UNIVERZITET ZA POSLOVNE STUDIJE

ISTOČNO SARAJEVO

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA-EKOHIDROLOGIJA

NAZIV TEME: UTICAJ PESTICIDA NA ZAGAĐENJE VODE

PROFESOR: STUDENT:

OBRENIJA KALAMANDA Alden Topuz

Mart 2018
Contents
UVOD ....................................................................................................................................................... 4
Vrste i količine agrohemikalija u vodi..................................................................................................... 4
Pesticidne supstance i mere zaštite ......................................................................................................... 4
Sistemi obrade utiču na ispiranje ............................................................................................................ 5
“Klopka” za pesticide ............................................................................................................................. 6
POKAZATELJI KVALITETA VODE: .............................................................................................................. 7
Fizički pokazatelji kvaliteta vode su: ................................................................................................... 7
1) Suspendovane materije: ............................................................................................................. 7
2) Mutnoca:..................................................................................................................................... 7
3) Boja vode: ................................................................................................................................... 8
4) Ukus I miris: ................................................................................................................................ 8
5) Temperatura: .............................................................................................................................. 8
Hemiski pokazatelji kvaliteta vode su: ................................................................................................ 8
a. Ukupne rastvorene materije: ...................................................................................................... 8
b. pH vrednost: ............................................................................................................................... 9
c. Alkalitet: ..................................................................................................................................... 9
d. Tvrdoca vode: ............................................................................................................................. 9
e. Rastvoreni gasovi: ....................................................................................................................... 9
f. Organske materije:..................................................................................................................... 9
g. Hranjive materije:..................................................................................................................... 10
h. Metali: ....................................................................................................................................... 10
Bioloski pokazatelji kvaliteta vode su: ............................................................................................... 10
¨ Stepen saprobnosti:................................................................................................................... 10
Stepen biološke proizvodnje: ........................................................................................................ 11
¨ Mikrobioloski pokazatelji:...................................................................................................... 11
¨ Stepen otrovnosti: ................................................................................................................. 11
¨ Indeks razlike: ........................................................................................................................ 11
ZAKLJUČAK............................................................................................................................................. 12
Literatura ............................................................................................................................................... 12
Pročišćavanje otpadnih voda ............................................................................................................. 12
Prilog historiji vodoprivrede u Bosni i Hercegovini ......................................................................... 12
Ekohidrologija – Zagađenje i zaštita voda ........................................................................................ 12
Samoprečišćavajući efekti filtracije podzemne vode ........................................................................ 12
Hemija i mikrobiologija voda............................................................................................................ 13
Biografija vode .................................................................................................................................. 13
Voda od nastanka do upotrebe .......................................................................................................... 13
Ispuštanje i pročišćavanje otpadne vode ........................................................................................... 13
Mikrobiologija voda .......................................................................................................................... 13
Snabdijevanje vodom – kako doći do vode ....................................................................................... 13
Tehnologija vode i otpadnih voda ..................................................................................................... 13
Voda za piće – Standardne metode za ispitivanje higijenske ispravnosti ......................................... 13
Snabdevanje vodom i kanalisanje naselja ......................................................................................... 13
Hemija i biologije vode ..................................................................................................................... 13
Higijena i tehnologija vode za piće ................................................................................................... 13
UVOD

Zagađenje vode izuzetno je ozbiljan problem koji, sudeći po tome kako se ophode prema
vodi, neki uzimaju zdravo za gotovo. Voda je na zemlji život za ljude, biljke i životinje.
Simbolika je prirodnog staništa i gospodar planete zemlje, jer čini 70% ljudskog organizma.
Od 3% sveže vode na zemlji, samo je 1% čista i nama dostupna voda. Jednoj petini
čovečanstva je uskraćeno korišćenje čiste vode, samo zato što je siromašno i ne može da
prečisti zagađenu vodu, dok mi koristimo rasipnički vodu koja zadovoljava sve kriterijume
kvaliteta.
Svake godine potrošnja raste, a zagađenje vode poprija sve ozbiljnije razmere. Nepravilnog
odlaganje smeća, te veće korišćenje veštačkih đubriva, hemikalija i pesticida doprinose da
zagađenje vode konstantno napreduje.

