дипломски Тијана Минић

МИНИСТАРСТВО ОДБРАНЕ
УНИВЕРЗИТЕТ ОДБРАНЕ
ВОЈНА АКАДЕМИЈА
ДИПЛОМСКИРАД
ТЕМА: ПРИКАЗ ТЕХНОЛОГИЈА ПРЕРАДЕ ВОДЕ У ВОЈСЦИ СРБИЈЕ
МЕНТОР: КАДЕТ:
Мајор Ст. водник I класе
доц. др. Србољуб Николић, дипл. екон Тијана Минић
Београд 2020. године

Приказ технологија прераде воде у Војсци Србије
САДРЖАЈ
САДРЖАЈ................................................................................................................................................2
УВОД........................................................................................................................................................4
1. Врсте контаминације воде................................................................................................................6
1.1. Контаминација воде кроз кружење воде у природи..................................................................6
1.2. Извори контаминације воде.........................................................................................................7
1.3. Основне врсте контаминације воде:............................................................................................8
1.3.1. Физичка контаминација воде................................................................................................9
1.3.2. Хемијска контаминација воде...............................................................................................9
1.3.3. Биолошка контаминација воде...........................................................................................12
1.4. Заштита воде од контаминације.................................................................................................12
2. Појам прераде-кондиционирања воде.........................................................................................13
2.1. Показатељи квалитета воде........................................................................................................14
2.2. Разлози кондиционирања...........................................................................................................15
3. Методе прчишћавања воде............................................................................................................17
3.1. Механичке методе ......................................................................................................................17
3.1.1. Решетке.................................................................................................................................18
3.1.2. Сита.......................................................................................................................................20
3.2. Физичке методе...........................................................................................................................20
3.2.1. Хватачи песка (песколови)..................................................................................................20
3.2.2. Пешчани филтри..................................................................................................................21
3.2.3. Таложници.............................................................................................................................22
3.2.4. Сепаратори масти и уља....................................................................................................23
3.3. Биолошке методе.........................................................................................................................24
3.3.1. Биолошки филтер и филтер прокапници...........................................................................24
3.3.2. Земљиште.............................................................................................................................24
3.3.3. Лагуне....................................................................................................................................24
3.3.4. Пречишћавање активним муљем........................................................................................25
3.4. Хемијске методе..........................................................................................................................25
3.4.1. Коагулација и флокулација..................................................................................................26
3.4.2. Оксидација.............................................................................................................................27
2
3.4.3. Јоноизмењивање...................................................................................................................27
3.4.4. Реверзна осмоза....................................................................................................................27
3.4.5. Хемијска преципитација......................................................................................................28
3.4.6. Неутрализација....................................................................................................................28
3.5. Поступци пречишћавања воде за пиће......................................................................................28
3.5.1. Претходна обрада................................................................................................................28
3.5.2. Коагулација, флокулација и седиментација......................................................................31
3.5.3. Филтрација...........................................................................................................................31
3.5.4. Дезинфекција.........................................................................................................................31
4. Пречишћавање и дезинфекција воде у Војсци Србије.............................................................33
4.1. Ручни филтар за обично и комплексно пречишћавање воде 2l/h...........................................33
4.2. Ручни филтар за обично и комплексно пречишћавање воде 30 l/h........................................35
4.3. Ручни филтар за обично и комплексно пречишћавање воде 300/150 l/h...............................37
4.4. Филтар за обично и комплексно пречишћавање воде 8000/4000 l/h......................................39
ЗАКЉУЧАК..........................................................................................................................................42
ЛИТЕРАТУРА......................................................................................................................................43
СПИСАК СЛИКА................................................................................................................................44
3
УВОД
Вода је основ живота на планети Земљи. Она пре свега представља неопходно добро за
човека и због тога је сматрамо веома драгоценом. Вода је један исцрпан ресурс који се мора
одржати и штедљиво користити и мора се настојати да се њене резерве повећају што је више
могуће. Увек је била и остаће неопходна човеку и свим живим бићима за одржавање живота,
здравља и материјалног богатства и никако не сме да се третира као један дар природе са којим
се распoлаже слободно. Вода је богатство које се користи и за исхрану, за одржавање хигијене и
радних и стамбених просторија, за пиће. Веома је битно напоменути да од количине воде и
квалитета воде зависи живот и здравље људи, као и културни и привредни развој неког друштва.
Проценат воде у људском организму је заиста велики, чини 60-80% телесне тежине. У органима
и ткивима је садржај воде такође различит. Најмањи проценат воде садржан је у зубима (10%) и
костима (22%), а највећи у бубрезима (80%) и мозгу (85%) 1. Врло је битно да човек уноси
одређену количину пијаће воде у свој организам током сваког дана, физиолошки минимун за
један дан је око два литра у нормалним климатским условима и при обављању средње тешких
физичких послова. Вода је изузетно важна за људски организам, помаже да се хранљиве
материје и кисеоник спроведу до ћелија и омогуће њено функционисање, регулише телесну
температуру тела, такође учествује у претварању хране у енергију. Регулисање телесне
температуре је веома важна улога воде, путем испаравањем зноја или евапорацијом се вишак
телесне температуре избацује из организма и то када је темепература околине већа од телесне
температуре. Потреба за пијаћом водом се повећава услед испаравања зноја. Најбоље је уносити
је као обичну пијаћу воду из водовода, затим негазиране минералне воде, млеко са што мањим
садржајем масти, благи чајеви – незаслађени, воће, поврће и природни воћни сокови. Она се
налази у саставу сваке ћелије у организму и представља транспортно средство за хранљиве и
заштитне материје. У њој су растворене многе хранљиве материје, угљени хидрати, витамини,
као и минерали и она је као таква укључена у све функције ћелије организма. Као таква њена
улога је вишеструка, потребна је код процеса апсорпције, дистрибуције али и диспозиције у
организму. У току дана организам губи одређене количине воде знојењем и испаравањем (0,9
литара у зони комфора), дисањем (0,5 литара), урином (1,5 литара на дан) и фецесом (0,1 литар
на дан).2 Уколико се дневно не уноси одређена и потребна количина воде у организам, то има
штетне последице по њега, па се јављају одређени симптоми који ће то показати. Најчешћи
симптоми који се јављају су жеђ, главобоља, мучнина, долази до поремећаја концентрације,
апетита. Због веома битног значаја воде и њеног вишенаменског коришћења, она је ресурс који
је заштићен законом и мора се користити на начин прописан законом. Основни закон који се
мора поштовати је ,,Закон о водама“3.
Вода у природи је најраспрострањенија материја и покрива 71% површине Земље. Налази се у
атмосфери, хидросфери, биосфери и литосфери. Може се наћи у 3 агрегатна стања: чврсто -
хлађење воде до тачке смрзавања. има сталан облик; течно - вода заузима облик суда у којем је;
гасовито - водена пара нема сталан облик нити димензије.
1
Љиљана Благојевић, Животна средина и здравље, Ниш 2012,стр. 97
2
Љиљана Благојевић, Животна средина и здравље, Ниш 2012, стр. 98
3
Службени гласник РС, бр. 30/2010
4
Дипломски рад који сам одабрала да обрадим, конципирала сам у две целине. Први део рада
бави се пречишћавањем воде у цивилном сектору. У другом делу рада објашњена је техника и
технологија пречишћавања воде на формацијским средствима Војске Србије. Прво поглавље
описује појам контаминације воде, како долази до загађења воде и које су основне врсте
загађења, као и како заштитити воде од загађења. У другом поглављу објашњено је значење
појма прераде-кондиционирања воде, који су главни разлози због којих долази до
кондиционирања воде као и основне показатеље квалитета воде који указују када је потребо
вршити прераду воде. Кроз треће поглавље истакнуте су неке од метода прераде воде као и
основни поступци који су битни при преради воде. Последне, четврто, поглавље је део рада који
се бави формацијским средствима. Описана су три ручна али и један моторни филтар за обично
и комплексно пречишћавање воде.
5
1. Врсте контаминације воде
Појам контаминација воде уствари представља загађење водених система: река, језера,
потока, мора, океана, подземних вода, извора... Када се загађивачи индиректно или
директно испуштају у воду, без да је примењен адекватан третман уклањања штетних
материја, долази до загађења вода. Загађење воде може бити штетно по здравље људи и
свих живих бића које постоје појединачно или у виду популације и изазива њихово
угинуће. Велики утицај загађење воде има на метеоролошке, хидролошке и климатске
услове целе планете и њених делова.
1.1. Контаминација воде кроз кружење воде у природи
Када говоримо о води у природи, прво што морамо рећи је да се она веома ретко налази
у потпуно чистом стању. Приликом загревања воде од стране Сунца, она испарава из
океана, мора, језера, река, потока, бара где наступа кондензација и формирање облака у
атмосфери. Из облака се након неког периода она поново излучује на земљу и то у виду
кише, снега или пак града. Њеним доласком на земљу она пролази кроз биосферу и
литосферу и поново се прикључује хидросфери тако што се слива са биљака и кроз
подземне и површинске воде долази до потока, река, мора, језера да би коначно дошла
до океана. Вода продирањем у земљу испуњава шупљине у Земљиној кори где се
задржава формирајући кладенце, подземна језера и реке понорнице. Тако се вода
непрестано рециклира али и доста загађује јер пролази кроз пуно различитих загађених
средина. На тај начин у њу доспевају раличити гасови, минералне материје,
радиоактивне материје, микроорганизми. Материје које човек производи кроз разне
активности, кроз процес кружења воде доспевају у водену средину.
6
Слика 1: Приказ кружења воде у природи
Приликом објашњавања процеса кружења воде у природи и њеног загађења у том

тренутку, морамо рећи да постоји подела вода према пореклу:
 Површинске – реке, језера, мора, потоци, баре, океани
 Подземне – реке понорнице, извори
 Атмосферске – киша, снег, роса, мраз, магла4
Површинске воде су оне воде које су природним путем створене и одржаване.

