VISOKA KOLA ELEKTROTEHNIKE I RAUNARSTVA

STRUKOVNIH STUDIJA
Nenad Stoj kov
Laboratorij ske vebe iz elektrotehnike - struna praksa
- seminarski rad -
Beograd 2012
2
Sadraj
Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3
1. Laboratorij ske vebe - osnove elektrotehnike 1 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
1 . 1 Osnovni zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
1 . 2 Primeri moodle testa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
1 . 3 Primer j ednog zadatka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
2. Laboratorisj ke vebe - osnove elektrotehnike 2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10
2. 1 Osnovni zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10
2. 2 Primeri moodle testa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
2. 3 Primer j ednog zadatka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
Zaklj uak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
3
Uvod
Vi elektrotehnik kol u Beogrdu osnovn j e 1 974. godine. Osniv
kole j e Republik Srbij . Pripreme z trnsformcij u i kreditcij u Vie
elektrotehnike kole u sttus visoke kole poinj u od 2001 . godine. Ve od 2002.
godine u Vioj elektrotehnikoj koli rdi se po nstvnim plnovim i progrmim
trogodinj ih studij koncipirnih po principim i stndrdim koj i su ksnij e
utvreni Zkonom o visokom obrzovnj u. Temelj ne pripreme z kreditcij u bile
su podsticj d se ostvri znj n rzvoj n progrmskom, orgnizcionom,
kdrovskom i investicionom plnu. Progrmskim rzvoj em ostvreno j e potpuno
osvremenj vnj e nstvnih plnov i progrm ko i potpuno usglvnj e s
propisnim stndrdim i odgovrj uim progrmim nj eminentnij ih svetskih
obrzovnih ustnov. Relizcij nstvnog pln i progrm optimizovn j e
metodiki i strukturlno. Svi predmeti su j ednosemestrlni i kvntittivno
uj edneni. Rzvij en j e sistem izvornosti predmet koj i u potpunosti zdovolj v
zhteve student i podstie mksimlno rd nstvnik. Svi predmeti su izborni,
izuzev n prvoj godini po dv fundmentln po studij skom progrmu. Tkv
izbornost, s j edne strne, dj e studentu osej potpune slobode i odgovornosti.
Nstvnici i srdnici imj u obezbeene izvnredne rdne uslove. Stlno zposleni
imj u obvezu celodnevnog rd u koli.
Studentim j e pruen mogunost d kroz meunrodnu rzmenu studentt
provedu odreeni period studij u inostrnstvu ko i d u inostrnstvu upiu
posdiplomske studij e u vie evropskih zemlj , Austrlij i i Kndi. Investicioni
rzvoj podsticn j e nstoj nj em d se ostvri nj vii kvlitet obrzovnog proces i
kol postne privln z studente. Nj vei deo prihod od kolrine godinm j e
investirn u rekonstukcij e, odrvnj e i opremnj e rdnih prostorij . Vi
elektrotehnik kol postl j e evidentno nj opremlj enij obrzovn ustnov u
Srbij i.
Praksu koj u sam obavlj ao na visokoj koli elektrotehnike i raunarstva se
ogledala u odravanj u laboratorij skih vebi u zvanj u demonstrator za predmete
osnove elektrotehnike 1 i 2 kao i elektrotehnika
Osnovi elektrotehnike j e bazini predmet na prvoj godini studij a. Cilj
predmeta j e da se studenti upoznaj u sa terminologij om i osnovnim fizikim
zakonima elektrotehnike, u oblastima elektrostatike, elektrinih kola vremenski
konstantne struj e, elektromagnetizma i elektrinih kola vremenski promenlj ivih
