode Užica i Sevojna se takođe ispuštaju u reku Đetinju.
U naselju Krčagovo nalazi se fabrika P.Partizan-Namenska proizvodnja koja poseduje predtretman u kome se
prečišćavaju tehnološke otpadne vode iz svih objakata preduzeća i u skladu sa izdatom vodnom dozvolom
prečišćene otpadne vode se ispuštaju u reku Đetinju. Neki objekti Namenske proizvodnje su skoro
rekonstruisani i sve tehnološke vode idu na interni sistem za prečišćavanje, nakon toga u reku Đetinju.
Industrijske otpadne vode koje se geenrišu u procesima poizvodnje moraju se u okviru internih postrojenja za
obradu otpadnih voda prečistiti i tek onda upustiti u reku Đetinju.
Ova Studija opisuje uticaj na životnu sredinu Postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda sa teritorije Užica,
Gorjana, Potočanja, Krvavaca i Potpeća. Studija definiše namenu, položaj, oblik, kapacitet, tehničko-
tehnološke i funkcionalne karakteristike predmetnog postrojenja, preuzete iz izradjene tehničke
dokumentacije.
Na predmetno postrojenje dolaze isključivo sanitarno fekalne vode, a ne i vode iz inustrije.
3.1. OPIS PRETHODNIH RADOVA NA IZVOĐENJU PROJEKTA

Saglasno tehničkoj dokumentaciji koja je bila podloga za izradu predmetne studije za izvodjenje projekta,
neophodno je sprovesti sledeće radove, a u zavisnosti od vrste opreme ili objekta koji se postavlja:
- Bušenje radi utvrdjivanja mogućnosti poplave, stabilnosti tla, itd...
- Raščišćavanje terena i obale,
- Postavljanje obale utvrde,
- Nasipanje terena,
- Ograđivanje gradilišta,
Da bi predmetni CPPOV funkcionisao potrebno je:
1. izgraditi glavni kolektor Sevojno-Gorjani,
2. izraditi sekundarnu mrežu koja će povezati kanalizacioni sistem na glavni kolektor: Vrela, Sevojna,
Gorjana, Potočanja, Krvavaca i Potpeća na glavni kolektor
3. Rekonstruisati postojeću mrežu kolektora i glavni kolektor DN 1000
87
Broj: 418/15
Novi glavni kolektor započinje na mestu gde se sada završava postojeći kolektor Krčagovo-Sevojno. Trasa
ovog kolektora je definisana i skoro je paralelna sa prugom Beograd-Bar. Međutim, postojeći glavni kolektor
Krčagovo-Sevojno DN 1000 nije rekonstruisan u zadnjih 30 godina.
Zbog mogućnosti plavljenja postrojenja deo lokacije treba nasuti da bi se postavila oprema.
Obim radova pre realizacije projekta je dosta obiman i biće posebno obrađen kroz tehničku i tendersku
dokumentaciju, što na ovom nivou projektovanja nije definisano.
Za predmetno postrojenje treba uraditi projekat uređenja gradilišta i postaviti lice koje će voditi računa o
poštovanju mere zaštite životne sredine kao šzo se radi na velikim objektima gde je posebno obrađena
izgradnja objekta kroz Elaborat o uređenju gradilišta.
3.2. USVOJENI PARAMETRI ZA PROJEKTOVANJE POSTROJENJA

Veličina CPPOV Gorjani uttvrđena je na osnovu broja stanovnika priključenih na kanalizacioni sistem, kao i na
osnovu količine zagađenja iz komercijalnih, administrativnih i javnih objekata. Tabela koja sledi prikazuje
rezime ovih podataka.
Tabela 3.1: Broj ekvivaletnih stanovnika za projektovanje CPPOV Gorjani, za ciljne godine 2016. i 2035.god.
Parametar Jedinica 2016 2035
Broj stanovnika ES 49.735 56.989
Industrija (sanitarno fekalne vode) ES 791 791
Komercijalni, administrativni, javni objekti ES 6.685 6.685
Ukupan broj ekvivaletnih stanovnika ES 57.511 64.465
CPPOV Gorjani biće projektovano za 64.500 ES odnosno za 65.000ES (ciljna godina 2035.).
Tabela 3.1 prikazuje rezime projektovanih količina otpadne vode za CPPOV. Ukupan prosečan dnevni protok
otpadne vode predstavlja zbir prosečnih dnevnih protoka otpadnih voda u industriji i komercijalnim,
administrativnim i javnim objektima. Stopa infiltracije procenjena je na 100% prosečnog dnevnog protoka
otpadnih voda. Zbir prosečnog dnevnog protoka otpadnih voda i stope infiltracije daje prosečan dnevni protok
ka CPPOV po suvom vremenu. Maksimalni dnevni protok dobija se množenjem prosečnog dnevnog protoka
pri suvom vremenu sa usvojenim vrednostima za dnevni vršni faktor, odnosno fd = 1,3.
Prosečni satni protok otpadnih voda utvrđuje se deljenjem prosečnog dnevnog protoka otpadnih voda pri
suvom vremenu sa 24 h/d. Vršni satni protok otpadnih voda pri suvom vremenu, maksimalni satni protok
otpadnih voda prilikom padavina i minimalni satni protok otpadnih voda računaju se tako što se primene
usvojeni vršni faktori (vršni satni protok: fh peak = 1,6, maksimalni satni protok: fhmax = 2,0 i minimalni satni
protok: fh,min = 0,5).
88
Broj: 418/15
Tabela 3.2: Količina otpadnih voda za projektovanje CPPOV za ciljne godine 2016. i 2035.
Parametar Jed. 2016 2035
Ukupan prosečan dnevni protok m3/d 7.977 8.611
Protok dnevne infiltracije m3/d 11,965 12.917
Ukupan prosečan dnevni protok pri suvom vremenu m3/d 19,942 21.528
Maksimalni dnevni protok pri suvom vremenu m3/d 22,35 24,112
Prosečan satni protok pri suvom vremenu m3/h 831 897
Vršni satni protok pri suvom vremenu m3/h 1.042 1.123
Maksimalni satni protok (padavine) m3/h 1.585 1.708
Minimalni satni protok (padavine) m3/h 665 718
U skladu sa standardima asocijacije DWA, projektovana količina i koncentracija zagađenja otpadnih voda iz
domaćinstava zasniva se na sledećim specifičnim vrednostima:
Tabela 3.3: Specifično zagađenje za CPPOV Gorjani - domaćinstva
Ukupan azot po Kjeldalu (TKN) g N/ES/d 11
Ukupan fosfor (TP) g P/ES/d 1,8
Ukupne količine zagađenja u influentu CPPOV Gorjani za potrebe projektovanja utvrđene su na osnovu broja
stanovnika, industrije i komercijalnih, administrativnih i javnih objekata. Koncentracije zagađenja u influentu
CPPOV računaju se deljenjem količine zagađenja sa prosečnim dnevnim protokom pri suvom vremenu.
Tabela 3.4 prikazuje rekapitulaciju količina i koncentracija zagađenja u influentu koji sadrži zagađivače iz
domaćinstava i zagađivače od ostalih potrošača za CPPOV Gorjani za ciljne godine 2016. and 2035.
Tabela 3.4: Projektovane količine i koncentracije zagađenja u influentu u CPPOV Gorjani Užice

BPK5 kg BPK5 /d 3.572 3.868
BPK5 mg BPK5 /l 179 180
HPK kg HPK/d 7.117 7.709
HPK mg HPK/l 357 358
Ukupne suspendovane materije kg SS/d 4.182 4.528
Ukupne suspendovane materije mg SS/l 210 210
Ukupan azot po Kjeldalu (TKN) kg N/d 587 642
Ukupan azot po Kjeldalu (TKN) mg N/l 29 30
89
Broj: 418/15
Ukupan fosfor (TP) kg P/d 100 109
Ukupan fosfor (TP) mg P/l 5 5
Tabela 3.5 daje rezime ostalih relevantnih projektnih parametara za CPPOV Gorjani i to: temperature otpadnih
voda, alkaliteta, indeksa količine mulja i alfa vrednosti.
Tabela 3.5: Ostali relevantni projektni parametri za Užice PPOV
Parametar Jedinica Vrednost
Projektovane temperature otpadnih voda °C 15
Minimalna temperatura otpadnih voda °C 10
Maksimalna temperatura otpadnih voda °C 25
Alkalitet mmol/l 60
Indeks mulja ml/g 120
Alfa vrednost za projektovanje aeracije - 0,6
U skladu sa Rešenjem o izdavanju vodnih uslova broj 325-05-01541/2013-07 od 28.02.2014.god. Kvalitet

ispuštenih voda treba da ispuni uslove propisane u Uredbom o graničnim vrednostima emisije zagadjujućih
materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje („Službeni glasnik RS“ 67/11). Granične vrednosti emisije za
komunalne otpadne vode date su u tabeli 2, Glave III Uredbe o graničnim vrednostima emisije zagadjujućih
materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje ("Službeni glasnik RS" broj 67/11) koju prenosimo u celosti:
Tabela 3.6: Granične vrednosti emisije za komunalne otpadne vode koje se ispuštaju u recipijent
Najmanji procenat smanjenja

Parametar Granična vrednost emisije
(%)
25 mg O2/l
Biohemijska potrošnja kiseonika (BPK5 na 20°C) (II, VI, VII) 70-90
40 mg O2/l (III)
Hemijska potrošnja kiseonika (HPK) (VI) 125 mg O2/l 75
90
Ukupne suspendovane materije (IV, VIII) 35 mg/l
70
Ukupan fosfor 1 mg/l 80
Ukupan azot (V) 10 mg/l 70-80

(I) Smanjenje u odnosu na opterećenje ulazne otpadne vode.
(II) Parametar može biti zamenjen nekim drugim parametrom: ukupni organski ugljenik (UOU) ili ukupna hemijska potrošnja
kiseonika (HPKukupno), ako se može uspostaviti zavisnost između BPK5 i ovih parametara.
(III) Ako se dokaže da ispuštene otpadne vode nakon prečišćavanja neće negativno uticati na kvalitet vodotoka.
(IV) Suspendovane materije nisu obavezan parametar.
(V) Ukupni azot: organski N + NH4-N + NO3-N + NO2-N.
90
Broj: 418/15
(VI) Homogenizovan, nefiltriran, nedekantovan uzorak.

(VII) Dodatak inhibitora nitrifikacije.
(VIII) Filtracijom reprezentativnog uzorka kroz membranski filter 0,45 µm. Sušenje na 105°C i vaganje.
Obzirom da je kapacitet postrojenja 65.000ES i da je to manje od 100.000 ES kvalitet izlazne vode iz

postrojenja treba da bude:
Tabela 3.7: Zahtevani kvalitet izlazne vode iz postrojenja
Parametar Granična vrednost emisije Najmanji procenat smanjenja (%)
BPK 25 mg O2/l 70-90
HPK 125 mg O2/l 75
Ukupne suspendovane materije 35 mg/l 90
Ukupan fosfor 2 mg/l P 80
Ukupan azot 15 mg/l 70-80
3.3. OPIS OBJEKATA ZA OBRADU OTPADNIH VODA

Dispozicija postrojenja CPPOV Gorjani data je u prilogu 7 u poglavlju „Grafička dokumentacija“ ove studije. Svi
crteži koji se prilažu u okviru ovog poglavlja preuzeti su iz Idejnog rešenja postrojenja (videti priloge od 12 pa
na dalje).
3.3.1. MAGISTRALNI KANALIZACIONI VOD I ULAZNA KOMORA (OBJEKAT BR. 1)
Otpadna voda na postrojenje dolazi gravitaciono kanalizacionim vodom DN 600mm i biće spojena na ulaznu
komoru. Od ulazne komore otpadna voda teče ka ulaznoj građevini gravitaciono.
3.3.2. ULAZNA GRAĐEVINA I OBJEKTI ZA MEHANIČKI TRETMAN OTPADNIH VODA

(OBJEKTI BROJ 2, 3, 4)
Objekti za mehanički tretman otpadnih voda sastoje se od:

• Grubih rešetki (Crtež br. UZ-02-IWS-LAY)prilog 12
• Ulazne pumpne stanice
• Fine rešetke
• Peskolova sa mastolovima (Crteži br .UZ-03-GRC-LS))prilog brij 13
• Primarnih bazena za sedimentaciju (Crteži br UZ-04-PST-LAY and UZ-04-PST-LS)prilozi 14 i 15
Napomena: brojevi crteža, kao i sami crteži, preuzeti su iz dokumenta: CONCEPTUAL DESIGN UŽICE
WWTP; COMPONENT 2; Water and Sewerage Programme in Medium–Sized Municipalities in
Serbia,Programme III–Phase 2, Wastewater, Appendix 8 - Book of Drawings, APRIL 2014. Crteži su preuzeti u
originalnoj verziji iz dokumenta.
91
Broj: 418/15
3.3.2.1. GRUBA REŠETKA (OBJEKAT BR. 2)
Predviđene su dve grube rešetke sa mehaničkim zgrtačima. Grube rešetke se ugrađuju u 2 betonska kanala
koji su opremljeni sa 4 ustave, tako da se svaki kanal može nezavisno od drugih isključiti iz pogona.
Kanali su direktno povezani sa rekom Đetinjom u slučaju kvarova na opremi. Obzirom da bi uticaj neobrađene
vode koja bi dospela u reku bio izuzetno negativan (veliko zagađenje-mala količina vode) na postrojenju će
biti postavljeno lice koje će u slučaju kvara na postrojenju zatvoriti ulaz vode u postrojenje i otpadne vode će
se kao i do sada ulivati u reku Đetinu na 6 izlaza.
Materijal sa rešetki preuzimaju zgrtači na mehanički pogon, koji zatim ispuštaju na trakaste transportere u
presu za materijal sa rešetki. Presa za materijal sa rešetki nakon presovanja ispušta očišćeni i obezvodnjeni
materijal sa rešetki u kontejnere. Da bi se na CPPOV Gorjani materijal iz septičkih jama mogao prerađivati
zajedno sa otpadnim vodama, biće postavljena 2 priključa za cev sa naglavkom za prijem materijala iz
septičkih jama u kanal pre grubih rešetki, koji će služiti kao terminali za preuzimanje materijala iz septičkih
jama transportovanih cisternama. Grubi deo materijal iz septičkih jama eliminisao bi se na rešetkama i dalje
transportovao u sistem za tretman otpadnih voda.
Grube rešetke ugrađuju se unutar objekta ulazne građevine (objekat broj 1).
Projekat grubih rešetki biće izrađen u skladu sa standardima za projektovanje rešetki DIN EN 12 255-3 [1],
DIN 19 554 [6] i DIN 19 569 - 2 [7].
Tabela 3.8: Projektni kriterijumi za grube rešetke
Parametar Jedinica Vrednosti
Ekvivalent Stanovnika ES 64.500
Dnevni protok po suvom vremenu m3/d 21.528
Pros. jednočasovni protok po suvom vremenu l/s 249
Min. jednočasovni protok po suvom vremenu l/s 199
Maks.jednočasovni protok po vlažnom vremenu l/s 474
Broj rešetki - 2
Tip rešetki - Automatske, mehaničke
Širina kanala m 0.6
Slobodan razmak mm 20
Brzine protoka
prosek uzvodno od rešetki m/s 0.3
min između šipki m/s 0.5
prosek između šipki m/s 0.6
max između šipki m/s 1.2
Specifična proizvodnja materijala sa rešetki l/stanovniku/dan 5 - 15
Specifična proizvodnja presovanog materijala l/stanovniku/dan 2.5 - 5
Faktor sabijanja % 50 - 70
Broj transportera - 1
Tip transportera - trakasti
92
Broj: 418/15
Broj presa za materijal sa rešetki - 1

Tip presa za materijal sa rešetki - Pranje vodom
Broj kontejnera - 3+2
Veličina kontejnera m3 5
3.3.2.2. ULAZNA PUMPNA STANICA (OBJEKAT BR. 2)
Sa grubih rešetki otpad odlazi na transporter i presovanje, a voda sa gravitaciono transportuje do ulazne
pumpne stanice, u kojoj su smeštene tri potapajuće pumpe. Potapajuće pumpe se frekventno regulišu, a
otpadnu vodu ispuštaju u kanal ka finim rešetkama.
Ulazna crpna stanica će biti projektovana za potopne pumpe za nadolazeću sirovu otpadnu vodu sa grubih
rešetki. Minimalna geodetska visina podizanja biće 10.6 m. Biće uzete u obzir sledeće projektne karakteris-
tike:
Tabela 3.9: Projektne karakteristike za ulaznu crpnu stanicu CPPOV Gorjani Užice
Ekvivalent stanovnika ES 64500
pros. jednočasovni protok po suvom vremenu l/s 249
minimalni jednočasovni protok po suvom vremenu l/s 199
maksimalni jednočasovni protok po vlažnom vremenu l/s 474
Broj pumpi - 2+1
Tip pumpi - potopne
Minimalna geodetska visina podizanja m 10.6
Slobodan prolaz mm > 80
Tip rotora - N-tip
3.3.2.3. JEDINICA SA FINIM REŠETKAMA (OBJEKAT BR. 2)
Preostali grubi materijal u otpadnoj vodi uklanja se u ukupno 2 dodatne automatske fine rešetke (razmak
između šipki: 6 mm). Fine rešetke se mogu pojedinačno isključiti iz pogona zatvaranjem ustava pre i posle
svake od rešetki. Za potrebe rada u hitnim slučajevima gradi se obilazni kanal za hitne slučajeve sa grubim
rešetkama sa ručnim zgrtačima.
Fine rešetke se ugrađuju unutar objekta za ulaznu građevinu. Zgrtači svake rešetke ispuštaju materijal sa
rešetki na trakasti transporter koji transportuje materijal sa rešetki na presu. Presa kompresovani materijal
ispušta u kontejnere.
93
Broj: 418/15
Objekat ulazne građevine takođe sadrži i uređaj za razvrstavanje, u kome će se mehaničke nečistoće ispirati i
ispuštati u kontejnere za pesak.
Fine rešetke za CPPOV Gorjani biće projektovane kao automatske grube rešetke sa transporterom i presom
za materijal sa rešetki. Biće obezbeđen i dodatni sigurnosni kanal sa rešetkama sa ručnim čišćenjem.
Projekat finih rešetki biće izrađen u skladu sa standardima za projektovanje rešetki DIN EN 12 255 - 3 [1], DIN
19 554 [6] i DIN 19 569 - 2 [7].
Tabela 3.10: Projektne karakteristike za fine rešetke
Ekvivalent stanovnika ES 64.500
Min. jednočasovni protok po suvom vremenu l/s 199
Mak.jednočasovni protok po vlažnom vremenu l/s 474
Broj rešetki - 2
Tip rešetki - automatske grube
Širina kanala m 1.0
Slobodan razmak mm 8.0
Brzine protoka
prosek uzvodno od rešetki m/s 0.3
min između šipki m/s 0.5
prosek između šipki m/s 0.6
max između šipki m/s 1.1
Specifična proizvodnja materijala sa rešetki l/stanovniku/dan 11 - 17
Specifična proizvodnja presovanog materijala l/stanovniku/dan 3.5 - 5.5
Faktor sabijanja % 70
Broj transportera - 1
Tip transportera - trakasti transporter
Broj presa za materijal sa rešetki - 1
Tip presa za materijal sa rešetki - Pranje sa vodom
3.3.2.4. PESKOLOVI I MASTOLOVI (OBJEKAT BR. 3)
Sitan pesak uklanja se u 2 aerisana peskolova sa paralelnim hvatačima masti. Peskolovi se dodatno aerišu
kako bi organske čestice ostale u suspenziji. Pesak na dnu svakog od peskolova uklanja se
skraperima/strugačima ugrađenim na pokretni most koji pesak ispuštaju u sabirnicu za pesak na početku
svakog od peskolova. Za 2 peskolova obezbeđuje se dupli pokretni most. 2 potapajuće pumpe za pesak (po
jedna za svaki peskolov) pumpa pesak iz sabirnice za pesak u uređaj za razvrstavanje, u kom se pesak čisti i
ispušta u kontejnere. Uređaj za razvrstavanje peska nalazi se u objektu za ulaznu građevinu i rešetke.
94
Broj: 418/15
Duvaljke za peskolove ugrađuju se u kompresorskoj stanici zajedno sa duvaljkama za aeraciju u bazenima za

aktivni mulj.
Masnoće prikupljene u hvatačima masti transportuju se na kraj peskolova, odakle se prelivaju preko podesive
prelivne brane u komoru za masnoće. Odatle se masti i plutajući materijal pumpaju u gravitacioni ugušćivač
za primarni mulj pomoću potapajuće pumpe (jedna potapajuća pumpa za svaki komoru za masti). U
gravitacionom ugušćivaču masnoće se mešaju sa primarnim muljem i pumpaju u digestore da bi se povećala
proizvodnja metana.
Induktivni merač protoka ugrađuje se u cev koja ide od peskolova do razdelne komore na ulazu u primarne
taložnike, kako bi se kontinuirano merio protok otpadne vode koja dolazi.
Projekat peskolova i mastolova pridržavaće se projektnih standarda Nemačke vodne asocijacije DWA za
aerisane peskolove [10], DIN 19 551 - Deo 1 [4] i DIN 19 551 - Deo 3 [5].
Peskolovi u CPPOV Gorjani biće projektovani kao aerisani uzdužni peskolovi sa paralelnim mastolovima.
Biće uzete u obzir sledeće projektne karakteristike:
Tabela 3.11: Projektne karakteristike peskolova sa mastolovima
Min.jednočasovni protok po suvom vremenu l/s 199
Mak.jednočasovni protok po vlažnom vremenu l/s 474
Broj peskolova - 2
Tip peskolova - uzdužni, aerisani
Tip uklanjanja peska/skrame most zgrtač ili usisni zgrtač
Efikasnost separacije % >95% for 0 0.25 mm
Dužina jednog peskolova m 22
Širina jednog peskolova m 2,2
Odnos širina/dubina - 0.8
Dubina peskolova m 2,8
Hoperov ugao ° 45
Brzine protoka:
na minimumu protoka po suvom vremenu m/s 0.01
na maksimumu protoka po vlažnom vremenu m/s 0.03
Vremena zadržavanja:
na minimumu protoka po suvom vremenu min 26.5
na maksimumu protoka po vlažnom vremenu min 11.1
Tip aeracije - grubi mehur
Dubina difuzora m 2.0
Specifični kapacitet max. aeracije m n/m3/h
3 1.0
Broj duvaljki - 2+1
Tip duvaljki - krilne rotacione
Izabrani aeracioni kapacitet jedne duvaljke m3/h 156
Broj potopnih pumpi peskolova - 2
95
Broj: 418/15
Kapacitet jedne pumpe za mastolov m3/h u skladu sa sistemom peskolova

Tip pumpe / rotora - potopni/vrtložni
Broj utopnih pumpi za mastolove - 2
Kapacitet potopne pumpe - u skladu sa sistemom uklanjanja skrame
Tip pumpe / rotora - potopna/vrtložna
Broj skidača masti - 1
Tip peščanih klasifikatora - separator sa pužnim transporteromm
Kapacitet jednog peščanog klasifikatora m /h
3 U zavisnosti od pumpe za mast
Širina mastolova m 1.6
Max. opterećenje površine m3/m2/h 24
Specifična produkcija peska l/PE/a 2-5
Specifična produkcija masti l/PE/a 0.001
3.3.2.5. PRIMARNI TALOŽNICI (OBJEKAT BR. 4)
Pre nego što otpadna voda dođe u primarne bazene za bistrenje u razdelnoj komori distribuira se u 2 trake. U
razdelnoj komori ugrađuje se uredjaj za uzorkovanje otpadnih voda koji ima automatski sakupljač uzoraka i
sonde za merenje sledećih parametara u otpadnim vodama: temperature, pH i provodljivosti. U razdelnoj
komori na ulazu u primarne taložnike može se skladištiti i prekomerni mulj u hitnim slučajevima (na primer,
ako mehaničko ugušnjavanje prekomernog mulja nije u funkciji).
U primarnim taložnicima gravitaciono se eliminišu mineralne i organske čestice koje se mogu taložiti. Grade
se dva pravougaona bazena. Čestice nataložene na dnu ova dva primarna taložnika skupljaju se pomoću
strugača ugrađenih na dupli pokretni most preko oba taložnika i uklanjaju se u koševe na početku primarnih
taložnika. Iz koševa se primarni mulj ručno ispušta u sabirnu jamu za primarni mulj, odakle se pumpa u
gravitacioni zgušnjivač preko jedne od dve potapajuće pumpe. Plutajući materijal na površini vode takođe se
skuplja skimerima za skidanje pokorice montiranim na dupli pokretni most i pumpa se u ugušnjivač primarnog
mulja.
Projekat primarnih taložnika i mastolova pridržavaće se projektnih standarda DIN 19 551 - Deo 1 [4] i DIN EN
12 255 - Deo 4 [2].
Tabela 3.12: Projektne karakteristike za primarne taložnike
max jednočasovni protok po vlaznom vremenu l/s 474
Broj primarnih taložnika - 2
Tip primarnih taložnika - uzdužni
Tip otklanjanja mulja / skrame - most zgrtač
Dužina jednog primarnog taložnika m 32
96
Broj: 418/15
Šririna jednog primarnog taložnika m 5

Dubina jednog primarnog taložnika m 3.5
Ukupna izabrana površina primarnih taložnika m2 250
Ukupna izabrana zapremina primarnih taložnika m3 875
Površinsko opterećenje pri Qh,max m3/m2/h 6.8
Vremena zadržavanja
pri prosečnom protoku po suvom premenu h 1.3
na vrhuncu protoka po suvom vremenu h 1.0
Približni procenti uklanjanja u primarnim taložnicima pri projektovanom vremenu zadržavanja od 1,3h
procenjene su na oko 30% za BPK5, 50% za suspendovane materije i 10% za azot.
Tabela 3.13: Procenjene vrednosti uklonjenih opterećenja bilansom mase, opterećenja i koncentracija u efluentu iz
primarnih taložnika za ciljne godine 2016. i 2035.god
Projektovano Proceat Uklonjeno opterećenje u Opterećenje u efluentu

Parametar
opterećenje [kg/d] uklanjanja [%] [kg/d] [kg/d]
2016 2035 2016 2035 2016 2035
BPK5 3570 3870 30 1070 1160 2500 2710
Suspen.mat 4180 4530 50 2090 2265 2090 2265
HPK 590 640 10 59 64 530 576
P-ukupni 100 110 10 10 11 90 99
Ukupno uklonjeno opterećenje suspendovanih materija od približno 2090 kg SS/d za 2016, godinu i 2270 kg
SS/d za 2035. godinu je primarni mulj generisan u prvoj fazi. Pretpostavljajući koncentraciju suvih čestica u
primarnom mulju od 2,5% dnevni protok primarnog mulja ide približno od 84m3/d za 2016. do 90 m3/d za
2035. godinu.
3.3.3. OPIS OBJEKATA ZA BIOLOŠKI I HEMIJSKI TRETMAN OTPADNIH VODA
Objekti za biološki i hemijski tretman mulja sastoje se od sledećih jedinica:

• Bazena sa aktivnim muljem (Crteži br. UZ-05-AST-LAY i UZ-05-AST-LS)prilozi 15 i 17
• Finalnih taložnika (Crteži br.UZ-06-FST-LAY i UZ-06-FST-CS)rilozi 18 i 19
• Kompresorske stanice (Crtež br. UZ-16-BWG-LAY)prilog 20
• Pumpne stanice za povratni i višak mulja (Objekat br. 7)
• Jedinice za hemijski tretman fosfora (Objekat br. 18)
Napomena: brojevi crteža, kao i sami crteži preuzeti sui z dokumenta: CONCEPTUAL DESIGN UŽICE
WWTP; COMPONENT 2; Water and Sewerage Programme in Medium-Sized Municipalities in Serbia,
Programme III-Phase 2, Wastewater, Appendix 8-Book of Drawings, APRIL 2014. Crteži su preuzeti u
originalnoj verziji iz dokumenta.
97
Broj: 418/15
3.3.3.1. BAZENI SA AKTIVNIM MULJEM (OBJEKAT BR. 5)
Efluent iz primarnih taložnika teče u sledeću razdelnu komoru, gde se distribuira u bazene za aktivni mulj.
Bazeni sa aktivnim muljem projektuju se za uklanjanje azota i fosfora i ređaju se u dva toka prerade, od kojih
se svaka sastoji od po jednog bazena. Svaki bazen ima četiri pregrade/odeljka.
Prvi deo svakog bazena radi bez aeracije i nema interne recirkulacije (anaerobna zona za biološko uklanjanje
fosfora; samo mešanje). Usled nedostatka rastvorenog ili vezanog kiseonika, bakterije biološkog fosfora
ispuštaju fosfor vezan u ćelijama bakterija.
U drugom delu vrši se denitrifikacija (takođe samo mešanje). Usled nedostatka kiseonika, bakterije korisite
kiseonik vezan u nitratu za degradaciju BPK5.
U trećem delu omogućuje se fleksibilna aeracija ili neaeracija, čime se po želji obezbeđuje denitrikacija ili
nitrifikacija. Ukoliko je potrebna denitrifikacija (na primer tokom leta) u ovom delu isključuje se aeracija, a
uključuje se mešač. Ako je potrebna nitrifikacija, u ovom delu uključuje se aeracija.
Četvrti deo se samo aeriše i stoga predstavlja obaveznu zonu nitrifikacije. Ovde autotrofni mikroorganizmi
oksidiraju amonijak do nitrata. U zoni nitrifikacije, odvija se poboljšano nakupljanje fosfora ispuštenog u zoni
Bio-P. Usled pritiska na bakterije, prihvata se više kiseonika nego što je prethodno ispušteno u Bio-P zoni,
čime se omogućuje biološko uklanjanje fosfora.
Da bi se obezbedio nitrat u zoni denitrifikacije (drugi deo) efluent iz bazena za aktivni mulj se recirkuliše u
zonu denitrifikacije (interna recirkulacija). Recirkulacija se vrši pumpama. Opciono se efluent iz aktivnog mulja
sa nitratima može recirkulisati i u Bio-P zonu da bi se dobila povećana količina za denitrifikaciju u periodima
kada Bio-P zona ne funkcioniše usled niskih temperatura otpadne vode.
Treći i četvrti deo opremljeni su difuzorima za fine mehuriće (zona nitrifikacije). Vazduh pod pritiskom uduvava
se duvaljkama sa frekventnom regulacijom koje su smešetene u kompresorskoj stanici. Za potrebe kontrole
dotoka vazduha u svaki od bazena sa aktivnim muljem za svaki glavnu cev koja transportuje vazduh ugrađuju
se regulacioni ventili. Dotok vazduha zavisi od koncentracije rastvorenog kiseonika u svakoj aerisanoj zoni
koja se meri pomoću ugrađenih merača za rastvoreni kiseonik. U svakoj aerisanoj zoni montrira se po jedan
merač rastvorenog kiseonika.
Projekat bazena sa aktivnim muljem pridržavaće se projektnih standarda Nemačke vodne asocijacije DWA za
jednostepene bazene sa aktivnim muljem [11], DIN EN 12 255-Deo 6 [3] i DIN 19 569-Deo 3 [8].
Bazeni sa aktivnim muljem biće projektovani kao sistem u dve trake sa različitim odeljcima za otklanjanje
fosfora, BPK5, nitrifikaciju i denitrifikaciju. Jednosmerni ili kaskadni protok će biti izabrani za bazene sa
aktivnim muljem.
Bazeni sa aktivnim muljem biće projektovani za sledeće količine otpadnih voda i opterećenja zagađujućim
materijama, uključujući i ponovna opterećenja iz vode od mulja.
98
Broj: 418/15
Tabela 3.14: Projektovana opterećenja zagađujućim materijama i koncentracije u influentu bazena sa aktivnim muljem
za ciljne godine 2016. i 2035.
Dnevni protok otpadnih voda Q m3/d 19,942 21,528
Dnevni protok vode od mulja QsW m3/d 401 435

Dnevni protok otpadne vode i vode od mulja m3/d 20,343 21,963
BPK5 opterećenje influenta u BAM kg BPK5/d 2,500 2,710
BPK5 koncentracija influenta u BAM mg BPK5/l 123 123
Ukupno opterećenje suspendovanim česticama u influentu BAM kg DS/d 2,090 2,265

Ukupna koncentracija suspendovanih čestica u influentu BAM mg DS/l 103 103
Opterećenje efluenta UNK u PT kg N/d 530 576
UNK opterećenje vode od mulja (15%) kg N/d 80 86
UNK Opterećenje influenta u BAM kg N/d 610 662
UNK koncentracija u influentu BAM mg N/l 30 30
Ukupno opterećenje fosforom u influentu BAM kg P/d 90 99
Ukupna koncentracija fosfora u influentu BAM mg P/l 4.4 4.5
BAM: Bazen sa aktivnim muljem; PT: Primarni taložmik

Projektne karakteristike za bazene sa aktivnim muljem uključujući i Bio-P zone date su u tabeli.
Tabela 3.15: Projektne karakteristike za bazene sa aktivnim muljem
prosečni dnevni protok po suvom vremenu m3/h 21,528
Projektovana temperatura otpadnih voda TDesign °C 12
Minimalna temp. otpadnih voda Tmin (nitrifikacija) °C 10
koncentracija bakterija u bazenima sa aktivnim muljem kg/m3 3,15
Potrebni odnos zapremina VDN/VAT - 0.28
vreme potrebno za nitrifikaciju/denitrifikaciju d 9,5
Potrebno vreme zadržavanja Bio-P h 0,65
Potrebna zapremina Bio-P zone m3 1314
Izabrana ukupna zapremina Bio-P zone m3 1440
Broj izabranih Bio-P zona - 2
Dužina svake Bio-P zone m 12.0
Širina svake Bio-P zone m 10.0
99
Broj: 418/15
Dubina svake Bio-P zone m 6.0

Potrebna zapremina bazena sa aktivnim muljem m3 8707
Ukupna izabrana zapremina bazena sa aktivnim muljem m3 8880
Izabrana ukupna zapremina zona nitrifikacije m3 6216
Izabrana ukupna zapremina zona denitrifikacije m3 2664
Broj bazena sa aktivnim muljem - 2
Dužina svakog bazena sa aktivnim muljem (bez Bio-P) m 740
Širina svakog bazena sa aktivnim muljem (bez Bio-P) m 100
Dubina svakog bazena sa aktivnim muljem m 6.0
Produkcija viška mulja kg SS/d 2898
Koncentracija DS u višku mulja kg SS/ m3 7,9
Količina viška mulja m3/d 366
Efektivno opterećenje muljem kg BPK5/kg bakt./d 0,097
Kako bi se zadržao aktivni mulj u prve dve zone (Bio-P i denitrifikacija) bazena sa aktivnim muljem u
suspenziji, potrebni su potopni mikseri. Usvojeni su potopni mikseri male brzine. Oni su projektovani
usvajanjem specifične snage mešanja od 2 W po m3 zapremine aeracionog bazena.
Za prvu zonu (Bio-P) potrebno je ugraditi jedan potopni mikser približne snage od 1.5 kW. Denitrifikacione
zone u svakoj traci biće obezbeđene sa dva potopna miksera instalirane snage od 1.5 kW pojedinačno. U
zonama nitrifikacije aeracionog bazena mešanje će biti postignuto sistemom aeracije.
Aeracioni sistem za CPPOV Gorjani biće projektovan u skladu sa projektnim standardom A 131 za
jednostepene bazene sa aktivnim muljem [11] i odlukom M 229-Deo 1 Nemačke vodne asocijacije DWA [14].
Potreba za kiseonikom u bazenima sa aktivnim muljem za nitrifikaciju i denitrifikaciju sastoji se od 3
komponente, imajući u vidu potrebe za kisenikom za uklanjanje ugljenika (BPK5), plus potreba za kiseonikom
za nitrifikaciju, minus obnavljanje kiseonika kroz denitrifikaciju. Operativni uslovi uz osvrt na min/max
temperature, kao i konstruktivne karakteristike (kao što su dubina vode i tip aeracionog sistema), biće uzete u
obzir za projektni proračun aeracionog sistema i sistema za mešanje, postrojenja u kom se maksimalne
temperature smatraju najnepoželjnijom situacijom.
Tabela 3.16: Projektne karakteristike aeracionog sistema bazena sa aktivnim muljem
Srednja dnevna potreba za uklanjanjem BPK5 kgO2/d 2882
Srednje dnevno obnavljanje kiseonika kroz denitrifikaciju kgO2/d -791
Srednja dnevna potreba za kiseonikom za nitrifikaciju kgO2/d 1945
Ukupna dnevna potreba za kiseonikom kgO2/d 4036
Koeficijent za vršno opterećenje BPK5 - 1.2
Koeficijent za vršno opterećenje N - 2.0
100
Broj: 418/15
Jednočasovni maksimum potrebe za kiseonikom kgO2/d 217

