MODERNA HEMIJA

Definicija
Nauka o supstancama: njihovoj strukturi, njihovim
osobinama, i reakcijama koje ih menjaju u druge
supstance (Pauling, 1947)
Prouavanje materije i promena kroz koje ona prolazi
(Chang, 1998)
Hemija je ono to rade hemiari (XX vek)
MODERNA HEMIJA
Negde u centru sa ostalim fundamentalnim naukama
MODERNA HEMIJA
Grane hemije
MODERNA HEMIJA
Grane hemije
MODERNA HEMIJA
Materija
Celokupni univerzum je sagraen od materije, koja moe
biti na razliite naine organizovana i ureena.
Ona se ne moe unititi niti ni iz ega stvoriti, ve moe
samo da prelazi iz jednog oblika u drugi
Materija postoji u dva oblika
kao estica karakerie je fizika veliina masa
(mirovanja)
kao polje sila karakterie je fizika veliina energija
Odnos izmeu ova dva oblika materije je postavio Ajntajn
E = mc
2
MODERNA HEMIJA
Materija
Javlja se u tri agregatna stanja
Hijerarhija materijala
Materija
Heterogene
smee
Homogena
materija
iste
supstance
Homogene
smee
Element Jedinjenje
Da li je
uniformna?
Da li ima
promenljivi
sastav?
Da li se moe
razloiti na prostije
supstance?
NE DA
NE
DA
NE DA
MODERNA HEMIJA
Uniformnost materije
Ukoliko materijal nije uniforman, tj. nema u svakom svom
delu isti sastav, tada je u pitanju heterogena smea.
Heterogene smee se mogu rastaviti na iste sustance
fizikim metodama.
Mleko, granit, elik (C u Fe), dim...
MODERNA HEMIJA
Heterogene smee
Sastavljene su od meusobno odvojenih delova
homogenih supstanci (komponenti smee)
Osnovne karakteristike svake smee su:
Promenljiv sastav
Svaka komponenta smee zadrava svoja
karakteristina svojstva
Svojstva smee zavise od svojstava i koliina
komponenta smee
Svaka smea se moe rastaviti na komponente
pogodnim operacijama
MODERNA HEMIJA
Uniformnost materije
Ukoliko je materijal uniforman, tj. u svakom svom delu
ima isti sastav, onda to moe biti ili ista supstanca ili
homogena smea (rastvor)
MODERNA HEMIJA
Homogene smee
Ukoliko homogena materija moe da ima promenljivi
sastav tada je u pitanju homogena smea (rastvor)
Npr. moe da postoji 5%, 10%, 15%... rastvor NaCl u
vodi. Sve su to homogene smee razliitog sastva
Dva gasa uvek ine homogenu smeu, dve tenosti mogu
biti homogena (voda i alkohol) ili heterogena smea (voda
i ulje), dve vrste stvari ee ine heterogenu smeu ali
ima i primera homogenih (zlato i srebro zlato za nakit,
selen u sumporu...)
Homogene smee se, takoe, primenom razliitih fizikih
metoda odvajanja (ceenje, dekantovanje, taloenje,
centrifugiranje, dijaliza, magnetna separacija, destilacija,
sublimacija...) mogu razdvojiti na iste supstance od kojih
su sastavljene.
MODERNA HEMIJA
iste supstance
iste supstance su homogene i imaju stalan i
nepromenljiv sastav
Dele se na jedinjenja i elemente
MODERNA HEMIJA
Jedinjenja
Supstance odeenog i stalnog hemijskog sastava koje se
sastoje od dva ili vie elemenata.
NaCl se sastoji od 60,66% Cl i 39,34% Na bez obzira na
nain na koji je dobijena. Uvek ima istu gustinu
(2,16g/cm
3
), topi se na 803 C
Jedinjenja se hemijskim metodama mogu rastaviti na
elemente koji ih sainjavaju
MODERNA HEMIJA
Elementi
Elementi su osnovne supstance od kojih je sainjena
celokupna materija.
