Zadaci Sa Vezbi

FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA
DEPARTMAN ZA ENERGETIKU, ELEKTRONIKU I TELEKOMUNIKACIJE

KATEDRA ZA ELEKTRONIKU +
NOVI SAD _
TRG DOSITEJA OBRADOVIĆA 6
http://www.elektronika.uns.ac.rs email: elektronika@uns.ac.rs (021) 485 2558
ELEKTRONIKA
- Osnovne strukovne studije: Elektronika i telekomunikacije -
Fakultet tehničkih nauka

Katedra za elektroniku
Novi Sad mr Kalman Babković
2016. mr Milan Nikolić
Elektronika – zadaci sa vežbi 1
Sadržaj:
Zadatak 1.1.................................................................................................................................3
Rešenje...................................................................................................................................3
Zadatak 1.2.................................................................................................................................4
Rešenje...................................................................................................................................4
Zadatak 1.3.................................................................................................................................5
Rešenje...................................................................................................................................5
Zadatak 1.4.................................................................................................................................5
Rešenje...................................................................................................................................6
Zadatak 1.5.................................................................................................................................6
Zadatak 1.6.................................................................................................................................6
Zadatak 1.7.................................................................................................................................7
Zadatak 2.1.................................................................................................................................7
a) Rešenje pomoću osnovnih zakona.....................................................................................7
b) Rešenje pomoću razdelnika napona i Tevenenovog generatora........................................8
c) Rešenje pomoću Tevenenovog generatora, formiranog superpozicijom...........................9
d) Rešenje pomoću Tevenenovog generatora, formiranog na bazi simetrije kola.................9
Zadatak 2.2.................................................................................................................................9
Zadatak 2.3...............................................................................................................................10
Zadatak 2.4...............................................................................................................................10
Zadatak 3.1...............................................................................................................................10
Rešenje.................................................................................................................................11
Zadatak 4.1...............................................................................................................................12
Rešenje.................................................................................................................................12
Zadatak 4.2...............................................................................................................................12
Rešenje.................................................................................................................................12
Zadatak 4.3...............................................................................................................................13
Zadatak 4.4...............................................................................................................................14
Zadatak 4.5...............................................................................................................................14
Zadatak 5.1...............................................................................................................................14
Rešenje.................................................................................................................................14
Zadatak 5.2...............................................................................................................................15
Rešenje.................................................................................................................................15
Zadatak 5.3...............................................................................................................................16
Zadatak 5.4...............................................................................................................................16
Zadatak 6.1...............................................................................................................................17
Zadatak 6.2...............................................................................................................................17
Zadatak 6.3...............................................................................................................................17
Zadatak 6.4...............................................................................................................................18
Zadatak 7.1...............................................................................................................................18
Rešenje.................................................................................................................................18
Zadatak 7.2...............................................................................................................................19
Rešenje.................................................................................................................................19
Zadatak 7.3...............................................................................................................................19
Zadatak 8.1...............................................................................................................................20
Zadatak 8.2...............................................................................................................................20
Zadatak 9.1...............................................................................................................................20
Zadatak 9.2...............................................................................................................................21
Zadatak 9.3...............................................................................................................................21
Katedra za elektroniku Sadržaj

Zadatak 10.1.............................................................................................................................21
Zadatak 10.2.............................................................................................................................22
Zadatak 10.3.............................................................................................................................22
Zadatak 11.1.............................................................................................................................22
Zadatak 11.2.............................................................................................................................23
Rešenje zadatka 1.5..................................................................................................................24
Rešenje zadatka 1.6..................................................................................................................25
Rešenje zadatka 1.7..................................................................................................................27
Rešenje zadatka 2.2..................................................................................................................27
Rešenje zadatka 2.3..................................................................................................................28
Rešenje zadatka 2.4..................................................................................................................28
Rešenje zadatka 4.3..................................................................................................................30
Rešenje zadatka 4.4..................................................................................................................31
Rešenje zadatka 4.5..................................................................................................................32
Rešenje zadatka 5.3..................................................................................................................32
Rešenje zadatka 5.4..................................................................................................................33
Rešenje zadatka 6.1..................................................................................................................34
Rešenje zadatka 6.2..................................................................................................................36
Rešenje zadatka 6.3..................................................................................................................37
Rešenje zadatka 6.4..................................................................................................................38
Rešenje zadatka 7.3..................................................................................................................40
Rešenje zadatka 8.1..................................................................................................................41
Rešenje zadatka 8.2..................................................................................................................41
Rešenje zadatka 9.1..................................................................................................................42
Rešenje zadatka 9.2..................................................................................................................43
Rešenje zadatka 9.3..................................................................................................................43
Rešenje zadatka 10.1................................................................................................................45
Rešenje zadatka 10.2................................................................................................................46
Rešenje zadatka 10.3................................................................................................................47
Rešenje zadatka 11.1................................................................................................................48
Rešenje zadatka 11.2................................................................................................................49
Katedra za elektroniku Sadržaj

Zadatak 1.1
Na slici 1 je prikazan jednostavan razdelnik napona. Ako je vrednost ulaznog napona

10V, a otpornosti su R1=400 i R2=100 (Oma), izračunati napon U2 na otporniku R2.
I R1
+ +
+ U1 R2 U2
U –
C
Slika 1: Zadatak 1.1
Rešenje
Prema naponskom (II) Kirhofovom zakonu, obilaskom konture C (isprekidano), može se

napisati:
U  R1  I  R 2  I  0 (1)
U 2  R2  I (Omov zakon) (2)
Iz (1.1.1) sledi:
U  ( R1  R 2)  I (3)
odnosno
U
I (4)
R1  R 2
Kada se (4) zameni u (2), dobija se:
U
U 2  R2  (5)
R1  R 2
odnosno
R2
U2  U (Izraz za naponski razdelnik) (6)
R1  R 2
Nakon zamene vrednosti, dobija se:
100 100
U2  10  10  2 [V] (7)
400  100 500
Zadatak 1.2
Na slici 2 je prikazana veza tri otpornika, priključena na naponski izvor Vp. Ako
napon Vp ima vrednost 6V, a otpornici su R1=15k, R2=10k I R3=5k (jedinica Om se
podrazumeva za otpornik, tako da k u stvari znači Kilooma). Potrebno je izračunati napone u
tačkama A i B (u odnosu na masu). Predlog: Koristiti ekvivalentne šeme sa slika 3 i 4.
+Vp=6V +Vp=6V +Vp=6V
R1 R1 Ry=R1+R2
VA VA Ry
R2
VB Rx VB
R3 Rx=R2+R3 R3
Slika 2: Zadatak 1.2 Slika 3: Rešenje za VA Slika 4: Rešenje za VB
Rešenje
Pri računanju napona VA redna veza otpornika R2 i R3 se može zameniti ekvivalentnom

otpornošću Rx, kao što je to prikazano na slici 3. Nakon ove zamene, računanje napona VA je
vrlo jednostavno, jer se može primeniti izraz (6) za naponski razdelnik:
Rx R 2  R3
VA   Vp  Vp (8)
R1  Rx R1  R 2  R3
Na sličan način se izračunava i napon VB (prema slici 4):
R3 R3
VB   Vp   Vp (9)
Ry  R3 R1  R 2  R3
Nakon zamene vrednost, dobija se:
VA = 3 V, VB = 1 V (10)
Zadatak 1.3
Na slici 5 je prikazana veza tri otpornika, priključena na naponski izvor Vp. Izračunati
napon VB.
+Vp +Vp
Vp = 22V
R1 R1 = 15k R1
R2 = 10k
VB R3 = 5k VB
R2 R3 Rx Rx = R2 || R3
Slika 5: Zadatak 1.3 Slika 6: Ekvivalentna šema
Rešenje
Otpornici R2 i R3, na kojima se pojavljuje nepoznati napon VB, vezani su paralelno, pa se

može nacrtati ekvivalentna šema, kao na slici 6. Sada je lako prepoznati naponski delitelj,
koga čine otpornici Rx i R1. Primenom izraza (6) dobija se napon VB kao:
Rx R 2 || R3 R 2  R3
VB   Vp  Vp   Vp (11)
R1  Rx R1  R 2 || R3 R1 R 2  R1 R3  R 2  R3
Nakon zamene vrednosti u (11), dobija se
VB = 4 V (12)
Zadatak 1.4
Na slici 7а je prikazan razdelnik napona, formiran od jednog običnog otpornika R i

jednog potenciometra RP. Napisati izraz za izlazni napon VX, u funkciji napona napajanja Vp,
vrednosti otpornika R i potenciometra RP, kao i faktora položaja klizača potenciometra, k (ne
mešati ovaj faktor k sa oznakom za kilo-ome). Izračunati numeričku vrednost napona VX, ako
je faktor položaja klizača potenciometra k = 0.3 (30%).
+Vp=12V +Vp
R R (1-k)RP
RP
RP VX (1-k)RP kRP
0≥k≥1
k = 0.3 VX
kRP
R=15k Slika 8: Ekvivalentna šema potenciometra
RP=15k
a) Osnovna šema b) Ekvivalentna šema
Rešenje
Imajući u vidu da faktor k potenciometra RP deli potenciometar na dva otpornika prema slici
8, osnovna šema sa slike 7а se može zameniti ekvivalentnom šemom, kao na slici 7b, čime se
dobija šema kao u zadatku 1.2 (slika 2). Izračunavanje napona VX se vrši kao i u zadatku 1.2,
pri čemu vrednost R2 treba zameniti sa (1–k)RP, a R3 sa kRP:
k  RP k  RP
VX   Vp   Vp (13)
R  (1  k )  RP  k  RP R  RP
Faktor položaja klizača potenciometra od 30% odgovara vrednosti k = 0.3, a vrednost VX je:
0.3 15 K 4.5K
VX  12V  12V  1.8V (14)
15 K  15 K 30 K
Zadatak 1.5
Na slici 9 je prikazana veza potenciometra, otpornika i

+Vp
izvora napajanja. Izvesti izraz za izlazni napon VX u
funkciji vrednosti P, R, Vp i faktora k potenciometra, a
P VX Vp=10V zatim izračunati i konkretnu vrednost napona VX za
R R=10k navedene vrednosti ostalih parametara.
P=30k
k=1/3
Zadatak 1.6
Na slici 10 su prikazani otpornici vezani u

RA RC R1
zvezdu (10a) i u trougao (10b). Odrediti
A C A C
relacije za konverziju veze zvezda->trougao i
RB R3 trougao->zvezda.
R2
B B
a) Zvezda b) Trougao
Zadatak 1.7
Na slici 11 je prikazano povezivanje sijalice na naponski izvor,

+VA=12V
sa ograničenjem struje pomoću otpornika. Parametri sijalice su
otpornost RS i nazivna snaga PN. Potrebno je izračunati vrednost
RX=? otpornika RX tako da se na sijalici S razvija nazivna snaga.
S RS=2Ω
PN=8W
Zadatak 2.1
R1 R2 Na slici 12 je prikazana veza tri otpornika i dva

naponska izvora. Ako su vrednosti:
R1=10k
V1 +– R3 +
–
V2 R2=10k
R3=20k
Slika 12: Zadatak 2.1 V1=5V
V2=7V
izračunati napon i struju otpornika R3.
Na ovom zadatku će biti prikazani različiti načini za rešavanje istog problema.
a) Rešenje pomoću osnovnih zakona

Na slici 13 se vide dodatne oznake koje razjašnjavaju
I1 R1 c1 R2 I2
+ + način rešavanja zadatka pomoću Kirhofovih zakona:
+ c1 - čvor sa strujama I1, I2 i I3,
+ + k1 - kontura sa naponima V1 i na otpornicima
V1 –
I3 V3 –
V2
k1 k2 R1 i R3,
R3
k2 - kontura sa naponima V2 i na otpornicima
Slika 13: Rešavanje Kirhofovim R2 i R3,
zakonima I1 - struja izvora V1 i otpornika R1,
I2 - struja izvora V2 i otpornika R2,
I3 - struja na otporniku R3 čija se vrednost traži.
Na osnovu Kirhofovih zakona može se napisati:
k1: V 1  R1  I1  V 3 (15)
k2: V 2  R 2  I 2  V 3 (16)
c1: I 3  I1  I 2 (17)
Iz (15) i (16) mogu se izračunati struje I1 i I2:
V1  V 3
I1  (18)
R1
V 2 V3
I2  (19)
R2
Zamenom (18) i (19) u (17) dobija se:
V 3 V1  V 3 V 2 V 3
I3    (20)
R3 R1 R2
Sređivanjem izraza (20) po V3, dobija se:
V 1  R 2  V 2  R1
V3   R3 (21)
R1  R 2  R1  R3  R 2  R3
Zamenom brojčanih vrednosti u (21) dobija se napon V3 na otporniku R3, a zatim i struja I3:
5  10  7  10 120
V3   20   20  4.8[V ] (22)
10  10  10  20  10  20 500
V3 4.8
I3    0.24[mA] (23)
R3 20 103
b) Rešenje pomoću razdelnika napona i Tevenenovog generatora

