Uvod u laboratorijski rad

NOMENKLATURA
NEORGANSKIH JEDINJENJA

Profesor dr. Dragica Mini

 IUPAC organizacija

The International Union of Pure and Applied

Chemistry (IUPAC) je meunarodna nevladina
organizacija ustanovljena 1919 radi podrke
razvoju moderne hemije.

Nacionalna hemijska drutva su lanovi IUPAC-a.

 IUPAC je priznat je autoritet za razvijanje
standarda za imenovanje hemijskih
elemenata i njihovih jedinjenja preko
Meudevizionog komiteta za nomenklaturu
i simbole (IUPAC nomenklatura).

lan je Internacionalnog naunog

konzilijuma

(International Council for Science, ICSU)

 Istorijski pregled

1782. Francuski hemiar

Louis-Bernard Guyton de Morveau

Publikovao je svoje preporuke za davanje

naziva u hemiji pod nazivom

Konstantni metod zadavanja naziva.

[Guyton de Morveau L.B., J.Phys. 19(1782) 310]

 1787. Sistem su preradili Berthollet, de Fourcroy and
Lavoisier:
[Guyton de Morveau, L.B. Lavoisier A. L., Berthollet C.
L., de Fourcroy A. F.]

Methode de Nomenclature Chimique, Paris (1787)]

1801. Promocija sistema data je u priruniku koji je

dugo posle autorovog pogubljenja na giljotini 1794. bio
u upotrebi:

[Lavoisier A. L., Traite Elementaire de Chemie (3.

ed. Paris: Deterville (1801)]
Prva strana Lavoazjeve
Chymical Nomenclature
 1811 Berzelius je sistem adapatirao za primenu na
nemakom govornom podruju:

[Berzelius J. J., J. Phys. 73 (1811) 248]

Preporuke Guyton-a su se odnosile samo na

nomenklaturu neorganskih jedinjenja, to nikako
nije moglo da zadovolji opti razvoj organske
hemije koji je doveo do boljeg razumevanja
strukture organskih jedinjenja sredinom
devetnaestog veka i nametnuo potrebu razvoja
nomenklature organskih jedinjenja.
 1892. u enevi je odrana meunarodna
konferencija Nacionalnih hemijskih drutava
gde su prihvaani predlozi za uvoenje
standardizacije naziva u hemiji

[Bull. Soc. Chim. (Paris) 3(7), XIII. (1982)]

Uesnici enevske
konferencije 1892
 1913. osnovan je Savet meunarodne
zajednice hemijskih drutava [Council of
the International Associacion of Chemical
Societies] iji je rad prekinuo I. svetski rat

1919. osnovana je Meunarodna

zajednica za istu i primenjenu hemiju
[International Union of Pure and Applied
Chemistry, skraceno IUPAC]
 1921 IUPAC formira komisije za sledee
nomenklature, koje postoje i danas:

organsku
neorgansku
biohemijsku

Pored upustva za nomenklaturu IUPAC

daje standarde i za internacionalno
pisanje naziva: npr. aluminum, sulphur,
itd.
 IUPAC nomenklatura neorganskih
jedinjenja

IUPAC nomenklatura neorganskih

jedinjenja je sistematsko imenovanje
neorganskih hemijskih jedinjenja kako
je preporueno od strane International
Union of Pure and Applied Chemistry
(IUPAC)
 Prema ovoj nomenklaturi, svako jedinjenje treba
da ima ime iz koga nedvosmisleno moe da bude
odreena formula, odnosno svako ime treba da
oznaava samo jednu supstancu.

Ime treba da sadri informacije kako o sastavu

tako i o strukturi jedinjenja.