Odlučujuća projektna temperatura aeracionog sistema °C 25
Alfa vrednost - 0.6
Potrebni kapacitet oksigenacije SOTR kgO2/h 460
Specifični kapacitet oksigenacije aeracionog sistema g O2/mn3/h 16.0
Potrebni protok vazduha iz duvaljki pri temp. vazduha od 25°C m3/h 5231
Izabrani broj duvaljki - 3+1
Tip duvaljki - rotacione
Kapacitet jedne duvaljke m3/h 1,752
Potreban broj difuzora finih mehurića pri aeraciji od 6 m3/h - 870
3.3.3.2. FINALNI TALOŽNICI (OBJEKAT BR. 6)
Izmešana tečnost iz ova dva toka prerčišćavanja u bazenima sa aktivnim muljem teče zajedno i usmerava se
u razdelnu komoru pre finalnih taložnika.
Za razdvajanje aktivnog mulja od prečišćene otpadne vode grade se dva finalna taložnika kružnog oblika
(horizontalni tok). Ova dva finalna taložnika opremaju se mostovima zgrtačima. Plutajući materijal i pokorica
sa površine finalnih taložnika skupljaju se u skimerima, a zatim pumpaju u komoru za pokoricu.
Efluent finalnih taložnika usmerava se na postojeći bajpas kanal, odakle teče u postojeći ispust u reku Đetinju.
Finalni taložnici pridržavaće se projektnih standarda Nemačke vodne asocijacije DWA za jednostepene
bazene sa aktivnim muljem [11], DIN EN 12 255-Deo 6 [3], DIN 19 569-Deo 2 [7] i DIN 19 569 -Deo 3 [8].
Finalni taložnici biće projektovani kao sistem, u 2 trake, korišćenjem cirkularnih bazena na osnovu sledećih
parametara:
Tabela 3.17: Projektni parametri finalnih taložnika u Užice PPOV
jednočasovni maks.protok po vlažnom vremenu l/s 474
Indeks zapremine mulja SVI ml/d 120
koncentracija bakterija u bazenu sa aktivnim muljem kg/ m3 3,15
Zapremina mulja VSV ml/l 378
Potrebno površinsko opterećenje m3/ m3/h 1,32
3.3.3.3. KOMPRESORSKA STANICA (OBJEKAT BR. 16.)
Vazduh pod pritiskom potreban za aeraciju u bazenima za aktivni mulj generiše se u tri od četiri raspoloživa
rotaciona krilna kompresora. Svi kompresori opremljeni su frekventnim regulatorima. Frekventnost i broj
kompresora u radu reguliše se pomoću pritiska na potisnoj vazdušnoj cevi.
Kompresori su smešteni u kompresorsku stanicu, zajedno sa duvaljkama za peskolove.
101
Broj: 418/15
3.3.3.4. PUMPNA STANICA ZA POVRATNI MULJ I VIŠAK MULJA (OBJEKAT BR. 7)
Povratni mulj iz svakog od finalnih taložnika otiče u sabirnu jamu pumpne stanice za povratni mulj. Dve od tri
ugrađene potapajuće pumpe pumpaju povratni mulj u deo za influent razdelne komore ispred bazena za
aktivni mulj, gde se isti meša sa dolaznom otpadnom vodom. Pumpe za povratni mulj se frekventno regulišu.
Potisna cev do razdelne komore ispred bazena za aktivni mulj opremljena je induktivnim meračem protoka
koji meri protok povratnog mulja.
Višak mulja povlači se direktno iz sabirne jame pumpne stanice pomoću jedne od dve dodatne potapajuće
pumpe i pumpa se na trakasti ugušćivač za zgušnjavanje pre pražnjenja u digestor.
U hitnim slučajevima povratni mulj se može pumpati u razdelnu komoru na ulazu u primarne taložnike kako bi
se omogućilo gravitaciono zgušnjavanje prekomernog mulja zajedno sa primarnim muljem.
Protok prekomernog mulja ka trakastom ugušćivaču meri se pomoću induktivnog merača protoka.
Crpna stanica za povratni mulj biće definisana u skladu sa standardom A 131 DWA
Tabela 3.18: Projektne karakteristike stanice za povratni mulj i višak mulja
jednočasovni max protok po vlažnom vremenu l/s 474
Potrebni maksimalni udeo povratnog mulja - 1.0
Potrebni maksimalni protok povratnog mulja l/s 474
Izabrani broj pumpi za povratni mulj - 2+1
Tip pumpi za povratni mulj - potopna
Kapacitet jedne pumpe za povratni mulj l/s 240
Ukupni kapacitet pumpi za povratni mulj u radu l/s 480
Dnevna produkcija viška mulja kg DS/d 2,898
Koncentracija DS u višku mulja kg DS/ m3 7.9
Kolicina viška mulja m3 /d 366
Vreme povlacenja viška mulja h/d 8
Vršni faktor - 1.5
Projektovani protok viška mulja l/s 19.1
Izabrani broj pumpi za višak mulja - 1+1
Tip pumpi za višak mulja - potopna
Kapacitet jedne pumpe za višak mulja l/s 20
Ukupni kapacitet pumpi za višak mulja u radu l/s 20
102
Broj: 418/15
3.3.3.5. STANICA ZA DOZIRANJE FERIHLORIDA (OBJEKAT BR. 18)
Dodatno uklanjanje fosfora vrši se u bazenima sa aktivnim muljem tako što se dodaje flokulant ferihlorid
(hemijsko uklanjanje fosfora) u periodima kada biološko uklanjanje fosfora ne funkcioniše zbog niskih
temperatura otpadnih voda tokom zime.
Flokulant se može dozirati i u influent primarnih taložnika kako bi se postiglo prethodno taloženje. Ovo može
biti od pomoći ukoliko bazen za aeraciju mora da se stavi van funkcije.
Flokulant se dozira i u sabirni bazen zgušnjenog sirovog mulja za desulfurizaciju biogasa. Flokulant se
skladišti u skladišnom rezervoaru sa duplim plaštom kapaciteta najmanje 20m3. Flokulant se dozira u vodu sa
3 dozirne pumpe.
Stanica za doziranje ferihlorida biće projektovana u skladu projektnim standardom A 131 Nemačke vodne
ascijacije DWA za jednostepene bazene sa aktivnim muljem [11] i projektnim standardom A 202 Nemačke
vodne asocijacije DWA za hemijsko uklanjanje fosfora [12]. Sledeće projektne karakteristike biće uzete u
obzir:
• Jedinica za hemijsko taloženje biće projektovana tako da eliminiše bar 1.3 mg P/l iz influenta bazena sa
aktivnim muljem tokom zime.
• Kao flokulanti koristiće se samo rastvori sa gvožđem koji su takođe potrebni i za vezivanje H 2S u
digestoru.
• Flokulant će biti skladišten u rezervoaru duplih zidova kapaciteta od bar 20 m3.
• Linije za doziranje biće obezbeđene za influent od razdelne komore do bazena sa aktivnim muljem, za
influent od razdelne komore do primarnih taložnika i do sabirnog rezervoara ugušćenog sirovog mulja.
• Biće korišćene membranske dozir pumpe sa kontinualno varijabilnim stepenom doziranja. 1+1
membranska dozir pumpa za liniju doziranja u influent iz razdelne komore do bazena sa aktivnim
muljem ili do influenta iz razdelne komore do primarnih taložnika i jedna dodatna pumpa za sabirni
rezervoar ugušćenog sirovog mulja.
3.3.4. OPIS OBJEKATA ZA PRERADU MULJA, ODLAGANJE MULJA I UPOTREBU

BIOGASA
Objekti za preradu mulja i korišćenje biogasa obuhvataju sledeće jedinice:

• Pumpna stanica za primarni mulj
• Gravitaciono zgušnjavanje primarnog mulja (Objekat br. 10)
• Mehaničko zgušnjavanje viška mulja (Objekat br. 12)
• Rezervoar za sirovi mulj (Objekat br. 12, Crtež br. UZ-12-SDGU-LAY)
• Anaerobni digestor (Objekat br. 9, Crteži br. UZ-09-DIG-LAY i UZ-09-DIG-CS) prilog 21
• Gravitaciono zgušnjavanje digestovanog mulja/skladištenje mulja (Objekat br. 11)
103
Broj: 418/15
• Obezvodnjavanje mulja (Objekat br. 12)

• Pumpna stanica za filtrat (Objekat br. 12)
• Korišćenje biogasa (Objekat br. 12) prilog 22
3.3.4.1. PUMPNA STANICA ZA PRIMARNI MULJ (OBJEKAT BR. 25)
U pumpnoj stanici za primarni mulj jedna od dve potapajuće pumpe transportuje primarni mulj iz primarnih
taložnika u gravitacioni ugušnjivač.
Protok primarnog mulja u gravitacioni zgušnjivač meri se induktivnim meračem protoka.
Crpna stanica za primarni mulj biće projektovana po sledećim projektnim karakteristikama:
Tabela 3.19: Projektne karakteristike crpne stanice za primarni mulj
Parameter Jedinica Vrednosti
Dnevna produkcija primarnog mulja kg SS/d 2,265
Koncentracija susp.mat. u primarnom mulju kg SS/ m3 25
Količina primarnog mulja m3 /d 91
Vreme povlačenja primarnog mulja h/d 3.0
Vršni faktor - 1.0
Projektovani protok primarnog mulja l/s 8.4
Izabrani broj pumpi za primarni mulj - 1+1
Tip pumpi za primarni mulj - potopne
Kapacitet jedne pumpe za primarni mulj l/s 10
Ukupni kapacitet pumpi za primarni mulj u radu l/s 10
3.3.4.2. GRAVITACIONO UGUŠĆIVANJE PRIMARNOG MULJA (OBJEKAT BR. 10)
Ugušćivanje primarnog mulja vrši se u gravitacionom zgušnjivaču koji se gradi kao okrugli betonski bazen.
Gravitacioni zgušnjivač opremljen je zgrtačem sa ogradom od vertikalnih kolaca, čime se poboljšava proces
ugušnjavanja, masnoće prikupljene u mastolovima takođe se skladište u gravitacionom zgušnjivaču i mešaju
sa primarnim muljem.
Zgušnjeni primarni mulj pumpa se u sabirni bazen za sirovi mulj ispod objekta za obezvodnjavanje mulja
jednom od dve vijačne pumpe. Gravitacioni zgušnjivač se prekriva kako bi se smanjila emisija mirisa.
Materije koje lebde po površini odlaze u sabirnu jamu i pumpnu stanicu za filtrat na objektu za
obezvodnjavanje mulja gravitacionim padom.
Gravitacioni ugušćivač primarnog mulja biće projektovan u skladu sa sledećim projektnim karakteristkama:
104
Broj: 418/15
Tabela 3.20: Projektne karakteristike gravitacionog ugušćivača za primarni mulj

Dnevna produkcija primarnog mulja kg SS/d 2265
Koncentracija DS u primarnom mulju kg SS/ m3 25
Količina primarnog mulja m3 /d 91
Izabrani broj gravitacionih ugušćivača - 1
Tip gravitacionog ugušćivača - cirkularni
Prečnik svakog gravitacionog ugušćivača m 8
Dubina svakog gravitacionog ugušćivača m 3.5
Ukupna zapremina gravitacionog ugušćivača za primarni mulj m3 176
Stvarno vreme zadržavanja h 46.6
Koncentracija SS nakon ugušćivanja kg/ m3 60
Količina primarnog mulja nakon ugušćivanja m3 /d 38
Supernatant (plivajući mulj) m3 /d 53
3.3.4.3. MEHANIČKI TRAKASTI ZGUŠNJIVAČ MULJA (OBJEKAT BROJ 12)
Višak mulja se zgušnjava mehaničkim trakastim zgušnjivačem koji se nalazi u objektu za obezvodnjavanje
mulja, direktno iznad sabirnog bazena za zgusnuti sirovi mulj.
Zgušnjeni višak mulja ispušta se direktno u sabirni bazen za zgušnjeni mulj ispod objekta za obezvodnjavanje
mulja gravitacionim padom.
Za dodatno zgušnjavanje mulja obezbeđuje se jedna stanica za mešanje polimera. Rastvor polimera pumpa
se u trakasti zgušnjivač pomoću jedne od dve pumpe za polimer.
Filtrat sa trakastog zgušnjivača gravitaciono teče u sabirnu jamu za izbistreni filtrat i pumpnu stanicu za filtrat.
Sabirna jama nalazi se direktno ispod objekta za obezvodnjavanje mulja.
3.3.4.4. REZERVOAR ZA SIROVI MULJ (OBJEKAT BR. 12)
Kako bi se izjednačio prinos u anaerobni digestor, kao tamponski bazen gradi se sabirni bazen za zgušnjeni
sirovi mulj i to ispod objekta za obezvodnjavanje mulja. Tu će se skladištiti zgušnjeni primarni mulj i zgušnjeni
višak mulja koji zajedno formiraju sirovi mulj.
Jedna od dve vijačne pumpe prinosi zgušnjeni sirovi mulj polukontinualno u digestor (npr. 10-15 minuta
svakog sata).
3.3.4.5. ANAEROBNI DIGESTOR (OBJEKAT BR. 9)
U anaerobnom digestoru, odvija se anaerobna digestija, odnosno, truljenje sirovog mulja. Digestori su
opremljeni vertikalnim mešačima mulja i izolovani da bi se smanjili gubici toplote. Sem toga, u digestorima je
potrebno omogućiti i povlačenje plutajućeg mulja.
105
Broj: 418/15
Grejanje digestora vrši se cirkulisanjem mulja iz digestora kroz razmenjivač toplote pomoću jedne od dve
pumpe za recirkulaciju.
Digestovani mulj se transportuje u dodatni gravitacioni zgušnjivač svaki put kada se pune digestori.
Kao rezultat procesa anaerobne digestije nastaje gas metan koji se koristi za generaciju toplote i struje.
Pumpe za digestor biće projektovane prema sledećim kriterijumima:
Tabela 3.21: Projektni kriterijumi za pumpe za digestor
Ekvivalent stanovnika PE 64,500
Dnevna produkcija ugušćenog sirovog mulja kg DS/d 5,163
Koncentracija DS u ugušćenom sirovom mulju kg DS/ m3 60
Količina ugušćenog sirovog mulja m3 /d 86
Vreme pohranjivanja ugušćenog sirovog mulja h/d 3.0
Vršni faktor - 1.0
Projektovani protok ugušćenog sirovog mulja l/s 8.0
Izabrani broj pumpi za digestor - 1+1
Tip pumpi za digestor - vijačne
Kapacitet jedne pumpe za digestor l/s 9.0
Ukupni kapacitet pumpi za digestor u radu l/s 9.0
Anaerobni digestori projektovani su za specifično hidrauličko vreme zadržavanja. Za temperature približne

37°C (mezofilni temperaturni opseg) preporučuje se hidrauličko vreme zadržavanja od 15 do 20 dana. Za
ovo postrojenje usvojeno je vreme od 20 dana. Digestor će biti projektovan da tretira sledeće količine
(opterećenja) mulja, suvih i isparljivih čestica:
Tabela 3.22: Projektovane količine mulja, opterećenja suvim i isparljivim česticama
Ekvivalent stanovnika ES 64,500
Dnevna količina ugušćenog primarnog mulja m3 /d 38
Dnevno opterećenje primarnog mulja sa DS kg DS/d 2,265
Dnevna količina ugušćenog viška mulja m3 /d 48
Dnevno opterećenje viška mulja sa DS kg DS/d 2,898
Dnevna količina ugušćenog primarnog + viška mulja m3 /d 86
Dnevno opterećenje primarnog + viška mulja sa DS kg DS/d 5,163
Sadržaj isparljivih čestica VS primarni + višak mulja % 70
106
Broj: 418/15
Tabela 3.23: Projektne karakteristike digestora u Užice PPOV

Parameter Jedinica Vrednosti
Dnevna količina ugušćenog primarnog + viška mulja m3/d 86
Dnevno opterećenje primarnog + viška mulja sa DS kg SS/d 5,163
Sadržaj isparljivih čestica VS primarni+ višak mulja % 70
Dnevno opterećenje ugušćenog primarnog + viška mulja sa VS kg SS/d 3,614
Izabrani broj digestora - 1
Izabrana zapremina jednog digestora m3 1,700
Stvarno vreme zadržavanja d 20
Potrebna energija za mešanje u digestoru W/m3 4.0
Izabrana snaga mešanja jednog digestora kW 7
Traženi stepen mešanja recirkularnih pumpi 1/d 1.5
Traženi recirkulatorni protok l/s 29.5
Izabrani broj recikularnih pumpi - 1+1
Tip recirkularnih pumpi - centrifugalne
Izabrani kapacitet za svaku recirkularnu pumpu l/s 33.0
Redukcija isparljivih čestica u digestoru % 50
Dnevno redukovano isparljivih čestica VS kg DS/d 1,807
Dnevno opterećenje stabilisanog mulja sa DS kg DS/d 3,356
Dnevno opterećenje stabilisanog mulja sa VS kg DS/d 1,807
Koncentracija DS u stabilisanom mulju kg DS/ m3 39.8
Količina stabilisanog mulja m3/d 84
Specifična produkcija biogasa u digestoru mN³/kg VSin 0.400
Ukupna dnevna produkcija biogasa m3/d 1446
Specifična produkcija biogasa l/PE/d 22
Specifični sadržaj energije biogasa kWh/mN3 6.4
Ukupni dnevni sadržaj energije u biogasu kWh/d 9252
Specifična produkcija gasa zavisi od karakteristika mulja. Mulj iz primarnih taložnika najčešće ima visok
sadržaj masti i proteina. Minimalna količina metana dobijenog iz primarnog mulja iznosi 500 l N po kg isparljivih
čestica ubačenih u digestor. Digestija viška mulja ima za rezultat produkciju gasa od oko 350l N po kg isparljivih
čestica. Ipak, kako stvarni sastav mulja ne može u potpunosti da se tačno utvrdi, uzeta je vrednost od 400l N
po kg isparljivih čestica ubačenih u mulj za dalje proračune. Dnevna produkcija biogasa ide do 1,446 m 3/d.
107
Broj: 418/15
3.3.4.6. GRAVITACIONO ZGUŠNJIVANJE DIGESTOVANOG MULJA/SKLADIŠTENJE

MULJA (OBJEKAT BR. 11)
Digestovani mulj se ugušnjava u narednom gravitacionom zgušnjivaču koji se takođe gradi kao kružni bazen i
ima iste dimenzije kao i gravitacioni zgušnjivač za primarni mulj.
Oba gravitaciona ugušnjivača koriste se ili kao predugušnjivači ili kao postugušnjivači.
Sekundarni ugušnjivač oprema se mešačem za mulj.
Jedna od dve vijačne pumpe transportuje digestovani mulj iz postugušnjivača direktno na obezvodnjavanje
mulja.
Crpna stanica za ugušćeni primarni mulj biće projektovana prema sledećim karakteristikama:
Tabela 3.24: Projektni kriterijumi za crpnu stanicu za ugušćeni primarni mulj
Dnevna produkcija primarnog mulja kg DS/d 2,265
Koncentracija DS u ugušćenom primarnom mulju kg DS/ m3 60
Količina ugušćenog primarnog mulja m3 /d 38
Vreme povlačenja ugušćenog primarnog mulja h/d 12.0
Vršni faktor - 1.0
Projektovani protok ugušćenog primarnog mulja l/s 0.9
Izabrani broj pumpi za primarni mulj - 1+1
Tip pumpi za primarni mulj - Potopne
Kapacitet jedne pumpe za primarni mulj l/s 1
Ukupni kapacitet pumpi za primarni mulj u radu l/s 1
3.3.4.7. OBEZVODNJAVANJE MULJA (OBJEKAT BR. 12)
Obezvodnjavanje mulja biće projektovano u skladu sa standardom DIN 19 569-Deo 9 [9] prema sledećim
projektnim karakteristikama:
Tabela 3.25: Projektne karakteristike za obezvodnjavanje mulja
Koncentracija DS u ugušćenom stabilisanom mulju kg DS/ m3 45
Kolicina ugušćenog stabilisanog mulja m3/d 75
Broj radnih dana u nedelji d/nedelji 5
Broj radnih sati svakog dana h/d 8
Projektovani protok ugušćenog stabilisanog mulja m3/h 13.1
108
Broj: 418/15
Izabrani broj jedinica za obezvodnjavanje - 1+1

Tip mehaničke jedinice za obezvodnjavanje - trakasta filter presa
Kapacitet svake komorne filter prese m3/h 14
Koncentracija DS nakon obezvodnjavanja kg/ m3 220
Količina obezvodnjenog mulja m^/d 15.6
Masa obezvodnjenog mulja t/god 5,679
Filtrat m3/d 59
U slučaju da bude obezbeđena komorna filter presa, može se očekivati koncentracija suve materije u
obezvodnjenom mulju od otprilike 28% (= 280 kg/m3). Stoga bi količina obezvodnjenog mulja bila smanjena na
12 m3/d.
Zgušnjeni digestovani mulj se transportuje direktno u jednu od dve raspoložive trakaste filter prese za
obezvodnjavanje posredstvom jedne od dve vijačne pumpe.
Trakaste filter prese nalaze se u objektu za obezvodnjavanje mulja.
Za dodatno zgušnjavanje se obezbeđuje stanica za mešanje polimera. Rastvor polimera dodaje se u trakaste
filter prese posredstvom jedne od dve pumpe za polimer.
Obezvodnjeni mulj se transportuje van objekta za obezvodnjavanje mulja i to pomoću trake i pužnog
transportera.
Obezvodnjeni mulj se prikuplja izvan objekta za obezvodnjavanje u kontejner i odlaže se na regionalnu
deponiju Duboko ukoliko ispunjava uslove za deponovanje o čemu će biti reči kasnije.
Mehaničko ugušćivanje viška mulja biće projektovano u skladu sa standardom DIN 19 569-Deo 9 [9] prema
sledećim projektnim karakteristikama:
Tabela 3.26: Projektne karakteristike za mehaničko ugušćivanje viška mulja
Dnevna produkcija viška mulja kg DS/d 2898
Koncentracija DS u višku mulja kg SS/ m3 7.9
Količina viška mulja m3 /d 366
Vreme povlačenja viška mulja / radno vreme h/d 8
Vršni faktor - 1.0
Projektovani protok viška mulja l/s 12.7
Izabrani broj mehaničkih ugušćivača - 1
Tip mehaničkog ugušćivača - trakasti ugušćivač
Kapacitet svakog mehaničkog ugušćivača l/s 12.8
Koncentracija DS nakon ugušćivača kg/m3 60
Količina viška mulja nakon ugušćivača m3/d 48
Supernatant m3/d 318
109
Broj: 418/15
3.3.4.8. PUMPNA STANICA ZA FILTRAT (OBJEKAT BR. 12)
Materije koje plutaju po površini gravitacionih ugušćivača i filtrat od obezvodnjavanja mulja gravitaciono otiču
do pumpne stanice za filtrat.
Pumpna stanica za filtrat oprema se dvema potapajućim pumpama koje transportuju izbistreni filtrat u dovod
bazena za aktivni mulj, obzirom na to da oni sadrže visoke koncentracije azota amonijačnih soli.
Gravitaciono ugušćivanje stabilisanog mulja/skladištenje mulja biće projektovano po sledećim projektnim
karakteristikama:
Tabela 3.27: Projektne karakteristike za gravitaciono ugušćivanje stabilisanog mulja
Koncentracija DS u stabilisanom mulju kg DS/ m3 40
Količina stabilisanog mulja m3/d 84
Izabrani broj gravitacionih ugušćivača - 1
Tip gravitacionih ugušćivača - cirkularni
Prečnik svakog gravitacionog ugušćivača m 8
Dubina svakog gravitacionog ugušćivača m 3.5
Ukupna zapremina gravitacionog ugušćivača za stabilisani mulj m3 176
Stvarno vreme zadržavanja h 50
Koncentracija DS nakon ugušćivanja kg/ m3 45
Količina stabilisanog mulja nakon ugušćivanja m3/d 75
Supernatant m3/d 10
3.3.4.9. CRPNA STANICA ZA FILTRAT
Crpna stanica za filtrate biće projektovana u skladu sa sledećim projektnim karakteristikama:

Tabela 3.28: Projektne karakteristike za crpnu stanicu za filtrat

Supernatant od ugušćivanja primarnog mulja m3/d 53
Filtrat od mehaničkog ugušćivanja viška mulja m3/d 318
Supernatant od ugušćivanja stabilisanog mulja m3/d 10
Filtrat od obezvodnjavanja mulja m3/d 59
Ukupna dnevna količina fltrat/supernatant m3/d 440
110
Broj: 418/15
Radni sati crpne stanice za filtrat h/d 8

Projektovani protok filtrata l/s 15.3
Izabrani broj pumpi za filtrat - 2+1
Tip pumpi za filtat - potopna
Kapacitet jedne pumpe za filtrat l/s 8
Ukupni kapacitet svih pumpi za filtrat u radu l/s 16
3.3.4.10. UPOTREBA BIOGASA
Metan gas dobijen u anaerobnim digestorima obrađuje se u filteru od šljunka i keramike (radi uklanjanja
sumporvodonika), skladišti se u rezervoaru za gas i koristi se u bojlerima i gasnim motorima za proizvodnju
toplote i električne energije (kombinovana proizvodnja toplote i struje; eng. Combined Heat and Power
generation: CHP). Za desumporizaciju biogasa dozira se hemijsko sredstvo u sabirni bazen zgusnutog sirovog
mulja kako bi se obezbedilo dovoljno jona gvožđa da se vodonik-sulfid veže direktno u digestoru.
Da bi se obezbedio dovoljan pritisak u cevi za biogas do CHP, ugrađuju se dva gasna kompresora-jedan koji
se koristi u radu i drugi kao rezerva.
U slučajevima da se metan ne može koristiti, spaljivaće se u baklji za spaljivanje gasa.
Gasni motor i bojler takođe se nalaze u objektu za obezvodnjavanje mulja.
Biogas nastao u digestorima biće upotrebljen za kombinovane genaratore za toplotu i struju (CHP). Oni će
biti projektovani prema sledećim kriterijumima:
• Biogas će biti skladišten u rezervoaru za gas sa vremenom zadržavanja od približno 8 sati. Ovo
odgovara zapremini od približno 500 m3.
• Biogas ce biti desulfurisan dodavanjem flokulanta u rezervoar za ugušćeni sirovi mulj. Joni
gvožđa će vezati vodonik-sulfid (H2S) u digestoru, sprečavajući ga da dospe u biogas.
• Kombinovani generator za toplotu i struju biće projektovani za ukupni godišnji rad od 8000 h.
• Dodatno sa generatorima biće obezbeđen i bojler za grejanje. Bojler će koristiti i ulje kako bi
imao i dodatni izvor zagrevanja.
• Biće obezbeđena i baklja za spaljivanje gasa u hitnim slučajevima.
3.3.4.11. ODLAGANJE MULJA
Osušeni mulj biće transportovan na deponiju Duboko ukoliko ispunjava uslove za deponovanje. O odlaganju
mulja na deponiju, uslovima, ispitivanju i sl. biće reči kasnije u okviru tehnologije prečišćavanja.
3.3.5. ARHITEKTONSKI OBJEKTI
Osim jedinica za tretman i prečišćavanje, za rad CPPOV Gorjani grade se i sledeći arhitektonski objekti:
• Upravna zgrada (Objekat br. 15, crtež br. UZ-15-ADB-LAY)
111
Broj: 418/15
• Trafo stanica sa generatorom (Objekat br. 19, crtež br.. UZ-19-TRB-LAY)

• Objekat za ulaznu građevinu i rešetke (Objekat br. 2, crtež br. UZ-02-IWS-LAY)
• Kompresorska stanica, radionica i garaža (Objekat br. 16, 17)
• Objekat za obezvodnjavanje mulja i upotrebu biogasa (Objekat br. 12)
3.3.5.1. UPRAVNA ZGRADA (OBJEKAT BR. 15)
Upravna zgrada je glavni objekat za upravljanje i rad CPPOV Gorjani Užice. Ovaj objekat biće dvospratni, sa
jednim glavnim ulazom sa duplim vratima i dva zasebna bočna ulaza. Za sobe će biti obezbedjeno dovoljno
dnevnog svetla kroz prozore.
U prizemlju se nalaze sledeće prostorije: laboratorija i soba za hemijsko skladištenje, svlačionice i
toaleti/tuševi, kao i kancelarije.
Svlačionice će biti posebno za žene i posebno za muškarce. Svlačionice se sastoje od svlačionice za civilnu
odeću i svlačionice za radnju odeću.
Na prvom spratu će biti glavna kontrolna soba sa pogledom preko CPPOV Gorjani Užice, prostorija sa
razvodnom pločom, prostorija za sastanke, zajednička prostorija, kuhinja i prostoriju za uređaje za čišćenje.
Sem toga, objekat sadrži i dodatne kancelarije, između ostalog i kancelariju rukovodica i arhivu.
3.3.5.2. TRAFO - STANICA (OBJEKAT BR. 19)
CPPOV Gorjani će se strujom snabdevati iz sopstvene trafo stanice koja će biti smeštena u objektu. Objekat
se sastoji od prostorije za dva transformatora, prostorije sa razvodnom tablom i prostorije sa generatorom za
hitne slučajeve. Imaće zaseban ulaz za snabdevača električnom energijom. Kao redudansni system za
snabdevanje električnom energijom biće ugradjen dizel agregat.
Ulje za punjenje trafo stanice biće bez PCB-a, a za sakupljanje slučajno iskapalog ulja biće postavljena
metalna tankvana na betonskom podu u okviru zatvorenog zidanog objekta.
3.3.5.3. OBJEKAT ZA ULAZNU GRADJEVINU I REŠETKE (OBJEKAT BROJ. 2)
U objektu za ulaznu građevinu i rešetke smeštaju se grube rešetke i transporter materijala sa ovih rešetki, kao
i prese za materijal sa rešetki, zatim ulazna pumpna stanica i fine rešetke sa svojim transporterom materijala i
presom za materijal sa finih rešetki. Sem toga, ovo je i lokacija jedinice za ispiranje peska, a treba obezbediti
dovoljno prostora i za kontejnere sa peskom i materijalom sa rešetki.
Razvodnu sobu u ovom objektu obezbediti kao zasebnu prostoriju kojoj treba da postoji i pristup spolja.
Objekat za ulaznu građevinu i rešetke opremiti kranom pogodnim za podizanje rešetki, pumpi, presa za
materijal sa rešetki i ispirača peska.
Objekat za ulaznu građevinu i rešetke opremiti ventilatorima ventalacionog kapaciteta za šestostruku razmenu
vazduha po satu.
112
Broj: 418/15
Objekat za ulaznu građevinu i rešetke opremiti i sa tri kotrljajuće kapije dovoljno široke da obezbede prevoz
kontejnera u i van ovog objekta.
Objekat za ulaznu građevinu i rešetke opremiti i detektorima gasa.
3.3.5.4. KOMPRESORSKA STANICA, RADIONICA I GARAŽA (OBJEKTI BR. 16, 17)
U kompresorskoj stanici smestiti kompresore za aeraciju u bazenima aktivnog mulja i manje kompresore za
aeraciju u peskolovima. Ovaj objekat ima zasebnu prostoriju.
Objekat treba da sadrži i radionicu gde će se držati radionički alati i oprema i gde se mogu vršiti aktivnosti na
održavanju.
3.3.5.5. OBJEKAT ZA OBEZVODNJAVANJE MULJA I KORIŠĆENJE BIOGASA

(OBJEKAT BR. 12)
Objekti za obezvodnjavanje sastoje se od prizemlja i podruma.

Podrum služi za smeštaj zgušnjenog primarnog, za pumpe za digestovani mulj, kao i pumpe za punjenje
digestora i recirkulaciju. Sem toga, u ovom objektu smestiti i razmenjivač toplote za digestor. U podrumu se
takođe nalazi i sabirni bazen za zgušnjeni sirovi mulj, kao i sabirna jama pumpe za filtrat.
U prizemlju smestiti trakasti zgušnjivač i trakaste filter prese, kao i pripadajuće stanice za polimer.
Trakasti zgušnjivač pozicionira se tako da se zgušnjeni prekomerni mulj ispušta direktno u sabirni bazen za
zgušnjeni sirovi mulj.
Sa jedne strane objekta za obezvodnjavanje mulja obezbediti prostor koji se može koristiti i kao privremeni
skladišni prostor pre nego što se obezvodnjeni mulj transportuje na konačno deponovanje.
Objekat za obezvodnjavanje mulja treba da ima i gasnu sobu gde će biti ugrađeni filteri od šljunka i keramike,
zatim prostoriju za bojler i kombinovanu proizvodnju toplote i struje, razvodnu prostoriju, toalet i dve garaže.
Ove prostorije odvojiti od prostorije sa trakasti zgušnjivačem i trakastim filter presama.
3.3.5.6. PROSTOR ZA POTENCIJALNO PROŠIRENJE
Na lokaciji CPPOV Gorjani Užice, prostor za potencijalno proširenje nalazi se pored primarnih taložnika, pored
bazena sa aktivnim muljem i pored finalnih taložnika.
3.3.5.7. ZAŠTITA OD POPLAVA
U prilogu 23 prikazan je hidrološki profil CPPOV Gorjani preuzet iz Idejnog rešenja.

Kako su zaključku ELABORAT-a HIDROLOŠKI PRORAČUN REKE ĐETINJE OD UŠĆA REKE DERVENTE
DO LOKACIJE BUDUĆEG CPPOV U GORJANIMA od strane firme “OMEGA” maj 2015 zaključuje da kao
merodavna visina postavljanja budućeg CPPOV bude 347,90mnm postrojenje CPPOV će biti zaštićeno od
113
Broj: 418/15
velikih voda reke Đetinje. Svi delovi CPPOV koji se nalaze iznad kote 347,9mm biće zaštićeni od velikih voda,
ali ne i od poplava reke Đetine.
Stanice za pretakanje ii svi objekti koji su ispod zemlje moraju biti urađeni od vodonepropusnog betona i
obloženi sa vodonepropusnim materijalom zbog nivoa podzemnih voda čiji prodor bi mogao ugroziti i rad
postrojenja.
Zona plavljenja pri nailasku vode različitih protoka date su u prilozima 24 zaključno sa prilogom 28. Prilozi su
preuzeti iz predmetnog elaborata..
Iz priloga se zaključuje da će prilikom padanja kiše sa 100-godišnjim intenzitetom doći do poplave celokupnog
postrojenja.
Idejnim rešenjem je predviđeno da se uradi Projekat zaštite od polava.
3.3.5.8. OTVORENI KANAL ZA POSTAVLJANJE MERAČA PROTOKA EFLUENTA
Merač protoka se postavlja u otvoreni kanal armirano betonske konstrukcije. Nizvodni deo kanala je
prilagođen za ugradnju "Venturi" suženja za merenje protoka. Uz uzvodni čeoni zid kanala je armirano
betonska šahta za umirenje vode. Odvod iz merača protoka je slobodnim izlivanjem u izlivnu građevinu.
3.3.5.9. IZLIVNA GRAĐEVINA I ODVODNI KANAL
Kako bi se ostvarila veza sa recipijentom, predviđena je izlivna betonska građevina u krugu postrojenja i
odvodni zemljani kanal do reke Đetinje.
Izlivna građevina je oblikovana tako da prihvata efluent iz kanala merača protoka pri vrhu i cev bajpasa pri dnu
(Žablji poklošpac). Oblik građevine je takav da se poprečni presek postepeno menja od pravougaonog do
trapeznog oblika, kakav je i odvodni kanal u nastavku.
Dno izlivne građevine je 1,6m ispod kote prirodnog terena, odakle počinje odvodni zemljani kanal.
Kanal je dužine 117m, trapeznog preseka, sa širinom dna 1,5m i nagibom kosina 1:1,5 i podužnim nagibom
5‰. Projektovan je da propusti maksimalnu količinu vode od 1000l/s sa brzinom od 1,5m/s.
Ovakve karakteristike protoka neće izazvati eroziju dna i bočnih kosina kanala.
3.3.5.10. REZERVOAR BIOGASA
Biogas generisan u digestoru skladištiće se u rezervoaru za biogas. Zapremina rezervoara je 500m3, a radni
pritisak 35mbar. Tehnička dokumentacija nije dala više podataka o predmetnom rezervoaru nego što je ovde
izneto.
Prema mišljenju PP policije nije potrebna dozvola za lokaciju ovog rezervoara, jer rezervoar ne služi za
skladištenje goriva koje bi se prodavalo trećim licima.
114
Broj: 418/15
3.4. OBJEKTI KOJI NISU PREDVIĐENI U PROJEKTNOJ

DOKUMENTACIJI (IDEJNIM REŠENJEM), A MORAJU SE
USPOSTAVITI U CILJU ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE
Idejno rešenje koje je bilo podloga za izradu ove studije nije definisalo neke od objekata koji se moraju
postaviti u okviru kompleksa CPPOV, u cilju zaštite životne sredine.
Tehnički opis objekata dat je u nastavku teksta, a preporučeni izgledi objekata dati su na prilozima 29.30 i 31
3.4.1.1. MODULNA JEDINICA ZA SKLADIŠTENJE OPASNOG OTPADA

GENERISANOG U PROCESIMA U POSTROJENJU
Planirano je da će opasni otpad generisan u postrojenju biti smešten u objektu kontejnerskog tipa, koji će biti
postavljen na betonskom platou u okviru postrojenja CPPOV.
Objekat je metalne konstrukcije, u obliku klasičnog kontejnera, čija je dimenzija u osnovi 6x2,5m i visina 2,4m.
Nabavlja se kao tipski objekat i postavlja na prethodno pripremljene AB temelje samce.
Kontejner ima tri stranice od metalnog lima, dok mu je prednja strana opremljena vratima napravljenim od
čeličnih profila i žičane rešetke u obliku koji omogućava prilaz uskladištenom materijalu. Planirano je da
kontejner ima dve platforme za skladištenje materijala (u dva nivoa). Otpadni materijal će pre odlaganja u ovaj
kontejner biti odložen u ambalažu, u skladu sa propisima. Dno kontejnera je izvedeno u obliku nepropusne
metalne kade, čija je svrha da sakupi sva curenja tečnosti iz uskladištenih jedinica. Za pražnjenje ulja iz ove
kade predviđen je odgovarajući zaporni ventil. Kontejner neće imati infrastrukturne instalacije. Obeležavanje
gomila otpadnog materijala vrši se tablama obaveštenja.
Izgled Modulne jedinice za skladištenje opasnog otpada dat je na prilogu 29.
Izgled table obaveštenja dat je na prilogu 31.
3.4.1.2. MAGACIN ZA SKLADIŠTENJE NEOPASNOG INDUSTRIJSKOG

AMORTIZACIONOG OTPADA
Prihvatni magacin za skladištenje neopasnog industrijskog amortizacionog otpada, čije se uspostavljanje

planira u okviru Postrojenja CPPOV, planira se kao jedinstvena funkcionalna celina na izdvojenom delu
otvorenog prostora, koju bi činila tipska magacinska jedinica modulnog tipa u kojoj bi se vršilo prihvatanje i
kontrolisano čuvanje inertnog neopasnog otpada-amortizacione opreme iz postrojenja za obradu otpadnih
voda, kao i manipulativno-transportni prostor oko tog magacina. U okviru ovog magacina isključivo bi se vršio
prihvat neopasnog amortizacionog otpada i njegovo čuvanje do sakupljanja količine koja je tehnoekonomski
opravdana za dalji transport, a u skladu sa Lokalnim planom upravljanja otpadom. Dimenzije magacina su
5000x2400x2200mm. Obeležavanje gomila otpadnog materijala vrši se tablama obaveštenja.
Izvođenje modulne jedinice za privremeno skladištenje neopasnog industrijskog amortizacionog otpada,
planirano je u obliku slobodno stojeće metalne konstrukcije koja se postavlja-ankeriše na betonskom temelju,
115
Broj: 418/15
koji je istovremeno i pod na kome se direktno odlaže otpadni materijal. Noseću konstrukciju modulne jedinice
čine čelični profili. Bočne stranice modulne jedinice se izvode ili od lima ili od žičane mreže. Vrata za ulaz u
prostor unutar modulne jedinice biće izvedena kao metalna konstrukcija od čeličnih profila i žičane mreže.
Krov modulne jedinice će biti izveden od pogodno oblikovanog lima. Projektovana rešenja prihvatnih
magacina ne planiraju da će u okviru istih biti bilo kakvih električnih instalacija i opreme. Modulna jedinica će
biti opremljena potrebnim znacima obaveštavanja, upozorenja i zabrane, saglasno postojećim propisima.
Prikaz modulne jedinice dat je na prilogu 30.
3.4.1.3. PLATO ZA PRANJE PRAZNIH KONTEJNERA ZA SAKUPLJANJE ČVRSTOG

OTPADA I PESKA
Prostor za pranje praznih kontejnera biće izgrađen kao posebno izdvojena betonska površina, koja je sa dve
strane ograničena slivnim rešetkama. Betonska površina će biti uzdignuta u odnosu na ostali prostor u meri
koja je dovoljna da se ostvari pad ka slivnim rešetkama od 1,5%. Voda nastala pranjem kontejnera slivaće se
u šahtu koja će vodu odvoditi na dalji tretman.
3.5. OPIS TEHNOLOŠKOG PROCESA PRERADE SANITARNO

FEKALNIH OTPADNIH VODA
Idejnim projektiom opisan je „klasičan način tretmana otpadnih voda“ koji se sastoji od:
1. mehaničkog tretmana
2. hemijskog i fizičko-hemijskog tretmana
3. biološkog tretmana
4. obrade mulja
obrada voda se može podeliti na obradu:
A. linije vode
B. linije mulja
Blok šema prečišćavanja komunalnih otpadnih voda sa anaerobnim tretmanom mulja data je na šemi broj 1
koja se dostavlja u nastavku teksta.
116
Broj: 418/15
Blok šema 3.1: Blok šema prečišćavanja komunalnih otpadnih voda sa anaerobnim tretmanom mulja
117
Broj: 418/15
3.5.1. TEHNOLOŠKI POSTUPAK OBRADE KOMUNALNIH OTPADNIH VODA
Tehnološka šema linije vode data je na prilogu broj 44.

