Supporting The Effective Reintegration of Roma Returnees in The Western Balkans

Овлашћено
о
јавно
јављивање
Овлашћено
о
јавно
јављивање
Овлашћено
о
јавно
јављивање
Овлашћено
о
јавно
јављивање
Machine Translated by Google
Подршка за
Ефикасна реинтеграција
Рома повратника
на западном Балкану
Овај пројекат финансирају

Европска унија
© 2019 Међународна анка за о нову и развој / Свјетска анка 1818 Х Стреет НВ,
Васхингтон, ДЦ 20433 Телефон: 202-473-1000 Интернет: ввв.ворлд анк.орг
Овај рад је производ осо ља Светске анке са спољним доприносима. Налази, тумачења и
закључци изражени у овом раду не одражавају нужно ставове Светске анке, њеног од ора
извршних директора или влада које они представљају.
Ова пу ликација је настала уз финансијску подршку Европске уније. Његов садржај је искључива
одговорност осо ља Светске анке и не одражава нужно ставове Европске уније. За Европску
унију, одређивање Косова не доводи у питање ставове о статусу и у складу је са Резолуцијом
СБУН 1244/1999 и Мишљењем Међународног суда правде о Декларацији о независности Косова.
Светска анка не гарантује тачност података укључених у овај рад. Границе, оје, деноминације
и друге информације приказане на ило којој мапи у овом раду не подразумевају ило какву
процену Светске анке у вези са правним статусом ило које територије или прихватањем или
прихватањем таквих граница.
Права и дозволе
Материјал у овом делу подлеже ауторским правима. Пошто Светска анка подстиче ширење
свог знања, ово дело се може репродуковати, у целини или делимично, у некомерцијалне сврхе
све док се даје потпуна атри уција овом делу.
Сва питања о правима и лиценцама, укључујући и супсидијарна права, тре а да се упућују

пу ликацијама Светске анке, Група Светске анке, 1818 Х Стреет НВ, Васхингтон, ДЦ 20433, САД;
факс: 202-522-2625; е-маил: пу ригхтс@ворлд анк.орг.
Насловне слике: Мапа света: цо алт88/Цан Стоцк Пхото Инц.; људи: © Сеита/Схуттерстоцк.цом
Дизајн корица: Лаура Ц. Јохнсон
Садржај
#
Признања . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . в
Скраћенице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ви
Резиме . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . вии
1. Представљање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1
1.1 Структура . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3
2 Процеси и пракса повратка међу државама чланицама ЕУ . . . . . 4 2.1 Контекст

политике . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4
2.2 Процес враћања . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6
2.3 Управљање подацима . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10
3 Процеси и пракса повратка на Западном Балкану . . . . . . . 12
3.1 Циљане политике и оквири у оквиру Западног Балкана. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 3.2
Имплементација . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 3.3 Невладине заинтересоване
стране . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
4 Профили повратника . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
4.1 Фактори гурања и повлачења . . . .. . .. . .. . ... ... ... ... ... ... ... ... ... . .. . .. . .. . ... ... 21
4.2 Рањивости по повратку . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 4.3 Интерсекционалне
рањивости . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
4.4 Имовина по поврату . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31
5 Главни налази и препоруке . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 5.1 Европска унија

(ЕУ) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 5.2 Државе
чланице ЕУ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36
5.3 Западни Балкан: централни ниво . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38
5.4 Западни Балкан: локални ниво . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41
6 Тхе Ваи Форвард . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45
Додаци А
Мапирања, студије и методологија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49
Б ЕУ–-Западни Балкан Мапирање процеса повратка . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
51 Ц Снимци западног Балкана . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53
Референце . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64
САДРЖАЈ | иии
Кутије
5.1 Информациони систем управљања за реха илитацију и реконструкцију Маравија
Програм на Филипинима. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37
5.2 Пилотирање психосоцијалне подршке популацији погођеном суко ом
— отпорност заједнице и програми менталног здравља ниског интензитета у Украјини . . . . . . . . 44

.
Слика
1.1 Грађани који нису из ЕУ враћени у своју домовину, 2016. и 2017. године. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1
Та ле
2.1 Стопе признавања азила, одлуке о повратку и стопе повратка на Западном Балкану . . . 6 2.2 Број
људи враћених на Западни Балкан са врха слања

Земље (МС4) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6
2.3 Примарне институције укључене у услуге повратка у земљама МС4. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 2.4 Помоћ
при реинтеграцији пре поласка у земљама МС4 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 3.1 Циљане политике за
реинтеграцију повратника на Западном Балкану . . . . . . . . . . . 12 3.2 Државне институције активне у вези

са
реинтеграцијом повратника . . . . . . . . . . 14 3.3 Узорковање НВО активних у реинтеграцији повратника на
Западном Балкану . . . . 18 3.4 Примарни активни донатори и међународне организације на Западном
Балкану . . . . . . . . . . . . 19 4.1 Број подносилаца захтева за азил и удео Рома (Немачка) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
22
ив | САДРЖАЈ
Признања
Овај рад су водили Валерие Моррица и Ставрос Тим је до ио непроцењиве смернице
Ставроу (вођа тима). Извештај је заснован на од Катарине Матернове Марта Гарсија
истраживању у шест јурисдикција Западног Фидалго, Енрица Цхиозза и Лиселотте
Балкана и четири земље чланице Европске уније (ЕУ). Исакссон у Бриселу, као и референти и чланови
Материјал одражава дис делегација Европске комисије за западни Балкан из

саветовања у консултацијама и рад на валидацији Генералног директората Европске комисије за
радње спроведене у свих шест јурисдикција суседство и преговоре о проширењу (ДГ НЕАР) за сваку
Западног Балкана у којима је тим до ио повратне јурисдикцију.
информације и инпуте од владиних представника,
мултилатералних партнера, међународних донатора, Тим је имао користи од дискусија и
академске заједнице, организација цивилног друштва коментари следећих колега: Лундрим Алиу,
и кључних стручњака из сектора. Штавише, коначни Са ина Еспиноза, Бернард Хар орн, Маријана
извештај се ослања на дискусије током презентација Јашаревић, Реј Џенингс, Дијего Гаридо Мартин, Ана
на догађајима у Бриселу које су организовали Европска Ђокутај, Наталија Милан, Јасмина Папа, Шрути
комисија и Европски парламент 2017. и 2018. године. Мајумдар, Моника Ро ајо-А рил и Данијела Зевулун.
Истраживања на Западном Балкану ила су Административну подршку тиму пружиле
диригују Зоран Дранговски, Е ен Фридман, су Валентина Алексић, Самра Бајрамовић, Одета
Илир Гедеши, Јасмин Хасић, Џенета Кара еговић, Було, Козета Диаманти, Гохар Григоријан, Елена
Симинида Карчарска, Олга Митровић, Јована Јулве Лопез, Никол Касонго-Казади, Бисера
О радовић, Нермин Оруч, Дарко Пекић и Драгана Нурковић, Хелена Неједла и Тришна Рана. Монтажу
Радевић. Истраживања у земљама чланицама ЕУ и графички дизајн радила је Лаура
спровели су Франс Бастијанс, Ентони Фин, Малте
Јохан, Сандра Кдолски и Валери Молина. Истраживање Џонсон и Вероника Суоци.
је допуњено са два наручена академска рада Зана Ова студија и извештај су омогућени
Ватхи (Едгхилл Университи) и Мелисе Сиегел и Катие захваљујући издашном финансирању од стране ДГ
Кусцхминдер (Универзитет у Мастрихту). НЕАР и припремљени су под вођством Линде Ван
Гелдер (директорке земље за Западни Балкан) и Нине
Бхатт (менаџер праксе, друштвени развој, регион
Сара Ленехан је ила кључни члан главног тима за Европе и централне Азије ).
писање овог з ирног извештаја.
Тим жели да ода признање Ова пу ликација је настала уз финансијску
Тимоти Џонстон, Марко Мантованели, Емануел подршку Европске уније. Његов садржај је искључива
Салинас Муњоз, Стивен Ндегва, Марјам Салим и одговорност аутора и не одражава нужно ставове
Џамеле Риголини за њихову подршку и савете, као Европске уније.
и Џоана де Бери, Ђорђо Демарчи и Серго
Мананашвили за њихове рецензије.
ЗАХВАЛА | в
Скраћенице
АВР помогао до ровољни повратак
БАМФ Савезна канцеларија за миграције и из еглице (Немачка)
ЕЦ Европска комисија
ЕУ Европска унија
Федасил Федерална агенција за прихват тражилаца азила (Белгија)
ФОИА Савезна канцеларија за имиграцију и азил
ГАММ Гло ални приступ миграцијама и мо илности
ГИЗ Деутсцхе Геселлсцхафт фур интернатионале Зусамменар еит
ИД идентификациони документ
ИОМ Међународна организација за миграције
ОФИИ Француска канцеларија за имиграцију и интеграцију
ИОМ Међународна организација за миграције
МАРРИ Регионална иницијатива за миграције, азил, из еглице
МС4 Невладина организација Француске, Белгије,
НВО Немачке и Аустрије
УНДП Програм Уједињених нација за развој
ви | СКРАЋЕНИЦЕ
Резиме
регион да потражи уточиште у земљама ЕУ. Током
#
Генерални директорат Европске комисије за
наредних деценију и по, нерегуларни мигранти су
сусједство и преговоре о проширењу о ратио
наставили да пристижу у ЕУ; иако је пораст захтева
се Свјетској анци да развије азу доказа и пружи
за азил успорен од 2010, након постепеног
савјете о политици и техничку помоћ за подршку
ефективној реинтеграцији (Рома) повратника на

увођење езвизног режима за грађане
Западном Балкану: Ал анија, Босна и Херцеговина,
западног Балкана. Током 2015. године масовној
Бивша Југословенска Репу лика Македонија, Црна
миграцији азиланата укључило се преко 200.000
Гора, Косово и Ср ија.
људи са Западног Балкана
са Блиског истока и другде до
ЕУ, укључујући висок проценат етничких

Овај синтезни извештај представља резултате
то истраживање. Предвиђено је да уде ресурс мањина, посе но Рома.
Међутим, споразуми о реадмисији широм

за Европску комисију, државе чланице
ЕУ са владама Западног Балкана значајно су
Европске уније (ЕУ), владе Западног Балкана и
успорили стопу миграције са Западног Балкана у
друге заинтересоване стране које раде на агенди
земље ЕУ. Почетком 2010-их, када је све већи
за реинтеграцију на Западном Балкану, укључујући
рој грађана Западног Балкана прекорачио
невладине организације, међународне невладине
период езвизног режима у ЕУ, преговарали су
организације и међународне донаторе. Препоруке
се о споразумима о реадмисији, прво итно од
за удућу потенцијалну техничку помоћ су
стране појединачних држава ЕУ, а касније на основу
одо рене
споразума на нивоу целе ЕУ са свим земљама
Западног Балкана. Пре 2015. године, рој

од стране влада Западног Балкана, а као део
повратника на Западни Балкан ио је низак. Крајем
компоненте техничке помоћи,
2015.
Тим Светске анке ће спроводити студије
ЕУ је земље Западног Балкана сматрала као
парцеле у региону са потенцијалом да се
„сигурне земље порекла“, што је мигрантима са
прошири на шири ангажман на
социоекономска инклузија повратника и Западног Балкана отежало до ијање позитивне
одлуке о захтеву за азил у ЕУ. У исто време, земље

маргинализоване заједнице.
чланице ЕУ су појачале напоре на повратку
Од раних 1990-их, Западни Балкан је
из еглица, неуспешних тражилаца азила и
искусио високе стопе миграције у Европску
ирегуларних миграната1 који су ушли илегално
унију.
или су прекорачили своје визе.
Током 1990-их и раних 2000-их, суко и на
Западном Балкану (Ал анија, Босна и
Херцеговина, Северна Македонија, Косово, Црна
Гора и Ср ија) и њихови одјекујући утицаји

1. Ирегуларни мигранти су они који се крећу ван
одвели су тражиоце азила из овог регулаторних норми земаља пошиљаоца, транзита и пријема.
РЕЗИМЕ | вии
Овај извештај документује главне друштвене За угрожене повратнике, као етничке
економски фактори који покрећу миграције мањине и Роми за које социо
са Западног Балкана у ЕУ. економски про леми су израженији, изазов
Повратници истичу да мигрирају да и реинтеграције је још већи.
из егли сиромаштво, недостатак стам еног Роми су изложени знатно већем ризику од
простора, незапосленост, недостатак или социоекономске маргинализације након
недовољан приступ социјалној сигурности и репатријације у поређењу са њиховим већ лошим
доследну ор у и немогућност да о ез еде околностима пре њиховог одласка у ЕУ. Роми
основни животни стандард за се е и своје пријављују дискриминацију током процеса
породице. Сиромаштво, дискриминација и повратка. Често се враћају у неформална насеља и
историјска маргинализација јачају једни друге и можда им недостаје доказ о адреси или други
представљају јаке факторе притиска. идентификациони документи потре ни за
Процене сугеришу да значајан рој регистрацију за социјалне услуге, укључујући оне
повратника припада ромској мањини и да су кључне за реинтеграцију. Недостатак формалног
Роми презаступљени у миграцијама и закупа и власништва пре одласка, између осталог,
повратничким токовима. Поред тога, Роми и може довести до тога да Роми не уду у могућности
етничке мањине морали су да се оре са да се врате у своје старе домове; а дискриминација
системском економском и социјалном утиче на њихов приступ станоградњи. Ромска деца

искљученошћу и институционалним дискримом која су провела значајан период у ЕУ често не
инација. Ромске заједнице немају приступ говоре локални језик – говоре само ромски.
основну инфраструктуру и социјалне услуге, већа је Повратници се такође суочавају са дискриминацијом
вероватноћа да ће ити недовољно запослени и да у својим заједницама – про лематично с о зиром
имају ограничен потенцијал за зараду з ог ниских на степен ослањања на заједницу међу

Роми.
прихода од неквалификованих послова у формалном и неформалном
сектора. Не постоји усаглашен приступ повратку и
Репатријација представља огромне реинтеграцији миграната широм ЕУ, укључујући
изазове за појединачне повратнике, као и за посе не потре е рањивих група. Широм и
прихватне заједнице којима су потре ни унутар држава чланица, постоје различити
додатни ресурси и капацитети да повратницима програми повратка којима управљају различити
пруже услуге реинтеграције. актери, укључујући владе на централном и
Постојећи оквири на Западном Балкану не нуде локалном нивоу, невладине организације (НВО) и
практична решења за реинтеграцију или их, из међународне организације попут Међународне
неколико разлога, не спроводе ефикасно. Ово организације за миграције. Ови програми су
оставља повратнике са неадекватном и успоставили различите критеријуме и нивое
недоследном подршком за њихову реинтеграцију; помоћи за повратак, али се не аве многим
појачава њихову економску и социјалну рањивостима специфичним за мигранте са
искљученост; и, заузврат, повећава ризик од Западног Балкана, укључујући Роме.
секундарне миграције.
виии | РЕЗИМЕ
Постоји недостатак доказа који и између њих и локалног или чак централног нивоа
подржали ефикасније и хуманије политике владине институције.
повратка, делимично з ог фокуса ЕУ на Узимајући у о зир горе наведене
реформисању информационих система усмерених изазове, Светска анка даје следеће препоруке
ка по ољшању ез едности граница, а не за подршку делотворној реинтеграцији
реинтеграцији. Постоји мањак информација о повратника. Ове препоруке су формулисане у
роју, профилима и рањивости повратника, као и
недостатак праћења и евалуације програма лиски разговор са ЕУ и са
повратка на Западном Балкану. У недостатку подршку влада и кључних актера на Западном
релевантних и лаговремених података, готово је Балкану:
немогуће извући закључке о ефективности н Институционални одговор на програм повратка
тре а ојачати. Државе чланице ЕУ морају
ности политика и програма повратка. успоставити заједничке основне
На централном нивоу остају празнине у принципе у вези са повратком миграната са
осмишљавању и имплементацији политика Западног Балкана, укључујући минималне
повратка широм Западног Балкана. стандарде о помоћи повратницима
Политика за повратнике или није до ра став и дефиниција „рањивог“
дефинисано или једноставно није спроведено повратник. Даље, као део институционалног
з ог уџетских ограничења и недостатка одговора на програм повратка, државе чланице
координације међу релевантним агенцијама. Чак тре а да створе стратешку линију финансирања
иу случајевима када су координациона тела на у оквиру Фонда ЕУ за азил и миграције и
централном нивоу посе но задужена за Инструмента за
реинтеграцију повратника из ЕУ, постоји мали или Претприступна помоћ за покретање и
никакав напредак у стварној имплементацији. повећати пилот интервенције високог
На локалном нивоу, владине институције приоритета за ромске и неромске повратнике,
немају капацитет да се аве повратком. Широм заједнице које прихватају значајан рој
западног Балкана постоји или врло мало или повратника и локалне самоуправе одговорне
уопште нема стратегија или планова за за реинтеграцију и реинтеграцију. н Владе
реинтеграцију повратника на локалном нивоу. Западног Балкана тре а да развију реалистичне
Поред уџетских ограничења на локалном нивоу, стратегије реинтеграције засноване на
постоји ограничена координација између доказима које јасно идентификују улоге и
централног и локалног нивоа власти о кључним одговорности актера на централном и
питањима као што су регистрација повратника, локалном нивоу. Такве стратегије тре а да
размена информација и администрација услуга. уду структурисане као вишегодишњи
Иако су се невладине организације, међународни програми, са уџетом сразмерним роју
донатори и волонтерске организације поза авиле повратника и њиховим потре ама и адекватним
неким од недостатака у пружању услуга за
повратнике, постоји мало хоризонталне координације
РЕЗИМЕ | ик
финансирање подршке циљаним програмима Грађани. Општине које апсор ују велики
за интеграцију повратника. рој повратника су под изазовом својих

н чланице ЕУ и Западни Балкан ограничених капацитета да развију акционе
владе тре а да дају приоритет прикупљању планове на локалном нивоу за реинтеграцију
података, размени и праћењу. повратника на транспарентан и

Тренутни механизми прикупљања података партиципативан начин и који укључују
земаља ЕУ тре ало и проширити или пружаоце услуга и представнике заједнице.
ревидирати како и укључили Саставни део унапређења процеса повратка
потпомогнути до ровољни повратак и и реинтеграције је изградња капацитета за
помогли Западном Балкану да изгради општине, као и за међусекторске тимове и
неопходне капацитете за развој система партнере из цивилног друштва за спровођење
управљања информацијама за регистрацију таквих акционих планова. н Заједнице које
повратника у различитим улазним лукама. имају висок ниво миграције могле и имати
Заузврат, владе Западног Балкана тре а да искористе користи од помоћи у развоју пројеката за
такви системи за олакшавање приступа живот како и се поза авили овим
и размене информација између институција фактором притиска.
централног и локалног нивоа власти Кооперативни програми социјалних предузећа
задужених за реинтеграцију повратника, за по ољшање могућности за живот и
омогућавајући им да прате рој повратника стварање прихода за повратнике и друге
– укључујући оне који припадају рањивим угрожене чланове заједнице могли и помоћи
групама – и надгледају да ли повратници у рјешавању неких тренутних изазова
могу да приступе у вези са реинтеграцијом. реинтеграције и по ољшати економске
Коначно, потре но је успоставити оквир услове и социјалну кохезију у средњем року
за размену информација између термин. Такве иницијативе могу укључивати

ЕУ и Западни Балкан који стварање група за самопомоћ за (Ромкиње)
омогућава правилно праћење, праћење и повратнице и угрожене (Ромкиње)

процену. немигранте, које и им могле омогућити
н Програми за подршку капацитета на локалном нивоу ољи приступ финансијским институцијама
изградња града су од кључне важности, посе но за и тржишта, лидерске и предузетничке
Општине Западног Балкана примају многе вештине, и пословне инку ације и могућности
повратнике, укључујући Роме за предузетништво.
кк | ПОДРШКА | РЕЗИМЕ ЕФИКАСНЕ РЕИНТЕГРАЦИЈЕ РОМА ПОВРАТНИКА НА ЗАПАДНОМ БАЛКАНУ

1 Увод
Стопе ирегуларне миграције са Западног Фактори гурања који доводе до миграције
Балкана1 у Европску унију (ЕУ) су високе—као са Западног Балкана су у току. Већина
и стопе поврата. Од 2015. године, осим Црне миграната одлази да из егне социоекономске
Горе, Западни Балкан се налази међу 20 тешкоће, као што су незапосленост, ниске
нај ољих националности које ће ити враћене плате, недостатак социјалне сигурности и лоши
у своје домовине из ЕУ. услови живота. Подаци показују да Роми,
(слика 1.1). друштвено маргинализована група, чине већи
део миграната и повратника
1. Западни Балкан о ухвата Ал анију, Босну и Херцеговину,

Северну Македонију, Црну Гору, Косово и Ср ију.
СЛИКА 1.1.
Грађани који нису из ЕУ враћени у домовину, 2016. и 2017.
45
40
2016
35
2017
30
25
20
хиљаде
15
10
0 Ирак Иран
Индија
Бразил
Русија Цхина
ија Ср Тунис
Алжир Нигериа
Украјина
анија Ал Косовоа Георгиа
Мароко Пакистан Молдавија
Авганистан
Македонија
Северна
Херцеговина
Босна
и
Извор: Еуростат 2018.
а. Ово одређивање не доводи у питање статус и у складу је са Резолуцијом СБ УН 1244/1999 и мишљењем Међународног суда
правде о проглашењу независности Косова. . Укључујући Хонг Конг.
УВОД | 1
у Босну и Херцеговину, Северну Македонију, Црну Решавање изазова реинтеграције је
Гору и Ср ију; и представљају значајан удео из централно за спољну миграциону политику ЕУ и
Ал аније и Косова (ЕАСО 2013, 2015; ЕЦ 2011а, за програм приступања. У фе руару 2018. ЕК је
2011 ; Европска иницијатива за ста илност 2015; поново потврдила своју посвећеност „чврстом
МУП 2016 ; Министарство за људска права и изгледу за чланство Западног Балкана у ЕУ
из еглице 2015). За Роме, историјска искљученост, заснованом на заслугама“. Сходно томе, ЕК је у
дискриминација и недостатак друштвеног капитала своју „вјеродостојну перспективу проширења“
отежавају социоекономске потешкоће.2 Док ова укључила акциони план за јачање ангажмана са
питања и даље постоје, исто тако постоје и Западним Балканом у вези са ез едношћу и
подстицаји за миграцију и ремиграцију. миграцијом (ЕЦ 2018 : 65).
Светска анка има сталне гло алне
Даље, ез одговарајућих механизама за подршку ангажовања у о ластима реинтеграције
реинтеграцији повратника, повратници су и инклузије повратника, поред других
изложени ризику да ће по повратку проћи горе рањивих група, укључујући етничке
него када су мигрирали. Ефекти лоше реинтеграције ничке мањине. Генерални директорат ЕК
могу ити дугорочни, вишегенерацијски и на за суседство и преговоре о проширењу

штету повратника, као и локалних (ДГ НЕАР) о ратио се Светској анци да
заједнице. Успешан повратак, с друге стране, развије азу доказа, понуди савете о
промовише укључивање повратника, штити политици и пружи техничку помоћ за подршку
њихово достојанство и подиже локалне заједнице ефективној реинтеграцији (Рома) повратника на
(Светска анка 2017). Западни Балкан.
Подршка ефективној реинтеграцији Овај синтезни извештај представља резултате

повратника на Западни Балкан је тако тог напора. О једињује оригинално
посе ан политички изазов за Европску комисију истраживање које је спровела Светска анка у
(ЕК), за државе чланице ЕУ и за владе Западног оквиру свог пројекта Подршка ефективној
Балкана. реинтеграцији Рома повратника на Западном
Свео ухватна, развојно вођена решења која Балкану,3 укључујући 45 делова аналитичког рада
о јашњавају рањивости повратка организованог око три кључне о ласти
потре не су еес као и шире социоекономске истраживања – или мапирања – спроведених

димензије на локалном и регионалном нивоу током целог Западни Балкан: (1) институционални
поред и као допуна непосредних хуманитарних и политички оквири у вези са повратницима, (2)
одговора. владине и невладине заинтересоване стране

укључене у повратак
2. Термин Роми се овде користи за означавање више различитих

процес, и (3) рањивости повратника.
група (нпр. Роми, Синти, Кале, Цигани, Романичели, Бојаши, Процеси повратка четири чланице ЕУ
Ашкалије, Египћани, Јениши, Дом, Лом, Роми и А дал), укључујући
и путнике , не поричући специфичности ових група.
Све ове групе се сматрају под ширим кровним појмом 3. Овај извештај се фокусира на Роме, али многи његови налази су
„Роми“ у оквиру ЕУ оквира за националне Роме применљиви на све повратнике на Западни Балкан. Налази који се
Стратегије интеграције. односе само на Роме су за ележени као такви.
2 | ПОДРШКА ЕФИКАСНОЈ РЕИНТЕГРАЦИЈИ РОМА ПОВРАТНИКА НА ЗАПАДНОМ БАЛКАНУ

испитују се државе које највише људи враћају на 1.1. СТРУКТУРА

Западни Балкан — Аустрија, Белгија, Француска и
Овај извештај је организован у пет поглавља.
Немачка. Пресликавање укључује ком инацију деск
Поглавље 2, које прати ово, даје преглед актуелних
истраживања, фокус група и структурираних интервјуа;
политика и пракси ЕУ за повратак и реинтеграцију
а Светска анка је такође ангажовала специјалисте да
нерегуларних миграната на Западни Балкан.
спроведу додатна академска истраживања.
Наглашене су две про лематичне о ласти: (1)
недостатак координације у вези са праксама повратка

Додатак А наводи и укратко описује ове извештаје.
и (2) недовољно поузданих података за информисање
Додаци Ц и Д дају резиме налаза сакупљених из
о агенди политике.
веж и мапирања за земље чланице ЕУ и
Поглавље 3 испитује тренутне интеграционе оквире
и праксе на Западном Балкану и открива о ећавајуће