Vrste i količine agrohemikalija u vodi

Izuproturon i atrazin, kao herbicidi su značajno prisutni u atmosferi samo tokom sezone
tretiranja, dok se linden i ostali ugljovodonici detektuju kao insekticidi u zemljištu, kišnici i u
vodenim tokovima tokom čitave godine i mnogo godina iza primene. Tako su najveće
koncentracije od 1 mg/l vode izuproturona i atrazina otkrivene u kišnici. Organofosforni
insekticidi su najčešće detektovani pesticidi u vazduhu i kišnici, u koncentracijama od
nekoliko miligrama do nekoliko stotina mg/l i to tokom čitave godine. Za ostale preparate sa
nižim pritiscima para postoji korelacija između njihove detekcije u kišnici i njihove sezone
primene u poljoprivredi. Tako su izoproturon i atrazin utvrđeni u kišnici u vreme aplikacije ili
tokom dva meseca u ekvivalentnoj količini primene. Nizak nivo pesticida, pogotovu najviše i
najčešće korišćenih herbicida se detektuje u vodama, no i pored toga postotak iznad 1 mg/l
nije dozvoljen u vodi. Glavna poenta je da se zaštite vodene sredine u cilju minimiziranja
pesticidnog inputa u vodi. Uobičajeno je da se registruje godišnje prisustvo oko 200 pesticida
u niskom nivou u vodenim sredinama, uglavnom u površinskim, svežim i podzemnim
vodama. Izuzimajući incidentalna zagađenja, koncentracije retko prelazi 0,1 mg/l. U
Engleskoj i Velsu se najčešće otkriva prisustvo diurona ( 0,1 mg/l), herbicida koji se koristi za
poboljšanje nepoljoprivrednog zemljišta. Herbicidi koji se apliciraju na zemljištu (alahlor,
atrazin, simazin, cianazin, metribuzin, metahlor, EPTC) se detektuju u najvećim količinama u
proleću, tokom primene i nakon spiranja ili ispiranja iza aplikacije i značajno manje u drugim
delovima godine.

Pesticidne supstance i mere zaštite

Bolji poljoprivredni menadžmet može da smanji količinu i ulazak herbicida u površinske
vode, čime se izbegavaju potrebe za vodene tretmane i utrošak dodatnih sredstava. Tako se
reducira ispiranje atrazina za 29% ako se zemljište ne obrađuje u prvoj godini ili čak za 100%
ako obrada izostavi u narednih 3-4 godina, čime se onemogućuje bilo kakvo spiranje vodom.
Bez obrade zemljišta se smanjuje spiranje herbicida za 70% u odnosu na oranje plugom ili se
na neobrađenoj njivi reducira ličing (spiranje) u 29 od 32 slučajeva. Konzervirana obrada
takođe smanjuje pesticidno ispiranje.
Za potrebe poljoprivrede u svetu je 1995. godine utrošeno pesticida u vrednosti od 29 miliona
dolara. Oko 450 pesticidnih supstanci se koristi svakodnevno, od čega se sumnja da je 120
prisutno u vodi, ali se jedva 20 detektuju u površinskim i podzemnim vodama u većim
koncentracijama 0,1 mg/l, kao rezidue u izolacionim zonama ili u međuusevima. Prva mera
zaštite je izbegavanje kontaminacije driftom ili predoziranjem pesticida na mestima
aplikacije. Najbolja solucija je formiranje zaštitne zone širine 150 metara za tretmane iz
vazduha ili 6-8 m za tretmane traktorskim prskalicama. Na ovaj način se samo 1% drifta pada
dalje od bufer zone i to je dovoljno da se izbegne zagađenje vode i načine neželjeni efekti na
osetljive biljne vrste. Drugi vid zaštite je sprečiti ulazak pesticida u prostore
vododsnabdevanja preko izolacionih kanala ili rinfuzno dovođenje voda preko vodovoda iz
glavnog zemljišnog izvora. Najjednostavniji način zaštite voda je sprečiti ili preko procesa
kontrole izbeći da se problemi ponove, kao što su korišćenja prevelikih količina, zabrana
prosipanja i ispiranja pesticida, kontrola ispravnosti kontejnera ili da se preostale količine
sprejeva upotrebe na korektan način. Zagađenja mogu nastati i kod normalnih i dozvoljenih
količina upotrebljenih pesticida ako iza primene dođu velike kiše i poplave na teško
saturisanim i glinovitim zemljištima. Stoga praktična kontrola pesticide uključuje:
- Izbegavanje primene opasnih agrohemikalija pre nicanje useva,
- Dvostepena setva useva u blizini vodenih izvora, čime se obezbeđuje zaštitni biljni pokrivač
i maksimalno zaštitno obezbeđenje protivu erozije i ispiranje zemljišta i pesticida,
- Izbegavanje primene agrohemikalija na saturisanim zemljištima ako se očekuju kiše i
- Obavezno korišćenje izolacionih zona duž vodotokova.
U svim slučajevima se na osnovu uzoraka analiziraju izvori, koriste preventivne mere protiv
zagađenja i stalno kontrolišu razvođa vodotoka sa ciljem da se adekvatno razblaže rezidue
ispiranja u malim i velikim ušćima. Ukoliko je veliki broj polja pod monokulturom uzvodno i
neposredno pri prijemu vode, u tom slučaju nema vremena za razblaženje herbicida, koji se
ispiraju u velikim količinama. Jedini izlaz je smanjenje tih površina sa istim usevima na
kojima se koriste više i veće količine pesticida. Kao veoma efikasna mera je kontrola polja u
blizini bunara. Mere u tom slučaju su da su polja što dalje od izvora korišćenja hemikalija u
silažnim usevima ili uvesti alterantive, kao što je korišćenje pendimetalina, koji je skuplji od
srodnih herbicida ali manje ispirljiv.