Mehanički tretman otpadnih voda je skup tehnoloških operacija koje imaju za cilj da vodu prečiste od prisustva
čvrstih materija, peska, masti, plivajućih materija idr. Mehanički tretman se sastoji od sledećih tehnoloških
operacija:
 Ceđenje kroz grubu rešetku
 Ceđenje kroz finu rešetku
 Eliminacija masti i preostalog peska
 Primarno gravitaciono taloženje
U ulaznu šahtu postrojenja ulazi voda iz: kanalizacionog sistema i voda iz septičkih jama.
Iz ulazne šahte otpadna voda podzemnim hermetizovanim cevovodom dolazi na grubu rešetku, gde se vrši
ceđenje. Nadrešetna krupna frakcija se automatski odvaja i transporterom odvodi do kompaktora. Kompaktor
je uređaj koji pod dejstvom pritiska mehanički vrši smanjenje zapremine otpadnog materijala, koji se tako
kompaktan transportuje transporterom do kontejnera za čvrst otpad. Nadrešetna sitnija frakcija-pesak, takođe
se automatski odvaja i transporterom za pesak transportuje do kontejnera za pesak.
Podrešetna frakcija je voda koja gravitaciono ulazi u crpni bazen otpadne vode, iz koga se pumpama
transportuje do fine rešetke. Fina rešetka odvaja sitnije frakcije peska i eventualno otpada. Iste se automatski
odvajaju, transportuju do kompaktora, a odatle transporterom do kontejnera za otpad, odnosno pesak.
Gruba i fina rešetka se dodatno ispiraju svežom vodom od zaostalih materijala.
Kontejneri za otpad se nalaze u objektu. Kontejneri su zatvoreni i zaštićeni od rasipanja prilikom transporta.
Nakon punjenja, kontejneri se sredstvima spoljnjeg transporta odvoze sa kompleksa CPPOV na mesto koje je
određeno Planom upravljanja otpadom. Kontejneri mogu izgledati kao što je dato na slici priloga 32.
Podrešetna frakcija finog sita-voda se gravitaciono, preko kanala, usmerava u uređaj za eliminaciju masti i
finog peska. Postavljena su dva aeraciona bazena za eliminaciju masti u koje se voda usmerava preko
tablastih zatvarača. U slučaju da je iz nekog razloga ostali deo postrojenja za obradu otpadnih voda van
funkcije, izbistrena voda se transportuje direktno u reku Đetinu preko bajpasa. Aktiviranje bajpasa vrši se
ručno podizanjem ustave na kanalu. S obzirom da bi uticaj neobrađene vode koja bi dospela u reku bio
izuzetno negativan (veliko zagađenje-mala količina vode) na postrojenju će biti postavljeno lice koje će u
slučaju kvara na postrojenju zatvoriti ulaz vode u postrojenje i otpadne vode će se kao i do sada ulivati u reku
Đetinu na 6 izlaza.
Taloženje je predoperacija mehaničkom uklanjanju suspendovanih čestica iz otpadne vode. Taloženje se
tokom prečišćavanja otpadne vode vrši nekoliko puta, na sledeće tri pozicije:
A. taloženje peska i inertnog materijala
B. primarno taloženje suspendovanih čestica u sirovoj vodi
C. sekundarno taloženje aktivnog mulja u tretiranoj vodi
118
Broj: 418/15
Taloženje inertnih (zrnastih) čestica u otpadnoj vodi, koje bazira na razlici specifičnih karakteristika čestice i
vode, vrši se čisto pod dejstvom gravitacione sile. Efekat gravitacije deluje na sve čestice čija je gustina veća
od gustine tečnosti (1.000 kg/m3).
Teže čestice tonu u mirnoj vodi ubrzano, sve dok se otpor taloženju ne izjednači sa efektivnom težinom
čestice, kada se brzina tonjenja ujednačuje i nadalje je konstantna.
Kod inertnih čestica vrlo brzo dođe do ujednačavanja brzine taloženja. Veličine konstantne brzine taloženja
zavisi od: veličine, oblika, gustine čestice i viskoznosti tečnosti- Ubrzavanje taloženja se javlja usled
flokulacije (slepljivanja) čestica u taložniku. Brže čestice sustižu sporije čestice, "lepe" se za njih i stvaraju
krupnije čestice, koje se brže gravitaciono talože. Ovakvo taloženje se naziva difuzno taloženje.
Nemaju sve čestice sposobnost međusobnog "lepljenja", kao na primer pesak i on se gravitaciono
uklanja iz aerisanog peskolova.
Neke čestice ne mogu da se međusobno "lepe" zbog visokog elektrostatičkog napona (napon odbijanja), pa
se prethodno moraju "razelektrisati" hemijskim sredstvima, koagulantima.
Takođe, neke materije ubrzavaju stvaranje pahuljica (flokulanti) i zato se direktno u cev kroz koju protiče voda
iz aerisanog peskolova dodaje rastvor koagulanta ferihlorida.
Primarnim taloženjem uklanja se pesak koji se odvaja u kontejner za pesak.
U primarni taložnik se uvodi vazduh putem kompresora i to u donji deo taložnika. Vazduh vrši flotaciju vode.
Flotacija spada u postupke prethodnog prečišćavanja, koji se vrše radi uklanjanja pene, ulja i masti i sličnih
čestica lakših od vode, postupkom uduvavanja vazduha odozdo, normalno na pravac strujanja tečnosti.
Masti, ulja, pena izbijaju na površinu taložnika i sa površine se uklanjaju zgrtačem u deo za mast, odakle se
pumpom transportuju u gravitacioni ugušćivač.
Delimično prečišćena voda iz aerisanog peskolova gravitaciono odlazi u primarni taložnik (2 kom).
U cevi kojima se voda transportuje u primarni taložnik dodaje se koagulant-flokulant ferihlorid koji potpomaže
hemijsko taloženje (precipitaciju).
Mulj nastao u primarnom taložniku se muljnim pumpama i podzemnim cevovodom transportuje u gravitacioni
ugušćivač.
Hemijska precipitacija (hemijsko taloženje) predstavlja taloženje slabo taložnih supstanci dodavanjem
hemijskih jedinjenja koja prevode slabo taložne supstance u slabo rastvorne i taložive oblike. Postupak
hemijske precipitacije je praćen intenzivnim mešanjem radi ostvarivanja što boljeg kontakta vode i dodatih
hemikalija.
Postupak hemijske precipitacije se koristi za uklanjanje suspendovanih materija, BPK 5 i fosfora iz otpadnih
voda.
Postupak hemijske precipitacije je vrlo efikasan postupak kojim se mogu ukloniti:
 suspendovane materije 80-90%
 BPK5 40-70%
119
Broj: 418/15
 HPK 30-60%
 bakterije 80-90%
 fosfor 70-90%
Za hemijsku precipitaciju u predmetnom postrojenju izabrane su soli gvožđa.
Idejni projekat se bazirao na ferihloridu, ali se uspešno može koristiti i ferisulfat.
Ferihlorid je koagulant koji u vodi hidrolizuje i gradi amfoterni feri hidroksid koji se taloži u vidu pahulja, a po
jednačini:
FeCl3 + 3*H2O ↔Fe(OH)3↓ + 3*HCl (1)
Ferihlorid reaguje i sa tvrdoćom i gradi takođe amfoterni feri hidroksid:
2*FeCl3 + 3*Ca(HCO3)2 ↔ 3*CaCl2 + 2* Fe(OH)3↓ + 6*CO2↑ (2)
Potrebna količina FeCl3 za koagulaciju iznosi od 5-100g/m3, zavisno od mutnoće vode. FeCl3 se nabavlja kao
FeCl3*6H2O.
Za neutralizaciju kiseline najbolje je upotrebiti kreč ili natrijumhidroksid.
Kreč Ca(OH)2 taloži soli koje vodi daju tvrdoću, bikarbonate Ca i slobodnu ugljenu kiselinu, direktno, a sa
kiselinama reaguje i neutrališe kiselost:
Ca(OH)2 +H2O → CaCO3 + 2* H2O (3)
Ca(OH)2 + (CaOH)2 →CaCO3 + 2* H2O (4)
Kreč uklanja i fosfor, najčešće iz oblika ortofosfata, kao slabo rastvorni hidroksiapatit po reakciji:
10Ca2+ + 6PO4-3 + 2OH-→ Ca10(PO4)6(OH)2↓ (5)
Soli fvožđa uklanjaju fosfor, najčešće iz oblika ortofosfata, kao slabo rastvorni Fe-fosfat po reakciji:
Fe3+ + HnPO4-(3-n) → FePO4↓ + n*H+ (6)
Voda se uvodi u taložnik podzemnim cevovodom kroz početni deo građevine iz koga se radijalno raspoređuje
po obimu, prema prelivnom koritu postavljenom po obodu taložnika. Lebdeće materije se talože na dno
bazena i kontinualnim kretanjem zgrtača potiskuju ka komori za mulj-koncentrator. Plivajuće materije se
skupljaju po obodu taložnika duž štitnika koji sprečava prelivanje vode sa površine. Plivajuće materije skuplja
površinski zgrtač i transportuje do levka, iz koga se podzemnim cevovodom odvode do crpne stanice za
primarni mulj, odakle se zajedno sa muljem prepumpavaju u gravitacioni zgrtač. Voda izbistrena u primarnom
taložniku se preko obodnog kanala preliva i podzemnim cevovodom gravitaciono transportuje do crpne stanice
istaložene vode. Obe pumpe potiskuju vodu u cevovode koji ih transportuju do bazena sa aktivnim muljem.U
cevovod se dozira koagulant.
Biološki tretman komunalnih otpadnih voda se zasniva na ubrzanom procesu razmnožavanja
mikroorganizama na podlozi i u vodi. Uvođenjem vazduha u otpadnu vodu i stvaranjem velike površine
pomoću pahuljica aktivnog mulja, postiže se na malom prostoru i za kratko vreme intenzivno prirodno
prečišćavanje otpadnih voda.
120
Broj: 418/15
Prema kvalitetu operacija, kao i mogućnostima regulacije i upravljanja tokovima u procesu, biološki postupci
se mogu podeliti na:
 polutehnički postupci
 tehnički postupci
Polutehnički postupci se karakterišu ograničenim upravljanjem tokovima, kao i stepenom regulacije
postupka. Delimično se može regulisati tok linije vode, mahom preko regulacije evakuacije tretirane vode,
dok se tok linije mulja ni na jedan način ne može regulisati.
U polutehničke postupke spadaju: postupci u ribnjacima, lagune za otpadnu vodu, korišćenje otpadnih voda u
poljoprivredi i filtri u zemlji.
U tehničke postupke spadaju:
 bazeni sa aktivnim muljem
 biološki filtri
Tehnički postupci se karakterišu potpunim upravljanjem tokovima, kao i visokim stepenom regulacije
postupka.
Nezavisno se mogu kompletno regulisati tokovi linije vode i linije mulja.
Tehnički postupci su kompletno kontinuirani postupci, od mehaničkog procesa (dovod otpadne vode i
mehanički tretman), preko procesa zajedničkog ili odvojenog biološkog tretmana otpadne vode i otpadnog
mulja, separacije linije vode i linije mulja, do korektivnih postupaka na efluentu prilikom evakuacije tretirane
vode u recipijent. Tehnički postupci se mogu tretirati i kao zatvoreni procesi, odnosno kompaktni procesi.
Biološkim tretmanom se prerađuju otpadne vode iz domaćinstva, industrijske sanitarne otpadne vode,
tehničke i tehnološke industrijske otpadne vode pojedinih tipova industrijskih objekata, pre svega
prehrambene industrije, koje ne sadrže biotoksične supstance.
U uklanjanju organskih materija učestvuju heterotrofni organizmi, koji uzimaju iz otpadnih voda deo
organskih materija koje ugrađuju u biomasu (asimilacija). Drugi deo organske materije se prevodi u energiju,
a zaostala čvrsta faza je u obliku minerala (oksidacija-mineralizacija).
Biološki postupci se mogu podeliti na:
 aerobne postupke
 anaerobne postupke
Kod aerobnih postupaka suština tretmana je prevođenje što većeg dela organske materije u aktivnu
biomasu, koja se može mehanički ukloniti iz vode. Stepen mineralizacije aktivne biomase zavisi od vrste
postupka.
Ukupne razgradive organske materije u otpadnoj vodi, koje dođu na biološki tretman, prerađuju se do krajnjih
komponeti CO2, N2, P2O5. Efikasnost prerade zavisi od tipa postrojenja i uobičajeno iznosi:
45% kod postrojenje sa aktivnim muljem
121
Broj: 418/15
55% kod visoko opterećenih bioloških filtra

80% kod nisko opterećenih bioloških filtra
100% kod filtra u zemlji
Sadržaj azota se smanjuje u otpadnim vodama višestrukim postupkom, koji se sastoji od sledećih operacija:
• prethodnog taloženja
• degazacije amonijaka
• kombinacijom nitrifikacije i denitrifikacije
Sadržaj fosfora se uklanja iz otpadnih voda složenim postupkom, koji se sastoji od:
 delimičnog mehaničkog prečišćavanja (precipitacija)
 delimičnog biološkog prečišćavanja
Faktori koji utiču na efikasnost biološkog prečišćavanja su:
 pH
 temperatura
 sadržaj hranljivih sastojaka
 sadržaj mikroelemenata
 određena koncentracija kiseonika (ili njegovo odsustvo)
 održavanje homogenizacije kod aktivnog mulja (debljine sloja kod filtra)
 vreme kontakta faza
Kombinovane kanalizacione otpadne vode, koje sadrže komunalne i industrijske otpadne vode, nisu
najpovoljnije za biološki tretman, pošto mikroorganizmi razgrađuju samo one organske materije koje imaju
karakter hranljivih materija. Kombinovane kanalizacione otpadne vode sadrže:
- relativno mali deo hranljivih materija u odnosu na ukupne prisutne materije
- promenljivi sadržaj prisutnih materija
U kombinovanim kanalizacionim otpadnim vodama je mali deo ugljenika prema nutricijentima (azot i fosfor)
u odnosu na optimalni odnos u čisto komunalnim otpadnim vodama (C:N=12:1, C:P=30:1), kao i
neodgovarajući sadržaj azota i fosfora u industrijskim otpadnim vodama. Stoga iz kombinovanih
kanalizacionih otpadnih voda nije moguće potpuno ukloniti N i P, a iz industrijskih otpadnih voda se ne može
sav razgradivi ugljenik prevesti u gradivne materije.
Tako deo navedenih supstanci (C, N, P) odlazi u recipijent kao proizvod fermentacije.
Idejnim projektom predviđen je šaržni sistem aerobnog tretmana obrade komunalnih otpadnih voda aktivnim
muljem.
122
Broj: 418/15
Osnovna reakcija pri biohemijskom prečišćavanju, koja se ostvaruje pri aktivnosti populacije bakterija, gljivica i
drugih mikroorganizama, može se prikazati sledećom jednačinom:
Organske materije + kiseonik + aktivni mulj CO2 + H20 (7)
Aktivni mulj predstavlja veliku populaciju različitih bakterija, gljivica i druge flore, čiji kontakt sa otpadnom
vodom brzo dovodi do razlaganja organskih materija i formiranja ugljen-dioksida i vode.
Osnovne karakteristike aktivnog mulja su fizička struktura i hemijski sastav. Po fizičkoj strukturi aktivni mulj je
sličan pahuljicama feri-hidroksida i aluminijum-hidroksida, koje se sastoje od velikog broja i više slojeva
bakterija. Struktura pahuljica je spužvasta, pa im je površina velika, tj. za 1g suve materije iznosi 100m 2. Mulj
sadrži oko 80% vode. Aktivni mulj se sastoji od mikroorganizama i različitih organskih i neorganskih materija.
Biomasa-mikroorganizmi aktivnog mulja imaju ujednačen sastav za koji su utvrđene bruto formule:
C5 H7 N02 (prema Hooveru i Porgesu) i
C7 H11 N03 (prema Halmersu idr.).
Suva materija aktivnog mulja sastoji se od kompleksa mineralnih (10 do 30%) i organskih komponenata (70 do
90%). Organske materije sadrže najviše belančevina (70%), Iipida, ugljenih hidrata idr. Mineralni deo se
uglavnom sastoji od kalcijuma i fosfora.
Uklanjanje azotnih jedinjenja biološkim postupkom nitrifikacije-denitrifikacije odvija se u dve faze:
1. U prvoj fazi amonijak u aerobnim uslovima oksidiše do nitrata (nitrifikacija), uz potrošnju rastvorenog
kiseonika iz vode
2. U drugoj fazi se stvoreni nitrati u uslovima kada nema rastvorenog kiseonika u vodi redukuju do
elementarnog azota (denitrifikacija).
Elementarni azot, N2, je slabo rastvorljiv gas koji izlazi iz vode.
U slučaju nitrifikacije, oksidacije amonijaka, dolazi do dvostepene reakcije:
𝑵𝒊𝒕𝒓𝒐𝒔𝒐𝒎𝒐𝒏𝒂𝒔 (−)
𝟐𝑵𝑯𝟑 + 𝟑𝑶𝟐 → 𝟐𝑵𝑶𝟐 + 𝟐𝑯(+) + 𝟐𝑯𝟐 𝑶 (8)
(−) 𝑵𝒊𝒕𝒓𝒐𝒃𝒂𝒄𝒕𝒆𝒓 (−)
𝟐𝑵𝑶𝟐 + 𝑶𝟐 → 𝟐𝑵𝑶𝟑 (9)
Bakterije Nitrosomonas i Nitrobacter vrše oksidaciju azota. H(+) reaguje sa alkalnošću iz vode i to je prikazano
u sledećoj reakciji:
(−)
𝟐𝑯(+) + 𝟐𝑯𝑪𝑶𝟑 → 𝑪𝑶𝟐 + 𝟐𝑯𝟐 𝑶 (10)
U uslovima kada nema kiseonika u vodi, bakterije koje oksidišu ugljenična jedinjenja su u stanju da potreban
kiseonik dobiju redukcijom nitrata do elementarnog azota, i tako nastave proces oksidacije. Ovaj proces se
zove dentrifikacija i može se prikazati sledećom reakcijom:
(−) 𝑩𝒂𝒌𝒕𝒆𝒓𝒊𝒋𝒆
𝟔𝑵𝑶𝟑 + 𝟓𝑪𝑯𝟑 𝑶𝑯 (𝑩𝑷𝑲) → 𝟓𝑪𝑶𝟐 + 𝟑𝑵𝟐 + 𝟕𝑯𝟐 𝑶 + 𝟔𝑶𝑯(−) (11)
123
Broj: 418/15
Kao produkt reakcije stvara se gasoviti N2 koji izlazi iz vode. Kao što se iz prethodne jednačine vidi, prilikom
denitrifikacije, bakterije troše i BPK. Za obavljanje procesa biološke nitrifikacije-denitrifikacije otpadnu vodu je
potrebno naizmenično izlagati aerobnim i anaerobnim uslovima.
Delimično prečišćena voda podzemnim cevovodom i pumpama se transportuje do finalnih taložnika. U
cevovod koji transportuje vodu u bazen za mulj dozira se flokulant radi efikasnijeg prečišćavanja.
Aktivni mulj koji se formira u bazenima sa aktivnim muljem, delom se dozira iz jednog bazena u drugi radi
uspešnijeg procesa, a takođe se i deo mulja iz finalnih taložnika pumpama transportuje ili u bazen za aktivni
mulj ili u primarni taložnik na dodatnu obradu.
U finalnim taložnicima se vrši krajnji tretman otpadne vode, gde se u produženom vremenu taloženja vrši
taloženje većine suspendovanih materija, lebdećih čestica, bakterija idr. Prečišćena voda odlazi u recipijent-
reku Đetinu.
Mulj iz finalnih taložnika se transportuje do primarnog taložnika, bazena sa aktivnim muljem i višak mulja
odlazi u mehanički ugušćivač.
Do sada navedeni postupci tretmana otpadnih voda ne uklanjaju sve patogene mikroorganizme iz efluenta i
idejni projekat nije obuhvatio dezinfekciju efluenta koji se ispušta u reku Đetinju. Po mišljenju obradjivača
studije u merama ove studije biće dat predlog da se razmotri i uvodjenje dezinfekcije obradjene vode pre
upuštanja u recipijent.
U okviru ovog poglavlja kratko ćemo se zadržati samo na principima dezinfekcije.
Dezinfekcija se može vršiti sa Cl2, NaOCl, Ca(OCl)2 .
Gasoviti hlor se drži u bocama i dozira iz boca ekspanzijom gasa, zavisno od protoka efluenta.
Hipohlorit i kaporit se doziraju u obliku rastvora, a kaporit se može dodavati i u prahu u efluent za
dezinfekciju.
Reakcija rastvaranja hlora u vodi se prikazuje sledećom jednačinom:
Cl2 + H2O ↔ HOCl + H* +Cl- (12)
HOCl + H2O ↔ HOCl + NaOH (13)
Osnovno doziranje dezinfekcionih sredstava je u bazenima za dezinfekciju. Doziranje hlora se još može vršiti
i u odvodnu cev efluenta preko šahte, direktno u evakuacioni kanal za efluent, kao i na prelivu, prilikom
nitrifikacije-denitrifikacije i slično. Vreme reakcije dezinfekcije hlorom iznosi oko 30 min.
Opisani tehnološki postupak prečišćavanja komunalnih otpadnih voda koji je predvidjen Idejnim
rešenjem, a čiji opis je dat u skraćenom obimu u poglavlju 3.2.1.1, u celosti je u saglasnosti sa najbolje
dostupnim tehnikama (BAT) za ovu vrstu otpadnih voda, izraženih kroz dokument Reference
Document on Best Available Techniques in Common Waste Water and Waste Gas
Treatment/Management Systems in the Chemical Sector, European Commission, October 2009.
124
Broj: 418/15
3.5.2. TEHNOLOŠKI POSTUPAK OBRADE MULJA
Tehnološka šema linija mulja data je na prilogu 33.

Problemi koji se javljaju u vezi sa evakuacijom viška mulja iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda se
svode na sledeće:
- otpadni mulj ima veliku zapreminu usled velikog sadržaja vode u izdvojenom mulju
- otpadni mulj je biološki aktivan usled sadržaja organskih materija podložnih truljenju u izdvojenom
mulju
- otpadni mulj sadrži patogene i druge klice
Stoga obrada otpadnog mulja mora da sadrži sledeće postupke:
a. smanjivanje zapremine mulja (ugušćavanje i dehidratacija)
b. stabilizacija mulja (inaktivacija i dezinfekcija)
U postupku obrade komunalnih otpadnih voda nastaju:
- mulj iz peskolova - hemijski inertan neorganski materijal koji se može evakuisati na industrijsku ili
sanitarnu deponiju
- masti i ulja - iz hvatača masti se mogu tretirati zajedno sa organskim muljem, deponovati na
industrijskoj ili sanitarnoj deponiji ili koristiti kao sirovine u hemijskoj industriji
- primarni mulj - organski mulj koji se mora stabilizovati fizički, hemijski i biološki, kao i dezinfikovati pre
konačnog odlaganja
- izreagovani aktivni mulj - mora se stabilizovati i to fizički, ako je inaktiviran (aerobno stabilizovan u
procesu sa produženom aeracijom) ili biološki, hemijski i fizički stabilizovati ako je aktivan
- hemijski mulj iz precipitacije - podleže dekompoziciji i truljenju pa se mora tretirati kao i primarni
mulj
- industrijski mulj - tretira se specifičnim postupcima, zavisno od tipa industrije, pa ga zato treba
odvojeno tretirati od komunalnog mulja, tako da industrijsku otpadnu vodu treba upuštati u gradsku
kanalizaciju separisanu od sedimenta
Voda u izdvojenom mulju može biti dvojako vezana:
- slobodna voda, koja se može eliminisati dekantovanjem
- kapilarna voda, vezana voda koja se može eliminisati sušenjem i sličnim hemijskim i termičkim
potupcima, vezana mahom za koloidne materije, a delimično i za voluminozan jonski talog
Koagulacijom koloida i hemijskom stabilizacijom jonskog taloga (dehidratacijom) se smanjuje vezana voda u
mulju.
Pod kondicioniranjem mulja podrazumevamo promenu gel strukture mulja u poroznu manje hidratisanu
strukturu. Prema načinu izvođenja kondicioniranje mulja može biti:
125
Broj: 418/15
- hemijsko kondicioniranje-kondicioniranje hemijskim koagulantima, flokulacija, oksidacija hlorom ili

ozonom
- fizičko kondicioniranje - termičko kondicioniranje, dodavanje inertnih materija, ispiranje idr.
Zgušnjavanje mulja, odnosno povećavanje koncentracije suvih materija u mulju, može se vršiti na dva načina:
- gravitaciono zgušnjavanje - statička sedimentacija i dekantovanje koje je primenjeno u ovom
postrojenju
- flotaciono zgušnjavanje - uduvavanje vazduha, vakuum, rastvaranje vazduha idr.
Dehidratacija mulja je operacija kojom se vrši evakuacija vode iz strukture mulja i može da se vrši na dva
načina:
- prirodna dehidratacija - gravitaciono oceđivanje i prirodno sušenje vazduhom na poljima za mulj i u
lagunama
- mehanička dehidratacija - statička dehidratacija filtracijom (vakuum i potisna), dinamička dehidratacija
centrifugiranjem i filtriranjem koje je primenjeno u ovom postrojenju.
Stabilizacija mulja se može izvršiti na više načina:
• anaerobno trulenje-vrenje u anaerobnim uslovima u reaktorima-digestorima koje je primenjeno u ovom
postrojenju
• aerobna stabilizacija - aerobni tretman mulja u postupcima produžene aeracije mulja
• kompostiranje - prevođenje mulja u kompost
• gasifikacija - prerada mulja do biogasa što je primenjeno u ovom postrojenju
• spaljivanje - spaljivanje mulja u specijalno konstruisanim pećima
Dezinfekcija mulja se može izvršiti na više načina:
• pasterizacija - termički tretman mulja u pasterizatorima
• zračenje -zracima - tretman mulja zračenjem
• hemijski postupci - tretman mulja ćelijskim otrovima
Idejnim projektom nije predvidjeno da se vrši dezinfekcija mulja.
Dehidratacija mulja ima zadatak da odvoji vodu od mulja čime će se mulju smanjiti zapremina i izvršiće se
koncentrovanje mulja (ugušćivanje mulja). U okviru postupka dehidracije mulja predviđene su sledeće
operacije:
a. zgušnjavanje mulja
b. odvajanje vode od ugušćenog mulja
c. sušenje mulja
Gravitacioni ugušćivači mulja su uređaji slični taložnicama, sa snažnijom mehanikom zgrtanja mulja, koji po
konstrukciji mogu biti statički i mehanički, dekanteri, dubine 3-6 m.
126
Broj: 418/15
Kod trakastih filter presa se vrši kontinuirano doziranje mulja na perforiranu beskrajnu traku, na kojoj se
oceđivanje vrši gravitaciono i pritiskom ispod valjaka. Širina trake je uobičajeno od 0.5-3.5 m, prosečno 2m.
Opterećenje trakaste filter prese muljem uobičajeno iznosi od 90-680kg/m⋅h, a hidrauličko opterećenje
trakaste filter prese iznosi od 1.6-6.3 l/m⋅s (5.8-22.5 m3/m⋅h).
Kod komornih filter presa se mulj pod pritiskom uvodi u komore, dok se oceđivanje mulja vrši filtracijom pod
pritiskom kroz platno. Pritisak u komorama se uobičajeno kreće od 6.9- 15.5 bara. Površina filtracije je oko 2
m2 po ploči, odnosno oko 400 m2 za celu presu. Radni učinak iznosi od 2-10 kg/m2⋅h, vreme ceđenja od 1-3
h, debljina muljne pogače od 25-38 mm, sadržaj vlage od 48-70%, dok filtracioni ciklus iznosi od 2-5 h.
Ciklus presovanja komornim filter presama sadrži sledeće operacije:
• punjenje prese
• presovanje (održavanje pritiska)
• otvaranje komora
• odstranjivanje kolača
• pranje komora
• zatvaranje prese
Hemijsko kondicioniranje mulja je postupak za poboljšavanje dehidratacije mulja koagulacijom kolidnog
sadržaja mulja, čime se smanjuje vlaga sa 90-99% na 65-85%.
Hemijsko kondicioniranje mulja se uobičajeno primenjuje pre vakuum filtracije, ceđenja trakastim filter
presama i centrifuganja mulja.
Za hemijsko kondicioniranje mulja se najčešće koriste sledeće hemikalije: FeCl3, CaO, Al2(SO4)3, organski
polimeri.
Tretman mulja
Tretman mulja prikazan je na prilogu broj 34.
Anaerobna stabilizacija mulja (anaerobno trulenje mulja) predstavlja anaerobnu razgradnju organskih
materija do CH4 i CO2 u zatvorenom trulištu-digestoru, pri šaržnom ili kontinuiranom postupku.
Anaerobna razgradnja mulja sastoji se od nekoliko etapa koje se, prema fizičkim i hemijskim parametrima
procesa, mogu grupisati u dve faze:
• faza likvacije (pretvaranje u tečnu fazu) - kiselinsko vrenje, razgradnja organske mase do org. kiselina,
alkohola, aldehida idr.
• faza gasifikacije (proizvodnja gasa) - metansko vrenje, metanske bakterije razlažu produkte kisele
faze do CH4 (65-70%), CO2 (25-30%), NH3 i vode, a u malom obimu i do drugih gasova: O2 (0-0.3%),
CO (2-4%), N2 (1%), CxHy (0-1.5%), H2S idr.
Metanska faza (druga faza) je osetljiva na promene temperature, pH (od 6.8-7.2), kao i toksičnih materija
127
Broj: 418/15
(Cu(OH)2 veće od 1 g/l, Cr+6 veće od 1 g/l, Ni veće od 1 g/l, Zn veće od 1.5 g/l, CN- veće od 0.012%SM,
fenol veće od 0.4%SM, deterdžent veće od 2.4%SM). Kiselost, usled oslobađanja organskih kiselina u prvoj
fazi, može se suzbiti bikarbonatnom tvrdoćom.
Produkcija bio gasa u metanskoj fazi iznosi 400-500 l/kg unetih organskih materija, odnosno 900-1000 l/kg
istrulelih organskih materija. Donja toplotna moć bio gasa iznosi od 23 900-26 000 kJ/m3. Koncentracija SM
u prevrelom aktivnom mulju varira između 6-7%, a kada truli kombinovani, aktvini i primarni mulj, može dostići
do 8-10%.
Pre anaerobnog trulenja mulja mora se izvršiti primarno zgušnjavanje mulja.
Kod reaktora (digestora) sa standardnom digestijom (nisko opterećeno trulište) su sledeće karakteristike
procesa:
a. masa u digestoru se ne zagreva i ne meša
b. vreme digestije u reaktoru je od 30-90 dana
Zgušnjavanje mulja i stvaranje nadmuljne vode je spontano, mehuri gasa se penju ka površini, noseći lake
čestice, usled čega se na površini stvara kora, a između kore i ugušćenog mulja je nadmuljna voda.
Uobičajeni prečnik cilindra digestora iznosi od 6-38 m. Uobičajena dubina mulja u reaktoru iznosi od 7.5-
14m. Reaktor ima zakošenost dna minimalno 1:4, kao i spoljnu toplotnu izolaciju i zaštitu od korozije.
Produkcija gasa u reaktoru iznosi oko 0.75-1.12 m3/kg smanjenja mase volatilnih materija, odnosno grubo
aproksimovano oko 15-22 m3/1 000 ES na postrojenjima za mehaničko prečišćavanje otpadnih voda, a 28
m3/1 000 ES na postrojenjima za biološko prečišćavanje otpadnih voda.
Obezdvonjavanje mulja vrši se u objektu za obezvodnjavanje mulja koji je zatvoren. Jedino je digestor na
baklji na otvorenom.
3.5.3. OSTALI-PRATEĆI TEHNOLOŠKI POSTUPCI
Ostali procesi u CPPOV Užice predvidjeni Idejnim projektima su:

1. Radni postupci u kotlarnici
2. Proizvodnja komprimovanog vazduha
3. Kontrola procesa obrade otpadnih voda
4. Transport
5. Fizičko tehničko obezbedjenje
6. Održavanje
128
Broj: 418/15
3.5.3.1. RADNI POSTUPCI U KOTLARNICI
U kotlarnici je smešten toplovodni kotao koji služi kao alternativni izvor toplote, kada se ista iz bilo kog razloga
ne može dobiti hlađenjem gasnog generatora, kao osnovnog izvora toplote.
Kotao je opremljen gorionikom za sagorevanje biogasa. Uvođenje gasa u gorionik vrši se preko gasne rampe,
koja objedinjuje izolacionu loptastu slavinu, mehanički filter, hvatač plamena, regulator pritiska, dva magnetna
ventila i sistem za kontrolu nepropusnosti. Biogas se dovodi pod malim pritiskom od 0,02 bar. U slučaju pada
pritiska biogasa, poseban prekidač blokira rad gasne rampe i gorionika.
Dimni gasovi se odvode samostojećim dimnjakom smeštenim spolja, pored zida kotlarnice. Dimnjak je
izgrađen od čelika i izolovan mineralnom vunom, zaštićenom Al limom. Dimnjak je pored priključka za
dimnjaču, opremljen otvorom za čišćenje, drenažom cevi i uškom za dizanje. Dimenzije dimnjaka nisu date u
projektnoj dokumentaciji.
Kotao sa gorionikom je opremljen merno-regulacionom opremom za automatsko vođenje procesa sagorevanja
i održavanja izlazne temperature vode. U okviru kotlarnice smešteni su ekspanziona posuda sa membranom,
kao i razdeljivač i sabirnik tople vode sistema 80/600C.
Ventilacija kotlarnice je prirodna, sa dovodom vazduha preko otvora sa fiksnim žaluzinama u bočnom zidu i
odvodom vazduha kroz otvor sa fiksnim žaluzinama u ventilacionoj kućici na krovu.
Za punjenje toplovodnog sistema i naknadu eventualnih gubitaka vode, koristi se stanica za omekšavanje
vode, kapaciteta 1m3/h.
Voda koja se koristi u toplovodnom sistemu mora biti besprekorna u svakom pogledu. To znači da ne sme
sadržati veće količine škodljivih gasova koji izazivaju koroziju kotlovskog postrojenja i cevovoda, niti povećan
sadržaj soli koje obrazuju mulj i kamenac, usled čega se smanjuje prolaz toplote sa svim posledicama.
Priprema vode se u predmetnom postrojenju može podeliti na dve tehnološke celine:
- Omekšavanje vode
- Odstranjivanje kiseonika
Projektna dokumentacija koja je poslužila za izradu ove studije nije definisala postupak pripreme vode, tako da
će se u nastavku dati uobičajeno korišćena metoda pripreme vode koja se primenjuje kod sličnih postrojenja.
Omekšavanje vode vrši se procesom jonske izmene. Jonski izmenjivači su čvrste materije koje mogu iz
odredjenog elektrolita preuzimati pozitivne ili negativne jone, te ih nadoknaditi ekvivalentnim količinama drugih
jona, istog polariteta.
Za omekšavanje vode uobičajeno se koristi jonoizmenjivačka smola LEWATIT S100, čije su osobine date u
tabeli 3.2.
Tabela 3.29: Karakteristike jonske smole LEWATIT S100
Grupa Kisela Jako
Veličina zrna u mm 0.3-1
129
Broj: 418/15
Nasipna težina, g/l 800-900

Maksimalna temperatura oC 110
Dozvoljena pH vrednost 0-12
Upotr. kapac. gCaO/l 40
Spec.opterećenje m3/čas*m3 5-40
Brzina filtriranja, m/čas 50
Sredstvo za regeneraciju NaCl
Doziranje Levoksina se vrši kontuinualno, na pogodnim mestima kotlovskih sistema (usisni vod napojne vode).
3.5.3.2. PROIZVODNJA KOMPRIMOVANOG VAZDUHA
Komprimovani vazduh za potrebe rada CPPOV Gorjani Užice se obezbedjuje duvaljkama koje su smeštene u
kompresorskoj zgradi. Sve duvaljke su smeštene u zasebna zaštitna kućišta, kao zaštita od buke.
Komprimovani vazduh mora biti bez ulja, masti, čestica prašine i nečistoće. Isti se do potrošača doprema
podzemnim cevovodima.
3.5.3.3. KONTROLA PROCESA OBRADE OTPADNIH VODA
Koncept merenja i kontrole za CPPOV Gorjani Užice biće baziran na sledećoj automatizacionoj i kontrolnoj
filozofiji:
• Sva potrebna i vrhunska merenja i detektori biće obezbeđena kako bi se osigurala bezbednost i zdravlje
operativnog osoblja u PPOV.
• Procesi će biti automatizovani ako iz njih proizilaze neprihvatljivi radni sati ili ručno upravljanje.
• Merenje i kontrola biće primenjeni naročito kod relevantnih procesa koji determinišu efikasnost tretmana
PPOV (npr. crpni kapacitet ulazne crpne stanice, aeracija bazena sa aktivnim muljem, protok povratnog
mulja, doziranje precipitanta itd.).
• Svi parametri relevantni za monitoring biće izmereni direktno ili analizirani iz uzoraka otpadnih voda ili
mulja.
U radu postrojenja meriće se sledeće vrednosti:
• Ulazna crpna stanica: merenje nivoa vode u šahti pumpe kako bi se kontrolisali crpni kapaciteti pumpe
(frekventni regulator).
• Peskolovi sa efluentom: merenje protoka, temperature, pH, merenje provodljivosti i automatsko
uzorkovanje otpadnih voda za monitoring (koncentracije i opterećenja influenta).
• Bazeni sa aktivnim muljem: Merači rastvorenog kiseonika u zonama aeracije kako bi se kontrolisalo
snabdevanje vazduhom.
130
Broj: 418/15
• Merenja efluenta će obuhvatiti: merenje protoka, temperature, pH i automatsko uzorkovanje otpadnih

voda (koncentracije i opterećenja efluenta).
• Crpna stanica za povratni mulj: merenje protoka influenta i povratnog mulja zbog kontrole protoka
povratnog mulja.
• Kompresorska stanica: merenje pritiska u vazdušnoj cevi pod pritiskom kako bi se kontrolisalo paljenje i
gašenje i frekvencije duvaljki.
• Crpna stanica za primarni mulj: merenje nivoa mulja u šahti za pumpu u cilju paljenja i gašenja pumpi,
merenje protoka primarnog mulja kako bi se vršio monitoring količina primarnog mulja, merenje protoka
viška mulja kako bi se vršio monitoring i kontrola pražnjenja viška mulja.
• Jedinica za hemijsko uklanjanje fosfora: Merenja protoka u linijama za doziranje flokulanta do bazena
sa aktivnim muljem i sabirnog rezervoara za ugušćeni sirovi mulj, kako bi se kontrolisalo doziranje
flokulanta.
Proces je automatski i kontroliše se iz upravne zgrade preko procesora SCADA, gde je na monitoru prikazan
svaki uredjaj postrojenja otpadnih voda, da li je u radu i da li ima neki problem zbog čega ne radi, a trebalo bi
da radi.
Program je smišljen na osnovu sledećih parametara:
PLC1: Zgrada sa rešetkama
- Grube / Fine rešetke
- Ulazna crpna stanica
PLC 1.1- Most zgrtač 01 (Package Unit)
PLC 2: Kompresorska stanica
- Peskolov i mastolov
- Kompresorska stanica
- Primarni taložnik
- Bazeni sa aktivnim muljem
PLC3:Zgrada za mehaničko ugušćivanje i obezvodnjavanje
- Belt Thickener (Package Unit)
PLC3.1- Postrojenje za pripremu i doziranje polimera (Package Unit)
PLC3.2- Postrojenje za pripremu i doziranje polimera (Package Unit)
PLC3.3- Booster crpna stanica Pumping station (Package Unit)
131
Broj: 418/15
- gas blowers
- digester
Hardverska arhitektura PLC ormara (cabinets) je zasnovana na modularnoj multi-funkcionalnoj SIEMENS
Type S7/300 programibilnim logičkim kontrolorima (programmable logic controllers). Svaki PLC će sadržati,
najmanje, procesor (CPU), napajanje, I/O ormar, rezervni prostor i rezervni I/O (30 %).
PLC će biti povezan na vezu za prenos podataka, tip eternet, za deljenje podataka, uploading podatke na nivo
SCADA ili primanje instrukcija sa SCADA nivoa.
PLC (Master) će biti povezan na lokalnu mrežu (local operating network/profibus) sa decentralizovanim
perifernim modulima (decentralized peripheral modules (Slave)).
• LON tipe : Industrial Fieldbus (Profibus)
• Interconnections : Optički kabal
• Max. speed: 10 Mbits/sec
Poslednja generacija ''procesa'' velike brzine, veze za prenos podataka, povezuje sve PLC i nadzorni nivo
SCADA radne stanice kako bi bilo koja procesna informacija koja je dobijena od nekog PLC bila podeljena do
svih drugih PLC-a ili dve radne stanice (nezavisne jedan od drugog) locirane u kontrolnoj sobi.
SCADA programski paket će sadržati i biti ograničen na:
• System prećenja procesa (Process Viewing System)
• Process Data Points
• Izveštaji
• Grafički plan prikaza slike (Graphical Plant Display Images (GPI))
• Skladištenje i pronalaženje podataka
Centralna kontrolna soba će biti opremljena platnima za projektovanje SCADA sadržaja putem video
projektora. Primer je predstavljen ispod.
Ekrani / Projektori
Slika 3.1: Primer kontrolne sobe sa ekranima
132
Broj: 418/15
3.5.3.4. TRANSPORT
U okviru CPPOV Gorjani Užice transport će se obavljati transportnim sredstvima (otpadne materije),
pogonjenim tečnim gorivima naftnih derivata (dizel, euro dizel idr.), zatim pumpama (centrifugalnim, muljnim..),
pogonjenih električnom energijom i mehanički dizalicama, transporterima, rešetkama...
3.5.3.5. FIZIČKO TEHNIČKO OBEZBEDJENJE
Idejnim projektima predviđeno je da se ceo kompleks CPPOV Gorjani Užice ogradi i da bude pod video
nadzorom. Ulazak na kompleks CPPOV Gorjani Užice biće ograničen i strogo kontrolisan.
3.5.3.6. ODRŽAVANJE
Postupci održavanja u okviru CPPOV Gorjani Užice mogu se generalno podeliti na:
 Redovno održavanje
 Operacije održavanja u vanrednim situacijama
 Periodično održavanje
Operacije redovnog održavanja obuhvataju:
 Postupke održavanja opreme na tehnički korektnom stanju
 Postupke kojima se obezbedjuju potrebni uslovi za rad
Postupci redovnog održavanja opreme svode se na postupke manjih održavanja opreme kojima se ista
dovodi u tehnički korektno stanje i koju vrše lica stalno angažovana u postrojenju.
Operacije održavanja u vanrednim situacijama-pri većim otkazima opreme popravke će vršiti
specijalizovane firme koje će po pozivu dolaziti u postrojenje.
Periodično održavanje obuhvata aktivnosti koje će, po potrebi ili u unapred definisanim intervalima, vršiti
specijalizovani operateri.
3.5.4. EFEKTI PREČIŠĆAVANJA
Idejnim projektom je predviđen visok efekat prečišćavanja komunalnih otpadnih voda koji će dovesti do
redukcije parametara zagađenja. Projektovane vrednosti parametara zagađenja u efluentu, prema usvojenom i
u prethodnim poglavljima opisanoj tehnologiji, iznose kao što je dato u tabeli 3.30:
133
Broj: 418/15
Tabela 3.30: Projektovane i propisane vrednosti emisije efluenta iz procesa tretmana komunalnih otpadnih voda
RB Parametar JM Projektovana vrednost Propisana GVE prema uredbi6