Западног Балкана, респективно. Заједно, извештаји
трендове, као и значајне преостале празнине у
су намењени као ресурс за практичаре у ЕК, државама
политикама и имплементацији, посе но у вези са
чланицама ЕУ, владама Западног Балкана и другим
уџетирањем, институционалном координацијом и
актерима који раде на агенди за реинтеграцију на
координацијом заинтересованих страна, регистрацијом,
Западном Балкану, укључујући невладине организације,
праћењем и евалуацијом. Поглавље 4 описује
међународне невладине организације , и
рањивости са којима се суочавају повратници на
Западном Балкану, са фокусом на Роме. Поглавље 5
међународних донатора. сумира главне налазе истраживања и нуди препоруке
за решавање главних изазова са којима се суочавају

Тренутно, ЕУ и државе чланице у великој
повратници на Западни Балкан и за по ољшање
мери фокусирају свој ангажман на аспекте агенде
реинтеграције и координације.
повратка који се односе на земље ван Западног
Балкана. Фокус овде

национални оквири ЕУ и њене чланице
ави се повратком на Западни Балкан, али његови
државама као и унутар Западног Балкана
налази подстичу шире разматрање праксе повратка
на централном и локалном нивоу.
ЕУ и координацију око реинтеграције између ЕК, држава
чланица ЕУ и трећих земаља порекла ван Западног
Балкана.
1. УВОД | 3
2 Процеси и праксе враћања

Међу државама чланицама ЕУ
2007. Косово је закључило 22 илатерална
2.1. КОНТЕКСТ ПОЛИТИКЕ
споразуми о реадмисији са 18 држава чланица
Повратак и реадмисија је централна компонента
ЕУ.4 Од 2010. године, ли ерализација виза је на
Европске агенде о миграцијама.
снази за цео Западни Балкан, осим за Косово.5
Приступ Европске уније (ЕУ) повратку је део њеног
Сходно томе, свако ко има иометријски пасош
Гло алног приступа миграцији и мо илности
сада може да путује у и широм шенгенског
(ГАММ), који је свео ухватни оквир спољне
простора ез визе, али само за краћи оравак.6
политике ЕУ о миграцијама и азилу од 2005. године.
Директива ЕУ о повратку регулише повратак и
уклањање нерегуларних миграната из ЕУ.7

У оквиру ГАММ-а, ЕУ је успоставила инструменте
Људи који се враћају на Западни Балкан из држава
који грађанима који нису из ЕУ пружају могућности
чланица ЕУ могу ити
за мо илност уз истовремено у лажавање
ирегуларних миграција, као што су споразуми о

раздвојени у две главне категорије: (1)
реадмисији, који постављају о авезе ЕУ
ирегуларни мигранти који су илегално ушли
земље чланице и земље које нису чланице ЕУ
враћање лица која су незаконито оравила у ЕУ. 4. Косово је потписало споразуме са укупно 24 земље:
Олакшавање визног режима се слаже Ал анијом; Француска; Швајцарска; Немачка; Данска; Аустрија;
Норвешка; Словенија; земље Уније Бенелукса Белгија, Холандија и
менти дозвољавају ограничена путовања ез виза за
Луксем ург; Чешка; Црна Гора; Шведска; Финланд; Мађарска;
држављани земаља које нису чланице ЕУ. За Бугарска; Малта; Естонија; Лицхтенстеин; Хрватска; Италија; Турска;
и Северна Македонија (ЕЦ 2018а).
западни Балкан, ГАММ је такође повезан са
приступним политикама које управљају путем ка 5. Визна ли ерализација следи одлуке Европске комисије
(ЕК) о изменама и допунама Уред е 539/2001. Визна
чланству у ЕУ. Кандидати за приступање улазе у ли ерализација је ступила на снагу за Северну Македонију, Црну
посвећен процес прилагођавања својих Гору и Ср ију 2009. године (15521/09); и Ал анија и Босна и
Херцеговина 2010. године (ПЕ-ЦОНС 50/10). ЕК је у јулу 2018.
националних политика и законодавних оквира потврдила да је Косово испунило преостале критеријуме за
онима у ЕУ (такође познатим као ацкуис ЕУ). ли ерализацију визног режима, а након тога је гласање за измену уред е 539/2001.
6. Носиоци пасоша са Западног Балкана могу да путују ез виза
У складу са овом агендом, сав унутар шенгенског простора у трајању од 90 дана у ило ком
Западни Балкан, осим Косова, закључио је периоду од 180 дана.

7. Директива 2008/115/ЕЦ Европског парламента и Савета од
споразуме о реадмисији са ЕУ: Ал анија 2005. 16. децем ра 2008. о заједничким стандардима
године; и Босна и Херцеговина, Северна Македонија, и Процедуре у државама чланицама за повратак држављана
трећих земаља који илегално ораве. хттпс://еур-лек.еуропа.еу/
Црна Гора и Ср ија легал-цонтент/ЕН/ТКСТ/ПДФ/?ури=ЦЕЛЕКС:32008Л0115&фром=ЕН
РЕИНТЕГРАТ
4 | ПОДРШКА 4 | ПОДРЖАВАЊЕ НТЕГРАЦИЈА
ЕФЕКАТА ЕФЕКТИВНО РОМА ПОВРАТНИКА
О ПОВРАТНИКУ РОМА НА ЗАПАДНОМ БАЛКАНУ И ЗАПАДНОМ БАЛКАНУ
или су прекорачили оравак у шенгенској зони, и На овој листи је цео западни Балкан.
(2) тражиоце азила који су до или негативну одлуку о Већина земаља чланица ЕУ које одржавају
захтеву за азил. Што се тиче првог, док је људима са сличним списковима такође означава цео западни
Западног Балкана сада лакше него што је ило да Балкан као ез едан.10
путују на кратка путовања у ЕУ, њихове могућности да Као и многе друге о ласти које нису чланице
мигрирају и легално раде тамо остају ограничене. ЕУ, пријаве људи са Западног Балкана су нагло
Радне визе за чланице ЕУ порасле у 2015. Међутим, пријаве са Западног
Балкана у ЕУ су иле
државе о ично захтевају минималан скуп сукцесивно расте од 2010, делом з ог
вештина, што искључује многе мигранте и ли ерализације визног режима (видети на пример
потенцијалне мигранте са Западног Балкана. Алсцхер, О ергфелл и Роос 2015: 23фф). Та ела 2.1
Као изузетак, Немачка је 2015. усвојила „регулацију представља стопе признавања азила на Западном
Западног Балкана“, којом је елиминисан минимални Балкану за 2015. и 2016. годину. Преко 1 у
захтев за радним мигрантима са Западног Балкана.8 20 захтева за азил са Косова до ило је позитивну
Од 2016. до 2017. године, преко 110.000 радника одлуку и 2015. и 2016. године, док је мање од 1 од 100
тражилаца азила из
трактати су достављени и одо рени од стране Северна Македонија је до ила позитивну одлуку
Савезне агенције за запошљавање.9 У Немачкој се у 2016. години.
тренутно расправља о о нови ове шеме елиминације Проценат људи који су се вратили у односу на
вештина. рој издатих одлука о повратку
Вероватноћа да ће осо а из повећана за сваку од земаља МС4 у
Западни Балкан ће до ити позитивну одлуку 2015. и 2016. (та ела 2.2). Многе земље чланице ЕУ
о захтеву за азил. сматрају да је њихова политика повратка приоритет
Европска комисија (ЕК), која води листу „ ез едних з ог великог роја захтева за азил током тог периода,
земаља порекла“ на основу Женевске конвенције и укључујући и главне дестинације за нерегуларну
Директиве о процедурама азила, сматра да је земља миграцију са западног Балкана: Француску, Белгију,
ез една ако је демократска и ако нема општег или Немачку и Аустрију (у даљем тексту МС4).
доследног прогона, мучење, нечовјечно или
понижавајуће поступање или кажњавање, пријетња
насиљем или оружани суко .
8. Одељак 26.2 (§26.2) Правилника о запошљавању 10. Међу земљама ЕУ које одржавају сопствену листу сигурних
(Бесцхафтигунгсверорднунг). земаља порекла налази се неколико нај ољих дестинација за
9. Бундесагентур фур Ар еит (2017). Зустиммунген у. тражиоце азила са Западног Балкана, укључујући Аустрију, Белгију,
А лехнунген зур Ар еитсауфнахме вон Дриттстаатсангехориген – Француску и Немачку. Погледајте хттпс://ец.еуропа.еу/хоме-
Деутсцхланд, Ландер унд Регионалдиректионен (Јахресзахлен унд аффаирс/ситес/хомеаффаирс/филес/вхат-ве-до/поли циес/еуропеан-
Зеитреихен) – децем ар 2017. хттпс:// ит.ли/2Л8НхЛП. Такође агенда-мигратион/ ацкгроунд-информатион/доцс/
погледајте Битхер и Зие артх 2018. 2_еу_сафе_цоунтриес_оф_оригин_ен.пдф.
2. ПРОЦЕС ПОВРАТАКА И ПРАКСА ДРЖАВА ЧЛАНИЦА ЕУ | 5

ТАБЕЛА 2.1.
Стопе признавања азила, одлуке о повратку и стопе повратка на Западном Балкану
Стопа признавања азила (%)

Одлуке о повратку Стопа поврата (%)
Подручје 2015 2016 2015 2016 2015 2016
Ал анија 1.84 2.61 39,310 31,975 95 129
Босна и Херцеговина 3.50 4.20 5,675 5,080 71 73
Косово 2.60 5.20 21,320 13,545 80 96
Северна Македонија 1.34 0,80 5,700 6,085 101 127
Црна Гора 1.63 1.75 1,565 1,500 77 160
Ср ија 1.86 1.95 14,985 13,870 87 89
Извори: ЕЦ 2017 (стопе признавања); Еуростат (одлуке о повратку и стопе поврата, приступљено 18. јуна 2018.); Миграциона политика
Институт 2018.
ТАБЕЛА 2.2
Број људи враћених на Западни Балкан из земаља које су највише слале (МС4)
Држава чланица 2015 Наручено 2016 Враћено 2015 Наручено 2016 Враћено
Аустрија 4,765 2,620 5,200 1,625
Белгија 3,680 1,245 3,155 1,305

Француска 9,675 3,560 7,885 3,280
Немачка 35,920 47,255 30,750 54,380

Извор: Еуростат (од 2. маја 2018).
2.2. ПРОЦЕС ПОВРАТАКА Земље ЕУ, укључујући МС4, имају
тенденцију да усвоје приступ који даје

Одговор на повратну миграцију захтева
приоритет ЕК (ЕЦ 2017а), који наглашава
јединствени скуп политичких питања, али
до ровољни повратак, али задржава право да
хармонизација међу политикама повратка
користи подстицаје и све више казнене
земаља чланица ЕУ и даље изостаје. Да исмо
дестимулације као пут ка принудном уклањању.
утврдили разлоге за ово, прво ћемо погледати
Помоћ при повратку има за циљ да подстакне
како директива ЕУ о повратку разликује три
до ровољни повратак и промовише одрживи
типа повратка: (1) до ровољни повратак
повратак, што у контексту политике ЕУ значи да
држављана трећих земаља са легалним
се повратници не ремигрирају и, у скорије време,
оравком; (2) до ровољни одлазак држављана
да имају позитиван утицај на развој својих
трећих земаља који илегално ораве; и (3)
заједница порекла (ЕПРС 2017) .
уклањање/присилни повратак држављана трећих
Државе чланице пружају помоћ у повратку
земаља који илегално ораве.
непосредно или у сарадњи са међународним

организације, као што је Међународна осим у Француској, где процесом искључиво
организација за миграције (ИОМ). Организације управља Канцеларија за имиграцију и интеграцију
цивилног друштва које делују у државама чланицама (ОФИИ) (та ела 2.3).
такође пружају помоћ у повратку. Напори држава Програми помоћи у повратку значајно се
чланица, међународних организација и организација разликују међу земљама чланицама ЕУ и унутар њих.
цивилног друштва односе се на све врсте повратка. Подо ност и нивои помоћи могу да варирају у
зависности од правног статуса: да ли је повратник
Конзистентни подаци о врсти подршке нерегуларни мигрант или подносилац захтева за
реинтеграцији коју нуде земље чланице ЕУ нису азил, или је већ издат налог за депортацију.
стигле. Међутим, чини се да су миграциони процеси Помоћ може варирати у зависности од домовине
повратка у ЕУ веома хетерогени. Поуздани подаци осо е: циљана помоћ за повратак људима са Западног
из 2014. године показују да је 96 програма помоћи Балкана је недоследна широм ЕУ
у реинтеграцији реализовало 27 држава чланица а, у неким случајевима, они су потпуно искључени.
(ЕМН 2014; Матрик Инсигхт, ИЦМПД и ЕЦРЕ 2012) Подо ност и подршка се такође могу разликовати
које су имплементирали ИОМ, домаће невладине у зависности од тога ко се сматра „рањивим“, ез
организације (НВО) и националне власти, опште прихваћене дефиниције у ЕУ и ез захтева за
систематску проверу или идентификацију у МС4,
осим у вези са
ТАБЕЛА 2.3.
Примарне институције укључене у услуге повратка у земљама МС4
Држава Институционална поставка Глумци
Аустрија Централизовано; владе, са неким ФОИА, Удружење за људска права, Царитас

услугама путем Интернатионалис, ИОМ, Вереин Менсцхен Ле ен, ЛЕФО,
међународне и домаће и ОРС Сервице Гм Х
НВО
Белгија Федасил, ЦГРС, ИОМ, Царитас Интернатионалис, ПОЗОВИ,
Мириа, Влуцхтелингенверк Влаандерен и ЦИРЕ
Француска Централизовано; влада ОФИИ
погу љена
Немачка Централизоване и ИБМИ, БАМФ, ЗУР, ИОМ, Царитас Интернатионалис,

регионалне политике; владе и Хеиматгартен, БАГ, АВО, Солводи, ВИА, неколико
великог роја међународних и државних пројеката и општинских канцеларија
домаћих невладиних организација,
приватних пружалаца услуга,
регионалних и општинских институција
Извор: Мапирање заинтересованих страна (видети додатак А).
БАГ = Бундесар еитсгемеинсцхафт Фамилиен илдунг унд Бератунг еВ АВО = Ар еитервохлфахрт; ; БАМФ = Савезна канцеларија за миграције и из еглице;
ЦГРС = Центар за родне и из егличке студије; Федасил = Федерална агенција за прихват тражилаца азила; ФОИА = Савезна канцеларија за имиграцију и азил; БМИ
= Савезно министарство унутрашњих послова; ИОМ = Међународна организација за миграције; НВО = невладина организација; ОФИИ = Француска канцеларија за
имиграцију и интеграцију; ЗУР = Заједнички центар за подршку повратку (Зентрум зур Унтерстутзунг дер Руцккехр).

неке групе као што су жртве трговине Та ела 2.4 показује колико су такве разлике
људима, малолетници ез пратње, домаћинства манифестовати у МС4. Посе но се истичу
које воде жене, итд. Од посе ног значаја за ову разлике у новчаним накнадама за повратнике.
студију, програми повратне миграције не На пример, Француска нуди издашне повратне
идентификују изричито Роме и друге етничке пакете, док је елгијска помоћ скромна и
мањине на Западном Балкану као рањиве. ограничена само на
ТАБЕЛА 2.4
Помоћ при реинтеграцији пре поласка у земљама МС4
Програми држава чланица Подо ност Услуге Новчане енефиције
Аустрија Царитас Косово и Подршка основним потре ама Ниједан, али еквивалентан износ
Интернатионалис Ср ија искључена; као што су медицинске и од 3.000 евра у натури.
Аустрија: за "рањиве" психолошка нега,
ИРМА-плус само повратници пословна помоћ и о ука за
посао
ФОИА: Вратите се Све од Апсор овани једнократни 500 € за лице које се враћа
помоћ Вестерн трошкови транспорта; након првостепеног захтева
(уговор о Балкан; ограничена До ровољни повратници за азил; 50 € за осо е које
основној нези) помоћ присилним до ијају материјалне услове су се жалиле на од ијену
повратницима пријема до одласка: храну, одлуку
здравствену заштиту, џепарац,
одећу, школски при ор,
сло одне активности, социјалне
савете и повратак
помоћ
Белгија Федасил Ниједно од Ако постоји доказ о Ниједан
Вестерн хитности, нерегуларном

Балкан, осим оравку, идентитету и
транспорта недостатку новца за
трошкови
плаћање карте, елгијске
власти ће преузети трошкове
уклањања авионом
Све од Помоћ након повратка Само за угрожене групе.

Специфичан Западни Балкан при регистрацији за Новчана помоћ од 250 €
пројекат за социјалне услуге, по одраслој осо и и 125 €
људе са Запада становање, о разовање, по детету; додатни уџет
Балкан незапосленост преко локалних за накнаде у натури
којим управљају канцеларија ИОМ/Царитас
ИОМ и Царитас Интернатионал Белгије.

Ако је потре но, локални
Интернатионалис провајдер се рине за
административне трошкове,
фотографије, превод
докумената и друге ставке
(наставак)

рањив. Различити критеријуми резултирају чак и из различитих делова исте државе – могли
значајним варијацијама у помоћи при повратку. и имати користи од веома различитих пакета
Повратници у исти део Западног Балкана из за повратак и могли и постати свесни те

различитих држава чланица ЕУ—или чињенице по повратку.
ТАБЕЛА 2.4
Помоћ при реинтеграцији пре поласка у земљама МС4 (наставак)
Програми држава чланица Подо ност Услуге Новчане енефиције
Француска ОФИИ Све од Помоћ у формалностима 300 евра за Косово; 650 евра
Западни Балкан напуштања земље; резервације за Ал анију, Босну и
авионских карата; помоћ у Херцеговину,
до ијању путних исправа; Северна Македонија,
подршка за трошкове превоза; Црна Гора и
другу новчану помоћ Ср ија; повећана
финансијска помоћ доступна
до 1.850 евра по осо иу
изузетним околностима
Немачка Реинтеграција и Све од Путни трошкови и Паушалне исплате, али

Западни Балкан додатне паушалне само ако повратници
Емиграција исплате ако повратници немају финансијских средстава за то
Програм за немају финансијских средстава за то

покривање трошкова
азил покривање трошкова
Трагачи у
Немачка
Влада Ограничена Додатна финансијска 500 евра

Асистирано подо ност за Ал анце икорист за почетни паушалног
Репатријација Ср и који ораве помоћ при реинтеграцији износа плус
Програм у Немачкој под (Стартхилфе) додатне накнаде;
толерисаним оравком подршка реинтеграцији у

(Дулдунг) најмање енефицијама које се
две године сматрају одговарајућим,

укључујући до 2.000 евра
за трошкове становања за
породице и до 1.000 евра
за појединце; и до 3.000
евра медицинских трошкова
за породице и до 1.500
евра за појединце.а
а. Погледајте хттп://германи.иом.инт/де/стартхилфеплус приступљено 9. априла 2018.
Федасил = Федерална агенција за прихват тражилаца азила; ФОИА = Федерална канцеларија за имиграцију и азил ИОМ = Међународна организација за
миграције; ОФИИ = Француска канцеларија за имиграцију и интеграцију.

Европски савет за из еглице и прогнанике је 28. на пример, је главни пружалац АВР помоћи у
јуна 2018. године истакао потре у да реформише своју Белгији. У Немачкој, ИОМ спроводи све савезне АВР
миграциону и ез едносну политику и да процес програме у сарадњи са одговарајућим властима, али
враћања ирегуларних миграната учини ефикаснијим. су неке Ландер такође имплементирале своје програме,
Као одговор, ЕК је 12. септем ра 2018. о јавила законске углавном на ад хоц основи. Централне владе држава
предлоге у Стању Уније, иако они о ухватају ез едност чланица о ично не примају податке прикупљене о
и контролу граница, а не шире питање подршке и повратницима преко ових канала (Кусцхминдер и Сиегел
помоћи реинтеграцији.11 2018). Даље, апсолутно нема доступних података о
до ровољним повратницима који долазе ван формалног
програма.
2.3. УПРАВЉАЊЕ ПОДАЦИМА

Неколико додатних фактора спречава
Со зиром на то колико је повратак важан у
значајну анализу уноса АВР. Пошто се критеријуми
агенду ЕУ о миграцијама, недостатак релевантних
подо ности разликују међу државама чланицама,
података и управљања је упадљив и ограничава
прикупљање упоредивих података о прихватању је
могућност ефективног праћења и евалуације ефикасности
про лематично. Чак и када се ово контролише,
политика. Овај недостатак података је делимично
приступи мерењу апсорпције АВР се разликују (видети
последица недостатка приоритета и координације око
Лееркес ет ал. 2016). Ограничено разумевање
миграционих кретања између држава пошиљаоца ЕУ и
мотиватора за усвајање АВР-а није изненађујуће с
западног Балкана примаоца. Меасуремент метходоло
о зиром на недостатак и неподударности у прикупљању
података, али оље разумевање ових фактора је кључ

такође тре а по ољшати.
за промовисање ефикасних политика.
Метода којом ЕУ евидентира

2.3.1. Преретурн
стопа поврата је такође вероватно неефикасна.
Унутар држава чланица недостаје систематско
Еуростат израчунава стопу годишње, али, како
прикупљање података о роју миграција и одлазака
наглашава Мананашвили (2017: 5), „одлука о повратку
до ровољног повратка и, последично, прихватању
донета у датој години не доводи увек до стварног
потпомогнутог до ровољног повратка (АВР). ИОМ је
одласка или уклањања у истој години“. На папиру,
најсистематичнији сакупљач података о повратним
ефикасност
миграцијама, који се регирају према полу, полу, старости
стопа је стога искривљена. Вишегодишњи
и дестинацији, али није једини пружалац помоћи за
анализа и ила прикладнији начин за мерење
повратак. Царитас Интернатионалис,
стопе приноса. На пример, Немачка показује стопу
поврата од преко 100 процената у 2017, али према
вишегодишњој анализи, она пада на 49,9 процената

11. Препоруке укључују преиначење директиве ЕУ о
(Кусцхминдер и Сиегел 2018).
повратку (ЕЦ 2018ц), регулисање Европске граничне и
о алске страже (ЕЦ 2018д) и измене и допуне
предложене Уред е о Европској агенцији за азил (ЕЦ
2018е). Види такође слична запажања ЕЦРЕ (2018а, ).

ЕК све више препознаје потре у да се агенда проширења. Извештаји о проширењу
по ољша управљање подацима везаним за које је ЕК о јавила у априлу 2018. у вези са
повратак. Дана 16. маја 2018. усвојила је предлог Западним Балканом експлицитно наглашавају
за измену уред е о статистици миграција о потре у за размјеном информација и управљањем
о авезама држава чланица да прикупљају и подацима.13
прослеђују статистику о азилу и управљаној
миграцији Евростату (ЕЦ 2018ц). 2.3.2. Постретурн
Промене и унапредиле статистику Еуростата На крају, постоји недостатак података о
„пружањем правне основе за статистику која се искуству миграната након повратка, укључујући
тренутно прикупља до ровољно“ (ЕЦ 2018ц). и процену помоћи у повратку.
Међутим, предлог се односи само на конкретна Међу главним земљама које шаљу на Западни
по ољшања података које националне власти Балкан, само су Аустрија и Белгија иле
већ прикупљају и који су генерално доступни.12 активно ангажоване на идентификовању
ЕК је 16. маја 2018. усвојила и предлог за ревизију дугорочних исхода у оквиру програма АВР и
уред е о Европској мрежи служ еника за реинтеграције (ЕМН 2016).14 Међутим, ови напори
везу са имиграцијом (ЕЦ 2018ф). ). Настоји да се немају тенденцију да процене да ли су или не
поза ави недостацима уоченим у евалуацији повратници су успешно реинтегрисани, што
уред е по ољшањем координације и ефикаснијим указује на шири про лем: непостојање
и ефикаснијим коришћењем европских средстава нај ољих светских пракси за прикупљање
распоређених ван ЕУ. података после скретања (Кусцхминдер и Сиегел
2018). Прикупљање података након повратка од
стране влада Западног Балкана је ограничено,
Кључни елементи предлога укључују потре у за почевши од празнина у регистрацији повратника
ољом хоризонталном разменом информација по доласку (види поглавље 3.2.1).
између служ еника за везу за имиграцију и

други официри за везу на истој локацији и
вертикална размена информација између

националне власти држава чланица и
институције и агенције ЕУ.
До ро управљање подацима ће
такође омогућити свео ухватније праћење 13. Погледајте хттп://еуропа.еу/рапид/пресс-

релеасе_ИП-18-3342_ен.хтм за пакет извештаја.
12. Из тог разлога, ЕЦРЕ позива на „ам ициозније и 14. Норвешка и Чешка такође прикупљају податке о повратку
ду ље реформу Уред е“ (АИДА 2018). на овај начин.

3 Процеси и пракса повратка на

Западном Балкану
Споразуми о реадмисији представљају главне 3.1. ЦИЉАНЕ ПОЛИТИКЕ И

оквире за координацију између европских ОКВИРИ НА ЗАПАДНОМ БАЛКАНУ
Државе чланице Уније (ЕУ) и Запад
Балкан. Њихов фокус је на повратку и граници
У периоду од 2009. до 2017. године, широм
ез едност, а не реинтеграција. Након
повратка, институције Западног Балкана, Западног Балкана усвојене су циљане
политике на централном нивоу за

локалне невладине организације (НВО) и локална
реинтеграцију повратника које су у складу са
огранка донаторских и међународних организација
постојећим споразумима о реадмисији у њиховом
преузимају напоре за реинтеграцију.
о иму и фокусу. Као што је приказано у та ели
3.1, неки имају или ће ускоро истећи.