Обнављају се кроз падавине или из извора подземних вода.
Подземне воде су оне воде чији су извори испод површине земље и с времена на време
се допуњавају из атмосферских падавина и из површинских вода које продиру у
водоносне слојеве. Ове воде су углавном чисте и није им потребна прерада, па се због
тога користе за пиће.
Атмосферске воде су воде које на Земљину површину доспевају кроз падавине.
1.2. Извори контаминације воде
Извори контаминације воде могу бити концентрисани и расути. Концентрисани

загађивачи су пре свега људска насеља, индустријски центри и пољопривредни
објекти. Из њих се испуштају отпадне воде које преко канализационих система
доспевају у водене токове. Расути загађивачи се уносе неравномерно и
неконцентрисано и то преко атмосферских падавина, спирањем земљишта, депонија
смећа или саобраћајних путева.
Слика 2: Испуштање загађене воде у језеро

4
Вања Шуштершич, Скрипта - Технологије и постројења за пречишћавање водe, Крагујевац, стр. 7
7
Природни извори загађења воде су:

 вулканске ерупције
 земљотреси,
 пожари,
 поплаве...
Све су то извори загађења која не изазива човек већ је природа та која одлучује када ће
до тих катастрофа доћи. Оне веома утичу на загађење вода и не могу се никако
спречити. Вештачки извори загађења су:
 пољопривреда (минерална ђубрива, пестициди)
 производња енергије,
 нафтна индустрија,
 саобраћај,
 депоније,
 градска насеља (комуналне отпадне воде)
 хемијска индустрија,
 киселе кише...
Слика 3: Вештачки извори загађења воде
1.3. Основне врсте контаминације воде:

 Физичка
 Хемијска
 Биолошка
8
1.3.1. Физичка контаминација воде
Физичка контаминација воде подразумева промену физичких особина воде као што су
температура, замућеност или провидност, радиоактивност и оне су веома значајне за
живот водених организама и живот човека који их свакодневно користи. Највеће и
најзначајније физичко загађење представља термално загађење, а нарочито
радиоактивно. Вода се користи као средство за хлађење у великом броју процеса у
индустрији и при добијању енергије (термоелектране, железаре, нуклеарне централе.. ).
При том термалном загађењу воде долази до многих штетних ефеката што се пре свега
може одразити на водене организме. Велики број водених организама је толико
осетљив на термално загађење да чак и умиру и долази до великих промена састава и
структуре водених екосистема. Да би се смањило и по могућству спречило прекомерно
загревање вода, индустријске воде је потребно хладити у вештачким базенима, након
чега се оне могу поново користити за хлађење других вода.
Слика 4: Физичка контаминација воде
1.3.2. Хемијска контаминација воде
Свака супстанца може веома неповољно да утиче на човека, све зависи од дужине
конзумирања такве воде и од здравственог стања особе. Хемијски квалитет воде за пиће
изузетно је значајан у оцени хигијенске исправности. Може доћи до контаминације
воде: арсеном (поред карцинома, код дуготрајне изложености арсену, могу се јавити
промене на кожи, неуролошки дефекти, повишен крвни притисак, оштећење
периферних крвних судова), флуором (појава тамних мрља на зубима и смањења
густине костију па долази до честих деформитета и прелома костију), селеном (доводи
9
до губитка косе, слабљења ноктију, кожних лезија, промена у периферним нервима и

поремећаја коагулације крви), уранијумом (ризик за настанак малигних обољења) и
другим супстанцама. 5
Загађење воде по хемијској природи може бити неорганско и органско. Неоргански

загађивачи су растворљиве соли, растворљиви минерали из разграђених стена и кисели
остаци ( остаци од киселих киша ). Неоргански састојци отпадне воде уништавају
живот у води и таква вода се не може користити за пиће, напајање стоке или
наводњавање и може загадити водоносни слој. Тешко разградива хемијска једињења су
детерџенти, вештачка ђубрива, боје, пестициди, растварачи пестицида. Фосфати и
азотна ђубрива повећавају количину хранљивих материја у води и бујање алги и
водених биљака, чиме се повећава потрошња кисеоника јер биљке за раст и распадање
троше кисеоник – ова појава се назива еутрофикација. 6 Органски загађивачи су отпадне
материје из индустрија, из људских насеља, пољопривреде, сточарства и металургије.
Када говоримо о отпадним и загађеним водама, врло је битно поменути њихову поделу
а то је на индустријске, комуналне и пољопривредне.
Индустријске отпадне воде, као што сама реч каже, потичу од индустрије. Оне садрже
пуно хемијских токсичних супстанци и много разградивих и неразградивих хемијских
материја. И све то захваљујући испуштањима индустријских вода које настају од
хемијске индустрије, прераде и обраде метала и од истраживања и експлоатације
горива.
Слика 5: Загађење индустријским отпадним водама
5
Љиљана Благојевић, Животна средина и здравље, Ниш 2012, стр. 106-107
6
Д. Угринов, А. Стојанов,„Потреба за водом и хидролошки циклус“,Заштита материјала 53/2012,стр. 263
10
Комуналне отпадне воде су оне воде које потичу из канализационих мрежа градова,
пре свега детерџенти, киселине, масти.. Порекло уља и масти у подземној води
евентуално може бити из септичких јама у које се одлажу уља од кувања и моторна
уља.7 Веома је битно поменути и загађење вода испирањем хемијских средстава из
пољопривреде, различите хербице, пестициде. Још једно битно загађење потиче из
атмосферских падавина које се слива у водене токове и загађује их. Специфичан извор
хемијске врсте контаминације воде је из разних транспортних средстава, танкера,
бродова који испуштају загађујуће супстанце и контаминирају воду. Комуналне
отпадне воде садрже биоразградиве материје, азотна и фосфорна једињења,
микроорганизме и масноће и детерџенте. Квалитет комуналних отпадних вода зависи
од: начина живљења становништва, начина одвођења отпадних вода и обима и врсте
индустрије у насељима.
Слика 6: Комуналне отпадне воде
Пољопривредне отпадне воде потичу углавном од великих сточарских фарми које

често одлажу стајњак у природне депресије, земљане базене, лагуне. Ниједно од ових
места за одлагање нема заштитни слој и због тога штетне материје врло лако продиру у
подземне воде. Хемијска средства у пољопривреди се не користе у адекватној мери,
пољопривредници нестручно рукују са њима, не поштују се количине, често се претера
и самим тим веће количине штетних материја доспевају у тло, површинске и подземне
воде. Контаминација вода доводи до смањења количина кисеоника у води који је
7
Маја Стојановић, Докторска дисертација - Идентификација спољних притисака и утицаја на
квалитет подземне воде изворишта општине лакташи , Нови Сад 2017, стр. 154
11
потребан живим бићима за живот у води. Угинуће живих бића у води, воде чини
„мртвим“ и у њој једино могу живети анаеробне бактерије. Анаеробне бактерије су оне
које могу живети без кисеоника.
1.3.3. Биолошка контаминација воде
Вода која је биолошки контаминарана у свом саставу има велики број патогених
организама као што су бактерије, вируси, гљиве, инсекти и други. Ови патогени
организми су велики преносници заразних болести, човеков организам је веома
осетљив и лако се зарази њима. Биолошко загађење воде потиче од уношења у воду:
- Патогених микроорганизама
- Вируса који потичу од медицинског отпада и отпада из лабораторија
Велика већина ових организама доспева из разних отпада у воду за пиће и воду која се
користи у домаћинству. Ово представља предуслов за ширење великих епидемија међу
становништвом. Вода које је контаминирана бактеријама, вирусима и другим
патогеним организмима је преносник болести као што су: колера, тифус, дизентерија а
првенствено дође до дијареје. У свету сваке године умире 1,8 милиона људи од болести
које су праћене јаким проливом. Међу умрлима је 90% деце млађе од пет година и то
највише у неразвијеним, сиромашним земљама. Око 88% дијареја може да се повеже са
контаминираном водом за пиће, лошом санитацијом и неадекватним одржавањем
хигијене. Дијареја (пролив) је симптом различитих заразних болести, а узрок могу
бити: бактерије, вируси или паразити који се шире преко воде.8
1.4. Заштита воде од контаминације
Воде које имају очуване животне заједнице водених организама су чисте воде и чине
основ за човеков опстанак на планети Земљи. Стално праћење квалитета воде је
предуслов за покретање акција заштите вода. Врло је битно да се елиминише узрок
контаминације, то представља само први корак мера заштите воде. Други корак јесте
смањење количина штетних материја, а трећи корак чине посебне мере чишћења вода.
Да би се спречило загађивање водених токова потребно је:
 Заштитити изворишта воде
 Ђубришта и депоније постављати даље од водотокова
 Смањити употребу ђубрива и пестицида у пољопривреди
 Масовно пошумљавати и чувати земљиште од ерозије
 Пратити стање квалитета воде (мониторинг)
8
Љиљана Благојевић, Животна средина и здравље, Ниш 2012, стр. 104
12
2. Појам прераде-кондиционирања воде
Један значајан вид смањења загађења водених токова је уствари смањење загађујућих
материја које доспевају у њих. Неке од мера су постављање таложника или филтера на
месту где се отпадне воде изливају, такође је битно и хлађење отпадних топлих вода
пре уливања у хладне речне воде док се нека већа загађења могу пречистити хемијским
и биолошким средствима. Хемијска средства су различите врсте хемикалија које се
убацују у воду како би се неутралисале опасне материје. Веома је битно напоменути да
су ова средства ефикасна али су ипак боље и ефикасније биолошке мере јер се базирају
пре свега на природним законитостима и активностима живих бића. Биљке и други
организми су ти који веома брзо могу да елиминишу опасне материје у води и да
хемијске односе у води врате на неки природан ниво.
Вода се у природи самопречишћава, што значи да се не користе никакве додатне мере
већ она сама уз помоћ слојева песка и шљунка при проласку кроз њих уклања
загађујуће материје. Они представљају неке врсте филтера, скупљају све ,,прљаве“
честице и зато вода изгледа бистро. Док се у природи вода сама пречишћава, то није
случај за градске средине. Код њих се вода узима из акумулационих језера или река и
пре употребе се обавезно мора пречистити. За то су задужени водоводи који у својим
постројењима пречишћавају ове воде и чине их адекватним и сигурним за пиће.
Слика 7: Кондиционирање воде
Вода која се користи за пиће мора поседовати тачно дефинисана својства. Уколико их
не поседује већ у свом саставу има вишак неких загађујућих супстанци које су у њу
унешене из околине кроз коју пролази (са површине литосфере, кроз атмосферу.. ),
односно не задовољава критеријуме прописане за воду за пиће онда се таква вода мора
пречишћавати. Мењање особина и састава воде, да би могла да се користи као пијаћа
вода, различитим техничким поступцима назива се кондиционирање воде.9
9
Љиљана Благојевић, Животна средина и здравље, Ниш 2012,стр. 99
13
Кондиционирање воде је поступак којим се уклања неки недостатак сирове воде или се
поправља одређено својство воде које захтевају построшачи. Процес прераде –
кондиционирања воде је веома скуп и захтеван. Зато се за процес прераде воде користи
извор водоснабдевања водом којој није потребно много скупих пречишћавања. Из
претходног можемо закључити да не постоји вода која не може да се свим могућим
процесима прераде доведе на потребан квалитет воде за пиће.
Пречишћавање отпадних вода данас привлачи све више пажње, захтеви који се
намећу су све већи, а законске казне за непоштовање истих свакодневно расту.
Поступци пречишћавања отпадних вода обухватају процесе смањења загађења до оних
количина или концентрација са којима прочишћене отпадне воде испуштене у
пријемнике, постају неопасне за живот и људско здравље и не узрокују нежељене
промене у околини. Да би могли да утврдимо да ли је одређена сирова вода погодна за
пиће, морамо познавати показатеље квалитета воде.
2.1. Показатељи квалитета воде
1. Физички:
 Температура – Најпогоднија температура воде за пиће је 281,16 - 285,16 (K)
или (8 - 12°C). Порастом температуре воде у њој се повећава брзина
хемијских реакција а опадају растворљивост гасова, густина, вискозност и
због тога се суспендоване материје брже и лакше таложе.
 Боја – Нема санитарни значај мада није пожељна из естетских разлога.
 Мирис и укус – Настају због присуства микроорганизама, гасова, минералних
супстанци... Непријатан мирис настаје пре свега јер се вода загађује
киселина, индустријским отпадним водама. Вода за пиће треба да је без
мириса и укуса, односно има неки питак укус.
 Мутноћа – Настаје због присуства колоидних и суспендованих материја и
мутна вода није погодна за пиће.
 Резидуалне чврсте материје – Материје које остају након испаравања воде
 Проводљивост – Показује нам квалитет воде и ако је она повећана онда је
повећано и загађење воде.
2. Хемијски:
 Активна реакција – Показује киселост или базичност, киселе воде су
агресивне и повољне су за корозију.
 Тврдоћа воде – Условљене су присуством растворених соли калцијума и
магнезијума. Оне нису опасност по здравље људи.
 Оксидативност – Представља укупан садржај загађивача са јаким
оксидансима, најбитнији је растворени кисеоник који је битан да би се
одржали виши облици биолошког живота и због тога он представља један од
најзначајнијих показатеља квалитета воде. Уколико су воде засићене
кисеоником, називају се чистим водама и имају пријатан и освежавајући
укус.
3. Санитарни – Санитарни показатељ показује се кроз присуство бактерија у води.