1. BPK5 mg /l ≤20 25
2. HPK mg /l ≤ 125 125
3. Suspendovane materije mg /l ≤ 20 35
4. NH4-n mg /l ≤ 1,0 Nije propisano
5. Ukupni azot mg/l ≤ 10,0 15
6. Ukupni fosofor mg /l ≤ 1,0 2
3.6. KAPACITET
U postrojenje CPPOV Užice Gorjani ulivaju se sledeće vode:
1. Vode iz domaćinstva
2. Vode iz komercijalnih, javnih i administrativnih sektora (sanitarno fekalne samo)
3. Vode iz septičkih jama
Ako se porede opterećenja vode iz studije koju je uradio WYG i nove studije, vidi se da je u postojećoj studiji
opterećenje za 25% manje nego u prethodnoj i to prvenstveno iz razloga različitog broja stanovnika u ciljnoj
2035.god.
Ukupan broj stanovnika priključen na postrojenje 2035.god. biće:
 Stanovništvo 56.989 ES
 Industrija 791 ES
 Komercijalni, administrativni i javni sektor 6.685 ES
 Ukupno: 64.465
Kapacitet projektovanog postrojenja je u 2035. godini 65.000ES.
6 Uredba o graničnim vrednostima emisije zagadjujućih materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje ("Službeni glasnik
RS" broj 67/11), Tabela 2, Glava III
134
Broj: 418/15
3.7. PRIKAZ VRSTE I KOLIČINE POTREBNE ENERGIJE I ENERGETSKIH

FLUIDA U REDOVNOM RADU
3.7.1. PRIKAZ VRSTE I KOLIČINE POTREBNE ENERGIJE I ENERGETSKIH FLUIDA

ZA VREME IZGRADNJE
Za potrebe izgradnje objekta koristiće se električna energija kojom će se gradilište snabdevati iz gradilišnog
priključka, maksimalne amperaže 16V.
3.7.2. PRIKAZ VRSTE I KOLIČINE POTREBNE ENERGIJE I ENERGETSKIH FLUIDA

U REDOVNOM RADU
3.7.2.1. ELEKTRIČNA ENERGIJA
Potrošnja električne energije za CPPOV Gorjani Užice procenjuje se sastavljanjem spiska glavnih potrošača
električne energije i njihove procenjene srednje snage i data je sažeto u Tabeli 3.31 za svaku procesnu grupu
(ulazna crpna stanica, mehanički tretman otpadnih voda itd.). Za celo postrojenje utvrđena je ukupna
potrošnja struje od približno 2,100,000 KWh/g. Sa osvrtom na projektovano opterećenje zagađujućim
materijama od 64.500 ES dobija se specifična potrošnja struje približno 32.9 kWh/ES/g.
Kao što se može videti iz sažetih vrednost-glavnina napajanja odlazi na fazu biološkog tretmana otpadnih
voda, što je uglavnom uzrokovao aeracijom (približno 25%).
Tabela 3.31: Procenjena potrošnja struje glavnih komponenti tretmana u Užice PPOV (64,500 ES)
Tehnička komponenta PPOV Prosečna potrošnja električne energije [kWh/g] Procenat
Ulazna crpna stanica: 272,367 13%
Mehanički tretman otpadnih voda: 187,056 9%
Biološki tretman otpadnih voda: 953,184 45%
Tretman mulja: 219,221 10%
Ostalo (opšte, osvetljenje i sl.): 490,560 23%
Ukupna potrošnja struje: 2,122,388 100%
3.7.2.2. VODA
Poreklo:
Za piće: Iz gradskog vodovoda
Za protivpožarnu zaštitu: Iz gradskog vodovoda
Za tehnološke potrebe (ispiranje sita, transportera, pranje kontejnera idr.): Iz gradskog vodovoda
135
Broj: 418/15
Ukupna količina vode potrebna za rad ovog projekta procenjuje se na oko 5l/s.
Za protivpožarne potrebe (hidrantsku mrežu) mora se obezbediti protok od 10l/s.
3.7.2.3. KOMPRIMOVANI VAZDUH
Količina komprimovanog vazduha za rad predmetnog postrojenja data je u okviru tehničkog opisa svakog
uređaja koji proizvodi komprimovani vazduh.
3.8. PRIKAZ VRSTE I KOLIČINE ISPUŠTENIH OTPADNIH MATERIJA I

TEHNOLOGIJE TRETIRANJA SVIH OTPADNIH MATERIJA
Mesta emisije otpadnih materija u životnu sredinu (parametri: vazduh, voda, tlo, buka, vibracije, toplota,
jonizujuće i nejonizujuće zračenje), u zavisnosti od mesta generisanja, data su u tabeli 3.32.
Tabela 3.32:Emisije u životnu sredinu generisane radom CPPOV Užice
Rb Naziv opreme Vazduh Voda Tlo Buka
1. Gruba rešetka + +
2. Kompaktor za otpad sa grube rešetke + + +
3. Ulazna pumpna stanica + +
4. Fina rešetka + +
5. Kompaktor za otpad sa fine rešetke + + +
6. Bazen sa vodom od ispiranja nanosa + +
7. Peskolov i mastolov + +
8. Primarni taložnici + + +
9. Pumpna stanica za višak mulja + + +
10. Bazeni sa aktivnim muljem + +
11. Finalni taložnik + +
12. Kanal od finalnog taložnika do izlivne građevine +
13. Izlivna građevina +
14. Kompresorska stanica +
15. Garaža +
16. Radionica +
17. Trakasti ugušćivač + +
19. Filter presa + + +
22. Sabirni rezervoar za sirovi mulj + +
23. Pumpna stanica za filtrat
24. Pumpe za digestor + +
25. Pumpe za ugušćeni mulj + +
26. Digestor + +
27. Upravna zgrada + +
28. Trafo stanica + +
29. Dizel agregat + +
Napomena: “+” postoji uticaj,
136
Broj: 418/15
3.8.1. EMISIJA U VAZDUH I TRETMAN ZAGADJENJA
Najvažnija emisija koja se može javiti u okviru ovog postrojenja je neprijatan miris.
3.8.1.1. ULANJANJE NEPRIJATNIH MIRISA
Glavni uticaji na vazduh manifestuju se pojavom neprijatnih mirisa koji se uklanja biofilterom.
Tabela 3.33: Količine odsisanog vazduha sa pojedinih uređaja i objekata u CPPOV Gorjani
Broj Protok izlaznog
Dužuna Širina Visina Zapremina Aeracija
Objekat/uređaj izmena vazduha
(h/fi (m)) (h (m)) (m) [m3] [m3/h]
vazduha [m3/h]
Zgrada sa ulaznom pumpnom 31,0 14,0 6,0 2.604 7 18.228
stanicom i rešetkama
Peskolov i mastolov 22,0 8,8 2,0 387 10 156 4.028
Primarni taložnik 25,0 10,0 2,0 500 10 5.000
Bazen sa aktivnim muljem 60,0 40,0 2,0 4.800 7 4.728 38.328

Gravitacioni ugušćivač 8,0 2,0 25 10 251
Objekat za obezvodnjavanje 32,0 15,0 10,0 4.800 10 48.000

mulja i upotrebu bio gasa
Tretman vazduha se sastoji u propuštanju istog kroz biofilter prema šemi koja sledi:
Slika 3.2: Tretman vazduha iz objekata i uredjaja koji emituju štetna zagadjenja u okolinu
Uređaji koji su u zgradama-neprijatni mirisi se sakupljaju i ventilatorima transportuju van prostorije.
137
Broj: 418/15
Uredjaji koji su na otvorenom-zatvaraju se poklopcima od tzv.“pleksiglasa“ kako bi se eliminisao miris i odveo

do biofiltera.
Biofilter će biti smešten pored zgrade za obezvodnjavanje mulja i upotrebu biogasa.
S obzirom na blizinu CPPOV stambenim oblastima biće implementirane sledeće kontrolne mere:
 Grube i fine rešetke biće instalirane unutar zgrade.
 Peskolovi, gravitacioni ugušćivači, primarni taložnici i bazenima sa aktivnim muljem biće pokriveni
plastičnim pokrivačima ojačanim staklenim vlaknima.
 Jedinica za obezvodnjavanjemulja će takođe biti smeštena unutar zgrade.
 Vazduh zasićen mirisima iznad pomenutih zgrada i pokrivenih jedinica biće sakupljan i tretiran u
odvojenom biofilteru.
3.8.2. EMISIJA U VODU
U redovnom radu postrojenja u postrojenje ulazi voda čije su karakteristike date u tabeli 3.34, a izlazi voda
koja zadovoljava vodne uslove.
Tabela 3.34: Projektovane količine i koncentracije zagađenja u influentu u CPPOV
BPK5 kg BPK5 /d 3,572 3,868
BPK5 mg BPK5 /l 179 180
HPK kg HPK/d 7,117 7,709
HPK mg HPK/l 357 358
Ukupne suspendovane materije kg DS/d 4,182 4,528
Ukupne suspendovane materije mg DS/l 210 210
Ukupan azot po Kjeldalu (TKN) kg N/d 587 642
Ukupan azot po Kjeldalu (TKN) mg N/l 29 30
Ukupan fosfor (TP) kg P/d 100 109
Ukupan fosfor (TP) mg P/l 5 5
Tabela 3.35: Ostali relevantni projektni parametri za Užice PPOV
Parametar Jedinica Vrednost

Projektovane temperature otpadnih voda °C 15
Minimalna temperatura otpadnih voda °C 10
138
Broj: 418/15
Maksimalna temperatura otpadnih voda °C 25

Alkalitet mmol/l 60
Indeks mulja ml/g 120
Alfa vrednost za projektovanje aeracije - 0.6
Tretman sanitarno-fekalnih voda opisan je u tehnologiji u poglavlju 3.5 ove studije.nakon ovog tretmana dobija
se obrađena tehnološka voda, efluent koji se uliva u reku Đetinu.
Kvalitet ispuštenih otpadnih voda mora odgovarati kriterijumima propisanim u Uredbi o graničnim vrednostima
emisije zagadjujućih materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje („Službeni glasnik RS“ 67/11). Granične
vrednosti emisije za komunalne otpadne vode date su u tabeli 2, Glave III Uredbe o graničnim vrednostima
emisije zagadjujućih materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje ("Službeni glasnik RS" broj 67/11) koju
prenosimo u celosti:
Parametar Granična vrednost emisije Najmanji procenat smanjenja (I)
Biohemijska potrošnja kiseonika (BPK5 na 25 mg O2/l

70-90
20°C) (II, VI, VII) 40 mg O2/l (III)
90
70
3.8.3. ODLAGANJE NA ZEMLJIŠTE
Radom CPPOV Gorjani mogu se generisati različite vrste otpadnih materija koje se u skladu sa Zakonom o
upravljanju otpadom ("Službeni glasnik RS" broj 36/09 i 88/10) mogu svrstati prema vrsti na:
 Komercijalni otpad
 Industrijski otpad
Komercijalni otpad je onaj nastao aktivnostima radnika koji rade u postrojenju.
Industrijski otpad je onaj nastao radom postrojenja i njegovim održavanjem
Prilikom održavanja postrojenja uglavnom se javljaju otpadi koji se mogu reciklirati: pumpe, mešalice, rešetke,
transportne trake idr.
Procenjene količine otpada koji nastaje radom samog postrojenja dat je u tabeli 3.37:
139
Broj: 418/15
Tabela 3.37: Procenjene količine otpada u CPPOV Gorjani
Vrsta otpada Količine [m3 /god]
Sakupljeni materijal sa grubih rešetki (Kompaktni) 160 - 320

Sakupljeni materijal sa finih rešetki (Kompaktni) 220 - 350
Pesak (Ispran) 130 - 320
Osušeni mulj (22% suve materije) 5.700
Za sve otpadne materije uradiće se analiza otpada radi utvrđivanja njihovih karakteristika i uz Dokument o
kretanju otpada iste će biti predate oprateru koji poseduje dozvolu za tretman ove vrste otpada.
3.8.4. BUKA
Izvori buke dati su u tabeli 3.38. Idejnim rešenjem nisu dati podaci o intenzitetima buje za svaku opremu
pojedinačno.
Iz tih razloga biće predložena mera nultog merenja buke, a zatim merenja buke nakon probnog rada.
3.8.5. VIBRACIJE
Pregled opreme koja svojim radom dovodi do pojave vibracija, dat je u tabeli 3.39.
U poglavlju 8 su propisane mere za smanjenje vibracija.
3.8.6. TOPLOTA
Pregled opreme koja emituje toplotu, dat je u tabeli 3.40.

U poglavlju 8 propisane su mere za smanjenje emitovane toplote.
3.8.7. JONIZUJUĆE I NEJONIZUJUĆE ZRAČENJE
U projektu koji je predmet ove Procene u toku rada nije predviđeno korišćenje nikakvih uređaja koji proizvode
ili ispuštaju jonizujuće ili nejonizujuće zračenje.
140
Broj: 418/15
Tabela 3.38: Emisija buke u životnu sredinu generisane radom CPPOV Užice
TEHNOLOŠKA Izvori buke Zvučna snaga koja se emituje7 Dinamika pojavljivanja buke Način smanjenja emitovane buke
RB
OPERACIJA/OPREMA
1. Dotok vode u postrojenje Tok vode u periodu najvećeg Nije primenjljivo Samo u najvećim proticajima Dotok vode je u podzemnoj betonskoj šahti sa betonskom armiranom pločom i metalnim poklopcem. S obzirom da se nalazi u zemlji, da ima
dotoka otpadnih voda poklopac i da je ograničena armirano betonskom konstrukcijom ne očekuje se značajan uticaja na povećanje buke na kompleksu CPPOV.
2. Cedjenje kroz grubu rešetku Oprema rešetke (elektromotori, Nema podataka u projektnoj dokumentaciji Kontinualno kada se voda Ova tehnološka operacija se obavlja u okviru zatvorenog objekta koji će pružiti dovoljnu zvučnu zaštitu da nivo buke bude u zakonski
rad sita i dr.) obradjuje propisanim granicama. Merama studije biće propisano da sva oprema koja se ugradjuje mora imati podatke o nivou buke označene na samom
proizvodu.8
3. Crpna stanica primarnog Oprema (pumpe) Nema podataka u projektnoj dokumentaciji Kontinualno kada se voda Pumpe za transport vode smeštene su u podzemnoj betonskoj šahti koja je prostorno smeštena u okviru zatvorenog objekta za mehanički
podizanja vode obradjuje. Nivo buke nije stalan, tretman otpadne vode. Smatra se da betonsko okruženje pumpi, podzemna ugradnja i dodatni zatvoren prostor u kome se pumpe nalaze daje
zavisi od protoka vode dovoljnu sigurnost da nivo buke neće biti iznad GVE buke.
4. Cedjenje kroz finu rešetku Oprema rešetke (elektromotori, Nema podataka u projektnoj dokumentaciji Kontinualno kada se voda Ova tehnološka operacija se obavlja u okviru zatvorenog objekta koji će pružiti dovoljnu zvučnu zaštitu da nivo buke bude u zakonski
rad sita i dr.) obradjuje propisanim granicama.
5. Kontejneri sa izdvojenim Saobraćajna sredstva koja Obično motor sa unutrašnjim sagorevanjem Diskontinualno3 puta nedeljno Saobraćajna sredstva će se u okviru kompleksa kretati smanjenom brzinom (nivo buke je tada manji)
otpadom u preradi vode transportuju kontejnere generiše buku od oko 75dBA u radu
6. Eliminacija masti Oprema Nema podataka u projektnoj dokumentaciji Kontinualno kada se voda Tehnološka operacija se obavlja na otvorenom. Smanjenje buke se može izvršiti primenom tehničkih rešenja nabavke opreme sa smanjenim
obradjuje nivoom buke.
7. Primarno gravitaciono Oprema Nema podataka u projektnoj dokumentaciji Kontinualno kada se voda Tehnološka operacija se obavlja na otvorenom. Smanjenje buke se može izvršiti primenom tehničkih rešenja nabavke opreme sa smanjenim
taloženje obradjuje nivoom buke.
8. Crpna stanica istaložene vode Oprema (pumpe) Nema podataka u projektnoj dokumentaciji Kontinualno kada se voda Pumpe za transport vode smeštene su u podzemnoj betonskoj šahti koja je pokrivena betonskom pločom sa metalnim poklopcem. Smatra se
obradjuje. Nivo buke nije stalan, da betonsko okruženje pumpi, podzemna ugradnja i betonski poklopac daje dovoljnu sigurnost da nivo buke neće biti iznad GVE buke.
zavisi od protoka vode
9. Bazen sa aktivnim muljem Oprema Nema podataka u projektnoj dokumentaciji Kontinualno kada se voda Bazeni su na otvorenom, ali se oprema nalazi u okviru betonskog korita u kome je SBR reaktor i smatra se da neće doći do povećanja nivoa
obradjuje. Nivo buke nije stalan, buke, jer se betonsko korito ponaša kao zvučni izolator. Betonsko korito je ukopano u zemlju delom u kome se nalazi oprema koja generiše
zavisi od protoka vode buku.
10. Crpna stanica za mulj Oprema (pumpe) Nema podataka u projektnoj dokumentaciji Kontinualno kada se voda Pumpe za transport mulja smeštene su u podzemnoj betonskoj šahti koja je pokrivena betonskom pločom sa metalnim poklopcem. Smatra se
obradjuje. Nivo buke nije stalan, da betonsko okruženje pumpi, podzemna ugradnja i betonski poklopac daje dovoljnu sigurnost da nivo buke neće biti iznad GVE buke.
11. Gasni generator Oprema Nema podataka u projektnoj dokumentaciji Kontinualno kada se proizvodi Gasni generator je smešten u objektu gasnog generatora koji je izradjen od čvrstog materijala. Objekat gasnog genartora smešten je u okviru
elektr.energija iz biogasa. Nivo zatvorenog zidanog objekta mašinske zgrade. Smatra se da je tehničkim merama postavljanja generatora u dvostruko izolovan prostor smanjen
buke nije stalan, zavisi od protoka nivo buke.
vode
12. Kompresorska stanica Oprema Nema podataka u projektnoj dokumentaciji Kontinualno kada se voda Svaki kompresor je smešten u posebno kompresorsko kućište koje je prostorno smešteno u okviru kompresorske zgrade koja je izradjena od
obradjuje. Nivo buke nije stalan, čvrstog materijala. Smatra se da je tehničkim merama postavljanja kompresora u dvostruko izolovan prostor smanjen nivo buke.
13. Dizel agregat Oprema Nema podataka u projektnoj dokumentaciji Diskontinualno Dizel agregat je smešten u okviru posebnog zatvorenog objekta za dizel agregat, koji je prostorno smešten u okviru zatvorene i od čvrstog
materijala izgradjene mašinske zgrade. Smatra se da je na ovakav način postignuta dobra zvučna izolacija i da nivo buke neće prelaziti GVE
buke.
14. Dekantovanje mulja Oprema Nema podataka u projektnoj dokumentaciji Diskontinualno, kada se vrši Dekantovanje mulja je smešteno u posebnoj zatvorenoj prostoriji za dehidrataciju mulja koja je prostorno smeštena u okviru zatvorenog objekta
dekantacija mulja izgradjenog od čvrstog materijala. Smatra se da je na ovakav način postignuta dobra zvučna izolacija i da nivo buke neće prelaziti GVE buke.
15. Kontejneri za prihvat mulja Saobraćajna sredstva koja Obično motor sa unutrašnjim sagorevanjem Diskontinualno 4 puta mesečno Saobraćajna sredstva će se u okviru kompleksa kretati smanjenom brzinom (nivo buke je tada manji)
transportuju kontejnere generiše buku od oko 75dBA u radu
7 Podaci koji se preuzimaju iz kataloga opreme u skladu sa članom 16 Zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini ("Službeni glasnik RS" broj 36/09 i 88/10)
8 Mera važi za svu opremu koja se ugradjuje u CPPOV i neće se ponavljati u tabeli 3.38
141
Broj: 418/15
Tabela 3.39: Oprema koja svojim radom dovodi do pojave vibracija
Tehnološka
RB Izvor vibracija Dinamičnost vibracija Način smanjenja uticaja vibracija
operacija/oprema
Rad motora sa Gasni generator je postavljen na gumene

Kontinualna kada motor
1. Gasni generator unutrašnjim amortizere koji amortizuju vibracije i iste se
radi
sagorevanjem ne prenose u spoljnu sredinu
Kompresori su u okviru svakog

pojedinačnog kućišta postavljeni na gumene
Kontinualna kada
amortizere, a samo kućište je u okviru
Kompresorska Rad kompresori rade,
2. objekta kompresorske stanice postavljeno
stanica kompresora nejednakog intenziteta u
na gumene amortizere. Ovakvim tehničkim
zavisnosti od protoka vode
rešenjem sprečeno je prenošenje vibracija u
spoljašnju sredinu.
Dizel agregat je postavljen na gumene

Rad motora sa
amortizere koji sprečavaju da se vibracije
3. Dizel agregat unutrašnjim Diskontinualno
nastale radom dizel agregata prenose u
sagorevanjem
životnu sredinu.
Tabela 3.40: Pregled opreme koja emituje toplotu i način smanjenja uticaja na životnu sredinu
RB Tehnološka operacija/oprema Način smanjenja prostiranja toplote u životnu sredinu
1. Anaerobni digestor Ceo digestor je spolja termoizolovan mineralnom vunom i obložen u

vertikalnim segmentima plastificiranim limom. Ovakvim tehničkim rešenjem
sprečeno je odavanje toplote u životnu sredinu u meri u kojoj bi ista uticaja na
kvalitet životne sredine.
2. Gasni generator Gasni generator je smešten u posebnom objektu gasnog generatora koji je
izradjen od čvrstog materijala. Objekat gasnog genaratora je prostorno
smešten u mašinskoj zgradi koja je zatvoren objekat izgradjen od čvrstog
materijala.
U objektu gasnog generatora postavljena je ventilacija. Ventilacijom se odvodi
topao otpadni vazduh iz prostorija preko ventilatora, a nadoknada otpadnog
vazduha je preko rešetki ugrađenih u vratima ili spoljnim zidovima.
Količina vazduha za provetravanje je određena u zavisnosti od usvojenog
broja izmena na čas.
3. Kotlarnica Kotlarnica je smeštena u posebnom objektu kotlarnice koji je izradjen od

čvrstog materijala. Objekat kotlarnice je prostorno smešten u mašinskoj zgradi
koja je zatvoren objekat izgradjen od čvrstog materijala.
U objektu kotlarnice postavljena je ventilacija. Ventilacijom se odvodi topao
otpadni vazduh iz prostorija preko ventilatora, a nadoknada otpadnog vazduha
142
Broj: 418/15
je preko rešetki ugrađenih u vratima ili spoljnim zidovima.

4. Kompresorska stanica Kompresorska stanica je smeštena u posebnom objektu koji je izradjen od

čvrstog materijala. U objektu kompresorske stanice postavljena je ventilacija.
Ventilacijom se odvodi topao otpadni vazduh iz prostorija preko ventilatora, a
nadoknada otpadnog vazduha je preko rešetki ugrađenih u vratima ili spoljnim
zidovima.
5. Sagorevanje bio gasa na baklji Generisana toplota odmah odlazi u atmosferu i količina ove toplote je tolika da
ne može značajnije uticati na životnu sredinu.
6. Dizel agregat Dizel agregat je smešten u posebnom objektu za dizel agregat koji je izradjen
od čvrstog materijala. Objekat dizel agregata je prostorno smešten u
mašinskoj zgradi koja je zatvoren objekat izgradjen od čvrstog materijala.
U objektu dizel agregata postavljena je ventilacija. Ventilacijom se odvodi
topao otpadni vazduh iz prostorija preko ventilatora, a nadoknada otpadnog
vazduha je preko rešetki ugrađenih u vratima ili spoljnim zidovima.
143
Broj: 418/15
4. PRIKAZ GLAVNIH ALTERNATIVA KOJE JE NOSILAC

PROJEKTA RAZMATRAO
4.1. LOKACIJA CPPOV

Razmatrane su dve lokacije za postavljanje CPPOV. Obe lokacije su selu Gorjani. Obe lokacije su sa zapadne
obale reke Djetine na medjusobnoj udaljenosti od oko 2,5km.
Aerofotosnimak lokacija dat je na slici koja sledi:
Užice Požega
Varijanta 1
Varijanta 2 Zlakusa
Gorjani
Slika 4.1: Aerofotosnimak alternativnih lokacija za postavljanje CPPOV

U tabeli 4.1 dat je prikaz kriterijuma i ocena vrednovanja pojedinih kriterijuma za svaku pojedinačnu lokaciju.
Tabela 4.1: Poređenje varijante 1 i 2 prema izabranim parametrima
Varijanta 1: Varijanta 2:
Parametar Prosečno Maksimum Dodeljeni
Poeni %
poena (%) poena poeni
Tehnička izvodljivost 25 25 90 22,5 25
Ekonomska izvodljivost 25 25 70 21,25 25
Sociološko-ekonomski uticaj 15 15 90 13,50 15
Uticaj na životnu sredinu 15 15 50 7,50 15
Održivost 20 20 75 15,00 20
Ukupno 100 100 79,75 100
Nakon sprovedene analize date u tabeli 4.1, može se zaključiti da je Varijanta 2 koja planira da se
CPPOV Užica prostorno smesti u selu Gorjani, daleko bolja od druge razmatrane lokacije. Sem toga,
za varijantu 2 uradjen je i usvojen Plan detaljne regulacije na kojoj se ima uspostaviti postrojenja za
tretman komunalnih otpadnih voda grada Užica.
144
Broj: 418/15
4.2. TEHNOLOGIJA PREČIŠĆAVANJA OTPADNIH VODA

Razmatrane su dve osnovne varijante prema tehnologiji prečišćavanja otpadnih voda:
1. SBR tehnologija sa anaerobnom stabilizacijom mulja i korišćenjem bio gasa.
2. Klasično postrojenje sa aktivnim muljem, takođe sa anaerobnom stabilizacijom mulja i korišćenjem bio
gasa.
Obe varijante su prilagođene za faznu izgradnju, odnosno za kapacitet veći od 50.000ES. Obe razmatrane
varijante zadovoljavaju postavljene kriterijume prečišćavanja. Obe varijante podrazumevaju rad CPPOV sa
neophodnim brojem stalne ljudske posade.
Mehanički tretman, primarno taloženje, dispozicija mulja sa proizvodnjom gasa, i svi prateći objekti isti su u
obe varijante. Razlika je u biološkom postupku uklanjanja organskog opterećenja, azota i fosfora. Iako je ovaj
proces u obe varijante suštinski isti (proces sa aktivnim muljem), razlikuje se primenjena tehnologija.
U Varijanti I-SBR tehnologija, biološki procesi u aerobnim i anaerobnim uslovima odvijaju se u jednom bazenu
u kome se odvijaju tehnološki procesi aeracije, mešanja i taloženja-bistrenja.
U Varijanti II-klasičan postupak, biološki procesi u anaerobnim uslovima i u aerobnim uslovima odvijaju se u
zasebnim bazenima, dok se taloženje-bistrenje odvija u naknadnom taložniku uz recirkulaciju aktivnog mulja.
Uporedni pregled varijanti I i II u zavisnosti od nekih kriterijuma, koji su različiti za posmatrane tehnologije dat
je u tabeli 4.2:
Tabela 4.2: Uporedni pregled varijanti
Kriterijum za poređenje VARIJANTA I VARIJANTA II
Investicija Manja (+) Veća (-)
Faznost izgradnje Da (+) Da (+)
Instalisana snaga Veća (-) Manja (+)
Potrošnja električne energije Veća (-) manja (+)
Zauzimanje prostora Manje (+) Veće (-)
Fleksibilnost na promene opterećenja Veća (+) Manja (-)
Dokazanost u praksi (+) (+)
Dobra, ali velika površina Dobra sa znatno manjom
Mogućnost pokrivanja bazena radi sprečavanja mirisa
(-) površinom (+)
Na osnovu rezultata datih u tabeli 4.2 zaključuje se sledeće:

1. SBR varijanta (Varijanta I) ima manji utrošak energije i veću fleksibilnost na promene opterećenja, a
nedostatak joj je veća instalisana snaga
2. Varijanta II je investiciono nepovoljnija, zahteva veće zauzimanje prostora, manju fleksibilnost na
promene opterećenja, ima manju instalisanu snagu, a time i manju potrošnju energije
Iz studije opravdanosti koju je izradio Gauff prenosimo prednosti još neke prednosti i mane varijante 1 i 2:
145
Broj: 418/15
Prednosti varijante 1:
- jednostavan proces, lak za održavanje
- robusan proces
- jednostavna konstrukcija i postavljanje,
- smanjeni troškovi izgradnje i održavanja zbog manjeg broj zgrada
- dostizanje vrlo visokog stepena prečišćavanja
- mulj može da se koristi za dobijanje biogasa
Nedostaci varijante 1
- Visoki operativni troškovi
- Velika površina za opremu za biološki tretman
- Ograničena stabilizacija mulja i visoka produkcija mulja (oko 20%)
- Ograničeno uklanjanje vode radi stabilizacije mulja
- Postupak je šaržni
- Za rad je potreban visokokvalifikovani kadar
- Ima problema zimi kada su niske temperature
Prednosti varijante 2:
- Veća energetska efikasnost, jer se u primarnom taložniku dodaje manja količina kiseonika za aeraciju
- Dobijanje energije iz bioogasa, bilo za grejanje, bilo za električnu energiju
- Dobra stabilizacija mulja sa malim procentnom vode
- Visoka stabilizacija mulja (oko 10%)
- Niski troškovi održavanja
- Mulj može da se koristi za dobijanje biogasa
Nedostaci varijante 2:
- Visoki investicioni troškovi za primarni taložnik i anerobni digestor sa uređajima za korišćenje biogasa
- Kompleksnija tehnologija
Treba napomenuti da se varijanta 2 obično primenjuje kod većih postrojenja, a varijanta 1 kod malih i srednjih
postrojenja.
Takođe, analize koje su urađene sa JKP Užice, pokazuju da varijanta 2 ima za posledicu nižu cenu obrade
otpadne vode.
Na osnovu svega iznetog zaključeno je da je klasičan postupak, biološki procesi u anaerobnim uslovima i u
aerobnim uslovima bolja i da istu treba primeniti kao tehnologiju za tretman komunalnih otpadnih voda u
CPPOV Užice. Dakle usvojena je varijanta II za tehnologiju tretmana otpadnih voda.
146
Broj: 418/15
4.3. KONAČNA DISPOZICIJA MULJA

Studija opravdanosti je razmatrala 3 opcije upotrebe mulja koji se ne može dalje tretirati u postrojenju i to:
1. Upotreba mulja u poljoprivredi
2. Odlaganje mulja na deponije
3. Koinseneracija mulja u cementarama, toplanama i drugo.
Krajnje rešenje ovih dilema ostavljeno je za kasnije razmatranje i primenu u praksi.
Primena mulja u poljoprivredi zahteva upoznavanje i obrazovanje kadra koji radi u poljoprivredi za upotrebu
ovog mulja i biće potrebno dosta vremena dok poljoprivrednici prihvate upotrebu ovog mulja u poljoprivredi.
Sem toga od sastava tog mulja zavisi i mogućnost njegove primene u poljoprivredi.
Upotreba mulja u poljoprivredi je za Užice limitirana zbog ograničene površine poljoprivrednog zemljišta i zbog:
- lošeg sastava zemljišta
- loših puteva od njiva do postrojenja
- malih površina parcela
- slabog obrazovanja i poznavanja novih tehnologija
- loše primene agrotehničkih mera
- loše organizacije proizvodnje
- zastarele i loše opreme (mehanizacije)
Odlaganje mulja na deponiju je moguće ukoliko mulj ima karakteristike da se može odložiti na deponiju, što za
Užice ima veliki značaj, jer se na 3 kilometara severoistočno od Užica nalazi deponija Duboko, gde bi se ovaj
mulj mogao odlagati. Takođe i bivša deponija „Sarića osoje“ treba da se zaspe i rekultiviše. Da bi se mulj
mogao primeniti za zasipanje tela deponije potrebno je preduzeti sledeće korake:
Ispitivanje otpada vrši se kroz sledeće postupke:
1) uzorkovanje otpada;
2) identifikacija otpada sa utvrđivanjem kategorije otpada;
3) karakterizacija otpada u zavisnosti od stepena opasnosti (inertan, neopasan, opasan) i određivanje
opasnih karakteristika otpada;
4) karakterizacija opasnog otpada i utvrđivanje koncentracije opasnih materija u otpadu;
5) određivanje fizičko-hemijskih karakteristika otpada;
6) određivanje toksikoloških karakteristika i efekata na ljudsko zdravlje;
7) određivanje mogućih uticaja na životnu sredinu;
8) drugi postupci u skladu sa primenjenom metodologijom;
9) izrada Izveštaja o ispitivanju otpada
147
Broj: 418/15
Mulj se može koristiti u poljoprivredne svrhe ili za posipanje deponija, što zavisi od njegovog sastava.
Na blok dijagramu koji sledi prikazan je tok odredjivanja karakteristika mulja koji odredjuje način njegove
upotrebe.
Dijagram 4.1: Odredjivanje načina upotrebe mulja
NAPOMENE:
* Uredba o graničnim vrednostima emisije zagadjujućih materija u vode i rokovima za njihovo
dostizanje ("Službeni glasnik RS" broj 67/11)
** Pravilnik o kategorijama, ispitivanju i klasifikaciji otpada (“Službeni glasnik RS" broj 56/10)
Tabela 4.3: Tabela 7 Uredbe o graničnim vrednostima emisije zagadjujućih materija u vode i rokovima za njihovo
dostizanje ("Službeni glasnik RS" broj 67/11)-Granične vrednosti emisije za ostatke od prečišćavanja komunalnih
otpadnih voda
Granična vrednost emisije

Parametar JM
Za upotrebu u poljoprivredi Za ostale potrebe
Olovo mg/kg 120 1200
Kadmijum mg/kg 2,5 40
Hrom mg/kg 100 1000
148
Broj: 418/15
Nikl mg/kg 60 400
Živa mg/kg 1,6 25
Bakar mg/kg 700 1750
Cink mg/kg 1500 4000
Arsen mg/kg 15 75
AOH(V) mg/kg 400 500
RSV(VI) mg/kg 0,1 (po kongeneru) 0,2 (po kongeneru)
PCCD/F ng /kg SO 30 30
Salmonella MPN/10g SO 0-10
Enterovirus MPCN/10g SO 3
Tabela 4.4: Prilog 10 Pravilnika o kategorijama, ispitivanju i klasifikaciji otpada (“Službeni glasnik RS" broj 56/10)-2.
Parametri za ispitivanje otpada i procednih voda iz deponija inertnog, neopasnog ili opasnog otpada
Parametar Deponija neopasnog otpada Deponija opasnog otpada
pH vrednost >6
Ukupni organski ugljenik (m/m %) 5 6
Gubitak žarenjem (LOI) (%) 10%
Kapacitet neutralizacije kiseline (ANC) Mora se proceniti Mora se proceniti
GV koncentracije u procednoj tečnosti prema testovima izluživanja L/S=10l/kg
Antimon, Sb 0.7 5
Arsen, As 2 25
Bakar, Cu 50 100
Barijum, Ba 100 300
Živa, Hg 0.2 2
Kadmijum, Cd 1 5
Molibden, Mo 10 30
Nikl, Ni 10 40
Olovo, Pb 10 50
Selen, Se 0.5 7
Hrom ukupni, Cr 10 70
149
Broj: 418/15
Cink, Zn 50 200
Ostatak isparenja na 105°C (TDS) 60000 100000
Rastvorni organski ugljenik (DOC) 800 1000
Sulfati, SO42- 20000 50000
Fluoridi, F- 150 500
Hloridi, Cl- 15000 25000
Treća alternativa za spaljivanje mulja u cementnoj industriji ili toplanama teško da će biti ostvarljiva zbog
troškova transporta, jer se u blizini postrojenja ne nalaze objekti koji imaju dozvolu za spaljivanje ove vrste
otpada. Velika postrojenja koja bi mogla spaljivati ovu vrstu otpada nalaze se na sledećim rastojanjima od
Beograda, a tome treba dodati i rastojanje od Užica:
 TE Nikola Tesla, Obrenovac, 20 km severoistočno od Beograda
 TE Kolubara, Veliki Crljeni, 40 km od Beograda
 TE Morava, Svilajnac, na pola puta Beograd-Kruševac
 TE Kostolac, Kostolac, 40 km od Beograda
4.4. ALTERNATIVE PROLASKA ISPOD PRUGE