Sistemi obrade utiču na ispiranje

Dobra poljoprivredna proizvodnja može da reducira ispiranje herbicida u površinske vode, na
taj način se umanjuju šanse prisustva u pijaćoj vodi više od standarda i izbegavaju se
nepotrebni tretmani vode. Konzervativni sistemi obrade reduciraju ispiranje pesticida, jer
ostaci useva smanjuju eroziju i spiranje nepoželjnih supstanci. Na površinama bez osnovne
obrade smanjuje se u proseku ispiranje za 70% u odnosu na oranja sa plužnom daskom, a
ponekad se i potpuno eliminiše ispiranje herbicida zbog kompletne infiltracije. Vegetativne
zaštitne zone reduciraju ispiranje agrohemikalija i povećavaju infiltraciju vode. Efektivnost
herbicidne pokretljivosti u tampon zonama je zavisna od prethodne vlage, volumena ispiranja
i koncentracije herbicida. Izolacione zone smanjuju ispiranje oko 48% od ukupnog
herbicidnog sadržaja, s tim što se kreće od 9 do 91%. Pod prirodnim uslovima, obično slabe
kiše padaju iza primene, spiraju rezidue sa useva u zemljište pre nego se dogode pljuskovi ili
olujne kiše. Konzervativna obrada, setva bez oranja i međurednih kultivacija takođe redukuju
ispiranje herbicida zbog povećane infiltracije vode. Korist od ovakve obrade traje nekoliko
godina, jer se operacijama plitke obrade pre i posle setve ne eliminiše poboljšanje infiltracije
ostvarene redukovanom obradom ili dugogodišnjim ugarom. Bez obrade zemljišta smanjeno
je ispiranje herbicida atrazina i cijanizina u Misuriju za 91-94 % i 65-67% u Ajovi. Na
zemljištima gde je limitirana infiltracija zbog plužnog đona ili visokog sadržaja gline i
humusa konzervirana obrada ne povećava infiltraciju i ne smanjuje herbicidno ispiranje.
“Klopka” za pesticide
Izolacione zone imaju značajnog uticaja na povećanje infi ltracije vode i neka vrsta su
“klopke” za rastvorene pesticide. Ovaj fenomen objašnjava reducirano ispiranje atrazina na
bufer trakama ovsa širine 22m za 65-91%, na travnoj traci trifl uralina za 86-96%, 2,4-D za
70% i metalohlora 50-75%. Analogno tome, na padinama nagiba 6-10% redukovano je
ispiranje izoproturona za 98% na 6 metarskoj traci i 100% na 12 m izolacionoj zoni, odnosno
difluenikana za 90% na 6 metarskoj traci I 99% na 12 metara tampon zoni raži.
Tampon i zone šipražja ne samo da ublažuju odnošenje herbicida, nego i sprečavaju
prodiranje herbicida i nitrata iz đubriva u površinskkom sloju zemljišta i u vodama. U praksi
se zaštitne zone sastoje od 4-5 reda brzo rastućeg drveća koje se uzgaja u blizini bankina
vodotoka, potom dva reda šipražja i trake višegodišnjih trava 7 m u blizini polja useva. Tako
se u tampon zoni 3x9m smanjuje potpun volumen vodenog ispiranja od 50% na pšenici i 57%
na zubači. Obratno je sa atrazinom, smanjeno je ispiranje 57% na pšenici i 30% na zubači.
Smanjena pokretljivost herbicida nastala je zbog infiltracije vode i adsorbcije herbicida. Tako
se aplicirane količine herbicida atrazina, metalohlora i cianizina na traci zubače reduciraju za
26,4 zatim 27,4 i 25,6% pri koncentraciji 0,1 mg/l i 49,8 zatim 46,8 i 46,6 pri koncentraciji 1
mg/l vode. Zaštitne trake vezuju i zadržavaju herbicide, oko 20% atrazina i cianizina i 25%
metalohlora u površinskom sloju zemljišta pomoću čestice koloidne gline i organske materije.
Efikasnost ostatka useva u reduciranju ispiranja herbicida zavisi od vremena, mesta i useva.
Tako usevi na zabarenim i slabo propustljivim zemljištima posle pljuskova i dugotrajnih kiša
usporavaju I smanjuju kretanje herbicida, neposredno iza aplikacije. U prirodnim uslovima,
smanjenje ispiranja herbicida se kreće 42-70% na gruboj obradi, 69% na čizel oranju i 70% na
neobrađenom zemljištu. Tampon zone konstantno smanjuju ispiranje herbicida u zavisnosti od
tipa zemljišta, sadržaja vode u zemljištu, volumena oticanja, širini i vrsti vegetacione zone. U
proseku se na tampon zonama reducira ispiranje herbicida za oko 48%.