Vyx U ovom slučaju, kompletno
+ RT kolo između tačaka A i B,
R1 A R2 A izuzev otpornika R3,
x y
+ zamenjuje se Tevenenovim
+ generatorom. Zbog toga je na
V1 +– I3 V3 V2 +
– – V T R3 slici 14 privremeno otkačen
R3 od ostatka kola. Kontura od
interesa obuhvata izvor V1,
B B otpornike R1 i R2 i izvor V2.
Slika 14: Rešavanje razdelnikom napona i Tevenenovim Kako su V1 i V2 orijentisani
generatorom jedan naspram drugog, može
se izračunati napon Vyx između tačaka y i x, pri čemu je tačka y uzeta kao pozitivna, a x kao
negativna. Posmatrajući ovaj napon i otpornike R1 i R2, napon na otporniku R1 može se
izračunati kao
R1
VR1   Vyx (24)
R1  R 2
Kako je
Vyx  V 2  V 1 (25)
može se izračunati i napon u tački A, odnosno napon Tevenenovog generatora:
R1 10
VT  V 1   (V 2  V 1)  5   (7  5)  6 V (26)
R1  R 2 10  10
Otpor Tevenenovog generatora odgovara otporu koji se vidi između tačaka A i B, bez
otpornika R3. Kako se generatori V1 i V2 ponašaju kao kratak spoj (sa stanovišta otpornosti),
otpor Tevenenovog generatora je paralelna veza otpornika R1 i R2:
R1 R 2 10 10
RT   5 K (27)
R1  R 2 10  10
Sada se može izračunati i napon na otporniku R3 i struja kroz njega:
R3 20
V3   VT   6  4.8[V ] (28)
RT  R3 5  20
V3 4.8 (29)
I3    0.24[mA]
R3 20  103
c) Rešenje pomoću Tevenenovog generatora, formiranog

superpozicijom
Prema slici 14, izračunavanje napona Tevenenovog generatora se vrši superpozicijom,

sabiranjem napona na otporniku R2 dobijenog iz V1 i napona na R1 dobijenog iz V2:
R2 R1 V 1  R 2  V 2  R1 5 10  7 10
VT  V 1  V 2    6 [V ] (30)
R1  R 2 R1  R 2 R1  R 2 10  10
Otpor Tevenenovog generatora se računa kao u (27), a napon i struja otpornika R3 se
računaju kao u (26).
Za vežbu, može se napraviti kolo kod koga Tevenenov generator čine V1, R1 i R3, nakon
čega se izračuna napon V3, a zatim i struja I3.
d) Rešenje pomoću Tevenenovog generatora, formiranog na bazi

simetrije kola
Kako su otpornici R1 i R2 jednaki, na slici 14 se može uočiti da je napon u tački A

(napon Tevenenovog generatora) tačno na sredini između napona V1 i V2, odnosno odgovara
polu-zbiru ova dva napona. Takođe, iz istog razloga je i otpor Tevenenovog generatora
polovina R1, odnosno R2:
V1  V 2 5  7
VT   6V (31)
2 2
R1 R 2 10
RT    5 K (32)
2 2 2
Dalje računanje se provodi kao u (28) i (29).
Zadatak 2.2
Na slici 15 su prikazani izvor V1, osigurač F1 i
F1
četiri otpornika sa prekidačima. Osigurač prekida
kolo kada se na njemu oslobodi snaga od 2.4W, a
S1 S2 S3 S4 njegova otpornost je 0.9 Oma. Napon izvora je
+
V1 – V1=10V, a vrednosti otpornika su:
R1=50 Ω
R1 R2 R3 R4 R2=20 Ω
Slika 15: Zadatak 2.2 R3=10 Ω
R4=10 Ω
Potrebno je:
a) Odrediti pri kojoj struji prekida osigurač,
b) Odrediti pri kojim kombinacijama prekidača osigurač prekida.
Zadatak 2.3
+VA=12V Na slici 16 je prikazana veza dva otpornika i dva

naponska izvora. Odrediti snage koje se razvijaju na
R1 2k7 otpornicima i izvorima. Diskutovati referentne smerove
struja i napona izvora.
VG1 +
1.2V G1 R2
2k4
Zadatak 2.4
Za šemu sa slike 17 izvršiti analizu i:

A a) Odrediti impedanse.
L V1(t)=15sin(ωt) [V] b) Izračunati struju i napon potrošača
ω=2π50 RL.
V1(t) ~ B
c) Nacrtati vremenske oblike struje i
RL L=2 [mH] napona u tačkama A i B.
RL=100 [Ω] d) Zameniti induktivnost L
kondenzatorom C od 2 nF i ponoviti
prethodne tačke.
Zadatak 3.1
Na slici 18 je prikazano osnovno povezivanje transformatora T. Na primarnu stranu je

povezan generator Ug, a na sekundarnu otpornik RL.
Ip 1:n Is idealni transformator: Napon generatora Ug je
sinusnog talasnog oblika,
+ RL US = n  UP
Ug ~ Up Us frekvencije 1 kHz.
8Ω 1
T n  Ip
Is = ––
n=0.2
Konstanta n je određena odnosom broja namotaja sekundara (N2) i primara (N1):
N2
n
N1
a) Ako se na potrošaču RL razvija srednja snaga od 10W, nacrtati vremenske oblike struje i
napona na njemu.
b) Odrediti koliki su pri tome napon i struja na generatoru Ug i nacrtati njihove vremenske
oblike.
c) Izračunati ekvivalentnu otpornost potrošača koju vidi generator Ug.
Rešenje
Napon i struja otpornika mogu se izračunati iz snage disipacije i otpornosti. Kako su osnovni
izrazi za električnu snagu dati sa:
U2
P U  I  R I 
2
gde su U i I efektivne vrednost napona i struje (33)
R
izvlačenjem napona, odnosno struje iz (33), dobija se:
P 10
USEFF  P  R  10 8  8.944V I SEFF    1.118 A (34)
R 8
Izrazi (34) opisuju efektivne vrednosti napona i struje. Da bi se njihovi talasni oblici mogli
nacrtati, potrebno je izračunati njihove amplitude:
USA  USEFF  2  12.65 V I SA  I SEFF  2  1.58 A (35)

Na osnovu amplituda (35) mogu se nacrtati talasni oblici na otporniku RL, slika 19.
US IS UP IP
12.65V 1.58A 63.25V 0.316A
t t
Slika 19: Zadatak 3.1, rešenje pod a) Slika 20: Zadatak 3.1, rešenje pod b)
Napon i struja primara transformatora mogu se izračunati na osnovu napona i struje
sekundara, kao i faktora transformacije:
USEFF 8.944
UPEFF    44.7 V I PEFF  n  I SEFF  0.2 1.118 0.224 A (36)
n 0.2
Isto važi i za amplitude:
USA 12.65
UPA    63.25 V I PA  n  ISA  0.2 1.58  0.316 A (37)
n 0.2
Talasni oblici na primaru transformatora prikazani su na slici 20.
Ako se izrazi za transformaciju struje i napona podele, dobija se:
IP
US  n UP i IS 
n
US n UP U 1 1
RS    n2  P  n2  RP => RP   R   8  200  (38)
IS IP IP n2
S
0.22
n
Iz izraza (38) vidi se da se otpornost preko transformatora prenosi sa kvadratom faktora
transformacije.
Zadatak 4.1
R Na slici 21 je prikazano test kolo za diodu.

Odrediti otpornost R tako da struja ID kroz diodu
V1 = 12V D bude 10 mA.
V1 +– ID D
VD = 0.6V
Rešenje
Zahvaljujući strmoj karakteristici diode, napon diode se vrlo malo menja čak i za veće
promene struje. Zbog toga se može smatrati da je napon na diodi konstantan i definisan
parametrom VD, a dioda se ponaša kao naponski izvor, pod uslovom da kroz nju protiče
struja. Ovo znači da se šema sa slike 21 može zameniti ekvivalentnom šemom sa slike 22.
R Kako su naponi V1 i VD u opoziciji, imajući u vidu
predložen smer struje, može se napisati
V1 +– + VD V1VD
ID – ID  (39)
R
Slika 22: Ekvivalentna šema Iz ovoga se može izvesti izraz za otpornost R (40):
V1VD 12 0.6 [V ] 11.4 [V ]
R    1.14 k (40)
ID 10[mA] 10 [mA]
Zadatak 4.2
R1=1k R2=10 Na slici 23 je prikazano osnovno kolo naponskog

A stabilizatora sa Zener diodom.
Vy
Za svako Vx iz niza od tri vrednosti
Vx R3
Z1
10k Vx  3V , 6V , 9V 
5V6 B
Slika 23: Zadatak 4.2 izračunati napon Vy, struju otpornika R3 i struju
koja teče kroz diodu Z1.
Rešenje
Napon na diodi Z1 će imati vrednost koja je definisana kao radni napon (5.6V) samo ako u
odsustvu diode, između tačaka A i B, postoji napon koji je isti ili veći od radnog napona
R1=1k R2=10 diode. U tom slučaju dioda će provesti i limitovati
Vy napon na datu vrednost (ponašaće se kao
A naponski izvor). U suprotnom (napon manji od
Vx R3 radnog), dioda neće provesti, a kolo će se ponašati
10k kao da nema diode (slika 24). Iz ovoga se može
B
zaključiti da prvo treba izračunati za koji napon
Slika 24: Test kolo zadatka 4.2 V će napon između tačaka A i B biti jednak
X
radnom naponu diode, jer je to granični slučaj. Bez diode, kolo se ponaša kao razdelnik
napona na rednoj vezi R2 i R3:
R2  R3 R1 R2  R3
VAB  VX => VX  VAB (41)
R1 R2  R3 R2  R3
Nakon zamene vrednosti, dobija se
1 0.0110
VX   5.6V  6.16 V (42)
0.0110
Iz ovoga se može zaključiti da se za napone VX manje od 6.16V može smatrati da dioda ne
provodi i da je njena struja 0, pa se izlazni napon može izračunati preko izraza za naponski
razdelnik (43). Za najveći ulazni napon (9V) napon na diodi (VAB=VD=5.6V) je konstantan i
odgovara radnom naponu diode, a izlazni napon se dobija preko naponskog razdelnika R2/R3
(44). Može se reći da je na naponski izvor VD povezan razdelnik napona R2/R3:
R3 10 10
VY '  VX  VX  VX jer je 0.01 << 11 ! (43)
R1 R2  R3 1 0.0110 11
R3 10 (44)
VY " VD  VD  VD jer je 0.01 << 10 !
R2  R 0.0110
Kada struja diode postoji, tada napon na diodi odgovara radnom naponu diode, tako da se
struja diode računa kao razlika struja izvora VX (odnosno otpornika R1) i struje potrošača,
kao što je dato izrazom (45):
VX VD VD V V V V  0.6 0.6
ID    X D D X  [mA] (45)
R1 R2  R3 R1 R3 1 10
Sada se mogu izračunati vrednosti za sva tri ulazna napona:
VX ID VY
3V 0 2.727 V
6V 0 5.454 V
9V 8.34 mA 5.6 V
Zadatak 4.3
R1=100 Vy Na slici 25 je prikazana otpornička mreža u koju je

Z1 ubačena i Zener dioda.
VM 3V3 Za svaku od tri vrednosti za R3
8V R2 R3
100 R3   0, 100, 1k 
Slika 25: Zadatak 4.3 odrediti napon Vy i struju otpornika R3.
Zadatak 4.4
R1=10k R3=15k Na slici 26 je prikazana kombinovana mreža

otpornika i dioda. Za dve vrednosti napona baterije
R2 VM izračunati struje kroz obe diode:
10k VM    3V , 3V 
VM D2
D1 Napomena: Napon diode u provođenju je 0.6V.
Zadatak 4.5
R=1k Na slici 27 je prikazano test kolo za Zener diodu. Definisati

Vy moguće režime rada, a zatim, za svaki od njih, odrediti
Z zavisnost napona Vy od napona Vx. Na osnovu dobijenih
Vx rezultata, odrediti minimalnu i maksimalnu vrednost ulaznog
3V3
napona Vx, koje su pogodne za crtanje grafika zavisnosti
Slika 27: Zadatak 4.5 napona Vy od Vx, a zatim i nacrtati ovaj grafik.
Zadatak 5.1
+VCC Na slici 28 je prikazan test spoj

Rc 10V VBE = 0.6 V tranzistora sa zajedničkim emitorom.
I1
1k VCES = 0.2 V a) Odrediti VO ako je I1 = 25 µA.
I2 β = hFE = 150 b) Za prethodnu tačku odrediti da li je
VO tranzistor u aktivnom režimu?
Q c) Nacrtati grafik VCE = f(IC).
d) Za koje I1 tranzistor dolazi na granicu
Slika 28: Zadatak 5.1 zasićenja?
e) Da li se nešto menja ako se generator I1 zameni sa generatorom I2 (iste struje)?
Rešenje
Izlazni napon Vo može se odrediti na osnovu konture Vo-VRC-VCC:

Vo RC  IC  VCC => Vo  VCC  RC  IC (46)
Kako je strujno pojačanje β odnos kolektorske i bazne struje tranzistora (47):
IC
 => IC    I B napomena: Bazna struja IB = I1 (47)
IB
zamenom struje IC (47) u izraz za izlazni napon (46) dobija se:
Vo  VCC  RC    I B  101103 150 25106  10 3.75  6.25 V (48)
Dobijeni napon Vo (odnosno napon kolektor-emiter) je znatno veći od napona VCES (napon
zasićenja), što znači da tranzistor radi u aktivnom režimu.
VCE Na slici 29 je prikazana zavisnost napona VCE (isto
10V što i Vo) od kolektorske struje IC. Kako je VCC
konstantan napon, a redno sa tranzistorom je
povezan otpornik RC, izlazni napon VCE je određen
otpornikom RC i naponom VCC. U tom smislu
karakteristika funkcije VCE=f(IC) predstavlja
karakteristiku otpornika RC, ali obrnutu, jer je
0.2V izlazni napon na tranzistoru a ne otporniku. To se
9.8 IC [mA]
vidi i iz negativnog predznaka uz član sa RC u
izrazu (48).
Slika 29: Grafik zadatka 5.1c
Iz izraza (48) se može izračunati i vrednost bazne struje IB pri kojoj će tranzistor doći u
zasićenje. Modifikacijom izraza (48) dobija se:
VCC Vo VCC VCES
IB   (49)
RC   RC  
Ako se u (49) zamene vrednosti, pri čemu se za Vo stavi napon zasićenja tranzistora (VCES),
dobija se
10 0.2
IB   65.3 A (50)
1103 150
Kao odgovor na pitanje pod e) može se reći da je jedino važno da su I1 i I2 iste struje, jer one
u oba slučaja odgovaraju baznoj struji tranzistora, nezavisno od toga gde je povezan drugi kra
strujnog izvora.
Zadatak 5.2
+VCC Za šemu sa slike 30 odrediti:

R1 R2 12V VBE = 0.6 V a) Minimalnu vrednost otpornika R1 za
100 VBES = 0.7 V koju je tranzistor Q još uvek u
VCES = 0.2 V aktivnom režimu.
VO β = hFE = 200 b) Vrednost otpornika R1 ako je izlazni
Q napon VO jednak polovini napona
napajanja VCC.
Napomena: VBE je napon baza-emiter u aktivnom režimu, a VBES u zasićenju.
Rešenje
Smanjivanjem otpornosti R1 povećava se bazna struja, a time i kolektorska. U graničnom

slučaju, kolektorska struja pravi takav pad napona na otporniku R2, da na tranzistoru (između
kolektora i emitera) ostane samo napon VCES. Granični slučaj zasićenja podrazumeva da je
napon VCE dostigao vrednost VCES, ali odnos kolektorske i bazne struje još uvek odgovaraju
pojačanju β, što znači da je tranzistor još uvek i u aktivnom režimu. Zato se može napisati
VCC VCES V V VCC VBES

IC     I B    CC BES => R1     R2 (51)
R2 R1 VCC VCES
Nakon zamene vrednosti u (51), dobija se

12 0.7
R1  200 100 19.15 k (52)
12 0.2
U drugom delu zadatka, kada je izlazni napon Vo polovina napona napajanja VCC, za
izračunavanje otpornika R1 može se iskoristiti isti izraz kao i u prethodnom slučaju (51), uz
zamenu VBES sa VBE i VCES sa VCC/2:
VCC VBE V V 12 0.6
R1     R2  2    CC BE  R2  2  200 100 38 k
VCC V 12 (53)
VCC  CC
2
Zadatak 5.3
+VCC Na slici 31 je prikazan PNP tranzistor u

9V spoju sa zajedničkim emitorom. Potrebno
R1 je odrediti napon VO i napon u tački A,
Q kao i sve struje u kolu.
A VBE = 0.6 V
VCES = 0.2 V
VO Otpornici imaju vrednost:
β = hFE = 100
R2 R1 = 47 kΩ
R3 R2 = 47 kΩ
B
R3 = 150 Ω
Zadatak 5.4
+VCC Na slici 32 je prikazan jednostavan
5V pojačavač sa NPN tranzistorom u spoju
sa zajedničkim emitorom. Nacrtati
R2 VBE = 0.6 V prenosnu karakteristiku
2k2 VCES = 0.2 V
R1 β = 150 VOUT = f(VIN)
VIN VOUT
+ 47k Q
–
Zadatak 6.1
+VCC Za šemu sa slike 33 izračunati:
12V a) Napone VC, VE i njihovu razliku VCE
RB1 kada je tranzistor u zakočenju.
RC VBE = 0.6 V
47k b) Napone VC, VE i njihovu razliku VCE
2k VCES = 0.2 V
kada je tranzistor na granici zasićenja.
β = 150 c) Aktuelnu vrednost VC, VE i VCE.
VC
Q VE U tačkama a) i b) ignorisati otpornike RB1

RB2 RE i RB2.
10k 500
Na osnovu dobijenih vrednosti nacrtati
radnu pravu i radnu tačku.
Zadatak 6.2
+VDD Na slici 34 je prikazan osnovni spoj sa

10V mosfetom. Za slučaj bez otpornika RS (kada je RS
= 0), izvršiti analizu kola, odrediti režim rada
RG1 RD tranzistora i izračunati napon VD. Nakon toga,
B = 2 mA/V2
15k 2k ponoviti postupak za slučaj da otpornik RS
VT = 3 V
VG VD postoji i da ima vrednost 100 Ω (RS = 100).
Podsetnik:
Q VS
triodna oblast: VDS < VGS – VT
RG2
10k
RS 
I D  B  2  VGS  VT   V DS  V DS
2

zasićenje: VDS > VGS – VT
I D  B   VGS  VT 
2
 b  b2  4  a  c
Rešenje kvadratne jednačine a  x 2  b  x  c  0 je x
2a
Zadatak 6.3
+VCC Slika 35 prikazuje električnu šemu pojačavača

12V naizmeničnih signala sa jednim tranzistorom.
Potrebno je izračunati otpornost otpornika RB
RC VBE = 0.6 V tako da se na izlazu može dobiti maksimalan
RB
2k2 VCES = 0.2 V neizobličen signal VO. Pretpostaviti da je ulazni
VO β = 120 napon VI sinusnog talasnog oblika, uz amplitudu
VI C2 koja odgovara maksimalnom izlaznom signalu.
C1 Q Na osnovu izračunate vrednosti odrediti radnu
tačku tranzistora i nacrtati radnu pravu i radnu
tačku.
Zadatak 6.4
Na slici 36a je prikazan pojačavački modul M. Ako su na rasploganju dva tipa

ovakvih modula, koji se razlikuju po karakteristikama:
Modul M1: AV = 10, RIN = 200, ROUT = 2k2
Modul M2: AV = 1, RIN = 20k, ROUT = 20
M
VX RG
in + ROUT out P1 P2
– + 100 RP
RIN AV VX – 600
VG
a) Pojačavački modul b) Kaskadna veza pojačavača

izvršiti analizu kaskadne veze dva pojačavačka modula prema slici 36b, za sve četiri
varijacije tipa modula P1 i P2 (M1 -> M1, M1 -> M2, M2 -> M1 i M2 -> M2). Izvesti
odgovarajuće zaključke.
Zadatak 7.1
R1 V+ Za kolo sa slike 37 izračunati zavisnost

V1 +
VOUT izlaznog napona VOUT od ulaznih napona V1
V2 – i V2. Na osnovu dobijenog rezultata, utvrditi
R2 funkciju ovog kola.
R5 = 20k
R3 R4
R1..R4 = 10k
Rešenje
Šema sa slike 37 se može podeliti na dva dela. Prvi deo sadrži ulazne napone V1 i V2, kao i
otpornike R1, R2 i R3, dok drugi deo sadrži standardni neinvertujući pojačavač sa
otpornicima R4 i R5. Zajednička tačka je + ulaz operacionog pojačavača na kome je napon
koji se može označiti sa V+.
Prvi deo je praktično isti kao i šema sa slike 12 (zadatak 2.1). Imajući u vidu da su R1, R2 i
R3 isti, napon V+ može se izračunati prema izrazu (54):
V 
R2 || R3 V1  R1|| R3 V 2  V1V 2
(54)
R1 R2 || R3 R2  R1|| R3 3
Na sličan način, imajući u vidu odnos otpornika R5 i R4, računa se napon VOUT u odnosu na
napon V+:
 R5 
VOUT  1  V  3V (55)
 R4 
Zamenom (54) u (55) dobija se:

V1 V 2
VOUT  3  V1 V 2 (56)
3
Rezultat (56) ne zavisi od otpornika, nego isključivo od zbira ulaznih napona, pa se može reči
da je po funkciji ovo kolo sabirač.
Zadatak 7.2
R1 R3 Na slici 38 je prikazana jedna primena operacionog

V1 pojačavača. Izračunati zavisnost izlaznog napona VOUT
od ulaznih napona V1 i V2. Odrediti funkciju ovog kola
V2 – i uporediti kolo sa kolom sa slike 37.
VOUT
R2 +
R1..R3 = 10k
Rešenje
Primena superpozicije na ovo kolo daje jednostavno i brzo rešenje. Imajući u vidu da je
pozitivan ulaz operacionog pojačavača na masi, zbog čega je i napon negativnog ulaza nula,
superpozicijom se dobija
R3 R3
VOUT   V1 V 2  V1 V 2 (57)
R1 R2
Pri računanju uticaja V1 na izlazni napon ignorisan je R2, jer je naponski izvor V2 zamenjen
kratkim spojem (prema masi), čime je kratko spojen i otpornik R2. Na isti način je urađeno i
pri računanju uticaja V2 na izlazni napon, kada je ignorisan R1.
Dobijeni rezultat znači da se i ovde radi o sabiraču, ali se sada dobija negativan, a ne
pozitivan zbir. U odnosu na kolo sa slike 37, kolo je jednostavnije (ima dva otpornika manje),
ali je u invertujućoj konfiguraciji.
Zadatak 7.3
R5
R4 Na slici 39 je prikazano kolo sa dva
20k operaciona pojačavača. Odrediti
10k
VIN VX zavisnost izlaznog napona VOUT od
+
– ulaznog VIN u sledećim slučajevima:
– VOUT
R3 +
1. R5 ne postoji, VR = 0V.
10k
R1 2. R5 ne postoji, VR<>0V.
R2 VR 3. R5 postoji, VR = 0V.
10k
30k 4. R5 postoji, VR<>0V.
Zadatak 8.1
Za kolo sa slike 40 odrediti otpornost R2 i napon VR

VIN +
VOUT tako da se ulazni naponski opseg [0,1] preslikava u
– izlazni naponski opseg [0,5] (u Voltima).
R1
VR Da li ovo kolo može da preslikava:
10k R2 a) Uži ulazni opseg u širi izlazni opseg
Slika 40: Zadatak 8.1 b) Širi ulazni opseg u uži izlazni opseg
Zadatak 8.2
R1 Za kolo sa slike 41 odrediti otpornost R2 i napon VR

VIN R2
tako da se ulazni naponski opseg [-5,5] preslikava u
10k izlazni naponski opseg [3.3,0] (u Voltima).
–
VOUT Da li ovo kolo može da preslikava:
VR + a) Uži ulazni opseg u širi izlazni opseg
Slika 41: Zadatak 8.2 b) Širi ulazni opseg u uži izlazni opseg
Zadatak 9.1
Na slici 42 je prikazan spoj sa tri operaciona pojačavača, koji na osnovu dva ulazna napona
(V1 i V2) generiše izlazni napon VOUT.
OP1 Vx1
V1 +
–
R3
+ OP3
R1 R2 VOUT
R2 R4 –
– R3 R4
V2 +
OP2 Vx2
Zadatak:
a) Odrediti zavisnost izlaznog napona VOUT od napona Vx1 i Vx1.
b) Odrediti zavisnost napona Vx1 od ulaznih napona V1 i V2.
c) Odrediti zavisnost napona Vx2 od ulaznih napona V1 i V2.
d) Na osnovu prethodnog, odrediti zavisnost izlaznog napona VOUT od ulaznih napona V1 i
V2.
e) Objasniti uticaj otpornika R1 na pojačanje kompletnog kola.
f) Šta se može reći o ulaznoj otpornosti ovog kola?
Zadatak 9.2
Na slici 43 je prikazan pojačavač sa

R1 R2 R3 R4
dva operaciona pojačavača.
VR
–
V2 + VX –
VOUT
V1 +
Zadatak:
a) Odrediti zavisnost izlaznog napona VOUT od ulaznih napona VR, V1 i V2.
b) Odrediti uslove koje treba da zadovolje otpornici R1, R2, R3 i R4 da bi zavisnost iz tačke
a) imala oblik:
VOUT = Ad  (V1 – V2) + VR
Odrediti i pojačanje Ad.
Zadatak 9.3
Na slici 44 je prikazano kolo sa dva operaciona