ТАБЕЛА 3.1.
Циљане политике за реинтеграцију повратника на Западном Балкану
Подручје
Полици Покривени период године усвојења
Ал анија Стратегија о реинтеграцији повратника 2010 2010–15

Ал анци Цитизенс
Босна и Стратегија за прихват и интеграцију држављана Босне 2015 2015–18
Херцеговина и Херцеговине Ко
Повратак по споразумима о реадмисији и
План акције
Косово Национална стратегија за одрживу реинтеграцију 2017 2018–22
репатрираних лица
Север Програм за помоћ и подршку за 2010 Није дефинисано
Македонија Реинтеграција повратника
Црна Гора Стратегија реинтеграције лица враћених на основу 2016 2016–20
споразума о реадмисији
Ср ија Стратегија реинтеграције повратника 2009 Није дефинисано
На основу Уговора о реадмисији
а. Пројекат Светске анке Подршка ефективној реинтеграцији (ромских) повратника на Западном Балкану тренутно
подржава израду нове стратегије за период 2019–2022.
РЕИНТЕГРАТ
12 | ПОДРШКА 12 | ПОДРЖАВАЊЕ ЕФЕКАТАНТЕГРАЦИЈА
ЕФЕКТИВНО РОМА ПОВРАТНИКА О ПОВРАТНИКУ РОМА НА ЗАПАДНОМ БАЛКАНУ И ЗАПАДНОМ БАЛКАНУ
У теорији, централне владе координирају са приступ социјалним услугама и пружању услуга.
колегама на локалном нивоу како и постигле Даљи детаљи о овим законима, подзаконским
резултате политике. У стварности, усвајање циљаних актима, уред ама и упутствима — и како се они
политика реинтеграције на локалном нивоу ило међусо но односе — наведени су у одговарајућим
је неуједначено. У Ал анији, Северној Македонији институционалним мапама сачињеним за Западни
или Црној Гори није усвојена никаква локална Балкан (видети Додатак Ц).
политика усмерена на повратнике, иако је једна
општина у Северној Македонији укључила мере 3.2. ИМПЛЕМЕНТАЦИЈА

реинтеграције у своје локалне акционе планове за
Без о зира на постојање правног и
Роме. Једанаест општина израдило је и усвојило
институционалног оквира, и даље постоје
локалне акционе планове за реинтеграцију
празнине у спровођењу политика усмерених на
повратника у Босну и Херцеговину; У Ср ији су то
повратнике, као и релевантних нециљаних, што
учиниле 103 општине. На Косову су усвојена 34
негативно утиче на одрживост повратка и тиме
општинска акциона плана за повратнике.
повећава вероватноћу
миграције вртешке. Посе но истакнуте о ласти

Та ела 3.2 представља преглед
институција на централном и локалном нивоу које су сла ости укључују регистрацију повратника,
комуникацију и координацију
укључени у различите аспекте процеса
међу владама на централном нивоу и међу
реинтеграције. Најактивније институције на
централним и локалним нивоима власти, и
централном нивоу о ично су оне одговорне за
фискална ограничења.
здравствену заштиту, личну документацију и
социјалну заштиту, као и оне задужене за питања
миграција и/или мањинских права. 3.2.1. Регистрација и управљање
Најактивније институције на локалном нивоу имају тенденцију подацима Регистрација по доласку.
да уду они који су фокусирани на миграције, Системи за регистрацију повратника разликују
Роме и/или социјалну заштиту. се широм Западног Балкана и примењују се
Поред ових циљаних политика у вези са само када повратници уђу ваздушним путем, а
повратницима, на Западном Балкану су не копненим путем.
примењени ројни закони, подзаконски акти, Косово има најразвијенији систем.
уред е и смернице за решавање про лема Електронска регистрација људи враћених по
специфична питања око реинтеграције споразумима о реадмисији се одвија на аеродрому
повратника; они нису посе но усмерени на у Приштини, а информације су интегрисане са
повратнике, али се ипак примењују на њих. упућивањем на релевантне општинске служ е на
Примери укључују прописе о становању, нивоу ипал у претходном месту пре ивалишта
о разовању и приступу услугама и угроженим повратника. У Ал анији, Одељење за границе и
групама. Ови закони нису сви под ру риком миграције државне полиције прикупља податке о
стратегија на централном нивоу и не постоје старости, полу и врсти повратка (присилног или
механизми који имају за циљ синхронизацију до ровољног) повратника, али
3. ПРОЦЕС И ПРАКСА ПОВРАТАКА НА ЗАПАДНОМ БАЛКАНУ | 13

ТАБЕЛА 3.2.
Државне институције активне у вези са реинтеграцијом повратника
Подручје Централ Левел Локални ниво
Ал анија • Министарство унутрашњих послова • Миграциони ројачи
• Национална служ а за запошљавање • (Национална служ а за запошљавање)
Министарство просвете, спорта и омладине •
Министарство финансија и привреде • Министарство
здравља и социјалне заштите • Министарство за
Европу и спољне послове • Министарство
Босна и ез едности • Министарство цивилних послова • • Центри за социјални рад
Херцеговине Министарство за људска права Права и из еглице • (Министарство цивилних послова)
Министарство унутрашњих послова • Министарство
Косово за заједнице и повратак • Министарство просвете, • Општинске канцеларије за заједнице и
науке и повратак
Технологија •
Министарство рада и социјалног старања •
Министарство животне средине и простора
Планирање
• Министарство здравља •
Север Министарство унутрашњих • Центри за социјални рад

Македонија послова • Министарство (Министарство рада и социјалне политике) •
здравља • Министарство рада и социјалне политике Ромски здравствени медијатори
(Министарство здравља)
• Ромски информативни центри
(Министарство рада и социјалне политике)
Црна Гора • Министарство унутрашњих послова • Центри за социјални рад
• Министарство здравља • (Министарство рада и социјалног старања)
Министарство за људска и мањинска права •
Министарство рада и социјалног старања •
Ср ија Министарство унутрашњих послова • Министарство • Центри за социјални рад
за рад, запошљавање, орачка и социјална питања • (Министарство за рад, запошљавање,

Министарство грађевинарства, сао раћаја и орачка и социјална питања) •
Повереници за из еглице и миграције

Инфраструктура (Комесаријат за из еглице и
• Министарство просвете, науке и Миграције)/локални савети за миграције
Технолошки развој • Министарство • Национална служ а за запошљавање •
здравља • Комесаријат за из еглице и Здравствени медијатори (Министарство здравља) •
Педагошки асистенти (Министарство
Миграције • О разовање, наука и технологија
Канцеларија за људска и мањинска права Развој) • ромски

координатори
Извор: Институционалне мапе које је саставила Светска анка (2018).

неподударности између његовог роја и роја знања о томе где да се региструју су међу
које опслужују миграциони шалтери илуструју разлозима да то не учините (Ватхи, ускоро).
чињеницу да се већина повратника не региструје
по доласку у место становања.15 Случај Ср ије је Унутар Западног Балкана процес
у великој мери сличан, где Комесаријат за регистрација за услуге (укључујући услуге
из еглице и миграције има широку мрежу за реинтеграције) додатно је отежана теретом
региструју и пружају услуге повратницима на регистрације који се односи на документе.
локалном нивоу, док опслужују само мали део Регистрација за одређене социјалне услуге је
евидентираних повратника на граници. У Босни условљена приступом документацији из

иностранства, као што су медицинска, о разовна и рођена.
и Херцеговини, једини подаци о повратницима сертификати. Механизми за ток
су подаци које прикупља министарство пренос личних података из ЕУ на западни
ез једности, а они су ограничени на осо е Балкан је ограничен; а у зависности од о има
враћене по споразумима о реадмисији; нису поврата и продаје, повратници можда неће
другачије рашчлањени. Коначно, ресорна нужно знати да их на аве пре одласка.

министарства унутрашњих послова Северне Македоније
и Црна Гора евидентирају повратке по Даље, чак и тамо где су такви документи
уговорима о читању мисија, али подаци које доступни, административни захтеви од
до ијају су фрагментарни и не постоје азе нострификација и превођење може учинити ком
података које се одржавају у ту сврху. процес регистрације је скуп и гломазан, као
Иако већина западног Балкана што је наводно случај у Босни и Херцеговини,
препознаје потре у да се успостави систем Северној Македонији и Црној Гори (видети
управљања подацима за поново примљене поглавља 4.2.2 и 4.2.6).
људе, не постоје строги захтеви за такав систем. Поред тога, личне карте се могу до ити
Као резултат тога, записи о повратничком само уз доказ адресе. Недавни повратници,
искуству су оскудни, и—као што је о јашњено у одељку посе но Роми, могу сматрати да је овај захтев
2.3.2 горе—повратници се не могу пратити изазован (видети поглавље 4.2.3).
утврди да ли остварују своја права

и права. 3.2.2. Координација
Регистрација за услуге. Тамо где повратници Циљане политике за прихват повратника
нису регистровани, њихов приступ и право на (та ела 3.1) предвиђају координиран одговор
помоћ повратницима је угрожен или одложен. на прихват и реинтеграцију повратника. У
Наиме, када се повратници не региструју по пракси, међутим, недостаје координација између
доласку, терет да се пријаве тада пада на њих. централних нивоа власти на Западном Балкану,
Стигма и недостатак као и између централних и локалних нивоа власти.
15. Миграциони шалтери су столови у регионалним канцеларијама рада Разлике се појављују на централном нивоу
који олакшавају повратницима приступ услугама, као што су оне које се
односе на становање, о уку и запошљавање.

у вези са одговарајућим учешћем

институције на централном нивоу у процесу 3.2.3. Капацитет на локалном нивоу
реинтеграције. Неке институције се аве ез едносном Одељак 3.1 о јашњава да широм Западног Балкана
и миграцијском димензијом у оквиру споразума о политике реинтеграције на локалном нивоу
ли ерализацији визног режима, укључујући регистрацију су оскудни. Без координата на централном нивоу
и прихват повратника и управљање границом. Ове Нација, капацитет на локалном нивоу за
институције најдиректније координирају са државама реинтеграцију повратника је додатно ограничен. У
чланицама ЕУ по питању пријема повратника. Друге Ал анији, Северној Македонији и Црној Гори,16 где не
институције су укључене у процес реинтеграције – постоје успостављена координациона тела на локалном
посе но у о ластима социјалне заштите, становања и нивоу, одређени степен централно-локалних координација
о разовања. Хоризонтална координација између ове нација постоји. Тако је и у Босни
две групе институција често недостаје. Срж овог изазова и Херцеговини, гдје су формирани локални тимови
је недостатак података и механизама за праћење за реадмисију у 11 општина, али гдје недостају докази
о активностима изван израде локалних акционих
планова за реинтеграцију повратника. Насупрот томе,

повратници. координациона тела успостављена на локалном нивоу
Про лем погоршава чињеница да на Косову ефективно за
координациона тела предвиђена главним
политичким документима за реинтеграцију повратника моте координације између централног и
не функционишу. У Босни и Херцеговини и Сјеверној локалне нивое тако што ће међу своје чланове укључити
Македонији, на примјер, годинама након усвајања представнике институција на централном нивоу на
ових политика, свака координација која може постојати локалном нивоу одговорне за укупну координацију мера
остаје ефективно ад хоц. У Црној Гори, међуресорна за реинтеграцију повратника. Поново, одсуство
радна група формирана да надгледа спровођење управљачког информационог система онемогућава
стратегије реинтеграције и стратегије за управљање постизање ефикасног, економичног и лаговременог
интеграционим миграцијама, састаје се и саставља приступа са списима предмета за управљање
извештаје, али није о ез едила контакт људе за реинтеграцијом или реинтеграцијом повратника.
релевантне институције или именовала локалне тимове
за подршку реинтеграцији повратника. . Коначно, Једноставно не постоји начин да се предају ило какви
непостојање одред и за координационо тело на детаљи о повратничким породицама, као што су датум
централном нивоу у стратегији реинтеграције Косова њиховог доласка, величина и састав њихове породице,
указује на потре у за као и информације о угрожености и посе ним потре ама.
даљу пажњу у овој о ласти.
16. Иако црногорска Стратегија реинтеграције лица

враћених на основу споразума о реадмисији предвиђа
формирање локалних тимова (неодређеног састава), до
средине 2018. године такви тимови нису формирани.

3.2.4. Фискална ограничења у вези са одговорном страном за спровођење
Неадекватна или у неким случајевима потпуно различитих делова акционих планова; ау већини
недостајућа уџетска издвајања ограничавају региона, одговорност се преноси на локалне
ефективну имплементацију политика, стратегија и општине, од којих се очекује да пружају услуге из
акционих планова реинтеграције. У стратегијама својих редовних уџета.
реинтеграције наведеним у та ели 3.1, акциони
планови одређују владине институције одговорне за
пружање циљаних услуга социјалне заштите, као и 3.3. НЕВЛАДИНИ АКТЕРИ

ниво власти.
ернмент који тре а да координира и прати
Невладине организације, међународне
пружање услуга. Међутим, широм Западног Балкана,
организације и донатори широм региона помогли
фискални захтеви неопходни за спровођење ових
су да се попуне знатне празнине у пружању услуга
акционих планова су, у различитом степену,
које су настале услед ниског нивоа спровођења
неадекватни или потпуно одсутни. Пружање услуга за
циљаних политика реинтеграције. Не постоје
реинтеграцију повратника на Косову има предност у
формални механизми који и омогућили владиним
поређењу са остатком Западног Балкана.
и невладиним актерима да се састану, размјењују
информације или пружају услуге координације. Дакле,

Међутим, последњих година, све већи рој
капацитети ових организација нису увек ефикасно
повратака заједно са смањењем финансирања
искоришћени.
негативно је утицао на спровођење стратегије у вези
са реинтеграцијом повратника. Према црногорској

3.3.1. НВО
стратегији, привремени смјештај је планиран, али
Неколико невладиних организација активно је
недоступан з ог недостатка средстава на општинском
у реинтеграцији повратника на Западни Балкан,
нивоу. Иронично, недостатак јасноће око
одговорности и одсуство механизама за координацију укључујући и неке чији примарни фокус није
имплементације значи да додељени уџети понекад реинтеграција повратника пер се, али које ипак
остају неискоришћени. Пример је Северна Македонија, могу повратницима понудити кључне услуге или
где је ила укључена уџетска ставка за министарство циљане програме. Посе но се истичу ројне
рада и социјалне политике за спровођење програма организације које су активно укључене у помоћ
реинтеграције у периоду 2010–2012, али пошто угроженим групама, укључујући Роме и децу. Та ела
уџетска средства нису искоришћена, није ило 3.3 даје узорак НВО активних у реинтеграцији
додатних издвајања у каснијим године. Постоји и даља повратника
компликација: у неким деловима западног Балкана
нема довољно јасноће на западни Балкан.
Одређивање које НВО имају
успешна евиденција о испоруци услуга ослања
се на информације општинских служ еника или

ТАБЕЛА 3.3.
Узорак НВО активних у реинтеграцији повратника на Западном Балкану
Подручје НВО
Ал анија Унија за развој и интеграцију ромске мањине у Ал анији;
Ромски центар за женска права; Институт за ромску културу у Ал анији;
Романи Бакт Ал анија; Романо Кхан; Дисутни Ал аниа; Глас Рома;
Национално удружење О разовање за живот; Друштво за правну помоћ
Тиране; Фондација за помоћ деци; Ромско-египатски омладински покрет; Социал
Организација за подршку младима; Ромска капија интеграције;
Рома Верситас Ал анија; УСХТЕН; ТРЕЈА; Романо Сези
Босна и Херцеговина Удружење Ваша права; Фонд за локалну демократију;

Женска мрежа Босне и Херцеговине; Удружење грађана за
Промоција о разовања Рома—Отахарин; Кали Сара-Рома информације
Центре; Ромлен Какани
Косово Балкан Сунфловерс Косова; Бетхани Цхристиан Сервицес; Косово Едуцатион

Центре; Косовски о разовни центар; Косовска фондација за отворено друштво;
Нево Концепти; Сири И Визионит; Шл-Косова; Европски центар за
Мањинска питања на Косову; Роми, Документациони центар Асхалија; Мрежа
женских организација Рома, Ашкалија и Египћана
Косово; Глас Рома, Асхалија и Египћана
Северна Македонија Ам рела—Центар за интеграцију (Скопље); Удружење за од рану права детета;
Удружење за заштиту људских права Рома;
Удружење за перспективу, интеграцију и развој „Роми
Перспектива” (Прилеп); Удружење РОМАНО НЕВО ДИКИБЕ; Центар за
Интеграција Рома; Институт за европску политику; Прва дечија
Ам асада у свету (МЕГЈАСХИ); Македонски млади адвокати
Удружење; Национални ромски центар (Куманово); Организација Рома
Омладина Бела Кула; Удружење ромских адвоката; ромски комунални центар—
ДРОМ; Романо Вило; СОНЦЕ
Црна Гора Правни центар; Мањински акционари АД Горњи И ар; Демократски центар
Бијело Поје (БДЦ); Демократски ромски центар; Црногорски женски ло и;
Еуромост; Институт за предузетништво и економски развој (ИПЕР); Млади Роми
(Млади Роми); Дефендологија.
Ср ија Фонд за о разовање Рома; Стална конференција ромских удружења грађана
(СКРУГ); Форум Рома Ср ија; Ромски женски центар Би ија; ИУРОМ центар
Ниш; Ромски о разовни центар; Удружење Бакија Бакић; УРБО
НВО = невладина организација.

међународне заинтересоване стране. Заинтересована страна 3.3.2. Донатори и међународни
мапирања спроведена за ову студију откривају Организације Као
да постоје примери невладиних организација широм што показује та ела 3.4, постоји снажно присуство
Западног Балкана које су, ез о зира на изјаве о донатора и међународних организација на Западном
мисији које говоре супротно, у великој мери Балкану, посе но на Косову и
ангажоване у заговарању са веома ограниченим Северна Македонија. Деутсцхе Геселлсцхафт
учешћем у пружању услуга. фур интернатионале Зусамменар еит (ГИЗ),
Даље ангажовање институција на локалном Швајцарска агенција за развој и сарадњу
и централном нивоу ће помоћи да се идентификује и Међународна организација за миграције

како ове НВО раде, а како не испуњавају потре е (ИОМ) су активни широм Западног Балкана. Следи
повратника и како оље искористити њихову резиме налаза.
стручност.
ТАБЕЛА 3.4.
Примарни активни донатори и међународне организације на Западном Балкану
Подручје Донорс
Ал анија ГИЗ; ИОМ; Фондација за отворено друштво за Ал анију; ОСЕЦ; Спасити

Деца; Швајцарска агенција за развој и сарадњу; Терре дес
Хоммес; УНИЦЕФ; УНДП
Босна и Херцеговина Цатхолиц Релиеф Сервицес; Европска унија; ГИЗ; ИОМ; МАРРИ; ОСЕЦ;
Швајцарска развојна сарадња
Косово Царитас Интернатионалис Косова; Савет европе; Данисх Рефугее

Савет; ГИЗ; ИОМ; ОСЕЦ; Саве тхе Цхилдрен; Сведисх Интернатионал
Агенција за развојну сарадњу; Свисс Девелопмент Цооператион;
Терре дес Хоммес; УНЦФ
Северна Македонија ГИЗ; Међународни центар за развој миграционе политике; ИОМ;

Регионална иницијатива за миграције, азил, из еглице; ОСЕЦ; Швајцарска
агенција за развој и координацију; Швајцарска агенција за развој
Сарадња; УНДП; УНХЦР
Црна Гора УНДП; УНХЦР; ИОМ; Европска унија; ГИЗ; Црвени крст; МАРРИ
Ср ија Европска унија; ГИЗ; ИОМ; Швајцарска агенција за развојну сарадњу;

УНДП
ГИЗ = Деутсцхе Геселлсцхафт фур интернатионале Зусамменар еит; ИОМ = Међународна организација за миграције.
МАРРИ = Регионална иницијатива за миграције, азил, из еглице; ОСЕЦ = Организација за европску ез едност и сарадњу; УНЦФ = Дечији фонд
Уједињених нација; УНДП = Програм Уједињених нација за развој.

Примарна тачка административног и финансирају различите државе чланице ЕУ, а размена
контакт између држава чланица и узде информација или не постоји или је ограничена. Постоји
операције интеграције на Западном Балкану о ично оскудна формализована, латерална сарадња на терену
о ухватају међународне донаторе и организације. У између ових агенција; а координација са владама Западног
Белгији и Аустрији, главна институционална сарадња око Балкана је ад хоц и
интеграције повратника одвија се кроз агенције одговорне
за управљање тим повратком, посе но ИОМ и, у Белгији, неструктуриран.
Царитас Интернатионалис. У Француској постоји формална Програми реинтеграције које воде међународни
донатори и организације првенствено раде заједно једни
са другима са различитим поставкама, прописима и
сарадњу у политици, а с о зиром на централизацију процедурама — чак и ако њима управљају само једна или
власти у вези са повратком у француској канцеларији за две агенције.
имиграцију и интеграцију (ОФИИ), административни Као резултат тога, у већини случајева, дугорочна
контакт — када до њега дође — углавном се одвија преко изградња локалних капацитета за општине и НВО
ОФИИ и косовских колега. У Немачкој, ГИЗ указује да је ограничен или непостојећи.
лиско сарађује са локалним властима на Западном Као и локалне невладине организације, међународне невладине организације
Балкану на подршци реинтеграцији повратника. То важи менталне заинтересоване стране теже да о ез еде
и за Швајцарску и Шведску, чије развојне агенције су финансијска средства на основу заслуга њиховог
активне и на Западном Балкану. одговарајућег програмирања. Дакле, у недостатку формалног
канала координације на институционалном
на нивоу Западног Балкана, њихова координација није
Пројекти повратка се фокусирају на врло директно подстакнута.
специфичне циљне групе, успостављају се паралелне структуре

4 Профили повратника
Важност циљаних политичких одговора постаје очигледна ситуације—сиромаштво, недостатак стам еног
када се сагледају сложене и вишеслојне рањивости простора, незапосленост и недостатак или недовољно
повратника на Западни Балкан. о ез еђивање социјалне сигурности—и последично,
немогућност да о ез еде основни животни стандард
Без о зира на недостатак доследног прикупљања за се е и своје породице. Преко
података о повратницима, доступни квалитативни На Западном Балкану, повратници су као разлоге за
подаци омогућавају прелиминарни профил главних миграцију навели и факторе притиска и повлачења. Наши
изазова са којима се суочавају. Налази у наставку су налази су конзистентни широм региона и са другим
засновани на мапирању рањивости које је спроведено као студијама (Ватхи, ускоро).
део ове студије, као и на доступним академским Запањујуће је колико испитаника у фокус
извештајима и извештајима трећих страна. Истраживање групама сматра да је њихова домаћа привреда
је експлицитно – али не искључиво – фокусирано на
стагнирала и да је вероватноћа њеног по ољшања
факторе гурања и повлачења које су Роми повратници
мала. Многи су сасвим јасно ставили до знања да је
идентификовали, а не
њихов одлазак дошао са значајним потешкоћама, као
оне које доживљавају неромски повратници.
што су раз ијање породица, располагање имовином и
страх од непознатог, са понекад исцрпљујућим

4.1. ФАКТОРИ ПУСХ психолошким ефектима на појединце и породице.
И ПУЛЛ
Социоекономски фактори су главни пријављени Утицај ових стресора не тре а потцењивати, посе но
покретачи миграција са Западног Балкана у Европску унију пошто процес повратка производи мноштво нових.
(ЕУ). Повратници истичу да мигрирају да и задовољили Фактори привлачења су вођени мешавином наде,
основне потре е, а не из жеље за економијом. причама из друге руке људи који су већ емигрирали и
једноставно сазнањем да у ЕУ постоје и економске
етички или друштвено напредују. Све у свему, прилике и оља социјална сигурност, посе но
повратници су у интервјуима и дискусијама фокус група здравствена заштита.
рекли да су отишли да и из егли лошу економску ситуацију
4. ПРОФИЛИ ПОВРАТНИКА | 21
Неки од наратива прикупљених током овог Многи Роми и друге етничке мањине рекли
истраживања сугеришу да просечна старост оних су да су отишли з ог дискриминације и
који одлазе све више опада, иако нема доступних маргинализације. Роми се суочавају са широко
емпиријских доказа који и подржали ова распрострањеном дискриминацијом у о разовању,
запажања. Ако је тачно, то и значило да је мања на тржишту рада и свакодневним ирократским
вероватноћа да ће фактори привлачења мотивисати сусретима, као што је покушај приступа социјалним
породице са главама домаћинства услугама (О'Хиггинс 2012, Ватхи, ускоро). Резултат
тридесетих година.
је недостатак редовне и нормализоване
Фактори специфични за Роме. Има оскудно интеракције са локалним заједницама
доследно прикупљање података о етничкој (Вати, ускоро). Роми су у интервјуима давали
састав миграната и повратника из ЕУ, али подаци извештаје о прикривеном расизму, као ио случајевима
прикупљени на Западном Балкану сугеришу да су отвореног и расно мотивисаног насиља.
Роми веома заступљени у миграционим токовима Дискриминација и сиромашни социоеко
ка Европи (Ватхи, ускоро). Подаци прикупљени у номичку ситуацију Рома појачавају
Немачкој, на пример, показују већинску заступљеност други, производећи јаке факторе притиска.
Рома међу тражиоцима азила из Босне и Ромске заједнице на Западном Балкану су
Херцеговине, Северне Македоније и Ср ије (видети карактеришу нижи социоекономски показатељи
та елу 4.1). од нерома; склони су подзапослености и ниским
примањима од неквалификованих
ТАБЕЛА 4.1.
Број подносилаца захтева за азил и удео Рома (Немачка)
Алл Асилум Роми апликанти
националност Година Апплицантса Број Проценат
Ал анија 2015 54,762 3,118 5.7
2016 17,236 1,116 6.5
Босна и Херцеговина 2015 7,473 3,979 53.2
2016 3,190 1,827 57.3
Косово 2015 37,095 4,758 12.8
2016 6,490 1,744 26.9
Северна Македонија 2015 14,131 8,284 58.6
2016 7,015 4,334 61.8
Црна Гора 2015 3,635 735 20.2
2016 1,630 431 26.4
Ср ија 2015 26,945 23,338 86.6
2016 10,273 8,484 82.6
Извор: Деутсцхер Бундестаг 2017.

а. У неким случајевима постоје минимална одступања у погледу укупног роја апликаната између ове та еле и података Еуростата.
У суштини, ројке из два извора су конзистентне. . На
основу самоизјашњавања подносилаца захтева.