Razvojem civilizacije povećana je potrošnja ekstremnih tokova energije I materije, tako da je

ta potrošnja povecana preko 10 puta u odnosu na potrebe čoveka. Kvalitet voda verno
reflektuje stepen čovekove aktivnosti kroz poremecaje kvaliteta voda, reka, jezera. Svojim
aktivnostima čovek se sve više upliće u cikluse koji povezuju zemlju, vodu I atmosferu.
Nekontrolisano sečenje šuma, prevođenje pašnjaka u obradive površine, dolazi do promena
mikroklime I do povećanja površinskog oticanja padavina, stepena erozije I promena
hemiskog I bioloskog sastava površinskih I podzemnih voda. Poznavanjem geoloskog sastava
zemljišta, sastava kišnice, upotrebe zemljišta, naseljenosti stanovništva I životinja, I uzimajući
u obzir koncetracije od protoka utvrđuje se zagađenje. Potrošači voda treba da vode racuna o
očuvanju prirodnih voda zbog očuvanja živog sveta u vodi I izvora za vodosnabdevanje
stanovništva. Standarde kvaliteta voda donose vlade država ili njene institucije, koje
kvantitativno ukazuju na tolerantan nivo zagađujućih materija u vodi.
Namena voda se moze podeliti na:
 – Vodosnabdevanje domaćinstva (voda za piće, kuvanje, higijenu)
 – Industrisku proizvodnju
 – Za flaširanje (prirodne, gazirane)
 – Prehrambenu industriju I poljoprivrednu proizvodnju
 – Rekreaciju na vodi I vodene sportove
Kriterijumi za izbor I ocenu izabranih tehnoloskih resenja za svakog potrošača potrebno je
vrednovati po sledećim parametrima:
 – Ekonomski
 – Zdravstveno-sanitarni
 – Tehničko-tehnološki
 – Socijalni
 – Klimatski
 – Estetski
 – Ekoloski
 – Hidrogeološki.

POKAZATELJI KVALITETA VODE:

1. Fizički
2. Hemiski
3. Biološki
Voda je jedna od najjednostavnijih i najrasprostranjenijih tvari u prirodi, čije su fizičke i
hemijske osobine dobro poznate. Neke od tih osobina su jedinstvene, pa je upravo zbog tih
posebnih osobina voda tako važna za održavanje života na Zemlji.