R C
+ pojačavača, od kojih OP1, R i C čine prvi stepen, a
OP1
– OP2 i RL drugi stepen. Potrebno je:
a) Odrediti impedansu koja se vidi iz tačke VL. Da li
se ova impedansa može formirati pasivnim
+ VX komponentama?
OP2 VL
– b) Zameniti mesta R i C i ponovo odrediti
RL impedansu. Proveriti da li se i ova impedansa
Slika 44: Zadatak 9.3 može zameniti pasivnim komponentama.
Zadatak 10.1
Slika 45a prikazuje kolo kvazi-integratora, na čiji se ulaz dovodi napon čiji je
vremenski oblik prikazan na slici 45b.
R VIN 10 ms
VOUT
10V
10k
VIN +– C
100n
t0 t1 t
a) Kvazi-integrator b) Vremenski oblik napona VIN
Ako je vremenska konstanta kola τ = RC = 1 ms, a napon kondenzatora je 0 u trenutku t0,
a) nacrtati vremenski oblik napona VOUT,
b) odrediti posle koliko vremena nakon t0 izlazni napon VOUT dostiže vrednost od 5V
Napomena: Koristiti izraz za kvazi-integrator:

t t0
S (t )  S   S   S (t 0 )  e


Zadatak 10.2
VCC = 10V Na kvazi-diferencijator sa slike 46 dovodi se isti napon kao u

zadatku 10.1 (slika 45b). Ako se može smatrati da je od
C
R2 uključenja napona VCC do trenutka t0 prošlo mnogo više
100n
VOUT vremena nego što iznosi vremenska konstanta τ, potrebno je:
+
a) Odrediti i nacrtati vremenski oblik napona VOUT, ako R2
VIN R1 nije priključen (odnosno beskonačne je otpornosti).
–
10k b) Ponoviti postupak iz tačke a) ako otpornik R2 ima istu
Slika 46: Zadatak 10.2 otpornost kao i otpornik R1.
Zadatak 10.3
Na slici 47 prikazan je komparator sa histerezisom,

10V realizovan pomoću operacionog pojačavača. Ako je
–
VOUT ulazni napon VIN definisan izrazom:
+ VIN = 8  sin(2  π  200  t)
-10V potrebno je:
+ R2
VIN a) Odrediti pragove komparatora.
– 10k b) Nacrtati izlazni napon VOUT.
R1
10k Smatrati da su minimalna i maksimalna vrednost
Slika 47: Zadatak 10.3 izlaznog napona VOUT iste kao i napon napajanja.
Nakon toga, izvršiti analizu za slučaj da su granične
vrednosti izlaznog napona unutar opsega napona napajanja, ali za 2 V manje od graničnih
vrednosti (+8 i -8 V).
Zadatak 11.1
Na slici 48 prikazan je polutalasni

D VD = 0.7V
nestabilisani ispravljač koji, osim
Vp Vs Cf RP transformatora T, čine dioda D i
V
230Veff 12Veff 150 Ω kondenzator Cf.
T
a) Ako je kapacitet kondenzatora 470F, izračunati koju će vrednost voltmetar V pokazati
za slučajeve kada potrošač RP jeste ili nije priključen. Imati u vidu da voltmetar pokazuje
srednju vrednost!
b) Odrediti vrednost Cf tako da napon na potrošaču ni u jednom trenutku ne bude manji od
14V.
Zadatak 11.2
Na slici 49 prikazan je punotalasni ispravljač (T, G i Cf) sa jednostavnim

stabilizatorom napona (Rf i D).
IF Rf
VD=0.7V
G 10 Ω ID IP
Cf
RP
Vs DZ
100 Ω
15Veff 15V
T
Odrediti kapacitet kondenzatora Cf tako da struja Zener diode DZ nikad ne bude manja od
20mA i nacrtati talasne oblike.
Rešenje zadatka 1.5
Kao što se zadatak 1.4 (slika 7а) može rešiti primenom ekvivalentne šeme koja
odgovara šemi zadatka 1.2 (slika 2), tako se i zadatak 1.5 (slika 9) može rešiti primenom
ekvivalentne šeme koja odgovara šemi zadatka 1.3 (slika 6), što je prikazano na slici 50:
+Vp
(1-k)P
VX
kP R
Slika 50: Zadatak 5, ekvivalentna šema
Razdelnik napona se sastoji od gornjeg dela potenciometra i paralelne veze donjeg dela
potenciometra i otpornika:
k PR
k  P || R kP R kR
VX  Vp  Vp   Vp (58)
(1  k )  P  k  P || R k PR (1  k )  ( k  P  R )  k  R
(1  k )  P 
kP R
odnosno
kR kR
VX  Vp  Vp (59)
(1  k )  k  P  (1  k )  R  k  R (1  k )  k  P  R
Vidi se da dodavanjem otpornika paralelno izlazu razdelnika napona sa potenciometrom,
zavisnost napona od faktora potenciometra k postaje nelinearna. Nakon zamene vrednosti
dobija se:
1 1
10 K 10 K
VX  3 10V  3 10V  2V (60)
1 1 2
(1  )   30 K  10 K 10 K  10 K
3 3 3
Konverzija jedne otporničke mreže u drugu podrazumeva izračunavanje zavisnosti

nepoznatih otpornosti od poznatih. Za konverziju zvezde (slika 10a) u trougao (slika 10b),
potrebno je izračunati vrednosti R1, R2 i R3 u funkciji vrednosti RA, RB i RC. Obrnuta
konverzija, trougao u zvezdu, podrazumeva i inverzne relacije, RA, RB i RC u funkciji R1, R2
i R3. U oba slučaja postupak je isti. Prvi korak je računanje otpornosti između parova tačaka
A-B, A-C i B-C za obe mreže. U oba slučaja odgovarajući parovi moraju imati istu vrednost,
pa se njihovim izjednačavanjem dobija sistem od tri jednačine sa tri nepoznate. Rešavanjem
ovog sistema dobija se traženo rešenje. Sledeća tabela opisuje izraze za otpornosti između
parova tačaka za oba slučaja, zvezde i trougla:
zvezda trougao
R 2  R1  R3
RAB = RA  RB R 2 || R1  R3  (61)
R1  R3  R3
R1  R 2  R3
RAC = RA  RC R1 || R 2  R3  (62)
R1  R 2  R3
R3  R1  R 2 
RBC = RB  RC R3 || R1  R 2  (63)
R1  R 2  R3
Izračunavanje otpornika trougla
Izjednačavanjem otpornosti između tačaka za zvezdu i trougao, dobija se:
R 2  R1  R3 R1  R 2  R 2  R3
R AB  R A  RB   (64)
R1  R 2  R3 R1  R 2  R3
R1  R 2  R3 R1  R 2  R1  R3
R AC  R A  RC   (65)
R1  R 2  R3 R1  R 2  R3
R3  R1  R 2 R1  R3  R 2  R3
RBC  RB  RC   (66)
R1  R 2  R3 R1  R 2  R3
Ako se izvrši oduzimanje (66) od (65), dobija se
R1  R 2  R1 R3  R1 R3  R 2  R3 R1  R 2  R 2  R3
RA  RB   (67)
R1  R 2  R3 R1  R 2  R3
Da bi se dobila vrednost RA, treba sabrati (64) i (67):
R1  R 2  R 2  R3 R1  R 2  R 2  R3 2  R1  R 2
RA    (68)
R1  R 2  R3 R1  R 2  R3 R1  R 2  R3
Na sličan način dobijaju se vrednosti za RB i RC:
2  R 2  R3
RB  (69)
R1  R 2  R3
2  R1  R3
RC  (70)
R1  R 2  R3
Izrazi (77), (78) i (79) definišu vrednosti otpornika zvezde (RA, RB i RC) kojom se može
zameniti trougao formiran otpornicima R1, R2 i R3.
Dobijeni izrazi se mogu iskoristiti za računanje inverznih izraza, kojima se mogu otpornici
povezani u trougao zameniti otpornicima u zvezdi.
Izračunavanje otpornika zvezde
Ako se izraz (77) podeli sa izrazom (78), dobija se

R1  R 2
R A R1  R 2  R3 R1 RA
  -> R1  R3  (71)
RB R 2  R3 R3 RB
R1  R 2  R3
Na isti način se podele i izrazi (77) i (79):
R1  R 2
RA R1  R 2  R3 R 2 RA
  -> R 2  R3  (72)
RC R1 R3 R3 RC
R1  R 2  R3
Sada treba izraze za R1 i R2 zameniti u (77):
2
RA R RA
2  R3  R3  A 2 2
RB RC RB  RC 2  RA
RA   R3   R3  (73)
R R RA RA RA  RB  RA  RC  RB  RC
R3  A  R3  A  R3  1
RB RC RB RC
sređivanjem (82) dobija se:
RA  RB  RA  RC  RB  RC
R3  (74)
2  RA
Na isti način dobijaju se i vrednosti za R1 i R2:
RA  RB  RA  RC  RB  RC
R1  (75)
2  RB
R  R  RA  RC  RB  RC
R2  A B (76)
2  RC
Iz otpora sijalice RS i nazivne snage PN može se izračunati napon sijalice. Kako otpor
sijalice i otpornik RX čine razdelnik napona, može se napisati:
V2
Nazivna snaga sijalice je data sa PN  S , gde je VS napon na sijalici.
RS
(77)
Iz izraza za snagu sledi i napon na sijalici: VS  PN  RS
RS
Prema razdelniku napona, napon na sijalici je: VS   VA (78)
RX  RS
VA (79)
a odatle sledi i izraz za otpor RX: RX  RS  (  1)
VS
VA (80)
Zamenom VS iz (77) u izrazu (79) dobija se: RX  RS  (  1)
PN  RS
12 (81)
Kada se zamene numeričke vrednosti: RX  2  (  1)  4
82
Napomena: U izrazu (81) radi preglednosti su izostavljene jedinice.
Struja prekidanja prekidača (zadatak pod a) se može odrediti iz snage disipacije i otpornosti
osigurača:
Pd Pd
Pd  I 2  R => I odnosno I  (82)
R F1
U sledećem koraku treba utvrditi pri kojoj otpornosti (ili manjoj) grupe otpornika R1-R4 se
F1 može postići potrebna struja (ili veća). Za ove svrhe grupa
otpornika je zamenjena jednim ekvivalentnim otpornikom
RE (slika 51). Kako je
+
V1 – RE
V1 V1
I => RE   F1 (83)
F1  RE I
Slika 51: Ekvivalentna šema
nakon zamene struje (82) u (83), dobija se
V1 F1
RE   F1  V 1   F1  5.22 
Pd Pd (84)
F1
Ostaje da se pronađu kombinacije prekidača Sx za koje grupa otpornika R1-R4 ima otpornost
manju ili jednaku izračunatoj vrednosti. Ako se uključe S1, S2 i S3, paralelno se vezuju
otpornici R1, R2 i R3. U paralelnoj vezi provodnosti se sabiraju, pa je ekvivalentna otpornost
data sa
1
RE   5.88
1 1 1 (85)
 
R1 R 2 R3
Ovo znači da bez otpornika R4 nije moguće postići potrebnu struju. Kada se i S4 uključi, tada
već otpornici R3 i R4 u paralelnoj vezi imaju manju otpornost od zahtevane, odnosno 5 Ω
(paralelna veza dva ista otpornika). Zaključak je da samo one kombinacije prekidača za koje
su S3 i S4 uključeni, dovode do pregorevanja osigurača.
+VA=12V Na slici 52 su ucrtani referentni smerovi za sve tri struje, imajući

R1 u vidu karakter svakog elementa i orijentaciju naponskih izvora.
IR1 2k7 Napon na otporniku R2 je direktno određen generatorom G1,
dok je napon na otporniku R1 određen razlikom napona izvora
IR2 VA i generatora G1:
VG1 + IG1 V V 10.8
1.2V G1 R2 I R1  A G1   4 [mA]
R1 2.7
2k4 (86)
VG1 1.2
I R2    0.5 [mA]
Slika 52: Zadatak 2.3 R 2 2.4
Za struje važi relacija:
I R1  I G1  I R 2  0 odnosno I G1  I R 2  I R1  0.5  4  3.5 [mA] (87)
Negativan predznak za struju generatora znači da struja umesto da izlazi, ona ulazi u
generator, što je posledica topologije kola. U ovom slučaju, generator G1 se ponaša kao
potrošač, jer se smer struje ne slaže sa karakterom elementa.
Nakon izračunatih struja, snaga na svakom elementu se računa kao proizvod napona i struје:
PR1  VR1  I R1  (VA  VG1 )  I R1  10.8  4  43.2 [mW ]
PR 2  VG1  I R 2  1.2  0.5  0.6 [mW ] (88)
PG1  VG1  I G1  1.2  3.5  4.2 [mW ]
Pri računanju snage generatora G1, uzet je u obzir stvarni smer struje (ka generatoru, a ne od
njega), zbog čega u izraz za snagu nije stavljen minus ispred vrednosti struje. Time je i snaga
generatora pozitivna što je karakteristika pasivnog elementa (element prima, tj. dobija
električnu energiju spolja). Da je rezultat proračuna struje generatora bio pozitivan, to bi
značilo da struja izlazi iz generatora, a izračunata snaga bi bila negativna (što je karakteristika
generatora).
Impedanse, kao i otpornosti, u rednoj vezi se sabiraju. Impedansa induktivnosti sa

slike 17 data je izrazom
ZL  j   L (89)
dok je impedansa redne veze otpornika RL i induktivnosti L data sa
Z P  RL  j    L (90)
Otpornik RL i induktivnost L čine naponski razdelnik, pa se napon na otporniku može
izračunati kao
RL
VB  V 1 (91)
RL  j    L
Izraz (91) treba modifikovati tako da se dobije kompleksan broj, sa razdvojenim realnim i
imaginarnim delom:
R  j   L   L  RL  V 1
2
RL  V 1 R V 1
VB   L  2 L  j 2 (92)
RL  j    L RL  j    L RL    L 2
RL    L 
2
Član ω·L ima vrednost

