Korona virusi su porodica takozvanih „omotanih virusa".

To znači da su ogrnuti uljanim omotačem, poznatim kao lipidni dvosloj, ukrašeni proteinima koji štrče
poput šiljaka krune, po čemu su i dobili ime - korona na latinskom znači kruna.

Istraživanje drugih omotanih virusa sugeriše da ovaj uljani omotač čini viruse osetljivijim na toplotu od
onih koji ga nemaju.

U hladnijim uslovima, uljani omotač se stvrdnjava u gumasto stanje, kao što se mast iz kuvanog mesa
stvrdnjava kad se hladi, kako bi duže zaštitio virus dok se nalazi izvan tela.

Većina omotanih virusa obično iskazuje jaku sezonalnost kao posledicu ovoga.

Istraživanje je već pokazalo da Sars-Cov-2 može da preživi i do 72 sata na čvrstim površinama kao što su
plastika i nerđajući čelik, na temperaturama između 21 i 23 stepena Celzijusa i relativnoj vlažnosti
vazduha od 40 odsto.

Kako se tačno virus Kovid-19 ponaša na drugim temperaturama i vlažnostima tek treba da se testira, ali
istraživanje drugih korona virusa sugeriše da mogu da prežive više od 28 dana na 4 stepena.

Korona virus bliske srodnosti koji je izazvao epidemiju SARS-a 2003. godine takođe najbolje preživljava u
hladnijim, suvljim uslovima.

Na primer, osušeni virus Sarsa ostajao je zarazan na ravnim površinama duže od pet dana, na
temperaturi između 22 i 25 stepena Celzijusa i sa relativnom vlažnošću od 40-50 odsto.

Što su temperatura i vlažnost bile više, virus je kraće živeo.

„Klima počinje da igra ulogu zato što utiče na stabilnost virusa izvan ljudskog tela kad ga izbaci kašljanje
ili kijanje, na primer", kaže Miguel Arauho, koji proučava efekte ekološke promene na biodiverzitet u
Nacionalnom muzeju prirodnih nauka u Madridu, u Španiji.

„Što duže virus ostane stabilan u životnoj sredini, veća je njegova sposobnost da zarazi druge ljude i
izazove epidemiju. Iako se Sars-Cov-2 brzo raširio svuda po svetu, najveće epidemije uglavnom su se
dešavale na mestima izloženim hladnom i suvom vremenu."
Njegovi kompjuterski modeli svakako izgledaju kao da se poklapaju sa obrascem epidemije širom sveta, a
najveći broj slučajeva može da se nađe van tropskih predela.

Arauho veruje da ako Kovid-19 ima sličnu osetljivost na temperaturu i vlažnost, to bi moglo da znači da
će slučajevi korona virusa naglo skakati u različita vremena širom sveta.

„Razumno je očekivati da će se dva virusa slično ponašati", kaže on.

Studija sa Univerziteta u Merilendu pokazala je da se virus najviše širio u gradovima i regionima sveta gde
su prosečne temperature bile oko 5 do 11 stepeni Celzijusa, a relativna vlažnost vazduha bila je niska.

Ali bilo je velikog broja slučajeva i u tropskim regijama.

Skorašnja analiza širenja virusa u Aziji koju su sproveli istraživači iz Harvardske škole medicine sugeriše da
će ova pandemija korona virusa biti manje osetljiva na vremenske uslove nego što se mnogi nadaju.

Oni zaključuju da je ubrzani rast slučajeva u hladnim i suvim pokrajinama Kine, kao što su Ćilin i
Heilongđiang, uz stopu širenja na tropskim lokacijama, kao što su Guangsi i Singapur, sugerišu da rast
temperature i vlažnosti vazduha na proleće i u leto neće dovesti do pada broja slučajeva.

Ukoliko virus ima izvesna sezonska svojstva, to bio moglo da kupi dodatno vreme koje je zdravstvenim
sistemima potrebno da se pripreme."

SARS-CoV-2

тешки акутни респираторни

синдром вирус корона 2

Илустрација вириона SARS-CoV-2
Илустрација попречног пресјека
вируса SARS-CoV-2 који приказују
унутрашње компоненте

Класификација вируса

(нерангирано): Virus

Realm: Riboviria

Тип: incertae sedis

Ред: Nidovirales

Породица: Coronaviridae

Род: Betacoronavirus

Подрод: Sarbecovirus

Врста: вирус корона

повезан са
тешким
акутним
респираторним
синдромом

Strain: тешки акутни

респираторни
синдром вирус
корона 2
ХИВ, вирус хумане
имунодефицијенције
 Електронска микрографија ХИ
В вируса (зелено)

Научна класификација

(нерангирано) Virus
:

Тип: incertae sedis

Класа: incertae sedis

Ред: Ortervirales

Породица: Retroviridae

Потпородица: Orthoretrovirin
ae

Род: Lentivirus

Врсте

 ХИВ 1

 ХИВ 2

Године 1983, научници у Француској, на челу са Ликом Монтањером, су први открили вирус који
доводи до болести сиде. Назвали су вирус LAV, lymphadenopathy-associated virus, што значи да су
они у почетку вирус уско повезивали са лимфним системом.[2] Исте године, Роберт Гало из САД-а
потврдио је постојање вируса и назвао га HTLV-III, human T lymphotropic virus type III[3], јер је открио
везу између CD4+ T ћелија и вируса. Оба назива су 1986. године преиначена у ХИВ[4]

Утврђено је постојање два типа вируса, ХИВ-1 и ХИВ-2. ХИВ-1 је опаснији и има већи степен заразе
и лакше се преноси са особе на особу, и великом броју је главни узрочник сиде у свету. ХИВ-2 је
локализован на делове западне Африке. Међутим, оба типа вируса воде порекло из централне
Африке, тачније испод Сахаре. ХИВ води биолошко порекло од СИВ (вируса мајмунске
имунотропије, Simian Imunotropic Virus), који изазива имунодефицијенцију афричких зелених
мајмуна.

Стилизовани приказ пресека вируса ХИВ