Fizički pokazatelji kvaliteta vode su:

 Suspendovane materije
 Mutnoca
 Boja
 Ukus i miris
 Temperatura

1) Suspendovane materije:
• U vodi su organskog ili neorganskog porekla.
• Zagađuju vodu estetski, ekološki i zdravstveno.
• Talože se u mirnim vodama i ugrožavaju živi svet na dnu voda.
• Smanjuju prozirnost vode.
• Na njih se adsorbuju joni i molekuli drugih materija
• Jedinica mg/l, g/m3
• Određuju se labaratorijski.Mutnoć

2) Mutnoca:
• Mutnoća vode nastaje od rastvorenih materija, kao što su koloidi, mikroorganizmi, mehurići
gasova.
• Utiče na dubini prodiranja svetlosti (eutrofički sloj).
• Na mutnoću deluje turbulencija, a naročito ispuštanje otpadnih materija.
• Jedan je od kriterijuma za određivanje podobnosti vode za piće, kupanje i rekreaciju.
• Turbidimetri su uređaji kojima se meri mutnoća vode.
 Oni određuju koliko svetlosti prolazi kroz uzorak vode.

3) Boja vode:
 Može biti prava ili prividna.
• Prava boja je od rastvorenih materija, a prividna od suspendovanih.
• Najčešći izvor boje je od raspadnutih organskih materija, gvožđa, mangana, industrijskih
boja
(tekstila,papira,hemijski proizvodi).
• Obojene vode nisu pogodne za vodosnabdevanje i za neke industrijske potrebe.
• Meri se instrumentalno.
• Jedinica mg Pl/l

4) Ukus I miris:
• Ova dva parametra su često povezana.
• Izvori su posledica raspadanja organskih materija (naročito alge), industrijske otpadne
materije (fenoli,naftni proizvodi), rastvoreni gasovi (H2S), rastvorene soli
(hloridi,sulfati).
• Voda sa mirisom i ukusom nije pogodna za piće.
• Određuje se ljudskim osećajem za miris i ukus

5) Temperatura:
 Temperatura vode je povezana sa temperaturom okoline.
• Sa temperaturom se menja gustina vode i ona utiče na dinamiku hemijskih i bioloških
procesa.
• Meri se termometrima.
• Jedinica 1°C(K)

Hemiski pokazatelji kvaliteta vode su:

a) Ukupne rastvorene materije
b) pH,
c) Alkalitet,
d) Tvrdoća,
e) Rastvoreni gasovi,
f) Organska materija,
g) Hranljiva materija,
h) Metali.

a. Ukupne rastvorene materije:

• To su materije iz filtrata, a određuju se isušivanjem na temperaturi od 105°C.
• Izražavaju se u mg/l suve materije.
• Zagrevanjem na 600°C sagoreće organske materije, a ostaće fiksni, neorganski ostatak.
• Rastvorene materije posledica su rastvaranja prolaskom padavina kroz atmosferu, oticanjem
po površinskom ili podzemnom sloju zemlje.
• Takođe su deo otpadnih voda domaćinstava i industrija.
• To su soli kao što su: NaCl, karbonati i bikarbonati
b. pH vrednost:
 Pokazuje kiselost voda.
• U prirodnim nezagađenim vodama pH vrednost zavisi od slobodnog CO2, karbonata i
bikarbonata.
• Industrijske otpadne vode mogu imati niske i visoke vrednosti.
• pH vrednost meri se pH-metrima elektrometrijskom metodom ili lakmus trakama.
• Prirodne vode imaju pH vrednost od 5,5 do 8,6

c. Alkalitet:
 Alkalitet vode potiče od prisutnih hidroksida, karbonata i bikarbonata alkalnih I
zemnoalkalnih metala.
 • Alkalitet određuje količina jona koja neutralizuje vodonikove jone(karbonati CO32-
,bikarbonati HCO3-,hidroksidi OH-.(
 • Alkalitet prirodnih voda nastaje rastvaranjem mineralnih materiju zemljištu i
atmosferi.
 • Izražava se u mg CaCO3/l.