Pravila za imenovanje organskih i neorganskih

jedinjenja sadrana su u sledeim dokumentima:
 1. Plava knjiga organska jedinjenja
[Nomenclature of Organic Chemistry,
Oxford: Pergamon Press 1979, A Guide to
IUPAC, Nomenclature of Organic
Compounds, Recommendations 1993,
Oxford: Blackwell Scientific Publications,
1993]

2. Crvena knjiganeorganska jedinjenja

[Nomenclature of Inorganic Compounds,
Recommendations 1990, Oxford: Blackwell
Scientific Publications, 1990]
 3. Zelena knjigasimboli i fizike veliine
[Quantities, Units and Symbols in Physical
Chemistry (2. ed.) Oxford: Blackwell
Scientific Publications, 1993]

4. Zlatna knjigatehniki termini u hemiji

[Compendium of Chemical Terminology
IUPAC Recommendations (2.ed.), Oxford:
Blackwell Scientific Publications, 1997]
 5. Slina literatura postoji za biohemiju, analitiku hemiju i
hemiju makromolekula:

[Biochemical Nomenclature and related

Documents, London: Portland Press, 1992]

[Compendium of Analytical Nomenclature, definite

Rules 1997 (3.ed.) Oxford: Blackwell Scientific
Publications, 1998]

[Compendium of macromolecular Nomenclature,

Oxford: Blackwell Scientific Publications, 1991]
 Sistematsko odreivanje imena mora da odraava
strukturu i sastav:

1. Jednoatomski anjoni imaju sufiks id,

H- = hidrid

2. Ime jedinjanja koja sadre katjon i anjon sadre prvo ime

katjona a zatim ime anjona,

NaCl =natrijum-hlorid

3. Naelektrisanja katjona koji imaju vie pozitivnih

naelektrisanja se stavljaju u zagrade

bakar(I)=kupro i bakar(II)=kupri.
4. Poliatomski anjoni koji sadre vie atoma kiseonika sadre
sufiks it za nii i at za vii sadraj kiseonika:

NO2-=nitrit i NO3-=nitrat.

Za kiseonike koriste se jo i prefiksi hipo i per:

ClO-= hipohlorit i ClO4-= perhlorat.

5. Prefiks bi- se koristi za oznaavanje prisustva jednog

vodoninog jona,

NaHCO3= natrijum-bikarbonat
ili sada
NaHCO3 =natrijum vodonik karbonat
 Periodni sistem elemenata

Elementi u periodnoj tablici se dele u etiri kategorije: metali, prelazni

elementi, nemetali, lantanidi i aktinidi
 Broj atoma svakog elementa u molekulu (ili formulskoj
jedinki) oznaava se grkim prefiksom:
Prefiks Broj atoma

mono-* 1
di- 2
tri- 3
tetra- 4
penta- 5
heksa- 6
hepta- 7
okta- 8
nona- 9
deka- 10

* Prefiks mono- se retko koristi ; kada nema prefiksa ispred

imena elementa pretpostavlja se da je u molekulu
ili formulskoj jedinki prisutan jedan atom tog elementa.
Binarna jedinjenja koja sadre dva nemetala

Binarna jedinjenja su ona koja sadre dva hemijska

elementa, npr dva nemetala;

na kraju imena drugog po redu elementa binarnog jedinjenja

stavlja se nastavak id

BCl3 =bor-trihlorid,

SO2 =sumpor-dioksid,

N2O4 =diazot-tetroksid,

CO =ugljen-monoksid,

PCl5 = fosfor-pentahlorid.
 Binarna jedinjenja koja sadre metal i nemetal

Nomenklatura ovih jedinjenja zavisi od toga da li metal koji je

prisutan u jedinjenju ima konstantno naelektrisanje ili promenljivo
naelektrisanje.

Katjoni sa konstantnim naelektrisanjem su sledei:

Li+, Na+, K+, Rb+, Cs+, Ag+, Mg2+, Ca2+, Sr2+, Ba2+,
Zn2+, Cd2+, Al3+

Svi drugi metali imaju promenljivo naelektrisanje.