фази, неки о лици дискриминације су

„Имали смо про лема јер су нас пијани
почели да се појављују у ЕУ. Занимљиво је да је
гости локалних па ова физички нападали,
огромна већина позитивно говорила о
гађали нас каменицама и флашама. Зато сам
системима социјалне заштите у земљама ЕУ и
напустио посао.”
генерално сматрала да су или до ро
Ал ен, 34-годишњи Ром из Црне Горе, повезује расизам са третирани и да нису или дискриминисани.
разлогом зашто је напустио један од својих послова
чистача у комуналној служ и против, за разлику од њихових искустава у
домовини. Учесници дискусије ову разлику
послови у формалном и неформалном нису приписали мањем
сектору. У неким случајевима, диспаритет у Међутим, дискриминација усмерена на Роме
социоекономским показатељима је веома висок. унутар ЕУ, већ на чињеницу да пружаоци услуга
На пример, према интервјуима са лидерима нису могли да их идентификују као
примарних организација Рома, Ашкалија и Рома.
Египћана на Косову, стопа незапослености у овим Док су учесници дискусије изразили
заједницама је 80–90 процената. Запошљавање у да је миграција средство за задовољење
иностранству за њих је једини конзистентан основних потре а, многи су такође делили
извор доступног посла и самим тим једини начин своју мотивацију да о ез еде ољу
да остваре значајан приход.17 удућност, посе но за своју децу. Током

квалитативних интервјуа, мушкарци и жене
„Одлучили смо да одемо... з ог често су спомињали путању сопствених живота
тешки економски услови у којима смо или и своју жељу за ољом удућношћу своје деце.
у. Овде нисмо имали посла, ни једно ни друго, Њихове наде су усмерене на две прилике. Први
је о разовање: деца у ЕУ морају
па смо потражили спас у Европи.”
Иво, мушкарац из Северне Македоније у вези са одлуком

похађају школу, а стандарди су виши.
коју су он и његова супруга донели да мигрирају Када су их натерали да о јасне зашто децу
нису терали да похађају школе у својој
Током дискусија у фокус групама, неки домовини, многи су тврдили да је то
Роми повратници су приметили да, иако есмислено јер је о разовни систем лош,
су остали маргинализовани на ру овима школе су сегрегиране, а просветни радници
својих земаља домаћина ЕУ, њихово искуство нису до родошли ромским ученицима. Неки
директне дискриминације ило је много мање ромски родитељи су рекли да и их активније
уо ичајено, делом з ог тога што су подстицали на то, уколико верују да ће полазак
идентификовани као мигранти или тражиоци у школу повећати могућности њихове деце.
азила, а не као Роми, што им омогућава да

прођу непримећеније него у својој домовини. Друга кључна прилика је запошљавање
Други повратници су, међутим, то тврдили још у настајању
мент. Младићи и, у мањој мери, младе жене,
лако могу да нађу посао нижег нивоа у

17. У 2017. години, званична стопа незапослености на Косову
ила је 30,5 процената (Агенција за статистику Косова 2017).

грађевинарству, угоститељству или чишћењу
Једна посе но штетна перцепција је она о

„О разовање деце је такође важан узрок
„ огатству повратника“, које може да подстакне
миграције. То даје деци прилику да науче више.”
осећања огорчености и очекивања расподеле
огатства унутар заједница.
Рамазан, вођа а Ова перцепција је уо ичајена иу другим

Ромска организација на Косову
контекстима повратка и може постојати ез
о зира на то да ли се може поткрепити (види

услуге. Овај рад је омогућио породицама да се по ољшају
Риискјаер и Ниелссон 2008). У ствари, мање је
сами финансијски и, како су неки испитаници
вероватно да ће се они који се врате након кратких
приметили, ио је процес стварања у се и
периода у иностранству након што су уклоњени
осећаја вредности и самопоуздања, који и се могао
вратити са додатним финансијским средствима;
прелити на следећу генерацију. За скорашње
можда им је чак и горе. Такви рачуни су или уо ичајени
повратнике који активно планирају да се ремигрирају
током фазе мапирања рањивости.
у ЕУ, о разовање и посао представљају јаке факторе
Повратници су описали висок степен
привлачења.
социокултурног стида, што је довело до отуђења
од друштвених мрежа – феномен који је такође

4.2. РАЊИВОСТИ ПО
уо ичајен и за повратнике на другим местима
ПОВРАТКУ
(видети на пример, Сцхустер и Мајиди 2013).
Повратници се често поново сусрећу са старим Додатни про леми са којима се Роми суочавају.
про лемима по повратку. Они се такође суочавају Перцепција повратничког огатства је сложенија
са заједничким низом изазова током процеса међу Ромима, где су друштвена очекивања о
реинтеграције. Недостаци у подршци расподели огатства јака и где су разлике у огатству

реинтеграцији, као што је описано у поглављу 3, између оних који остају и повратника потенцијално
постају очигледни када се разматрају њихова веће. Поред тензија у својим заједницама, Роми
искуства. Недостају им осећај припадности, повратници се суочавају са континуираном
институционална подршка, одговарајући смештај, дискриминацијом од стране мејнстрим друштва на
запошљавање, здравствена заштита, психосоцијална Западном Балкану. Наводно, ова дискриминација се

подршка и могућности за о разовање. У наставку појачава током ирократских сусрета који прате
разматрамо сваки од ових изазова, уз додатну процес повратка, као што је када се региструјете као
пажњу посвећену специфичним рањивостима са незапослени или за социјалне услуге. Дискриминација

којима се Роми суочавају.
овог типа, посе но након што живе у земљама у
којима су се суочили са мање дискриминације, може
4.2.1. Пријем у матичној заједници Повратници на погоршати психолошку трауму повратка. Ови налази
Западни Балкан се суочавају
указују на потре у да се појача укључивање
дискриминација на више фронтова. Они који су повратника на Запад
провели много година у иностранству, посе но
деца, могу се орити да поврате прихватање у
својим матичним заједницама (видети одељак 4.3). Балкана, укључујући и ромске заједнице.

Међукултуралне студије сугеришу да друштвене организације се више аве заговарањем него

мреже и инклузија чине успешнији пружањем услуга. Повратници нису изразили јасну
непрестани повратак, налаз који се може применити преференцију за рад са локалним или
на Западни Балкан (УНХЦР 2016). међународна НВО.
Додатни про леми са којима се Роми суочавају.
4.2.2. Институционална подршка Роми се суочавају са додатним препрекама у
Питања имплементације која се разматрају у приступу институционалној подршци. Један
поглављу 3 доводе до недостатака у пружању услуга. практичан про лем се врти око потре е за државом
Повратници немају користи од доступних тужени идентификациони документ (ИД) за приступ
услуге делимично и з ог ад хоц регистрације социјалним услугама. Подносилац захтева тре а
повратника по доласку у централне азе података. да за ележи служ ену адресу, и у томе је про лем.
У недостатку ефективне праксе регистрације, Многи Роми — ез о зира да ли су повратници или не —
повратницима се ставља терет да се региструју код живе у неформалним насељима која немају формалне карактеристике
локалних власти. називе улица и кућне ројеве, што доводи до

Интервјуи илуструју недостатак ефекта тога да нису у могућности да до ију личну карту,
тивно ширење информација о а самим тим и да им се ускраћује приступ социјалној
доступност услуга. Када се улажу заједнички заштити, социјалним услугама, а понекад и

напори да се оснажи свест о разовању за своју децу. Штавише, з ог
услуга и помоћи повратницима да се повежу недостатка личне карте, многи ромски родитељи
код њих су позитивно примљени, што показују не пријављују своју децу по рођењу; ова ромска
интервјуи у Ср ији. Слично, повратници на деца стога немају рођење
Косову су ценили што су или упознати са својим сертификате, што им даље ускраћује приступ
правима и услугама и правима којима могу да основним услугама. Током квалитативних интервјуа,
приступе. У неким деловима западног Балкана, Роми у Босни и Херцеговини, Северној Македонији и
повратници су разочарани и централном и Црној Гори сви су приметили про леме
локалном ирократијом државне служ е, за коју
верују да активно подрива њихове напоре да
приступе документацији и услугама. Многи

„Бојали смо се да одемо у центар за социјални
једноставно одустају и више не задржавају никакво
рад и да попунимо пријаву за до ијање
интересовање за процес. Када се упореде
енефиција, плашили смо се да ће представници
званичници на централном и локалном нивоу,
умањити енефиције које нам припадају. Можда
опште мишљење је да је функционерима на локалном
су питали где смо или до сада, зашто се нисмо
нивоу оље да раде
регистровали сваког месеца, са ким смо или у
са, али већина повратника и радије радила
иностранству итд.
преко невладиних организација (НВО). У ствари,
Ром из Северне Македоније
многи повратници прилазе невладиним
(Фокус група, Тетово, мушкарац, 31 година, Ром, завршено
организацијама и траже од њих да интервенишу на њиховом средње о разовање, Тетово)
у име, додатно демонстрирајући да ови
око регистрације за социјалне услуге повезане са кампање подизања свести за упозорење
недостатком личне карте. потенцијалних миграната о раду са агентима. Као
Остале препреке за приступ подршци су резултат тога, неки — посе но они који се враћају након
социокултурне. С о зиром на њихову дугу историју што су провели само кратко време у ЕУ — немају новац
социјалне искључености, Роми су склони неповерењу у потре ан за откуп или изградњу нових станова. Многи
власти, а у ком инацији са дискриминацијом, то их може који штеде током свог одсуства користе тај новац за
дестимулисати да се пријаве за личне карте или кључне враћање дугова везаних за финансирање путовања.
услуге. У ком инацији са погрешним формирањем или Практичне препреке такође ометају њихову могућност да
недостатком квалитетних информација, последице могу до ију становање. Осигуравање дозволе за изградњу куће
ити посе но негативне. или права на приступ земљишту може ити посе но
тешко
4.2.3. Становање у Ср ији и Ал анији.
Многи повратници више немају свој дом на Западном Додатни про леми са којима се Роми суочавају.
Балкану и тамо Становање је про лем за многе Роме на Западном
Форе морају да о ез еде смештај по повратку. Балкану и може послужити као фактор притиска.
Неки мушкарци и жене су продали или раскинули Вишегенерацијски живот, понекад у лиском
закупе својих домова у припреми за њихово окружењу, је уо ичајен. Значајан део ромске популације
путовање у иностранство. Други су уложили знатну живи у просторно сегрегираним, руралним или
количину новца од продаје својих домова и друге имовине периур аним подручјима са лошим приступом основним
да финансирају своје услугама (УНДП 2017). Услови живота које мигранти
путовање. Овај про лем је још већи, мигранти не до ијају напуштају — и у које се враћају — могу ити опасни и
увек правичну вредност за куће које продају. Постоје стресни. У недостатку адекватног становања
„агенти“ који циљају на потенцијалне мигранте и нуде пакет
аранжмане за продају имовине. Повратници су приметили
да ез помоћи агента не и успели да о ез еде

„Када се врате...морају да се преселе у исту малу
финансијска средства неопходна за миграцију, али да су се
кућу. Дакле, становање је про лем, али не нови. То је
истовремено осећали превареним – прескупо наплаћени
про лем који је наслеђен.”
за миграцију и недовољно плаћени за своју имовину. Нигде
на Западном Балкану не постоје закони који за рањују

Исуф, вођа велике ромске организације на Косову
такву праксу, и док су владини званичници признали
про лем у дискусијама, приметили су да је тешко донети
законе против. Повратници су се жалили и на чињеницу да помоћи, повратници долазе у ова подручја—понекад да
није ило власти на челу остану код породице.
Поред тога, многим Ромима недостају документа
утврђивање њиховог правног власништва/коришћења
свог стана. Они који нађу своје домове

враћени, оштећени или опљачкани по повратку 90-дневно ограничење њиховог оравка. Ова пракса,
имају ограничен правни или финансијски ресурс. није нова. То траје још од шездесетих година прошлог
века из тадашње Југославије и не погодује дугорочном
4.2.4. Запосленост Упркос здравом животу. Већина подршке економској
скромним по ољшањима последњих година, реинтеграцији састоји се од приступа постојећим
стопе незапослености и даље су високе на активним политикама тржишта рада или—о ично
Западном Балкану у поређењу са ЕУ. финансираним од стране донатора—програмима
Широм Западног Балкана, велики део — у просеку самозапошљавања. Ови програми су о ично мешавина
23,5 процената — омладинске популације наводно приступа средствима (нпр. машинама) и микро грантова.
није запослен, није у о разовању или о уци (НЕЕТ). Интервјуи сугеришу да, иако ови програми помажу
из еглицама да остану економски на површини током
Највише стопе су на Косову, у Ал анији и Босни и трајања програма, подршка им, углавном, не дозвољава
Херцеговини од 26–30 процената (Светска анка да успоставе функционалну организацију
2018). Повратници се могу пријавити на иро за самозапошљавања или створе одрживост.
незапослене по повратку, али многи су то искуство
описали као непродуктивно з ог недостатка посла. спосо ан приход.
Повратници који су или самозапослени пре поласка Додатни про леми са којима се Роми суочавају.
суочавају се са гу итком пословања и клијентеле. За Економска реинтеграција је много тежа за Роме з ог
многе младе, решење је да учествују у циклусима њиховог ниског нивоа о разовања
осцилирајуће миграције—путују у ЕУ и остану само и професионалне вештине, њихов ограничени
делић од дозвољених дана млађих од 90 година док друштвени капитал код већинског становништва
„легитимно“ раде, а затим се врате на Западни Балкан и дискриминација. Роми се суочавају са вишим
на неколико недеља или месецима пре поновног стопама незапослености од опште популације, као и
повратка са склоношћу запошљавању у неформалном сектору.
Током квалитативних интервјуа, Роми су изразили јаче

у ЕУ. Постоје ројни примери препознавање овога као про лема након повратка,
да такви осцилирајући мигранти уђу у вероватно з ог нижег прага прихватања са њихове
средњорочне аранжмане у земљама ЕУ са стране јер се њихов став према формалном
послодавцима који охра рују ту праксу, укључујући запошљавању и државним институцијама мења током
коришћење младих миграната да регрутују друге у оравка у иностранству. Ове промене у перцепцијама
исту сврху. Неколико кључних актера описали су ово и тежњама могу саме по се и да ометају реинтеграцију
као вин-вин-ситу доприносећи емоционалном напрезању повратка,
ција: предузећа из ЕУ до ијају јефтину незваничну повећавајући жељу за поновном миграцијом, посе но
радну снагу, а млади мигранти зарађују новац који међу младима.
морају да донесу кући з ог принудних
(Вати, ускоро). Међутим, уз одговарајућу подршку, да трпе привремене или дугорочне празнине у
аспирације се могу трансформисати у средства (видети здравственој заштити. Лоши животни услови погоршавају
одељак 4.4.1). психолошке ефекте повратка, при чему су они који су
присилно враћени највише изложени ризику.
4.2.5. Здравствена заштита Већина повратника има неадекватну
и психосоцијална подршка разумевање про лема менталног здравља или како
Повратници се суочавају са два главна питања везана за здравље приступити интервенцијама менталног здравља.
изазови по повратку. Прво, постоји стрес током
процеса повратка. 4.2.6. о разовање
Психолошки стрес се истиче као кључна рањивост Интервјуи и дискусије су открили
изазвана повратком, посе но међу насилно искуства повратника који су родитељи деце школског
уклоњенима. Друго, постоје тешки административни узраста, као и оних који се сами о разују. Примарна
услови за приступ здравственој заштити на Западном питања која изазивају за ринутост укључују упис,
Балкану. потврђивање диплома или степена и дискриминацију. У
Многи повратници немају приступ здравственој неким деловима Западног Балкана, као што је Северна
заштити по повратку ако то зависи од тога да ли се Македонија, упис у средњу школу зависи од
региструју као незапослени — или чак да се уопште пријаве. о ез еђивања школских сведочанстава из иностранства,
Интервјуи са повратницима широм Западног која нису лако доступна свим повратницима. Широм
Балкана указали су на про леме у вези са пријавом већег дела западног Балкана деца повратници са
за здравствену заштиту, са кашњењима која су
резултирала периодима ез здравствене заштите,
укључујући и оне којима је акутна потре а. школске сведочанства која указују на њихов ниво
Додатни про леми са којима се Роми суочавају. о разовања нису у могућности да их поднесу
Широм западног Балкана Роми пате са надлежним органима јер су издати на језику земље ЕУ,
нижи здравствени показатељи у целини од главних што додатно погоршава про лем. Логистичке и
поточно становништво. С о зиром на већу склоност трошковне препреке које се односе на преводе, но
да уду незапослени и отпорни на регистрацију, ова трификацију и процес апостила су више него што
популација је већа већина повратника може да реши. Сходно томе, деца се
постављају на ниво на којем су ила када су мигрирала,
што доводи до демотивације и постепеног одвајања од

„Замислите сад, изађете из еде и љуске,
свог о разовног искуства. Из институционалне
почнете нормално да живите [у Европи] и онда
перспективе, време повратка има утицаја јер се деца ни
сте на силу
у једном тренутку не могу уписати у школу; многа деца
вратио.”
изгу е годину школовања јер
Истакнути ромски активиста у Северној
Македонији охра рује разматрање страшних
ефеката повратка на Роме

4.3. ИНТЕРСЕЦТИОНАЛ
„Када смо отишли, моја ћерка је ила пети
ВУЛНЕРАБИЛИТИ
разред. Сада смо се вратили [има 13 година] и
уписана је у исти разред. […] Она има 13 година Као што је дискутовано, етничка дискриминација
и стиди се да иде у школу, не жели да иде. […] Рома доприноси њиховом нижем социоекономском
статусу. Старост, пол и инвалидитет такође могу
Њен учитељ каже да јој је досадно јер је велика; негативно утицати на искуство повратка. Када се
рзо пише и рзо учи, а сада јој је досадно. […] И такви фактори укрсте са
онда ће вам рећи да ромска деца не уче!” удући да су Роми, рањивост се повећава.
Жена из Северне Македоније 4.3.1. Жене

Про леми у приступу здравственој заштити и
социјалним услугама могу ити акутнији и
враћају се средином академске године. угрозити здравље трудница (Ватхи, ускоро).

Интервјуи са повратницима откривају да неки
Генерално, повратнице се сусрећу са специфичним
ова питања су се могла из ећи са сла остима повезаним са традиционалним родним
одговарајуће мере пре њиховог одласка из нормама и нижим нивоом запослености. Стопе
земаља чланица ЕУ. Саветовање о овим и другим запослености жена на Западном Балкану су ниске у
питањима пре поласка — у идеалном случају од поређењу са европским стандардима (Светска
стране организације независне од државних органа анка 2018).

— је стога кључно.
Ово је повезано са патријархалним породичним
Додатни про леми са којима се Роми суочавају. структурама које темеље очекивања жена да остану
Про леми у вези са документацијом могу код куће за чување деце и куће
негативно утицати на ромску децу која желе да се држите док мушкарци траже плаћени посао. Пошто
поново упишу у школу. Прво, новац и знање ова подела рада подстиче жене да уду финансијски
потре ни за нострификацију представљају посе но зависне од мушкараца, самохране мајке и удовице се
велики терет за многе Роме. по повратку налазе у посе но рањивом положају.
Друго, ромска деца се по повратку суочавају са
специфичним језичким аријерама. Многе породице
говоре ромски код куће, а ако су се њихова деца

„У Немачкој сам остао три године и тамо сам
школовала у иностранству, могу изгу ити везу са
до ио другог сина. Али осо а са којом сам
језиком своје прво итне домовине.
живела ме је напустила (...) Сада живим код
Без адекватне подршке, ова деца су подложна
родитеља. Живим тамо са своје двоје деце, заједно
лошијим исходима учења и пласману у ниже
са ратом, његовом женом, њиховом, троје деце и
разреде. Ромске породице описале су процес поновног
нашом мајком. Али
уписа као емоционално оптерећен, што дестимулише
место се заиста покварило.”
школу
Линдита, разведена Египћанка из
учешће. Скадра са двоје деце
Ове рањивости су још више

Када смо се вратили, наша деца су изгу ила а
распрострањена и акутна међу Ромкињама.
Док варијације постоје унутар и попреко школске године јер школа није хтела да прихвати
сведочанство о завршеном разреду у Немачкој.

У ромским заједницама, родне улоге су генерално
Знам доста деце која не иду у школу јер немају
савршеније очуване међу Ромима на Западном
пара за ужину или сендвич да понесу у школу, а да
Балкану, са вишим нивоима стигме везаних за
не говорим о нострификацији докумената.
запослене жене (Боудет, Петесцх и Турк 2013), УНИЦЕФ
Планирамо да се вратимо у Немачку ако се овде
2017. Чак и када Ромкиње желе да учествују на тржишту
ништа не промени.
рада, родна и етничка дискриминација у широј
заједници
Михрија, Босанка из Рожаја у
Северна Македонија
ност се укршта да и створила јаке препреке за
запошљавање (О'Хиггинс 2012). У овој студији,
Ромкиње су тврдиле да постоји широко распрострањена Такође постоје и родна питања за децу.
претпоставка послодаваца да су прикладне само за Девојке повратнице се суочавају са посе ним
посао нижег нивоа и/или да су склоне неколико про лемима јер се сусрећу са традиционалнијим
трудноћа у размаку од неколико година. родним нормама од оних на које су се навикле,
посе но са очекивањем раног рака као средством
за прихватање у матичним заједницама.
4.3.2. Деца
Нема довољно истраживања о деци и Заједнице могу ити опрезне према ли ералнијим
адолесценти класификовани као повратници; међутим, родним нормама земаља ЕУ. Ово истраживање је
докази прикупљени за ову студију поред других открило извештаје о младим девојкама које су
истраживања на Западном Балкану дискриминисане на основу сумње на сексуалну
открива преваленцију тешкоћа у реинтеграцији нечистоћу, па чак и да су иле изложене
и социоемоционалних про лема међу децом тестови невиности да и се осигурали изгледи за рак.
(Зевулун ет ал. 2017; Ватхи и Дуци 2016). За оне који Најугроженија деца повратници
су или рођени или одведени у ЕУ као веома млади, су старији адолесценти из етничке мањинске групе који
искуство је посе но трауматично. Прво, ту су питања доживљавају нерегуларну миграцију.
језика и нострификације о чему се говори у одељку Ови млади људи имају тенденцију да живе изоловане
4.2.6. друго, животе након повратка. Већина рано напушта школу,
ретко напушта своје домове и има мало контакта са
упућен у културу и социоекономску вршњацима или ширим друштвом (Зевулун ет ал. 2017).
стварности земаља ЕУ које су напустили, њихова За родитеље, искуство ове деце може погоршати
крива учења је стрма и механизми подршке за њихову постојеће потешкоће и подстаћи каснију ремиграцију.
реинтеграцију углавном недостају.

4.3.3. Осо е са инвалидитетом 4.4. ИМОВИНА ПО ПОВРАТУ

Недостаци и кашњења у социјалној помоћи
Повратници на Западни Балкан стижу са
посе но негативно утичу на осо е са
инвалидности. Они који су се навикли више од про лема и рањивости.
Многи су имали користи од свог оравка у

ољу негу имају посе но тешко време
иностранству и стекли су низ различитих средстава
привикавања на ниже стандарде. Ово
уо лику људског и друштвеног капитала. Ово се
прилагођавање може посе но оптерећивати
чини посе но истинитим за Роме повратнике,
дете са инвалидитетом, које се сусреће са
према овом истраживању. Ако се систематски
вишеструким препрекама у школовању и
користе, повратници и могли да користе ову
приступу здравственој заштити. Више студија на
стечену имовину у корист се е и друштва.
Западном Балкану је препознало ово као важно питање.
Студије показују да они који се враћају са
Истраживање на Косову сматра да је то рањиво
средства, као што су људски и друштвени
групе међу повратницима укључују децу са
капитал, генерално оље пролазе по повратку
сметњама у развоју, самохране мајке, Роме и осо е
(Светска анка 2017) и могу позитивно да допринесу
са про лемима менталног здравља, и предводи
њиховим заједницама (Де нат 2016). На тај начин,
позив за унапређење политике и акције (Аренлиу и
ови повратници могу постати узори и
Веине 2015). Имајући у виду традиционалну природу
носиоци промена за њихове породице и
породица и потешкоће које жене имају при уласку
њихове заједнице. Изложена су нека кључна
на радно место, утицај инвалидитета може ити
средства идентификована мапирањем рањивости
посе но исцрпљујући за породицу
испод.
чији се мушки хранитељ раз оли.
4.4.1. Вештине
„У Немачкој сам остао 18 месеци као
Идентификовање вештина које повратници носе са
тражилац азила. Али, раз олео сам се и
со ом је важна фаза у процесу реинтеграције и она
оперисан сам од тешке олести. (...) Вратио
која може помоћи у лакшем преласку на посао иу
сам се две године, али још нисам до ио локалну заједницу
инвалиднину. Моја супруга је незапослена, а ми
ности. У пракси, вештине повратника ће варирати
не примамо економску помоћ. Искрено, живим
у зависности од тога одакле се враћају, колико
од до рочинства (...).“
дуго су тамо или и када су се вратили. Даље,
спосо ност повратника да искористе своје нове

Исуф из Фусхе-Круја у Ал анији
вештине зависи од локалне потражње за њима;
тамо где постоји таква потражња, повратници
о ично оље пролазе (Светска анка 2017).18
18. Видети такође Тхомас 2012 за примере из источне

и јужне Африке.
Мушкарци и жене са Запада
Балканци се често враћају из ЕУ са новим „Тамо смо научили да радимо и поштујемо рокове и
сараднике. После повратка из Немачке много је теже

језичке вештине. Неки млади наводе да су или
интегрисати се у друштво него пре одласка.
на стажирању и другим о укама у иностранству.
Ова средства су чешћа
Ром повратник на Косову

међу онима који су провели дуже временске периоде
у иностранству и који су могли да имају користи од
могућности учења у Европи. Међутим, они који су

4.4.2. Аспирације и самопоуздање Искуства
мање времена провели у иностранству такође су
равноправнијег третмана у Европи представљају
пријавили нове вештине, као што је краткорочни
веће тежње и самопоуздање међу Ромкињама и
рад на основу уговора. За Роме и друге
Ромкињама.
који имају тенденцију да се аве нерегулисаним
И повратници и лидери заједнице су за ележили ову
занимањима на Западном Балкану, постоје преносиве
трансформацију у овој и другим студијама (нпр. Сигона
вештине које долазе са радом у регулисаном и
2012). За Ромкиње, промена у ставовима може ити
структурираном окружењу, укључујући управљање
посе но очигледна. Искуства у ЕУ могу подстаћи
временом и дисциплину.
позитивније ставове о женама на радном месту и међу
Усклађивање вјештина и послова остаће изазов,
Ромкињама и Ромкињама. Младе девојке које су
док је прилика за запошљавање мало на Западном
већину својих година формирања провеле у ЕУ, могле
Балкану. У случају Рома,
и посе но да деле ове ставове. Међутим, као што је
структурна дискриминација додаје још једну препреку
претходно наведено (одељак 4.3), преокрет од тога
цле до запослења, а тиме и до примене вештина на
радном месту. Исто важи и за просторну сегрегацију
Рома од мејнстрим заједница. Подстицање укључивања