d. Tvrdoca vode:
 • Tvrdoća vode nastaje prisustvom rastvorenih soli kalcijuma I magnezijuma. Takođe
mogu biti prisutni i gvožđe, mangan,aluminijum ali u znatno manjoj meri.
 • Bikarbonati i karbonati čine prolaznu tvrdoću, dok stalnu čine hloridi i sulfidi.
 • Kod prolazne tvrdoće vode, alkalitet je jednak tvrdoći vode.
 • Ako je tvrdoća veća od alkaliteta, tada su u njoj prisutni hloridi i sulfati kalcijuma i
magnezijuma.

e. Rastvoreni gasovi:
 • U vodi se uglavnom ispituju O2, CO2, H2S i drugi prema potrebi.
 • O2dospeva u vodu rastvaranjem iz vazduha i fotosintezom.
 • Ukupan CO2se u vodi nalazi kao slobodan ili vezan u karbonatima I bikarbonatima.
 • H2S u vodi disocira na jone vodonika i sulfida.

f. Organske materije:
• U vodi se nalaze u rastvorenom i suspendovanom obliku.
• Poreklo im je iz biohemijskih procesa u vodi, ispiranjem padavinama, iz otpadnih voda iz
industrija i domaćinstava.
• Dele se na biološki razgradive i nerazgradive materije.
• Razgradnjom organskih materija povećava se količina CO2čime se snižava pH vrednost i
povećava koncentracija jona gvožđa i mangana.
• Pokazatelj količine razgradive organske materije u vodi je BPK (biološka potrošnja
kiseonika).
• BPK5je petodnevna biohemijska potreba kiseonika pri temperaturi od 20°C. Izražava se u
mg/l O2
• HPK je hemijski potrebna količina kiseonika zaoksidaciju organskih komponenata
ineorganskih soli, i predstavlja pokazatelj zagađenosti otpadnih voda.
• HPK se najčešće izražava potrošnjom O2u mg/l.
• U prirodnim vodama se pojavljuju pesticidi, deterđenti iz hemijske industrije, kao i naftni
derivati iz rafinerija.
• Najopasniji pesticidi su organohloridni – PCB (polihlorovani bifenili) koji se gomilaju u
lancima ishrane.
• Deterđenti sprečavaju rast algi i ometaju postupke prečišćavanja stvaranjem pene na
površini.
• Naftni derivati stvaraju tanki sloj na vodi i time sprečavaju transfer kiseonika. Oni se vrlo
sporo razgrađuju, a neki imaju negativno dejstvo na zdravlje ljudi a neki su i kancerogeni.

g. Hranjive materije:
• Biostimulatori – potrebni za primarnu proizvodnju (alge,zelene biljke).
• Azot i fosfor su uglavnom ograničavajući činioci rasta.
• Većina hranljivog azota se nalazi u vodi i proizvod je razgradnje organske materije. Dodatni
azot se u vodu unosi ispiranjem poljoprivrednih zemljišta, gde se koriste veštačka đubriva.
• Uz prisustvo kiseonika u vodi, azot se od amonijaka bakteriološki razgrađuje na nitrate i
nitrite – nitrifikacija.• Organski azot i amonijak nisu pogodni u vodi jer koriste kiseonik, a
amonijak deluje korozivno.
• Nitrati su u vodi otrovni za mlade životinje i decu.
• Fosfor u vodu može dospeti ispiranjem fosfatnih stena, otpadnim vodama iz industrija i
domaćinstva i ispiranjem poljoprivrednog zemljišta.
• Povećana količina fosfora u prirodnim vodama dovodi do eutrofikacije.

h. Metali:
• Metali dolaze u vode od rastvorenih minerala, ispiranja zemljišta i iz otpadnih voda
industrija, domaćinstava i poljoprivrede.
• Metali su u vodama štetni i mogu se podeliti na neotrovne i otrovne.
• Teški metali su svi otrovni (olovo, živa, arsen…).
• Neotrovni metali su Na, Fe, Mn, Al, Zn…

Bioloski pokazatelji kvaliteta vode su:

a) Stepen saprobnosti,
b) Stepen biološke proizvodnje,
c) Mikrobiološki pokazatelji,
d) Stepen otrovnosti,
e) Indeks razlike.