Вода се загађује патогеним и другим микроорганизмима путем фекалног
14
загађења људског и животињског порекла, оваква вода има директан утицај на

човеков организам ако је конзумира и зато то не може бити вода за пиће.10
2.2. Разлози кондиционирања
Као што је већ поменуто, постоји више разлога кондиционирања воде. Главни разлози
које је битно поменути су:
 Органолептички – битно је уклонити мирисе, боју, као и укус воде
 Здравствени – уклањање неких штетних микроорганизама или материја као што

су тешки метали и патогене бактерије или може бити додавање корисних
елемената као што је флуор
 Технолошки – за процесе у индустрији се такође мора прилагодити квалитет

воде да би она била погодна за различите технолошке процесе, пре свега
прехрамбеној индустрији где се мора уклонити корозивност, тврдоћа
Отпадне воде свих насеља се пречишћавају по светски признатим типом процеса. Такав
тип процеса се састоји од:
 Поступака претходне обраде
 Примарног пречишћавања
 Секундарног пречишћавања
 Терцијалног пречишћавања
Поступак претходне обраде користе се у циљу да заштите или олакшају даљи процес
пречишћавања воде. Представља уклањање грубих састојака, комадастих материјала,
као и уклањање тешких неорганских материја као што су песак и шљунак.
Слика 8: Претходна обрада воде
Код примарног пречишћавања воде се крећу веома споро па чак и по неколико сати
мирују. Честице се таложе на дну у великим количинама и тако се уклањају, а масти и
уља испливају на површину и као кајмак се скидају са површине. Када се вода потпуно
избистри, муљ се уклања а вода се даље одводи у простор за секундарно
пречишћавање. Примарно пречишћавање је пречишћавање којим се отпадна вода
10
15
може довести у стање када се не може користити за пиће већ је довољно пречишћена да
се може пустити у јавну канализацију, све то наравно ако дозволе услове који су за то
дефинисани.
Слика 9: Примарно пречишћавање воде
Секундарни поступак пречишћавања je поступак којим се отпадна вода пречишћава до

одређеног степена када може да се пусти директно у водопријемник.
Слика 10: Секундарно пречишћавање воде
16
Из воде се уклањају различите супстанце и честице, уколико се секундарним

пречишћавањем не уклоне сви нутријенти тј. материје које садрже азот и фосфор онда
се на води примењује терцијално пречишћавање.
3. Методе прeчишћавања воде
Производња воде за пиће обавља се применом одговарајућих процеса и операција.

Погоршавањем квалитета сирове воде са изворишта повећава се број и сложеност свих
операција које се требају применити при довођењу воде за пиће на прописан квалитет.
Методе за пречишћавање вода су:
 Механичке
 Физичке
 Биолошке
 Хемијске
3.1. Механичке методе
Третман пречишћавања отпадних вода првенство обухвата механички третман.

Механички третман прераде отпадне воде обухвата протицање отпадних вода кроз већи
број канала и цевовода, мери се проток те воде, уједначава се доток воде на постројење,
пре свега се издваја груби материјал помоћу решетака и сита, одвајају се различите
врсте крупнијих честица и одвајају се масти и уља на површини. Сви ови наведени
поступци припадају групи механичког третмана отпадних вода јер у својој основи
имају примену механичких технолошких операција и зато скуп свих наведених
поступака носи тај заједнички назив.
Приликом коришћења свих механичких поступака прераде отпадних вода одстрањују
се све нерастворне материје из загађених вода. Такође се уклања и део колоидних
материја. Првенствено се одстрањују комадасти и други чврсти материјали из отпадних
вода, поред њих се затим уклањају материје које би сметале или би на неки начин
оптерећивале наредне фазе пречишћавања воде а то би наравно утицало и на рад самих
уређаја за пречишћавање.
Мерење протока отпадне воде је основни предуслов за одређивање као и за постизање
жељене ефикасности читавог система пречићавања отпадне воде, битно је да проток
воде буде одговарајући и да се на тај начин лако и брзо контролише и регулише рад
свих појединачних постројења. Данас се најчешће примењује модерна опрема,
електронски сензори и претварачи – дају електричне сигнале. Такође се користи и
класични систем који даје веома поуздане информације о величинама протока отпадних
вода.
Егализација – доток воде на постројење је следећи битан део механичких метода
прераде отпадних вода. Процес прераде воде се одвија у врло уском опсегу протока
воде да би био што ефикаснији. Оно што може проузроковати веома лош рад система
или може довести до његовог веома лошег функционисања јесу велике осцилације у
17
дотоку отпадних вода. Рад система се може пореметити у било ком периоду, у току
једног сата, преко дана, месеца па чак и у току разних годишњих доба јер тада може
доћи до осцилација у дотоку отпадне воде. Овај проблем је решив и то тако што се у
самом постројењу предвиђа потребна запремина базена у коме се врши прихват удара и
протока воде у периоду када је максимално оптерећење, како би се из њих слао онај
проток воде који неће угрозити рад самих постројења. Поред егализације –
уједначавања протока, на овај начин врши се и уједначавање квалитета отпадне воде
која се пречишћава.
Механичко пречишћавање воде врши се помоћу:
 Решетки
 Сита
Механичко пречишћавање се примењује за:

 претходно пречишћавање отпадних вода на постројењу за пречишћавање,
 делимично пречишћавање кишнице (пре исуштања у реципијент), и
 претходно пречишћавање неких индустријских отпадних вода пре испуштања у
градску канализацију (понекад у комбинацији са хемијским, физичко-хемијским
или биолшким поступцима).
3.1.1. Решетке
Овом врстом пречишћавања уклања се негде око 10-25% укупног суспендованог

материјала. Решетке се постављају на улазу отпадне воде у канализациону мрежу.
Уклањају крупније, нераствориве и пливајуће материје из отпадних вода. 11 Њихова
улога је да штите све цевоводе и уређаје од загушења и оштећења, такође да олакшају
даљи третман отпадних вода. Решетке се постављају вертикално или под углом,
углавном 40-70%. Материјал од који се израђују је челик. Израђују се у округлом
облику или правоугаоног попречног пресека.
11
Р. Китановић, В. Шуштершич, Третман отпадних вода, Универзитет одбране у Београду и Факултет
инжењеријских наука, Крагујевац, 2012, стр. 127
18
Слика 11: Решетка
Вода долази кроз довод (2) и преко решетке (1) где остају крупни материјали и остале
честице а остатак се чисти преко платформе за чишћење (3).
Подела решетки према размаку између решетки:
▪ грубе решетке, са ширином отвора од 50 до 100mm
▪ средње фине решетке, са ширином отвора од 10 до 25mm
▪ фине решетке, са ширином отвора од 3 до 10mm
Оне се тим редоследом и постављају. Прво иду најгрубље решетке, па све финије.
Подела решетки према конструкционим решењима:
▪ косе и вертикалне
▪ покретне и непокретне
▪ са ручним и механичким чишћењем
▪ са дробљењем наноса
19
Слика 12: Шема косе (а) и вертикалне решетке (б)
1 – решетка, 2 – ланац, 3,4 – погонски механизам, 5 – грабуље, 6 – транспортна трака
Отпадне материје које се скину са решетака могу да се пре свега спаљују, закопавају а
могу чак и да се искористе у даљем процесу пречишћавања. Ако их користимо у
процесу пречишћавања, прво се уситњава у коминуторима а затим се укључују у
процес пречишћавања муља.
3.1.2. Сита
Након постављања решетки, постављају се сита. На њима се задржава финији, ситнији,

односно углавном органски материјал. Финија сита су величине 0,5-0,8mm, крупнија
сита су величине 2-3mm. Оне задржавају ситан песак и друге неорганске материје.
Материјал који се прикупи на ситу се пречишћава у танковима заједно са муљем
3.2. Физичке методе
Физичке методе су веома сличне и преклапају се у појединим деловима са механичким

методама. Служе да се одстране честице, оне које су подложне седиментацији (ситан
песак и остале суспендоване честице, које су прошле кроз решетке и после кроз сита),
као и одстрањивање и издвајање масти и уља.
У оквиру ове методе користе се:
 хватачи песка (песколови)
20
 пешчани филтри
 таложници
 сепаратори масти и уља
3.2.1. Хватачи песка (песколови)
Прво се постављају таложници за песак односно таложници где се песак скупља,