до ици могу настати по повратку.
ових заједница у главне токове друштва и локалне
изворе за живот је кључно за искориштавање

4.4.3. Предузетништво У
квалитативним интервјуима, аспирације су се

вештине повратника.
манифестовале у спремности да се прихвате нови
изазови, укључујући све расположиве могућности за
„Као Роми, често смо дискриминисани предузетништво. Литература сугерише већу тенденцију
против на тржишту рада. Људи имају предрасуде повратника да се сами иза еру за предузетништво од
да смо лопови, да се не о лачимо лепо, да не оних који остају са истим вештинама и финансијским
миришемо, итд. Мислим да можемо да о ратимо капиталом (Марцхетта 2011; Пирацха и Вадеан 2010;
пажњу на детаље, рзо научимо сваки посао. Демургер и Ксу 2011). Недостатак кредита је главно
Посе но Роми који су живели у иностранству — ограничење за успостављање нових малих предузећа
на пример у Немачкој.
Џема, Ром и повратник у предузећа (Бецк и Демиргуц-Кунт 2006), на пример,

Северна Македонија
када повратници немају колатерал

или приступ формалним финансијским институцијама, и радознали од деце која никада нису отишла.
као што је често случај међу Ромима. Било је нејасно да ли су родитељи Рома
повратника или уднији у погледу похађања

4.4.4. Деца школе или су се вратили свом прво итном
Редовно похађање школе позитивно утиче на понашању. Уместо да капитализује овај људски
понашање ромске деце. Соме едуца ресурс, о разовни систем кажњава децу з ог
Турци рзо истичу да су ромска деца повратници недостатка прихватљивих сертификата.
вољни ученици—пажљивији
5 Главни налази и
Препоруке
Овај рад је показао да постојећи оквири на као што су етничке мањине и Роми за које
Западном Балкану нису социоекономски про леми израженији, изазов
нуде практична решења за реинтеграцију или реинтеграције је још већи.
их, из више разлога, не спроводе ефикасно, Следеће препоруке су иле
остављајући повратницима неадекватну и формулисан у лиском разговору са
недоследну подршку за њихову реинтеграцију, Европске уније (ЕУ) и подржале су их владе и
појачавајући њихову економску и социјалну кључни актери на Западном Балкану.
искљученост, и заузврат повећавајући ризик од
секундарне миграције. За угрожене повратнике
5.1. ЕВРОПСКА УНИЈА (ЕУ)
Финдинг Препорука
Политике и оквири
1. У недостатку свео ухватног Развити скуп заједничких основних принципа за повратак и

оквира за реинтеграцију ЕУ, државе реинтеграцију повратника. Законске измене које су предложене на Стању
чланице попуњавају вакуум својим Уније 2018. иду на одређену дистанцу у усклађивању политика повратка,
сопственим приступима. У овим али се фокусирају на повећање роја повратака. Холистички, дугорочни
приступима постоје недоследности приступ миграцији такође и размотрио ефикасност реинтеграције.
и слепе тачке. Заједнички основни принципи око повратка могли и послужити као
путоказ за државе чланице док развијају своје политике и интервенције
везане за повратак. Пример таквог приступа су Заједнички основни
принципи о инклузији Рома (2009). На основу налаза ове студије, ови
принципи и тре ало да се – у најмању руку – примењују на препоруке
2–4 у наставку.
2. Не постоји Успоставити дефиницију рањивих група међу повратницима, са

општеприхваћена дефиниција осетљивошћу на утицај интерсекционалне рањивости.
рањивих група унутар ЕУ, што Већина националних програма до ровољног повратка потпомогнутог
доводи до различитог третмана повратком (АВР) ЕУ има посе не критеријуме за специфичне угрожене
повратника на основу различитих групе. Међутим, не постоји заједничка правна дефиниција „рањивости“
дефиниција земље пошиљаоца. у вези са повратницима. Усвајање заједничке дефиниције спречило и
Политике се не аве многим недостатке у пружању услуга и помоћи најугроженијим повратницима,
рањивостима специфичним за помогло и у идентификацији међусо не рањивости, олакшало и
мигранте са Западног Балкана. реинтеграцију и у лажило ризик од миграције карусел.
(наставак)
О ПОВРАТНИКУ
34 | ПОДРШКА 34 | ПОДРШКА ЕФЕКАТУ ЕФЕКТИВНЕ РЕИНТЕГРАТИВНЕ РОМАПОВРАТНИКА
НТЕГРАЦИЈЕ РОМА НА ЗАПАДНОМ БАЛКАНУ И ЗАПАДНОМ БАЛКАНУ
Налаз Препорука
3. Постоје празнине у пружању Развити минималне стандарде за помоћ пре и после повратка.
помоћи пре и после порођаја у Програми саветовања и подршке за повратак постоје у земљама ЕУ,
свим државама чланицама, од али се разликују и по ду ини садржаја и по применљивости. Ове
којих неке произилазе из одсуства програме тре а стандардизовати у највећој могућој мери и учинити
опште прихваћене дефиниције о авезним у смислу њихове администрације
свим повратницима.
рањивих група.
4. Процена доказа о ефикасности Сарадња и координација између земаља пошиљаоца и Западног
програма реинтеграције и живота Балкана, укључујући размену информација и процес управљања
после повратка је по повратку. Одговорност за праћење повратка тре ало и да
оскудна до непостојећа. уде на Западном Балкану као део њихових стратегија и програма
реинтеграције. Међутим, очигледно је да је о ез еђивање
свео ухватног програма реинтеграције попут косовског скупо; а ЕУ
и могла да помогне у финансирању ових програма. Праћење исхода
реинтеграције и такође помогло државама чланицама ЕУ да процене
снагу својих политика повратка.
Координација и финансирање
5. Координација између ЕУ и Стратешки користити средства о ез еђена преко Фонда за

Западног Балкана се фокусира на азил и миграције и Инструмента за претприступну помоћ за покретање
контролу граница и ез едност, а и повећање пилот интервенција високог приоритета за Роме и
не на основне разлоге за миграцију неромске повратнике, заједнице и владе. Налази ове студије
и ремиграцију. подржавају идеју да је кључно поза авити се рањивостима и
социоекономским потре ама заједница западног Балкана који су
кључни за у лажавање миграција и ремиграције. Ово признање и
тре ало да усмерава финансирање интервенција. Погледајте
препоруке на локалном нивоу (одељак 5.4) за примере интервенција.
Регистрација и управљање подацима 6.
Широм ЕУ постоји недостатак Успоставити заједничке параметре и стандарде за прикупљање

информација о података и извештавање о повратцима из држава чланица. Тренутни
рој, профиле и рањивост предлози за по ољшање извештавања Еуростата кроз Уред уо
повратника. У статистици миграција могли и ити ам ициознији у свом
у недостатку ових података, готово делокругу, укључујући и идентификацију рањивости. Поред основних
је немогуће извући закључке о демографских информација као што су пол и старост, процена
ефективности повратка рањивости и потре а повратника захтева приступ осетљивим
политике. информацијама, као што су инвалидитет, етничка припадност и
сексуална оријентација. У погледу размене података, иницијативе
попут Европског система путних информација и ауторизације (ЕТИАС)
настоје да по ољшају интеропера илност система, у сврху
ез едности и контроле граница. Међутим, питање да ли и како
прилагодити такве системе да задовоље програм одрживог повратка
захтева додатно разматрање.
Ревидирати методологије мерења у вези са повратком и

реинтеграцијом. Стопа поврата у ЕУ тре а да се заснива на
вишегодишњој пројекцији. Додатне индикаторе, као што је индекс
реинтеграције, тре а развити и користити за мерење ефективности повратка.
Тре ало и предузети кораке за усклађивање мерења апсорпције
АВР и доношења одлука. Одређивање процента квалификованих
појединаца који учествују у програмима је кључно за разумевање како
да се по ољша укупна ефективна стопа поврата.
(наставак)
5. ГЛАВНИ НАЛАЗИ И ПРЕПОРУКЕ | 35

7. Размена информација о повратку Дизајнирати и имплементирати заједнички информациони систем управљања

између држава чланица ЕУ и за земље слања и Западни Балкан. Систем и тре ало да формализује
недостаје западни Балкан. информације које се траже од држава чланица за реинтеграцију на Западном
Балкану, као што су идентификација посе них потре а, евиденција о
о разовању стеченом у државама чланицама ЕУ и подаци о документима о
цивилној регистрацији. Изградња капацитета централних влада на Западном
Балкану по ољшала и праћење спровођења политика повратка и
реинтеграције. ЕУ и могла да подржи развој таквог система успостављањем
прототипа и подршком његовом увођењу широм Западног Балкана.
(Погледајте оквир 5.1 за искуство Филипина са управљачким информационим
системом).
8. Подаци су одсутни у Стандардизирати извјештавање о повратницима у годишњим

извештајима о проширењу, извјештајима о напретку проширења. Укључите детаљније податке у
иако су миграције и управљање извештаје о напретку проширења како исте унапредили разумевање
границама централни у агенди актуелних питања и појачали одговорност према дневном реду. Генерални
проширења. директорат за суседство и преговоре о проширењу тре а да успостави
стандардни формат за све извештаје о напретку како и их учинио упоредивим
и омогућио праћење напретка током времена. Формат тре а да користи
заједнички скуп индикатора и приоритетних тема.
5.2. ДРЖАВЕ ЧЛАНИЦЕ ЕУ
Регистрација и управљање подацима 1.
Постоје празнине и недоследности у Формализирати праћење и евалуацију података прије и послије порођаја у
прикупљању земљи. У идеалном случају, стандарди праћења и евалуације иће
података везаних за повратак у члан постављени према заједничким основним принципима. Државе чланице
државе. тре а да поставе основне контроле и процедуре како и осигурале да се
праћење и евалуација: (1) спроводе на редовној основи; (2) о ухвата све
генеричке категорије повратника; (3) о ухвата све аспекте реинтеграције –
социјалне, економске и психолошке; и (4) о ухвата све о лике поврата, а не
само оне о авезне.
Координација
2. Мало је директне Радити са и кроз владине институције Западног Балкана на централном и

координације са Западним Балканом локалном нивоу у вези са програмима интеграције.
око програма реинтеграције; Рад кроз централну владу ће промовисати ефикасну алокацију средстава и
државе чланице раде преко донатора ресурса и помоћи да се пређе са садашњих паралелних интеграционих
и међународних организација, структура на Западном Балкану.
подстичући паралелне интеграционе
структуре.
(наставак)

БОКС 5.1.
Управљачки информациони систем за програм реха илитације и реконструкције Маравија на
Филипинима Између маја и окто ра 2017. године, Оружане снаге Филипина иле су укључене
у петомесечну итку и опсаду како и осло одилереха илитација

град Марави града Марави
и околне и околних
општине од коалиције
подручја.
четири организације, укључујући ИСИС отцепљена група. ВишеТехнолошка
од 77.000 платформа ћерасељено
породица је такође
током суко а, од којих се око једна трећина вратилаолакшати

до мартакоординиран процесјеза
2018. Формирана испоруку
радна група
програма,
која се састоји од 52 владине агенције да надгледа санацију пројеката кућа,
оштећених и активности
путева, које имају за
школа,
циљ да поново изграде
домова здравља, струје и воде и санитарне и друге инфраструктуре, животе интерно
као и повратак
расељених лица. расељених породица, о нови оштећена
имања и оживи социоекономске активности.
Инфраструктура система ће ити дизајнирана
тако да о ез еди да постоје неопходни
модалитети прикупљања података за
прикупљање, анализу и о раду података
неопходних за преко 900 пројеката за
информисање програмирања усмерених ка
реконструкцији оштећене инфраструктуре,

ревитализацији привредних активности и
по ољшање средстава за живот људи и
Тим Светске анке помаже Влади пружање социјалних услуга у погођеним
Филипина о ез еђивањем управљачког подручјима. Систем ће омогућити складиштење
информационог система који ће поједноставити 77.000 досијеа породичних корисника –
испоруку помоћи интерно расељеним лицима укључујући све чланове домаћинства, евиденцију
и служити као средство за доношење одлука отисака прстију и фотографије – како и се
за планирање, организовање и праћење осигурало да сваки члан домаћинства има
интервенција за рани опоравак, реконструкцију приступ и прима све
и релевантне служ е.

3. Постоје о расци кружне миграције Идентификовати опције за јачање сарадње око трансфера вештина и
радне снаге са Западног Балкана у испуњавања сезонских потре а тржишта рада широм ЕУ и на Западном Балкану.
ЕУ, али недостатак редовних путева Миграција може користити друштвима домаћинима и мигрантима када се
за то. користи за решавање јаза на тржишту рада. Даље, постоје трошкови повезани
са ирегуларном миграцијом и неуспелим исходима азила. Немачка регулатива
Западног Балкана је један пример политике која настоји да искористи такве
користи и у лажи трошкове о ез еђивањем путева за миграцију радне снаге.
4. Повратници напуштају државе чланице Осигурајте да сви повратници до ију неопходну основну документацију
ез кључне документације потре не за како и им се олакшао процес реинтеграције—посе но што се тиче
регистрацију за услуге, као што су извод о разовања у иностранству. Саветовање пре повратка тре ало и да
из матичне књиге рођених и уверења о подигне свест о важности ових докумената и помогне у њиховом
о разовању. о ез еђивању. Подаци сугеришу да повратници пречесто настоје да
о ез еде ова документа по повратку. С о зиром на њихов значај, државе
чланице ЕУ тре а да о ез еде да такве услуге нуде у ЕУ, а не само да дају
документе преко агената који раде на Западном Балкану.
5. Постоје ограничени механизми за Повећати сарадњу између агенција за регистрацију на Западном

поједностављен пренос података из Балкану и одговарајућих институција у земљама чланицама ЕУ како и се
држава чланица на Западни Балкан. осигурало да све стране дијеле и признају све релевантне податке о
повратницима. Горе описани управљачки информациони систем је један од
приступа рационализацији дељења података.
5.3. ЗАПАДНИ БАЛКАН: ЦЕНТРАЛНИ НИВО
1. Остају празнине у Развити стратегије реинтеграције које су засноване на доказима и реалне, јасно идентификујући
креирању циљаних улоге и одговорности владиних актера на централном и локалном нивоу. Ова стратегија тре а
политика повратника на да уде заснована на доказима, да узме у о зир лекције научене из прошлих искустава и да
Западном Балкану. детаљно о јасни како ће се ова мултисекторска агенда синхронизовати хоризонтално између
ресорних министарстава и вертикално између централног и локалног нивоа. Улоге и
одговорности око агенде реинтеграције тре а да уду дефинисане на централном и локалном
нивоу и да се успоставе механизми координације и сарадње. Акциони планови тре а да уду
конкретни и оријентисани на резултате, укључујући матрицу резултата, индикаторе и временски
оквир, као и јасан уџет приложен имплементацији планираних активности реинтеграције.
2. Буџетска Израдити вишегодишње програмске уџете за интеграцију повратника, сразмерно

питања ометају роју и потре ама враћених људи. Од овога зависи спосо ност локалне управе да одговори
имплементацију на потре е повратника и спроведе стратегије реинтеграције. Потре на су и финансијска
стратегија средства за повећање капацитета јавних здравствених установа како и могле да задовоље
реинтеграције, чак и повећану потражњу која је резултат све већег роја повратника са здравственим про лемима.
када су стратешки Ову препоруку тре а размотрити у тандему са препорукама за по ољшање механизама
планови укључени у имплементације како и се осигурало да се средства правилно распоређују и користе.
документе политике.
(наставак)

Препорука
Проналажење Регистрација и управљање
подацима 3. Нерегистровање по повратку

Развити и увести ефикасне и ефективне електронске системе за евидентирање података који
представља велику препреку повратницима
могу ухватити повратнике на различитим местима иу различитим временима њиховог кретања.
приступу услугама и
Успоставите канцеларију или деск за реинтеграцију на свим већим аеродромима. Канцеларија
за реинтеграцију и тре ало да се успостави на главним аеродромима широм Западног Балкана.
Тре ало и да уде видљиво и доступно повратницима. Ово је неопходно као прва
подршка
тачка контакта за регистрацију повратника и прикупљање података.
реинтеграцији. о ично,
повратници су Успоставити прихватна места за повратак у локалним општинама. Да и промовисали
регистрацију ез о зира на начин путовања, повратници и тре ало да имају могућност
регистровани само
да се региструју у институцијама на локалном нивоу у својој заједници или у локалној
ако путују авионом
канцеларији за запошљавање. Општине тада могу да региструју сваког повратника који
и, чак и тада,
није претходно идентификован на аеродрому, као и да прате повратнике који су то или.
недоследно.
Међусекторски тимови описани у препоруци 2, одељак 5.4, и помогли у овом погледу.
Услуге које ће се пружати преко тимова могу укључивати регистрацију повратника,
издавање доказа о статусу повратника и пружање информација о доступним услугама.
Поред тога, сваки интервју са повратницима у вези са њиховим миграционим искуствима
могао и се о авити у простору који је додељен међусекторском тиму, а не у полицијској
станици. Такав програм и ојачао локалне тимове за реадмисију тако што и проширио
њихово чланство, овластио их за о ављање одређених задатака и о ез едио им
канцеларијски простор и помоћника.
4. Размјена Развити систем за управљање предметима са електронским снимањем података

информација о за размену на локалном и централном нивоу. Ефикасан и ефикасан систем електронског
повратницима на евидентирања података могао и да ухвати повратнике на различитим местима иу време
Западни Балкан је лоша. њиховог кретања. Систем управљања случајевима могао и пратити повратнике кроз
Често партнери на процес реинтеграције и указивати на то да податке тре а прикупљати у различитим
локалном нивоу временима. Као први корак њихове регистрације на аеродрому, подаци о повратнику
нису о авештени о тре а да уду послати кроз систем локалним општинама.
доласку и потре ама
повратника осим ако се
та осо а сама не пријави.
5. Где Тре ало и успоставити механизме за редовну и систематску размјену информација

сарадња између имплементационих партнера активних у реинтеграцији повратника на Западном
између централних Балкану, поред локалне и централне владе. Партнери и могли да уду: донатори,
владе у међународне организације и невладине организације (НВО) укључене у пружање услуга
Западни Балкан повратницима и на централном и на локалном нивоу. Ова размена информација тре а да
а имплементациони испита активности различитих заинтересованих страна, као и колико се оне уклапају у и
партнери уопште постоје, подржавају имплементацију стратегија реинтеграције на централном нивоу како и се
углавном је илатерално из егло дуплирање и координисало или допунило напоре по потре и.
и понављајуће.
(наставак)

6. У недостатку ефикасне Активно дестигматизујте повратак путем информативних кампања како исте повећали
праксе регистрације, самопријављивање локалним властима и промовисали сарадњу. У идеалном случају, мере
терет је на повратницима наведене у препоруци 5 изнад послужиће за смањење терета регистрације за повратнике.
да се региструју код Међутим, сарадња повратника је и даље кључна за промовисање ефективне регистрације,
локалних власти и укључујући и њихове потре е.
Створити програм свести, транспарентности и приступа информацијама међу

саопштавају своје
повратницима. Са намером да се миграција учини мање привлачном онима који ће
потре е. Стигма и
највероватније ити враћени, тре ало и ширити доступне и тачне штампане информације
недостатак знања су
о социјалним услугама, пре свега у ромским заједницама, као иу центрима за социјални рад,
разлози зашто то не чине.
ироима за запошљавање, јавним здравственим установама , и предшколске и основне
школе. Поред тога, на граничним прелазима које повратници најчешће користе, тре ало
и да уду постављени представници релевантних институција на централном нивоу, како
и се људима који су враћени по основу споразума о реинтеграцији могли дати писмене
информације и лично консултовати у вези са доступним услугама. Представници институција
стационирани на граничним прелазима такође и могли да издају доказ о статусу
повратника који и служио као основа за приступ услугама и за праћење тог приступа.
Грађанско праћење и евалуација пружања јавних услуга, механизми за поступање по
жал ама; а институционализовани механизми повратних информација грађана могли и се
уградити у већи програм ове врсте.
Координација
7. Недостатак Створити платформу на централном нивоу која има задатак да по ољша

координације на координацију и размјену информација између владиних институција и њихових
централном нивоу партнера, укључујући донаторе, међународне организације и невладине организације.
омета имплементацију Централна тела тре а да имају два примарна задатка: (1) да о ез еде да имплементација и
повратничке политике. праћење стратегије реинтеграције иде на прави пут и (2) да унапреде координацију између
Политика владиних институција и партнера. Трећи задатак оваквог тела и ио да помогне у
реинтеграције у успостављању мреже регионалних центара за интеграцију којима управљају локалне општине
неким деловима и/или НВО које имају искуства у раду са повратницима. Тре ало и да уде доступна
Западног Балкана техничка помоћ за изградњу капацитета за праћење и евалуацију координационих тела.
укључује планове за
координациона тела,
али она још нису активна.
8. У неким Поједноставите приступ личним картама. Ситуације у којима људи нису у могућности да
деловима Западног доставе доказ о пре ивалишту или адреси неопходан за до ијање личне карте према
Балкана регистрација важећем законодавству тре а да се реши увођењем одред и које омогућавају подносиоцима
за услуге је условљена да пријаве адресу у локалном центру за социјални рад или на другој адреси коју одреди
предочењем општина. где подносилац захтева живи. На местима где се то показало као веома тешко у
идентификационог смислу неспремности да се овакве ситуације решавају коришћењем постојећих законских
документа (ИД). одред и, потре но је изменити релевантну законску регулативу тако да налаже да центри
за социјални рад региструју такве осо е на описани начин.
Административни
терет при ављања

Поједноставите приступ изводу из матичне књиге рођених и регистрацији.
ових докумената може
Институције на централном нивоу одговорне за матичне књиге рођених на Западном
отежати приступ
Балкану тре а да истраже могућности сарадње са одговарајућим институцијама у државама
услугама, посе но за
чланицама ЕУ како и се при авиле копије извода из матичне књиге рођених за децу
повратнике који имају
рођену у иностранству од људи са Западног Балкана. Поред тога, Западни Балкан тре а да
потешкоћа да пруже
развије и имплементира процедуре за признавање алтернативних доказа о рођењу у
доказ о пре ивалишту случајевима када извод из матичне књиге рођених није доступан.
и адреси.
(наставак)

9. Постоје Поједноставите приступ сертификацији о разовања завршеног у иностранству. Потре ан је

додатни про леми са процес који ће олакшати формално признавање о разовања завршеног у иностранству.
преводом и Институције на централном нивоу на западном Балкану надлежне за о разовање тре ало
нострификацијом и да истраже могућности сарадње са министарствима надлежним за о разовање у државама
везано за о разовање чланицама ЕУ како и се до иле дипломе и транскрипти о разовања које су у иностранству
документи. Деца завршили становници Западног Балкана и њихова деца. Тре ало и размотрити одустајање од
су посе но тешко такси за о авештавање о о разовним документима у случају потре е. Такође, тре а
погођени. успоставити процедуру за процену знања деце повратника тамо где се не може о ез едити
документација о завршеном о разовању.
5.4. ЗАПАДНИ БАЛКАН: ЛОКАЛНИ НИВО
1. Широм западног Балкана не Израдити акционе планове на локалном нивоу за реинтеграцију повратника на
постоје или су ограничене циљане транспарентан и партиципативан начин, укључујући пружаоце услуга и
владине политике за реинтеграцију представнике заједнице. Ови планови тре а да садрже механизме за
повратника на локалном нивоу. координацију са владом на централном нивоу, уџетирање и путеве за изградњу
капацитета на локалном нивоу.
Они и тре ало да уду укључени у циљане политике на централном нивоу.
2. Капацитет за суочавање са приливом Изградити капацитете локалних самоуправа и њихових партнера за

повратника на локалном нивоу је спровођење политика на централном нивоу за реинтеграцију
ограничен. повратника. Тре ало и успоставити међусекторске тимове за реинтеграцију
повратника на локалитетима где се догодио или се очекује значајан прилив. У
најмању руку, чланство у тимовима тре а да укључује центре за социјални рад,
ирое за запошљавање, јавне здравствене установе, предшколске и основне
школе, општинску управу и релевантне невладине организације, уз изградњу
капацитета и о ез еђену финансијску подршку по потре и како и се
омогућило НВО да доприносе као партнери државе у спровођењу политике на
централном нивоу за реинтеграцију повратника. Институције на централном
нивоу тре а да овласте тимове за о ављање специфичних задатака, са
канцеларијским простором и осо љем додељеним сваком тиму.
Подршка интеграцији и развоју на нивоу заједнице 3. Лоши социоекономски
услови су главни покретачи миграције. Подршка стварању прихода у локалним заједницама. У циљу рјешавања
примарног покретачког фактора који стоји иза миграције са Западног Балкана
Мало је вероватно да ће се у Западну Европу, донаторске и међународне организације тре а да посвете
мушкарци и жене суочити са ољом пажњу и ресурсе развоју и имплементацији иницијатива које стварају услове
ситуацијом по повратку, а можда чак за одрживо (само)запошљавање међу припадницима социоекономски
и горе. угрожених група. групе.
(наставак)

4. Повратници који се враћају Ова нефинансијска средства тре а узети у о зир приликом дизајнирања
у маргинализоване заједнице интервенција кроз активно ангажовање са пружаоцима услуга.
често носе са со ом нефинансијска Уместо да се на повратнике гледа само као на „кориснике“ услуга,
средства која се могу капитализовати иницијативе за реинтеграцију тре а да садрже елементе који омогућавају
по повратку, укључујући тешке повратницима да капитализују и даље развијају своје стечене вештине,
вештине и веће аспирације. посе но вештине за живот као што су лидерство и посредовање.
Улагање у лидерство младих и програме заједнице које воде млади иће
важна комплементарна активност већ текућим напорима за реинтеграцију
који се углавном фокусирају на решавање изазова, а не на искоришћавање
имовине. Иницијативе за жене и Роме уопштено су такође оправдане, као
што је о јашњено у наставку.
Решавање специфичних потре а угрожених повратника

