МАТЕРИЈА – СУПСТАНЦЕ И СМЈЕСЕ

Проучавања у хемији односе се у првом реду на:

• Састав материје

• Промјене кроз које материја пролази

Материја је све што постоји у природи, све што нас окружује,– Сунце, дрво, камен, клупа, табла,
па и ми сами. Материја је неуништива, она само прелази из једног облика у други. Разноврсност
појавних облика је практично бесконачна. Испољава се у времену и простору кроз кретање.

Постоје два вида материје – супстанца и физичко поље. Супстанцу запажамо директно чулима.
Физичко поље се минифестује као узајамно дејство између два или више физичких тијела.

СУПСТАНЦА – различити облици материје који се разликују и препознају по њиховим особинама.

ОСОБИНЕ СУПСТАНЦИ

Када описујемо супстанце, говоримо о њиховим особинама. Ако кажемо да познајемо неку
супстанцу то значи да познајемо мноштво њених особина.

ФИЗИЧКЕ ОСОБИНЕ СУПСТАНЦИ

Шта помислимо када кажемо кухињска со? Прво помислимо на слан укус, а затим на бијелу
кристалну супстанцу. Прва асоцијација на шећер је слатко, сирће кисело, бибер љуто..... Па можемо
закључити да се супстанце међусобно разликују по укусу. Осим по укусу супстанце се међусобно
разликују по боји, мирису, агрегатном стању, густини, маси, тврдоћи, проводљивост топлоте и
електрицитета, магнетним особинама. Свака течна супстанца има своју карактеристичну
температуру кључања. Чврсте супстанце карактерише температура топљења.

Све набројане особине јесу физичке особине супстанци.

Агрегатна стања:

• чврсто: ознака s (lat. solidus),уређена структура

• течно: ознака l (lat. liquidus), већа удаљеност између честица, уређеност структуре је мања,
честице се крећу слободно и мијењају положај

• гасовито: ознака g – удаљеност између честица је велика, немају уређену структуру, положај
честица се брзо мијења у свим смјеровима у простору.

Промјене при којима се не мијењају битне особине супстанци називају се ФИЗИЧКЕ ПРОМЈЕНЕ.
Под физичким промјенама се подразумијевају: промјене агрегатног стања (топљење, очвршћавање,
испаравање), промјене облика (уситњавање), растварање .....Током физичких промјена никад не
настају нове супстанце. Уклањањем узрока физичке промјене супстанца се може вратити у
првобитно стање.
 ХЕМИЈСКЕ ОСОБИНЕ СУПСТАНЦИ се одређују на основу дејства са другим супстанцама при чему
настају нове супстанце.

Промјене при којима се мијењају битне особине супстанци називају се ХЕМИЈСКЕ ПРОМЈЕНЕ или
ХЕМИЈСКЕ РЕАКЦИЈЕ или ХЕМИЈСКИ ПРОЦЕСИ.

При хемијским промјенама увијек настају нове супстанце. Полазне супстанце у хемијској
реакцији називају се РЕАКТАНТИ. Супстанце које настају у хемијској реакцији називају се
РЕАКЦИОНИ ПРОИЗВОДИ. Уклањањем узрока хемијске промјене супстанца се не може вратити у
првобитно стање.

РЕАКТАНТИ → РЕАКЦИОНИ ПРОИЗВОДИ.

2H2 + O2  2H2O или Fe +S  FeS

Стално кретање материје у природи разлог је постојања огромног броја различитих супстанци.
Супстанце непрестано подлијежу физичким и хемијским промјенама, због чега се њихов број и
количина непрестано мијењају.

Супстанце у природи можемо подијелити на чисте супстанце и смјесе супстанци.

Шта су чисте супстанце? Чисте супстанце не садрже трагове ни једне друге супстанце.

Да ли су све чисте супстанце једнаке по свом саставу или се међусобно разликују? Да ли су на

пример, рђа и гвожђе исте супстанце? Наравно да не.