¨ Stepen saprobnosti:
• Na osnovu vrednosti Indeksa saprobnosti određuje se Stepen saprobnosti vode, tako što:-
odsustvo planktonskih vrsta (indeks saprobnosti 0) označava katarobni stepen saprobnosti
vode,-vrednosti indeksa od 1 do 1,5 označavajuoligosaprobni stepen saprobnosti vode-
vrednosti indeksa od 1,5 do 2,5 označavajuβmezosaprobni stepen saprobnosti vode-vrednosti
indeksa od 2,5 do 3,5 označavaju αmezosaprobni stepen saprobnosti vode-vrednosti indeksa
od 3,5 do 4 označavajupolisaprobni stepen saprobnosti vode.• Oligosaprobnu zonu karakteriše
dosta rastvorenog kiseonika, velika prozirnost i mali broj bakterija (<100 u 1cm3). Organizmi
su osetljivi na promene pH,koncentracije O2 i sadržaj organskih materija. To su planinski
potoci i jezera.
• Beta-mezosaprobna voda je umereno zagađenja, ali je još uvek aerobna. Prozirnost je
značajna, a ukupni broj bakterija je manji od 100.000 u 1cm3To su veća jezera i donji .tokovi
nezagađenih reka.
• Alfa-mezosaprobne vode su vode zagađene organskim materijama. Zbog intenzivne
primarne proizvodnje i razgradnje koncentracija kiseonika je neujednačena. Ukupni broj
bakterija je veći je 100.000 u 1cm3,prozirnost je smanjena a u vodi je prisutan veliki broj algi.
Organizmi su prilagođeni promena pH i kiseonika, nisu osetljivi na amonijak ali su osetljivi
na H2S. To su rukavci reka.
• Polisaprobne vode su jako zagađene. Preovlađuju anaerobni uslovi. Kao proizvod truljenja
pojavljuje se vodonik-sulfid koji se oseća po mirisu. Voda je mutna i obojena. Ukupni broj
bakterija je veći od 150.000 u 1 cm3, a organizmi su otporni na H2S, NH3, menjanje pH
vrednosti i količine kiseonika. To su jako zagađeni vodotokovi, delovi potoka i reka nizvodno
od ispusta otpadne vode.
¨
Stepen biološke proizvodnje:
• Zavisi od raspoložive hrane.
• Eutrofne vode se smatraju bogatim hranljivim solima.
• Trofikacija se u prirodnim sistemima javlja dostavljanjem hranljivih materija, te kruženjem
biogenih materija u sistemu.
• Poremećaji uglavnom nastaju pod uticajem čoveka – ispuštanjem otpadnih materija.
• Pokazatelji trofičnog stanja: ukupni fosfor (mg P/m3), hlorofil, organska
proizvodnja,prozirnost.
¨ Mikrobioloski pokazatelji:
• U vodi su stalno prisutni organizmi razlagači i proizvođači.
• Mikroorganizmi fekalnog porekla odumiru u vodama, dospevaju u vodu ispuštanjem ili
ispiranjem otpadnih voda.
• Neki od tih mikroorganizama su patogeni.
• Pojedinačno određivanje MO u vodi je veoma skup i dugotrajan proces. Traže se MO koji su
indikatori određene vrste bakteriološkog zagađenja.
¨ Stepen otrovnosti:
• Otrovna je svaka materija koja u živom organizmu izaziva bolest, genetičke promene,
fiziološke smetnje, fizičke deformacije i smrt.
• Najčešći izvor otrovnih materija je iz hemijske industrije.
• Stepen otrovnosti se određuje biotestom:
• Utvrđuje se koncentracija materija kad ugine 50% ispitanih organizama (srednja smrtonosna
koncentracija LC50(
• Najveća koncentracija kad se neopaža učinak na ispitane organizme tokom 96 sati (srednja
granica podnošljivosti LTm).
¨ Indeks razlike:
• To je matematički izraz za strukturu životne zajednice.
• Polazi se od pretpostavke da je u životnoj zajednici zastupljen određen broj vrsta
odgovarajuće populacije.
• U poremećenim sistemima doći će do smanjenja vrsta.
• Indeks će imati maksimum ako svaki organizam pripada drugoj vrsti, a minimum ako su svi
organizmi iste vrste.
ZAKLJUČAK