5. За Роме: Дискриминација и Осим реинтеграције, развити интервенције усмерене на рушење
социоекономска маргинализација друштвених аријера између маргинализованих и ширих заједница
удружују рањивост и потичуће путем иницијатива заснованих на заједници, а не информативних
факторе. кампања. Докази сугеришу да кампање против дискриминације имају
ограничене, а понекад чак и негативне утицаје на превазилажење
основних узрока дискриминације, јер могу проду ити перцепцију „нас“ у
односу на „њих“. Ефикаснији начин за превазилажење непријатељства,
стереотипа и дискриминације је окупљање чланова различитих заједница
око заједничког циља или задатка. Интерсекционалне рањивости, попут
оних са којима се суочавају Ромкиње, тре а сматрати приоритетом
приликом развоја и имплементације таквих мера.
Развити и имплементирати програме кооперативног социјалног

предузећа за повратнике и друге угрожене немигранте у заједници како
и се по ољшала средства за живот и промовисала друштвена кохезија
међу групама. Поновно укључивање и реинтеграција су непосредни циљеви
оваквих иницијатива, али постоји и дугорочни циљ јачања средстава за
живот и кохезије заједнице међу етничким мањинама и главним
становништвом. Активно учешће локалних самоуправа и општина је од
кључног значаја. Такође је укљученост предузећа из приватног сектора, да
се повежу узводне и низводне активности и да се о ез еди менторска
подршка, као и невладиних организација, чија је основна делатност
стварање друштвених предузећа и задруга и малих предузећа.
Активности и укључивале идентификацију општина које су спремне да

преузму активно вођство у таквим иницијативама; учесници из циљних
заједница вољни да учествују у таквим подухватима, укључујући улагање
у натури; и кадрови предузећа и појединаца из приватног сектора
(ментори) и невладине организације да помогну у имплементацији,
праћењу и евалуацији. Пилоти и се спроводили иу руралним иу ур аним
секторима, фокусирајући се на производњу и производњу, а не на услуге.
Могли и постојати слични пилоти усмерени на угрожене групе – као што
су жене, старији и млади – уз по ољшање друштвене кохезије унутар
заједнице.
(наставак)

6. Неки ромски станови су Дати приоритет формализацији имовинских права, тј. посједовању и
неформални и стога се не могу приступу грађанским документима за повратнике из етничких мањина.
формално поседовати или доделити Омогућавање повратницима средстава да документују свој смештај
адреса. Ово ствара препреку омогућиће им да се пријаве за услуге. Даље, за оне повратнике који се
када се од повратника тражи да враћају у претходне станове, формализација њихових права ће им
наведе адресу на коју ће се пријавити омогућити да поврате стам ени простор у мери у којој су то други тражили.
услуге.
7. Ромска деца се суочавају са Увести циљане програме у рзаног учења за подршку поновном
специфичним изазовима када уласку деце повратника у о разовни систем, са осетљивошћу на
поново уђу у школски систем у поновни улазак Рома. Ови програми и се авили многим про лемима у
вези са дискриминацијом, учењу специфичним за Роме, са фокусом на ученике у основном о разовању
непознавањем језика и културним разликама.
који, за разлику од својих вршњака, нису похађали вртић; који не говоре
главни језик наставног плана и програма; и који се суочавају са другим од
малих ногу.
Циљани програм подршке тре а да се поза ави овим изазовима и
помогне да се развију неопходни механизми суочавања како и се
ова деца припремила за редовно о разовање. Такав напор се може
ускладити са ромским наставним медијаторима у школама у којима постоје
или их водити. Као пример: Ли ан је имплементирао програме у рзаног
учења широм земље како и интегрисао децу из Сирије у редовно
о разовање.
8. За жене: Традиционалне родне Подржите стварање женских група за самопомоћ за (Роме) повратнике
норме подстичу финансијску и и угрожене (Роме) немигранте како и могли да до ију ољи приступ
друштвену зависност. Они имају финансијским институцијама и тржиштима и науче лидерске и
мање гласа и агенције у процесу предузетничке вештине. Доказани модел за постизање овог исхода је
повратка. оснивање група за самопомоћ за жене, са везама са анкама, пословном
инку ацијом и предузетништвом. Кроз ове групе, жене могу развити
средства за живот кроз своје заједнице засноване на тржишним приликама.
Промотерима изниса у заједници је о ез еђена о ука за развој
пословања на локалном нивоу како и инку ирали предузећа. Групе се
могу повезати са идентификованим владиним програмима, а процес је
олакшан.
Тамо где постоји критична маса жена ангажованих у сличним
предузећима, више група може да формира задруге за колективно
преговарање и економију о има.
9. Од велике за ринутости су Успоставити програме менталног здравља ниског интензитета који

питања менталног здравља се могу прилагодити различитим потре ама из еглица, укључујући
везана за повратак и про леми одрасле, децу, етничке мањинске групе, Роме, инвалиде и ментално
са реинтеграцијом. угрожене. Слични програми за повратнике могли и послужити као модел
за такве програме (види оквир 5.2). Циљ и ио да се пружи подршка на
локалном нивоу, посе но за заједнице којима недостаје инфраструктура и
о учени професионалци. Дизајн оваквих програма и се фокусирао на
саветовање или терапију ниског интензитета, поједностављена и
скала илна за решавање про лема или терапију коју пружају едукатори,
саветници за социјалну заштиту и невладине организације које раде у
сектору које редовно комуницирају са заједницама повратника или које се
фокусирају на ментално здравље. Ове врсте превентивних мера и ојачале
отпорност заједнице уз успостављање инфраструктуре заједнице и мреже
за припрему, суочавање и реаговање на трауму у вези са повратком.

БОКС 5.2.
Пилотирање психосоцијалне подршке популацијама погођеним
суко има— Отпорност заједнице и програми менталног здравља ниског
интензитета у Украјини Четири године суко а на истоку

посе нона за
нивоу
Украјину,
заједнице,
резултирале су
расељавањем оних подручја ез инфраструктуре и

о преко
учене1,6 милиона људи Конкретно,
професионалце. док такође нег
оне
које активно утичу на животе многих других.

Банка ће подржати покретање и опера
Працтитионерс и недавне студије менталног стања по
програма отпорности
ољшава дугорочнузаједнице
до ро ит који
својих
здравствени про леми су за иљежили чланова оснивањем
висок ниво про лема менталног здравља
међу интерно расељеним људима и инфраструктуре заједнице и мреже за
популацијом домаћина у подручјима припрему, суочавање и реаговање на
погођеним суко има. Ове популације су ванредне ситуације на локалној и регионалној основи.
искусиле или настављају да доживљавају Овај програм ће ојачати отпорност
ројне стресоре, као што је изложеност заједнице као превентивну меру,
насиљу; гу итак дома, чланова породице и идентификовати недостатке у психосоцијалном
заједнице; незапосленост и оскудније пољу – хитне и рутинске, и развити
економске прилике; смањење прихода и потпрограме за помоћ онима који пате од
повећање трошкова комуналних услуга; и анксиозности, психотрауме или туге на
тешкоће у до ијању приступа становању и нивоу појединца, породице и заједнице.
основним услугама. Резултати националног Као део потпрограма, Банка осмишљава и
истраживања менталног здравља интерно покреће програм релевантан за Украјину
расељених лица спроведеног између марта и фокусиран на ниско интензивни,
маја 2016. откривају стопу преваленције поједностављено и скала илно саветовање за
посттрауматског стресног поремећаја од 32 решавање про лема или терапију решавања
посто, стопу депресије од 22 посто и стопу про лема за школе, социјалне раднике и
анксиозности од 18 посто међу овом групом. невладине организације које раде у овој
Светска анка спроводи пилот два програма о ласти. сектору. Програм се фокусира на
за пружање подршке влади Украјине да управљање про лемима који ће ити у складу
по ољша изгледе за свео ухватну и ефикасну са циљевима Државног циљаног програма
психосоцијалну подршку менталног здравља.

6 Тхе Ваи Форвард

Прелазак са доказа на акцију о ефективној управљачки информациони систем који прати
реинтеграцији повратника захтева и оцењује повратнике.
свео ухватан ангажман око мера реинтеграције, Техничка помоћ у развоју стратегија и
са све већим фокусом на адресирање акционих планова за реинтеграцију повратника
социоекономских фактора који мотивишу људе укључује: (1) осмишљавање/ажурирање
са Западног Балкана да размотре ремиграцију. застарелих стратегија реинтеграције и
Докази прикупљени током овог истраживања за реинтеграције које су засноване на потре ама
подршку ефективној реинтеграцији (ромских) и подржане емпиријским доказима, и (2)
повратника показују да социоекономска осигуравање да ове стратегије укључују реалне

разматрања акционе планове , јасно идентификују улоге и
који се односе на недостатак послова и одговорности владиних институција на

прихода, ограничен приступ здравственим централном и локалном нивоу и имају јасне
услугама, низак квалитет о разовања и уџетске линије. Поред тога, развијају се
лошу социоекономску подршку/осећај акциони планови и за централне и
маргинализације најчешћи су фактори који заинтересоване стране на локалном нивоу. Техничка помоћ
потичу грађане Западног Балкана да мигрирају развој прототипа информационог система за
или ремигрирају. Налази су такође показали управљање укључује креирање систематског
да на неким местима недостају стратегије система за управљање предметима који
реадмисије; а укупно управљање подацима, прикупља податке и прати напредак повратника
како у земљама чланицама Европске уније и на централном и на локалном нивоу, којем могу
(ЕУ), тако и на Западном Балкану, је лоше. Као приступити све агенције за социјалну заштиту.
резултат тога, као проширење овог пројекта, Међутим, до ронамерна стратегија и
пружа се техничка помоћ у неколико о ласти управљачки информациони систем који
на Западном Балкану за подршку развоју подржава политику фокусирану само на
стратегија и акционих планова за реинтеграцију повратак и реинтеграцију је кратковид. За
повратника и за развој прототипа маргинализоване групе као што су Роми, који
напуштају Западни Балкан да и из егли невоље,
6. ПУТ НАПРЕД | 45
реинтеграција у статус кво није ефикасно решење засноване на доказима, (2) тре ало и да их затражи
за очување њиховог достојанства или у лажавање релевантна влада и (3) могу се повећати. Најхитнији
њихове жеље да поново мигрирају. изазови ефективне реинтеграције су: н Политике и
Даље, тамо где и даље постоје подстицајни оквири. Постоје
фактори који могу значајно утицати на целу
мањинску заједницу, нерегуларне миграције ће се празнине у политици повратка и реинтеграције
наставити, чак и ако повратницима уде дат подстицај да остану.и унутар ЕУ и на Западу
Интервенције и се стога тре але фокусирати на Балкан. Међу државама чланицама ЕУ не

шира социоекономска инклузија повратника постоји усаглашен приступ у погледу повратка
из мањинских заједница. Светска анка предлаже и реинтеграције миграната, укључујући
три сту а интервенција за постизање овог исхода, минималне стандарде за помоћ при
који се удаљавају од решавања тренутних изазова реинтеграцији. Не постоји заједничка дефиниција
реинтеграције ка свео ухватнијем циљу промовисања рањивог мигранта и, као резултат, изазови са
социјалне инклузије. којима се Роми суочавају нису посе но
адресирани. Унутар Западног Балкана, стратегије
Решавање ових фактора притиска захтева низ и акциони планови за повратак и реинтеграцију
интервенција: од решавања непосредних и су лоше артикулисани, недостају или су истекли.
најхитнијих потре а повратника до развоја
свео ухватних интервенција које су интегрисане у Такође постоји недостатак политике на
системе социјалне заштите и социјалних услуга и које локалном нивоу.
се аве основним узроцима ремиграције. н Координација. Координација на реинте
Грација је међусекторски про лем унутар и
Свјетска анка стога предлаже да се овај између ЕУ и Запада
ангажман структурира око три сту а који се Балкан. Мало је усаглашености
постепено крећу од угла реинтеграције ка реинтеграција међу државама чланицама ЕУ.
свео ухватном структурном ангажману на инклузији. Неки углавном усмјеравају напоре за реинтеграцију
преко међународних донатора и невладиних
организација (НВО), што резултира паралелним
Сту 1. Пилоти високог пројектима. Унутар западног Балкана то је мало

утицаја и техничка помоћ хоризонтално
За прву фазу—сту 1—Светска анка предлаже пилоте координација између НВО и централних
са великим утицајем и формате техничке помоћи за владе. Такође постоји недостатак координације
решавање између централног и локалног нивоа
хитни изазови подршке реинтеграцији. владе на Западном Балкану. Као резултат тога,
Оне су засноване на циљаним препорукама о којима пружање услуга је отупљено на локалном нивоу.
се говори у поглављу 5 овог извештаја. Новостворени управљачки информациони системи
Интервенције тре а да се заснивају на фол су савршена средства за покретање такве
водећи принципи: (1) тре ало и да уду координације

прикупљање података које омогућава праћење и н Интеграција на нивоу заједнице и
евалуацију и које развија даље доказе. развој. Роми повратници се у великој мери
враћају у услове социоекономске
н Финансирање. На западном Балкану, питања искључености. Постоји потре а
финансирања и на централном и на локалном да ојача средства за живот и кохезију
нивоу ометају спровођење политике. заједнице између Рома, етничких мањина и
Про леми координације и имплементације становништва.
такође доводе до тога да се средства на неким То и ограничило факторе притиска који
местима не додељују на одговарајући начин. н подстичу миграцију. Напори за инклузију тре а
Изградња локалних капацитета. Преко да уду осетљиви на интер
На Западном Балкану, или постоји врло мало секцијски рањивости које доживљава
или уопште нема стратегија или планова за Ромкиње, деца и осо е са
реинтеграцију повратника на локалном нивоу. инвалидности.
Буџетска ограничења на локалном нивоу такође
оз иљно ометају пружање услуга, посе но у Сту 2. Идентификовање решења за
општинама које апсор ују велики рој решавање кључних рањивости и подстицајних
повратника. Невладине организације, фактора у вези са социјалном укљученошћу и
међународни донатори и волонтерске организације Интеграција У
иле су кључне за попуњавање неких недостатака средњем року, подршка повратницима тре а да се
у пружању услуга, али пошто ретко координирају поједностави и интегрише у системе социјалне заштите
хоризонтално, њихови капацитети нису у и социјалних услуга на Западном Балкану. Стога, као
потпуности искоришћени. н Регистрација и други сту , предложени су функционални прегледи
управљање подацима. социјалних сектора и услуга у региону.
Дизајнирају се управљачки информациони
системи који подржавају систем управљања Ове рецензије тре а да укључују:
досијеом предмета који прикупља податке, н Анализа ефикасности социјалних програма и услуга
прати напредак и повезује повратнике са свим за решавање рањивости и потре а
агенцијама социјалне заштите на централном и маргинализованих група становништва,
локалном нивоу. Међутим, иће потре ни укључујући, али не
заједнички напори да се региструју повратници и ограничено на повратнике. Фокус и тре ао
њихов напредак у свим моментима током њиховог ити претежно на програмима које води
пута реинтеграције. влада, али и такође тре ало да постоји
Тамо где повратници нису регистровани, преглед значајних програма и пилота које
пружање услуга подршке је отежано. спроводе међународне организације,
Континуирано одсуство релевантних и илатерални донатори и организације цивилног
лаговремени подаци онемогућавају извођење друштва. н Процене састава програма, укључујући
тачних закључака о ефективним финансирање; институционалне
ности политика и програма повратка.
6. ПУТ НАПРЕД | 47
и капацитет координације; вођење предмета и власништво и платформе за заједничко
упућивање; заједнички алати за ода ир и ангажовање и имплементацију.
управљање корисницима (нпр. друштвени
регистри и системи плаћања); и свео ухватне Сту 3. Припрема и спровођење интервенција са
потре е заједнице. н Идентификација нај ољих високим утицајем, социјалног укључивања и
међународних пракси релевантних за западни интеграције Сту 1 ће тестирати циљане

Балкан. интервенције подршке реинтеграцији, а сту 2
н Анализа опција за интеграцију и рационализацију ће идентификовати интервенције са високим
ода раних успешних пилота подршке утицајем, интегрисане социјалне инклузије које
повратницима из сту а 1, као и других помажу у решавању кључних рањивости
релевантних пилота у системе социјалне повратника и угрожених.
инклузије Западног Балкана. спосо но становништво, као и фактори који
потичу миграцију. Сту 3 има за циљ припрему и
На основу ових функционалних прегледа, имплементацију ода раних интегрисаних
Светска анка може да подржи владе у интервенција, чији ће конкретан из ор и рој
идентификацији приоритета за интервенције зависити од интереса и власништва владе и од
социјалног укључивања и интеграције са великим могућности финансирања. Поред тога што ће помоћи
утицајем у циљу подршке угроженом становништву, у одређивању приоритета решења, ово ће такође
укључујући потенцијалне мигранте, повратнике и послужити да се о ез еди шира посвећеност
њихове заједнице, и да се ави факторима који потичу миграцију.

и истраживање различитих извора финансирања
Приоритети ће ити идентификовани на за увођење ових интегрисаних приступа.
партиципативан начин на централном и локалном
нивоу власти и укључиће грађане и невладине
заинтересоване стране да генеришу заједничке

Прилог А.
Мапирања, студије и
методологија
Следи списак студија Светске анке које су завршене у оквиру програма Подршка ефективном
Пројекат реинтеграције Рома повратника на Западном Балкану
Мапирања западног Балкана
Документ Опис Подручје
Институционално мапирање Процена доступности, спремности, трошкова и изазова Западни Балкан
управљања циљаним и нециљаним услугама релевантним (24 извештаја)

за реинтеграцију повратника
Мапирање заинтересованих страна Опис владиних и невладиних иницијатива у вези са

реинтеграцијом повратника
Мапирање рањивости Опис рањивости повратника и како су оне повезане или погоршане
позиционирањем појединца дуж осе (не)једнакости: пол,
етничка припадност, старост, ниво формалног о разовања
и место тренутног оравка
Синтеза Синтеза горња три пресликавања за

Западни Балкан
Мапирање законодавства Анализа свих законодавних оквира који се директно и Северна Македонија
индиректно односе на права и права (1 извештај)

повратници
Мапирање држава чланица Европске уније
Документ Опис Подручје
Мапирање процеса Истраживање процеса репатријације у вези са Све МС4 земље (4
повратка враћањем повратника у домовину извештаја)
Синтеза Синтеза свих мапирања процеса повратка Све МС4 земље
(1 извештај)
ДОДАТАК А. МАПИРАЊА, СТУДИЈЕ И МЕТОДОЛОГИЈА | 49

Академски чланци
Ватхи, З. Предстоји. Препреке (ре)интеграцији: Повратак Рома на Западни Балкан. Светска анка,
Васхингтон, ДЦ.
Кусцхминдер, К., анд М. Сиегел. 2018. Ефикасно прикупљање података у управљању повратном миграцијом: ЕУ
и Западног Балкана. Светска анка: Вашингтон, ДЦ.
Методологија
Горе наведене мапе су направљене коришћењем ком инације деск истраживања, структурираних
интервјуа са повратницима и кључним заинтересованим странама, и прегледа постојеће литературе.
Рад на терену је спроведен у ромским заједницама ради мапирања угрожености, укључујући сесије фокус
група са повратницима. Методологије усвојене за сваку категорију мапирања иле су углавном упоредиве
како и омогућиле унакрсну анализу. Сви детаљи о методологији, укључујући узорковање, садржани су у
одговарајућим извештајима.

Додатак Б.
Мапирање процеса повратка
ЕУ-Западни Балкан
РЕЗИМЕ и психолошко саветовање у припреми
пројекта реинтеграције” (ЕПРС 2017). Приступ

Дирекција Европске комисије (ЕК).
који даје приоритет ЕК наглашава до ровољни
Генерал за суседство и проширење
повратак, али задржава право да користи
Преговори (ДГ НЕАР) су приступили
казнене подстицаје и дестимулације као пут до
Светска анка да развије азу доказа и пружи
принудног уклањања (ЕЦ 2017а).
савете о политици и техничку помоћ за подршку
Помоћ при повратку је призната
ефективној реинтеграцији Рома повратника на
фактор успеха у постизању одрживог повратка
Западни Балкан—
(ЕПРС 2017). Да допринесе одрживом
Ал анија, Босна и Херцеговина, Косово,
повратку, земље чланице ЕУ, укључујући МС4,
Северна Македонија, Црна Гора и Ср ија. Овај
спроводе хетерогене програме повратка. Ови
извештај се фокусира на процесе повратка у
програми повратка су генерално усклађени са
четири земље чланице Европске уније (ЕУ) које су
политичким инструментима Гло алног
у протеклих пет година вратиле значајан рој
приступа миграцији и мо илности (ГАММ).
миграната на Западни Балкан: Аустрији, Белгији,
Аустрија, Белгија, Француска и Немачка,
Немачкој и Француској (МС4).19
директно или у сарадњи са међународним
невладиним организацијама, финансирају
Према мигрантској политици ЕУ,
уклањање и повратак људи на Западни Балкан
процес повратка је вођен циљем постизања
са својих територија. Међутим, ови програми се
„одрживог повратка“.
значајно разликују по природи помоћи која се
Одржив повратак се схвата као
пружа у фазама пре и после поласка и условима
одсуство ремиграције и позитиван утицај
помоћи. На пример, новчана и неновчана помоћ
повратника на развој заједница порекла. ЕУ
при до ровољном повратку варира од државе
перспектива је до државе, као и нивои саветовања пре повратка.
да „фактори као што су природа повратка чо
сен и успех економских и друштвених

У фази пред одлазак, неколико држава
интеграција миграната у земљама домаћинима,
чланица има специфичне програме повратка
главни су фактори успешне реинтеграције у фази
који су усмерени на људе са Западног Балкана.
пред полазак, заједно са социјалним Из доступних података познато је
да повратници са Западног Балкана

19. Еуростат (од 2. маја 2018).
ДОДАТАК Б. МАПИРАЊЕ ПРОЦЕСА ПОВРАТАКА ЕУ-ЗАПАДНИ БАЛКАН | 51

суочавају се са изазовним домаћим Сходно томе, напори за координацију на
економским и друштвеним окружењима (Ватхи, административном нивоу између држава чланица и Запада
ускоро). Ово се посе но односи на Роме Балканске владе имају тенденцију да уду
повратнике, з ог њиховог историјског искључивања из мејнстрима
ограничене на питања повратка и ез едности
друштва, посе но утичући на Ромкиње, децу граница, а не на реинтеграцију. У МС4, нивои
и осо е са инвалидитетом које се суочавају са међуресорне сарадње са западним Балканом и

интерсекционалном угроженошћу. размене између влада ЕУ и пружалаца услуга у
Све четири државе чланице које су истраживане неким деловима региона варирају. Како се у
пружају информативно савјетовање усмјерено синтезном извештају више детаља наводи, неки
на повратак свим мигрантима са Западног повратници имају свој капацитет да се поново
Балкана у одговарајућим системима азила, често укључе у друштва Западног Балкана ограничена
од врло ране тачке у процесу подношења захтјева. процесом повратка, ило з ог искуства тешких
Међутим, нико не циља људе са Западног Балкана уклањања или з ог неуспеха земаља које шаљу
за саветовање о повратку или помоћ у повратку и Западног Балкана да на нај ољи начин
изнад или изнад ило којих других миграната. Не управљају процес повратка представља највећу
постоје јасни подаци о разликама између прилику за успешну реинтеграцију.
саветовања датог људима са Западног Балкана који
се налазе у одговарајућим системима азила МС4 и
оних који су ирегуларни мигранти и који су у У основи, остаје један
контакту власти, притворени и/или који траже одсуство доказа за доношење закључака
повратак. Новчана помоћ и помоћ у натури за на ефективност различитих националних
до ровољни повратак разликују се од државе до мере нивоа које користе МС4 и државе
државе. Од четири државе Немачка пружа најшири чланице уопште. Овај недостатак
спектар подршке људима који се враћају на Западни евалуативних података је евидентан и кроз
Балкан преко власти немачких савезних држава (за одсуство квантитативних података који мере
до ровољни и принудни повратак) и путем утицај помоћи при реинтеграцији на ремиграцију
међународне сарадње углавном на Косову. људи са Западног Балкана у земље чланице ЕУ.20
То је такође евидентно у
У фази након одласка, реинтеграцијом недостатак података за мерење друштвеног и
управљају владе Западног Балкана, локалне економског утицаја помоћи при реинтеграцији на
невладине организације (НВО) и локална огранка животе повратника, укључујући у складу са
донаторских и међународних организација. критеријумима утврђеним у сопственом опсегу
Споразуми о реадмисији представљају главне фактора успеха ЕУ у социјалној и економској реинте
оквире за координацију између ЕУ грација повратника.
државама чланицама и Западном Балкану.
20. Кусцхминдер 2018 (предстојећи).