Чисте супстанце се међусобно разликују по свом саставу. Гвожђе је, на примјер, једноставна
супстанца, рђа је сложена супстанца.

Тако да можемо рећи да постоје двије врсте чистих супстанци: једноставне – елементи и
елементарне супстанце ( молекули елемената) и сложене – једињења.

Како утврдити да је нека супстанца хемијски елемент или једињење? Хемијским промјенама. Ако се
супстанца хемијским промјенама може разложити на простије супстанце ријеч је о хемијским
једињењима.

Смјесе

Ако посматрамо било коју супстанцу из природе нпр. воду примјетићемо да поред тога што је вода
чиста супстанца – једињење садржи још неке супстанце.

Шта је са ваздухом? Да ли је ваздух чиста супстаца? Да ли се виде састојци ваздуха? Ког су агрегатног
стања саставни дијелови ваздуха?

Земљиште – који су састојци земљишта? Копно, обала…? Ког су агрегатног стања саставни дијелови
земљишта?Колико има чистих супстанци? Колико има смјеша у природи? У којем су агрегатном
стању смјесе? Од чега зависи агрегатно стање смјесе? Од својстава састојака!

Својства смјеше зависе од својстава свих састојака и од односа количина састојака смјесе.
Састојци смјесе у смјеси задржавају своја својства.
Састав смјесе је произвољан.
Хомогене смјесе су оне чији се састојци не могу разликовати голим оком, под лупом или
микроскопом. Хомогене смеше имају исти састав и особине у свим својим деловима.

Хетерогене смјесе су оне чији се састојци могу разликовати оком, под лупом или микроскопом.
Хетерогне смјеше немају исти састав и својства у свим својим деловима.

Како можемо да раздвојимо састојке неке смјесе? На основу њихових својстава. Поступци за
раздвајање састојака смјеше су: цијеђење или филтрирање, магнетно одвајање, испаравање,
дестилација, одлијевање или декантовање, кристализација .....
 ELEMENTI I JEDINJENA

Osnivač nove naučne hemije – jeste engleski fizičar i hemičar Robert Bojl (Robert Boyle, 1627-1691) koji je
bio jedan od rijetkih, ako ne i prvi, koji je proučavao hemiju radi hemije, a ne radi dobijanja zlata ili lijekova.
On je bio taj koji je uveo u hemiju stvarno strogu eksperimentalu metodu za provjeravanje teorija i
utvrđivanje pouzdanosti činjenica.

Od njega potiče ona koncepcija o elementu koja se i do danas zadržala. Element je definisao kao
jednostavnu materiju koja se do sada poznatim sredstvima ne može dalje razložiti. Tako je Bojl udario
temelje na kojima su jedan vijek kasnije zidali naučnici Lavoazije i Dalton.

( Napomena - sve što je italic u dokumentu je informativno)

METALI
Lako se daјu kovati
Dobri prоvodnici toplote i elektriciteta
Imaju karakterističan sjaj
Čvrsto agregatno stanje osim žive
Bazni oksidi, Uopšteno se može zapisati:

Metal + O2 → oksid metala + H2O → hidroksid (MOH)

Mg + O2 = MgO + H2O = Mg(OH)2

NEMETALI
Ne mogu se kovati
U sva tri agregatna stanja
Slabi prоvodnici osim (grafita)
Nemaju karakterističan sjaj
Kiseli oksidi, Uopšteno se može zapisati:

nemetal+ O2 → oksid nemetala + H2O→kiselina

S + O2 = SO2 + H2O = H2SO3

Hemijska jedinjenja su složene čiste supstance. Sastoje se od dva ili više različitih hemijskih elemenata.
Hemijskim promjenama jedinjenja se mogu razložiti na jednostavnije supstance.

