Procesi oksidacije i redukcije su nerazdvojivi!

Supstanca koja otpušta  Supstanca koja prima
elektrone se OKSIDUJE !  elektrone se REDUKUJE!
NAPONSKI NIZ
METALA
Metalna kristalna rešetka
 Metal uronjen u rastvor svojih soli, tj. svojih jona predstavlja
ELEKTRODU.

Zn(s) Zn2+(aq) + 2e- Cu(s) Cu2+(aq) +

2e-

Ako je ravnoteža pomerena na desno -

izraženo je rastvaranje metala; površina
metala se naelektriše negativno u odnosu na
rastvor.

Ako je ravnoteža pomerena na levo – joni iz

rastvora se redukuju; površina metala se
naelektriše pozitivno u odnosu na rastvor.
 Potencijal izmedju metala i rastvora predstavlja
potencijalnu energiju koju u datoj tački polja
poseduje jedinično naelektrisanje.
Ne može se izmeriti. Naziva se:
ELEKTRODNI (REDOKS) POTENCIJAL
Oznaka: E
– javlja se kao posledica oksidoredukcionog procesa
koji se odigrava izmedju metala i rastvora.
- zavisi od :
1.vrste metala
2. koncentracije jona u rastvoru
3. temperature
Ako povežemo dve elektrode
dobijamo sistem koji se naziva
GALVANSKI SPREG.
Razliku elektrodnih potencijala izmedju elektroda
galvanskog sprega možemo izmeriti i ta razlika se
naziva ELEKTROMOTORNA SILA galvanskog
sprega.

STANDARDNI ELEKTRODNI (REDOKS)

POTENCIJAL

oznaka : E0

je elektromotorna sila galvanskog sprega izmerena

pri standardnim uslovima (250C, 101,325 kPa) sa
standardnom vodoničnom elektrodom kao
jednom od elektroda čiji je elektrodni potencijal
proizvoljno uzet da je jednak nuli.
Standardna vodonična
elektroda
 Pt(s), H2 I H+(aq) II Cu2+(aq) I Cu(s)
A: H2(g) 2H+ + 2e oksidacija K: Cu2+ + 2e Cu(s) redukcija
 Šta je naponski niz?
Ako se metali poređaju u horizontalni niz
prema rastućim vrednostima Eo, dobija se
Voltin ili elektrohemijski ili naponski
niz metala.

K Na Mg Al Mn Zn Fe Ni Sn Pb H Cu Ag Hg Au
­ Eo + Eo
0

U naponskom nizu:

-redukciona sposobnost opada

-oksidaciona sposobnost raste
 OGLEDI
OGLED 1
Materijal: hlorovodonična kiselina (1:1),
gvozdeni ekser, cink, nikal, mangan,
bakarna strugotina, olovo.
Pribor: epruvete.
Postupak: U epruvete se unesu redom
metali i doda se razblažena hloridna
kiselina. Posmatrati promene.
OGLED 2
Materijal: 20%-tni rastvor sumporne kiseline
Pribor: čaša, pipeta, staklena cev sa
slavinom, bakarna žica, pločića od cinka,
provodnici za spajanje, galvanometaR, stativ
sa hvataljkom.
Postupak: U čašu sipati 20%-tnu sumpornu
kiselinu. U nju uroniti staklenu cev sa slavinom
koja je učvršćena hvataljkom za stativ. U
proširenje cevi stavi se bakarna spirala, pa se
i cev napuni kiselinom. Slavina je zatvorena.
Bakar ne reaguje sa kiselinom. Međutim, ako
se u rastvor stavi pločica od cinka, pa se oba
metala spoje u kolo sa galvanometrom, na
bakru će se razvijati vodonik koji se skuplja u
staklenoj cevi, a kazaljka na galvanometru
pokazuje otklon.
 OGLED 3
Materijal: natrijum-hlorid, magnezijumova traka,
bakarna žica, fenolftalein.
Pribor: staklena „U“ cev, provodonici,
galvanometar, stativ sa hvataljkama.
Postupak: Staklena „U“ cev se napuni rastvorom
natrijum-hlorida, kojem se doda nekoliko kapi
fenolftaleina. U jedan kraj „U“ cevi uroni se bakarna
žica, a u drugi komad magezijumove trake. Oba
metala se spoje preko galvanometra. Kazaljka
galvanometra pokazuje otklon; u kraku „U“ cevi oko
bakarne žice pokazuje se ljubičasto obojenje.

OGLED 4
Materijal: rastvor srebro-nitrata, bakarno drvo.
Pribor: čaša.
Postupak: U čašu sipati rastvor srebro-nitrata i uroniti
bakarno drvo. Posmatrati promene.
 Određeni metal istiskuje iz vodenih rastvora soli sve
metale koji se u naponskom nizu nalaze desno od njega.

K Na Mg Al Mn Zn Fe Ni Sn Pb H Cu Ag Hg Au
redukciona sposobnost opada
 
najjača redukciona sredstva
najslabija oksidaciona sredstva
 KVIZ
Da li je moguća reakcija (ako jeste, dovrši je)?

1. Cu2+ + Fe Cu + Fe2+

2. Fe2+ + Cu spontana reakcija nije moguća

3. Zn + Mg2+ spontana reakcija nije moguća

4. Mg + Ni2+ Mg2+ + Ni