скупља се испред таложника за муљ. Постоје различите величине базена, односно
уређаја у коме се таложи песак. Величина базена зависи од количине и састава
отпадних вода , најчешћа дужина је до 30m. У њему се налазе различите препреке да
успоре ток воде, препоручљива је негде око 0,3m/s. Песак се са таложника уклања
ручно или механички. Са песком се таложи и извесна количина суспендованих честица.
За два сата може да се исталожи 60-70% суспендованих материја.
Слика 13: Улични канализациони отвор са песколовом
1–решетка на канализационом отвору, 2–прикључак за канализациону цев, 3 –

степенице за улазак, 4 – таложница за песак
Вода са улице улази у канализацију преко решетке на отвору, вода се скупља у
канализацији, песак се скупља и таложи у таложнику за песак где се издвајају ти
најкрупнији материјали који се скупљају са улице. Вода се тако пречишћена у
песколовима пушта кроз канализационе цеви даље.
3.2.2. Пешчани филтри
▪ Спори (енглески) пешчани филтри

▪ Брзи (амерички) пешчани филтри
Спори (енглески) пешчани филтри се углавном користе код водовода који имају
мањи капацитет. Брзина (пропусна моћ) по којој се филтрира вода кроз њих је 0,1-
0,4m/h. Састоји се од кварцног песка који се налази на слоју шљунка дебљине 40cm.
Испод шљунка се постављају филтерске цедиљке којима се вода одводи. На површини
филтера се после јако кратког времена, негде после 1-3 дана после пуштања филтра у
21
рад, формира се желатинозна тзв. биолошка или микробиолошка мембрана. Састоји се

од раличите количине муља, бактерија, органских материја, алги, амеба и др; оне
такође делују као филтар и задржавају суспендоване материје и алге. Дебљина ове
мембране је 10-12mm. Када дође до сазревања мембране, вода из тог филтра се више не
користи, не доводи се до базена чисте воде, већ се испушта у канализацију. Временом
пропусна моћ овог филтера слаби, када мембрана постане зрела онда тај филтар може
да се користи 1-2 месеца. Мембрана се скида заједно са слојем песка дебљине 2-3cm,
пере се једно 5-6 пута и додаје се 10-15cm песка који је исте гранулације. Вода, пре
него што прође кроз споре филтре, се не сме хлорисати, нити јој се смеју додавати
коагуланти. Ова врста филтра је лакша за управљање и није потребно тако често прање
филтра, мада може доћи до запушења цветалим алгама. Успешни су у уклањању
тешких метала и многих других загађивача. Врло је битно да слој воде изнад филтра
буде око 1m.
Брзи (амерички) пешчани филтри имају слој кварцног песка 60-90cm који се налази
преко слоја шљунка 30-45cm. Доста је бржи у раду од спори филтaра, неких 40-50 пута.
Пропусна моћ им је 5-12 m/h, што опет зависи од замућености воде. Слој воде и код
ових филтра треба бити од 1m. Кроз ове филтре може пролазити предхлорисана вода,
као и вода са додатим коагулантима и флокулантима. Вода се након проласка кроз ове
филтре одводи до базена чисте воде. Поре им се запушавају веома често јер вода брже
пролази кроз њих и зато захтевају чешће прање. Прање се обавља у супротном смеру од
филтрирања, чистом водом са компринованим ваздухом, оно траје 10-12 минута и врши
се 1-2 пута дневно. За прање се троши много чисте воде.
3.2.3. Таложници
У технологији обраде отпадних вода најстарији и најшире примењивани поступак је

таложење.12 Задржавају највећи део лебдећих материја из отпадних вода.
Њихова основна подела је на:
 Хоризонтални
 Вертикални
У хоризонталним таложницима се таложе суспендоване честице. Праве се од бетона

или челика, правоуглог (нагиб таложнице се смањује према изласку) или округлог
облика (нагиб таложнице се смањује према центру). Имају изграђене препреке које
служе да успоре ток воде. Врло је битна спољашња температура која утиче на
таложење, таложење је спорије на нижим температурама. Исталожи се неких 60%
12
Д.Повреновић,М.Кнежевић,Основе технологије пречишћавања отпадних вода,ТМФ, Београд 2013,53
22
суспендованих честица. Исталожени отпадни материјал је непријатног мириса и

подлеже процесу даљег пречишћавања.
Слика 14: Хоризонтални округли (лево) и хоризонтални правоугли (десно)
Вертикални таложници заузимају много мање простора од хоризонталних. Постоји

више типова:
- Imhoff-ов танк
- Седиментациони танкови
- Сепаратори масти и уља
- Септичке јаме
Слика 15: Вертикални таложник
Најчешће се користи двоспратни таложник по Imhoff-у који може бити округао или
правоугаони. Горњи део чини таложница а доњи део трулиште. Честице се лепе на
преграде, клизе под нагибом и падају у трулиште и он се не може вратити назад у
таложницу због нагиба. Таложи се у трулишту и тамо остаје 6-12 месеци где долази до
разлагања органских материја и минерализације већег дела муља. Зрео муљ се додаје да
би се убрзао процес минерализације.
23
3.2.4. Сепаратори масти и уља
Уклањање се врши помоћу бочних комора за сакупљање пливајућих масти и пене.

Помоћу чистача се са површине воде уклањају масти и пене, такав процес се зове
механичко уклањање. Они се уклањају одмах након одлежавања воде јер се могу
залепити за филтер и да га успори.
Слика 16: Сепаратор масти и уља
Убацује се ваздух кроз отворе на дну танка или се додаје хлор, маст се скупља у
крупније честице и испливава на површину. Уклањање масти и уља омогућава наставак
пречишћавања биолошким методама.
3.3. Биолошке методе
Биолошко пречишћавање одвија се као секундарно пречишћавање, после механичког

пречишћавања. Битна карактеристика ових метода је да су оне засноване на
активностима микрофлоре, које за свог живота имају периоде раста, размножавања и
одумирања. Када користе већи део органских и мањи део неорганских материја у
отпадној води. Овим методама се уклањају колоидне честице које не могу да се
исталоже физичким и механичким методама. Отпадна вода се пропушта кроз природне
или вештачке филтере. Биолошким методама се не уклањају боје, детерџенти,
неорганске соли, пестициди.
За биолошке методе примењују се:
 Биолошки филтри и филтри прокапници (биофилтри)
 Земљиште (поља наводњавања и поља иригације)
 Лагуне
 Пречишћавање активним муљем
 Аерација (о њој ће нешто касније бити речено)
24
3.3.1. Биолошки филтер и филтер прокапници
Биолошки филтри - То је округли базен који се израђује од бетона или челика, висина
је 2-2,5m а пречник 6-50m. Вода се распрскавањем доводи на филтер. На дну се налазе
цеви за одвод пречишћене воде а преко њих филтерски слој од ломљене цигле или
кокса. На површини тог слоја се формира мембрана са активним микроорганизмима уз
помоћ које се уклањају све колоиде органске материје. Ефикасност је заиста велика.
Филтри прокапници – Велике су висине, чак до 12m. Добри су јер велику количину
воде могу прочистити за кратко време.
3.3.2. Земљиште
Земљиште је један од реципијената отпадних вода уколико не постоји ниједан

погоднији. Врло је погодан уколико се отпадне воде не могу нигде другде уклонити и
депоновати. Има добру моћ упијања. Битно је да се пре одлуке о спровођењу ове
методе претходно добро испитају и лоцирају положаји подземних вода. Такође се
добро морају проверити и испитати филтрационе способности земљишта. Најбољи
начин да се ово постигне је да се вода распршује ротационим прскалицама по
површини земљишта, омогући ће бољу минерализацију.
3.3.3. Лагуне
Лагуне су велики, доста пространи базени. Изграђени су од земље. У њима се

природним путем само разграђује органско загађење из воде. Није присутан никакав
додатан филтер или нека врста оргнаских материја које ће поспешивати такву врсту
разградње. Користе се пре свега тамо где постоје добри и погодни климатски услови и
расположиво земљиште које одговара захтевима. Поред биолошких процеса који се
одвијају у лагунама, одвија се и таложење као и испливавање свих материја које су у
води присутне. Користе се за воде које не садрже токсине и бактерије. Битно је да буду
удаљене од насеља бар 400метара. Процес је јефтин али траје и до 30 дана.
3.3.4. Пречишћавање активним муљем
Активни муљ је тамно смеђе боје, садржи јако пуно различитих микроорганизама,
бактерија које пре свега помажу при разлагању отпадних материја из вода.
Микроорганизми се у овом систему пречишћавања налазе у лебдећем стању, не лепе се
на зидове радних површина. Активни муљ сазрева и то кроз процесе пречишћавања.
Његова улога у отпадним водама и разлог због ког се он њима додаје је тај што је он
катализатор процеса минерализације уз упумпавање ваздуха у воду. Састоји се од три
фазе. Прва фаза се одвија у првом базену. У њему се одвија примарно таложење и
контакт са активним муљем. Друга фаза се одвија у другом базену где се убацује
односно упумпава ваздух у воду. Убацује се 8-12 литара на 1 литар отпадне воде. Трећа
фаза обухвата таложење муља у трећем базену. Активни муљ је уствари свеже
наталожени муљ у последњем базену који се поново додаје у први базен и поступак се
константно понавља са активним муљем, део муља који је вишак се одстрањује.
25
Слика 17: Шема пречишћавања активним муљем
3.4. Хемијске методе
У отпадним водама налази се велики број различитих честица, неке се могу уклонити
физичким или биолошким процесима, док је за неке потребно додати одређене
хемикалије које ће помоћи да се загађење уклони. Хемијска средства се користе као
катализатоти у процесима пречишћавања, потпомажу таложење. Врло је битна и улога
хлора у процесима пречишћавања. Служе да пре свега олакшају пречишћавање масти.
Хемијски процеси пречишћавања су процеси где се пречишћавање одвија уз помоћ
разлицитих хемијских реакција. Када се одређене хемикалије додају води, повећава се и
број растворених материја чије присуство неповољно утиче ако се тако пречишћене
отпадне воде поново користе. Одређена загађења воде захтевају хемијски поступак и
немају алтернативу. У хемијске методе пречишћавања спадају:
 Коагулација (са или без флокулације)
 Оксидација
 Јоноизмењивање
 Реверзна осмоза
 Хемијска преципитација
 Неутрализација13
Ови процеси имају и доста својих предности у односу на процесе биолошких и