2H2O →2 H2 + O2

Antoan Loren de Lavoisier ,francuski plemić i poznati hemičar, njegova prva izučavanja u oblasti hemije bila
su bazirana na mjerenju gubitka ili dobitka prilikom sagorevanja materijala. Ovi eksperimenti doveli su do
Lavoazijeovog zakona o održanju materije. Lavoazije je zakon otkrio jer je prvi koristio vagu za tačna
mjerenja.
ZAKON ODRŽANJA MASE/MATERIJE kaže da će masa zatvorenog sistema ostati konstantna, bez obzira
na procese koji se odvijaju unutar sistema

ukupna masa reaktana jednaka je ukupnoj masi reakcionih proizvoda

ZAKON STALNIH MASENIH ODNOSA

Postavio ga je francuski hemičar Joseph Proust 1799. godine . Zakon kaže da je maseni odnos elemenata
u nekom jedinjenju stalan, bez obzira na način kako je dobijeno to jedinjenje.

To znači da se s tačno određenom masom jednog elementa može spojiti tačno određena masa drugog
elementa.

Primjer

H2O Ar(H)=1 , Ar(O)=16

Maseni odnos H:O = 2x1 : 1x16

= 2 : 16 / 2

=1 : 8

Znači da uvijek od 1g vodonika i 8g kiseonika nastaje 9g vode.

Odnos mora biti uvijek isti, dok mase mogu da se smanjuju ili povećavaju, ali tako da uvijek bude
zadovoljen odnos 1:8 npr. za 4g kiseonika potrebno je 0,5 g vodonika i nastaje 4,5g vode.

DALTONOV ZAKON VIŠESTRUKIH MASENIH ODNOSA

Ako dva elementa grade veći broj jedinjenja tada različite mase jednog elementa, koje se jedine sa
jednom te istom masom drugog elementa,stoje među sobom u odnosu malih cijelih brojeva.

H2O 2 : 16 / : 2 H2O2 2 : 32 / : 2

1 : 8 1 : 16 (8◦2)

Primjer pet oksida azota:

N2O 28:16 14:8

NO 14:16 14:16
N 2 O3 28:48 14:24
NO2 14:32 14:32
N 2 O5 28:80 14:40
ZAKON STALNIH ZAPREMINSKIH ODNOSA (GEJ-LISAKOV ZAKON)

Joseph Louis Gay-Lussac bio je francuski hemičar i fizičar. Poznat je po zakonu vezanom za gasove, otkrio
je da se osnovni sastav atmosfere ne mijenja sa smanjenjem pristiska (povećavanjem nadmorske visine).
Takođe je otkrio da se voda formira od dva dijela vodonika i jednog dijela kiseonika (zapreminski).

Zapremine gasova koji se jedine i zapremine nagrađenih gasova (gasa) stoje u stalnom odnosu malih
cijelih brojeva.

3H2 (g) + N2 (g) ↔ 2NH3 (g)

uvijek će reagovati 3 zapremine vodonika sa 1 zapreminom azota prilikom čega će nastajati 2 zapremine
amonijaka (3:1:2).

Reakcija je povratna pa će, logično, važiti i obratno.

Za vježbu:

1. Koliko ml N(III) oksida se dobije u reakciji 200ml azota (N2) sa odgovarajućom količinom
kiseonika? Napisati i izjednačiti odgovarajuću reakciju. Takođe izračunati koliko ml kiseonika je
potrebno za ovu reakciju. (Sve supstance u reakcij su u gasovitom agregatnom stanju.)

2. Koju zapreminu vodonika i azota trebamo spojiti da bi smo dobili 300 ml amonijaka? (Sve supstance
u reakcij su u gasovitom agregatnom stanju.) N2 + 3H2 → 2NH3

3. Koliko grama H2O2 se dobija od 2,5 grama vodonika i 50 grama kiseonika? Koji element je u višku i
koliko?

4. Zaokružiti parove elemenata na koje se odnosi Daltonov zakon:

a) H2O i H2O2 b) H2SO4 i H2SO3 c) NH3 i N2H4 d) HCl i HBr