Ne mogu se dalje razlagati
Do sada je pronaeno 118 elemenata od ega 90 (91) u
prirodi
Razdvajanje smea na komponente
Frakcionisanje, preiavanje
Metode razdvajanja
Rastvaranje razdvajanje rastvorljivih komponenti od
nerastvorljivih
Filtriranje razdvajanje tenih komponenti od vrstih
Razdvajanje smea na komponente
Metode razdvajanja
Taloenje i dekantovanje
Centrifugiranje ubrzavanje taloenja
Dijaliza
Razdvajanje smea na komponente
Metode razdvajanja
Flotacija
Magnetna separacija
Razdvajanje smea na komponente
Metode razdvajanja
Uparavanje
Destilacija i frakciona destilacija
Razdvajanje smea na komponente
Metode razdvajanja
Sublimacija
Kristalizacija
Razdvajanje smea na komponente
Metode razdvajanja
Hromatografija na papiru, na tankom sloju, na
koloni, HPLC, gasna hromatografija
Razdvajanje smea na komponente
Metode razdvajanja
Hromatografija na papiru, na tankom sloju, na
koloni, HPLC, gasna hromatografija
Osobine istih supstanci
Fizike osobine
Boja
Miris
Gustina
Tvrdoa
Taka topljenja
Taka kljuanja
Rastvorljivost (mora se naglasiti u kom rastvarau)
Kristalni oblik
Provodljivost toplote i elektrine energije
Osobine istih supstanci
Hemijske osobine ukazuju na njihovo ponaanje pri
hemijskim promenama.
Hemijska osobina gvoa je da ra na vazduhu
Hemijska osobina zlata je da ne reaguje sa kiselinama
(izuzev carske vode)
Hemijska osobina kuhinjske soli je da kad se propusti
stuja kroz rastop dolazi do izdvajanja metalnog natrijuma
na katodi i gasovitog hlora na anodi
Hemijska osobina TNT je da kad se izloi varnici reaguje
veoma burno
Hemijska osobina kiseonika je da potpomae gorenje
Osobine istih supstanci
Osobine koje ne zavise od koliine prisutne supstance se
nazivaju intenzivne osobine. To su: gustina, boja, T.T.,
T.K., ...
Osobine koje zavise od koliine prisutne supstance se
zovu ekstenzivne. To su: zapremina, masa, ukupna
energija...
PISANJE HEMIJSKIH FORMULA
Natrijum-karbonat
Kalcijum-bromid
Aluminijum-nitrat
Amonijum-hidrogensulfat
Gvoe(III)-sulfid
PISANJE HEMIJSKIH FORMULA
Na
2
CO
3
natrijum-karbonat
CaBr
2
kalcijum-bromid
Al(NO
3
)
3
aluminijum-nitrat
NH
4
HSO
4
amonijum-hidrogensulfat
Fe
2
S
3
gvoe(III)-sulfid
PISANJE HEMIJSKIH FORMULA
IUPAC International Union of Pure and Applied
Chemistry
Internacionalna unija za istu i primenjenu hemiju
NOMENKLATURA NEORGANSKIH
JEDINJENJA
Jonska jedinjenja
Jonska jedinjenje se sastoje od katjona (+) i anjona(-)
Imena katjona monoatomski:
Koristi se ime elementa i dodaje se na kraju jon
Na
+
- jon natrijuma ili natrijumov jon
Ukoliko metal ima vie oksidacionih stanja onda se
rimskim brojevima to stanje naglasi
Fe
2+
- gvoe(II) jon (gvoe dva jon)
Fe
3+
- gvoe(III) jon (gvoe tri jon)
NOMENKLATURA NEORGANSKIH
JEDINJENJA
Imena katjona monoatomski:
Ranije se koristio sufiks o da oznai jon nieg
oksidacionog stanja i sufiks i da oznai jon vieg
oksidacionog stanja pa je Fe
2+
fero jon a Fe
3+
feri jon
uz obavezno korienje latinskog imena elementa (nije
gvoo i gvoi jon)
Imena katjona poliatomski:
Npr. katjon nastao protnovanjem amonijaka se zove
amonijum jon NH
4
+
a jon nastao protonovanjem vode
hidronijum jon H
3
O
+
NOMENKLATURA NEORGANSKIH
JEDINJENJA
Imena anjona monoatomski:
Ime anjona se izvodi iz latinskog imena nemetala
(punog ili skraenog) uz dodatak nastavka id.