 Ime metala ide kao prvo, a zatim sledi ime
nemetala sa nastavkom -id,

Primeri binarnih jedinjenja koja sadre metal i nemetal:

KCl = kalijum-hlorid

MgO = magnezijum-oksid

Na2S = natrijum-sulfid

CaH2 = kalcijum-hidrid

LiBr = litijum-bromid
 Kod binarnih jedinjenja nemetala i metala promenljivog
naelektrisanja mora se naznaiti naelektrisanje datog metalnog jona
na jedan od dva sledea naina:

I. Posle naziva metala u zagradu se stavlja rimski broj koji

predstavlja naelektrisanje metalnog jona:

CuCl2 = bakar(II) hlorid,

FeO= gvodje(II) oksid
Fe2O3= gvodje(III) oksid

II. Na ime metala dodaje se nastavak (sufiks) o, za jon

manjeg naelektrisanja, ili nastavak i, za jon veeg
naelektrisanja:

Cu1+ = kupro jon Cu2+ = kupri jon

Fe2+= fero jon Fe3+ = feri jon
Pb2+ = plumbo jon Pb4+ = plumbi jon
Hg2 2+ = merkuro jon Hg2+ = merkuri jon
Sn2+ = stano jon Sn4+ = stani jon
 Ternarna i via jedinjenja

Ternarna jedinjenja sastavljena su od tri ili vie atoma obino

ukljuuju tri hemijska elementa: metalni jon, vieatomski jon ili
oksi-halogen jon.

NH4+ Amonijum jon

CO32- Karbonatni jon

HCO3- Bikarbonatni jon

CN- Cijanidni jon

C2O42- Oksalatni jon

CH3COO- Acetatni jon

Negativni vieatomski joni sa imenom koje sadri sufiks at imaju
jedan kiseonikov atom vie od onih sa sufiksom it:

ClO- Hipohloritni jon

ClO2- Hloritni jon
ClO3- Hloratni jon
ClO4- Perhloratni jon
CrO42- Hromatni jon
Cr2O72- Dihromatni jon
OH- Hidroksidni jon
NO2- Nitritni jon
NO3- Nitratni jon
MnO4- Permanganatni jon
PO43- Fosfatni jon
HPO42- Vodonik fosfatni jon
 Za metale sa promenljivim naelektrisanjem koriste se sufiksi - o ili i.

Formula jedinjenja Ime jedinjenja

NaNO2 natrijum-nitrit

NaNO3 natrijum-nitrat

NaHSO3 natrijum-vodonik sulfit

(natrijum-bisulfit)

Cu3(PO4)2 bakar (II) fosfat

(kupri-fosfat)

CuCN bakar (I) cijanid

(kupro-cijanid)

Ba(CH3COO)2 barijum acetat

AgClO4 srebro-perhlorat

Fe2(CrO4)3 gvodje (III) hromat (feri-hromat)

 Kiseline

Kiselina je jedinjenje koje sadri vodonik i koje daje

vodonine (H+) jone kada se rastvori u vodi.

Ovo je Arrhenius-ova definicija, koja je ograniena na

rastvore koji sadre vodu kao rastvara.

Preciznije, prema Bronsted-Lowry- konceptu, kiselina je

supstanca koja je donor (davalac) vodoninih jona ,
tj. protona nekoj drugoj supstanci.

Poslednja definicija vai za bilo koji rastvara koji se

koristi za pripremu rastvora kiseline.
 Formule i imena nekih kiselina

Formula Naziv

HF Fluorovodonina kiselina

HCl Hlorovodonina kiselina

HBr Bromovodonina kiselina

HNO3 Azotna kiselina

CH3COOH Siretna kiselina

H2SO3 Sumporasta kiselina

H2SO4 Sumporna kiselina

nastavak

Formula Naziv

HClO Hipohlorasta kiselina

HClO2 Hlorasta kiselina

HClO3 Hlorna kiselina

HClO4 Perhlorna kiselina

HBrO4 Perbromna kiselina

H3PO3 Fosforsta kiselina

H3PO4 orto-Fosforna kiselina

 Baze

Baza je, prema Arrhenius-ovom konceptu, supstanca koja

daje hidroksidne jone (OH-) kada se rastvori u vodi.

Prema Bronsted-Lowry konceptu, baza je supstanca koja

moe da primi vodonikov jon (proton) od neke druge
supstance. Kaemo da su baze akceptori protona.