механичких метода. Једноставнији су, јефтинију опрему захтевају, контрола је
једноставнија и захтева велику сигурност. Постројења имају команде којима се лако и
брзо заустављају и исто тако се поново пуштају у рад. Добра ствар оваквих команди
постројења је што никако не утичу на процес пречишћавања. Главни недостатак је тај
што значајно могу утицати на ефикасност пречишћавања, смањују је јер не уклањају
растворене материје, повећање талога и муља.
3.4.1. Коагулација и флокулација
13
Р. Китановић, В. Шуштершич, Третман отпадних вода, Универзитет одбране у Београду и Факултет
инжењеријских наука, Крагујевац, 2012, стр. 129
26
Коагулација је процес таложења воде. Природно таложење може бити веома дуг и
сложен процес, зато се у отпадне воде додају одређена хемијска једињења која се
називају коагуланти. Додају се у замућене и јако загађене воде. Њихова свpха је да
убрзају процес таложења и да ефекти буду што бољи. Као коагуланти се користе
једињења које имају позитивно наелектрисање, односно способност да везују негативно
наелектрисане колоидне честице из воде. То су пре свега електролити, соли,
полиелектролити алуминијума, гвожђа и бакра. Када за себе везују негативно
наелектрисане честице они уствари врше груписање свих ситних честица у водама,
повећавају њихову величину и тежину односно, врше коагулацију. Раније је
коагулација најчешће примењивана у поступцима припреме воде за пиће и уклањање
мутноће у њој, међутим, у новије време све више се овај поступак користи и за
уклањање загађујућих материја из отпадних вода, попут металних јона, токсичних
органских компоненти, вируса и радионуклеида. 14 Коагулисане честице које су
груписане на одређене групе, потребно је од њих направити још веће групације. Зато се
у воду додају флокуланти и настају флокуле. Груписане честице се све више увећавају
јер и даље имају позитиван набој па се на њих и даље прилепљује све већи број нових
честица и тако стварају велике скупине у виду пахуљица – флокула. Овај процес назива
се флокулација. Флокуле, поред колоидних честица, прилепљују и природне боје,
минералне честице а смањују и број декалних и патогених бактерија и вируса.
Коагулација и флокулација су процеси који морају бити праћени мешањем, чији степен
јачине зависи од степена загађености воде. Брзина мешања зависи од пропуштања воде
кроз канале који имају преграде или се једноставно уграђују ротациони мешачи у
базене који су намењењи коагулацији и флокулацији. Коагулант који се најчешће
користи је алуминијум-сулфат. Они се дозирају у количина од 5 до 56 mg/l воде.
Најбољи резултат са алуминијум-сулфатом је при вредности рН 5,5-6,8. Флокуланти
који се најчешће користе су полиакрил-амид и сицилијум-диоксид.
3.4.2. Оксидација
Оксидација је процес којим се преводе органске и неорганске материје из пре свега

индустријских вода у воде које у свом саставу имају мање загађујућих једињења.
Користе се при обради отпадних или природних вода, преводе се непожељне хемијске
врсте у мање непожељне и мање токсичне. Некада није потребна потпуна оксидација
јер су њени продукти знатно опаснији. За потпуну оксидацију су потребни огромни
базени и јако пуно времена. Најчешће се користе хлор и озон. Врло су ефикасни при
уклањању боје и мириса воде а добри су и за дезинфекцију тих вода.
3.4.3. Јоноизмењивање
Јоноизмењивање је процес за пречишћавање воде који се веома слабо користи. Његова

примена која је највише заступљена при уклањању тврдоће воде, више него у самом
пречишћавању. У води се налази доста хемикалија које се користе при обради метала,
оне су јако скупе и било би идеално из економских разлога да се оне уклоне из воде и
поново врате у процес обраде метала. Јонском изменом се могу постићи два циља:
14
Д. Повреновић,М. Кнежевић,Основе технологије пречишћавања отпадних вода,ТМФ, Београд 2013,
стр. 77
27
- Пречишћавање отпадне воде

- Регенерација и рециркулација појединих хемикалија
3.4.4. Реверзна осмоза
Процес којим се може од јако загађене, отпадне воде добити потпуно чиста пречишћена
вода. Потребно је да вода претходно буде избистрена па се онда може применити
реверзна осмоза. Вода се пропушта кроз осмотску мембрану, испред ње остаје
концентрован раствор загађене воде. Она је израђена од специјалног целулозног
ацетата. Способна је да уклони 95% растворених материја јер кроз њу пролазе скоро
само молекули воде. Једини проблем је што је ова метода веома скупа.
Слика 18: Уређај за пречишћавање воде са осмотском мембраном (до 150 l/h)
3.4.5. Хемијска преципитација
Хемијска преципитација је хемијски процес таложења. Додају се хемијска средства у

отпадну воду помоћу којих се растворене и суспендоване материје претварају и
стварају облике у којима се таложе. Овај поступак је веома примењиван али једно од
неповољних карактеристика је количина талога који настаје. Најчешћа примена ове
методе је за уклањање присутних тешких метала у отпадним водама, пре свега јер ће
они касније штетити у биолошкој обради воде. Разлика у хемијској преципитацији и
обичном таложењу је та што се не могу све јако мале честице и присутна загађења
исталожити већ су потребне одређене врсте хемикалија које реагују са загађењима у
води. Овај процес је јако брз и реализује се све док се не успостави равнотежа.
3.4.6. Неутрализација
Неутрализација или довођење рН вредности је процес који прати други операције и

процесе пречишћавања отпадних вода. Код неких индустријских отпадних вода она је
једини третман пре испуштања вода у водопријемник или канализациону мрежу.
Одржавање рН вредности је веома значајно, утиче и на то како ће се и да ли ће се
очувати посебни услови у самој води и у базенима и каналима у којима се врши
третман воде. Приликом третмана отпадних вода рН вредност се може мењати и зато се
28
пре испуштања воде у природни реципијент мора извршити неутрализација. Веома је

значајна а често и неопходна фаза обраде воде.
3.5. Поступци пречишћавања воде за пиће
Поступци пречишћавања воде сврстани су у четири корака. Та четири корака су:

 Претходна обрада
 Коагулација, флокулација и седиментација
 Филтрација
 Дезинфекција
3.5.1. Претходна обрада
Претходна обрада обухвата:

- Грубу филтрацију крупних нечистоћа решеткама
- Одлежавање (складиштење)
- Председиментацију
- Микросита
- Аерацију
- Претходну дезинфекцију-оксидацију (предхлорисање, предозонизација)
Подземне воде потичу из великих дубина које су уствари добро заштићени водоносни
слојеви. Веома ретко, скоро никада, не садрже патогене микроорганизме. На таквој
води није потребно примењивати све ове кораке за пречишћавање већ се дистрибуира
без кондиционирања или уз минималну обраду. Обавезно се дезинфикују хлорним
препаратима и одржава се концентрација резидуалног (слободног) хлора.
Површинске воде су воде које захтевају све фазе прераде воде и обавезну
дезинфекцију.
Груба филтрација крупних нечистоћа решеткама представља уклањање свих врста
крупних нечистоћа (грана, трава, лишћа). Најбитније су у периоду када је изузетно
повећано топљење снега, поплава, дуготрајних и обилних падавина јер се тада ниво
површинских вода нагло повећава.
Одлежавање или складиштење се примењује када се за водоснабдевање користе
површинске воде, односно воде из река и језера. За одлежавање ових вода користе се
велики базени, резервоари или акумулације. Битно је да буду постављени у више серија
јер је тако већи ефекат. Представља процес којим се смањује мутноћа, долази до
бистрења воде. Сунчеви зраци помажу да се смањи присуство патогених
микроорганизама, пре свега лети после 3-4 недеље. Погодна је као алтернативан извор
или залиха у случају да се коришћени извори изненада загади. Негативна ствар
одлежавања је што се у току овог процеса могу створити алге, птице и животиње могу
загадити воду у резервоарима, гвожђе се делимично раствара као и манган из тла.
29
Председиментација или претходна седиментација се примењују код пре свега

површинских вода које су веома замућене. Принцип ове методе је скоро идентичан као
код одлежавања. Честице које су теже од воде се таложе под дејством гравитације. Када
је реч о природним језерима, вода се таложи у природним условима и ослобађају се
честице.
Слика 19: Резервоари за одлежавање вода
За председиментацију користе се резервоари или базени. Они се израђују од челика,

бетона или се укопавају у земљу. Такође, неки скупљи и новији оспособљени су
системом за додавање хемикалија које ће делимично обавити коагулацију када је
велико замућење а природно бистрење није могуће.
Микросита се такође примењују код површинских вода које имају доста микроалги и
зоопланктона. Задатак им је да задрже све пливајуће предмете, ситне организме и
микроорганизме.15 Микросита се израђују од жице нерђајућег челика. Воду пре
пуштања кроз микросита је потребно пропустити кроз груба сита. Најважнија примена
микрофилтера је прелиминарно пречишћавање, користи се пре спорих и брзих
пешчаних филтера да би смањио њихово оптерећење. После проласка кроз микросита,
вода се мора хлорисати иначе се не може користити за пиће.
Аерација је један од предтретмана. Представља увођење гасовите фазе односно
ваздуха или кисеоника у течну фазу. Циљ је да се маса кисеоника пренесе у отпадну
воду, или уклањање гасовите фазе из течне да би се уклонили гасовити састојци као
што је угљен-диоксид, азот и друга испарљива једињења која се налазе у води. На овај
процес утичу и температура и притисак. Обавља се на више начина:
▪ Распршује се вода у ситне капи на отвореном простору или у просторији где
постоји добра вентилација, у високом млазу
▪ На дну базена се упумпава ваздух у облику ситних мехурића
▪ Кроз водопаде, преливе
15
30
▪ Распршивачима (тушеви, фонтане)
Предезинфекција је процес који се примењује када на води није примењено

одлежавање или када је вода која се складишти пуна планктона и алги. Служи да смањи
број фекалних и патогених бактерија, да уништи алге, као и да уклони амонијак, гвожђе
и манган из воде. Овај процес се може обавити озон-предозонизација и хлором-
предхлорисање.
Слика 20: Аерација
Предозонизација је примарни корак у третману воде за пиће, при ком се сирова вода
третира пре процеса флокулације и седиментације или чак пре процеса филтрације.
Предност предозонизације у односу на предхлорисање је настанак мањег броја
дезинфекционих нуспродуката, што је значајно за припрему повринских вода из
акумулације.16
Предхлорисање је примена хлора пре филтрације воде у таквој количини да вода која
прође кроз филтер нема хлора. Користи од предхлорисања су: редукција бактеријског
загађења на филтерима, боља редукција боје, повећање брзине филтрације, обуздавање
алги на филтерима и резервоарима, спречавање тамљења муља у таложницима. 17
3.5.2. Коагулација, флокулација и седиментација
Коагулација и флокулација су врсте хемијских метода за пречишћавање воде.
16
И. Николић, М. Антонијевић, Стручни рад - Примена озона у поступку пречишћавања вода, Заштита
материјала 47, 2006, стр. 38
17
Мунир Јахић, Припрема воде за пиће, Пољопривредни факултет, Нови Сад, 1990, стр. 82
31
Седиментација је процес који следи после претходне обраде. Честице односно