Cl
-
hlorid (hloridni jon)
Br
-
bromid (bromidni jon)
O
2-
oksid (oksidni jon)
S
2-
sulfid (sulfidni jon)
H
-
hidrid (hidridni jon)
N
3-
nitrid (nitridni jon)
C
4-
karbid (karbidni jon)
NOMENKLATURA NEORGANSKIH
JEDINJENJA
Sklapanje jonskih jedinjenja
Jedinjenje mora biti elekroneutralno. Zbir naelektrisanja
svih katjona i anjona mora biti nula
Na
+
Cl
-
+1 +(-1) = 0 NaCl
Mg
2+
Cl
-
+2 + (-1) = +1 Cl
-
mora dva puta
Mg
2+
2 Cl
-
+2 + 2*(-1) = +2 -2 = 0 MgCl
2
Fe
3+
S
2-
+3 + (-2) = +1 najmanji zajedniki
sadralac brojeva 2 i 3 je 6, znai i + i moramo dovesti
do 6
2Fe
3+
3S
2-
2*(3+) + 3*(2-) = +6 + (-6) = 0 Fe
2
S
3
NOMENKLATURA NEORGANSKIH
JEDINJENJA
Imena jonskih jedinjenja
Samo se spoje ime katjona i anjona sa crticom izmeu
(naravno izostavite re jon)
NaCl natrijum-hlorid
Na
2
O natrijum-oksid
FeO gvoe(II)-oksid
Fe
2
S
3
gvoe(III)-sulfid
NOMENKLATURA NEORGANSKIH
JEDINJENJA
Imena sloenih anjona
Anjoni koji sadre kisonik imaju imena koja se
zavravaju na at ili it, pri emu se sufiks at koristi za
najei oksianjon a sufiks it za oksianjon koji ima isto
naelektrisanje ali jedan atom kiseonika manje.
SO
4
2-
sulfat
SO
3
2-
sulfit
NO
3
-
nitrat
NO
2
-
nitrit
NOMENKLATURA NEORGANSKIH
JEDINJENJA
Imena sloenih anjona
Kada u seriji postoji vie od etiri razliita oksianjona
(halogeni elementi) tada se koriste i prefiksi. Prefiks per
ukazuje da jon ima jedan kiseonik vie nego jon koji se
zavrava na at (najvie oksidaciono stanje) a prefiks hipo
ukazuje na jedan kiseonik manje nego jon koji se
zavrava na it
ClO
4
-
perhloratat
ClO
3
-
hlorat
ClO
2
-
hlorit
ClO- hipohlorit
Cl
-
hlorid
NOMENKLATURA NEORGANSKIH
JEDINJENJA
Imena sloenih anjona
Anjoni kojima su dodati joni vodonika se izvode iz imena
istog anjona dodajui prefiks hidrogen (ili dihidrogen,
trihidrogen... u zavisnosti od broja vodonika)
CO
3
2-
karbonat HCO
3
-
hidrogenkarbonat
PO
4
3-
fosfat HPO
4
2-
hidrogenfosfat
H
2
PO
4
-
dihidrogenfosfat
NOMENKLATURA NEORGANSKIH
JEDINJENJA
Imena baza
Na ime katjona se samo doda ime anjona najee
hidroksidnog jona
NaOH natrijum-hidroksid
Mg(OH)
2
magnezijum-hidroksid
Fe(OH)
2
gvoe(II)-hidroksid
Fe(OH)
3
gvoe(III)-hidroksid
NOMENKLATURA NEORGANSKIH
JEDINJENJA
Imena kiselina
Imena kiselina se izvode iz imena njihovih soli, odnosno
njihovih anjona tako to se doda nastavak kiselina
HCl hloridna kiselina (hlorovodonina kiselina)
H
2
SO
4
sulfatna kiselina (sumporna kiselina)
H
3
PO
4
fosfatna kiselina (fosforna kiselina)
HClO
4
perhloratna kiselina (perhlorna kiselina)
NOMENKLATURA NEORGANSKIH
JEDINJENJA
Imena kovalentnih jedinjenja
Imena kovalentnih jedinjenja se izvode tako to se prvo
u imenu navede ime atoma manje elektronegativnosti sa
rimskim oksidacionim brojem u zagradi pa onda ime
atoma vee elektronegativnosti kao da je anjon
CO
2
ugljenik(IV)-oksid (ugljen-dioksid)
N
2
O
5
azot(V)-oksid (azot-pentoksid)
SCl
6
sumpor(VI)-hlorid (sumpor-heksahlorid)
PJ
3
fosfor(III)-jodid (fosfor-trijodid)
JEDINICE U HEMIJI
U hemiji se primenjuje SI sistem jedinica (1960. godine)
JEDINICE U HEMIJI
Prefiksi po SI sistemu
JEDINICE U HEMIJI
Neke jedinice koje nisu po SI sistemu se i danas koriste