Imena baza zavravaju se sa id:

LiOH litijum-hidroksid
Ba(OH)2 barijum-hidroksid.
 Soli

Soli su jedinjenja koja nastaju kada se jedan ili vie

vodonikovih jona u kiselini zameni drugim katjonom ili
kada se jedan ili vie hidroksidnih jona u bazi zameni
drugim anjonom.

Osnovni tipovi soli su:

binarna jedinjenja sastavljena od metalnog katjona i
nemetalnog anjona

NaCl natrijum-hlorid
ternarna i via jedinjenja koja su sainjena od metalnog
katjona ili amonijumovog jona i negativnog vieatomskog
jona:
NaNO3 natrijum-nitrat
(NH4)2SO4 amonijum-sulfat
 Kristalohidrati

Poseban tip soli (kristalnih jedinjenja) koje sadre

definisanu koliinu hemijski vezane vode, i koje se pri
zagrevanju razlau otputajui vodu, nose naziv
kristalohidrati ili hidrati.

MgSO4 7 H2O magnezijum sulfat heptahidrat.

Grki prefiksi pokazuju broj molekula vode:

MgSO4 . 2H2O magnezijum sulfat dihidrat,

MgSO4 .3H2O magnezijum sulfat trihidrat.

 Revizija IUPAC-ove nomenklature za neorganska
jedinjenja

2005. Izvrena je revizija nomenklature

Prema ovoj reviziji nema vie apsolutno ispravnog imena za

jedno jedinjenje.

- Svako ime koje nedvosmisleno oznaava jedinjenje je

korektno ime (voda, karbonil, cijano)

Postoje dva naina opisa jedinjenja prema:

- sastavu i prema substituentima

 Prema sastavu:

Molekul se opisuje preko jezgra kao kod kompleksa.

1. Jezgro(a) molekula je atom najnie elektronegativnosti.

Ovaj elemenat definie osnovno ime jedinjenja:

ako je jedinjenje negativno naelektrisano sadri prefiks

id ako nije prisutan drugi atom i at u drugom sluaju

2. Okolni atomi i grupe se opisuju kao ligandi sa sufiksom o,

identine grupe sadre prefikse tri-, tetra- ili bis

3. Zatim se navode oznake za naelektrisanje, funkciju radikala,

kristalizaciona voda, premotavajui ili koordinirani ligandi.
Jedinjenje Jezgro Ligandi Funkcional Ime
ni markeri
H2O divodonik oksido -oksido
ClO3- hlorat oksido (1-) divodonik

hlorat oksido (1-) trioksido

ClO2-
azot oksido (.) hlorat(1-)
NO*
nitrat dioksido/oksi (1-) dioksido
NOO -
hlorat(1-)
do
oksido azot (.)
kalijum/fera (4-)
K4[Fe(CN)6] (dioksido) oksido
t heksacijanido
nitrat(-1)
(1-)
K[AuS(S2)] kalijum heksa-
kalijum/aura disulfido/sulfi
cijanidoferat(4-)
t do - kalijum(disulfido)
[Ni(CO)4]
sulfido aurat(1-)
nikol oksiugljenik voda(1/5) tetra(oksidouglje
CuSO 5H2O
4
.
nik) nikol
bakar/sulfat oksido
bakar
 Prema supstituentima

Uoptava se nomenklatura organskih jedinjenja pratei

osnovna pravila:

1. Svim elementima se dodaje nastavak an na bazno ime a

nezasiene veze se ispunjavaju atomima vodonika:

oksidan atom kiseonika vezan za vodonik (H2O voda)

dioksidan lanac dva atoma kiseonika vezan sa

atomima vodonika (H2O2 vodonik peroksid)
BH3 boran CH4 metan
AlH3 aluman SiH4 silan
GaH3 galan GeH4 german
InH3 indigan SnH4 stanan
TlH3 talan PbH4 plumban

NH3 azan H2 O oksidan

PH3 fosfan H2 S sulfan
AsH3 arsan H2Se selan
SbH3 stiban H2Te telan
BiH3 bizmutan H2Po polan

HF fluoran HCl hloran

HBr broman HI jodan
HAt astatan