флокуле које се после коагулације и флокулације таложе због своје тежине и величине
налазе се у процесу седиментације или таложења. Одвија се у року од 40 до 60 минута.
Седиментација се одвија у базенима или седиментаторима. У њима се претходно
започети процеси коагулације и флокулације настављају. Кроз ове базене се вода креће
јако споро. Вода се прелива преко ограда комора, из једне у другу, из воде се
ослобађају флокуле које се таложе из нижих слојева воде. Када вода изађе из
таложника добија се релативно бистра вода. Седиментација може да се спроводи и без
коагулације и флокулације само уколико је вода незамућена и јако мало загађена и
уколико су капацитети мали а времена има доста.
3.5.3. Филтрација
Филтрација воде је пролазак односно пропуштање воде кроз неки порозан материјал.
Тај материјал може бити песак, земља, различите металне струготине, гранулисане
пластичне материје, активни угаљ и сл. Пропусна преграда кроз коју се пропушта
течност назива се филтрациони медијум и тако се уклањају загађујуће честице. Овако
пречишћена течност се назива филтрат. Она има способност да уклони скоро све
суспендоване и колоидне честице које се нађу у води. Уклања чак и 99%
микроорганизама. Нестају они непријатни укуси воде.
3.5.4. Дезинфекција
Претходним процесима се уништи око 90% бактерија, међутим за преосталих 10%

потребно је дезинфиковати воду. Главни задатак дезинфекције је уништење бактерија,
вируса, алги да би се спречило даље преношење разних болести путем воде. Процес
дезинфекције се обавља увек, без обзира да ли је вода загађена или није. Потребно је да
дезинфекционо средство буде увек присутно у води због накнадних загађења, уколико
дође до пуцања водоводних цеви, различитих врста поправки на објектима система и
сл.
Методе дезинфекције:
 УВ-зрачење – Повећавају дејство хлора само код потпуно избистрених вода
 Озон – Нерентабилна метода због велике потрошње озона, добра за потпуно
избистрену воду
 Јонизујуће зрачење – Компликована и скупа примена, али је ефекат јако добар
 Повишена температура – Високе темп. уништавају вирусе,бактерије
 Хлорисање – Када вода после филтрације дође у резервоар чисте воде онда се
врши завршна дезинфекција – хлорисање. Полазна доза хлора са постројења је
0,5mg/l.
32
4. Пречишћавање и дезинфекција воде у Војсци Србије
За снабдевање, пречишћавање и дезинфекцију воде у Војсци Србије задужена је

интендантска служба. Формацијска средства свих јединица и установа Војске Србије
користе се за пречишћавање и поправку квалитета воде, као и за филтрацију вода које
су веома загађене и нису воде квалитета за пиће. У Војсци Србије се за пречишћавање
воде користе ручни и моторни филтри за обично и комплексно пречишћавање воде.
4.1. Ручни филтар за обично и комплексно пречишћавање воде 2l/h
Намена, тактичко-технички подаци и састав комплета филтра

Ручни филтар за обично и комплексно пречишћавање воде капацитета 2 l/h (ФР-2)
намењен је за пречишћавање речне, барске, језерске, изворске и бунарске воде од:
- природне замућености и бактериолошке загађености, бојних отрова и других
хемијских загађења,
- радиоактивних материја и
- биолошких агенаса18
Физиолошки минимум, који је неопходан сваком припаднику Војске, применом овог
филтра може се обезбедити за један до три дана што зависи од врсте контаминације
воде. Код биолошког загађења и обичног загађења воде овај филтар за 3 дана може
пречистити око 10 литара воде при чему је 5 литара за сваки филтарски елемент. Када
је реч о радиоактивном и хемијском загађењу воде при коришћењу овог филтра се за 1
дан пречисти око 3 литра воде при чему је 1,5 литар за сваки филтарски елемент.
Ручни филтар за обично и комплексно пречишћавање воде 2 l/h је филтар који се може
користити на свим теренима и у свим теренским условима. Филтар једино није
намењен за пречишћавање морске воде. Може се користити у свим временским
односно метеоролошким условима где је температура ваздуха од -10 до +35 oC.
Капацитет овог филтра је 1-2 литра на час.
Вода се код пречишћавања филтром ручним пречишћава тако што се механички
задржавају честице, бактерије и различите јонске измене уз помоћ филтар папира са
мешаним активним масама.
Комплет ФР-2 чине следећи делови:
 2 филтарска елемента (1)
 пумпица са усисним и потисним цревом (2)
 резервоар (кеса) са цревом за воду (5)
 црево за чисту воду са чепом(6)
 2 фиоле са по 20 таблета за дезинфекцију воде (7)
 торбица за паковање (8)19
18
С. Новаковић, У. Домазет, Обезбеђење водом, стр.235.
19
33
Слика 21: Саставни делови комплета ФР-2
Руковање филтром
Филтром рукује један војник. Пре сваког почетка пречишћавања воде, он мора добро
познавати која врста загађене воде и које су карактеристике воде коју треба пречистити
да би била одговарајућа за пиће. Филтар ФР-2 је филтар који је намењен за обично и
комплексно пречишћавање. Комплексно пречишћавање се врши и када врста и
карактеристике воде нису познате и не може се доћи до таквих података.
Филтром се може руковати на два начина:
▪ потискивањем воде помоћу пумпице директно кроз филтарски елемент и
▪ слободним падом (гравитацијом) воде из кесе
Када се вода филтрира на први начин користи се склоп пумпице, филтарски елемент и
црево за чисту воду. У воду се урони усисна корпа, пумпа се пумпа пажљиво ритмом 1
до 2 дупла хода у минути док се филтарски елемент не напуни водом. Воду која се
пречисти у прва два- три минута, не користити. После тога се наставља лагано пумпање
уз проток око 2 литра на час.
При испуштању воде слободним падом из кесе, принцип филтрирања је скоро исти као
у првом случају с тим што се вода пумпа у кесу, она се окачи на око 1,5 метар висине а
црево из кесе се прикачи на филтарски елемент. Чиста вода се добија тек после
неколико минута филтрирања а вода која се до тада добије се не користи.
Филтарски елемент се не сме користити више од три дана када се биолошко или обично
пречишћавање воде врши. Када се пречишћава вода од радиоактивних и хемијских
34
загађења онда се филтарски елемент сме користити само у току једног дана. Обавезна је
деконтаминација након употребе филтра.
Дезинфекција воде
Обавезна је дезинфекција воде која се ставља у чутурицу. Дезинфикује се таблетама
које се налазе у фиоли из комплета и једна таблета је довољна за један литар воде која
је прошла кроз филтар.
4.2. Ручни филтар за обично и комплексно пречишћавање воде 30 l/h

Ручни филтар 30 l/h за обично и комплексно пречишћавање воде намењен је за
пречишћавање речне, барске, језерске, изворске и бунарске воде од:
- природне бактериолошке загађености и замућености,
- радиоактивних материја,
- бојних отрова и других хемијских загађивача и
- биолошких борбених средстава.20
Као и претходни филтар, овај филтар се користи при свим теренским и метеоролошким
условима од -10 до +35°С. Такође није намењен за пречишћавање морске воде и
довољан је један војник да га опслужи.
Капацитет филтра за обично и филтарско пречишћавање у три филтарска пуњења је

1000 литара а за радиолошко и хемијско пречишћавање је 150 литара. Капацитет за
један сат је 45 литара за обично и биолошко пречишћавање, док је за радиолошко и
хемијско пречишћавање 30 литара. Време филтрирања се доста разликује, радиолошко
и хемијско пречишћавање је доста брже 1,5-2 сата. За обично и биолошко
пречишћавање је потребно 8-10сати.
Комплет ФР-30 састављен је из следећих делова:

- филтар са пуњењем,
- кутија са резервним пуњењем,
- кеса са 2 резервна пуњења од 7 филтарских елемената;
- резервни делови, алат и прибор; гумени ''О'' прстен за прикључак филтарског
елемента; гумени ''О'' прстен за клип пумпе; кључ комбиновани; цревоза
прикључак на водовод; заштитне рукавице; крпа трулекс; радни блок; оловка;
маст за подмазивање ''О'' прстенова на клипу пумпе;
- средства за хлоринацију и деконтаминацију: 50 фиола са по 20 таблета за
хлорисање воде; 150 gr калцијум-хипохлорита-капорита за деконтаминацију; 50
gr детерџента за деконтаминацију;
- торба за паковање и ношење,
- листа паковања.21
20
21
35
Слика 22: Ручни филтар 30 l/h
За руковање овим филтром потребан је један војник. Пре сваког почетка пречишћавања
воде, он мора добро познавати која врста загађене воде и које су карактеристике воде
коју треба пречистити да би била одговарајућег квалитета за пиће. Овај филтар је
намењен за обично и комплексно пречишћавање. Комплексно пречишћавање се врши и
када врста и карактеристике воде нису познате и не може се доћи до таквих података.
Филтар се може прикључити на водоводну мрежу или се може повезати више оваквих
филтара па се вода из водовода може пречишћавати. Везивање филтара може бити
редно или паралелно што зависи од степена чистоће који желимо да добијемо.
Везивање филтара редно значи да ће вода бити вишег степена чистоће и сваки од
филтара захтева посебно војника за себе који ће истовремено у истом ритму морати да
ради. Везивање филтара паралелно је добро уколико желимо да се количина воде која
је пречишћена удвостручи. За паралелно везане филтре је потребан један војник који ће
бити руковалац.
Обично и биолошко пречишћавање воде – Усисна корпа се зарони у воду 10-15cm,
када се филтар испуни водом може се кренути са бржим пумпањем. Постепено се мора
испуштати ваздух отварањем вентила све док се не појави вода на њему што је знак да
га треба затворити. Воду која се пречишћава првих неколико минута треба просути и
никако не користити.
Хемијско и радиоактивно пречишћавање – Спорији ритам пумпања је потребан
приликом овог пречишћавања. Потребно је обезбедити одговарајући проток и ритам
пумпања. Војник на себи мора имати адекватну опрему и заштитна средства као и
часовник којим ће мерити проток и број ходова клипа пумпе. Мерење је потребно да би
36
се на време заменили потребни филтарски елементи. Препоручљиво је да се филтар