struj a. Steena znanj a su osnova za praenj e nastave na strunim predmetima viih
godina.
Nastava na ovom predmetu se izvodi u vidu predavanj a, uz povremene video
prezentacij e, auditornih i laboratorij skih vebi i konsultacij a. U nastavi se na
osnovu niza malih primera formira studentsko znanj e, koj e vremenom prerasta u
4
inenj ersku intuicij u
Osnovi elektrotehnike j e obavezan predmet i nosi 6 ESPB poena.
Nastava na predmetu se izvodi putem predavanj a, auditornih vebi i individualnih
konsultacij a
Osnovi elektrotehnike 1 predstavlj aj u obavezan predmet i nosi 6
ESPB poena. Ovaj predmet predstavlj a uvod u oblast elektrotehnike i studentima
daj e neophodne osnove za razumevanj e poj edinih fenomena u domenu istraivanj a
ove iroku rasprostranj ene tematike.
Cilj predmeta Osnovi elektrotehnike 1 j e da studenti usvoj e osnovne poj move i da
se osposobe za reavanj e j ednostavnij ih problema iz domena elektrostatikih polj a i
elektrinih mrea sa vremenski konstantnim struj ama.
Nastava na predmetu se izvodi putem predavanj a, auditornih i laboratorij skih vebi,
kao i individualnih konsultacij a.
5
1. Laboratorij ske vebe - osnove elektrotehnike 1
Oblasti koj e se obrauj u na predmetu osnove elektrotehnike 1 su:
Elektrostatika
- takasta naelektrisanj a
1 . Kulonov zakon
2. Elektrostatiko polj e
3. Elektrostatiki potencij al
- Kondenzatori
1 . Gausov zakon
2. Ploasti kondenzatori
3. Energij a elektrostatikog polj a
Jednosmerne struj e
- Electronic workbench tutorij al - EWB tutorij al
1 . Pokretanj e programa
2. Glavni prozor EWBa
3. Crtanj e elektrinih ema u EWBu
4. Simulacij a
- Omov zakon
- Kirhofovi zakoni
- Metod konturnih struj a
- Transfiguracij a kola i generatora
- Tevenenova teorema
- Teorema superpozicij e
1.1 Osnovni zadaci
Laboratorij ske vebe se sastoj e iz 2 dela:
- Ulazni moodle test za datu vebu
- Zadaci za datu vebu
1.2 Primeri moodle testa
6
7
1.3 Primer j ednog zadatka
U ploasti kondenzator, povrine elektroda S = 9 t cm
2
,
rastoj anj a izmeu elektroda d = 6 mm ubaen j e homogeni
dielektrik permitivnosti
1
= 7
0
tako da ispunj ava 2/3
meuelektrodnog prostora, kao na slici.
a). Odrediti izraz i izraunati kapacitivnost ovog
kondenzatora.
b) Ako su dielektrine vrstoe vazduha E
0max
= 30kV/cm i dielektrika E
1 max
= 200
kV/cm, odrediti naj vei napon na koj i sme da se priklj ui ovaj kondenzator.
c) Kondenzator se optereti, odvoj i od izvora nakon ega se u vazduni deo prostora
ubaci dielektrik permitivnosti c
2
= 1 ,5 c
0
. Odrediti izraz i izraunati odnos
elektrostaitkih energij a kondenzatora pre i posle ubacivanj a novog dielektrika.
Reenj e:
a) Primenj uj ui uopteni Gausov
zakon na zamilj enu povrinu koj a
obuhvata j ednu (na primer, pozitivnu)
elektrodu, i primenj uj ui granine uslove
mogu se odrediti j aine elektrinih polj a
u obe sredine Elektrino polj e postoj i
samo u unutranj osti kondenzatora (ivini
efekti se zanemaruj u) pa se fluks vektora
elektrine indukcij e kroz proizvolj nu
zatvorenu zamilj enu povrinu S
0
svodi
fluks kroz povrinu S koj a j e paralelna sa elektrodom kondenzatora. Vektor
elektrine indukcij e i normala na povrinu su kolinearni vektori istog pravca pa j e:
. Q
) S (
D
) S (
D D
= = =
0
Elektrina indukcij a u kondenzatoru j e homogena zbog ega se gornj a relacij a
svodi na:
d
0