Додатак Ц.
Снимци Запада
Балкан Ал ански грађани, који је истекао 2015.
(Влада Ал аније 2010). Актуелни документи
политике који се експлицитно аве про лемима
повратника укључују Националну стратегију за

АЛБАНИЈА развој и интеграцију (Вијеће министара 2016.),
која настоји по ољшати одрживост повратничке
Правни и политички оквир Иако
миграције; Национална стратегија запошљавања
Ал анији недостаје законодавство посе но
и вештина и њен Акциони план (Министарство
осмишљено за људе који су враћени на
социјалног старања и омладине 2014), који садржи
основу споразума о реинтеграцији, Закон о
мере за решавање потешкоћа са којима се
емиграцији ал анских држављана у сврху
суочавају повратници у проналажењу посла;
запошљавања предвиђа низ услуга за
Стратегија развоја предуниверзитетског
реинтеграцију повратника.21 Даље правне мере
о разовања (Министарство просвете и спорта
усвојене у складу са овим законом дефинише
2014), са одред ама о есплатним уџ еницима
процедуре за регистрацију повратника,22 док
и психосоцијалним услугама за ученике
законодавство усвојено у о ластима о разовања,
повратнике; и Национални план акције за младе
запошљавања и социјалних услуга дефинише
(Министарство социјалне заштите и омладине
повратнике као посе но рањиву групу.23 Главни
2015), који предвиђа признавање стручног
политички документ Ал аније за одрживу
оспосо љавања завршеног у иностранству,
интеграцију повратника, Стратегија о
сертификацију вештина и радног искуства
реинтеграцији повратника
стеченог у иностранству и услуге упућивања.
Роми до ијају пажњу као вул
нера ле групе у Националној стратегији

21. Закон р. 9668/2006 о емиграцији ал анских држављана у сврху
запошљавања и вештина и њеном акционом
запошљавања, измењен Законом р. 3089/2011 о изменама и допунама
Закона р. 9668/2006. плану, Националној здравственој стратегији

22. И ид.
(Министарство здравља 2017), и Стратегији
23. Закон р. 7952/1995 “О систему предуниверзитетског о разовања”
измењен Законом р. 8387/1998, Законом р. 9903/2008, Законом р. социјалног становања (Министарство ур аног
9985/2008 и Законом р. 10137/2009. Закон р. 9355/2005 “О социјалној
развоја 2016), као иу Националном акционом
помоћи и услугама.” Закон р.
7995/1995 “О подстицајима за запошљавање” измењен Законом р. плану за интеграцију. Рома и Египћана (Влада
8444/1999, Закон р. 8872/2002, Закон р. 9570/2006 и Закон р. 10137/2009.
Ал аније 2015). Ниједан од ових
ДОДАТАК Ц. СНИМЦИ ЗАПАДНОГ БАЛКАНА | 53

документи садрже пажњу на специфичну ситуацију повратника и предвиђа полугодишње
Рома који су враћени на основу споразума о извештавање техничког секретаријата на основу
реинтеграцији. информација које су слала ресорна министарства,
праћење и извештавање о реинтеграцији повратника
у Ал анији престало је са
Имплементација
Према ал анској стратегији реинтеграције, истека стратегије реинтеграције на
миграциони шалтери су успостављени у 36 крај 2015. године.
локалних и регионалних канцеларија за
запошљавање широм Ал аније како и пружили Препоруке

саветодавне услуге у складу са потре ама идентификованим у интер
ПАРТНЕРИ И УСЛУГЕ
прегледи спроведени приликом прве посете. Док
н По ољшати координацију између
миграциони шалтери су ефикасни у олакшавању
Одељење за границу и миграције
приступа повратницима потре ним услугама, доступне
Ал анска државна полиција и миграциони
информације сугеришу да служе само малом проценту
контракти имају намеру да повећају проценат
миграната враћених на основу споразума о реадмисији,
повратника који користе
што се углавном може приписати до ровољној
ројачи;
природи регистрације.
н Ојачати људске и финансијске
ција. Граница ал анске државне полиције и
ресурси миграционих шалтера за повећање
Одељење за миграције прикупља податке о
капацитета за дотицање и пружање услуга
старости, полу, врсти повратка (присилни или
већем роју повратника; и
до ровољни), а понекад и округу пре ивалишта
повратника, али не и њиховој етничкој припадности.

н Подизање свести међу потенцијалима
мигранти и повратници о услугама доступним

Ремаининг Гапс
у Ал анији преко дис
Без о зира на рад миграционих шалтера, људи
семинација приступачних и тачних
враћени у Ал анију суочени су са лошим изгледима
штампане информације као и личне
за запошљавање, недостатком потре них докумената
консултације.
за нострификацију о разовања
завршен у иностранству, ограничен приступ ПРАВНИ И ПОЛИТИЧКИ ОКВИР
здравственом осигурању, лоши услови становања и н Развити нову стратегију реинтеграције која узима у
тешкоће у приступу шемама социјалне заштите. о зир дешавања у вези са повратком у Ал анији
Притуж е на услуге које нуде ирои за од 2010. године, успостављајући посе но
запошљавање посе но су честе међу ромским и координационо тело које ће надгледати спровођење
египћанским повратницима. стратегије; и н Олакшати признавање о разовања
Иако ал ански реинтеграциони страт завршеног у иностранству истраживањем међународне
еги укључује листу од 20 индикатора (углавном сарадње за стицање диплома
квантитативних) за праћење реинтеграције

и транскрипте, укидање таксе за Споразуми о реадмисији и акциони план за
нострификацију у случајевима потре еи период 2015–18 (Министарство за људска права
успостављање процедуре за процену знања и из еглице 2015). Стратегија и интегрисани

деце повратника. акциони план се фокусирају на стварање
институционалног оквира потре ног за

БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА реинтеграцију људи враћених по споразумима о
реадмисији; постоји и неколико одред и које се

Правни и политички оквир Постоји
односе на специфичне услуге повратницима.
правни оквир који регулише реинтеграцију
Политике усвојене у о ласти становања,
повратника у Босну и Херцеговину, али
здравствене заштите, запошљавања и о разовања
предмет неких наводно релевантних закона нису
(али не и социјалне заштите), посвећују одређену
људи враћени по споразумима о реадмисији, већ
пажњу ромској популацији, али не и људима који су
признате из јеглице из Босне и Херцеговине и
враћени на основу споразума о реинтеграцији.
грађани расељени унутар ње који се враћају у
некадашња места становања (Служ ени гласник

БиХ 2003; Служ ене новине Федерације БиХ 2005;
Неколико циљаних услуга за повратнике у Босну и
Служ ени гласник Репу лике Српске 2012).
Херцеговину је доступно на државном или локалном
Међутим, Закон о
нивоу, а ентитетске институције нису иле укључене
у осмишљавање и пружање услуга у оквиру

министарстава и других органа управе
стратегије реинтеграције.
дефинише Министарство за људска права и
Локални тимови за реадмисију су формирали и
из јеглице као државну институцију одговорну за
прошли о уку, а 11 локалитета израдило је
прихват и з рињавање лица враћених по основу
локалне акционе планове, али недостају докази о
споразума о реадмисији (Служ ени гласник БиХ
њиховој имплементацији. Праћење и евалуација
2013). За вођење евиденције о овим повратницима
процеса повратка ограничени су на податке које
задужен је Сектор за имиграцију Министарства
прикупља и о јављује Министарство сигурности о
ез једности (Служ ени гласник БиХ 2011).
осо ама враћеним у Босну и Херцеговину по
Протокол регулише институционалну сарадњу у
споразумима о реадмисији, ез индикатора за
ефикасној имплементацији споразума о
процјену повратника.
реадмисији.24 Осим законских одред и, главни
приступ услугама.
важећи документ политике који циља на
повратнике у Босну и Херцеговину је Стратегија за

Преостале празнине
прихват и интеграцију држављана Босне и
Иако је стратегија реинтеграције до ро
Херцеговине који се враћају под
осмишљена, низак ниво њене имплементације
оставља празнине у међуинституционалној

координацији и недостатак података о ситуацији повратника.
24. Видети Протокол о сарадњи у ефикасној реализацији Нема доказа да је на државном нивоу
Споразума о реадмисији лица која ораве ез дозволе у
координациони савет или државни, ентитетски и
другим земљама 01-50-90/10, 17.05.2010.

Формирани су координациони од ори на нивоу ПРАВНИ И ПОЛИТИЧКИ ОКВИР
Брчко дистрикта. Као резултат тога, три године након н Поједноставите приступ личним картама тако што ће
усвајања стратегије реинтеграције, координација око од центара за социјални рад омогућити да се
реинтеграције повратника остаје ад хоц. Док је, како региструју људи који нису у могућности да пруже
се наводи, јединствена аза података предвиђена доказ о пре ивалишту и адреси користећи адресу
стратегијом реинтеграције развијена, недостају центра или другу адресу коју одреди општина;
докази о њеном функционисању. Годишња процена
потре а повратника није н Проширити приступ регистрацији рођења
истраживањем међународне сарадње за
спроведено, како је предвиђено стратегијом, а напредак до ијање копија извода из матичне књиге
у спровођењу локалних акционих планова тек тре а рођених за децу рођену у иностранству и
да се види. развојем и применом процедура за признавање
алтернативних доказа о рођењу; и
Препоруке н Олакшати признавање о разовања завршеног
у иностранству истраживањем међународне

сарадње за до ијање диплома и транскрипата,
н Успоставити координациона тијела на државном,
укидањем такси за нострификацију у случајевима
ентитетском и окружном нивоу како и се
потре е и успостављањем процедуре за процену
институционализирала имплементација и
знања о
праћење стратегије реинтеграције;
деца повратници.
н Ојачати локалне тимове за реадмисију тако што
ће проширити њихово чланство, овластити их

КОСОВО
да о ављају специфичне задатке и о ез едити
им канцеларијски простор и Правни и политички оквир Процедуре
асистент; реадмисије на Косову су регулисане Законом о

н Надгледање потре а и приступа повратницима реадмисији и илатералним споразумима о
услуге, пружање центара за социјални рад са реадмисији између Косова и земаља повратника
људским и техничким ресурсима (Служ ени лист Репу лике Косово 2010).
потре на за вршење годишњих процена
потре а повратника; и Критеријуми за подршку повратницима за њихову
н Подизање свести међу потенцијалима реинтеграцију и различите шеме од којих повратници
мигранте и повратнике о услугама доступним могу имати користи дефинисани су Уред ом о
у Босни и Херцеговини кроз ширење доступних реинтеграцији репатрираних лица; функционисање
и тачних штампаних информација као и личне Центра за смештај репатрираних лица регулисано је
консултације. сопственим прописима (Репу лика Косово 2017а;
Министарство унутрашњих послова 2016). Издато
административно упутство

од стране Министарства просвете, науке и људи су се вратили у Приштинску интернационалу
Технологија (2015; 2016) о ез еђује правни оквир Аеродром који пријаве да немају стам ени и/или
мера реинтеграције ученика повратника у косовске финансијски недостатак испуњавају услове за смештај
о разовне у Центру за смештај
система, са планираним мерама које укључују, али не репатрираних лица до седам дана, превоз до
ограничавајући се на допунску наставу. претходног места становања, исхрану, ау неким
Главни документ политике који циља случајевима и здравствену заштиту. Електронска
повратнике на Косово је Национална стратегија за регистрација повратника се одвија и на аеродрому, као
одрживу реинтеграцију репатрираних лица и упућивање у служ е и институције за задовољење
(Министарство унутрашњих послова 2017), која потре а повратника у њиховом претходном месту.
покрива период 2018–22. Акциони план за
имплементацију стратегије, који важи 2018–20, пре ивалиште.
укључује активности, процене трошкова и индикаторе Хитна помоћ која се пружа до 12 месеци по
резултата и исхода који одговарају сваком од пет доласку у претходно место становања може укључивати,
циљева стратегије. Други политички документи наводе али није нужно ограничена на храну и хигијенске
мере усмерене на повратнике, укључујући Стратегију пакете; становање, кроз аранжмане за изнајмљивање;
за заједнице и повратак (Министарство заједница и медицински третман и лекови који нису покривени
повратак 2013), Стратегију за дијаспору и миграције
(Министарство за дијаспору 2014), Стратегију за здравственим осигурањем; и зимски пакети,
укључујући топлу одећу за децу, ће ад и свеће. Међу
о лицима подршке који се пружају повратницима на
Укључивање заједница Рома и Ашкалија у дужи рок су помоћ у о ез еђивању неопходних
Косовско друштво (Репу лика Косово 2017 ), и докумената; опремање, реконструкција или реновирање
Државна стратегија о миграцијама и акциони план стам еног простора; упис деце у школе и циљну
(Репу лика Косово 2013). Неке општине су усвојиле допунску наставу; и услуге везане за запошљавање или
локалне акционе планове за реинтеграцију повратника. самозапошљавање.
Имплементација Под
надзором Одељења за реинтеграцију Преостали недостаци
репатрираних лица у оквиру Министарства Пружање услуга за реинтеграцију повратника на
унутрашњих послова, људи враћени на Косово по Косову је повољно у поређењу са остатком западног
споразумима о реадмисији генерално до ијају Балкана. Ипак, последњих година, све већи рој
непосредну помоћ на месту уласка, хитну помоћ по повратака заједно са смањењем нивоа финансирања за
доласку у претходно место становања и дугорочну помоћ спровођење стратегије реинтеграције понекад је утицао
за одрживу реинтеграцију. У првој категорији, на пружање услуга на такав начин да се смањи

ефекти имплементације стратегије на у Северној Македонији у складу са
реинтеграцију повратника. Поред тога, не само Споразуми о реадмисији, Закон о основном
да је растао рој повратника, већ су се и њихове о разовању и Национални акциони план за
потре е временом мењале. о разовање 2016–20, који одговара Стратегији
за Роме у Репу лици Македонији 2014–20 (Влада

Препоруке Репу лике Македоније 2010; Служ ени весник
Репу лике Македоније 2008; Министарство за

труд и социјална политика 2016; види и
нО ез едити нивое финансирања за
Министарство рада и социјалне политике 2014).
интеграцију стратегије реинтеграције у
складу са ројем и потре ама
Док је одређена пажња на Роме
људи који су се вратили, и повећати
очигледно у политикама на централном нивоу
капацитет јавних здравствених установа да
задовоље повећану потражњу усвојеним у о ластима социјалне заштите, становања,
здравствене заштите, запошљавања и о разовања,

као резултат све већег роја повратника са
недостаје пажња према људима који су враћени према
здравственим про лемима;
споразумима о реинтеграцији. У складу са недостатком
н По ољшати координацију између владиних
стална пажња према повратницима у цен
институција, донатора, међународних
на државном нивоу, ретке су референце на
организација и невладиних организација
повратнике у политикама усвојеним на
(НВО) у пружању услуга повратницима на
централном и локалном нивоу; локалном нивоу. Ниједна општина није усвојила
и политику реинтеграције повратника, а већински
н Повећати доступност психосоцијалних услуга ромска општина Шуто Оризари у Скопљу једини
за повратнике са нагласком на ромску, је локалитет у Северној Македонији који је у своју
ашкалијску и египћанску децу. локалну политику према Ромима укључио мере
за реинтеграцију повратника.
ПРАВНИ И ПОЛИТИЧКИ ОКВИР
н Размотрите модификацију институционалног

модел за реинтеграцију повратника
Једини до сада успостављен циљни механизам
да се ојача улога институција на локалном нивоу
за повратнике у Северној Македонији
сходно томе прилагођавајући расподелу
је ило Координационо тело за повратнике
одговорности као и ресурса.
које је формирано 2011. године и престало са радом
до 2015. Међутим, неуспјех успостављања

СЕВЕРНА МАКЕДОНИЈА
центара за реинтеграцију, аза података и
Правни и политички оквир прихватног центра, како је предвиђено
Владине мере усмерене на повратнике стратегијом реинтеграције, сугерише да су све
наведене су у само три документа у активности које је предузело Координационо
Северна Македонија: Програм за помоћ и тијело за повратнике иле неефикасне. Поред
подршку реинтеграцији повратника тога, потре не су мере реинтеграције повратника

у Закону о основном о разовању и васпитању и у је главни разлог што су повратници напустили север
Национални акциони план за о разовање под Македонија, пре свега, недостатак пажње на
Стратегија за Роме у ившој Репу лици повратнике у политичким документима

Македоније 2014–20 усвојеним о запошљавању сугерише да позиви
развијена. програма реинтеграције да се повратницима
Упркос неспровођењу циљаних мера за о ез еде индивидуални планови запошљавања
повратнике, постоје докази о координацији и приступ активним мерама тржишта рада нису
уважени.
између министарстава здравља, унутрашњих
послова, рада и
Препоруке
социјалне политике, укључујући и слање
медицинског тима Министарства здравља да по ПАРТНЕРИ И УСЛУГЕ

потре и дочека повратнике на аеродрому на основу
н Успоставити мрежу регионалних центара
информација министарстава унутрашњих послова и
за интеграцију коју воде невладине
рада и социјалне политике које Министарство
организације са искуством у раду са и за повратнике;
унутрашњих послова преноси локалним центрима за социјални рад.
н Успоставити центар за реинтеграцију
има централну азу података и помаже у
координација регионалних центара за
Иако се чини да програм реинтеграције пружа
интеграције;
одржив оквир за пружање циљаних услуга н Оживити и проширити координационо тело за
повратницима, неспровођење програма значи повратнике под руководством Министарства
да од средине 2018. не постоји ни координационо рада и социјалне политике
тело, центри за реинтеграцију, азе података, Одељење за миграције, интеграције
нити прихватни центар. Одсуство ових механизама Из еглице и хуманитарна помоћ;
значи да је циљна помоћ коју пружа држава за и
повратнике недоступна осим лекарских прегледа н Основати канцеларију за реинтеграцију на

који се о ављају повратницима са документованим Аеродрому Скопље, у којој ће радити
здравственим про лемима. Повратници тада представници министарстава здравља;
морају да потраже помоћ од невладиних ентеријер; и радне и социјалне политике и/
организација или да покушају да управљају или Националног центра за реинтеграцију.
сложеним системом институција и закона који се
односе на њихове
н Олакшати приступ личним картама увођењем
специфичне потре е.
одред и које омогућавају подносиоцима
Док повратници до ијају више пажње у
захтева да региструју адресу у локалном центру
докумената који се односе на о разовање него у др
за социјални рад или другу адресу која спречава
о ластима, ово препознавање потре а
минирано од стране
повратника није изазвало сталну пажњу
општине; н Проширити приступ регистрацији
релевантних институција. Даље, упркос признању
рођења истраживањем међународне сарадње за
владе да недостатак запослења

при ављање копија извода из матичне књиге предвидјети ило које друге директне услуге
рођених за децу рођену у иностранству и повратка еес. Уместо тога, ови документи се првенствено
развојем и спровођењем процедура за признавање фокусирају на координацију између релевантних
алтернативних доказа о рођењу; институција, укључујући успостављање и рад
н Укинути документацију за есплатну правну помоћ међуресорне радне групе која ће надгледати спровођење
како и се по ољшао приступ изводу из стратегије.
матичне књиге рођених и другим о лицима Не постоји политика на локалном нивоу за повратнике
личне документације; у Црној Гори.
н Олакшати признавање о разовања ком Док је одређена пажња ромској популацији
у иностранству кроз истраживање међународне очигледна у политикама усвојеним у о ластима
сарадње за до ијање диплома и транскрипата, социјалне заштите, становања, здравствене заштите,
укидање такси за нострификацију у случајевима запошљавања и о разовања, недостаје пажња ка
потре е и успостављање процедуре за процену људима који су враћени према споразумима о
знања деце повратника; и реинтеграцији.
н Нека школска евиденција уде независна од

Имплементација стратегије реинтеграције је у
статуса држављанства како и се омогућило
раној фази, што показују неке од мера предвиђених
деци ез држављанства да до ију званичну
акционим планом: редовни састанци међуресорне
документацију о завршеном о разовању.
радне групе; именовање осо а за контакт о
ЦРНА ГОРА повратницима у институцијама на централном нивоу
и на општинском нивоу; оснивање локалних тимова

Правни и политички оквир Једини за подршку поновној интеграцији повратника;
документи у Црној Гори који циљају на повратнике успостављање електронске азе података о лицима
су Стратегија реинтеграције лица враћених на враћеним по основу споразума о реадмисији; и
основу споразума о реадмисији за период 2016– припрема и дистри уција информативног материјала
2020. године, као и акциони планови за њено за реле
спровођење (МУП 2016а, ; 2018).
вант институције и повратници на реинте
Услуге које се пружају повратницима по доласку грационог процеса (МУП 2018). Не постоје ни системи
у оквиру стратегије укључују медицинску помоћ, праћења и евалуације
превоз до предвиђеног места становања и привремени који укључују индикаторе за процену повратника
смештај. приступ услугама нити прецизни подаци о роју
Министарство унутрашњих послова координира повратника у Црну Гору.
медицинску помоћ и превоз; привремени смештај Упркос ниском нивоу имплементације

није доступан з ог стратегије реинтеграције, министарства здравља;
недостатак финансирања на општинском нивоу. људска и мањинска права; ентеријер;
Стратегија реинтеграције и акциони планови нису а рад и социјално старање су испоручили

и међусо но координирани на релевантним Препоруке

услуге за повратнике.
н Успоставити мрежу регионалних центара

за реинтеграцију коју воде невладине
Решавање потре а повратника у Црној
организације и које је овластило Министарство
Гори изгледа кочи фактори који се односе на
унутрашњих послова да изда доказ о статусу
осмишљавање и имплементацију стратегије
повратника који и признале владине
реинтеграције. Што се тиче првог, једине директне
институције; н Успостављање центра за реинтеграцију у
услуге повратницима које су предвиђене стратегијом
има централну азу података и помаже у
и акционим плановима су медицинска помоћ по
координација која укључује регионалне центре
доласку и превоз до намераваног места становања;
за интеграције;
већина мера се фокусира на интер
н Ојачати међуресорну радну групу, проширити њено
чланство н укључити Министарство за људска и

институционална координација. Док је доступан
информације сугеришу да су ове услуге испоручене

Мањинска права, међународне
када је тражено, одсуство
организације и невладине организације
додатних мера за повратнике у
које воде регионалне центре; и
Стратегија значи да државна циљана помоћ почиње
н Основати канцеларију за реинтеграцију у
тек у тренутку доласка повратника у Црну Гору и
Аеродром Подгорица, са представницима
завршава се најкасније у тренутку када они стигну у
тативе министарстава људских и
жељено мјесто становања.
мањинска права; ентеријер; и рада и
социјалног старања и/или Националног центра

З ог недостатка имплементације стратегије,
за реинтеграцију.
као и недостатака у њеном дизајну, тренутно није
могуће спровести систем ПРАВНИ И ПОЛИТИЧКИ ОКВИР
атичку процену или за решавање потре а за н Олакшати приступ личним картама увођењем
повратници. Институцијама одговорним за одред и које омогућавају подносиоцима
социјалну заштиту, становање, здравство, захтева да региструју адресу у локалном центру за
запошљавање и о разовање на централном и социјалног рада или на другој адреси детер
локалном нивоу недостаје адекватно разумевање минирано од стране општине; и н
процеса реадмисије, а често им недостаје и капацитет Олакшати признавање о разовања завршеног у
да помогну повратницима на начин који одговара иностранству истраживањем међународне
њиховим специфичним потре ама. Штавише, сарадње за до ијање диплома и транскрипата,

координација између централног и локалног нивоа укидањем такси за нострификацију у случајевима
често је недовољан. Ово је посе но евидентно јер се потре е и успостављањем процедуре за процену
односи на питања миграција, где релевантним знања о

институцијама на централном нивоу недостаје локално деца повратници.
ниво пандана.

СРБИЈА и мањинска права 2013). Поред тога, Стратегија
социјалне инклузије Рома позива на о разовну

Правни и политички оквир Закон о
подршку деци која су враћена у Ср ију по
управљању миграцијама из 2012. године
споразумима о реадмисији (Репу лика Ср ија
поставља правни основ за реинтеграцију
2016). На локалном нивоу, 103 општине су усвојиле
повратника, проширујући надлежности
акционе планове за реинтеграцију повратника.
Комесаријата за из еглице и миграције на
реинтеграцију повратника и о авезујући локалне
власти да оснују савете за миграције за спровођење

Имплементација У
миграционе политике. на локалном нивоу (Служ ени протеклој деценији уклоњене су главне аријере
гласник РС 2012). Основни документ који дефинише за приступ повратницима њиховим правима з ог
институционални оквир, циљеве и мере за одрживу прилагођавања институција, закона и политика које
реинтеграцију повратника је Стратегија реинтеграције се односе на реинтеграцију повратника. Посе но је
повратника на основу Споразума о реадмисији, значајан напредак постигнут у приступу личним
усвојена у фе руару 2009. године (Репу лика Ср ија документима, омогућавајући повратницима приступ
2009 ). о разовању, здравственој заштити и социјалној
заштити
услуге.
Стратегија идентификује Роме као популацију која Признавање увоза на централном нивоу
чини значајан проценат повратника и признаје Улога локалних комесара за из еглице и
њихову изложеност специфичним ризицима у миграције у реинтеграцији повратника огледа
процесу повратка. се у алокацији ресурса, укључујући доступност
Главне активности предвиђене стратегијом и њеним средстава за поверенике да ангажују краткорочно

акционим плановима односе се на приступ осо ље за руковање
о разовању, здравственој заштити, личним повећан о им посла у вези са јавним позивима.

исправама и социјалној заштити, поред економског У неким општинама повереници су користили
оснаживања и по ољшања становања. јавне позиве да мотивишу повратнике

услови.
регистровати.
Повратници се помињу и у
Стратегија управљања миграцијама (Репу лика Ремаининг Гапс

Ср ија 2009а); Национално запошљавање Иако се јављају поједини повратници у Ср ију
Стратегија и њен акциони план за 2017. годину позитивна искуства са (поновним) уписом
(Служ ени гласник Репу лике Ср ије 2011; деце у школу, пријављују се и случајеви повратника
Министарство за рад, запошљавање, орачка, који одустају од школовања з ог негативних

и социјална питања и социјална инклузија искустава са руководством школе, о ично у вези са
и Јединица за смањење сиромаштва 2016) и признавањем о разовања завршеног у иностранству.
Стратегија превенције и заштите од Незадовољство
дискриминације (Канцеларија за људска са услугама здравствене заштите чини другу

препрека реинтеграцији, као и закашњела и н Повећати доступност психосоцијалних услуга
недоследна примена процедура од стране за повратнике, са нагласком на ромску
државних служ еника приликом о раде децу; и
захтева за социјалну помоћ. Поред тога, сла а н Проширити могућности запошљавања за
је свест и коришћење расположиве стам ене повратници искоришћавањем знања и
подршке Комесаријата за из еглице и миграције, вештина које су стекли у иностранству,
посе но међу ромским повратницима. евентуално кроз оснивање социјалних
Сви локални акциони планови за предузећа.
реинтеграцију повратника садрже део о праћењу

и евалуацији, укључујући индикаторе процеса и
н Развити нову стратегију реинтеграције
учинка о којима локални савети за миграције
то о јашњава развоје који се односе на
тре а да извештавају на полугодишњој основи,
повратак од 2008. године, укључујући, али
али у већини општина овај процес је квалитативно
не ограничавајући се на прелазак са
и квантитативно неадекватан.
претежно дугорочних на претежно
краткорочне мигранте; и н Олакшати

Препоруке
признавање о разовања завршеног у
ПАРТНЕРИ И УСЛУГЕ иностранству истраживањем међународне
н Подизање свести међу потенцијалима сарадње за до ијање диплома и
мигранте и повратнике о услугама транскрипата, укидањем такси за
доступним у Ср ији путем ширења нострификацију у случајевима потре еи
доступних и тачних штампаних информација о ез еђивањем јединствене примене
и путем личних консултација; процедуре за процену знања деце повратника.