Na osnovu uvida u raspoloživu dokumentaciju i obilaska sve tri predložene lokacije, Komisija „Železnice
Srbije" ad u prisustvu predstavnika JP „Direkcija za izgradnju" Užice je ustanovila da je najpovoljnije mesto za
prolazak pristupnog puta kroz postojeći podvožnjak u km 153+331 železničke pruge (Beograd)-Resnik-
Požega-Vrbnica-Državna granica, s tim da je isti potrebno rekonstruisati, pod sledećim uslovima:
1. Moguće je izvršiti rekonstrukciju postojećeg drumskog podvožnjaka u km 153+331 železničke pruge
(Beograd)-Resnik-Požega-Vrbnica-Državna granica u svrhu omogućavanja prolaska teške drumske
mehanizacije do lokacije planiranog postrojenja za prečišćenje otpadnih voda.
2. Rekonstrukcijom podvožnjaka je potrebno povećati visinu svetlog otvora sa 3,10m do visine 4,10m,
spuštanjem nivelete drumske saobraćajnice do 1m, odnosno do gornje ivice temeljne stope
podvožnjaka (mosta), ali tako da se ne ugrozi stabilnost konstrukcije železničkog mosta.
3. Spuštanjem nivelete saobraćajnice ka temeljnoj stopi mosta, doći će i do smanjenja širine svetlog otvora
podvožnjaka na koti drumske saobraćajnice, stoga je neophodno utvrditi stvarnu dubinu fundiranja i
oblik temelja stubova objekta, kako bi bilo moguće uraditi kvalitetan projekat rekonstrukcije predmetnog
podvožnjaka (naročito s aspekta stabilnosti železničke konstrukcije i odvodnjavanja).
4. U sklopu rekonstrukcije podvožnjaka je potrebno uraditi i rekonstrukciju odvodnog kanala (regulisani
Šibalića potok), koji je širine 3m i nalazi se pored postojeće drumske saobraćajnice, čija je širina 5m.
Obzirom da se između saobraćajnice i kanala nalazi ivičnjak sa više otvora koji služe za odvod
atmosferskih voda sa drumske saobraćajnice, isti je potrebno prilagoditi novoprojektovanoj drumskoj
saobraćajnici i naći tehničko rešenje u sklopu projekta rekonstrukcije podvožnjaka.
150
Broj: 418/15
5. Obzirom na visok nivo podzemnih voda i mogućnosti zadržavanja veće količine vode u podvožnjaku,
potrebno je u sklopu Glavnog projekta rešiti kako odstranjivanje vode iz podvožnjaka, tako i zaštitu od
pojavljivanja podzemnih voda u podvožnjak.
6. Ukoliko za potrebe izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, postoje delovi postrojenja koji
zbog svojih gabarita ne mogu proći kroz rekonstruisani podvožnjak u km 153+331, izuzetno je moguće
organizovati prelaz takvih drumskih vozila preko pruge u zoni km 154+810 železničke pruge (Beograd)-
Resnik-Požega-Vrbnica-Državna granica, pod sledećim uslovima:
6.1. Za prelaz ovih drumskih vozila preko pruge, JP "Direkcija za izgradnju" Užice je u obavezi da se
blagovremeno obrati Sekciji za infrastrukturu čvora Užice, radi odobravanja privremenog zatvora
pruge, uređenja mesta prelaza i određivanja termina prelaska svakog vozila pojedinačno.
6.2. Prelaz preko pruge drumskih vozila obavezno vršiti u terninina zatvora koloseka sa isključenjem
napona u kontaktnoj mreži.
7. Rekonstrukciju drumskog podvožnjaka planirati bez obustave železničkog saobraćaja, uz ograničenje
brzine propisane od strane Sektora za saobraćajne poslove za vreme izvođenja radova na
rekonstrukciji.
8. Kod izvođenja radova na rekonstrukciji podvožnjaka posebna pažnja se mora obratiti na stanje i položaj
postojećih železničkih SS i TT kablova, kao i eventualno ostalih kablova i instalacija u cilju zaštite istih
od oštećenja. Za tačan položaj kablova potrebno je obratiti se Sekciji za infrastrukturu čvora Užice i u
sklopu Glavnog projekta uraditi projekat izmeštanja i zaštite železničkih kablova. Prilikom izvođenja
radova, tačan položaj železničkih podzemnih instalacija ustanoviti na terenu tragačem i ručnim
šlicovanjem.
4.5. ALTERNATIVA „NE ČINITI NIŠTA“

Ako se planirani projekat izgradnje postrojenja za tretman komunalnih otpadnih voda ne bi realizovao
posledice bi bile sledeće:
1. Netretirana voda bi i dalje odlazila u reku Đetinju što bi dovelo do još veće degradacije u kvalitetu (broj
stanovnika se povećava, pa time i količina ispuštene netretirane vode)
2. Kvalitet akumulacija nizvodno od reke Đetine -Ovčar Banja i Međuvršje će se pogoršavati, kako se bude
pogoršavao kvalitet reke Đetine
3. Nemogućnost ostvarivanja potrebnog ekološkog statusa reke Đetine u skladu sa zakonskim okvirima
RS
4. Nemogućnost ostvarivanja potrebnog ekološkog potencijala akumulacija nizvodno od reke Đetine u
skladu sa zakonskim okvirima RS
5. Nemogućnost ispunjenja zahteva Dunavske konvencije o zaštiti reke Dunav koji je i RS potpisala
6. Zadržalo bi se dosadašnje sakupljanje komunalnih otpadnih voda u septičke jame, koje su većim delom
vodopropusne, što bi dovelo do zagadjenja okolnog tla, a time i podzemnih voda
151
Broj: 418/15
5. PRIKAZ STANJA ŽIVOTNE SREDINE NA LOKACIJI I BLIŽOJ

OKOLINI
Ovo poglavlje Studije je uraženo na osnovu Izveštaja o stanju životne sredine na teritoriji grada Užica u
2013.godini, datog od strane Službe fonda za zaštitu životne sredine Grada Užica.
U ovom Izveštaju daje se ocena sledećih segmenata životne sredine:
 kvalitet vazduha,
 kvalitet površinskih voda,
 stanje upravljanja otpadom,
 otpadne vode,
 buka u životnoj sredini,
 biodiverzitet, šume
5.1. KVALITET VAZDUHA

Definicija pojmova:
Zagađujuća materija jeste svaka materija (uneta direktno ili indirektno od strane čoveka u vazduh) prisutna u vazduhu,
koja ima štetne efekte po zdravlje ljudi i životnu sredinu u celini.
Granična vrednost jeste najviši dozvoljeni nivo zagađujuće materije u vazduhu, utvrđena na osnovu naučnih saznanja,
kako bi se izbegle, sprečile ili smanjile štetne posledice po zdravlje ljudi i/ili životnu sredinu i koja se ne sme preći kada
se jednom dostigne.
Tolerantna vrednost jeste granična vrednost uvećana za granicu tolerancije.
Ukupne taložne materije, čije su čestice prečnika većeg od 10 μm(mikrona), jesu ukupna masa zagađujućih materija
koja je dospela iz atmosfere na površinu (npr. tla, vegetacije, vode, zgrada itd.) u datom području u određenom
vremenskom periodu.
Suspendovane čestice predstavljaju kompleksnu smešu organskih i neorganskih supstanci (ugljovodonika, metalnih
oksida, kancerogena idr), koje su prečnika manjeg od 100 μm.
PM10 je frakcija suspendovanih čestica koja prolazi kroz odgovarajući filter, čije su čestice aerodinamičkog prečnika od
10 μm;
PM2.5 je frakcija suspendovanih čestica koja prolazi kroz odgovarajući filter i čije su čestice aerodinamičkog prečnika
od 2,5 μm;
Kvalitet vazduha u Užicu prati se više od 20 godina. Od 2005.godine, pored gasovitih zagađivača poreklom iz
komunalne delatnosti, merenjem su obuhvaćeni i specifični zagađivači, prvenstveno u industrijskoj zoni
Sevojna i Krčagova. Deo ovih merenja finansira Vlada Republike Srbije, kao i rad Automatske merne stanice.
Grad Užice je, u skladu sa zakonskim obavezama, formirao lokalnu mrežu stanica za praćenje aerozagađenja.
Na Program monitoringa vazduha u lokalnoj mreži, saglasnost daje nadležno Ministarstvo.
152
Broj: 418/15
Grad Užice i Zavod za javno zdravlje Užice, kao ovlašćena i akreditovana ustanova, ugovaraju na godišnjem
nivou monitoring kvaliteta vazduha.
Mreža mernih mesta na kojim se vrši sistematsko merenje obuhvata:
Tabela 5.1: Mreža mernih mesta na kojim se vrši sistematsko merenje
suspendovane čestice (frakcija PM10), olovo, kadmijum,
Sevojno, Merno mesto broj 1: Dečiji vrtić "Maslačak"
arsen, nikl, ukupni hrom u PM10
Sevojno, Merno mesto broj 2: Ambulanta sumpor dioksid, azot dioksid i čađ
Užice, Merno mesto broj 3: Omladinska ulica pored
suspendovane čestice (frakcija PM2.5)
Automatske merne stanice (AMS)
Užice -Zelena pijaca, Merno mesto iz državne mreže R.
sumpor dioksid, azot dioksid i čađ
Srbije
Carina -Dečji vrtić"Poletarac", Merno mesto iz državne
ukupne taložne materije
mreže R. Srbije
Rezultati merenja koncentracija zagađujućih materija, upoređuju se sa propisanim graničnim vrednostima i

tolerantnim vrednostima u cilju utvrđivanja nivoa zagađenosti vazduha na teritoriji grada.
5.1.1. PROSTORNA CELINA SEVOJNO –INDUSTRIJSKI TIP
Čađ: srednja godišnja vrednost čađi 22.1 µg/m3 što je ispod maksimalno dozvoljene vrednosti za
kalendarsku godinu (50 µg/m3 ). Broj dana sa prekoračenom maksimalno dozvoljenom vrednošću je 39.
Sumpor dioksid: srednja godišnja vrednost 17.3 µg/m3, što je ispod maksimalno dozvoljene vrednosti za
kalendarsku godinu (50 µgg/m3 ). Nije zabeleženo prekoračenje dnevne maksimalno dozvoljene vrednosti.
Azot dioksid: srednja godišnja vrednost 6,5 µg/m3,što je ispod maksimalno dozvoljene vrednosti za
kalendarsku godinu (40 µg/m3 ). Nije zabeleženo prekoračenje dnevne maksimalno dozvoljene vrednosti.
Suspendovane čestice PM10: Monitoring se zasniva na povremenim uzorkovanjima ravnomerno
raspoređenih tokom godine. Broj uzorkovanja 56 što je i minimalno potreban broj. Srednja godišnja vrednost
iznosi 43 µg/m3, što je iznad maksimalno dozvoljene vrednosti za kalendarsku godinu (40µg/m 3), a ispod
tolerantne godišnje vrednosti (44,8µg/m3). Broj prekoračenja dnevne maksimalno dozvoljene vrednosti je 17
od 56 uzoraka.
Metali u suspendovanim česticama PM10: Srednje godišnje vrednosti metala u suspendovanim česticama
iznose za olovo (0.030µg/m3), arsen (1.61ng/m3), kadmijum (3.71ng/m3), nikal (6.3ng/m3) i hrom (7.3ng/m3).
Godišnje granične vrednosti za metale u suspendovanim česticama su ispod maksimalno dozvoljenih
vrednosti.
5.1.2. PROSTORNA CELINA UŽICE -GRADSKI TIP
Čađ: srednja godišnja vrednost čađi 41,7 µg/m3 što je ispod maksimalno dozvoljene vrednosti za kalendarsku
godinu (50 µg/m3). Broj dana sa prekoračenom maksimalno dozvoljenom vrednošću je 101.
153
Broj: 418/15
Sumpor dioksid: srednja godišnja vrednost 22,4 µg/m3, što je ispod maksimalno dozvoljene vrednosti za
Azot dioksid: srednja godišnja vrednost 10,3 µg/m3, što je ispod maksimalno dozvoljene vrednosti za
Suspendovane čestice PM2.5: Monitoring se zasniva na povremenim uzorkovanjima. Broj uzorkovanja je 56,
što je i minimalno potreban broj. Srednja vrednost iznosi 65µg/m3, što je iznad maksimalno dozvoljene
vrednosti za kalendarsku godinu (25µg/m3) i od tolerantne godišnje vrednosti (29µg/m3).
5.1.3. PROSTORNA CELINA CARINA -GRADSKI TIP
Ukupne taložne materije: Srednja godišnja vrednost ukupnih taložnih materija iznosi 37.9 mg/m2dan, što je
manje od maksimalno dozvoljene vrednosti za kalendarsku godinu (200 mg/m 2dan). Nije zabeleženo
prekoračenje mesečne maksimalno dozvoljene vrednosti (450 mg/m2dan).
5.1.4. ZAKLJUČAK
Nepovoljan geografski položaj centralne zone grada, uslovljava niska strujanja vazduha. Veliki broj dana sa
maglom, u kombinaciji sa produktima sagorevanja goriva iz ložišta, vozila, industrije, daje smog koji stvara
velike zdravstvene probleme, prvenstveno osetljivim populacijama (starije osobe, deca), ali i zdravim
osobama.
Prisustvo suspendovanih čestica u vazduhu spoljne sredine je rezultat direktnih emisija ili emisija prekursora
ovih čestica kao što su azotovi oksidi, sumpordioksid, amonijak i organska jedinjenja, koje se jednim delom
transformišu u čestice putem hemijskih reakcija u atmosferi. Sve više je podataka da dugotrajna izloženost
niskim koncentracijama mikročestica u vazduhu je udružena sa hroničnim efektima kao što su povećana stopa
bronhitisa i smanjenje funkcije pluća.
Sigurno je da započeta gasifikacija može rešiti značajan broj problema. Bitno je da se pored velikih kotlarnica,
na gasovod priključe i domaćinstva, jer se radi o blizu 15000 raznih ložišta koja koriste i čvrsta i tečna goriva.
Za razliku od gradskih kotlarnica, koje su pod stalnim nadzorom, u kućnim ložištima (peći, kotlovi) je često
prisutno nepotpuno sagorevanje, pri kome je i najveća emisija zagađujućih materija.
Podaci o monitoringu vazduha dobijaju se i preko Automatske merne stanice i dostupni su na sajtu grada
Užica, kao i podaci o monitoringu vazduha koji sprovodi Zavod za javno zdravlje Užice
(www.graduzice/ecofonduzice).
Stanicom upravlja Agencija za zaštitu životne sredine Republike Srbije. Oprema za uzorkovanje i analizu
azotnih oksida je bila često u kvaru, a početkom godine bila je u kvaru i oprema za uzorkovanje PM10 čestica.
Početkom 2013. godine AMS u Užicu je isključena iz mreže zbog kvara opreme. Ponovno uključenje AMS u
rad je bilo u prvoj polovini marta 2013. godine. Da bi podaci sa automatske stanice bili korišćeni za ocenu
kvaliteta vazduha na određenom području potrebno je obezbediti 90 % vrednosti od ukupno predviđenog
broja, što u slučaju merenja koncentracija suspendovanih čestica PM10 nije bilo zbog kvara na uređaju.
154
Broj: 418/15
5.2. KVALITET REKE ĐETINE

Za potrebe izrade studije opravdanosti i Idejnog rešenja izvršene su analize kvaliteta reke Đetinje u aprilu
2014 i decembru 2013. Uzorkovanje i analizu vode uradio je Gradski zavod za zaštitu zdravlja Užice.
Iz izveštaja prenosimo sledeće:
Tabela 5.2: Analize Đetine na različitim mestima rađene za potrebe izrade Idejnog rešenja obrade otpadnih voda
REZULTATI ANALIZE
Vremenske Escherichia
RB DATUM VREME MESTO UZORKOVANJA temp.vaz. temp.vode HPK
prilike Coli
(step. C) (step. C) (mg/l) (cfu/100ml)
nizvodno od uliva
1 02.04.2014. 7:00 suvo 8,00 9,00 <5 38,40
Volujačkog potoka u Đetinu
uzvodno od uliva
2 02.04.2014. 8:00 suvo 8,00 9,00 <5 38,40
Đetina nizvodno od
3 02.04.2014. 9:00 suvo 8,00 9,00 10,80 100,00
Potočanja
uzvodno od uliva
4 02.04.2014. 13:00 suvo 24,00 12,00 <5 11,00
Đetina nizvodno od
5 02.04.2014. 14:30 suvo 12,00 11,00 <5 30,10
Potočanja
nizvodno od uliva
6 02.04.2014. 18:00 suvo 8,90 12,90 15,30 2.160,00
Đetina nizvodno od
7 02.04.2014. 19:00 suvo 11,00 10,00 11,70 11.980,00
Potočanja
nizvodno od uliva
8 17.12.2013. 7:00 suvo -7,00 4,50 8,10 495,00
Đetina nizvodno od
9 17.12.2013. 8:00 suvo -4,50 4,70 6,30 776,55
Potočanja
uzvodno od uliva
10 17.12.2013. 13:00 suvo 2,00 2,00 15,20 216,00
Đetina nizvodno od
11 17.12.2013. 14:30 suvo 2,00 5,00 25,40 1.209,80
Potočanja
uzvodno od uliva
12 17.12.2013. 18:00 suvo -2,00 4,00 8,90 1.211,00
Đetina nizvodno od
13 17.12.2013. 19:00 suvo -2,00 4,00 27,20 1.209,80
Potočanja
NAPOMENA: analize su rađene uzimanjem samo jednog
uzorka
Obzirom da nema dovoljno parametara, ne može se komentarisati da li reka Đetinja zaista pripada tipu III
voda u skladu sa Pravilnikom o referentnim uslovima za tipove površinskih voda („Sl.glasnik RS“ 67/11).
155
Broj: 418/15
5.3. OTPADNE VODE

U julu mesecu 2013. godine i zvanično je započeo projekat realizacije Centralnog postrojenja za prečišćavanje
otpadnih voda Užica i Sevojna.
Uređaj za prečišćavanje otpadnih voda u naselju Zlakusa nije još osposobljen za rad nakon havarije koja je
bila zbog velikih mrazeva u 2012. godini.
Uređaje za prečišćavanja otpadnih voda imaju preduzeća Impol Seval-Valjaonica aluminijuma, Valjaonica
bakra i Prvi Partizan-Namenska proizvodnja.
Slivno područje Sušice je veoma ugroženo otpadnim vodama iz pravca Čajetine, Mačkata i Bele Zemlje, što je
intezivirano zadnjih godina kada su ova naselja dobila vodu iz gradskog vodovoda Užica, kao i zbog desetine
izgrađenih objekata za preradu mesa. Na ovom problemu se mora ubuduće više raditi jer je Sušica sa
Sušičkim vrelom postalo alternativno izvorište za Užice i Čajetinu.
Problemu otpadnih voda u slivnom području akumulacije Vrutci (Kremna, Bioska) se mora ozbiljno pristupiti
zbog evidentnog negativnog uticaja na kvalitet vode u akumulaciji Vrutci.
Od 1960.god. Užice i Sevojno imaju sistem odvođenja otpadnih voda (OV) ukupne dužine 107 km. Ova dva
sistema nisu povezana. Planirano je da se povežu i da rade kao separatni sistem i da budu što je moguće više
gravitacioni.
Sadašnji glavni kolektor počinje u selu Turica, sa cevi DN 300. Sledeća sekcija je u gradu, sa kolektorom DN
1000 i nešto kolektora manjih prečnik u donjem delu grada. Vode iz ovog kolektora se ispuštaju kod Krčagova
u reku Đetinju.
Sada se sve otpadne vode iz Užica i Sevojna ispuštaju u reku Đetinju, kroz 6 ispusta, što rezultira njenim
velikim zagađenjem.
11% organskog zagađenja otpadnih voda potiče od stanovništva, komercijalnih i administrativnih poslova, a
1% od industrije.
U postrojenje će se slivati 70% otpadne vode iz seoskih dmaćinstava, 75% otpadne vode iz Sevojna i 85 %
otpadne vode iz Užica.
U postrojenje CPPOV Užice Gorjani ulivaju se sledeće vode:
1. Vode iz domaćinstva
2. Vode iz komercijalnih, javnih i administrativnih sektora (samo sanitarno-fekalne)
3. Vode iz septičkih jama
Ako se porede opterećenja vode iz studije koju je uradio WYG i nove studije koju je uradio GAuFF, vidi se da
je u postojećoj studiji opterećenje za 25% manje nego u prethodnoj i to prvenstveno iz razloga različitog broja
stanovnika u ciljnoj 2035.god. Prethodna studija je planirala dosta visoku stopu rasta broja stanovnika pa je
projektovala postrojenje na 85.000ES. Studija GAUFF prema najnovijim istraživanjima smatra da za 2035
godinu nije potrebno veće postrojenje od 65.000ES.
U decembru 2013.god. izvršeno je ispitivanje otpadnih voda u ulici Vukole Dabića od strane Zavoda za javno
zdravlje. Ti podaci su pomogli da se izradi predloženo Idejno rešenje:
Iz Izveštaja prenosimo deo ispitivanja:
156
Broj: 418/15
Tabela 5.3: Analize otpadnih voda u ulici Vukole Dabića rađene za potrebe izrade Idejnog rešenja obrade otpadnih
voda
REZULTATI ANALIZE
Vremenske uk.susp. ukupni ukupni akupni azot

RB DATUM VREME MESTO UZORKOVANJA temp.vaz. temp.vode alkalitet provodljivost HPK BPK5 NH4-N nitrati nitriti bakar cink hrom nikal kadmijum
prilike pH soli azot fosfor po Kjedalu
(step. C) (step. C) (mmo/l) (mS/cm (mg/l) (mg/l) (mg/l) (mg/l) (mg/l) (mg/l) (mg/l) (mg/l) (mg/l) (mg/l) (mg/l) (mg/l) (mg/l) (mg/l)
05.11.2013-
13:00-11:00 Ulica Vukole Dabića kiša
1 06.11.2013 12,50 14,20 7,40 56,00 646,00 243,50 174,00 151,20 32,60 3,58 19,20 0,58 <0,01 40,74 0,03 0,101 <0,01 <0,005 <0,001
05.11.2013-
kiša
2 06.11.2013 13:20-11:20 Trešnjica-Krčagovo 12,40 14,40 7,40 58,00 705,00 259,50 164,00 245,40 49,00 3,08 23,20 1,95 <0,01 42,80 0,03 0,03 <0,01 <0,005 <0,001
06.11.2013-
3 07.11.2013 7,10 13,50 7,60 55,00 672,00 830,50 203,00 206,20 34,00 3,62 22,70 0,82 0,02 41,2 0,04 0,20 0,02 0,04 <0,001
06.11.2013-
kiša
4 07.11.2013 13:20-11:20 Trešnjica-Krčagovo 7,10 13,80 7,60 64,00 739,00 392,00 300,00 191,20 36,20 3,19 19,90 0,98 0,04 41,40 0,04 0,14 0,05 0,04 <0,001
07.11.2013.-
13:00-11:00 Ulica Vukole Dabića suvo
5 08.11.2013. 8,80 13,10 7,40 54,00 796,00 475,00 365,00 222,70 32,20 5,81 18,60 1,04 0,02 36,70 0,08 0,29 0,017 0,017 <0,001
07.11.2013.-
suvo
6 08.11.2013. 13:20-11:20 Trešnjica-Krčagovo 8,90 12,90 7,40 63,00 734,00 454,20 374,00 239,70 34,30 3,51 23,90 0,93 0,03 39,80 0,05 0,25 <0,01 0,02 <0,001
08.11.2013.-
7 09.11.2013. 9,90 13,20 7,50 52,00 805,00 330,60 213,00 208,60 34,90 3,29 21,70 1,06 0,05 44,00 0,02 0,07 <0,01 <0,005 <0,001
08.11.2013.-
suvo
8 09.11.2013. 13:20-11:20 Trešnjica-Krčagovo 9,90 13,20 7,50 62,00 754,00 393,50 224,00 186,30 32,70 4,28 24,80 1,22 0,01 39,00 0,04 0,25 <0,01 0,005 <0,001
09.11.2013.-
9 10.11.2013. 10,30 14,00 7,50 60,00 708,00 281,90 221,00 151,60 34,20 3,77 36,70 1,06 0,02 37,20 0,03 0,24 0,014 0,009 <0,001
09.11.2013.-
suvo
10 10.11.2013. 13:20-11:20 Trešnjica-Krčagovo 10,00 14,20 7,50 64,00 734,00 308,50 180,00 151,70 34,20 3,78 36,90 1,06 <0,01 40,90 0,04 0,10 <0,01 <0,005 <0,001
10.11.2013.-
11 11.11.2013. 10,80 12,90 7,70 58,00 691,00 319,50 249,00 209,00 41,90 4,03 27,50 1,26 0,03 38,90 0,04 0,13 <0,01 0,006 <0,001
10.11.2013.-
kiša
12 11.11.2013. 13:20-11:20 Trešnjica-Krčagovo 10,50 12,80 7,70 64,00 763,00 338,00 161,00 225,90 43,80 3,45 30,50 1,23 0,01 39,80 0,047 0,087 <0,01 <0,005 <0,001
11.11.2013.-
13 12.11.2013. 9,60 13,60 7,50 55,00 631,00 430,00 283,00 149,40 35,40 3,16 35,70 1,66 0,02 37,50 0,02 0,05 <0,01 <0,005 <0,001
11.11.2013.-
kiša
14 12.11.2013. 13:20-11:20 Trešnjica-Krčagovo 9,40 13,60 7,40 56,00 696,00 476,70 154,00 172,80 35,80 3,85 31,10 1,84 0,19 35,80 0,04 0,17 0,010 0,010 <0,001
NAPOMENA: Uzimani su 24-časovni kompozitni uzorci na osnovu kojih su rađene analize
157
Broj: 418/15
5.4. BUKA
U skladu sa zakonskom regulativom i obavezama lokalne samouprave, izvršeno je sistematsko merenje nivoa
buke u životnoj sredini, ali i na mestu gde će biti postavljen CPPOV. Merenje je izvršila laboratorija za
ispitivanje ''Anahem'' d.o.o. Beograd, na 9 mernih mesta u okviru 45 mernih intervala (po 3 dnevna i 2 noćna
za svako merno mesto).
U 27 od 45 intervala (dan, veče, noć) prekoračen je dozvoljeni nivo buke. Na osnovu Pravilnika o metodologiji
za određivanje akustičkih zona („Sl. Glasnik RS“ br. 72/2010) i rezultata sistematskih merenja buke na teritoriji
grada Užica, priprema se novo akustičko zoniranje teritorije grada Užica sa merama zaštite od buke.
Tabela 5.4: Novo akustičko zoniranje teritorije grada Užica sa merama zaštite od buke
Najveća dozvoljena
Zona Merodavni nivo buke
vrednost Ocena
R.b. Merno mesto po Odluci iz LReq [dB(A)]
(dan/veče/noć) (dan/veče/noć)
1996.god (dan/veče/noć)
prema novoj Uredbi
63 55 Prelazi
Ul.Strahinjića bana- kod
1. III 61 55 Prelazi
ulaza u vrtić ''Bambi''
53 45 Prelazi
58 60 Ne prelazi
Ul.Kosovska-preko puta
2. IV 54 60 Ne prelazi
prodavnice ''Kvisko''
41 50 Ne prelazi
59 60 Ne prelazi
3. Ul. Slanuška IV 62 60 Prelazi
53 50 Prelazi
58 50 Prelazi
4. Trg Svetog Save I 55 50 Prelazi
40 40 Ne prelazi
59 55 Prelazi
Ulica Dečanska – u blizini
5. III 56 55 Prelazi
Obilićeve ulice
49 45 Prelazi
55 55 Ne prelazi
Ulica Vukole Dabića – u
6. III 52 55 Ne prelazi
blizini Obilićeve ulice
47 45 Prelazi
Gradska plaža – preko 54 60 Ne prelazi
7. reke Đetinje, kod prvog IV 52 60 Ne prelazi
mostića 51 50 Prelazi
Ulica Omladinska – 59 65 Ne prelazi

8. ispred zgrade Železnica V 62 65 Ne prelazi
Srbije 53 55 Ne prelazi
47 60 Ne prelazi
Sevojno – na parkingu
9. IV 44 60 Ne prelazi
ispod bazena
34 50 Ne prelazi
158
Broj: 418/15
Kao što se vidi iz rezultata merenja, u nešto više od polovine prikazanih 27 intervala (dan, veče i noć)
prekoračen je najviši dozvoljeni nivo buke. Postoji nekoliko razloga za to:
Intenzivan saobraćaj, čak i noću, u zoni pojedinih mernih mesta. Saobraćaj je, inače, jedini uzrok prekoračenja
najvećih dozvoljenih vrednosti na svim mernim mestima.
Postojeće akustičko zoniranje nije više adekvatno za određene lokacije, kao npr. one pored bučnih gradskih
saobraćajnica – npr. merna mesta br. 1 i 5, koje prema pomenutoj Odluci pripada zoni III, a prema stvarnom
stanju buke bi trebalo da budu u zoni V (centar grada, zona pored gradskih saobraćajnica).
Merenja nisu vršena tokom čitavog pojedinog referentnog vremena, već najviše u dva intervala po 15 minuta.
Ti intervali su reprezentativni za doba dana ili noći koje je prikazano, ali jasno je da nije isti nivo buke noću npr.
Od 22 do 23 sati i od 05 do 06, kao što je u periodu iza ponoći, npr. Od 01-03 sati. Jedan broj merenja je vršen
baš u doba kada je nivo buke viši nego u ostatku tog referentnog intervala.
U gotovo svim slučajevima su merodavni nivoi buke tokom oba uzastopna intervala merenja (i danju i noću)
bili približni (najveća razlika je bila uglavnom do 5 dB). Razlog ovome je da uglavnom nije bilo neuobičajeno
bučnih pojava u jednom vremenskom intervalu u odnosu na drugi, a ukoliko bi se dogodilo da prolazi vozilo sa
sasvim propalim auspuhom ili da laje pas na nekoliko metara od mernog mesta, merenje bi zaustavljano, jer
dobijeni ekvivalentni nivo buke ne bi bio reprezentativan za to merno mesto.
5.5. PRIRODNA I BIOLOŠKA RAZNOLIKOST
5.5.1. FLORA I FAUNA
Teritorije Zlatiborske regije, uključujući i Grad Užice, se smatraju oblastima sa najkvalitetnijim i najbolje
očuvanim biološkim resursima i biodiverzitetom uopšte u Republici Srbiji.
Šume se prostiru na 37,5 % teritorije grada, što je manje od očekivanog proseka za srednje planinski pojas.
Po podacima iz 2008. godine, teritorija grada raspolaže sa ukupno 28.238 ha šumskih površina - prosečna
drvna masa lišćara bila je 12.764 m3 (46,7 %), a četinara 14.582 m3 (53,3 %).
Poslednjih nekoliko meseci primećeno je naglo sušenje četinara najverovatnije prouzrokovano velikim
sušama. Suša je fiziološki oslabila stabla (koja su inače veoma osetljiva na gradske uslove), što je omogućilo
primarnim štetočinama i bolestima da se ubrzo namnože u ogromnom broju i prouzrokuju totalno sušenje ovih
stabala. Pojava je registrovana na više gradskih lokacija, a najmasovnija je na području Zabučja, Velikog
parka , Vujića brda i Ibiševog guvna. Do sada je registrovano oko 700 suvih stabala (uglavnom smrča) na
ovim lokalitetima.
Kako su ova stabla žarište bolesti i štetočina potrebna je što hitnija seča kako bi se sprečilo širenje zaraze na
susedna zdrava stabla..
159
Broj: 418/15
5.5.2. ZAŠTIĆENA PRIRODNA DOBRA
Na teritoriji grada Užica nalazi se više zaštićenih prirodnih dobara, kao i dobra u postupku zaštite. Takođe,
delovi teritorije pripadaju zaštićenim prirodnim dobrima drugih jedinica lokalne samouprave.
Park prirode „Šargan – Mokra Gora“, ukupne površine 10,813,73 ha je zaštićeno prirodno dobro od
izuzetnog značaja (I kategorija zaštite). Obuhvata područje planine Šargan, mokrogorske kotline, doline Belog
Rzava i južnih delova planine Tare sa Dobrim i Ljutim poljem i dolinom potoka Bratešina. Između ostalog, štite
se čiste i mešovite visoke stare šume crnog i belog bora, retke i endemične vrste biljaka, objekti narodnog
graditeljstva - „Šarganska osmica“ i primeri i oblici tradicionalnog oblika života. Ovim prirodnim dobrom
upravlja Park prirode Mokra Gora d.o.o. Mokra Gora.
Spomenik prirode „Potpećka pećina“ štiti se kao značajno prirodno dobro (III kategorija zaštite).Potpećka
pećina se nalazi na 14 km od Užica, u selu Potpeć, u podnožju Drežničke gradine. Visina ulaza oblika
potkovice je 50 m, širina 12 m, i to je najveći pećinski ulaz u Srbiji. U pećini se nalaze dva izvora, koja se
sastavljaju i čine 2 km dugu reku Petnicu. Za posetioce je uređeno 555 m pećine. Spomenikom prirode
upravlja Turistička organizacija Užica.
Spomenik prirode „Stablo hrasta kitnjaka Debela granica“, značajno je prirodno dobro (III kategorija
zaštite) - zaštićena površina od 113 m2. Stablo se nalazi u selu Ribaševina i ostatak je nekada
rasprostranjenih zajednica hrasta kitnjaka, a svojom krošnjom i dimenzijama ističe se u prostoru. Staro je oko
400 godina. Spomenikom prirode upravlja Javno preduzeće za gazdovanje šumama „Srbijašume“ Beograd.
Spomenik prirode „Mečje leske na trgu Svetog Save“, ukupne površine pripadajućeg prostora od 365 m2,
nalazi se u užem centru grada. Štiti se kao značajno prirodno dobro (III kategorija zaštite), a njime upravlja
Javno komunalno preduzeće „Bioktoš“. Stabla mečje leske, kao tipični reprezenti retke vrste opstaju u
uslovima urbane sredine, mada je u prethodnom periodu jedno stablo uklonjeno zbog oštećenja i zamenjeno
novim.
„Stablo divoleske ili mečje leske“ u Majdanskoj ulici, ima status zaštićenog prirodnog dobra. U okviru rada
na reviziji zaštićenih prirodnih dobara, Zavod za zaštitu prirode Srbije priprema studiju zaštite prirodnog dobra
„Mečja leska u Majdanskoj ulici“ kao Spomenika prirode. Grad Užice se saglasio sa predlogom Zavoda da se
upravljanje ovim prirodnim dobrom poveri Javnom komunalnom preduzeću „Bioktoš“.
Strogi prirodni rezervat „Zelenika II“, površine 120 m2, nalazište je reliktne vrste božikovine ili zelenike (Ilex
aquifolium) na Jelovoj Gori. Ovim prirodnim dobrom upravlja Javno preduzeće za gazdovanje šumama
„Srbijašume“ Beograd.
Predeo izuzetnih odlika „Klisura Đetinje“, prirodno dobro od velikog značaja (II kategorija zaštite) je u
postupku zaštite. Ovaj predeo nalazi se na zapadnom obodu Užica i obuhvata površinu od 856,24,65 ha, od
čega je 833,44,15 ha na teritoriji Užica, a 22,80,50 ha na teritoriji opštine Čajetina. U toku je revizija studije
zaštite koju je izradio Zavod za zaštitu prirode, nakon čega sledi sprovođenje postupka zaštite područja.
160
Broj: 418/15
6. OPIS MOGUĆIH ZNAČAJNIH UTICAJA PROJEKTA NA

ŽIVOTNU SREDINU
Uticaji usled aktivnosti projekta na životnu sredinu se javljaju u toku izgradnje i u toku eksploatacije.
6.1. UTICAJ U TOKU IZGRADNJE OBJEKTA

Tokom izgradnje objekata može doći do manjeg narušavanja stanja životne sredine sa više aspekata kao što
je prikazano u tabeli koja sledi:
Tabela 6.1: Potencijalni negativni uticaji tokom izgradnje
Potencijalni negativni uticaji Prozrokovane posledice
Zemljište
Gubljenje zemljišta i nasipanje dela zemljišta koje će biti Trajan gubitak zemljišta u zavisnosti od planirane površine
pod postrojenjem postrojenja
Zbijanje zemljišta usled rada teških mašina Gubitak karakteristika zemljišta za rast biljaka i prodor vode u
zemljište
Gubitka zemljišta zbog skladištenja materijala za izgradnju Gubitak zemljišta za obrađivanje
Podzemne i površinske vode
Zagađenje zemljišta i podzemnih voda sa iscurenjima iz Zagađenje zemljišta i voda zagađujućim materijama (nafta, ulja isl.)
mehanizacije
Zagađenje zemljišta i podzemnih voda od skladištenja Zagađenje zemljišta i voda zagađujućim materijama (nafta, ulja isl.)
materijala
Odlaganje otpada i neupotrebljenog materijala Zagađenje zemljišta i narušavanje vizuelnog izgleda, spiranje
zemljišta u reku
Buka i vibracije
Buka i vibracije od odvijanja saobraćaja Povećanje buke
Vazduh i klima
Zagađenje vazduha od saobraćaja i sagorevanja otpadnog Povećanje prašine i izduvnih gasova
materijala
Flora i fauna
Oštećenje flore i faune aktivnostima izgradnje i odvijanjem Trajan gubitak flore i faune na površini koja je pod postrojenjem
saobraćaja
Privremeni gubitak na površinama koje su korišćene pri izgradnji
Zdravlje stanovništva
Izvođenje radova bez zaštitne opreme Kontakt sa otpadnom vodom, rad u područjima bez zaštitnih mera
Kulturno nasleđe
Smetnja od mogućeg pronalaska arheoloških nalazišta
161
Broj: 418/15
6.2. UTICAJ U TOKU RADA PROJEKTA

Uticaji u toku rada projekta se mogu oceniti kao pozitivni jer se prečišćavaju otpadne komunalne vode,
poboljšava se kvalitet reke Đetine, postavlja se zelenilo oko postrojenja, poboljšava se vizuelni izgled predela.
Tabela 6.1: Trenutni i očekivani uticaji na životnu sredinu
TRENUTNO STANJE - Uticaj OČEKIVANI UTICAJ
Segmenti životne
Pozitivan Negativan Uticaj Pozitivan Negativan
sredine
manji značajan manji značajan direktan posredan manji značajan manji značajan
Stanovništvo x da x
Flora i fauna x da x
Zemljište x x da x
Voda x da da x
Vazduh x ne
Jonizujuće zračenje nema uticaja nema uticaja
Klima nema uticaja nema uticaja
Buka nema uticaja ne
Otpadne materije x
Pejzaž x x da x
Kulturno istorijsko
nema uticaja
nasleđe
Direktni i indirektni efekti svih komponenti projekta ocenjeni su u odnosu na sledeće aspekte:
1. stanovništvo,
2. flora i fauna,
3. zemljište, voda, vazduh, klima i pejzaž,
4. materijalna dobra i kulturna baština
5. interakcija između prethodno navedenih faktora9
9 Interakcija između različitih uticaja je ograničena, pa ovaj aspekat nije posebno razmatran u ovoj proceni
162
Broj: 418/15
6.2.1. UTICAJI NA STANOVNIŠTVO

Potencijalni uticaji su sledeći:
 Socio-ekonomski uticaji (radna snaga, kupovina zemljišta i naknada, dobrobit, otpremnine);
 Neprijatnosti zbog prašine, svetlosnog zagađenja, otpada nošenog vetrom
 Saobraćaj i pristup lokaciji i neprijatnosti u vezi sa tim;
6.2.2. UTICAJ NA EKONOMIJU

Društveno-ekonomski uticaji projekta smatraju se umereno pozitivnim. Predložena izgradnja CPPOV će
rezultirati lokalnim mogućnostima zapošljavanja u toku faze izgradnje i u manjoj meri u toku operativne faze.
Ipak, uticaj će najverovatnije biti pozitivan.
6.2.3. UTICAJ NA ZEMLJIŠTE