r

0
D
1

n
S
S
0
8
Q S D = ,
= =
S
Q
D .
Kako j e elektrina indukcij a normalna na elektrode kondenzatora i razdvoj nu
povrinu:


=
=
n
n
D D
D D
1 1
0 0
i kako vae granini uslovi:

=
n n
D D
1 0
sledi da j e elektrina indukcij a u obe sredine j ednaka:

=
1 0
D D
Za linearne sredine vai relacij a , E D = gde j e dielektrina konstanta tako da
j e j aina polj a u vazduhu i dielektriku, respektivno:
.
,
1
1
0
0

D
E
D
E
=
=
Elektrino polj e u kondenzatoru j e homogeno pa j e napon izmeu elektroda
kondenzatora:
1
1
0
0
1 1 0 0
d
S
Q
d
S
Q
d E d E d E U

= + = =

Ekvivalentna kapacitivnost kondenzatora j e:
9
pF, 7 , 9
2) m(7 1 0 6
m 1 0 9 7
m
F
36
1 0
3
) 2 (
3
3
2 4
9
r1
r1 0
r1
1
0
0
1
1
0
0
=
+

=
+
=
+

=

= =

d
S
d
d
S
d
S
Q
d
S
Q
Q
U
Q
C
to se moe se predstaviti kao redna veza dva kondenzatora:
1
1
0
0
2 1
1 1 1 1 1
d
S
d
S
C C C

+ = + = ,
( )
. , C
d
S
d
S
d
S
d
S
d
S
C
pF
r1
r1
r1
r1
7 9
2
3
0
1
0
0
0
1
0
0
0
=
+
=
+

=

b) Poto j e dielektrina vrstoa vazduha manj a od dielektrine vrstoe
upotreblj enog dielektrika do proboj a dolazi naj pre u vazdunom delu
kondenzatora. Kad j e polj e u vazduhu j ednako E
0max
polj e u dielektriku j e:
1
0
1 1 1 0 0 0 1 0
r
max
r
E
E E E D D

= = = ,
tako da j e naj vei napon na koj i sme da se priklj ui kondenzator:
. kV ,
d E d
E d
E
d E U
r
max
max
r
max
max max
7 7
3
2
3
1
0
0 1
1
0
0 0
= + = + =

c) Kondenzator j e optereen, odvoj en od izvora i u vazduni deo ubaen drugi
dielektrik, tako da optereenost kondenzatora prilikom ubacivanj a dielektrika ostaj e
konstantna. U ovom sliaj u treba primeniti sledee izraze za odereivanj e energij e
kondenzatora:
1
2
1
2
1
C
Q
W
e
= ,
.
C
Q
W
e
2
2
2
2
1
= .
1
2
1
2
1
2
2
1
2
1
2
1
C
C
C
Q
C
Q
W
W
e
e
= =
10
C
1
predstavlj a kapacitivnost kondenzatora sa vazdunim dielektrikom odreenu
pod a) dok j e kapacitivnost C
2
kondenzatora kada j e ubaen drugi dielektrik.
C
1
= C,
,
d d
S
d
S
d
S
d
S
d
S
C
r2 r1
r2 r1
r1 r2
r1 r2




1 0
0
1
0
0
0
1
0
0
0
2
+
=
+

=
( ) ( )
. ,
d d
d d
C
C
W
W
e
e
35 1
2
2
1 0
0 1
1
2
2
1
=
+
+
=
+
+
= =
r2 r1
r1 r2
r2 r1
r1 r2




2. Laboratorisj ke vebe - osnove elektrotehnike 2
Oblasti koj e se obrauj u na predmetu osnove elektrotehnike 1 su:
Magnetizam
1 . Stalna magnetna polj a
2. Amperov zakon
3. Kalem
4. Faradej ev zakon
5. Spregnuti namotaj i
Naizmenine struj e
1 . Prostoperiodine struj e
2. Otpornik u kolu prostoperiodine struj e
3. Kalem u kolu prostoperiodine struj e
4. Kondenzator u kolu prostoperiodine struj e
5. Redno RLC kolo
6. Paralelno RLC kolo
7. Pretvaranj e redne RLC veze u paralelnu
8. Snage u prostoperiodinom reimu
2.1 Osnovni zadaci
Laboratorij ske vebe se sastoj e iz 2 dela:
- Ulazni moodle test za datu vebu
- Zadaci za datu vebu
11
2.2 Primeri moodle testa
12
2.3 Primer j ednog zadatka
13
14
15
Zaklj uak
Kao to sam i ranij e pomenuo, oblast elektrotehnike j e veoma bitna za studente, j er
e im pruiti osnovu za dalj a znanj a, koj a e sticati tokom dalj eg kolovanj a.
Petogodinj i rad kao demonstratora na visokoj koli elektrotehnike i raunarstva mi
j e doneo mnoga iskustva i poznanstva. Upoznao sam se sa dosta novih stvari koj e
nisam bio savladao kao studetnt, takoe sam se upoznao sa radnom etikom
profesora i saradnika na vioj i shvatio da to nij e nimalo lak posao.