ω·L = 2·π·50·2·10-3 = 0.2·π = 0.628 (93)
što je daleko manje od otpornosti potrošača RL (100 Ω). Imajući ovo u vidu, izraz (92) se
može aproksimirati sa
L
VB  V 1  j    V 1  V 1 (94)
RL
S obzirom da je imaginarni deo daleko manji od realnog dela, može se smatrati da su naponi
VB (na potrošaču) i V1 (na generatoru) isti. Na slici 53 su prikazana oba napona, a malo
kašnjenje napona VB u odnosu na V1 je prikazano samo informativno. U slučaju da je
impedansa induktivnosti znatno bliže otpornosti otpornika, ovo kašnjenje bi bilo značajnije.
V1
15V VB
Slika 53: Napon potrošača u zadatku 2.4a

Struja potrošača odgovara naponu potrošača (na otporniku) i iznosi
V1
I   0.15  sin(100    t ) [A] (95)
RL
Ako se induktivnost L zameni kondenzatorom C, impedansa kondenzatora je data izrazom

1
ZC  (96)
j   C
dok je impedansa redne veze otpornika RL i kondenzatora C data sa
1
Z P  RL  (97)
j   C
Otpornik RL i kondenzator C čine naponski razdelnik, pa se napon na otporniku može
izračunati kao
RL j    RL  C
VB   V1   V1
1 1  j    RL  C (98)
RL 
j  C
Daljom transformacijom dobija se
VB 
j    RL  C 1  j    RL  C
 V 1 
  RL  C  V 1  j    RL  C V 1
2
(99)
1  j    RL  C 1  j    RL  C 1    RL  C  1    RL  C 
2 2
Za kondenzator kapaciteta 2nF, dobija se

  RL  C  2    50 100  2 10 9  6.28 10 6 (100)
Kako je ovo daleko manje od 1, izraz (99) može se aproksimirati izrazom
VB    RL  C   V 1  j    RL  C  V 1
2
(101)
Kako je član ω·RL·C daleko manji od 1, njegova kvadratna vrednost se može zanemariti, pa
se izraz (101) može korigovati:
VB  j    RL  C  V 1  j  2    50 100  2 10 9 15  j  0.94 [mV] (102)
Na slici 54 su prikazani napon V1 i napon potrošača VB (razmera nije odgovarajuća). U ovom
slučaju, napon na potrošaču prednjači (pozitivan predznak ispred j) praktično za π/2, odnosno
V1 90 stepeni. Povećanjem kapacitivnosti,
15V VB došlo bi do povećanja napona VB i
njegovo fazno pomeranje udesno,
prema fazi ulaznog napona V1.
1mV
t
Slika 54: Napon potrošača u zadatku 2.4b
Prvi korak u rešavanju zadatka je određivanje uslova za provođenje diode (u ovom slučaju, u
inverznom smeru). Za ove svrhe, dioda se privremeno odstrani iz kola, a zatim se izračuna
napon u tački Vy (103):
R2
Vy   VM  4 V (103)
R1  R 2
Sa druge strane, na tačku Vy je vezana redna veza otpornika R3 i ekvivalentnog naponskog
izvora koji odgovara diodi u provođenju. Granični slučaj za provođenje diode je kada napon
R1=100 Vy RT=50 Vy
VZ1 VZ1
+– +–
VM 3V3 VT 3V3
8V R2 R3 4V + I R3
100 –
a) Zamena diode izvorom b) Sa Tevenenovim generatorom

Slika 55: Ekvivalentna šema
na njoj dostigne napon proboja (tj. Zenerov napon - 3.3V u ovom slučaju), ali se smatra da
struja kroz diodu još nije krenula, bar ne u značajnijem intenzitetu. U tom slučaju, pad
napona na otporniku R3 je zanemarljiv, što znači da je napon redne veze diode i otpornika R3
isti kao i probojni napon diode, tj. 3.3V. Kako je ovaj napon manji od napona koji generiše
izvor VM u tački Vy, to znači da kroz otpornik R3 mora da protiče struja, pa je time dokazano
da je i dioda u provodnom stanju. Sada se dioda može zameniti ekvivalentnim naponskim
izvorom kao što je to urađeno u zadatku 4.2, čime se dobija ekvivalentna šema prema slici
55a. Osim toga, naponski izvor VM i otpornici R1 i R2 su zamenjeni Tevenenovim
generatorm VT, otpornosti RT (slika 55b).
Sada je lako definisati zavisnost napona Vy i struje potrošača od otpornosti potrošača:

VT  VZ 1 4  3.3 1.7
I   [A] (104)
RT  R3 50  R3 50  R3
V  VZ 1 1.7
Vy  VT  RT  I  VT  RT  T  4  50  [V] (105)
RT  R3 50  R3
Zamenom sve tri vrednosti u (104) i (105) dobija se tabela:
R3 I Vy
0 34 mA 3.3 V
100 Ω 11.3 mA 3.43 V
1 kΩ 1.62 mA 3.92 V
Kako su obe diode orijentisane na isti način, a struja izvora mora da prođe kroz bar jednu
diodu, za negativan napon izvora (-3V) neće biti struje u kolu, jer su obe diode inverzno
polarisane. Za pozitivan napon izvora (+3V), obe diode su ili mogu biti direktno polarizovane
ukoliko napon na njima može da dostigne radni napon diode (0.6V). Kako je napon izvora
(3V) veći od radnog napona diode, može se poći od pretpostavke da obe diode provode. U
tom slučaju će u tačkama A i B (slika 56a) biti isti napon, jer su obe diode drugim krajem
(katoda) vezane zajedno. Isti napon između A i B tačke znači da je razlika napona ove dve
tačke nula, tj. napon VAB = 0. Ako između dve tačke nema napona, ne može biti ni struje
između njih čak i u slučaju kratkog spoja. Zato se ove dve tačke mogu (radi proračuna)
kratko spojiti, kao što je to nacrtano isprekidanom linijom na slici 56a. Dve diode se ovde
ponašaju kao dva naponska izvora (identična) paralelno vezana, pa ih je moguće zameniti
jednim ekvivalentnim izvorom, čiji napon odgovara naponu diode. Time se dobija
ekvivalentna šema na slici 56b. Struje otpornika su iste kao i struje dioda koje su vezani na
red sa odgovarajućim otpornikom, što znači da se na osnovu slike 56b mogu izračunati struje
otpornika R2 i R3, čime su izračunate i struje dioda (IR2 = ID1 i IR3 = ID2).
R1=10k C R3=15k R1=10k C R3=15k
R2 B R2
VM 10k VM 10k
D2 A
A +
D1 – VD
a) Uočavanje istih napona b) Ekvivalentna šema

Slika 56: Način rešavanja zadatka 4.4
Struja izvora VM može se izračunati na sledeći način:
VM  VD VM  VD R 2  R3
I    VM  VD 
R1  R 2 || R3 R1  R 2  R3 R1  R 2  R3  R 2  R3 (106)
R 2  R3
Napon između tačaka C i A određuje struje otpornika R2 i R3. Ovaj napon se može izračunati
prema izrazu (107).
R1  R 2  R3
VCA  VM  VD  R1 I  VM  VD   VM  VD  (107)
R1 R 2  R3  R 2  R3
Sređivanjem izraza (107) dobija se izraz (108)
R 2  R3
VCA  VM  VD  R1 I   VM  VD  (108)
R1 R 2  R1  R3  R 2  R3
iz koga se lako dobijaju struje:
V VM  VD 3  0.6
I D1  CA   R3  15  0.09 mA
R 2 R1  R 2  R1  R3  R 2  R3 10 10  10 15  10 15
(109)
V
I D 2  CA 
VM  VD   R2 
3  0.6
10  0.06 mA
R3 R1  R 2  R1  R3  R 2  R3 10 10  10 15  10 15
Zener dioda ima dva radna napona, napon pri direktnoj polarizaciji (oko 0.6V) i probojni
napon pri inverznoj polarizaciji. Kako je inverzna polarizacija i osnovni način rada ove diode,
glavni kataloški parametar je vrednost probojnog napona. Takođe, kao i sve ostale diode, i
Zener dioda može biti neprovodna, ako je napon na njoj unutar opsega koji čine probojni
napon sa jedne, a prag provođenja (direktni smer) sa druge strane. Zato se za šemu sa slike 27
može reći da ima tri načina rada koji zavise od stanja diode, direktni smer, neprovodno stanje
i proboj pri inverznoj polarizaciji.
Prema slici, dioda je direktno polarizovana ako je napon Vx manji od -0.5V. Kako je
nominalni napon diode u direktnom smeru oko 0.6V, može se reći da je za crtanje grafika
dovoljno da ulazni napon ne bude manji od 1V.
Proboj nastupa pri inverznoj polarizaciji, kada napon na diodi dostigne napon proboja, u
ovom slučaju 3.3V. Pri povećanju ulaznog napona, napon na diodi se praktično neće menjati,
pa nema potrebe ulazni napon povećavati preko 4V.
Na osnovu ovoga može se nacrtati grafik zavisnosti Vy od Vx:
Vy Vidi se da u opsegu od -0.5V do 3.3V izlazni
4V napon direktno odgovara ulaznom naponu, jer
3.3V dioda u tom opsegu nije provodna, pa nema ni
struje kroz diodu, zbog čega nema ni pada napona
-0.5V
na otporniku R. Kada ulazni napon pređe granicu
od 3.3V, izlazni napon zadržava ovu vrednost, jer
3.3V Vx
-0.5V je dioda tada u proboju. Sa druge strane, nakon
-0.7V dostizanja -0.5V dioda počinje da provodi u
Slika 57: Grafik zavisnosti Vy od Vx direktnom smeru, a napon na njoj se menja sporo i
nelinearno, prema nelinearnoj strujno-naponskoj
karakteristici direktno polarisanog PN spoja.
Napon na otporniku R1 je isti kao i napon baza-emiter (VBE), dok je napon na otporniku R2
isto što i napon u tački A, a jedna je razlici napona VCC i napona VBE. Na osnovu ovoga,
mogu se izračunati sve struje u baznom kolu, (110).
VR1  VBE
VR 2  VCC  VBE
V
I R1  BE
R1 (110)
V  VBE
I R 2  CC
R2
VCC  VBE VBE
I B  I R 2  I R1  
R2 R1
Nakon bazne, može se izračunati i kolektorska struja, a zatim i izlazni napon:
 V  VBE VBE 
I C    I B     CC  
 R2 R1 
(111)
 V  VBE VBE 
VO  R3  I C    R3   CC  
 R2 R1 
Nakon zamene vrednosti u (110) i (111) dobija se:
0.6
I R1   12.76 A
47k
9  0.6
I R2   179 A
47k (112)
I B  179  12.76  166 A
I C  100 166 A  16.6 mA
VO  150  0.0166  2.49 V
Da bi se odredila prenosna karakteristika pojačavača, potrebno je prvo odrediti granične

slučajeve zakočenja i zasićenja tranzistora. Prelazak iz zakočenja u aktivan režim tranzistora
događa se kada se postigne dovoljno veliki napon baza-emiter (VBE). Ako je radni napon VBE
oko 0.6V, tada je prag provođenja oko 0.5V, što znači da kolektorska struja počinje da teče
već za 0.5V napona VBE. Međutim, kako ovaj napon brzo dostigne nominalnu vrednost od
0.6V, a ove dve vrednosti su bliske, ovde će se smatrati da su prag provođenja i nominalni
napon VBE isti i iznose 0.6V. Dakle, prvi granični slučaj je prelazak iz zakočenja u aktivan
režim pri naponu VBE od 0.6V. Drugi granični slučaj je ulazak u zasićenje tranzistora. Ovde
istovremeno važi da je VCE jednak VCES, a da odnos kolektorske i bazne struje odgovara
pojačanju β.
Slučaj zakočenja nema potrebe računati, jer je u tom slučaju napon VBE manji od 0.6V, a
kako tada tranzistor još ne provodi, može se smatrati da nema bazne struje, pa ni pada napona
na otporniku R1.
U slučaju zasićenja, potrebno je izračunati pri kom ulaznom naponu se pojavljuje granični
slučaj. Ovde važe sledeći izrazi:
VCC  VCES
IC     IB (113)
R2
V  VBE
I B  IN (114)
R1
Iz (113) i (114), eliminacijom IB, može se dobiti VIN:
VCC  VCES V  VBE