Predložena lokacija obuhvata površinu poljoprivrednog zemljišta i pašnjaka koja nema posebne ekološke,
vizuelne i kulturne vrednosti. Ovaj teren povremeno plavi. Uticaji na zemljište se ocenjuju kao manjeg značaja.
6.2.4. UTICAJ NA VAZDUH

Najdominantniji uticaj na vazduh bila bi pojava neprijatnih mirisa.
Tehnička rešenja koja su predviđena u dostupnoj dokumentaciji ukazuju da neprijatnih uticaja neće biti jer se
svi bazeni i objekti u kojima se generiše neprijatan miris pokrivaju, ventilišu i tretiraju prolaskom kroz biofilter.
6.2.5. POJAVA BUKE

Građevinski radovi će rezultirati značajnim, ali privremenim povećanjem buke. Ovaj problem treba da se reši
adekvatnim merama ublažavanja.
Obzirom na vrstu predloženog CPPOV i pumpnih stanica, saobraćaj i broj stanovnika kojima bi buka smetala,
smatra se da ovo neće biti značajan problem, pogotovo zato što će mehanički pogon i postrojenje za
prečišćavanje biti zatvoreni. Stoga se zaključuje da je malo verovatno da će buka predstavljati značajniju
smetnju.
6.2.6. SAOBRAĆAJ, PRISTUPNI PUTEVI I PRATEĆE SMETNJE

Kada CPPOV bude završeno i funkcionisalo-saobraćaj će biti manji. Osim kretanja zaposlenih do i od CPPOV,
biće malo kretanja vozila, poput cisterni koje dovode sadržaj septičkih jama do CPPOV, transportnih sredstava
koja odvoze čvrst otpad, pesak i stabilisani mulj.
163
Broj: 418/15
6.2.7. UTICAJ NA FLORU I FAUNU/BIODIVERZITET

Projekat neće imati negativan uticaj na zaštićena područja prirode.
Izviđanje lokacije za CPPOV i njene okoline je pokazalo da je u poslednje vreme rađeno vrlo malo na uređenju
lokacije, pa flora ostaje relativno neraznolika.
Projekat neće zauzeti mnogo zemljišta (za CPPOV i crpne stanice), pa se ne očekuje značajan uticaj na
biodiverzitet zemljišta.
6.2.8. UTICAJ NA ZEMLJIŠTE, GEOLOGIJU I HIDRO-GEOLOGIJU

Površina koja će se zauzeti postrojenjem za prečišćavanje otpadnih voda neće biti velika, a uticaji na
zemljišne resurse na ovim lokacijama se smatraju manjim uticajima. Predložena lokacija za CPPOV je
izložena riziku od poplava reke Djetinje. Imajući ovo u vidu, biće neophodno podići nivo zemljišta i izgraditi
niske nasipe za zaštitu od poplava oko lokacije upotrebom zemljišta i/ili drugih inertnih materijala kako bi se
smanjio rizik od poplava.
6.2.9. UTICAJ NA KLIMU

Količina metana koja se dobija u ovom procesu prerade otpadnih voda je dovoljna za zagrevanje svih objekta
u zimskom periodu koji se nalaze na postrojenju. Prema KfW normamam smatra se da je ova tehnologija sa
manjim (skoro zanemarljivim ) uticajem na klimu.
S obzirom da je većina bazena postrojenja pokrivena ili se procesi obavljaju u zatvorenom postoru rad
postrojenja neće imati uticaja na pojavu magli u zimskom periodu.
6.2.10. UTICAJ NA POVRŠINSKE VODE

Glavni uticaj projekta ogleda se u poboljšanju vodenih sredina. Eliminisanje ispuštanja neprečišćenih otpadnih
voda izgradnjom CPPOV Gorjani će imati značajne koristi za životnu sredinu. Poboljšanje kvaliteta vode reke
Đetinje će sasvim sigurno imati pozitivan uticaj nizvodno, na Zapadnu Moravu, doprinoseći i smanjenju
zagađenja Dunava.
6.2.11. UTICAJ NA PODZEMNE VODE

Iako kvantitativnu analizu uticaja projekta na kvalitet podzemnih voda nije bilo moguće uraditi, jasno je da će
projekat imati pozitivan uticaj na kvalitet podzemnih voda. Prvo, poboljšanje kanalizacionog sistema,
uključujući suzbijanje septičkih jama i izgradnju kanalizacionog sistema, znatno će smanjiti zagađenje plitkih
podzemnih voda eliminisanjem infiltracije voda iz kanalizacije u podzemne vode. Zatim, smanjenjem nivoa
zagađenja u lokalnim rekama, stanje plitkih izdani će takođe biti poboljšano.
164
Broj: 418/15
6.2.12. UTICAJA NA MATERIJALNA DOBRA I KULTURNU BAŠTINU

Aktuelne informacije sugerišu da se predložena lokacija koristila za zahvatanje vode za piće i za poljoprivredu.
Nema dokaza koji bi ukazivali da postoje istorijski ostaci na ovoj lokaciji. Stoga se ne predlažu bilo kakva
iskopavanja u arheološke svrhe pre izgradnje.
6.2.13. ZBIRNI PREGLED UTICAJA PROJEKTA NA ŽIVOTNU SREDINU

U tabeli koja sledi dati su sumirani identifikovani potencijali uticaja izgradnje CPPOV po grupama.
Uticaji su označeni kao privremeni ili trajni, i kao pozitivni ( ), negativni ( ) ili neutralni( ).
Obim ili značaj uticaja je karakterizovan kao nizak ili visok.
Sve evaluacije predstavljaju uticaj pre mera ublažavanja.
165
Broj: 418/15
Tabela 6.2: Zbirni pregled identifikovanih potencijalnih uticaja izgradnje CPPOV
Vrsta Obim
Elemenat Opis efekata Trajanje Komentar Opis neophodnih mera ublažavanja
uticaja uticaja
Zemljište se više neće koristiti u trenutne svrhe.
Kompenzacija trenutnim vlasnicima će
Upotreba Uzurpiranje zemljišta i prilaza za vreme izgradnje. Deo lokacije za
Uzurpiranje zemljišta Trajno 0 možda biti neophodna.
zemljišta CPPOV je trenutno u privatnom vlasništvu i koristi se u poljoprivredne
Kupovina zemljišta se mora nadgledati.
svrhe- zauzimanje zemljišta, gubitak obradivih površina.
Narušavanje i uništenje vizuelnih Vrlo pozitivan uticaj zbog uklanjanja zagađivača sa privatnih i javnih
Trajno Srednji Nije primenljivo
blagodeti zemljišta u urbanim područjima
Povećanje tarifa, međutim one će ipak biti priuštive za lokalno
Tarifne promene Trajno 0 Nije primenljivo
stanovništvo
Zajednica i Podrška socio-ekonomskoj klimi Trajno Nizak Mogućnost za nova radna mesta u sektorima za vode i otpadne vode Nije primenljivo
socio- Koristi kao rezultat pouzdanijeg sistema manje sklonog
ekonomski kontaminacijama. Smanjenje rizika od zagađenja vode za piće i
aspekti infekcija uzrokovanih vodama za kupanje, uklanjanje kanalizacionog
Javno zdravlje Trajno Nizak zagađenja iz urbanih područja. Nije primenljivo
Nivo smanjenja rizika je mali. Međutim, projekat predstavlja
neophodan, iako možda ne i dovoljan uslov za poboljšanje kvaliteta
voda uopšte.
Specifikacija standarda stručnih kvalifikacija
Fauna i flora nisu raznolike, relativno mala okupacija zemljišta, a
Narušavanje staništa Trajno Nizak u ugovorima i pažljiv nadzor radova kako bi
susedna područja su sličnih karakteristika
se sva narušavanja svela na minimum
Ekologija
Poboljšanja u kvalitetu vode što će
Poboljšanje kvaliteta vode će dovesti do poboljšanja kvaliteta voda i
dovesti do poboljšanja biodiverziteta Trajno Nije primenljivo
staništa riba u stalnim rečnim tokovima
vodenih sredina
166
Broj: 418/15
Specifikacija standarda stručnih kvalifikacija

Uređenje terena, izgradnja,
CPPOV se uglavnom vidi sa puta i iz stambenih objekata udaljenih u ugovorima, i pažljiv nadzor radova kako bi
poslovanje i saobraćaj vezan za Privremeno Nizak
oko 150m. se sva narušavanja svela na minimum i
izgradnju
obezbedila stručnost izvođača
radova i vraćanje zemljišta u prvobitno stanje
nakon kopanja kanala za cevovode. Detalje
Izgradnja zaštitno zelenog pojasa sa odgovarajućim uređenjem terena
vezane za zaštitni pojas (tampon zona) i
Pejzaž i vizuelni će smanjiti negativne vizuelne uticaje postrojenja.
odgovarajuće uređenje prostora treba uneti u
ugođaj
ugovore.
Promene u pejzažu lokacije usled Postoji potencijal unapređenja kroz pravilno uređenje prostora i sadnju Detalje vezane za zaštitni pojas (tampon
uklanjanja vegetacije, izgradnje Trajno Veoma nizak bilja karakterističnog za područje (pojas drveća oko CPPOV) i čišćenje zona) i odgovarajuće uređenje prostora treba
CPPOV i sađenja nove vegetacije otpada sa lokacije za CPPOV uneti u ugovore i mere studije.
Izgradnja zelenog zaštitnog pojasa (tampon
Vizuelni uticaj za naselja Trajno Nizak Uglavnom vidljivo sa puta i najbližih domaćinstava zona) sa odgovarajućim uređenjem prostora,
kao što je navedeno iznad
Detalji o izgradnji kako bi se upozorilo na
Ugrožavanje potencijalnih Potencijalno oštećenje arheoloških ostataka bilo kakvim radovima na mogućnist nailaženja na arheološka
Kulturno
arheoloških ostataka kroz izgradnju Trajno Veoma nizak zemlji na teritoriji koja do sada nije uzurpirana - u slučaju CPPOV ovo nalazišta, kao i da bi se odredile određene
nasleđe
CPPOV se smatra malo verovatnim aktivnosti u slučaju njihovog nalaženja +
pažljiv nadzor
Ugovor o izgradnji treba da sadrži detalje o
Upotreba zagađivača u toku uklanjanju svih opasnih materijala na lokaciju
Privremeno Nizak
izgradnje odobrenu za odlaganje takvog otpada +
pažljiv nadzor
Geologija, Smanjenje interakcije između sistema za fekalnu i atmosfersku
podzemne vode, Smanjenje kontaminacije kanalizaciju. Smanjen rizik od kontaminacije podzemnih voda
hidrogeologija podzemnih voda Srednji Nije primenljivo
ispustima iz septičkih jama - loše održavane septičke jame će se
zameniti kanalizacijom
Smanjenje fizičkih gubitaka, Koristi unapređenog sistema/smanjeni gubici isl. Gde god je to
Trajno Srednji moguće, materijali će se reciklirati. Sva drvena građa će doći iz Nije primenljivo
poboljšanje sistema
obnovljivih resursa. Sve biljke koje se budu koristile će biti prirodne za
167
Broj: 418/15
to stanište
Anaerobnom digestijom se dobija energija koja će kompenzovati veću

Energetska Trajno Manji Nije primenljivo
potrošnju drugih izvora energije
efikasnost, Povećanje zbog rada postrojenja za
upotreba prečišćavanje Trajno Visok u
materijala urbanim Nije primenljivo
oblastima
Hidrologija i Zaštita od poplava Trajno Srednji CPPOV je zaštićen od velikih voda, ali ne i od poplava Cppov će biti podignut na nivo koji granatuje
plavljenje zaštitu od velikih voda, ali da li će se štititi od
polaa biće definisano u projektu
Saobraćaj i Gužve u saobraćaju nastale zbog Privremeno Srednji Mogle bi biti značajne u periodu najintenzivnije izgradnje Specifikacija izgradnje kako bi se izbeglo
transport saobraćaja za potrebe izgradnje; ometanje saobraćaja + pažljiv nadzor
Povećan obim saobraćaja, gužve i Trajno Veoma nizak Uticaj će verovatno biti zanemarljiv
Nije primenljivo
slični efekti
Lokalni kvalitet Prašina Privremeno Nizak Stvaranje prašine za vreme izgradnje CPPOV se mora kontrolisati. Ugovor o izgradnji treba da uključi klauzule o
vazduha svođenju uticaja prašine na minimum kako bi
se putevi održali čistim + pažljiv nadzor
Emisija gasova nastalih Privremeno Nizak Oprema koja stvara emisije treba se koristiti kada je neophodna a u Ugovor o izgradnji treba da uključi klauzule o
sagorevanjem međuvremenu treba da je ugašena kako bi se uštedela energija i svođenju emisija od sagorevanja na
sprečile negativne emisije S02, C02, NOx minimum + pažljiv nadzor
Emisije nastale procesima Trajno Nizak CPPOV je udaljeno oko 150m od najbližih domaćinstava Pravilno projektovanje procesa
oksidacije i iz mašina koje rade na prečišćavanja na CPPOV, i pažljiv nadzor i
gas monitoring funkcionisanja postrojenja.
Klimatske Emisija gasova staklene bašte Trajno Veoma nizak Pravilno projektovanje procesa
promene prečišćavanja na CPPOV, i pažljiv nadzor i
monitoring funkcionisanja postrojenja.
168
Broj: 418/15
Buka Buka u toku izgradnje Privremeno Srednji Buka koja se stvara prilikom izgradnje može predstavljati značajnu Ugovor o izgradnji treba da ograniči radove u
smetnju lokalnom stanovništvu u urbanim područjima. Stambeni blizini stambenih objekata na normalno
objekti su udaljeni 150m od CPPOV. radno vreme.
Povećan nivo buke na teritoriji Trajno Veoma nizak CPPOVje kompaktno postrojenje projektovano da smanji buku i Projektovanje mera za smanjenje buke koje
novog CPPOV vibracije koje stvara njegov rad će biti ugrađene u CPPOV.
Otpad Otpad nastao izgradnjom i rušenjem Privremeno Srednji Metal sa lokacije će biti uklonjen i transportovan ovlašćenim Ugovor o izgradnji treba da obezbedi
operaterima za reciklažu (navedenim u tenderskoj dokumentaciji). bezbedno rukovanje otpadom i njegovo
odlaganje.
Kvalitet Poboljšanje u stanju reka Trajno Visok - Nadgledanje kvaliteta efluenta, i kvaliteta nizvodnih površinskih i
Nije primenljivo
površinskih voda Srednji podzemnih voda.
169
Broj: 418/15
6.2.14. PREDNOSTI ZA ŽIVOTNU SREDINU
Prednosti uspostavljanja predmetnog projekta ogledaju se u nekoliko kategorija:

 Poboljšanje uslova života, obzirom na smanjenje mogućnosti pojave infektivnih bolesti stanovništva
 Poboljšanje kvaliteta reke Đetine i ostvarivanje njenog zahtevanog ekološkog statusa koji omogućava
povećanje raznovrsnosti biljnog i životinjskog sveta u njoj
 Poboljšanje vizuelnog izgleda reke, jer će se ukloniti samonikli korov, smeće idr. sa obale reke i njenog
korita u blizini CPPOV
 Poboljšanje kvaliteta pojedinih tipova zemljišta upotrebom stabilisanog mulja
 Povećanje mogućnosti zapošljavanja većeg broja ljudi, kako u periodu izgradnje, tako i u fazi redovnog
rada
 Dobijanje „ekološkog“ energenta biogasa anaerobnim tretmanom mulja, koji ima svoje posebne
pogodnosti, koje ćemo izneti u tekstu koji sledi.
6.2.15. PREDNOSTI BIOGASA
Proizvodnja i korišćenje biogasa iz anaerobne digestije (AD) ima pozitivan uticaj na okolinu i koristi društvu u
celini.
6.2.15.1. OBNOVLJIV IZVOR ENERGIJE
Današnje globalno snabdevanje energijom jako je zavisno od fosilnih izvora (sirova nafta, lignit, ugalj i prirodni
plin, itd.). Ovi izvori energije fosilizirani su ostaci biljaka i životinja koji su stotinama miliona godina bili izloženi
visokim temperaturama i pritisku unutar Zemljine kore. Upravo zbog toga fosilna goriva su neobnovljivi izvori
energije, čije se rezerve iscrpljuju znatno brže nego što se stvaraju nove.
Prema mišljenju nekih analitičara, „naftni vrhunac“ se već događa ili se očekuje u dolazećem periodu. Za
razliku od fosilnih goriva, biogas proizveden metodom AD je trajno obnovljiv izvor energije, budući da se
proizvodi iz biomase koja u sebi procesom fotosinteze skladišti sunčevu energiju.
6.2.15.2. SMANJENJE POSLEDICA GLOBALNOG ZAGREVANJA
Iskorišćavanjem fosilnih goriva kao što su lignit, mrki ugalj, sirova nafta i prirodni gas dolazi do oksidacije u
gljenika taloženog milionima godina u Zemljinoj kori, pri čemu se sagorevanjem oslobađa energija, a u
atmosferu ispušta ugljen dioksid (CO2). Povećanje koncentracije CO2 u atmosferi uzrokuje globalno
zagrevanje. Isparavanjem biogasa takođe se oslobađa CO2, ali razlika u odnosu na fosilna goriva je u tome
što je CO2 iz biogasa, nedugo pre oslobađanja, bio apsorbovan iz atmosfere fotosintetskom aktivnošću biljaka.
Korišćenjem biogasa menja se potrošnja fosilnih goriva za proizvodnju energije i pogonskog goriva, te se na
taj način znatno smanjuje emisija CO2, CH4 i N2O, što doprinosi ublažavanju pojave globalnog zagrevanja.
170
Broj: 418/15
6.2.15.3. SMANJENA ZAVISNOST OD UVOZNIH FOSILNIH GORIVA
Fosilna goriva su ograničeni resursi, koncentrisani na nekoliko područja naše planete. Zemlje koje se nalaze
izvan naftom bogatih područja imaju trajno nesiguran status i zavise od uvoza energenata. Razvoj i
implementacija obnovljivih izvora energije kao što je biogas iz AD, povećava stabilnost nacionalnog
snabdevanja energijom i smanjuje zavisnost od uvoza energenata.
6.2.15.4. DOPRINOŠENJE EU CILJEVIMA VAŽNIM ZA ENERGETIKU I OKOLINU
Borba protiv globalnog zagrevanja je među prioritetnim ciljevima energetske politike EU, kao i zemalja
kandidata i pristupnica EU. Evropski ciljevi proizvodnje energije iz obnovljivih izvora, smanjenje emisija štetnih
gasova i održivo upravljanje otpadom temelje se na prihvaćanju obaveze članica EU-a da implementiraju
odgovarajuće mere u svojim zemljama, a proizvodnja i korišćenje biogasa iz AD ima mogućnost da doprinese
ispunjavanju svih zadatih ciljeva u isto vreme.
6.2.15.5. SMANJENJE OTPADA
Jedna od glavnih prednosti proizvodnje biogasa je transformacija većih količina otpada u vredan izvor energije,
jer se organski otpad koristi kao supstrat za AD. Biogas postrojenja su dobar način za ispunjavanje sve
restriktivnijih nacionalnih i evropskih propisa iz područja obrade otpada i iskorišćavanja organskog otpada za
proizvodnju energije, prilikom čega se organski otpad može reciklirati u đubrivo. Tehnologija biogasa doprinosi
smanjenju velike količine otpada i troškova odlaganja istog.
6.2.15.6. MANJA POTROŠNJA VODE
U poređenju s ostalim biogorivima, za proces proizvodnje biogasa troši se najmanja količina vode. Ovaj aspekt
jednako je važan, kao i energetska produktivnost biogasa, s obzirom na predviđenu nestašicu vode u mnogim
delovima sveta.
6.2.15.7. BIOGAS - CO2 NEUTRALAN IZVOR ENERGIJE
Biogas (i biomasa) je obnovljivi izvor energije, sa niskom količinom ugljenika. Ukoliko se pravilno koristi, biomasa je
održivo gorivo, koje može znatno da utiče na smanjenje neto emisije ugljenika, u poređenju sa fosilnim gorivima.
Iako sagorevanje biogasa, kao i zemnog gasa, dovodi do stvaranja izvesne količine ugljen-dioksida (CO2), ugljenik
u biogasu potiče iz biljne mase, koja je u sebe ugradila ugljenik iz atmosferskog ugljen-dioksida. Stoga se upotreba
biogasa posmatra kao CO2-neutralna i ne utiče na povećanje količine gasova sa efektom staklene bašte. Dalji
zaključak je da bilo koja zamena fosilnih goriva biogasom dovodi do smanjenja emisija CO2.
Ugljenik u biomasi, koji čini približno 50% njene suve materije, već je deo atmosferskog kruženja ugljenika.
Biomasa (biljke) absorbuje CO2 iz atmosfere tokom celog svog života. Nakon završetka životnog veka biljke, taj isti
ugljenik se vraća u atmosferu kao mešavina ugljen-dioksida i metana. U atmosferi se metan pretvara u ugljen-
dioksid, čime se kruženje kompletira.
Sagorevanje, direktno ili indirektno, biomase i biogasa, kao goriva, takođe vraća CO2 u atmosferu. Naravno, i ovaj
CO2 je deo kruženja ugljenika u atmosferi.
171
Broj: 418/15
7. PROCENA UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU U SLUČAJU

UDESA (HAVARIJE)
7.1. DEFINISANJE UDESNIH SITUACIJA

Verovatnoća nastanka udesa je stohastička veličina do koje se najčešće dolazi analizom statističkih podataka
o registrovanim događajima na sličnim delovima instalacija ili pojavama u sličnim uslovima rada.
Identifikacija izvora opasnosti
U okviru identifikacije izvora opasnosti određuju se:
- „slabe tačke” u sistemu
- događaj od značaja za procenu rizika
“Slabe tačke” nastaju smanjenjem ili gubljenjem radnih karakteristika tehničko-tehnološkog sistema u procesu
eksploatacije koje može biti uzrokovano:
- slabljenjem sastavnih delova sistema (lom usled zamora sa prethodnom naprslinom, lom usled zamora
na zavarenom sastavu, pukotina na zavarenom sastavu usled zamora, istrošenost, korozija, erozija,
starenje)
- mehaničkim preopterećenjima (lom usled preopterećenja, deformacija, oštećenja usled udara,
pohabanost),
- električnim oštećenjima (slabljenje kontakta, slabljenje izolacije, slabljenje dielektričnosti, slabljenje
emisione moći, varničenje, otkaz lomljenog spoja, slabljenje električnih karakteristika, oslabljeno
napajanje električnom energijom)
- fizičko-hemijskim oštećenjima (sagorelost, istopljenost, pregrejanost, vlaga i kvašenje, gubljenje
hermetičnosti, curenje tečnosti, promena pritiska fluida, dejstvo zračenja, dejstvo statičkog elektriciteta,
dejstvo spoljašnjih hemijskih agenasa, promena karakteristika tečnosti)
- nepodešenosti (usled slabljenja veza, usled trošenja, usled deformacije, usled korozije, usled slabe
zaštite od spoljašnjih uticaja, kao posledica neispravnosti drugog sastavnog dela, zaglavljenje,
zakočenje, nedostatka sastavnog dela, nedostatka montažnog dela, gubitka preciznosti, smanjenja
brzine, netačnosti površine, netačnosti ugla položaja)
- neispravnošću (nedovoljna količina fluida i energije)
- zamenom sastavnog dela sistema (slučajni otkaz, dugo nekorišćenje, otkaz usled starenja,
nepridržavanje uputstva za rukovanje, loše osnovno održavanje, loše izvedena preventivna periodična
popravka, loše obezbeđenje od klimatskih uticaja, slab kvalitet montaže, konstruktivni nedostatak, rani
otkaz, preopterećenje, korozija, nedostatak sastavnog dela, viša sila idr.)
Nastajanjem „slabe tačke“ može doći do situacije koja onemogućuje tehničko tehnnološkom sistemu da
obavlja željenu funkciju, što u konačnom ima za posledicu nastajanje događaja koji je nosilac određenog rizika
za opremu, objekte i životnu sredinu.
172
Broj: 418/15
Na osnovu izvršenih sagledavanja tehničko tehnološkog sistema može se zaključiti:

1. Da u CPPOV kao udesna situacija može nastati:
- Eksplozija biogasa
- Požar elektroinstalacija
- Poplava
- Prestanak rada postrojenja
2. Da u kanalizacionom sistemu mogu nastati sledeći udesni dogadjaji:
- Začepljenje cevovoda i izlivne gradjevine
- Pojava metana ili drugih eksplozionih ili lako zapaljivih materijala
Navedeni događaji se mogu pojaviti kao posledica napred navedenih otkaza u radu-slabih tačaka.
7.1.1. EKSPLOZIJA BIOGASA
Osnovni gorivi sastojak biogasa je metan, a on je eksplozivan gas. Poznata je činjenica da sva goriva imaju
osobinu eksplozivnosti u određenim uslovima, pa ni biogas nije izuzetak u tome. Metan i vazduh grade
eksplozivnu smešu u onim slučajevima kada se u vazduhu nalazi najmanje 5%, a najviše 15% metana. To su
ujedno donja i gornja granica eksplozivnosti smeše metana i vazduha. Van ovih granica nema eksplozivnosti.
Približno se može uzeti da i za biogas vrede navedene granice kao za metan.
U odnosu na druga gasovita i tečna goriva, biogas je relativno visoko otporan na eksplozivno (detonantno)
sagorevanje. Dokazi ovoj tvrdnji su:
— visoka temperatura samozapaljenja biogasa, odnosno metana,
— visok metanski broj.
U tabeli koja sledi date su veličine temperatura samozapaljenja nekih češće korišćenih gasovitih i tečnih
goriva, gdje se vidi da metan od svih njih ima najvišu temperaturu samozapaljivanja pri pritisku od 1 bara.
Tabela 7.1: Temperature samozapaljenja najčešće korišćenih gasovitih i tečnih goriva pri p=1 bar
Gasovita goriva Temperatura samozapaljenja (°C) Tečna goriva Temperatura samozapaljenja (°C)
Butan 480 Dizel-gorivo 300-350

Propan 500 Benzin 480-550
Vodonik 510 Mazivo ulje 420-480
Metan 645 Etilalkohol 450
Dakle, može se zaključiti da je metan, kao najvažniji gorivi sastojak biogasa, pouzdan kada je u pitanju
temperatura samozapaljenja.
173
Broj: 418/15
Metanski broj je mera otpornosti gasovitih goriva prema eksplozivnom sagorevanju-kao što je oktanski broj
mera otpornosti prema eksplozivnom sagorevanju tečnih goriva. Čim je veći metanski broj, to je gasovito
gorivo otpornije na eksplozivno sagorevanje.
U tabeli broj 7.2 dat je pregled važnijih gasovitih goriva sa pripadajućim metanskim brojem, kao i za biogas sa
različitim sadržajem metana u svom sastavu. Podaci iz tabele 7.2 govore da se, uz saznanje o visokom
metanskom broju biogasa i o temperaturi samozapaljenja, konačno može potvrditi već izrečena ocena o
njegovoj relativno visokoj otpornosti na eksplozivno sagorevanje.
Tabela broj 7.2: Poređenje veličina metanskog broja biogasa i važnijih gasovitih goriva
Gorivi gasovi Metanski broj Razni sastavi biogasa Metanski broj
Vodonik 0 80% metana 120

20% ugljendioksida
Butan 10,5 70% metana 130
Propan 35 30% ugljendioksida
Metan 100 60% metana 140
40% ugljendioksida
Svaki gorivi gas preti opasnošću od požara i eksplozije, pa je u radu s njim potrebno poznavati i primenjivati
osnovna pravila sigurnosti. Primena takvih pravila znači preduzimanje potrebnih mera za siguran rad i
potrošnju svakog gasovitog goriva, pa tako i biogasa.
Biogas spada u grupu »A« eksplozivnih gasovitih materija, zajedno sa svim gorivim gasovima koji se koriste u
industriji i domaćinstvu. Gašenje požara gasova iz grupe »A« se zasniva na prethodnom prekidanju protoka
gasa, a potom gašenju materijala koji su njime upaljeni.
Jedna od veoma važnih mera sigurnosti je ugradnja sigurnosnih uređaja i pogodno oblikovanje i konstruisanje
digestora, rezervoara za biogas i cevnog sistema razvoda biogasa. Sigurnosni uređaji imaju zadatak da
obezbede normalno odvijanje procesa vrenja. Takvi uređaji su opisani u prethodnim poglavljima:
- za osiguranje od povećanog pritiska biogasa
- za osiguranje od povratka plamena
- za osiguranje od prenosa statičkog elektriciteta
- za osiguranje od pojave nestabilnosti nivoa substrata
Osim ugradnje uređaja, potrebno je pri ugradnji digestora i pratećih objekata pravilno odabrati lokaciju, tako da
najbliži stambeni objekti ne budu bliži od minimalno 30-50 m digestoru ili rezervoaru biogasa.
Nakon izgradnje, a pre puštanja u rad, potrebno je preduzeti sledeće mere sigurnosti:
a) postaviti gromobransku zaštitu nadzemnih objekata
b) ograditi objekte digestora ogradom od žičanog pletiva (ili slično), a vrata na ogradi osigurati od
neovlašćenog ulaska nepozvanih lica,
174
Broj: 418/15
c) na ogradu i prilaze digestorskim postrojenjima istaknuti upozoravajuće table sa natpisima:

ZABRANJEN PRISTUP SA OTVORENIM PLAMENOM
ZABRANJENO PUŠENJE
ZABRANJEN RAD SA VARNIČNIM ALATIMA
OPASNOST OD EKSPLOZIJE I POŽARA
d) za veća digestorska postrojenja poželjna je ugradnja eksplozionog alarma i infracrvenog analizatora
prisutnosti metana, tj. biogasa u kome je metan glavni sastojak,
e) postaviti aparate za gašenje vatre prahom, a gašenje eventualnog plamena vršiti tek nakon zatvaranja
protoka bio-gasa,
f) na sve sastavne agregate digestorskog postrojenja postaviti upozoravajuće standardne table sa
oznakama stepena opasnosti
Ostale mere sigurnosti su:
- prostorije u kojima su smešteni potrošači biogasa, kao što su gasni kotao, gasni bojler isl., moraju imati
odgovarajuće prirodno ili prinudno provetravanje,
- povremeno vršiti kontrolu nepropusnosti svih spojeva na cevovodima i agregatima metodom
premazivanja takvih mesta sa sapunicom,
- ne raditi sa agregatima koji nisu podvrgnuti ispitivanju čvrstoće i propuštanja,
- na biogasnim cevima i agregatima nikada ne obavljati radove dok su oni pod pritiskom i dok je u njima
biogas,
- redovno pratiti rad i ponašanje digestora i pratećih agregata, kako bi se na vreme mogle otkriti moguće
nepravilnosti ili manjkavosti agregata.
Table sa oznakama stepena opasnosti, koje se postavljaju na objekte ili mesta gde postoje opasne materije,
propisane su zakonskim propisima i izrađuju se u veličinama koje garantuju dobru vidljivost.
7.1.2. POŽAR ELEKTROINSTALACIJA
Požar elektroinstalacija je moguć zbog slabih tačaka u sistemu. Požari u sistemima gde se proizvodi biogas su
vrlo specifični, jer mogu dovesti do mnogo ozbiljnijih pojava, kao što je eksplozija biogasa, pa se zbog toga
projektovanju elektroinstalacija i zaštiti od statičkog elektriciteta prilikom projektovanja i izvodjenja ovakvih
postrojenja mora posvetiti posebna pažnja.
7.1.3. POPLAVA
Deo objekata CPPOV smešten je na obali reke Djetinje. Poplava kanalizacionih šahti i ostale opreme u
postrojenju dovela bi do zagadjenja reke Djetine, a time i svih jezera i reka ispod mesta uliva u Djetinju.
Prilikom popave i u samim šahtame i opremu dolazi velika količina vode koja dovodi do razblaženja već
postojeće vode u šahtovima.
175
Broj: 418/15
Projektom je predviđeno da u slučaju poplave ili oštećenja postrojenja se otvore sve izlivne šahte (6kom) koje
su do sada bile u funkciji i gde se do sada voda izlivala direktno u reku Đetinju. Na taj način umanjuje se
„udar“ visoke koncentracije na reku.
Projektom je predvidjeno da se uredjaj za tretman otpadnih voda zaštiti od velikih voda reke Djetinje.
7.1.4. PRESTANAK RADA CPPOV
U slučaju prestanka rada CPPOV, kao posledice kvara, grube greške, isl. otpadna voda bi, kao i do sada,
odlazila neobradjena u reku i dovela do zagadjenja reke i svih onih negativnih posledica po biljni i životinjski
svet u njoj. Učestalost ovakvog dogadjaja se smatra relativno retkim, jer na CPPOV-u boravi stalna ljudska
postava, delovi uredjaja se održavaju prema planskom režimu održavanja.
Planirano je da se u slučaju kvara na postrojenju otpadne vode usmere na postojećih 6 izliva u reku Đetinju
kako bi se smanjio visok uticaj zagadjenja reke na jednom mestu u maloj količini vode.
7.1.5. ZAČEPLJENJE CEVOVODA I IZLIVNE GRADJEVINE
Začepljenje cevovoda je udesna situacija koja ima karakteristiku srednje verovatnoće. Ona se u normalnom
radu sistema ne očekuje, ali ako se pojavi, zahteva intervencije čišćenja. Obzirom na veličinu SB reaktora ne
očekuje se da će doći do značajnijeg negativnog uticaja u slučaju začepljenja cevovoda.
Obradjena voda iz CPPOV se upušta u reku preko izlivne gradjevine koja se nalazi u reci. Začepljenje izlivne
gradjevine dovelo bi do porasta nivoa vode u u opremi postrojenja, zbog čega je neophodno izlivnu gradjevinu
izraditi tako da nije moguće zapunjavanje, niti prodor velikih voda reke.
7.1.6. POJAVA METANA ILI DRUGIH EKSPLOZIONIH ILI LAKOZAPALJIVIH

GASOVA U OBJEKTIMA CPPOV
Posebna akcidentna situacija može nastati u slučajevima ako bi kanalizacionom instalacijom u egalizacioni
bazen bile transportovane zapaljive ili materije koje prilikom isparavanja mogu stvoriti eksplozivnu atmosferu
sa vazduhom. U kolektorskim sistemima većih dimenzija kao nosioci eksplozionih pojava svrstavaju se:
- metan, koji se stvara razgradnjom materija prisutnih u otpadnim vodama
- materije čije isparavanje izaziva eksplozione smeše sa vazduhom
Metan kao produkt razlaganja se ne očekuje u prostorima objekata CPPOV iz sledećih razloga:
1. što su protoci znatni i onemogućavaju zadržavanje materije čije bi truljenje moglo da stvori metan
2. što postoje oduške na instalaciji
3. nagibi bazena i šahti su izvedeni tako da nema "mrtvih" uglova
Pojava ekslozionih gasova se očekuje kao teorijska. Verovatnoća ovakve udesne situacije je vrlo mala. Ove
opasnosti se mnogo više razmatraju sa stanovišta opasnosti po radnike koji ulaze u prostor za čišćenje, što
ima za posledicu da se mora izraditi procedura ulaska radnika u prostor i preduzimanje mera zaštite, kao što
su:
176
Broj: 418/15
- Obezbeđenje ventilacije pre ulaska

- Obezbeđenje prirodne ventilacije ventilatorskim agregatima
7.2. UTICAJI NA ŽIVOTNU SREDINU U SLUČAJU UDESA (HAVARIJE)