РЕФЕРЕНЦЕ Деутсцхер Бундестаг 2018. Антворт дер Бундесрегиерунг ауф дие
Клеине Анфраге дер А георднетен Ева-Мариа Елиса етх

Сцхреи ер, Хеике Хансел, Мицхел Брандт, веитерер А георднетер
АИДА (Асилум Информатион Дата асе). 2018. „Коментари ЕЦРЕ о
унд дер Фрактион ДИЕ ЛИНКЕ. Миграције ератунгсзентрен ин
реформи Уред е о статистици миграција.“
елф Ландерн унд ихре Вирксамкеит.
База података о азилу, 6. децем ар ввв.асилуми неуропе.орг/
Друцксацхе 19/476. УРЛ: хттп://дип21. ундестаг.де/дип21/ тд/
невс/12-06-2018/ецре-цомментс-реформ-ми гратион-статистицс-
19/004/1900476.пдф.
регулатион.
ЕАСО (Европски уред за подршку азилу). 2013. Подносиоци захтева за

Алшер, Стефан; Јоханес О ергфелл и Стефание Рицарда Роос.
азил са Западног Балкана: компаративна анализа трендова, пусх-
2015. „Мигратионспрофил Вест алкан. Урсацхен, Хераус
пулл фактори и одговори. Брисел: Европска канцеларија за подршку
фордерунген унд Лосунгсансатзе.” Радни документ 63 дес
азилу.
Форсцхунгсзентрумс дес Бундесамтес. Нирн ерг: Бунде самт фур
Мигратион унд Флуцхтлинге. ввв. амф.де/Схаред Доцс/Анлаген/ ———. 2015. Подносиоци захтева за азил са Западног Балкана:
ДЕ/Пу ликатионен/ВоркингПаперс/вп63-ми гратионспрофил- компаративна анализа трендова, фактори „пусх-пулл“ и одговори
вест алкан.пдф?__ ло =пу лицатионФиле. —ажурирање. Брисел: Европска канцеларија за подршку азилу.
Аренлиу, А., и СМ Веине. 2015. Реинтегратинг Ретурнед
Мигранти на Косово. З орник радова у пу ликацији— Конференција: ЕК (Европска комисија). 2011а. О мониторингу након
Емиграција и имиграција на Балкану у фокусу политичке психологије, ли ерализације визног режима за земље Западног Балкана у
новем ар 2015, Софија, Бугарска. складу са Изјавом Комисије од 8. новем ра
2010. Брисел: Европска комисија.
Бек, Торстен и Асли Демиргуц-Кунт. 2006. „Мали и ———. 2011 . Други извештај о поствизној ли ерализацији
Средња предузећа: приступ финансијама као ограничење раста.” Мониторинг за земље Западног Балкана у складу са Изјавом Комисије
Часопис за анкарство и финансије 30 (11): 2931–43. од 8. новем ра 2010. Брус
селс: Европска комисија.

Битер, Џесика и Астрид Зи арт. 2018. Креирање правних путева за
смањење нерегуларних миграција? Шта можемо научити из немачке ———. 2017а. Саопштење Комисије за
„Западно алканске регулативе“. Берлин: Немачки Маршал фонд Европски парламент и Савет о ефикаснијој политици повратка у
Сједињених Држава.
Европску унију — о новљени акциони план. 3. фе руара Брисел:
Европска комисија
БМЗ (Савезно министарство за економску сарадњу и развој). 2017.
До ровољни повратак и реинтеграција—са изгледима. Програм ———. 2017 . Извештај Комисије Европском парламенту и Савету:
за повратнике „Повратак новим могућностима. Бон/Берлин: БМЗ. Први извештај у оквиру визног пензијског механизма. Брисел:
Европска комисија.
Борнарова, Сузана. 2011. „Мигранти који се враћају у Репу лику ———. 2018а. Ажурирање о имплементацији Ре
Македонију: Питање реинтеграције“. Две домовине 24: 127–36. главна мерила Мапе пута за ли ерализацију визног режима од
стране Косова, као што је наведено у Четвртом извештају о напретку
Боудет, АММ, П. Петесцх и Ц. Турк, ур. 2013. О нормама и агенцији: од 4. маја 2016. Брисел: Европска комисија.
Разговори о родној равноправности са женама и мушкарцима у 20 ———. 2018 . Веродостојна перспектива проширења и по ољшани
земаља. Вашингтон ДЦ: Светска анка. ангажман ЕУ на Западном Балкану. Брисел: Европска комисија.
хттпс://ец.еуропа.еу/цоммиссион/ситес/ ета-политицал/филес/
Бундесминистериум фур Ар еит унд Созиалес. 2013. Бесцхафти цоммуницатион-цреди ле-енларге мент-перспецтиве-вестерн-
алканс_ен.пдф.
гунгсверорднунг.
———. 2018ц. Предлог уред е европ

Савет министара. 2016. Национална стратегија развоја и интеграције
Парламент и Савет о изменама и допунама Уред е (ЕЗ) р. 862/2007
2015–2020. Тирана: Савет министара.
Европског парламента и Савета о статистици Заједнице о миграцијама
Демургер, С., и Хуи Ксу 2011. „Мигранти повратници: Успон нових и међународној заштити. 2018/0154 (ЦОД).
предузетника у руралној Кини,” Ворлд Девелопмент 39 (10), 1847–
61.
———. 2018д. Предлог директиве европ
Деутсцхер Бундестаг. 2017. Унтеррицхтунг дурцх дие Бундес региерунг: Парламента и Савета за заједничке стандарде и
Ерстер Берицхт зу дер У ерпруфунг дер Вораусс етзунген зур Процедуре у државама чланицама за повратак држављана трећих
Еинстуфунг дер ин Анлаге ИИ зум Асилгесетз е зеицхнетен земаља који илегално ораве (преиначена). 2018/0329 (ЦОД).
сицхерен Херкунфтсстаатен. Друцксацхе 19/299. хттп://
дип21. ундестаг.де/дип21/ тд/19/002/1900299.пдф.
64 | РЕФЕРЕНЦЕ
———. 2018е. Предлог уред е европ Гханем, Т. 2003. „Када се присилни мигранти врате кући: Психолошке
Парламента и Савета о Европској граничној и о алској стражи и потешкоће са којима се сусрећу повратници у процесу интеграције.”
стављању ван снаге заједничке акције Савета р. 98/700/ЈХА, Уред е Радни документ РСЦ-а. Универзитет у Оксфорду, Оксфорд, Велика
(ЕУ) р. 1052/2013 Европског парламента и Савета и Уред е (ЕУ) р. Британија.
2016/1624 Европског парламента и Савета. 2018/0330 (ЦОД).

ГИЗ (Деутсцхе Геселлсцхафт фур Интернатионале Зусамменар
еит). 2017. Регионални пројекат о социјалним правима за угрожене
групе (СоРи). Скопље: Деутсцхе Геселлсцхафт фур Интернатио нале
———. 2018ф. Предлог уред е европ Зусамменар еит (ГИЗ).
Парламента и Савета о стварању Европске мреже служ еника за везу

Влада Ал аније. 2010. Стратегија реинтеграције
за имиграцију (преинака). 2018/0153 (ЦОД).
Повратници ал анских држављана 2010–2015. Тирана: Влада
Ал аније.
ЕЦРЕ (Европски савет за из еглице и прогнане). 2018а.

———. 2015. Национални акциони план за интеграцију Рома и Египћана у
„Узимање сло ода: реформа закона о притвору и азилу. За ринутост
Репу лици Ал анији, 2015–2020. Тирана: Влада Ал аније.
ЕЦРЕ-а о ограничењима сло оде тражилаца азила у реформи
заједничког европског система азила иу пракси.” Напомена о политици
14. ввв.ецре.орг/вп-цонтент/уп лоадс/2018/09/Полици-Ноте-14.пдф. Канцеларија за људска и мањинска права. 2013. Стратегија
превенција и заштита од дискриминације за период од 2013. до 2018.
године. Београд: Влада Репу лике Ср ије.

———. 2018 . „До ровољни одлазак и повратак: између стене и
наковња. ЕЦРЕ-ова Анализа европских пракси у о ласти повратка, Косовска агенција за статистику. 2017. Анкета о радној снази, К1, јул.
укључујући „до ровољне одласке” и потпомогнути повратак, са

Кусцхминдер, К., анд М. Сиегел. 2018. Ефикасно прикупљање података у
својим препорукама ЕУ.” Напомена о политици 13. ввв.ецре.орг/вп-
управљању повратним миграцијама: ЕУ и западни Балкан. Светска
цонтент/уп лоадс/2018/08/Полици-Ноте-13.пдф.
анка: Вашингтон, ДЦ.
Лееркес, А., Ван Ос, Р., анд Боерсема, Е. 2016. „Шта покреће 'меку
ЕМН (Европска миграциона мрежа). 2014. „Преглед: Инцен
депортацију'? Разумевање пораста потпомогнутог до ровољног
да се врате у трећу земљу и пруже подршку мигрантима за њихову
повратка међу од ијеним тражиоцима азила у Холандији.”
реинтеграцију.” ЕМН Информ елешка. Европска комисија, Брисел.
Становништво, простор и место.
хттпс://емн елгиум. е/ситес/ дефаулт/филес/пу лицатионс/
емн_рег_информ_-_ин-цасх_ин кинд_ассистанце_то_ретурн_јуне_2016_0.пдф. Мананасхвили, С. 2017. „Политика повратка ЕУ: Мисија Аццом
урађено 2016. Читање између редова најновије статистике повратка
ЕУРОСТАТ-а.” Полици Бриеф. ИЦМПД, Беч. ввв.ицмпд.орг/филеадмин/

———. 2016. „Информација о Аустрији“. ЕМН подаци о земљи. Европска
2017/Полици_Бриеф_22.05.2017_ Мананасхвили.пдф.
комисија, Брисел. хттпс://ец.еуропа. еу/хоме-аффаирс/ситес/
хомеаффаирс/филес/01_аустриа_цоун три_фацтсхеет_2016_ен.пдф.
Марчета, Франческа. 2011. „Повратна миграција и опстанак предузетничких
активности у Египту.“ Радни документи ЕУИ РСЦАС 2011/01.

———. 2018. „Тхе Еффецтивенесс оф Ретурн ин ЕУ Мем ер
Државе 2017.” Синтетски извештај за ЕМН фокусирану студију.
Европска комисија, Брисел. Матрик Инсигхт, ИЦМПД (Међународни центар за развој миграционе
политике) и ЕЦРЕ (Европски савет за из еглице и прогнане). 2012.

Еуропеан Парлиаментари Ресеарцх Сервице (ЕПРС) 2017. Брифинг Заштита
Компаративна студија о нај ољим праксама за међусо но повезивање
уз уњивача на нивоу ЕУ. окто ар 2017.
мера реинтеграције пре одласка спроведених у државама чланицама са
Европска канцеларија за подршку азилу. 2013. Тражиоци азила краткорочним и дугорочним мерама реинтеграције у земљама повратка.
са Западног Балкана: компаративна анализа трендова, фактори Генерални директорат за унутрашње послове Европске комисије. Матрик
притиска и одговора. Брисел: Европска канцеларија за подршку азилу. Инсигхт, ИЦМПД и ЕЦРЕ 2012. ЈЛС/2009/РФ/ЦА/1003.
________. 2015. Тражиоци азила са Западног Балкана: Институт за миграциону политику. 2018. „Стопе признавања азила у
Компаративна анализа трендова, пусх-пулл фактора и одговора ЕУ/ЕФТА по земљама, 2008–2017.“ Институт за миграциону политику.
—ажурирање. Брисел: Европска канцеларија за подршку азилу. ввв.мигратионполици.орг/програмс/дата-ху /цхарс/асилум-
рецогнитион-ратес-еуефта-цоунтри-2008-2017 (приступљено 18. јуна

2018).
Европска иницијатива за ста илност. 2015. Нове чињенице и ројке о
тражиоцима азила западног Балкана . Берлин/Брисел/Истан ул: Министарство за труд и социјална политика. 2016. Национален
Европска иницијатива за ста илност. акциони план за о разовање 2016–2020 (Национални акциони план
за о разовање 2016–2020). Скопље: Министарство за труд и социјална
политика.
РЕФЕРЕНЦЕ | 65
Министарство за заједнице и повратак. 2013. Стратегија за ком МУП (Министарство унутрашњих послова). 2016а. Акциони план за
општине и Повратак 2014–2018. Приштина/Присхтина: Репу лика имплементацију Стратегије реинтеграције лица враћених на
Косово. основу Споразума о реадмисији за 2017. Годину . Подгорица:
Министарство унутрашњих послова.

Министарство за дијаспору. 2014. Стратегија за дијаспору и миграције,
2013–2018. Приштина/Присхтина: Репу лика Косово.
Министарство просвете, науке и технологије. 2015. Административно

———. 2016 . Стратегија реинтеграције лица враћених на основу
упутство (МОНТ) р. 19/2015 за систематизацију ученика који су
Споразума о реадмисији за период 2016–2020. године, са Акционим
мигрирали током школске 2014/2015.
планом за имплементацију Стратегије за 2016. годину .
Приштина: Министарство просвете, науке и технологије.
———. 2016. Административно упутство (МОНТ) р. 01/2016
о утврђивању услова, критеријума и поступака за организовање Подгорица: Министарство унутрашњих послова.
допунског учења за репатриране ученике. Приштина: Министарство

———. 2018. Акциони план за спровођење Стратегије реинте
о разовања, науке и технологије.
грације лица враћених на основу Споразума о реадмисији за период
2016–2020. година, за 2018. и 2019. годину, с Извјештај јем о
Министарство за људска права и из еглице. 2015. Стратегија за прихват имплементацији Акционог плана за 2017. годину (Акциони план за
и интеграцију држављана БиХ који се враћају по основу споразума о имплементацију Стратегије реинтеграције лица враћених по основу
реадмисији и Акциони план за период 2015-2018. Сарајево: Споразума о реадмисији за период 2016–2020. и за 2018. годину).
Министарство за људска права и из јеглице. 2019. године, са Извештајем о реализацији Акционог плана за 2017.
годину). Подгорица: Министарство унутрашњих послова.
Министарство просвете и спорта. 2014. Стратегија развоја
предуниверзитетског о разовања, 2014-2020. Тирана: Министарство О'Хиггинс, Н. 2012. Роми и нероми на тржишту рада у Централној и
просвете и спорта. Југоисточној Европи. УНДП: Братислава.
Министарство здравља. 2017. Национална здравствена стратегија. Влада Служ ени лист Репу лике Косово. 2010. „Закон о поновном пријему”.
Ал аније. Служ ени лист Репу лике Косово 3.
Министарство за људска права и из еглице. 2015. Стратегија за прихват Служ ени гласник Репу лике Ср ије. 2012. „Закон о
и интеграцију држављана Босне и Херцеговине који се враћају по Управљање миграцијама.” Служ ени гласник Репу лике Ср ије
основу споразума о реадмисији и Акциони план за период 2015–18. 107.
Влада Босне
Пирацха, М., анд Ф. Вадеан. 2010. „Ретурн Мигратион анд Оццу
и Херцеговине.
патионал Цхоице: Евиденце фром Ал аниа,” Ворлд Девелопмент 38
Министарство унутрашњих послова. 2016. Уред а (МУП) р. 04/2016 о (8), 1141–55.
функционисању Центра за смештај репатрираних лица. Приштина/

Репу лике Косово. 2013. Државна стратегија за миграције и акциони
Приштина: Служ ени лист Репу лике Косова.
план 2013–2018. Приштина/Присхтина: Репу лика Косово.
———. 2017а. Уред а (ГРК) р. 13/2017 о реинтеграцији репатрираних

———. 2017. Национална стратегија за одрживу реинтеграцију
лица. Приштина/Приштина: Служ ени лист Репу лике Косова.
репатрираних лица. Репу лике Косово.
Министарство рада и социјалне политике. 2014. Стратегија за Роме у

———. 2017 . Стратегија за инклузију Рома и Ашкалија
Репу лици Македонији 2014–2020. Скопље: Министарство рада и
Заједнице у косовском друштву 2017–2021. Приштина: Репу лика
социјалне политике.
Косово.
Министарство за рад, запошљавање, орачка и социјална питања и

Репу лика Ср ија. 2009а. Стратегија управљања миграцијама.
Јединица за социјално укључивање и смањење сиромаштва. 2016.
Београд: Репу лика Ср ија.
Национални акциони план запошљавања за 2017. Београд: Влада
Репу лике Ср ије. ———. 2009 . Стратегија реинтеграције повратника на основу споразума
о реадмисији. Београд: Репу лика Ср ија.

Министарство социјалне заштите и омладине. 2014. Запошљавање и
Стратегија вештина 2014-2020. Тирана: Министарство социјалног старања ———. 2016. Стратегија социјалног укључивања Рома за
и омладине. Период од 2016. до 2025. Београд: Служ ени гласник Репу лике
Ср ије.
———. 2015. Национални план акције за младе 2015–2020. Тирана:
Министарство социјалне заштите и омладине.
Министарство ур аног развоја. 2016. Стратегија социјалног становања.

Влада Ал аније.
66 | РЕФЕРЕНЦЕ
Риискјаер, Марија Хелен Бак и Тилде Нилсон. 2008. „Кружна репатријација: Тхомас, Кевин ЈА 2012. „Карактеристике људског капитала и животни
неуспешан повратак и реинтеграција Ирачана са из егличким статусом стандард домаћинстава повратника међународних миграната у источној
у Данској.“ Нова питања у истраживању из еглица. Истраживачки рад и јужној Африци.“ Међународне миграције 50 (4) 85–106.
165. УНХЦР, Женева.
Сцхустер, Л., анд Н. Мајиди. 2013. „Шта се дешава после депортације? УНДП. 2017. Регионално истраживање Рома 2017: Подаци о земљи.
Искуство депортованих Авганистанаца.” Миграционе студије 1 (2): 221– УНДП Европа и Централна Азија. ввв.еурасиа.ундп.орг/ цонтент/
40. дои: 10.1093/миграција/мнс011. р ец/ен/хоме/ли рари/рома/регионал-рома-сурвеи 2017-цоунтри-фацт-
схеетс.хтмл.
Сигона, Н. 2012. „Између супротстављених имагинарија државности:
руководство Рома, Ашкалија и Египћана (РАЕ) на новом независном УНХЦР. (Високи комесаријат Уједињених нација за из еглице).
Косову.“ Часопис за етничке и миграцијске студије 38 (8): 1213–32. 2009. „Преглед уреда о ур аној реинтеграцији“. ОСТС/ДОС (август).
ввв.унхцр.орг/4 0д502ц9.пдф.
Служ ени гласник БиХ. 2003. Закон о из јеглицама из БиХ и УНИЦЕФ. 2017. „Дечји ракови међу ромском популацијом у Ср ији:
расељеним осо ама у БиХ (Закон о из јеглицама из БиХ и расељеним етнографска истраживања”. новем ра. УНИЦЕФ, Београд.
лицима у БиХ). Служ ени гласник БиХ 33.
———. 2011. Правилник о евиденцији држављана Босне и Херцеговине и Ватхи, З. Предстоји. „Препреке (ре)интеграцији: Роми се враћају на Западни
Херцегов ине које се враћају по споразуму о реадмисији. Служ ени гласник Балкан.“ Светска анка, Вашингтон, ДЦ.
БиХ 21.
Ватхи, З., анд В. Дуци. 2016. „Макинг Отхер Дреамс: Тхе Импацт оф Мигратион
он тхе Псицхосоциал велл еинг оф Ал ан-Оригин Цхилдрен по повратку
———. 2013. Закон о министварствима и другим органима њихових породица у Ал анију.“ Дечија капуља 23 (1): 53–68.
управе Босне и Херцеговине (Закон о министарствима и другим
органима управе Босне и Херцеговине).

Влада на Репу лика Македонија. 2010. Програм за помоћ и подршку при
Служ ени гласник БиХ 6.
реинтеграцији на повратници во Репу лика Македонија согласно
Служ ени гласник Репу лике Ср ије. 2011. Национална стратегија реадмисионите договори (Програм за помоћ и подршку за реинтеграцију
запошљавања за период 2011–2020. Године (Национална стратегија повратника у Репу лици Македонији у складу са споразумима о
запошљавања за период 2011–2020). Служ ени гласник Репу лике реадмисији). Скопје: Влада на Репу лика Македонија.
Ср ије 37.
———. 2012. Закон о расељеним лицима, повратницима и из јеглим лицима Светска анка. 2017. Присилно расељени: ка развоју
у Репу лици Српској (Закон о расељеним лицима, повратницима и Приступ пружању подршке из еглицама, интерно расељеним лицима и
из јеглицама у Репу лици Српској). Служ ени гласник Репу лике Српске њиховим домаћинима. Вашингтон, ДЦ: Светска анка.
52.
Светска анка. 2018. Трендови тржишта рада Западног Балкана 2018.
Служ ени весник на Репу лика Македонија. 2008. Закон за Вашингтон ДЦ: Светска анка.
основното о разование (Закон о основном о разовању). Служ ени

Зевулун, Д., Венди Ј. Пост, АЕ Зијлстра, МЕ Калвер оер и ЕЈ Кнортх. 2017.
весник Репу лике Македоније 103.
„Деца мигранти и тражиоци азила враћена на Косово и Ал анију:
Служ ене новине Федерације БиХ. 2005. Закон о расељеним осо ама и предиктивни фактори за
повратницима у Федерацији Босне и Херцеговине и из јеглицама из друштвено-емоционално лагостање након повратка.” Часопис за етничке
Босне и Херцеговине (Закон о расељеним лицима и повратницима у и миграцијске студије. ДОИ: 10.1080/1369183Кс.2017.1391076.
Федерацији Босне и Херцеговине и о из јеглицама из Босне и Херцеговине).
Служ ене новине Федерације БиХ 15.
РЕФЕРЕНЦЕ | 67

Supporting The Effective Reintegration of Roma Returnees in The Western Balkans

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Supporting The Effective Reintegration of Roma Returnees in The Western Balkans

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Овлашћено

Овај пројекат финансирају

Васхингтон, ДЦ 20433 Телефон: 202-473-1000 Интернет: ввв.ворлд анк.орг

Сва питања о правима и лиценцама, укључујући и супсидијарна права, тре а да се упућују

2 Процеси и пракса повратка међу државама чланицама ЕУ . . . . . 4 2.1 Контекст

2.3 Управљање подацима . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10

3 Процеси и пракса повратка на Западном Балкану . . . . . . . 12

3.1 Циљане политике и оквири у оквиру Западног Балкана. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 3.2

Имплементација . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 3.3 Невладине заинтересоване

4.2 Рањивости по повратку . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 4.3 Интерсекционалне

4.4 Имовина по поврату . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31

5 Главни налази и препоруке . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 5.1 Европска унија

5.4 Западни Балкан: локални ниво . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41

6 Тхе Ваи Форвард . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45

5.2 Пилотирање психосоцијалне подршке популацији погођеном суко ом

— отпорност заједнице и програми менталног здравља ниског интензитета у Украјини . . . . . . . . 44

људи враћених на Западни Балкан са врха слања

при реинтеграцији пре поласка у земљама МС4 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 3.1 Циљане политике за

реинтеграцију повратника на Западном Балкану . . . . . . . . . . . 12 3.2 Државне институције активне у вези

реинтеграцијом повратника . . . . . . . . . . 14 3.3 Узорковање НВО активних у реинтеграцији повратника на

Западном Балкану . . . . 18 3.4 Примарни активни донатори и међународне организације на Западном

Балкану . . . . . . . . . . . . 19 4.1 Број подносилаца захтева за азил и удео Рома (Немачка) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Ставроу (вођа тима). Извештај је заснован на од Катарине Матернове Марта Гарсија

истраживању у шест јурисдикција Западног Фидалго, Енрица Цхиозза и Лиселотте

Материјал одражава дис делегација Европске комисије за западни Балкан из

Западног Балкана у којима је тим до ио повратне јурисдикцију.

информације и инпуте од владиних представника,

мултилатералних партнера, међународних донатора, Тим је имао користи од дискусија и

Истраживања на Западном Балкану ила су Административну подршку тиму пружиле

диригују Зоран Дранговски, Е ен Фридман, су Валентина Алексић, Самра Бајрамовић, Одета

Радевић. Истраживања у земљама чланицама ЕУ и графички дизајн радила је Лаура

спровели су Франс Бастијанс, Ентони Фин, Малте

Јохан, Сандра Кдолски и Валери Молина. Истраживање Џонсон и Вероника Суоци.

Кусцхминдер (Универзитет у Мастрихту). НЕАР и припремљени су под вођством Линде Ван

Гелдер (директорке земље за Западни Балкан) и Нине

Бхатт (менаџер праксе, друштвени развој, регион

писање овог з ирног извештаја.

Тим жели да ода признање Ова пу ликација је настала уз финансијску

Џамеле Риголини за њихову подршку и савете, као Европске уније.

и Џоана де Бери, Ђорђо Демарчи и Серго

Мананашвили за њихове рецензије.

АВР помогао до ровољни повратак

БАМФ Савезна канцеларија за миграције и из еглице (Немачка)

Федасил Федерална агенција за прихват тражилаца азила (Белгија)

ФОИА Савезна канцеларија за имиграцију и азил

ГАММ Гло ални приступ миграцијама и мо илности

ГИЗ Деутсцхе Геселлсцхафт фур интернатионале Зусамменар еит

ИОМ Међународна организација за миграције

ОФИИ Француска канцеларија за имиграцију и интеграцију

ИОМ Међународна организација за миграције

МАРРИ Регионална иницијатива за миграције, азил, из еглице

МС4 Невладина организација Француске, Белгије,

НВО Немачке и Аустрије

УНДП Програм Уједињених нација за развој

ефективној реинтеграцији (Рома) повратника на

ЕУ, укључујући висок проценат етничких

Међутим, споразуми о реадмисији широм

Западног Балкана. Пре 2015. године, рој

одлуке о захтеву за азил у ЕУ. У исто време, земље

Западном Балкану (Ал анија, Босна и

Херцеговина, Северна Македонија, Косово, Црна

Гора и Ср ија) и њихови одјекујући утицаји

Овај извештај документује главне друштвене За угрожене повратнике, као етничке