Svesnost o zagađenju voda, kao i sam ovaj problem postoje odavno. U 18. veku zabeležena je
rečenica: Reka Rajna — to je znano — pere Keln, plemeniti grad, ali recite koja je to
božanska sila koja će oprati reku Rajnu? Uprkos tim ranim saznanjima, zagađenje je
najznačajniji i najaktuelniji problem današnjice. Vode su kontamiranije nego ranije. Visla,
Laba, Odra i još neke velike evropske reke postale su gotovo sasvim bez riba. U slučaju
najvećeg trenutnog zagađenja, pola proticaja francuske Sene nizvodno od Pariza čine otpadne
vode. Poređenja radi, Parižani su do kraja 18. veka vodu pili direkto iz basena Sene, što bi
danas dovelo do zdravstvenih posledica.[3]

Sem zdravstvenih problema, zagađenje stvara i mnoge druge, često neočekivane probleme.
Tako se reka Kajahoga, koja se kod Klivlenda uliva u američko jezero Iri, tokom svoje istorije
zapaljivala čak trinaest puta. To se dogodilo jer kroz nju protiče velika količina nafte, a
jednom prilikom, 1952, nastao požar je u potpunosti uništio drveni železnički most. Usled
lošeg ekološkog stanja, u reci se razvijaju biljke, životinje i mikroorganizmi kojima štetne
materije pogoduju (anabena, ešerihija koli), dok drugi živi organizmi odumiru ili se
razboljevaju.

Literatura

Gavrlilović, Ljiljana; Gavrilović, Dušan (2007). Geografija 1. Beograd:

Pročišćavanje otpadnih voda

Marko Manojlović, Srbobran Đorđević, Svetozar Đorelijevski i Tihomir R. Rašić, Udruženje

za tehnologiju vode , Beograd, 1978.
Otpadne vode prehrambene i fermentacione industrijeBožena Tušar, Kigen d.o.o., Zagreb,
2009.
Dr Božo Dalmacija, dr Jasmina Agbaba i dr Mile Klašnja, Prirodno-matematički fakultet,
Novi Sad, 2009.
Sibila Petlevski, Kigen d.o.o., Zagreb, 2004.
Prilog historiji vodoprivrede u Bosni i Hercegovini

Ekohidrologija – Zagađenje i zaštita voda

mr sci J. Počuča dipl. ing., Građevinska knjiga, Zrenjanin, 2008.

Samoprečišćavajući efekti filtracije podzemne vode
dr Radisav Vidić, Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 2005.
Hemija i mikrobiologija voda

Dragutin A. Đukić i Vitko M. Ristanović, Stylos, Novi Sad, 2005.

Biografija vode

Grupa autora, Tehnološko-metalurški fakultet, Beograd, 2004.

Voda od nastanka do upotrebe

Darko Mayer, Prosvejta, Zagreb, 2004.

Ispuštanje i pročišćavanje otpadne vode

Avod Savić, Javno preduzeće za Vodno poručje slivova rijeke Save, Sarajevo, 2004.
Mikrobiologija voda

Dragutin Đukić, Slavka Gajin, Milan Matavulj, Leka Mandić, Prosveta, Beograd, 2000.
Snabdijevanje vodom – kako doći do vode

Dipl. inž. Stjepan Levata (urednik), Savez hemičara i tehnologa Jugoslavije, Beograd, 1995.
Tehnologija vode i otpadnih voda

Munir Jahić, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 1990.

Voda za piće – Standardne metode za ispitivanje higijenske ispravnosti

mr Franjo Čoha, Privredni pregled, Beograd, 1990.

Snabdevanje vodom i kanalisanje naselja

Dr Miloje Milojević, Građevinski fakultet i Naučna knjiga, Beograd, 1990.

Hemija i biologije vode

Vlatko S. Rukavina i Dragan Damnjanović, Savez energetičara SR Srbije, Beograd, 1984.

Higijena i tehnologija vode za piće

Doc. Inž. Veljko Korać, Sveučilište Zagreb, Zagreb, 1962.

Seminar: Deklarisanje prehrambenih proizvoda
Novi Sad, 20.04.2018.
Seminar: Sanitacija u prehrambenoj industriji
Novi Sad, 21.04.2018.
Seminar: Seminar IPARD fond
Novi Sad, 16.05.2018.
Seminar: Dijetetski proizvodi
Novi Sad, 18.05.2018.