Sve ove udesne situacije mogu u većoj ili manjoj meri dovesti do ugrožavanja života i zdravlja ljudi, životne
sredine ili materijalnih dobara. Da ne bi do ovoga došlo, potrebno je predvideti moguće havarije, kao i načine
njihovog saniranja.
7.2.1. UTICAJ USLED POŽARA
U slučaju pojave požara, a što se smatra akcidentom i ima karakter slučajnog, crni dim koji nastaje
sagorevanjem materijala i kablova odlazi u atmosferu i privremeno je zagađuje. U pitanju su produkti
nepotpunog sagorevanja materija, pri čemu se u atmosferu emituje čitav niz gasova, čiji sastav zavisi od
sastava prisutnih proizvoda i uslova pod kojima sagorevaju.
Kakva će biti distribucija polutanata zavisi od trenutnih postojećih klimatskih uslova. Ukoliko je vreme tiho, bez
vetra, prenošenje polutanata dalje od mesta nastanka je sporo, kao i smanjenje njihove koncentracije, kao
posledica mešanja sa vazduhom. Ukoliko je vreme vetrovito, od smera, intenziteta i dužine duvanja vetra,
zavisiće smer prenosa polutanata i njihove raspodele u lokalnom i globalnom prostoru, a brzina njihove
koncentracije biće veća. Najveći uticaj u slučaju požara je na vazduh, zbog dima i gasova i na zemljište zbog
fizičkog narušavanja i zapaljenja trave isl.
7.2.2. UTICAJ U SLUČAJU EKSPLOZIJE
U delu postrojenja gde se proizvodi i distribuira biogas postoji verovatnoća da dođe do njegovog
nekontrolisanog ispuštanja (a ponekad i kontrolisanog) i stvaranja eksplozivnih smeša istog sa vazduhom. Kao
dominantni sa stanovišta opasnosti koje tom prilikom nastaju, mogu se smatrati kvarovi na gasnoj opremi i
instalacijama koji se manifestuju gubitkom hermetičnosti, odnosno ispuštanjem biogasa u okolnu atmosferu.
Veličina curenja određuje količinu oslobođenog gasa.
Prisustvo curenja bio gasa može biti uzrok različitih efekta zavisno od uslova pod kojima je došlo do curenja.
Ishod incidenta koji se događaju nakon oslobađanja gasa su u funkciji dešavanja nakon oslobađanja.
Plameni mlaz nastaje kada se mlaz gasa odmah upali prilikom izlaska iz posude ili cevovoda pod pritiskom, a
da se pri tome nije stvorio gasni oblak. Veličina plamena je određena uglavnom fizičkim uslovima pri
oslobađanju. Kad biogas izlazi kroz otvor, brzina isticanja zavisi od veličine otvora i pritiska.
Zona efekata plamenog mlaza je proporcionalna dužini stvorenog plamena. Spoljni uslovi su uglavnom takvi
da se odmah po oslobađanju stvara oblak, koji predstavlja smešu gasa i vazduha. Ako ne dođe do trenutnog
zapaljenja, može doći do formiranja velikog oblaka zapaljivih para-zakasnelo paljenje oblaka može izazvati
eksploziju oblaka para (vapor cloud explosion) praćeno udarnim talasom.
177
Broj: 418/15
Zavisno od karakteristika stanja okoline, do eksplozije oblaka para ne mora doći čak i ako dođe do njegovog
paljenja-ovaj plamen stvara znatne termičke efekte, ali nema za posledicu eksplozivni razorni talas. Do kog će
od ova dva ishoda doći zavisi od komplikovanog fenomena brzine širenja plamena, koji zahteva stvaranje
kompleksnog modela, kako bi se sa bilo kojom tačnošću mogao predvideti ishod.
Plameno sagorevanje gasa nastaje kada dođe do paljenja oblaka zapaljivog gasa, pri čemu je brzina plamena
suviše mala da bi izazvala udarni talas. Kada se smeša zapaljivih para i vazduha upali, front paljenja se kreće
od tačke paljenja u svim pravcima gde je koncentracija zapaljivih para u vazduhu unutar granice zapaljenja.
Od brzine kretanja fronta plamena zavisi kakve će štete ova pojava proizvesti. Ako front plamena gori u
laminarnom obliku, pri čemu se front plamena kreće podzvučnom brzinom, rezultat će biti plameno
sagorevanje oblaka zapaljivih para. Ako front plamena ne dostigne brzinu zvuka, neće doći do stvaranja
natpritiska u oblaku.
Posledice plamenog sagorevanja gasova uglavnom zavise od toga koliki će deo toplote sagorevanja biti
apsorbovan od strane receptora u zoni efekata. Kod ovog tipa sagorevanja zona efekata je ograničena na
plamenu ljusku, odnosno na područje u kome je smeša para i vazduha unutar granica zapaljenja. Pri
plamenom sagorevanju neće doći do pojave udarnog talasa koji se stvara pri eksploziji oblaka para. Zbog toga
neće doći do oštećenja opreme i objekata udarnim talasom niti projektilima koje talas izaziva. Pored toga,
trajanje ovog tipa sagorevanja je vrlo kratko u poređenju sa sagorevanjem u mlazu. Posledica ovako kratkog
trajanja je da će veličina oštećenja u zoni efekata biti mala.
Efekat na ljude može biti veoma ozbiljan-skoro je sigurno da će sve osobe koje se nađu u „plamenoj ljusci”
zadobiti smrtonosne opekotine.
Vatrena lopta je rezultat iznenadnog prostranog oslobađanja zapaljivog gasa koji se čuva pod pritiskom i
trenutnog paljenja stvorenog oblaka. Ona se razlikuje od plamenog mlaza kraćim trajanjem događaja i razlici
geometrije, odnosno oblika plamena. Kada dođe do prskanja posude pod pritiskom u kojoj se nalazi gas, prvo
što se desi je brza disperzija zapaljive materije, pošto gas pod pritiskom brzo ekspandira kada dospe u
atmosferu. Tokom eksplozije gas se intenzivno meša sa vazduhom. Neposredno nakon početnog oslobađanja
ekspandirajući oblak zapaljivog gasa će usisati dovoljno vazduha da se dostigne gornja granica zapaljivosti.
Ako tada postoji izvor zapaljenja oblak gasa će se zapaliti i brzo izgoreti (upaljeni oblak i dalje ekspandira, pri
čemu se i front plamena kreće u radijalnim pravcima od mesta zapaljenja).
Plamen stvara intenzivnu toplotu.
Turbulencija plamena se obično formira interakcijom fronta plamena i prepreka, kao što su objekti na pravcu
kretanja fronta (ukoliko je lokacija zapaljenja oblaka para više natrpana i ograničena, verovatnoća eksplozije je
veća). Efekti udara koji su posledica eksplozije oblaka para veoma variraju i prvenstveno zavise od brzne
stvorenog plamena. Ishodi incidenta kao što su plameni mlaz, plameno sagorevanje, eksplozivno sagorevanje
oblaka gasa isl. predstavljaju opasnost od zapaljivosti. Opasnost od zapaljivosti je velika pošto se
zapaljivanjem i sagorevanjem upaljenih materijala proizvodi toplotna energija koja može ugroziti živote, naneti
povrede i oštetiti imovinu. Toplotna energija sagorevanja se prvenstveno prenosi radijacijom plamena, tako da
ugrožava ljude i imovinu kojima je plamen u direktnom vidnom polju, kada plamen nije zaklonjen dimom ili
zaštitnim delovima opreme. Mehanizam prenosa toplote radijacijom je presudan kada se procenjuje opasnost
oštećenja ljudi i imovine od požara.
178
Broj: 418/15
Sposobnost vatre i plamena da povredi ljude i ošteti imovinu je funkcija toplotne radijacije koja absorbuje
receptor (živo biće, deo opreme ili objekta). Doza koju receptor absorbuje zavisi od lokacije, orijentacije prema
površini plamena, količine proizvedenog dima, vlage u vazduhu i drugih atmosferskih uslova. Zaklanjanje iza
delova opreme, zaklanjanje u zgradama može znatno smanjiti veličinu absorbovane doze.
Posledice eksplozije zavise od udarnog talasa. Udarni talas je u stvari tanki sloj komprimovanog vazduha
sfernog oblika koji se kreće u svim pravcima radijalno u odnosu na eksploziju. Mnogi leteći predmeti koji se
usled eksplozije pretvaraju u leteće projektile su glavni uzrok povreda ljudi. Potencijal eksplozije zavisi od
osobina oslobođene materije, od energije izvora zapaljenja, ograničenosti prostora i gustine prepreka u
području oslobađanja.
7.2.3. UTICAJ IZLIVANJA OTPADNIH VODA U REKU BEZ PRERADE
Udesnim situacijama koje su ovde pobrojane, a čija verovatnoća se definiše kao mala najviše se ugrožava
reka, jer prilikom svih udesnih situacija otpadne vode se ulivaju u reku umesto da idu na postrojenje za
prečišćavanje. Iz tih razloga potrebno je reći o uticaju ulaska neprečišćenih voda u reku, ma kako ta situacija
bila retka i neizbežna.
U tabeli koja sledi data je klasifikacija tipova i izvora zagađenja reka.
Tabela 7.3: Klasifikacija tipova i izvora zagađenja reka
Tip zagađenja Karakter zagađenja Obični izvori Posledice velikog zagađenja
Otpadne vode i Organske materije koje se - Domaće otpadne vode; - Izrazit nedostatak kiseonika u vodi
druge nečistoće obično pretvaraju u trajnija - Otpadne vode deluje pogubno na populaciju riba.
kojima se troši jedinjenja pod uticajem aerobnih preduzeća prehrambene - Potpuno odsustvo kiseonika
kiseonik bakterija (koje potroše kiseonik industrije aktivira delatnost anaerobnih
rastvoren u vodi). bakterija koje razlažu otpatke, te
time vode ka "truljenju" vode.
Izazivači Izazivači bolesti (bakterije, - Ekskrementi čoveka i - Neophodnost detaljnog čišćenja da
infekcija virusi). životinja bi se dobila pijaća voda.
- Otpadne vode - Štetna za ribolovna gazdinstva
preduzeća koja obrađuju - Ograničeno korišćenje reka i
kožu i meso. vodenih basena za odmor i sport
Materije koje Uglavnom jedinjenja azota i - Otpadne vode Ogromno razmnožavanje vodenih
predstavljaju fosfora. domaćinstava i industrije biljaka, koje vode ka dopunskom
nutricionu - Poljske vode koje sadrže utrošku kiseonika i zagađenju,
vrednost za primese mineralnih neprijatnom mirisu i snižavanju ukusa
biljku đubriva. vode
Organske Sredstva za pranje, pesticidi, - Otpadne vode - Opasnost za ribe, životinje i ptice.
kiseline. mnogi akcesorni industrijski domaćinstava i industrije - Moguća opasnost dugoročnih
- Poljske vode koje sadrže želudačno-crevnih oboljenja za
primese mineralnih čoveka
đubriva.
179
Broj: 418/15
Ako se kao kriterijum uzme priroda zagađivača, vrste efekata i posledice koje takvo zagađivanje ima na
životnu sredinu, razni oblici zagađenja se mogu razvrstati u tri kategorije: fizičko, hemijsko i biološko.
Pod fizičkim zagađenjem (termalno, radioaktivno i drugo) podrazumevaju se izmene osnovnih fizičkih
karakteristika (temperatura, providnost, odnosno zamućenje, radioaktivnost i drugo) voda značajnih za život
akvatičnih organizama i uopšte mogućnost korišćenja vode.
Pod hemijskim zagađenjem podrazumevamo zagađenje bazirano na širokom spektru hemijskih agenasa
kojima se narušavaju neke od osnovnih prirodnih karakteristika vode kao npr. pH, osmotska vrednost,
mineralni sastav, količina rastvorenog kiseonika, miris, ukus, itd. Na bazi hemijske prirode zagađivača, ovo
zagađenje se deli na neorgansko i organsko. U okviru neorganskog zagađenja možemo govoriti o kiselom i
baznom zagađenju, na primer. U organsko zagađenje ubrajamo razne organske primese u vodama urbanog,
industrijskog (organska, sintetska, prehrambena), irigacionog ili drugog porekla.
Najzad, biološko zagađenje, u čijem se nazivu nagoveštava priroda zagađivača, podrazumeva zagađenje
voda raznim patogenim bakterijama, virusima, gljivama, protistima, glistama i drugim organizmima koji su
direktni uzročnici oboljenja ili su prenosioci (vektori) patogena.
Organsko-hemijsko zagađenje
Glavna izvorišta organskog zagađenja voda jesu urbani otpaci, industrija, pre svega ona prehrambena, zatim
poljoprivreda i stočarstvo, itd. Glavne komonente organskog zagađenja voda su: biljna vlakna, biljne i
životinjske masti, fekalije i drugo. U ovim vodama gotovo 60% materija je organskog porekla. Glavni razlog
izdvajanja ovog, po prirodi veoma raznovrsnog oblika polucije, jeste činjenica što u prirodi, a naročito u
vodenim sredinama, većina organskih otpadaka, odnosno organskog zagađenja, vremenom podleže
razlaganju pod uticajem raznih mikroorganizama. Izuzetak od toga čine razna sintetska jedinjenja (pesticidi,
npr.). Na bazi kvantitativne zastupljenosti glavni konstituenti organske polucije voda su: ugljeni hidrati,
belančevine, masti, nukleinske kiseline i veoma veliki broj kombinacija ovih jedinjenja.
Biljni otpaci sadrže veći procenat ugljenih hidrata, celuloze, lignina, aromatičnih jedinjenja idr., dok su
životinjski otpaci bogatiji belančevinama i lipidima. U ovo zagađenje spadaju i krajnji produkti katabolizma koji
se odbacuju u spoljašnu sredinu.
Biološko zagađenje voda
Biološkim zagađenjem naziva se prisustvo u vodama patogenih bakterija, virusa, glista, insekata idr., direktnih
uzročnika ili prenosilaca zaraznih bolesti. Poreklom su iz otpadnih urbanih i industrijskih voda, a preko vodenih
tokova dospevaju u vode za piće, vode za domaću upotrebu, sport i rekreaciju. Kako se voda masovno koristi
za piće i druge potrebe, pojava bioloških zagađivača u njima izaziva bolesti koje imaju karakter epidemija,
naročito u gradovima sa velikom koncentracijom stanovništva. Biološki zagađivači voda se brzo razmnožavaju
u povoljnim uslovima, a u nepovoljnim uslovima formiraju veoma otporne spore.
Preko voda može biti prenesen veći broj zaraznih bolesti: tifusna groznica-koju izaziva Ebertov bacil ili
Salmonela tifosa, paratifus-kojeg izaziva bacil paratifusa AB, dizenterija (dizenterični bacil), kolera (vibrion
kolere) itd.
Pored bakterija u vodama se mogu naći i drugi patogeni organizmi, kao što su razne vrste gljiva, glista,
insekata i drugih raznih parazita. Entamoeba hystolitica je izazivač amebne dizenterije, a veći broj vrsta glista
roda Taenia naseljava unutrašnje organe čoveka i domaćih životinja -Taena saginata se javlja u obliku cista
180
Broj: 418/15
kod govečeta, T. echinococcus takođe u obliku cista kod ovce, Distomea hepatica živi u jetri ovce i čoveka,
Ascaris lumbricoides u crevima čoveka i svinje, Filaris sanguinis živi u krvnim sudovima donjeg dela tela i u
mokraćnoj bešici. Od insekata najpoznatiji zagađivači voda su razne vrste malaričnih komaraca.
Anaerobno truljenje
Ukoliko je zagađenje voda većeg obima povoljniji su uslovi za pretvaranje aerobne u anaerobnu sredinu
zbog drastičnog smanjenja količine rastvorenog kiseonika. Takva sredina uslovljava skretanje procesa i
transformacije materija od aerobnog ka anaerobnom tipu. Tako na primer, kada se radi o ugljeniku, njegov
metabolizam ne ide aerobnom linijom u smislu stvaranja CO 2 kao konačnog produkta, nego anaerobnim
putem, što dovodi do nastajanja metana. Anaerobnim putem sumpor se pretvara u vodonik sulfid umesto
produkata karakterističnih za aerobne uslove razlaganja. U ovim uslovima razlaganje azotnih jedinjenja teče u
smislu stvaranja amonijaka i amina. Sve ovo vodi ka izmeni kvaliteta voda sa karakterističnim zadahom
anaerobnih sredina.
Anaerobno truljenje je proces fermentativnog razlaganja organskih materija u odsustvu kiseonika. Jedna grupa
bakterija pretvara složena jedinjenja u prostija (sirćetna, propionska kiselina idr.) koja sa svoje strane postaju
hrana drugoj, metanskoj grupi bakterija. Ova poslednja grupa bakterija ima ključnu ulogu u procesu
anaerobnog truljenja. Ovi organizmi su isključivo anaerobni i osetljivi su na variranja pH i temperature.
Truljenje organskih materija se obično obavlja uz pomoć epifitnih bakterija koje ostaju aktivne do temperature
od 37°C i pri optimalnim vrednostima pH oko 7. Metansko vrenje u biološkom svetu spada u najmoćnije
procese destrukcije i eliminacije organskih materija. Gas koji se stvara predstavlja smešu metana (70%) i
ugljen-dioksida (30%). Prisustvo toksičnih materija koje utiču i na nagle promene vrednosti pH i promene
temperature usporavaju ove procese.
181
Broj: 418/15
8. OPIS MERA PREDVIDJENIH U CILJU SPREČAVANJA,

SMANJENJA I GDE JE TO MOGUĆE OTKLANJANJA
SVAKOG ZNAČAJNIJEG ŠTETNOG UTICAJA NA ŽIVOTNU
SREDINU
8.1. MERE U TOKU IZGRADNJE OBJEKTA

1. Izraditi Ekološki akcioni plan/Plan upravljanja životnom sredinom, kojim će se upravljati životnom
sredinom u fazi izgradnje: kontrola buke u toku izgradnje, saobraćaja, nastalog otpada ili zagadjenja
zemljišta.
2. Izraditi Plan za javno informisanje i konsultacije u fazi izgradnje.
3. Pripremiti adekvatan budžetski plan, kako bi se osiguralo da osoblje bude sastavljeno od adekvatno
obučenih stručnjaka, i da postoji adekvatan budžet da zadovolji očekivane godišnje troškove energije,
rezervnih delova, na čemu se sada već radi, jer je postignut ugovor između Vlade RS, JKP grada Užica
o finansiraju rada samog postrojenja.
4. Izradi Pravilnik o uređenju gradilišta u skladu sa pozitivnim zakonskim propisima
5. Gradjevinski otpad i višak zemlje nastao rušenjem i iskopavanjem odložiti na mesto koje odredi nadležni
organ grada Užica
6. Koristiti postojeće puteve i saobraćajnice kao pristup gradilištu
7. Zaštititi sve delove terena van neposredne zone radova, što znači da se van planirane, postojeće
površine, ne mogu koristiti kao stalna ili privremena odlagališta materijala, kao pozajmišta, kao platoi za
parkiranje i popravku mašina
8. Sve manipulacije sa naftom i njenim derivatima u toku procesa građenja, snabdevanja mašina,
neophodno je obavljati na posebno definisanom mestu i uz maksimalne mere zaštite kako ne bi došlo
do prosipanja
9. Čvrst otpad komunalnog tipa, koji se normalno javlja u periodu gradnje i boravka radnika u zoni
gradilišta (ambalaža od hrane i drugi čvrsti otpaci), skupljati u odgovarajuće kontejnere koje će prazniti
nadležno JKP
10. Zabranjeno je pranje mašina i vozila u zoni radova
11. Za vreme izgradnje ne sme se remetiti normalno funkcionisanje postojećih vodoprivrednih objekata, isti
se ne smeju narušavati, oštećivati i ne sme se ugrožavati postojeći režim i kvalitet podzemnih i
površinskih voda
12. Eventualne štete, nastale kao posledica izvođenja radova i objekata, kao i štete nastale usled
poremećaja u kvalitetu ili kvantitetu podzemnih i površinskih voda, investitor je dužan da nadoknadi i
njihove uzroke otkloni o svom trošku u najkraćem roku
182
Broj: 418/15
13. Izgradnju postrojenja usaglasiti sa uslovima Operativnog plana za odbranu od poplava grada Užica
14. Svi objekti, kao sistem, ne smeju da ugroze režim voda
15. Ukoliko se prilikom izvođenja zemljanih radova naiđe na arheološke ostatke, nosilac projekta i Izvođač
radova su dužni da sve radove obustave i o tome obaveste Zavod za zaštitu spomenika kulture, kako bi
se preduzele sve neophodne mere za njihovu zaštitu
16. Plan i program eventualnih iskopavanja bio bi urađen u Zavodu, u saradnji sa investitorom gradnje
objekta, koji je po čl.110 Zakona o kulturnim dobrima ("Službeni glasnik RS", broj 71/94), dužan da
obezbedi finansijska sredstva za arheološka istraživanja
17. Za predmetno postrojenje treba uraditi projekat uređenja gradilišta i postaviti lice koje će voditi računa o
poštovanju mere zaštite životne sredine kao što se radi na velikim objektima gde je posebno obrađena
izgradnja objekta kroz Elaborat o uređenju gradilišta.
8.2. MERE KOJE SU PREDVIĐENE ZAKONIMA I DRUGIM PROPISIMA

18. Prilikom izrade projekata pridržavati se svih uslova koje su dala javna preduzeća (železnica,
vodoprivreda i dr.)
19. Izraditi svu neophodnu tehničku dokumentaciju potrebnu za izgradnju CPPOV Gorjani u skladu sa
pozitivnim zakonskim propisima za ovu vrstu objekta, a naročito novi Elaborat hidrauličkog proračuna
reke Đetinje
20. Na izradjenu tehničku dokumentaciju pribaviti saglasnosti nadležnih organa i organizacija u skladu sa
posebnim zakonima (PP policija, vodoprivreda idr.)
21. Pre početka rada postrojenja treba odrediti pravni subjekt koji će biti vlasnik postrojenja i koji će
upravljati radom postrojenja i biti odgovoran za kvalitet ispuštenog efluenta, kao i za obezbeđenje
sredstava da se mere ublažavanja negativnih uticaja održavaju, da se redovno vrše analize vode od
akreditovane institucije, da se redovno vrši kontrola i zamena dotrajale opreme, da se redovno vrši
monitoring idr.
22. Predvideti dovođenje na postrojenje sanitarno fekalnih voda iz domaćinstva, javnih objekata, kancelarija
i inustrisjkih sanitarno fekalnih voda, kao i voda iz sanitarnih jama putem ispusta u prijemnu šahu iz
kamiona cisterne. Na postrojenje se ne smeju dovoditi tehnološke vode iz industrije bez obzira da li su
prošle predtretman
23. Tehnologija tretmana sanitarno fekalnih voda mora biti takva da obezbedi da nivo prečišćene vode
odgovara GVE u skladu sa zahtevima za tercijerno prečišćavanje ili da se sekundarnim tretmanom
obezbedi najmanji procenat smanjenja i ukupnog azota i ukupnog fosfora od 75%
24. Tehnički prijem objekta izvršiti nakon puštanja postrojenja u probni rad. Za vreme probnog rada
potrebno je pratiti: tehnologiju obrade otpadnih voda, tehnologiju obrade otpadnog mulja, proizvodnju
električne i toplotne energije iz biogasa, kvalitet efluenta. Takodje je za vreme probnog rada potrebno
izvršiti merenja: kvaliteta efluenta, vazduha iz postrojenja za obradu otpadnih voda, emitera kotlarnice i
generatora, merenje buke, kvalitet vode iz piezometara i merenje kvaliteta vode iz separatora. Nakon
183
Broj: 418/15
dobijanja rezultata koji zadovoljavaju zakonom propisane vrednosti pojedinih parametara može se
pristupiti tehničkom prijemu objekta.
25. Nakon izvršenog tehničkog prijema kojim je utvrđeno da je objekat sposoban za upotrebu, obezbediti
vodnu dozvolu u skladu sa Zakonom o vodama (“Službeni glasnik RS”, broj 30/10), a potom i upotrebnu
dozvolu
26. Nakon dobijanja upotrebne dozvole vršiti redovan monitoring rada postrojenja, kako je dato u poglavlju
9 ove studije, kao i monitoring propisan posebnim projektima (zaštita od požara, zaštita na radu idr.)
27. Obezbediti da ne dodje do plavljenja objekta nasipanjem terena u skladu sa projektantskim rešenjima
28. Obavezno izvršiti odgovarajuće uređenje terena, ozelenjavanje oko i unutar postrojenja, postavljanje
zaštitne ograde i table obaveštenja
29. Radi smanjenja mirisa primeniti sledeće mere:
 Grube i fine rešetke biće instalirati unutar zgrade.
 Peskolove, gravitacione ugušćivače, primarne taložnike i bazene sa aktivnim muljem pokriti
plastičnim pokrivačima ojačanim staklenim vlaknima.
 Jedinicu za obezvodnjavanje mulja takođe smestiti unutar zgrade.
 Vazduh zasićen mirisima iznad pomenutih zgrada i pokrivenih jedinica sakupiti i tretirati u
odvojenom biofilteru. Biofilter može biti na bazi aktivnog uglja, a treba ga smestiti pored zgrade za
obezvodnjavanje mulja i upotrebu biogasa kao što je dato na situaciji.
30. Objekti u kojima se odvija proces prihvatanja otpadnih voda (šahte, cevni razvod, crpne stanice,
retenzija), objekti u kojima se vrši tretman vode (eliminacija masti, bazen sa aktivnim muljem, primarni
taložnik), objekti u kojima se vrši tretman mulja (primarni i sekundarni ugušćivač, aerobni digestor,
objekat za dekantovanje mulja) moraju biti vodonepropusni
31. Šahte za prihvat vode moraju biti sa dnom koje nema mrtvih uglova u kojima bi se voda zadržavala i bila
izvor neprijatnih mirisa usled anaerobnog raspadanja
32. Šahte koje su na otvorenom prostoru, prekriti betonskim pločama sa metalnim poklopcima radi
sprečavanja širenja mirisa i zaštite opreme od atmosferskih uticaja. Po potrebi se mogu ugraditi i
biofilteri ispod poklopaca, kao dodatna mera za sprečavanje emisije neprijatnih mirisa.
33. Da bi se na CPPOV Gorjani materijal iz septičkih jama mogao prerađivati zajedno sa otpadnim vodama,
treba postaviti 2 priključka za cev sa naglavkom za prijem materijala iz septičkih jama u kanal pre grubih
rešetki, koji će služiti kao terminali za preuzimanje materijala iz septičkih jama transportovanih
cisternama. Grubi deo materijal iz septičkih jama eliminisao bi se na rešetkama i dalje transportovao u
sistem za tretman otpadnih voda.
34. Prostor za pranje praznih kontejnera izgraditi kao posebno izdvojenu betonsku površina, koja je sa dve
strane ograničena slivnim rešetkama. Betonsku površinu uzdignuti u odnosu na ostali prostor u meri
koja je dovoljna da se ostvari pad ka slivnim rešetkama od 1,5%. Voda nastala pranjem kontejnera
slivaće se u šahtu koja će vodu odvoditi na dalji tretman.
184
Broj: 418/15
35. Na pretakalištu cisterne za lož ulje ugraditi separator ulja i masti koji će obezbediti da kvalitet vode koja
ulazi u separator ma karakteristike prilikom izlaza u skladu sa Zakonom. Prečišćenu vodu iz separatora
upustiti u izlivni kanal prečišćene vode.
36. Ostale uslovno „čiste“ atmosferske vode takođe upustiti u reku
37. Tehničkom dokumentacijom propisati, a nakon montaže i puštanja u rad, istaknuti koje vrste analiza za
uskladišteni biogas treba raditi i u kojim rokovima
38. Za skladištenje otpada sa grube i fine rešetke, kao i mulja koji se dislocira iz postrojenja, obezbediti
dovoljan broj kontejnera za privremeno skladištenje. Kontejneri moraju biti zatvoreni sa poklopcima koji
će obezbediti sadržaj od atmosferskog uticaja i rasipanja
39. Komunalni otpad skladištiti u kontejneru za komunalni otpad koji će redovno prazniti nadležno JKP u
skladu sa lokalnim planom upravljanja otpadom
40. Otpadne gasove generisane u procesu sagorevanja goriva u generatoru odvesti dimnjakom u
atmosferu. Visinom dimnjaka obezbediti da emitovani vazduh ispuni zahteve kvaliteta vazduha
propisane Uredbom o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh (“Službeni glasnik
RS” broj 71/10)
41. Otpadne gasove generisane u procesu sagorevanja goriva u dizel agregatu odvesti dimnjakom u
atmosferu. Visinom dimnjaka obezbediti da emitovani vazduh ispuni zahteve kvaliteta vazduha
propisane Uredbom o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh (“Službeni glasnik
RS” broj 71/10)
42. Plato za pranje praznih kontejnera izgraditi kao posebnu izdvojenu betonsku površinu, koja je sa dve
strane ograničena slivnim rešetkama. Betonsku površinu uzdignuti u odnosu na ostali prostor u meri
koja je dovoljna da se ostvari pad ka slivnim rešetkama. Vodu nastalu pranjem kontejnera usmeriti u
prijemnu šahtu.
43. Za kontrolu kvaliteta podzemnih voda postaviti pijezometre u skladu sa izrađenim projektom Piezometre
postaviti na onim mestima i u onom broju koji će obezbediti da se eventualna procurivanja iz objekata
za tretman voda i mulja mogu sa sigurnošću defektovati i analizom piezometarske vode utvrditi, kako bi
se pristupilo sanaciji
44. Za skladištenje lož ulja predvideti cisternu sa duplim plašttom
45. Magacin opasnog otpada postaviti tako da se osigura od fizičkih lica i atmosferilija i da se eventualno
iscureli sadržaj iz posuda sa opasnim otpadom ne izlije u životnu sredinu, već da se zadrži u tankvani
magacina
46. Modulna jedinica za privremeno skladištenje neopasnog otpada može biti izvedena u obliku slobodno
stojeće metalne konstrukcije koja se postavlja-ankeriše na betonskom temelju, koji je istovremeno i pod
na kome se direktno odlaže otpadni materijal. Ovaj magacin treba da bude ogradjen, sa krovom i fizički
obezbedjen.
47. Neopasan i opasan otpad koji se skladište direktno na pod modulnih jedinica, redjanjem na gomile,
razdvojiti i označiti tablama obaveštenja, čiji je izgled prikazan na prilogu broj 31
48. Izvršiti nulto merenje buke pre početka rada postrojenja
185
Broj: 418/15
49. Efluent koji se upušta u reku treba da bude dezinfikovan, te se predlaže uspostavljanje procesa
dezinfekcije vode pre upuštanja u reku Đetinju
50. Sva oprema koja se ugrađuje u postrojenje mora imati podatke o nivou buke označene na samom
proizvodu u skladu sa članom 16 Zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini („Službeni glasnik RS“ broj
36/09 i 88/10)
51. Oprema koja evidentno stvara povećan nivo buke (kompresori, dizel agregat, gasni generator, idr.)
mora biti postavljena tako da se obezbedi potrebna zvučna izolacija kako bi nivo buke generisan radom
ovog postrojenja bio u dozvoljenim granicama
52. Oprema koja bi mogla biti izvor vibracija (kompresori, dizel agregat idr.) mora biti postavljena na
odgovarajuće oslonce koji će sprečiti širenje vibracija u životnu sredinu
53. Izraditi Pravilnik o ponašanju radnika u akcidentnim situacijama i predvideti mere intervenisanja
54. Izraditi plan zaštite od požara sa uputstvom o postupku prilikom izbijanja požara
55. Obavezno je postavljanje vidnih oznaka i upozorenja o načinu ponašanja korisnika i zaposlenih u
postrojenju
56. Za svu ugrađenu opremu (protiveksplozijski uređaji, kablovi, cevovodi, rezervoari idr.) obezbediti
atestnu dokumentaciju u skladu sa važećim propisima
57. Izraditi novi Pravilnik o maksimalno dopuštenim koncentracijama opasnih i štetnih materija za upuštanje
u gradsku kanalizaciju u skladu sa Uredbom o graničnim vrednostima emisije zagadjujućih materija u
vode i rokovima za njihovo dostizanje ("Službeni glasnik RS" broj 67/11).
8.3. MERE U REDOVNOM RADU PROJEKTA

58. Kontrolu kvaliteta efluenta vršiti u skladu sa tabelom 5, Glave III Uredba o graničnim vrednostima
emisije zagadjujućih materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje ("Službeni glasnik RS" broj
67/11). Kvalitet efluenta treba da odgovara vrednostima propisanim u tabeli 2, Glava III iste uredbe.
Rezultate monitoringa kvaliteta efluenta dostavljati Agenciji za zaštitu životne sredine RS i Službi za
zaštitu životne sredine grada Užica jednom godišnje10
59. Ulje za punjenje trafo stanice biće bez PCB-a, a za sakupljanje slučajno iskapalog ulja biće postavljena
metalna tankvana na betonskom podu u okviru zatvorenog zidanog objekta.
60. Objekat za ulaznu građevinu i rešetke opremiti ventilatorima ventalacionog kapaciteta za šestostruku
razmenu vazduha po satu.
61. Objekat za ulaznu građevinu i rešetke opremiti i sa tri kotrljajuće kapije dovoljno široke da obezbede
prevoz kontejnera u i van ovog objekta.
10 U skladu sa članom 75 Zakona o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS“ broj 135/04 i 36/09)
186
Broj: 418/15
62. Kontrolu kvaliteta izlazne vode iz separatora ulja i masti vršiti u skladu sa Uredbom o graničnim
vrednostima emisije zagadjujućih materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje ("Službeni glasnik
RS" broj 67/11). Kvalitet izlazne vode iz separatora treba da odgovara vrednostima propisanim u tabeli
4.1 Glave II predmetne Uredbe. Rezultate monitoringa kvaliteta izlazne vode iz separatora dostavljati
Agenciji za zaštitu životne sredine RS i Službi za zaštitu životne sredine grada Užica jednom godišnje
63. Kontrolu kvaliteta vode iz piezometara vršiti kvartalno i ako kvalitet odstupa od „nultog kvaliteta“
preduzeti mere za otklanjanje uzroka promene kvaliteta vode. Rezultate monitoringa kvaliteta vode iz
pijezometara dostavljati Agenciji za zaštitu životne sredine RS i Službi za zaštitu životne sredine grada
Užica jednom godišnje
64. Kontrolu kvaliteta vazduha vršiti u skladu sa Uredbom o graničnim vrednostima emisija zagađujućih
materija u vazduh (“Službeni glasnik RS” broj 71/10) i rezultate dostavljati jednom godišnje Agenciji za
zaštitu životne sredine RS i Službi za zaštitu životne sredine grada Užica
65. Voditi dnevnu i godišnju evidenciju stvorenog otpada popunjavanjem obrazaca DEO 1 i GIO 1 koje
treba dostavljati do kraja 31.marta tekuće godine za prethodnu godinu Agenciji za zaštitu životne
sredine, a u skladu sa Pravilnikom o obrascu dnevne evidencije i godišnjeg izveštaja o otpadu sa
uputstvom za njegovo popunjavanje ("Službeni glasnik RS" broj 95/10)
66. Jednu kopiju popunjenog obrazca GIO 1 dostavljati Službi za zaštitu životne sredine gradske uprave
Užice jednom godišnje.
67. Izveštaj o izvršenom merenju buke dostaviti Službi za zaštitu životne sredine gradske uprave Užice
68. Za skladištenje opasnog otpada manjih gabarita nabaviti dovoljan broj skladišnih jedinica u vidu
metalnih paleta, bačvi, buradi ili kutija (videti prilog 36,37.. ove studije) koje treba obeležiti etiketom za
opasan otpad čiji je izgled prikazan na prilogu broj 39 a koja je izrađena u skladu sa Pravilnikom o
načinu skladištenja, pakovanja i obeležavanja opasnog otpada ("Službeni glasnik RS" broj 92/10)
60. Za skladištenje neopasnog otpada manjih gabarita nabaviti dovoljan broj skladišnih jedinica u vidu
metalnih paleta, korpi ili kutija koje treba obeležiti etiketom za neopasan otpad
61. Za svaki razvrstan otpad obezbediti Dokument o kretanju otpada u skladu sa Pravilnikom o obrascu
Dokumenta o kretanju otpada i uputstvu za njegovo popunjavanje (“Službeni glasnik RS”, broj 114/13) ili
Dokument o kretanju opasnog otpada u skladu sa Pravilnikom o obrascu Dokumenta o kretanju
opasnog otpada i uputstvu za njegovo popunjavanje (“Službeni glasnik RS”, broj 114/13)
69. Čvrst otpad izdvojen na gruboj i finoj rešetki odložiti u skladu sa Lokalnim planom upravljanja otpadom
70. Neopasan industrijski otpad generisan u postrojenju (oprema isl.) predati operateru koji poseduje
dozvolu za sakupljanje, transport i tretman pojedinih vrsta otpada u skladu sa Zakonom o upravljanju
otpadom ("Službeni glasnik RS" broj 36/09 i 88/10)
71. Opasan otpad generisan u postrojenju (električna i elektronska oprema, odbačeno ulje, akumulatori idr.)
predati operateru koji poseduje dozvolu za sakupljanje, transport i tretman pojedinih vrsta opasnog
otpada u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom ("Službeni glasnik RS" broj 36/09 i 88/10).
72. Komunalni otpad odlagati u kontejner za komunalni otpad koji će redovno prazniti nadležna služba i
odlagati u skladu sa Lokalnim planom upravljanja otpadom
187
Broj: 418/15
73. Mulj koji se trajno dislocira iz postrojenja upotrebiti ili u poljoprivredi ili za nasipanje deponija u zavisnosti
od njegovih karakteristika. Ako mulj ispunjava uslove propisane Tabelom 7 poglavlja III Uredbe o
graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje ("Službeni
glasnik RS" broj 67/11) isti se može koristiti u poljoprivredi poštujući ograničenja data u predmetnoj
tabeli. Ako karakteristike mulja ne ispunjavaju uslove iz predmetne tabele, isti se može koristiti u druge
svrhe, u zavisnosti da li je opasan ili neopasan, što se određuje ispitivanjem mulja i poređenjem
dobijenih vrednosti sa vrednostima propisanim u Prilogu 10 Pravilnika o kategorijama, ispitivanju i
klasifikaciji otpada (“Službeni glasnik RS" broj 56/10)
74. Izraditi Plan upravljanja životnom sredinom za rad i održavanje objekta, uključujući monitoring,
reagovanje u slučaju nesreće/incidenta, odgovornosti sistema upravljanja, obuke, izveštavanja isl.
75. Izraditi Plan za javno informisanje i konsultacije
76. Redovno održavati opremu, vršiti redovnu zamenu dotrajalih delova, stalni nadzor nad sistemom
8.4. MERE KOJE ĆE SE PREDUZETI ZA SPREČAVANJE UDESA

77. Idejnim projektima predviđeni su mobilni vatrogasni aparati, spoljna hidrantska mreža i sanduci sa
peskom, za gašenje požara
78. Izbor mobilnih vatrogasnih aparata (sredstva za gašenje) i njihov broj usaglasiti sa zahtevima za
gašenje odgovarajućih klasa požara
79. Idejnim projektima predviđena je ugradnja uređaja u odgovarajućoj protiveksplozijskoj zaštiti u svim
zonama opasnosti
80. Idejnim projektima definisane su mere sekundarne zaštite od požara i eksplozije koje imaju za cilj
onemogućavanje stvaranja uslova za paljenje izazvano nekim izvorom paljenja
81. Idejnim projektima predviđeno je da će postrojenje za tretman komunalnih otpadnih voda Užica i
Sevojna biti izdignuto od okolnog terena kao zaštita od velikih voda reke Djetine
82. Izlivna građevina za uliv efluenta u reku Djetinu projektovana je tako da se efluent može izlivati i pri
malim i pri velikim vodama reke Đetine bez erozije tla obale i bez mogućnosti ulaska velikih voda reke u
postrojenje preko ulaznog kanala
83. Svi podzemni objekti (cevi, šahte, bazeni idr.) predviđeni su kao vodonepropusni
84. Svi nadzemni objekti u kojima se tretira voda ili mulj predviđeni su kao vodonepropusni
85. Za slučaj prestanka rada postrojenja automatski će se aktivirati svih 6 dosadašnjih izliva u reku Đetinju
gde će se kao i do sada ispuštati netretirana voda
86. Kako u zaključku ELABORAT-a HIDROLOŠKI PRORAČUN REKE ĐETINJE OD UŠĆA REKE
DERVENTE DO LOKACIJE BUDUĆEG CPPOV U GORJANIMA od strane firme “OMEGA” maj 2015
zaključuje da kao merodavna visina postavljanja budućeg CPPOV bude 347,90mnm postrojenje
CPPOV će biti zaštićeno od velikih vpda reke Đetinje.. svi delovi CPPOV koji se nalaze iznad kote
347,9mm biće zaštićeni od velikih voda, ali ne i od poplava reke Đetine.
188
Broj: 418/15
87. Infektivno prenošenje je moguće sprečiti održavanjem higijene i primenom odgovarajućih higijensko-
sanitarnih postupaka kojima se:
 vrši pranje, dezinfekcija zaštitne opreme, odeće i obuće radnika neposredno nakon izlaska iz
prostorije u kojoj je bio neposredan dodir sa fekalijama
 vrši pranje, dezinfekcija alata koji je bio u kontaktu sa fekalnim materijama
 vrši pranje opreme koja se dislocira sa lokacije, a pre napuštanja lokacije
 obezbeđuje pranje i dezinfekcija platoa na kome su se kretali radnici za vreme obavljanja poslova
na održavanju postrojenja
 definišu koridori za kretanje radnika od mesta gde se vrši kontakt sa fekalijama do mesta gde se
vrši dezinfekcija, odlaganje zaštitne odeće i obuće
 vrši prskanje dezinfekcionim sredstvima materijala koji je izvađen sa rešetke, a pre njegove
konačne dispozicije
 vrši podela prostora na zone u kojima je dozvoljeno, odnosno zabranjeno kretanje radnika, koji su
mogli biti u kontaktu sa fekalnim materijalom
88. Višak biogasa koji se ne može iskoristiti transportuje se do baklje, gde sagoreva. Ako je moguće baklja
treba da ima zaštitu od prejake svetlosti koja može da smeta noću
8.5. MERE KOJE ĆE SE PREDUZETI U SLUČAJU UDESA

89. Javljanje o nastalom požaru treba da se ostvari u prvim sekundama rane faze požara
90. Evakuacija u cilju zaštite od nastalog požara odnosi se pre svega na ljude, pa je neophodno da se oni
evakuišu iz zone koja može biti ugrožena požarom odmah posle neuspelog pokušaja gašenja početnog
požara, još u prvom minutu rane faze
91. Za gašenje inicijalnih i požara manjih razmera upotrebiti mobilne vatrogasne aparate za gašenje požara
koji moraju biti postavljeni na mestima koja su definisana projektnom dokumentacijom
92. Zaštita građevinskog objekta dolazi u prvi plan kasnije, kad se izvrši evakuacija, spašavanje i gašenje
stabilnim sistemima za zaštitu od požara.
93. Požari većih razmera biće gašeni od strane gradske vatrogasne brigade koja je udaljena oko 11,5km
94. Gašenje požara od strane profesionalne ekipe vatrogasaca vrši se odmah po njenom pristizanju uz
upotrebu profesionalne mobilne opreme
95. Objekat je arhitektonski tako organizovan da su u njemu predviđeni dobri uslovi evakuacije
96. U slučaju kvara na postrojenju odmah obavestiti nadležni organ odgovoran za rad postrojenja.
Automatskizatvoriti dovod vode u postrojenje , a otvoriti kanalizacione otvore u koje se do sada voda
upuštala u reku Đetinju
189
Broj: 418/15
8.6. DODATNE MERE