   IN (115)
R2 R1
R1
VIN   V  V   VBE (116)
  R 2 CC CES
Zamenom vrednosti u (116) dobija se ulazni napon za granični slučaj zasićenja:
47
VIN   5  0.2  0.6  1.28 V (117)
150  2.2
Sada se može nacrtati prenosna karakteristika (slika 58):
VOUT [V]
5
0.2
0.5 1.28 VIN [V]
Slika 58: Prenosna karakteristika
a) Kada je tranzistor u zakočenju, nema kolektorske i emiterske struje. Kako kroz otpornike
RC i RE ne protiče struja, pad napona na njima je nula. Kao rezultat toga, napon u tački VE
biće nula, u tački VC biće jednak naponu VCC (12V), a njihova razlika VCE će takođe biti
jednaka VCC, tj. 12V.
b) Na granici zasićenja razlika napona VCE jednaka je VCES (0.2V). Pri tome, kroz otpornik
RC protiče struja IC, a kroz otpornik RE struja IE, koja je za baznu struju (IB) veća od
kolektorske struje IC. Na osnovu konture VCC->VRC->VCE->VRE može se napisati:
VCC  RC  I C  VCES  RE  I E  0 (118)

odnosno
1 1 
I E  IC  I B  IC   IC   IC
 
(119)
RC  I C  VCES  RE  I C  I B   VCC
Kako se naponi na otpornicima mogu odrediti samo ako se znaju struje IC i IE, potrebno je
odrediti bar jednu od tih struja:
 1
RC  I C  RE   I C  I C    VCC  VCES (120)
 
sledi
1   1  
RC  I C  RE  I C   I C   RC  RE    VCC  VCES (121)
   
odnosno
RC    RE  1   
IC   VCC  VCES (122)

Konačno, kolektorska struja je:
  VCC  VCES  VCC  VCES 12  0.2
IC    [mA]  4.7137 mA
  RC  RE  1    R  R  1   2  0.5  1  150 (123)
C E
 150
Sada se mogu izračunati naponi na otpornicima:
VRC  RC  I C  2  4.7137  9.427 V
1  151 (124)
VRE  RE  I E  RE   I C  0.5   4.7137  2.372 V
 150
c) Radi lakšeg računanja, otpornici RB1 i RB2, sa izvorom VCC, mogu se zameniti
+VCC Tevenenovim generatorom, prema slici 59. Napon
Tevenenovog generatora se računa prema razdelniku
12V
napona sa otpornicima RB1 i RB2, a njegova otpornost
RC je paralelna veza ova dva otpornika:
2k
RT RB 2
VC VT   VCC  2.105 V (125)
RB1  RB 2
Q VE
+ R R
VT – RT  B1 B 2  8.246 k (126)
RE RB1  RB 2
500
Sada se mogu formirati dve naponske konture, od
Slika 59: Zadatak 6.1, rešenje pod c kojih jedna obuhvata VT, RT, VBE i VRE, a druga VCC,
VRC, VCE i VRE (u ovim izrazima VRE - napon na otporniku RE - je isto što i VE - izlazni
napon):
VT  RT  I B  VBE  RE  I E (kontura 1) (127)
VCC  VRE  VCE  VRC  RE  I E  VCE  RC  I C (kontura 2) (128)
Iz prve konture (127) može se izračunati bazna struja:

VT  RT  I B  VBE  RE  I B  1     VBE  I B  RT  RE  1    (129)
VT  VBE
IB   17.97 A => IC = 2.696 mA; IE = 2.714 mA
RT  RE  1    (130)
Kada se zna bazna struja, lako se dobijaju kolektorska i emiterska struja, na osnovu kojih se
računaju i naponi na otpornicima RC i RE, kao i napon VCE:
VRE  RE  I E  1.357 V => VE = 1.357 V (131)
VRC  RC  I C  5.391 V => VC = VCC – VRC = 6.609 V (132)
VCE = VC – VE = 2.252 V (133)
Sada su poznate sve vrednosti, pa se mogu nacrtati radna prava i radna tačka:
IC [mA]
4.714 radna tačka
2.696 radna prava
0.2 2.252 12 VCE [V]

Slika 60: Radna prava i radna tačka
Kako struja gejta ne postoji, otpornici RG1 i RG2 čine neopterećen naponski delitelj,
koji definiše napon VG:
RG 2
VG   VCC  4 V (134)
RG1  RG 2
Kako napon VDS zavisi od napajanja i struje drejna ID, ne može se odmah znati da li mosfet
radi u zasićenju ili triodnoj oblasti. Kada postoji otpornik RS, tada i napon VGS zavisi od
struje drejna. Iz ovih razloga, način rešavanja počinje pretpostavkom o režimu rada, koja se
proverava. Oblasti rada su:
režim rada uslov struja ID
triodna oblast VDS < VGS – VT 
I D  B  2  VGS  VT   VDS  VDS
2
 (135)
I D  B  VGS  VT 
2
zasićenje VDS > VGS – VT (136)
Na prelazu između ova dva režima rada važe oba izraza, a uslov je:
VDS = VGS – VT (137)
Zbog jednostavnijeg izraza za struju ID, počinje se sa pretpostavkom zasićenja. U odsustvu
otpornika RS (kratak spoj), važi:
I  B  V  V  (138)
2
D GS T (ovde važi VGS = VG)
VDS V DD RD  I D V DD RD  B  VGS  VT 
2
(139)
Nakon zamene vrednosti u (138) dobija se:
VDS  VD  10  2  2  4  3  6 V
2
(otpornost u kΩ i struja u mA) (140)
Proverom uslova za zasićenje (136) vidi se da je uslov zadovoljen (dobija se 6 > 1).
Pošto je režim zasićenja potvrđen, može se izračunati i struja drejna ID (prema (138):
I D  2  4  3  2 mA
2
(141)
Kada postoji otpornik RS, on se mora uzeti u obzir i pri izračunavanju napona VGS i VDS:
V V  R  I V  R  B  V  V  (142)
2
GS G S D G S GS T
VDS V DDRS  RD   I D V DDRS  RD   B  VGS  VT 

2
(143)
Iz izraza (142) može se izračunati VGS:
 2
VGS V G RS  B  VGS  2  VGS  VT  VT
2
 (144)
Nakon sređivanja u formu kvadratne jednačine:
2
 2

RS  B  VGS  1  2  RS  B  VT   VGS  RS  B  VT V G  0 (145)
zamenom brojnih vrednosti:
 
0.1  2  VGS  1  2  0.1  2  3  VGS  0.1  2  32  4  0
2
odnosno
2
0.2  VGS  0.2  VGS  2.2  0 (146)
Kvadratna jednačina oblika
a  x2  b  x  c  0 (147)
ima dva rešenja:
 b  b2  4  a  c
x (148)
2a
Potrebno je proceniti koje od ovih rešenja ima smisla. Zato treba numeričke vrednosti iz
(146) zameniti u (148):
0.2  0.04  4  0.2  2.2 0.2  1.8 0.2  1.34
x   (149)
2  0.2 0.4 0.4
Kako je jedno od rešenja negativno, to rešenje je očigledno pogrešno, a kao ispravno ostaje
rešenje koje ima plus ispred korena u (148) odnosno (149).
Iz ovoga proizilazi vrednost za VGS:
0.2  1.8
VGS   3.854 V (150)
0.4
Zamenom dobijene vrednosti u izraz (143) dobija se
VDS  10  0.1  2  2  3.854  3  10  4.2  0.8542  6.937 V
2
(151)
I u ovom slučaju provera uslova zasićenja potvrđuje da je pretpostavka zasićenja bila
ispravna, čime su potvrđeni i izračunati rezultati.
Ostaje da se izračuna napon VD:
V V 10  6.937
VD  VDD  RD  I D  VDD  RD  DD DS  10  2   7.083 V (152)
RD  RS 2  0.1
Napomena: Vrednosti svih otpornika su izražene u kΩ, a struja u mA.
Maksimalan neizobličen signal podrazumeva da je radna tačka postavljena tačno na

sredinu između graničnih slučajeva zakočenja i zasićenja tranzistora. Time je omogućeno da
na obe strane od radne tačke izlazni napon može jednako (i maksimalno) da se promeni, čime
se i postiže da je za sve simetrične naizmenične signale ostvaren maksimalan mogući izlazni
napon.
Kako su granične vrednosti aktivnog režima tranzistora zakočenje (kada je VCE=VCC) i
zasićenje (kada je VCE=VCES), napon VCE za radnu tačku se može izračunati kao:
V  VCES
VCEQ  CC (153)
2
Kolektorska struja IC je u ovom slučaju
VCC  VCEQ VCC  VCES VCC  VCES

I CQ    I BQ   => I BQ  (154)
RC 2  RC 2  RC  
Bazna struja je data sa
V  VBE V  VBE
I B  CC => RB  CC (155)
RB IB
Zamenom bazne struje IB iz (154) u (155) dobija se:
V  VBE V  VBE
RB  CC  2  RC    CC
VCC  VCES VCC  VCES (156)
2  RC  
Konačno,
12  0.6
RB  2  2.2 120   510 k (157)
12  0.2
Posmatranjem unutrašnje šeme pojačavačkog modula M (slika 36a) i šeme kaskadne veze
(slika 36b) može se videti da ovakva veza predstavlja niz povezanih razdelnika napona, kod
kojih se svaki razdelnik napaja izvorom zavisnim od napona na prethodnom razdelničkom
otporniku (slika 61).
RG ROUT1 ROUT2
VX1 VX2
VOUT
+ + +
VG RIN1 RIN2 RP
– –
AV1·VX1 – AV2·VX2
P1 P2
Slika 61: Detalnjija ekvivalentna šema zadatka 6.4
Izlazni napon VOUT se može lako dobiti ulančavanjem naponskih delitelja:
RP (158)
VOUT   AV 2  VX 2
ROUT 2  RP
RIN 2
VX 2   AV 1  VX 1 (159)
ROUT 1  RIN 2
RIN 1
VX 1   VG
RG  RIN 1 (160)
odnosno
RP  AV 2 R A RIN 1
VOUT   IN 2 V 1   VG (161)
ROUT 2  RP ROUT 1  RIN 2 RG  RIN 1
iz čega se dobija i pojačanje:
RP  AV 2 R A RIN 1 RP  RIN 2  RIN 1  AV 2  AV 1
A  IN 2 V 1   (162)
ROUT 2  RP ROUT 1  RIN 2 RG  RIN 1 ROUT 2  RP   ROUT 1  RIN 2   RG  RIN 1 
Izraz (162) se može donekle pojednostaviti:

AV 1  AV 2
A
 RG  R  R  (163)
  1   OUT 1  1   OUT 2  1
 RIN 1   RIN 2   RP 
Zamenom vrednosti za sve četiri kombinacije P1 i P2 dobijaju se pojačanja:
P1–>P2 A
10 10 100
  1.19
M1–>M1  0.1   2.2   2.2  1.5 12  4.67 (164)
  1    1    1
 0.2   0.2   0.6 
10 1 10
  5.81
M1–>M2  0.1   2.2   0.02  1.5 1.111.033 (165)
  1    1    1
 0.2   20   0.6 
1 10 10
  1.93
M2–>M1  0.1   0.02   2.2  1.005 1.1  4.67 (166)
  1    1    1
 20   0.2   0.6 
1 1 1
  0.875
M2–>M2  0.1   0.02   0.02  1.005 1.1  4.67 (167)
  1    1    1
 20   20   0.6 
U slučaju M1–>M1, iako je proizvod pojačanja najveći od sve četiri kombinacije (100),
dodatno slabljenje nastaje zbog velike izlazne impedanse oba stepena i male impedanse
potrošača (za P1 to je ulazna impedansa P2, a za P2 je to potrošač RP). Na ovako velikim
razlikama otpornosti u naponski deliteljima dolazi i do velikog gubitka ukupnog pojačanja.
U kombinaciji M2–>M2 je već početno pojačanje malo (1 ne računajući naponske
razdelnike), zbog čega ukupno pojačanje može biti samo manje od 1.
Kombinacija M2–>M1 ima osnovno pojačanje 10, ali se pojačanje dosta gubi u vezi između
drugog stepena i potrošača, jer je izlazna impedansa drugog stepena znatno veća od
impedanse potrošača.
Najveće ukupno pojačanje je dobijeno za kombinaciju M1–>M2. Ovde je ulazna impedansa
prvog stepena usklađena sa impedansom RG generatora VG, veća izlazna impedansa prvog
stepena je u skladu sa velikom ulaznom impedansom drugog stepena, a izlazna impedansa
drugog stepena je dovoljno mala u odnosu na impedansu potrošača. Drugim rečima, u ovom
slučaju su sve impedanse dobro usklađene. Može se zaključiti da rešenje kod koga se na
veliku izlaznu impedansu generatora priključuje mala impedansa potrošača nije dobro jer
znatno slabi napon na potrošaču, odnosno ukupni faktor pojačanja.
Kako ovaj zadatak ima nekoliko varijacija, najbolje je izvesti potpuni izraz za izlazni napon,
pa zatim menjati parametre.
U prvom koraku, treba izvesti izraze zavisnosti napona VX od VIN i VOUT od VX i VR, a zatim
ta dva izraza treba spojiti. Prvi stepen je standardni neinvertujući pojačavač:
 R2 
V X  1    VIN (168)
 R1 
Drugi stepen je sabirač (kao na slici 38 iz zadatka 7.2), ali sa dodatim referentnim naponom
VR. Izlazni napon ovog stepena se formira superpozicijom, uzevši u obzir uticaj tri napona,
VIN, VX i VR:
R4 R4  R4 
VOUT    VIN   VX  1    VR (169)
R5 R3  R3 || R5 
odnosno
R4 R4 R 3  R 5  R 4   R3  R5 
VOUT    VIN   VX   VR (170)
R5 R3 R3  R5
Zamenom (168) u (170) dobija se kompletan izraz za izlazni napon:
R4 R4  R2  R 3  R 5  R 4   R 3  R5 
VOUT    VIN   1   VIN  VR (171)
R5 R3  R1  R3  R5
Nakon sređivanja:
R 3  R 5  R 4   R 3  R5   R 4 R 4  R 2 
VOUT  VR     1    VIN (172)
R3  R 5  R5 R3  R1 
Ako se zamene vrednosti otpornika (u kΩ), osim za R5, dobija se:
40  3  R5  20   40   20 
VOUT   VR    8  VIN    3   VR    8  VIN (173)
R5  R5   R5   R5 
Konačno, izlazni napon u varijantama zadatka:
uslov izraz
R5=∞, VR=0 VOUT  8  VIN (174)
R5=∞, VR<>0 VOUT  3  VR  8  VIN (175)
R5=10k, VR=0 VOUT  10  VIN (176)
R5=10k, VR<>0 VOUT  7  VR  10  VIN (177)
Slično zadatku 7.3, i ovde je prvi korak izvođenje izraza za izlazni napon, nakon čega se
ubacivanjem parova ulazni/izlazni napon formiraju izrazi potrebni za izračunavanje R2 i VR.
Metodom superpozicije dobija se:
 R2  R2
VOUT  1    VIN   VR (178)
 R1  R1
Zamenom parova VIN/VOUT dobijaju se dve jednačine:
 R2  R2 (179)
0  1  0   VR
 R1  R1
 R2  R2
5  1   1  VR (180)
 R1  R1
Iz izraza (179) dobija se da je VR = 0. Zamenom dobijene vrednosti u (180) dobija se:
 R2 
5  1   1 => R 2  4  R1  40 k (181)
 R1 
Iz izraza (178) vidi se da koeficijent uz član VIN ne može biti manji od 1, što znači da izlazni
napon VOUT ne može biti manji od ulaznog napona VIN. Zbog toga ovo kolo može da
preslikava samo manji ulazni opseg u širi izlazni, ali ne i obrnuto.
U ovom slučaju šema kola je ista kao i u zadatku 8.1, samo su ulazni naponi zamenjeni.
Funkcija izlaznog napona je:
 R2  R2
VOUT  1    VR   VIN (182)
 R1  R1
Zamenom parova VIN/VOUT dobijaju se dve jednačine:
 R2  R2
  5 
R1  R 2 VR  5  R2
3.3  1    VR  (183)
 R1  R1 R1
 R2  R2 5  R2
0  1    VR  5 => VR  (184)
 R1  R1 R1  R 2
5  R 2  5  R 2 10  R 2
3.3   => R 2  0.33  R1  3.3 k (185)
R1 R1
a iz (184) dobija se
5  0.33  R1 1.65
VR    1.24 V (186)
R1  0.33  R1 1.33
Iz izraza (182) se vidi da izlazni napon zavisi od ulaznog napona pomnoženog odnosom
otpornika R2 i R1. Kako ovaj odnos može biti i manji i veći od 1, to znači da je moguće ne
samo uži ulazni opseg preslikati u širi izlazni, nego i obrnuto, što uključuje i preslikavanje 1
na 1, uz eventualno pomeranje opsega.
Na slici 42 vidi se da izlazni napon zavisi od međunapona VX1 i VX2. Zato je potrebno prvo
izračunati ova dva napona. Kako oba ova napona zavise od oba ulazna napona V1 i V2, oba
izvođenja su ista, samo se su indeksi ulaznih napona (1 i 2) zamenjeni u izrazima. Primenom
superpozicije dobija se:
 R2 
V X 1  1 
R2 R1  R 2 V 1  R 2 V 2
 V 1  V 2  (rešenje pod b) (187)
 R1  R1 R1
 R2  R2 R1  R 2 V 2  R2 V 1
V X 2  1   V 2  V 1  (rešenje pod c) (188)
 R1  R1 R1
Izlazni napon VOUT zavisi od međunapona VX1 i VX2 prema izrazu (189):
R4  R4  R3 R4 R4 R4
VOUT   1    VX 1   VX 2   VX 1   VX 2   VX 1  VX 2  (189)
R3  R 4  R3  R4 R3 R3 R3
Nakon sređivanja:
R4
VOUT   VX 1  VX 2  (rešenje pod a) (190)
R3
Zamenom (187) i (188) u (190) dobija se:
R 4  R1  R 2  V 1  R 2  V 2 R1  R 2   V 2  R 2  V 1
VOUT     (191)
R3  R1 R1 
odnosno:
R4
VOUT   R1  R 2  V 1  R 2  V 2  R1  R 2  V 2  R 2  V 1
R3  R1
R4
VOUT   R1  R 2  V 1  V 2  R 2  V 1  V 2 (192)
R3  R1
R 4  R1  2  R 2
VOUT   V 1  V 2 
R3  R1
Konačno, izlazni napon je dat izrazom (193):
R4  R2 
VOUT   1  2    V 1  V 2 (rešenje pod d) (193)
R3  R1 
Odgovor na pitanje pod e):

Kako na šemi postoji samo jedan otpornik R1, a on utiče na ukupno pojačanje, ovaj otpornik
je najpogodniji za podešavanje pojačanja. Svi ostali otpornici su u parovima i moraju biti
precizno upareni, zbog čega ni jedan od njih nije pogodan za ovo podešavanje.
Odgovor na pitanje pod f):
Kako su oba ulaza (V1 i V2) spojeni direktno na ulaze operacionih pojačavača, bez bilo
kakvih dodatnih otpornika, to znači da je ulazna otpornost izuzetno velika i odgovara ulaznoj
otpornosti operacionih pojačavača. Ovo omogućava merenje signala sa signalnih izvora koji
imaju širok opseg izlazne otpornosti.
Pojačavač sa slike 43 se sastoji od dva konstrukciono identična stepena, kod kojih je

pojačanje određeno otpornicima R1/R2 odnosno R3/R4, a pojačavaju napone VR/V2 odnosno
VX/V1. Prvi korak pri rešavanju zavisnosti izlaznog napona od tri ulazna napona je
određivanje izraza pojačanja za prvi stepen, a zatim, zamenom vrednosti i za drugi stepen. Na
kraju, oba izraza se objedinjuju u konačni izraz.
Pojačanje prvog stepena može se izračunati kao:
 R2  R2
V X  1   V 2   VR (194)
 R1  R1
Za drugi stepen važi:
 R4  R4
VOUT  1   V 1   VX (195)
 R3  R3
Zamenom (194) u (195) dobija se
 R4  R4  R2  R4 R2
VOUT  1   V 1   1   V 2    VR (196)
 R3  R3  R1  R3 R1
Kako je potrebno da se izlazni napon može predstaviti izrazom
VOUT  Ad  V 1  V 2   VR (197)
poređenjem (196) i (197) zaključuje se da su neophodni sledeći uslovi:
R4 R2 R 4 R1 R3 R 2 (198)
 1 =>  => 
R3 R1 R3 R 2 R 4 R1
 R4  R4  R2  R3  R 4 R 4 R1  R 2 R3 R 2
1    1   =>   => 
 R3  R3  R1  R3 R3 R1 R 4 R1 (199)
Kako su uslovi (198) i (199) identični, to znači da je potrebno zadovoljiti samo jedan uslov.
U tom slučaju dobija se:
 R4  R 2 R3 R4
VOUT  1    V 1  V 2  VR ako je  ; Ad  1  (200)
 R3  R1 R 4 R3
Oba operaciona pojačavača su u režimu jediničnog pojačanja koji se koristi samo kao
razdvajanje da bi se izbeglo opterećivanje ulaznog naponskog izvora impedansom
priključenom na izlaz pojačavača. Drugim rečima, pojačava se struja, koja na ulazu praktično
ne postoji.
Ulazni napon VL, preko OP1 i razdelnika C-R dolazi na ulaz OP2 i bez promene se pojavljuja
na izlazu VX:
R j   R  C
VX   VL   VL
R
1 1 j   R  C (201)
j   C
Struja koju obezbeđuje izvor VL prolazi samo kroz otpornik RL i računa se kao:
VL  V X
I RL  (202)
RL

j   R  C
VL   VL
1 j   R  C V 1 (203)
I RL   L
RL RL 1  j    R  C
Sada se može izračunati i ulazna impedansa:
VL
 Z L  RL  1  j    R  C   RL  j    R  RL  C (204)
I RL
U izrazu (204) pojavljuje se imaginarni deo sa pozitivnim predznakom (R, RL, C i ω su
pozitivni), što je slučaj kada je imaginarni deo posledica induktivnosti. Zbog toga, ako se
proizvod R·RL·C označi sa L, dobija se
Z L  RL  j    L => L = R·RL·C (205)
što odgovara rednoj vezi otpornika RL i induktivnosti L. Kako je reaktivna komponenta
kondenzator C, a u konačnom izrazu se pojavljuje ekvivalentna induktivnost, ovo kolo ima
osobinu transformacije karaktera reaktivne komponente i naziva se žirator.
Ako R i C zamene mesta, promena nastaje već u izrazu (201) za napon Vx:
1
j   C 1
VX   VL   VL (206)
R
1 1 j   R  C
j   C
Ponovo se izračunava ulazna struja:
1
VL   VL
1 j   R C V j   R C (207)
I RL   L 
RL RL 1  j    R  C
a zatim i ulazna impedansa:
1 j   R  C RL 1 1
Z L  RL   RL   RL   RL 
j   R  C j   R  C R j    CE
(208)
j   C 
RL
Iz izraza (208) se vidi da je u ovom slučaju dobijeno kolo ekvivalentno rednoj vezi otpornika
RL i kondenzatora CE, pri čemu je ekvivalentna kapacitivnost CE data sa:
R
CE  C (209)
RL
Ovo kolo se može iskoristiti kao umnožavač kapacitivnosti, jer se pomoću otpornosti R i RL
može definisati proizvoljan faktor umnožavanja osnovne kapacitivnosti C.
Kolo sa slike 44 se može pojednostaviti izbacivanje pojačavača OP1 ispajanjem

kondenzatora C direktno na ulazni napon VL, ukoliko je otpornik R mnogo veći od otpornika
RL, tako da je struja kroz granu C-R neuporedivo manja (i zanemarljiva) u odnosu na struju
kroz RL. Ovakvo kolo se često koristi u audio uređajima kao deo kontrole boje tona.
Kako je napon kondenzatora na početku na nuli, u trenutku t0 počinje punjenje kondezatora,

a porast napona teži asimptotskoj vrednosti od 10V. Uobičajeno se smatra da napon
kondenzatora praktično dostigne svoju krajnju vrednost već posle 10·τ, u ovom slučaju
10·R·C, što je 10ms. Imajući to u vidu, približan vremenski oblik napona kondenzatora se
može nacrtati kao na slici 62:
VOUT 10 ms
10V
6.3V
t0 t0+1 t [ms] t1
Slika 62: Talasni oblik napona kondezatora
Za izračunavanje napona kvazi-integratora nakon određenog vremena od početka promene
ulaznog signala potrebno je transformisati osnovni izraz:
t  t0
S (t )  S   S   S (t0 ) e

 (210)
Iz ovog izraza treba dobiti izraz za t:

t t0 t t0
 S  S (t ) S  S (t0 )
e 
  => e 
 (211)
S  S (t0 ) S  S (t )
Primenom prirodnog logaritma dobija se
t  t0 S   S (t 0 ) S   S (t 0 )
 ln => t  t 0    ln (212)
 S   S (t ) S   S (t )
odnosno, ako se vreme meri od trenutka t0:
S  S0 S  S0
t    ln  R  C  ln  (213)
S   S (t ) S   S (t )
Prema zadatku, traži se trenutak kada napon na kondenzatoru dostigne 5V, odnosno polovinu
napona kome asimptotski teži (10V). Zamenom vrednosti u izraz (213) dobija se:
10  0
t  10  10 3  100  10  9  ln  10  3  ln(2)  0.69  10  3  0.69 ms (214)
10  5
Ako se sada vrati i trenutak t0, dobija se
t  t0  0.69 ms (215)
Za kvazi-diferencijator takođe važe izrazi (210) i (212). Zadatak ima dve varijante, sa i bez
otpornika R2. U prvom slučaju R2 je izostavljen (slika 63a), dok u drugom slučaju R2 postoji
i iste je vrednosti kao i R1. Pre računanja, ovde su naponVCC i otpornici R1 i R2 zamenjeni
Tevenenovim izvorom VT (5V), čija je otpornost RT (5kΩ), kao što je prikazano na slici 63b:
VT = 5V
C C
R1 RT = 5kΩ
100n 100n
VOUT VOUT
+
10k +
VIN –
VIN –
τ = 1 ms τ = 0.5 ms
a) Varijanta A b) Varijanta B
Slika 63: Ekvivalentne šeme zadatka 10.2
U prvom slučaju vremenska konstanta τ=RC iznosi 1ms, a u drugom slučaju je 0.5 ms. Osim
toga, izlazni napon asimptotski teži nultom naponu u prvom i naponu od 5V u drugom
slučaju. Na osnovu svega toga, uz primenu izraza (210), mogu se nacrtati talasni oblici za oba
slučaja:
VOUT 10 ms
10V
3.7V
0
t0 t0+1 t1 t [ms]
–10V
Slika 64: Talasni oblik izlaznog napona za varijantu A
VOUT 10 ms
15V
8.7V
5V
t0 t0+0.5 t1 t [ms]
–5V
Slika 65: Talasni oblik izlaznog napona za varijantu B
Sa slika 64 i 65 uočljive su osnovne razlike:

a) Asimptotski napon je 0 u prvom i 5V u drugom slučaju, a kako se sve promene dešavaju
oko asimptotske vrednosti, drugi grafik je pomeren za 5V na više.
b) Vremenska konstanta u drugom slučaju je dvostruko manja, pa su i promene brže, što
znači da je i impuls uži.
Vraćanje izlaznog signala operacionog pojačavača na pozitivan ulaz (u ovom slučaju preko
naponskog razdelnika) predstavlja pozitivnu povratnu spregu. U ovom slučaju, svaka
promena izlaznog napona dovodi do promene razlike ulaznih napona, što dodatno menja
izlazni napon (u istom smeru), sve dok se izlazni napon ne ustali na minimalnoj ili
maksimalnoj vrednosti. Ovde više ne važi da su ulazi u operacioni pojačavač na istom
naponu (tj. da je njihova razlika nula) kao kod pojačavačke konfiguracije (invertujući i
neinvertujući pojačavač sa povratnom spregom na negativan ulaz), jer umesto
kompenzovanja eventualne pojave ne-nulte naponske razlike na ulazima, ovde se svaka
razlika velikom brzinom povećava.
Kolo sa slike 47 predstavlja komparator, za koji se definišu dva praga. Ovi pragovi određuju
naponske vrednosti ulaznog napona pri kome će doći do promene izlaznog napona. Kada je
izlazni napon maksimalan (prema plus napajanju), tada je preko razdelnika napona R1-R2
određen gornji prag, a kada je izlazni napon na minimumu (prema minus napajanju),
naponski razdelnik definiše donji prag. Ako granične vrednosti izlaznog napona odgovaraju
napajanju (+10V i –10V), tada su pragovi +5V i –5V (razdelnik napona R1-R2 je 2:1). Ako je
izlaz pozitivan i važi gornji prag, tada ulazni napon treba povećavati dok se prag ne dostigne.
To dovodi do smanjenja naponske razlike na ulazima, pa samim tim i do pada izlaznog
napona, što u petlji izaziva brzu promenu do minimalne izlazne vrednosti (–10V), kada se i
prag menja na minimalni (–5V). Ulazni napon, koji je upravo dostigao gornji prag, sada mora
da se spušta sve do donjeg praga da bi nastupila nova promena.
VOUT
+10V VOUT
+8V +10V
+5V
t –5V +5V VIN

–5V
–8V –10V
–10V
a) Talasni oblici napona b) Prenosna karakteristika
Slika 66: Izlazni napon komparatora i prenosna karakteristika
Na slici 66a je prikazani izlazni (puna linija) i ulazni (isprekidana linija) napon komparatora.
Kružićima su obeležene tačke u kojima ulazni napon dostiže aktuelan prag, što izaziva
promenu izlaznog napona. Prenosna karakteristika komparatora (zavisnost izlaznog od
ulaznog napona) prikazana je na slici 66b. Strelice označavaju tok promena, pri čemu se vidi
da se nakon porasta ulaznog napona i dostizanja gornje granice, vraćanje prema donjoj
granici odvija na drugačiji način, što i jeste karakteristika histerezisa.
Ako granične vrednosti izlaznog napona ne dostižu napon napajanja, kao što je u zadatku
rečeno, tada se menjaju i pragovi, jer je odnos naponskog delitelja nepromenjen. Za slučaj da
su, pri napajanju od +/- 10V, granične vrednosti izlaznog napona +/- 8V, tada se i pragovi
smanjuju na +/- 4V. Na slici 66 treba pragove +/- 5V korigovati i prema tome promeniti i
sliku. Promene izlaznog napona će nastupiti ranije i za manji ulazni naponski opseg, što će
donekle smanjiti i fazni pomak izlaznog napona u odnosu na ulazni, jer se promene dešavaju
nešto ranije u odnosu na ulazni sinusni napon, nego u prvom slučaju.
Ova vrsta ispravljača ispravlja samo jednu poluperiodu, što znači da se, za mrežnu
frekvenciju od 50 Hz, kondenzator dopunjava svakih 20 ms. Slika 67 prikazuje napon na
kondenzatoru predstavljen na dva načina:
a) Približni oblik napona, gde su eksponencijalno pražnjenje kondenzatora dok je dioda
zakočena i praćenje sinusnog talasnog oblika za vreme punjenja kondenzatora zamenjeni
pravi linijama.
b) Znatno pojednostavlje oblik napona kondenzatora, za koji se može smatrati da je u pitanju
najgori mogući slučaj kada su u pitanju naponske varijacije.
VP T = 20 ms VP T = 20 ms
ΔV ΔV
VM VM
t t
a) Približan oblik napona b) Pojednostavljen oblik napona

Slika 67: Napon na kondenzatoru (izlazni napon ispravljača)
Varijanta sa slike 67a se retko koristi jer je proračun znatno komplikovaniji od varijante sa
slike 67b. Takođe, može se reći da varijanta 67b obuhvata najgori mogući slučaj (čak i nešto
više od toga), tako da proračun izveden po ovoj varijanti obuhvata sve moguće situacije.
Prvi korak proračuna je određivanje maksimalnog napona koji se može pojaviti na

kondenzatoru (vrh trouglastog, odnosno testerastog napona na slici 67). Napon sekundara
transformatora je izražen preko efektivne vrednosti VS. Maksimalna vrednost ovako
definisanog napona se može izračunati kao
VSM  VS  2  16.97 V (216)
Maksimalni napon na kondenzatoru je za napon diode manji od amplitude napona sekundara:
V M  VSM  V D  V S  2  V D  16.97  0.7  16.27 V (217)

Ako potrošač nije priključen, onda je na kondenzatoru stalno ovaj napon (VM), što znači da će
u tom slučaju i voltmetar pokazivati 16.27 V.
Kada se priključi potrošač, kroz njega će proticati struja koja prazni kondenzator. Uz
pretpostavku da će se napon kondenzatora malo promeniti, može se izračunati pad napona
kondenzatora usled struje potrošača:
I V 16.27 3 16.27  20
V  T  M T   20  10   4.6 V (218)
C R C 150  470  10 6 150  0.47
Na osnovu (217) i (218) može se izračunati minimalni, a zatim i srednji napon kondenzatora:
VMIN  VM  V  16.27  4.6  11.67 V
V  VMIN 16.27  11.67 (219)
VSR  M   13.97 V
2 2
Za drugi deo zadatka potrebno je izračunati kapacitet kondenzatora na osnovu minimalnog
napona kondenzatora, odnosno maksimalne naponske promene:
VM
V  VM  VMIN  T (220)
R C
Odatle sledi izraz za kapacitet:
VM 16.27 16.27  20
C T   20 103   10 6  955 F (221)
R  VM  VMIN  150  16.27  14 0.15  2.27
Kako je najbliža standardna vrednost 1000 F, to se može smatrati rešenjem drugog dela
zadatka.
Talasni oblici napona (slika 68) kod ovog, punotalasnog ispravljača, su vrlo slični talasnim
oblicima sa slike 67. Međutim, u ovom slučaju se sve poluperiode ispravljaju, pa je interval
dopunjavanja kondenzatora 10 ms (za mrežnu frekvenciju od 50 Hz), a razlika između
minimalne i maksimalne vrednosti napona kondenzatora je manja, pri istom kondenzatoru.
VP T = 10 ms VP T = 10 ms
ΔV ΔV
VM VM
t t
a) Približan oblik napona b) Pojednostavljen oblik napona

Slika 68: Napon na kondenzatoru (izlazni napon ispravljača)
Ovde takođe važi da je najjednostavniji metod proračuna pojednostavljenje talasnog oblika
kao na slici 68b. Imajući u vidu postavku zadatka, jasno je da prvo treba izračunati minimalni
napon kondeznatora pri kome će struja zener diode još uvek biti zadovoljavajuća. Struja IF
otpornika RF se sastoji iz struje potrošača i struje diode:
VZ
IF  ID  IP  ID  (222)
RP
a napon kondenzatora je
 V   15 
VMIN  I F  RF  VZ   I D  Z   RF  VZ   0.02   10  15  16.7 V (223)
 RP   100 
Ovo je istovremeno i minimalni dozvoljeni napon kondenzatora, jer je u izrazu (223)

upotrebljena minimalna struja diode.
Maksimalni napon kondenzatora se računa slično kao u zadatku 11.1, samo što grecov spoj
koji je ovde primenjen pravi dvostruki pad napona (dve diode redno), pa važi:
VM  VSM  2  VD  VS  2  2  VD  21.2  1.4  19.8 V (224)
Sada se prema (221) može izračunati kapacitet:
VM 19.8 19.8  10
C T   10  10 3   10 6  638.7 F (225)
R  VM  VMIN  100  19.8  16.7  0.1  3.1

Zadaci Sa Vezbi

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Zadaci Sa Vezbi

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA

DEPARTMAN ZA ENERGETIKU, ELEKTRONIKU I TELEKOMUNIKACIJE

Fakultet tehničkih nauka

Katedra za elektroniku Sadržaj

Katedra za elektroniku Sadržaj

Na slici 1 je prikazan jednostavan razdelnik napona. Ako je vrednost ulaznog napona

Prema naponskom (II) Kirhofovom zakonu, obilaskom konture C (isprekidano), može se

+Vp=6V +Vp=6V +Vp=6V

Slika 2: Zadatak 1.2 Slika 3: Rešenje za VA Slika 4: Rešenje za VB

Pri računanju napona VA redna veza otpornika R2 i R3 se može zameniti ekvivalentnom

Slika 5: Zadatak 1.3 Slika 6: Ekvivalentna šema

Otpornici R2 i R3, na kojima se pojavljuje nepoznati napon VB, vezani su paralelno, pa se

Na slici 7а je prikazan razdelnik napona, formiran od jednog običnog otpornika R i

Na slici 9 je prikazana veza potenciometra, otpornika i

Na slici 10 su prikazani otpornici vezani u

Na slici 11 je prikazano povezivanje sijalice na naponski izvor,

Slika 11: Zadatak 1.7

R1 R2 Na slici 12 je prikazana veza tri otpornika i dva

Na ovom zadatku će biti prikazani različiti načini za rešavanje istog problema.

a) Rešenje pomoću osnovnih zakona

b) Rešenje pomoću razdelnika napona i Tevenenovog generatora

c) Rešenje pomoću Tevenenovog generatora, formiranog

Prema slici 14, izračunavanje napona Tevenenovog generatora se vrši superpozicijom,

d) Rešenje pomoću Tevenenovog generatora, formiranog na bazi

Kako su otpornici R1 i R2 jednaki, na slici 14 se može uočiti da je napon u tački A

+VA=12V Na slici 16 je prikazana veza dva otpornika i dva

Slika 16: Zadatak 2.3

Za šemu sa slike 17 izvršiti analizu i:

Na slici 18 je prikazano osnovno povezivanje transformatora T. Na primarnu stranu je

USA  USEFF  2  12.65 V I SA  I SEFF  2  1.58 A (35)

R Na slici 21 je prikazano test kolo za diodu.

Slika 21: Zadatak 4.1

R1=1k R2=10 Na slici 23 je prikazano osnovno kolo naponskog

R1=100 Vy Na slici 25 je prikazana otpornička mreža u koju je

Slika 25: Zadatak 4.3 odrediti napon Vy i struju otpornika R3.

R1=10k R3=15k Na slici 26 je prikazana kombinovana mreža

Slika 26: Zadatak 4.4

R=1k Na slici 27 je prikazano test kolo za Zener diodu. Definisati

+VCC Na slici 28 je prikazan test spoj

Izlazni napon Vo može se odrediti na osnovu konture Vo-VRC-VCC:

+VCC Za šemu sa slike 30 odrediti:

Smanjivanjem otpornosti R1 povećava se bazna struja, a time i kolektorska. U graničnom

VCC VCES V V VCC VBES

Nakon zamene vrednosti u (51), dobija se

+VCC Na slici 31 je prikazan PNP tranzistor u

Slika 32: Zadatak 5.4

Q VE U tačkama a) i b) ignorisati otpornike RB1

+VDD Na slici 34 je prikazan osnovni spoj sa

+VCC Slika 35 prikazuje električnu šemu pojačavača

Na slici 36a je prikazan pojačavački modul M. Ako su na rasploganju dva tipa

a) Pojačavački modul b) Kaskadna veza pojačavača

R1 V+ Za kolo sa slike 37 izračunati zavisnost

Zamenom (54) u (55) dobija se:

R1 R3 Na slici 38 je prikazana jedna primena operacionog

Za kolo sa slike 40 odrediti otpornost R2 i napon VR

R1 Za kolo sa slike 41 odrediti otpornost R2 i napon VR

Na slici 43 je prikazan pojačavač sa

Na slici 44 je prikazano kolo sa dva operaciona

Napomena: Koristiti izraz za kvazi-integrator:

VCC = 10V Na kvazi-diferencijator sa slike 46 dovodi se isti napon kao u

Na slici 47 prikazan je komparator sa histerezisom,

Na slici 48 prikazan je polutalasni

Na slici 49 prikazan je punotalasni ispravljač (T, G i Cf) sa jednostavnim

Rešenje zadatka 1.5