укопа у земљу при овој врсти пречишћавања
Дезинфекција воде пречишћене овим филтаром је обавезно таблетама хлора које се
налазе у његовом комплету. Потребно је да вода одстоји 30 минута после хлорисања да
би могла да се употреби. Уколико је вршено комплексно пречишћавање потребно је да
се филтар деконтаминира, капоритом при хемијској или биолошкој контаминацији а
детерџентом уколико је радиоактивна контаминација.
4.3. Ручни филтар за обично и комплексно пречишћавање воде 300/150 l/h
Ручни филтар за обично и комплексно пречишћавање воде 300/150 l/h (ФР-300/150 l/h)
намењен је за обично и комплексно презишћавање изворске, речне, језерске и барске
воде од:
- природне загађености,
- радиоактивних материја растворивих и нерастворивих у воде,
- бојних отрова и хемијских отровних материја,
- биолошких средстава.22
Пречишћавање морске воде и воде која је загађена нафтом и њеним дериватима није
могуће овим филтаром. Коришћење је могуће при свим теренским и метеоролошким
условима на температури од -20 до +35 °С. Његова могућност снабдевања је 200-250
људи за количином од 5 литара.
Код обичног пречишћавања воде његова моћ пречишћавања је 300-330 l/h, а код
комплексног пречишћавања воде 150-165 l/h. Током једног дана може пречистити 2200
литара воде. За 40-50 минута при обичном пречишћавању је могуће добити чисту воду,
а за 80-90 минута код комплексног пречишћавања.
Састав комплета ручног филтра за обично и комплексно пречишћавање воде
300/150 l/h – Главни део овог комплета овог филтра чине четири колоне које се зову
филтарске колоне, као и алат и прибор. Колоне су постављене редом Ф, Д, К и А.
Остали делови комплета су:
1) Ручна пумпа;
2) Резервоар за претходну обраду воде (таложник) запремине 165l;
3) Резервоар за чисту воду, запремине 75І;
4) Мерач протока воде (плава и жута трака);
5) Дозатор течних хемикалија;
6) Амбалажна врећа и рам;
7) Комплат за испитивање и контролу квалитета воде,
8) Прибор за брзу оправку резервоара;
9) Заштитна опрема за рад;
22
37
10) Алат и прибор филтра;

11) Средства (хемикалије).
Филтарска колона ''Ф'' на себи има ознаку броја 1 као и стрелицу која показује смер
кретања воде. У колони се врши механичко пречишћавање воде која је претходно
обрађена. Унутар колоне налази се синтеровани филтарски материјал односно
синтерована маса гранулације 0,25-1 mm.
Филтарска колона ''Д'' назива се дехлораторска колона у којој се заостали хлор после
хиперхлоризације уклања. Може се напунити са 10-11 литара активног угља који је
гранулације 0,25-1 mm. Он служи да уклони хлор, непријатне мирисе и боју из воде,
као и веома ситне честице које чине воду мутном а нису се могле задржати у
филтарској колони ''Ф''. Контрукција је иста као и код колоне ''Ф''. Ова колона је
означена бројем 2 као и стрелицом која показује смер кретања воде.
Катјонска колона ''К'' је битна колона јер се у њој уклањају све негативно
наелектрисане честице радиоактивних материја из воде, оне се зову катјони. Од
претходних колона, катјонска колона разликује се због садржаја филтарског материјала
и начину обележавања. Конструкција, облик и димензије су идентичне за све колоне.
Пуни се са 10-11 литара катјонске јоноизмењивачке смоле потопљене у води. Слово ''К''
којим је обележена налази се на филтарском лонцу и поклопцу, такође је обележена
бројем 3 и стрелицом за кретање воде.
Анјонска колона ''А'' је битна јер је њена намена отклањање позитивно наелектрисаних
честица радиоактивних материја или анјона из воде. Филтарски материјал и начин
обележавања је разликују од претходних колона. Испуњења је са 10-11 литара анјонске
јоноизмењивачке смоле потопљене у води. Ознаке су број 4 и стрелица за смер воде.
За руковање филтром потребна је послуга од два војника.
Руковање овим филтром обухвата:
- припрему филтра за рад,
- развијање филтра,
- обично пречишћавање воде,
- комплексно пречишћавање воде,
- пречишћавање воде слободним падом,
- пречишћавање воде у зимским условима,
- занављање потрошених материјала,
- мере заштите на раду23
Обично пречишћавање воде – Вода мора обавезно проћи кроз претходну обраду,
затим кроз колоне ''Ф'' и ''Д'' и онда је накнадно хлорисати. Када вода одстоји најмање
30 минута онда се пумпом црпи и потискује кроз колоне. Вода која се прочисти за
првих 5минута се не користи. Наког тога, црево се ставља у резервоар за пречишћену
воду, одвија се вијак на дозатору и хлор се пушта да капље у воду. Врло је битно да се
контролише ниво воде у мерачу протока воде који не сме бити већи од 300 l/min.
23
38
Комплексно пречишћавање воде – карактеристично је за најтеже облике загађења

воде. При пречишћавању воде овим поступком морају се користити одела, рукавице,
чизме и заштитне маске. Одећу је обавезно деконтаминирати након сваког коришћења.
Отпад од пречишћавања воде треба пажљиво одлагати у посебне јаме које су удаљене
од места рада неких 20-50 метара, затрпавају се и морају се обавезно обележити.
Обавезно водити рачуна да се вода не расипа по околном земљишту да се
контаминација не би проширила.
Радиолошко пречишћавање воде – резервоар је потребно поставити низ ветар када се
посматра од места пречишћавања. Као и код комплексног пречишћавања и овде је
обавезно ношење заштитне опреме као и дозиметријски филм у горњем џепу блузе
којим ће се мерити озрачење. У резервоар за претходну обраду се сипају три кашичице
угља у праху након чега се пуни резервоар уз мешање за време трајања пуњења. Воду
оставити 10 минута да одстоји, након тога додаје раствор 5 кашичица капорита и две
веће кашичице алуминијум-сулфата уз обавезно мешање воде. Оставља се да одстоји 70
минута и после се може почети са пречишћавање воде кроз ручни филтар за обично и
комплексно пречишћавање воде 300/150 l/h при чему проток треба бити 150 1/h. Као и у
претходним случајевима, и овде се вода која се пречисти у року од првих пар минута
баца а затим се црево ставља у резервоар за чисту воду. Обавезно је одвијање вијка на
дозатору да би се пустио хлор да капље у пречишћену воду и тако се заврши процес
припреме воде за пиће, раствор се пушта мањом брзином неко ког обичног
пречишћавања.
Биолошко пречишћавање воде – примењује се уколико је дошло до загађења воде
биолошким агенсима. Поступак је исти као и код обичног пречишћавања воде с тим
што се додаje већа доза хлорног препарата, око 5 малих кашичица на један резервоар а
вода треба да одстоји 70 минута. Због оваквог поступка смањује се капацитет
пречишћене воде за пола у односу на обично пречишћавање.
Хемијско пречишћавање воде – капацитет филтра се смањује на 150 литара
пречишћене воде. Користи се када је вода загађена хемијским отровним материјама
односно бојним отровима. Половина од пречишћене воде се користи за
деконтаминацију и прање филтра после рада. Може се користити најдуже 10 сати.
Пречишћавање слободним падом – пречишћавање овим начином је могуће уколико
се резервоар може поставити на виши ниво од филтарских колона да би вода могла
протицати кроз њих, минимум 2 метра да би проток био око 200 l/h.
4.4. Филтар за обично и комплексно пречишћавање воде 8000/4000 l/h

Филтар моторни за обично и комплексно пречишћавање воде назива се МАФС-3М.
Његова намена је пречишћавање воде од вештачких и природних примеса. Ове примесе
чине воду мутном и обојеном, такође јој дају непријатан мирис и укус. Пречишћава
воду и од радиоактивних материја, отровних хемијских материја и биолошких агенаса.
Приликом обичног пречишћавања воде пролазимо кроз две фазе:
39
- претходна обрада воде- која обухвата коагулацију, хлорисање, одстојавање и