97. Obeležiti zone zaštite od požara i eksplozije u skladu sa Planom protivpožarne zaštite
98. U slučaju elementarnih nepogoda mora se sprovesti zaštita ljudi, pokretnih i nepokretnih dobara
99. Postrojenje obezbediti tablama upozorenja i zabrane koje treba postaviti na lako uočljivim mestima
100. Po završetku građevinskih radova sve zauzete površine treba dovesti u tehnički i vizuelno korektno
stanje
101. Na mestu postavljanja instalacija moraju biti postavljene natpisne ploče na kojima su jasno vidljivi
simboli, nužni sigurnosni znaci, zajedno sa prepoznatljivim i postojanim uputstvom za rad
(„ZABRANJENO PUŠENJE I PRISTUP OTVORENIM PLAMENOM“, “NEZAPOSLENIM ULAZ
ZABRANJEN“, “OPASNOST OD POŽARA I EKSPLOZIJE“, “OBAVEZNA UPOTREBA ALATA KOJI NE
VARNIČI „ i druge u skladu sa zakonom).
102. Delovi opreme koji se nalaze napolju moraju se osigurati od neovlašćenog pristupa
103. U zonama opasnosti od požara oko rezervoara i raspoređene armature ne smeju se nalaziti izvori
paljenja, zapaljivi materijali ili neki drugi uređaji koji ne pripadaju postrojenju
104. Pristup sa otvorenim plamenom, pušenje i ulazak neovlašćenog lica u zaštićeno područje (zone
opasnosti ) nisu dozvoljeni – ZABRANJENI SU
105. Prilaz u zaštićeno područje je dozvoljen samo obučenom korisniku (poslužiocu)
106. Sva mašinska oprema mora biti propisno ankerisana
107. Izvođenje radova na izgradnji postrojenja mogu da vrše samo ovlašćena preduzeća.
108. Startovanje postrojenja mora da bude izvršeno od strane specijalizovane firme, uz prethodno
obezbeđenje svih potrebnih saglasnosti, dozvola, planove i uslova na terenu
109. Redovno vršiti čišćenje okolnog terena od žbunja i rastinja da se spreči prenošenje požara sa drugih
površina
Ovde iznete mere su samo deo potrebnih mera koje projektanti i korisnici postrojenja moraju poštovati pri
projektovanju i korišćenju postrojenja. Njihovo navođenje ne oslobađa iste od potrebe primenjivanja svih onih
mera koje su definisane postojećim zakonskim aktima i propisima, a koje ovde nisu navedene.
8.7. MERE PO PRESTANKU RADA PROJEKTA

Sa stanovišta sadašnje zakonske regulative, a što je značajno za zaštitu životne sredine potrebno je o nameri
napuštanja lokacije obavesti inspektora zaštite životne sredine i:
110. Sve otpadne materije ukloniti sa lokacije
111. Pozvati inspektora za zaštitu životne sredine da utvrdi stanje lokacije i eventualno naloži mere za
sanaciju
190
Broj: 418/15
9. PROGRAM PRAĆENJA UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU
9.1. PRIKAZ STANJA ŽIVOTNE SREDINE PRE PUŠTANJA OBJEKTA U

RAD
Trenutno stanje životne sredine dato je u okviru poglavlja 5 ove studije i ovde se neće ponavljati.
9.2. PARAMETRI NA OSNOVU KOJIH SE MOŽE UTVRDITI ŠTETNI

UTICAJ NA ŽIVOTNU SREDINU
Parametri na osnovu kojih se može utvrditi štetni uticaj na životnu sredinu su:
- Merenje kvaliteta ispuštene vode-efluenta
- Merenje kvaliteta podzemnih voda
- Merenje emisije zagadjujućih materija u vazduh
- Merenje buke
- Kvalitet mulja koji se koristi u poljoprivredne svrhe ili za prekrivanje deponija
- Dokumentacija o postupanju sa otpadnim materijama
- Održavanje kućnog reda i urednosti odlaganja otpadnih materija koja se vrši vizuelnim pregledom
- Ostale kontrole
9.3. MESTA, NAČIN I UČESTALOST MERENJA UTVRDJENIH

PARAMETARA
U prilogu 43 u poglavlju „Grafička dokumentacija“ ove studije, dat je grafički prikaz mesta za merenje emisija,
sa tabelama graničnih vrednosti emisije.
9.3.1. MERENJE KVALITETA ISPUŠTENE VODE
Merenje emisije u vodu mogu vršiti preduzeća koja su ovlašćena za merenje od strane nadležnog
ministarstva.
9.3.1.1. MESTA MERENJA
Kvalitet otpadnih voda ispituje se pre ispusta u recipijent, odnosno u mernoj šahti postrojenja za tretman
otpadnih voda u kojoj se nalazi merač protoka.
191
Broj: 418/15
9.3.1.2. NAČIN MERENJA
Merenje količine ispuštene vode vrši se kontinualno meračem protoka koji je postavljen u mernoj šahti.
Kontinualno se mere i registruju preko PLC-a i sledeći parametri:
 Mutnoća
 Elektroprovodljivost
 Količina rastvorenog kiseonika
 Temperatura
 Protok
 Ukupni azot
 Ukupni fosof
 pH vrednost
Ispitivanje kvaliteta otpadnih voda vrši se uzimanjem uzoraka.
Kvalitet ispuštenih otpadnih voda mora odgovarati kriterijumima propisanim u Uredbi o graničnim vrednostima
emisije zagadjujućih materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje („Službeni glasnik RS“ 67/11). Granične
vrednosti emisije za komunalne otpadne vode date su u tabeli 2, Glave III Uredbe o graničnim vrednostima
emisije zagadjujućih materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje ("Službeni glasnik RS" broj 67/11) koju
prenosimo u celosti:
Najmanji procenat
Parametar Granična vrednost emisije
smanjenja (I)
25 mg O2/l
Biohemijska potrošnja kiseonika (BPK5 na 20°C) (II, VI, VII) 70-90
40 mg O2/l (III)
90
70

(I) Smanjenje u odnosu na opterećenje ulazne otpadne vode.
(II) Parametar može biti zamenjen nekim drugim parametrom: ukupni organski ugljenik (UOU) ili ukupna hemijska potrošnja
kiseonika (HPKukupno), ako se može uspostaviti zavisnost između BPK5 i ovih parametara.
(III) Ako se dokaže da ispuštene otpadne vode nakon prečišćavanja neće negativno uticati na kvalitet vodotoka.
(IV) Suspendovane materije nisu obavezan parametar.
(V) Ukupni azot: organski N + NH4-N + NO3-N + NO2-N.
(VI) Homogenizovan, nefiltriran, nedekantovan uzorak.
(VII) Dodatak inhibitora nitrifikacije.
(VIII) Filtracijom reprezentativnog uzorka kroz membranski filter 0,45 µm. Sušenje na 105°C i vaganje.
192
Broj: 418/15
9.3.1.3. UČESTALOST MERENJA
Učestalost merenja kvaliteta otpadnih voda će se vršiti u skladu sa tabelom 5, Glave III Uredbe o graničnim
vrednostima emisije zagadjujućih materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje ("Službeni glasnik RS" broj
67/11), shodno kojoj je godišnji broj uzoraka za postrojenja za obradu komunalnih otpadnih voda kapaciteta
većeg od 50000 ES (kome pripada CPPOV Užice) 24, pri čemu se analizira 24-časovni srednji kompozitni
uzorak koji je proporcionalan protoku ili vremenu.
Dozvoljen maksimalni broj uzoraka koji može odstupati od GVE efluenta u zavisnosti od ukupnog broja
uzoraka dat je u tabeli 6, Glave III Uredbe o graničnim vrednostima emisije zagadjujućih materija u vode i
rokovima za njihovo dostizanje ("Službeni glasnik RS" broj 67/11) i za godišnji broj uzoraka 24 iznosi kao što
je dato u tabeli koja sledi:
Tabela 9.2: Dozvoljen maksimalan broj uzoraka koji može odstupati od graničnih vrednosti emisije za prečišćene
komunalne otpadne vode u zavisnosti od ukupnog broja uzoraka(I)
Broj uzoraka uzetih tokom godine dana Maksimalan broj uzoraka koji odstupaju od granične vrednosti emisije (II, III)
17 - 28 3
(I) Kod izložene ocene rezultata, ekstremne vrednosti, koje se javljaju kao posledice vanrednih prilika (npr. jake kiše iznad
proseka), ne uzimaju se u obzir.
(II) Pri normalnim uslovima rada, sadržaj organskih materija izraženih preko BPK 5 i HPK ni u jednom slučaju ne sme prekoračiti
zahtevanu vrednost za 100%, a suspendovane materije za 150%.
(III) Godišnja srednja vrednost koncentracije azota i fosfora, ne sme da prekorači zahtevanu vrednost.
9.3.2. MERENJE KVALITETA PODZEMNIH VODA
Merenje kvaliteta podzemnih mogu vršiti preduzeća koja su ovlašćena za merenje od strane nadležnog
ministarstva.
Kvalitet podzemnih voda ispituje se u piezometrima koji su postavljeni u blizini CPPOV-a.
Ispitivanje kvaliteta podzemnih voda vrši se uzimanjem uzoraka.
Neposredno nakon postavljanja CPPOV, a pre puštanja u rad, vrši se uzimanje uzoraka iz piezometarskih
bušotina koje predstavlja „nulto“ stanje kvaliteta podzemne vode.
193
Broj: 418/15
Nakon toga, uzorci se uzimaju u redovnim vremenskim intervalima, ne dužim od tri meseca, pri čemu se vrši
uporedna analiza stanja „nultog“ i uzetog uzorka. Ukoliko je došlo do odstupanja izmedju nadjenih vrednosti i
„nultog“ stanja potrebno je odmah pristupiti otklanjaju uzroka.
9.3.3. MERENJE EMISIJE U VAZDUH
Merenje emisije zagadjujućih materija mogu vršiti organizacije koje imaju dozvolu nadležnog Ministarstva da
mogu vršiti merenje odgovarajućih opasnih i štetnih materija. Rešenje kojim se odobrava merenje odredjenih
opasnih materija u vazduh iz emitera mora se staviti na uvid nosiocu projekta, pre započinjanja merenja.
9.3.3.1. MESTA MERENJA EMISIJE
Merenje emisije vrši se na emiteru u skladu sa Uredbom o graničnim vrednostima emisija zagadjujućih
materija u vazduh („Službeni glasnik RS“ broj 71/10) i to na sledećim mestima:
 Dimnjak gasnog generatora
 Kompleks CPPOV
9.3.3.2. GRANIČNE VREDNOSTI ZAGADJUJUĆIH MATERIJA
9.3.3.2.2 GRANIČNE VREDNOSTI ZAGADJUJUĆIH MATERIJA ZA DIMNJAK GENERATORA GASA
GVE zagadjujućih materija u vazduh dimnjaka generatora gasa date su u tabeli 9.5.
Tabela 9.3: GVE u vazduh za dimnjak generatora gasa
RB Naziv zagadjujuće materije GVE (mg/Nm3)
1. Praškaste materije 5
2. CO 80
3. Oksidi azota 200
4. SO2 350
9.3.3.2.3 GRANIČNE VREDNOSTI ZAGADJUJUĆIH MATERIJA ZA POSTROJENJE ZA OBRADU

OTPADNIH VODA
GVE zagadjujućih materija u vazduh postrojenja za obradu otpadnih voda date su u tabeli 9.6:
Tabela 9.4: GVE u vazduh za postrojenje za obradu otpadnih voda
RB Naziv zagadjujuće materije GVE (mg/Nm3) Maseni protok (g/h)*
1. NH3 30 ≥ 50
2. H2S 3 ≥ 15
194
Broj: 418/15
3. SO2 350 ≥ 1800
4. Oksidi azota 350 ≥ 1800
5. Ukupni ugljenik 50 ≥ 500
*Za izračunavanje masenog protoka zagadjujućih materija primenjuje se model Američke agencije za zaštitu životne
sredine EPA -453/R -94-080 Air emissions model for waste and waste water.
Shodno članu 11 Uredbe o graničnim vrednostima emisije zagadjujućih materija u vode i rokovima za njihovo
dostizanje ("Službeni glasnik RS" broj 67/11), pošto se iz postrojenja za obradu otpadnih voda očekuje emisija
gasova neprijatnog mirisa, vrednost emisije treba proveriti obavljanjem olfaktometrijskih merenja.
9.3.3.2.4 GRANIČNE VREDNOSTI ZAGADJUJUĆIH MATERIJA ZA SAGOREVANJE NA BAKLJI
Postojeća zakonska regulativa nije definisala GVE u vazduh za sagorevanje na baklji.
9.3.3.3. UČESTALOST MERENJA KVALITETA VAZDUHA
Učestalost merenja GVE u vazduh je:

 Garancijsko merenje pre dobijanja upotrebne dozvole za postrojenje
 Merenje sadržaja CO i NO2 na svakih 6 meseci od dana puštanja postrojenja u rad
 Merenje dimnog broja na svakih 6 meseci od dana puštanja postrojenja u rad
9.3.4. MERENJE BUKE
Merenje buke vrši se u skladu sa Zakonom o zaštiti od buke u životnoj sredini ("Službeni glasnik RS" broj
36/09) i Pravilnikom o metodama merenja buke, sadržini i obimu izveštaja o merenju buke („Službeni glasnik
RS“ broj 72/10).
Merenje nivoa buke mogu vršiti preduzeća koja su ovlašćena za merenje od strane nadležnog ministarstva.
O merenju se sačinjava izveštaj o merenju buke, koji treba da sadrži:
1) Opšti deo
2) Zadatak merenja
3) Uslove i rezultate merenja
4) Zaključak i priloge
Mesta merenja buke su referentna mesta koja se definišu kao prostor koji je najviše izložen buci, a u skladu sa
članom 5 Pravilnika o metodama merenja buke, sadržini i obimu izveštaja o merenju buke(„Službeni glasnik
RS“ broj 72/10).
195
Broj: 418/15
9.3.4.2. GRANIČNE VREDNOSTI BUKE
Granične vrednosti buke propisane su Uredbom o indikatorima buke, graničnim vrednostima, metodama za
ocenjivanje indikatora buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke u životnoj sredini (“Službeni glasnik RS” broj
75/10) i za predmetno postrojenje koriste se vrednosti iz Tabele 1, Priloga 2 predmetne Uredbe.
Tabela 9.5: Granične vrednosti buke koja se generiše radom CPPOV-a
NIVO BUKE (dBA)
Dan Noć
60 50
Merenje buke u životnoj sredini vršiti u skladu sa:

 SRPS ISO 1996-1
 SRPS ISO 1996-2
Merenje buke vrši se pre dobijanja upotrebne dozvole, u fazi probnog rada postrojenja.
Nakon toga merenje buke vrši se po nalogu nadležnog inspektora ili samoinicijativno. Postojeća zakonska
regulativa nije definisala učestalost merenja buke.
9.3.5. ISPITIVANJE KVALITETA MULJA
Ispitivanje kvaliteta mulja mogu vršiti stručne organizacije koje imaju ovlašćenje od strane nadležnog
Ministarstva za ispitivanje otpada.
Ispitivanje otpada vrši se kroz sledeće postupke:
10) uzorkovanje otpada;
11) identifikacija otpada sa utvrđivanjem kategorije otpada;
12) karakterizacija otpada u zavisnosti od stepena opasnosti (inertan, neopasan, opasan) i određivanje
opasnih karakteristika otpada;
13) karakterizacija opasnog otpada i utvrđivanje koncentracije opasnih materija u otpadu;
14) određivanje fizičko-hemijskih karakteristika otpada;
15) određivanje toksikoloških karakteristika i efekata na ljudsko zdravlje;
16) određivanje mogućih uticaja na životnu sredinu;
17) drugi postupci u skladu sa primenjenom metodologijom;
196
Broj: 418/15
18) izrada Izveštaja o ispitivanju otpada

Mulj se može koristiti u poljoprivredne svrhe ili za posipanje deponija, što zavisi od njegovog sastava.
Na blok dijagramu koji sledi prikazan je tok odredjivanja karakteristika mulja koji odredjuje način njegove
upotrebe.
Dijagram 9.1: Odredjivanje načina upotrebe mulja
NAPOMENE:
* Uredba o graničnim vrednostima emisije zagadjujućih materija u vode i rokovima za njihovo
dostizanje ("Službeni glasnik RS" broj 67/11)
** Pravilnik o kategorijama, ispitivanju i klasifikaciji otpada (“Službeni glasnik RS" broj 56/10)
Tabela 9.6: Tabela 7 Uredbe o graničnim vrednostima emisije zagadjujućih materija u vode i rokovima za njihovo
dostizanje ("Službeni glasnik RS" broj 67/11)-Granične vrednosti emisije za ostatke od prečišćavanja komunalnih
otpadnih voda
Granična vrednost emisije

Parametar JM
Za upotrebu u poljoprivredi Za ostale potrebe
Olovo mg/kg 120 1200
Kadmijum mg/kg 2,5 40
Hrom mg/kg 100 1000
197
Broj: 418/15
Nikl mg/kg 60 400
Živa mg/kg 1,6 25
Bakar mg/kg 700 1750
Cink mg/kg 1500 4000
Arsen mg/kg 15 75
AOH(V) mg/kg 400 500
RSV(VI) mg/kg 0,1 (po kongeneru) 0,2 (po kongeneru)
PCCD/F ng /kg SO 30 30
Salmonella MPN/10g SO 0-10
Enterovirus MPCN/10g SO 3
Tabela 9.7: Prilog 10 Pravilnika o kategorijama, ispitivanju i klasifikaciji otpada (“Službeni glasnik RS" broj 56/10)-2.
Parametri za ispitivanje otpada i procednih voda iz deponija inertnog, neopasnog ili opasnog otpada
Parametar Deponija neopasnog otpada Deponija opasnog otpada
pH vrednost >6
Ukupni organski ugljenik (m/m %) 5 6
Gubitak žarenjem (LOI) (%) 10%
Kapacitet neutralizacije kiseline (ANC) Mora se proceniti Mora se proceniti
GV koncentracije u procednoj tečnosti prema testovima izluživanja L/S=10l/kg
Antimon, Sb 0.7 5
Arsen, As 2 25
Bakar, Cu 50 100
Barijum, Ba 100 300
Živa, Hg 0.2 2
Kadmijum, Cd 1 5
Molibden, Mo 10 30
Nikl, Ni 10 40
Olovo, Pb 10 50
Selen, Se 0.5 7
Hrom ukupni, Cr 10 70
198
Broj: 418/15
Cink, Zn 50 200
Ostatak isparenja na 105°C (TDS) 60000 100000
Rastvorni organski ugljenik (DOC) 800 1000
Sulfati, SO42- 20000 50000
Fluoridi, F- 150 500
Hloridi, Cl- 15000 25000
9.3.6. ROKOVI ZA DOSTAVLJANJE REZULTATA MONITORINGA
Rezultati monitoringa dostavljaju se:

 Agenciji za zaštitu životne sredine
 Službi za zaštitu životne sredine gradske uprave Užice, u skladu sa članom 75 Zakona o zaštiti životne
sredine („Službeni glasnik RS“ broj 135/04 i 36/09)
jednom godišnje.
9.3.7. DOKUMENTACIJA O POSTUPANJU SA OTPADNIM MATERIJALIMA
9.3.7.1. VRSTE DOKUMENATA
Za predmetno Postrojenje za tretman otpadnih voda potrebno je obezbediti:

1. Dokument o kretanju otpada za:
a. Čvrst otpad i pesak sa grube rešetke
b. Odbačenu, pokvarenu opremu ili njene delove
c. Stabilisani mulj koji se izvozi iz CPPOV na trajno deponovanje
d. Komercijalni otpad iz upravne zgrade razdvojen po posebnim frakcijama (drvo, plastika, staklo)
2. Dokument o kretanju opasnog otpada za:
a) Odbačenu električnu i elektronsku opremu
b) Zapunjene keramičke filtere
c) Otpadna motorna ulja
d) Filtere za ulja
e) Masne krpe
f) Muljeve iz kotla
g) Istrošene jonoizmenjivačke smole
199
Broj: 418/15
h) Otpadna kompresorska ulja

i) Akumulatore
9.3.7.2. ROKOVI ZA DOSTAVLJANJE FORMIRANE DOKUMENTACIJE
Nosilac projekta čuva i vodi dnevnu evidenciju otpada i dostavlja redovni godišnji izveštaj Agenciji za zaštitu
životne sredine. Nosilac projekta popunjava obrazac DEO 1 i GIO 1 u skladu sa Pravilnikom o obrascu dnevne
evidencije i godišnjeg izveštaja o otpadu sa uputstvom za njegovo popunjavanje ("Službeni glasnik RS" broj
95/10).
Nosilac projekta čuva najmanje pet godina osnovna dokumenta i podatke iz izveštaja.
9.3.8. KONTROLA ISPRAVNOSTI KANALIZACIONIH OBJEKATA
U skladu sa članom 100 Zakona o vodama („Službeni glasnik RS“ broj 30/10) pravno lice koje vrši sakupljanje,
odvodjenje i prečišćavanje otpadnih voda dužno je da vrši kontrolu ispravnosti objekata za sakupljanje,
odvodjenje i prečišćavanje otpadnih voda, pre svega u pogledu vodonepropusnosti, svakih pet godina, a u
slučaju uredjaja za merenje količine ispuštene vode-jedanput godišnje.
Kontrolu ispravnosti vrši ovlašćeno pravno lice, u skladu sa Zakonom o vodama („Službeni glasnik RS“ broj
30/10) i Zakonom o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS" broj 72/09 i 81/09) i o tome izdaje potvrdu.
9.3.9. INTERNA KONTROLA
Operacije u CPPOV će biti visoko automatizovane. Kontrolni sistem će uključivati procedure za operacije
tokom visokog nivoa vode u finalnom recipijentu. Glavni ciljevi kontrolnog sistema će biti sažeti u sledećem:
• Osiguranje sigurnog radnog okruženja;
• Garancija standarda visokog kvaliteta efluenta, pod uslovom da sva oprema kontinualno radi pod
najboljim uslovima;
• Optimizacija energetske potrošnje
• Rana detekcija problema i abnormalnih uslova (sistem praćenja i alarmiranja);
• Brzo reagovanje u hitnim slučajevima pomoću testiranih i automatskih procedura;
• Izrada baze podataka o skladištenju za optimizaciju rada postrojenja;
• Osiguranje mogućnosti da se u budućnosti sistem CPPOV uključi u veću kontrolnu mrežu za upravljanje
vodom i otpadnim vodama
9.3.9.1. HIJERARHIJA KONTROLE
Predviđena su tri nivoa kontrole:

1. Lokalna kontrola opreme
200
Broj: 418/15
Ovo su ručne kontrole postavljene na jedan pokretač motora ili ventilske aktivatore kako bi se omogućilo
osoblju održavanja da postavi opremu van funkcije, učini je nedostupnom ili lokalno kontroliše opremu
za testiranje.
2. Paneli lokalne kontrole
Ovaj nivo kontrole obuhvata različitu opremu kako bi se formirala jedinstvena procesna jedinica ili grupa
jedinica, formirajući logički prepoznatljiv deo procesa koji zahteva jedinstvenu strategiju kontrole. Svaki
deo kontrolnog panela obuhvata PLC i prateću opremu za kontrolu i praćenje operacija koje su vezane
za tu kontrolnu jedinicu. Kada je postavljena na ovaj način rada, kontrola iz kompjuterskog kontrolnog
sistema je obično zaustavljena. Sklopke se takođe nalaze na nivou kontrolne ploče i postavljene su da
zaštite osoblje i opremu ili da se izbegnu operativne greške. U svom radu one ne zavise o bilo kom
kontrolnom ili kompjuterskom sistemu. Svaka jedinica lokalne kontrole će sadržati „stop/start“ dugmad i
zavoj za ponovno pokretanje dugmeta za „hitno zaustavljanje“ u obliku glave pečurke. Sve informacije,
merenja i alarmi prikazivaće se na lokalnom panelu i na nivou centralne kontrole.
3. Centralna kontrola
Predloženo je da se instrumentacijom i kontrolnim sistemom upravlja pomoću SCADA ili sličnog
sistema, s kojim bi se upravljalo iz kontrolne sobe u glavnoj zgradi postrojenja. Prikladan grafički prikaz
osiguraće se za operatera. Kontrolor bi trebao biti u mogućnosti da upravlja postrojenjem na potpuno
automatizovan način. Međutim, operatoru treba ostaviti mogućnost da radi manuelno pri pokretanju ili
zaustavljanju rada jednog dela opreme (otvaranje ili zatvaranje) ili zadržavanje manuelnog unošenja
setpointa.
9.4. OSTALE KONTROLE U CILJU PRAĆENJA KVALITETA ŽIVOTNE

SREDINE
Stanje opreme i uređaja u okviru postrojenja, stanje opreme i uređaja za postizanje potrebne tehničke
sigurnosti postrojenja, kao i poštovanje i ispunjenost zakonski određenih rokova pregleda i inspekcijskih
nalaza i nalaza ovlašćenih organizacija, postojanje potrebne prateće normativne i organizacione
dokumentacije, kojima se obezbeđuje sigurnost procesa i opreme (a time posredno i životne sredine sa
stanovišta eventualnih udesnih situacija), spada, zbog karaktera postrojenja, u nadležnost specijalizovanih
tehničkih inspekcijskih službi i to u konkretnom slučaju nadležnih inspekcija sa stanovišta protivpožarne i
protiveksplozijske zaštite.
Parametri i elementi u okviru postrojenja koji podležu potrebnim verifikacijama, kao i njihova ročnost i
periodičnost, moraju biti naznačeni i propisani od strane specijalista projektanata, a naročito od strane
odgovornih projektanta mašinske i elektro opreme i instalacija, u okviru poglavlja projekata kojima se definišu
opšti i posebni tehnički uslovi i mere ili u nekom drugom poglavlju projekta, shodno autorskoj slobodi
odgovornog projektanta.
Ispunjenost mera i zahteva sa stanovišta potrebne protivpožarne i protiveksplozijske zaštite utvrđena
inspekcijskim nalazima tih specijalizovanih inspekcijskih službi, predstavlja osnov koji ukazuje da predmetno
postrojenje može da radi sa potrebnom i dovoljnom sigurnošću po proces, opremu, ljude i okolinu, a samim
tim i za životnu sredinu.
201
Broj: 418/15
10. NETEHNIČKI PRIKAZ

Po zahtevu nadležnog organa, ovo poglavlje studije daje se kao poseban separat.
202
Broj: 418/15
11. PODACI O TEHNIČKIM NEDOSTACIMA ILI NEPOSTOJANJU

ODGOVARAJUĆIH STRUČNIH ZNANJA I VEŠTINA ILI
NEMOGUĆNOST DA SE PRIBAVE ODGOVARAJUĆI PODACI
Podaci o tehničkim nedostacima ili nepostojanju odgovarajućih stručnih znanja i veština ili nemogućnost da se
pribave odgovarajući podaci nisu postojala.
203
Poglavlje IV:
Uslovi i saglasnosti drugih nadležnih organa
Priloženi uslovi i saglasnosti nadležnih organa
1. Zahtev za izmenama i dopunama u dostavljenoj studiji o proceni uticaja Projekta izgradnje centralnog
postrojenja za prečišćavanje otpadih voda Gorjani, Užice na životnu sredinu, izdat od strane Ministarstva
energetike, razvoja i zaštite životne sredine, pod brojem 353-02-00943/2013-05 od 29.08.2013.god.).
2. Rešenje o određivanju Obima i sadržaja studije, izdato od strane Ministarstva životne sredine i prostornog
3. Odluka o pripremanju Detaljnog urbanističkog plana „Postrojenje za prečišćavanje gradskih otpadnih voda Užica“
(„Službeni list“ opštine Užice broj 11/92)
4. Odluka o utvrdjivanju Nacrta Detaljnog urbanističkog plana „Postrojenje za prečišćavanje gradskih otpadnih voda
Užica“ („Službeni list“ opštine Užice broj 11/92)
5. Rešenje o utvrđivanju javnog interesa za eksproprijaciju, izdato od strane Vlade RS, pod brojem 465-
10478/2014 od 20.09.2014.god.
6. Informacija o lokaciji za potrebe preparcelacije za utvrđivanje opšteg interesa radi izgradnje „Centralnog
postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda“ u Gorjanima sa pristupnom saobraćajnicom i pripadajućim
fekalnim kolektorima, izdata od strane Grada Užica, Gradske uprave za urbanizam, izgradnju i imovinsko-pravne
poslove, Odeljenja za sprovođenje planova i izgradnju, pod brojem VI broj 353-412/13-02 od 26.11.2013.god
7. Mišljenje u postupku pribavljanja vodnih uslova za postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda Užica,
izdato od strane JVP“Srbijavode“ VPC“Morava“ Niš, Sekcija „Užice“ Užice, pod brojem 07-6303/3 od 26.11.2013.
god.
8. Mišljenje za izdavanje vodnih uslova za izradu tehničke dokumentacije za centralno postrojenje za
prečišćavanje otpadnih voda u Gorjanima, izdato od strane Republičkog hidrometeorološkog zavoda, pod
brojem 92-I-1-445/2013 od 01.11.2013.god.
9. Rešenje o izdavanju vodnih uslova, izdato od strane Republičke direkcije za vode Ministarstva poljoprivrede,
šumarstva i vodoprivrede, pod brojem 325-05-01541/2013-07 od 28.02.2014.god.
10. Tehnički uslovi za rekonstrukciju podvožnjaka u km 153+331 železničke pruge (Beograd)-Resnik- Požega-
Vrbnica-Državna granica u Gorjanima, izdati od strane Sektora za strategiju i razvoj "Železnica Srbije" ad,
Beograd, pod brojem 13/14-1742 od 27.10.2014.god.
11. Tehnički uslovi priključka, izdati od strane JKP “Vodovod” Užice, pod brojem 03-1981/2 od 28.08.2013.god.
12. Rešenje o uslovima zaštite prirode, izdato od strane Zavoda za zaštitu prirode Srbije, pod brojem 03 broj 020-
1629/2 od 10.08.2012.god.
13. Rešenje Zavoda za zaštitu spomenika kulture, pod brojem 817/2 od 23.11.2012.god.
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
7
Poglavlje V:
Grafička dokumentacija
Priloženi grafički prilozi
RB Naziv Broj crteža Izvor

1. Geografska dispozicija lokacije u odnosu na prostorno funkcionalnu - www.srbija.gov.rs
celinu Republike Srbije
2. Glavni kolektor i PPOV-Pregledna situacija 1.1 Idejni projekat („Vodotehnika" doo Beograd)
3. Makrolokacija CPPOV - Hidraulički proračun reke Đetinje (“Omega
projekt” Užice)
4. Okruženje lokacije (fotografije 1-7) - Obradjivač studije
5. Aerofosnimak lokacije i aerofotosnimak postavljenog postrojenja - www.google.com/earth
6. Kopija plana katastarskih parcela u katastarskoj opštini Gorjani - RGZ, Služba za katastar nepokretnosti Užice
Kopija plana katastarskih parcela u katastarskoj opštini Krvavci RGZ, Služba za katastar nepokretnosti Užice
Sastavljena kopija plana KO Gorjani i KO Krvavci Obradjivač studije
7. Situacija postrojenja Ažurirana Studija izvodljivosti
8. Situacija istražnih radova 1 Geotehnički elaborat („Geo Kontrol“ doo
Beograd“)
9. Geološka karta regiona - Geotehnički elaborat („Geo Kontrol“ doo
Beograd“)
10. Podužni profil reke Đetinja u zoni i uzvodno od lokacije budućeg Hidraulički proračun reke Đetinje (“Omega
PPOV u Gorjanima projekt” Užice)
11. Pregledna situacija reke Đetinja-lokacija budućeg PPOV u - Hidraulički proračun reke Đetinje (“Omega
Gorjanima projekt” Užice)
12. Zgrada sa ulaznom pumpnom stanicom i rešetkama-osnova UZ-02-IWS-LAY Idejno rešenje
13. Peskolov sa mastolovom-podužni presek UZ-03-GRC-LS Idejno rešenje
Peskolov sa mastolovom-osnova UZ-03-GRC-LAY
14. Primarni taložnik-osnova UZ-04-PST-LAY Idejno rešenje
15. Primarni taložnik- podužni presek UZ-04-PST-LS Idejno rešenje
16. Bazen sa aktivnim muljem-osnova UZ-05-AST-LAY Idejno rešenje
17. Bazen sa aktivnim muljem-presek UZ-05-AST-CS Idejno rešenje
18. Finalni taložnik-osnova UZ-06-FST-LAY Idejno rešenje
19. Finalni taložnik-presek UZ-06-FST-CS Idejno rešenje
20. Kompresorska stanica sa radionicom i garažom-osnova UZ-16-BWG-LAY Idejno rešenje
21. Anaerobni digestor-osnova UZ-09-DIG-LAY, Idejno rešenje
Anaerobni digestor-presek UZ-09-DIG-CS
22. Zgrada za obezvodnjavanje mulja i upotrebu biogasa UZ-12-SDGU-LAY Idejno rešenje
Upravna zgrada-osnova UZ-15-ADB-LAY
Trafo stanica sa generatorom UZ-19-TRB-LAY
23. Hidraulički proračun UZ-HYC-HP Idejno rešenje
24. Pregledna situacija reke Đetinje-lokacija budućeg PPOV u - Hidraulički proračun reke Đetinje (“Omega
Gorjanima projekt” Užice)
25. Zona plavljenja reke Đetinje pri nailasku velike vode povratnog - Hidraulički proračun reke Đetinje (“Omega
perioda 100 godina (Q1%)-prirodno stanje projekt” Užice)
perioda 100 godina (Q1%)-prirodno stanje projekt” Užice)
perioda 100 godina (Q1%)-projektovano stanje projekt” Užice)
perioda 100 godina (Q1%)- projektovano stanje projekt” Užice)
29. Žičani magacin za neopasan industrijski amortizacioni otpad-Presek 100033 Obradjivač studije
30. Modulna jedinica za skladištenje opasnog otpada - Obradjivač studije
31. Tabla obaveštenja 100015 Obradjivač studije
44. Procesno-tehnološka šema-linija otpadne vode UZ-PID-WWL Idejno rešenje
32. Zatvoreni kontejner za pesak i čvrst otpad 100032 Obradjivač studije
33. Procesno-tehnološka šema-linija mulja UZ-PID-SL Idejno rešenje
34. Procesno-tehnološka šema-upotreba gasa UZ-PID-GU Idejno rešenje
35. Metalna paleta 100035 Obradjivač studije
36. Bure za tečan otpad (ulje) 100030 Obradjivač studije
37. Metalna bačva 100029 Obradjivač studije
38. Mikro apsorber - „Wurth“ doo Beograd
39. Nalepnica za opasan otpad - Obradjivač studije
40. Etiketa za obeležavanje 100016 Obradjivač studije
41. Kontejner za čvrst komunalni otpad 100024 Obradjivač studije
42. Šematski prikaz separatora masti i ulja - „Tehnix“ doo Beograd
43. Mesta za kontrolu emisija sa tabelama graničnih vrednosti - Obradjivač studije,
PRILOG 1
PRILOG 2
PRILOG 3
PRILOG 4
PRILOG 5
PRILOG 6
Sastavljena kopija plana KO Gorjani i KO Krvavci
PRILOG 7
PRILOG 8
PRILOG 9
PRILOG 10
PRILOG 11
PRILOG 12
PRILOG 13
PRILOG 14
PRILOG 15
PRILOG 16
PRILOG 17
PRILOG 18
PRILOG 19
PRILOG 20
PRILOG 21
PRILOG 22
PRILOG 23
PRILOG 24
PRILOG 25
PRILOG 26
PRILOG 27
PRILOG 28
PRILOG 29
PRILOG 30
PRILOG 31
PRILOG 44
PRILOG 32
PRILOG 33
PRILOG 34
PRILOG 35
PRILOG 36
PRILOG 37
PRILOG 38
PRILOG 39
PRILOG 40
PRILOG 41
PRILOG 42
PRILOG 43

Centralno Postrojenje Za Prečišćavanje Otpadnih Voda U Uzicu

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Centralno Postrojenje Za Prečišćavanje Otpadnih Voda U Uzicu

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

IZRADA STUDIJA O PROCENI UTICAJA PROJEKATA NA ŽIVOTNU SREDINU,

EKOLOŠKIH I TEHNOLOŠKIH PROJEKATA

 Direktor “Tehnikum” doo:

 Datum izrade elaborata:

 Direktor “Tehnikum” doo:

poglavlje ii: podaci o nosiocu projekta ......................................................................................... 18

podaci o nosiocu projekta ............................................................................................................ 19

2.3.1.1. Svojstva izdvojenih geotehničkih sredina ..................................................................... 44

3.3.2.3. Jedinica sa finim rešetkama (objekat br. 2) .................................................................. 93

3.5.3.5. Fizičko tehničko obezbedjenje .................................................................................... 133

6.2. Uticaj u toku rada projekta .......................................................................................... 162

8. Opis mera predvidjenih u cilju sprečavanja, smanjenja i gde je to moguće otklanjanja

Poglavlje I: Opšta dokumentacija

za potrebe Nosioca projekta:

Šerović Jasminka dipl.inž.tehn.

Šerović D. Jasminka dipl.inž.tehn.

Šerović Obradović Lj. Mirjana, dipl.inž.šum.

Ćurčić M. Ana, dipl.inž.teh.

 Direktor „Tehnikum“ doo:

Šerović D. Jasminka dipl.inž.tehn.

U Vrnjačkoj Banji, maja 2015.god.

Poglavlje II: Podaci o Nosiocu

PODACI O NOSIOCU PROJEKTA

Adresa: Dimitrija Tucovića broj 52, 31000 Užice

Matični broj: 07157878

Telefon (centrala): 031 590-190

Telefon (gradonačelnik): 031 590-142, 513-959

Fax: 031 513-499

Web sajt: www.graduzice.org

Izvor: Informator o radu Grada Užica, broj 17, od aprila 2013.god.

IZJAVA NOSIOCA PROJEKTA

U Užicu, maja 2015.g

Poglavlje III: Studija o proceni

Kriterijumi za isključivanje parametara bio je sledeći:

1.2. VAŽEĆI ZAKONI I OSTALA DOKUMENTACIJA

1.2.1. VAŽEĆI ZAKONI

1.2.1.1. ŽIVOTNA SREDINA

1.2.1.2. POVRŠINSKE VODE

1.2.1.3. SANITARNI NADZOR

1.2.1.4. OTPAD I SEKUNDARNE SIROVINE

1.2.1.8. PLANIRANJE I IZGRADNJA

1.2.1.10. BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU

1.2.1.12. LOKALNI PROPISI

1.3. PROJEKTNE I OSTALE PODLOGE ZA IZRADU STUDIJE

1.3.1. USLOVI I SAGLASNOSTI NADLEŽNIH ORGANA

1.3.2. PROJEKTNE PODLOGE

1. Infrastrukturni projekat Zapadnog Balkana TA-SER-17B; Projekat razvoja vodovodnog i

6. Užice PPOV; Idejno rešenje-Komponenta 2; Prevod; Idejno rešenje centralnog postrojenja za

1.3.3. OSTALE PODLOGE ZA IZRADU STUDIJE

 Geodetska podloga lokacije PPOV iz DUP-a; 1:1000 (1992 god.)

1 U skladu sa postojećom zakonskom regulativom i literaturom koja se odnosi na predmetni projekat

Napomena: definicije su preuzete iz postojeće zakonske regulative

CPPOV Gorjani Užice-Centralno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda Gorjani Užice

2. OPIS LOKACIJE NA KOJOJ SE PLANIRA IZVODJENJE

2.1. DISPOZICIJA LOKACIJE PROJEKTA

Slika 2.1: Panorama grada Užica

Izgradnja CPPOV Gorjani Užice uspostavlja se na teritoriji naselja Gorjani i Krvavci.

2.2. PODACI O POTREBNOJ POVRŠINI ZEMLJIŠTA U M2 ZA VREME

Tabela 2.1: Potrebna površina za CPPOV Gorjani

Tehničke komponente CPPOV Potrebna površina [m2]

2.3. PRIKAZ PEDOLOŠKIH, GEOMORFOLOŠKIH, GEOLOŠKIH I

2.3.1. OSNOVNE GEOMORFOLOŠKE I GEOLOŠKE KARAKTERISTIKE TERENA

Tabela 2.2: Geotehničko sondažno bušenje