таложење,
- филтрирање кроз филтар са синтер-масом и кроз дехлораторе који су испуњени
активним угљем.24
Слика 23: МАФС-3М
Који ће поступак бити бити примењен зависи од врсте и степена контаминације воде.
Такође, зависи да ли ће бити вршен предтретман и кроз које колоне је обавезно да
прође.
Саставни делови комплета су:
- моторно возило ЗИЛ-157 и приколица,
- уређаји и опрема смештени у каросерији моторног возила,
- уређаји и опрема смештени на приколици.
Од уређаја и опреме на моторном возилу се налази механички филтар (Ф) и два
дехлоратора (Д1 и Д2) заједно са арматурама и цевоводом за компримирани ваздух и
воду, док се на приколици налазе две јоноизмењивачке колоне ( ''А'' и ''К'') заједно са
цевоводом и арматурама.25
Прво што је битно одрадити је одабрати место које је у близини налазишта воде око
200-300 метара узводно од места где се у реку улива прљава вода. Да би филтар радио
нормално и да се вода може правилно захватити битно је да вода на изворишту буде
дубља од 0,5 метара. Следећи корак је постављање филтра и прикључивање прве
моторне пумпе као и усисног и потисног црева које се спушта корпом у воду.
Постављају се резервоари таложници и резервоари за чисту воду, припрема се пумпа за
рад као и материје које се додају у воду приликом процеса обраде воде.
Сирова вода се точи у резервоаре таложнике где се додају материје за претходну
прераду воде. Вода мора да одстоји одређени период што пак зависи од загађености
воде.
24
25
40
Обично пречишћавање воде – Након прве моторне пуме, пушта се и друга моторна
пумпа која служи да потискује воду кроз филтарске колоне. Пет минута након што се
колона ''Ф'' напуни водом и та вода се преко вентила испусти из колоне, онда следи
њено пуштање у дехлораторске колоне. Она ће прво бити мутна и зато је битно да се
вода из првих неколико минута не користи већ се просипа. Контролна славина служи да
се увиди да ли је вода бистра, ако јесте следи пуштање у резервоаре за чисту воду и
додаје јој се хлорни препарат 0,5 mg/l активног хлора за накнадну дезинфекцију. Ова
крајња дезинфекција је обавезна и након 30 минута се може користити ова вода.
Комплексно пречишћавање воде – Биолошко, хемијско и радиолошко пречишћавање
су део комплексног пречишћавања с тим што се за радиолошко и хемијско
пречишћавање користе и колоне ''К'' и ''А''.
Радиолошко пречишћавање воде – Капацитет филтра код ове врсте пречишћавање се
смањује на 4000-4500l/h. Када се резервоар таложник напуни водом у њега се додаје
100mg/l активног угља у праху. Мора одстојати 10 минута и додају се коагуланти и
хлорни препарат. Друга моторна пумпа служи да се вода меша и када прође 60 минута
креће слање кроз колоне. Након пречишћавања обавезна је накнадна дезинфекција
воде.
Биолошко пречишћавање воде – За разлику од радиолошког пречишћавања воде, код
овог процеса се предтретману воде у резервоаре таложнике додаје 50 mg/l активног
хлора. Обавезно је да одстоји 60 минута. Капацитет филтра је исти као код
радиолошког пречишћавања воде. Једино што га разликује од обичног пречишћавања је
опасност која је присутна, обавезно је ношење маске, као и дезинфекција целе опреме.
Хемијско пречишћавање воде – Радни капацитет филтра је 15-25 сати и за то време се
добије 60-100 m3 и одређени део се користи за деконтаминацију и испирање опреме.
Целокупан процес је исти као код биолошког пречишћавања. Поред дезинфекције врши
се и реминерализација јер је пречишћена вода деминерализована.
41
ЗАКЉУЧАК
Дипломски рад је нешто чиме сам желела да покажем колико сам научила кроз
школовање на Војној академији, колико је служба којој припадам битна и веома
значајна за Војску Србије. Надлежност интендантске службе је између осталог и
обезбеђење воде квалитета за пиће. Иако се водом јединице Војске Србије углавном
снабдевају из градске мреже, могући су и сопствени извори односно бунари као и дотур
аутоцистернама за воду.
Ратно стање се веома разликује од мирнодопског и вода квалитета за пиће је често
недоступна, велика је вероватноћа да је вода контаминирана и зато се мора приступити
пречишћавању и дезинфекцији воде. Војска Србије има на располагању ручне и
моторне филтре. Значај, као и примену ових фитра спознала сам кроз предмет
''Технологија и организација водообезбеђења''. Детаљно сам изучила ове филтре па чак
и неке од њих пуштала у рад. Филтри који се користе су веома квалитетни, методе
темељне и без грешака и то је оно због чега ове филтре не би смели избацити из
употребе већ радити на њиховом модернизовању.
Приликом израде дипломског рада дефинисала сам и детаљно објаснила појам
контаминације воде и врсте могуће контаминације. Како би се контаминација спречила
и отклонила, потребна је прерада односно кондиционирање воде што сам такође
објаснила. Због специфичности посла обавезно је да метода за пречишћавање воде буде
правилно изабрана, без грешака у раду јер су људски животи најбитнији па зато и вода
коју користе мора бити вода квалитета за пиће. Војска Србије има специфичан начин
пречишћавања и дезинфекције воде, људство које користи филтре и остале реагенсе
мора бити заштићено и обучено како до грешке не би дошло. Познавање ових метода је
у ванредним условима најбитније јер уколико дође до ратног стања, ми смо ти који ће
први учествовати и бити задужени да све горе наведено спроведемо у дело.
Познавањем рада ових филтера олакшавамо себи обезбеђење хигијенски исправне и
чисте воде квалитета за пиће јер је то најбитније.
42
ЛИТЕРАТУРА
(1.)Благојевић Љиљана, Животна средина и здравље, Ниш 2012

(2.)Шуштершич Вања, Скрипта - Технологије и постројења за пречишћавање водe,
Крагујевац
(3.)Угринов Д., Стојанов А., „Потреба за водом и хидролошки циклус“, Заштита
материјала 53/2012
(4.)Стојановић Маја, Докторска дисертација - Идентификација спољних
притисака и утицаја на квалитет подземне воде изворишта општине
лакташи , Нови Сад 2017
(5.)Китановић Р., Шуштершич В., Третман отпадних вода, Универзитет одбране у
Београду и Факултет инжењеријских наука, Крагујевац, 2012
(6.)Повреновић Д., Кнежевић М.,Основе технологије пречишћавања отпадних
вода,ТМФ, Београд 2013
(7.)Николић И., Антонијевић М., Стручни рад - Примена озона у поступку
пречишћавања вода, Заштита материјала 47, 2006
(8.)Јахић Мунир, Припрема воде за пиће, Пољопривредни факултет, Нови Сад, 1990
(9.)Јахић Мунир, Кондиционирање вода.Сарајево: СОУР Свјетлост; 1990.
(10.) Новаковић С., У. Домазет, Обезбеђење водом, Београд: Генералштаб Војске
Србије и Црне Горе и Војна академија; 2003.
(11.) Абрамов НН.Снабдевање водом.Београд: Грађевинска књига; 1974.
(12.) Гаћеша С, Клашња М.Технологија вода и отпадних вода.Београд: Југословенско
удружење пивара; 1994.
(13.) Правилник о хигијенској исправности воде за пиће. Службени лист СРЈ
4298,4499.
(14.) Филтар ручни 30 l/h за комплексно пречишћавање воде, Упутство за руковање и
одржавање.
(15.) Филтар ручни ФР-300/150 за обично и комплексно пречишћавање воде, Упутство
за руковање и одржавање
(16.) Водна станица МАФС-3М, опис, руковање, основно и техничко одржавање,
Вијна штампарија Сплит, 1984.
43
СПИСАК СЛИКА
Слика 1: Приказ кружења воде у природи

Слика 2: Испуштање загађене воде у језеро
Слика 3: Вештачки извори загађења воде
Слика 4: Физичка контаминација воде
Слика 5: Загађење индустријским отпадним водама
Слика 6: Комуналне отпадне воде
Слика 7: Кондиционирање воде
Слика 8: Претходна обрада воде
Слика 9: Примарно пречишћавање воде
Слика 10: Секундарно пречишћавање воде
Слика 11: Решетка
Слика 12: Шема косе (а) и вертикалне решетке (б)
Слика 13: Улични канализациони отвор са песколовом
Слика 14: Хоризонтални округли (лево) и хоризонтални правоугли (десно)
Слика 15: Вертикални таложник
Слика 16: Сепаратор масти и уља
Слика 17: Шема пречишћавања активним муљем
Слика 18: Уређај за пречишћавање воде са осмотском мембраном (до 150 l/h)
Слика 19: Резервоари за одлежавање вода
Слика 20: Аерација
Слика 21: Саставни делови комплета ФР-2
Слика 22: Ручни филтар 30 l/h
Слика 23: МАФС-3М
44

дипломски Тијана Минић

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

дипломски Тијана Минић

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

МИНИСТАРСТВО ОДБРАНЕ

ТЕМА: ПРИКАЗ ТЕХНОЛОГИЈА ПРЕРАДЕ ВОДЕ У ВОЈСЦИ СРБИЈЕ

Београд 2020. године

1. Врсте контаминације воде

1.1. Контаминација воде кроз кружење воде у природи

Слика 1: Приказ кружења воде у природи

Приликом објашњавања процеса кружења воде у природи и њеног загађења у том

Површинске воде су оне воде које су природним путем створене и одржаване.

1.2. Извори контаминације воде

Извори контаминације воде могу бити концентрисани и расути. Концентрисани

Слика 2: Испуштање загађене воде у језеро

Природни извори загађења воде су:

Слика 3: Вештачки извори загађења воде

1.3. Основне врсте контаминације воде:

1.3.1. Физичка контаминација воде

Слика 4: Физичка контаминација воде

1.3.2. Хемијска контаминација воде

до губитка косе, слабљења ноктију, кожних лезија, промена у периферним нервима и

Загађење воде по хемијској природи може бити неорганско и органско. Неоргански

Слика 5: Загађење индустријским отпадним водама

Слика 6: Комуналне отпадне воде

Пољопривредне отпадне воде потичу углавном од великих сточарских фарми које

1.4. Заштита воде од контаминације

2. Појам прераде-кондиционирања воде

Слика 7: Кондиционирање воде

2.1. Показатељи квалитета воде

3. Санитарни – Санитарни показатељ показује се кроз присуство бактерија у води.

загађења људског и животињског порекла, оваква вода има директан утицај на

 Органолептички – битно је уклонити мирисе, боју, као и укус воде

 Здравствени – уклањање неких штетних микроорганизама или материја као што

 Технолошки – за процесе у индустрији се такође мора прилагодити квалитет

Слика 8: Претходна обрада воде

Слика 9: Примарно пречишћавање воде

Секундарни поступак пречишћавања je поступак којим се отпадна вода пречишћава до

Слика 10: Секундарно пречишћавање воде

Из воде се уклањају различите супстанце и честице, уколико се секундарним

3. Методе прeчишћавања воде

Производња воде за пиће обавља се применом одговарајућих процеса и операција.

3.1. Механичке методе

Третман пречишћавања отпадних вода првенство обухвата механички третман.

Механичко пречишћавање се примењује за:

Овом врстом пречишћавања уклања се негде око 10-25% укупног суспендованог

Слика 11: Решетка

Слика 12: Шема косе (а) и вертикалне решетке (б)

1 – решетка, 2 – ланац, 3,4 – погонски механизам, 5 – грабуље, 6 – транспортна трака

Након постављања решетки, постављају се сита. На њима се задржава финији, ситнији,

3.2. Физичке методе

Физичке методе су веома сличне и преклапају се у појединим деловима са механичким

3.2.1. Хватачи песка (песколови)

Прво се постављају таложници за песак односно таложници где се песак скупља,

Слика 13: Улични канализациони отвор са песколовом

1–решетка на канализационом отвору, 2–прикључак за канализациону цев, 3 –

▪ Спори (енглески) пешчани филтри

рад, формира се желатинозна тзв. биолошка или микробиолошка мембрана. Састоји се

У технологији обраде отпадних вода најстарији и најшире примењивани поступак је

У хоризонталним таложницима се таложе суспендоване честице. Праве се од бетона

суспендованих честица. Исталожени отпадни материјал је непријатног мириса и

Слика 14: Хоризонтални округли (лево) и хоризонтални правоугли (десно)

Вертикални таложници заузимају много мање простора од хоризонталних. Постоји

Слика 15: Вертикални таложник

3.2.4. Сепаратори масти и уља

Уклањање се врши помоћу бочних комора за сакупљање пливајућих масти и пене.

Слика 16: Сепаратор масти и уља

3.3. Биолошке методе