УНИВЕРЗИТЕТ 

У БАЊОЈ ЛУЦИ 
ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИ ФАКУЛТЕТ 
 
 

Милан Богојевић 

ИСПИТИВАЊЕ ЕЛЕКТРИЧНИХ ИНСТАЛАЦИИЈА 
НИСКОГ НАПОНА 
 

дипломски рад  
 

Бања Лука, октобар 2009. 
 
 
   
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
  Тема:  ИСПИТИВАЊЕ ЕЛЕКТРИЧНИХ ИНСТАЛАЦИЈА  
    НИСКОГ НАПОНА 
 
 
    Кључне ријечи: 
    Испитивање 
    Мјерење 
    Мјерни инструмент 
     
 
  Комисија:  проф. др Златко Бундало, предсједник 
    доц. др Мићо Гаћановић, ментор 
    проф. др Ђемал Колонић 
 

 
 
 
 
 
 
 
 
 
Кандидат: 
Милан Богојевић 

 
 
УНИВЕРЗИТЕТ У БАЊОЈ ЛУЦИ 
ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИ ФАКУЛТЕТ 
КАТЕДРА ЗА ЕЛЕКТРОЕНЕРГЕТИКУ 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
  Предмет:  ЕЛЕКТРИЧНЕ ИНСТАЛАЦИЈЕ  
    СА ОСВЈЕТЉЕЊЕМ 
 
  Тема:  ИСПИТИВАЊЕ ЕЛЕКТРИЧНИХ ИНСТАЛАЦИЈА  
    НИСКОГ НАПОНА 
   
  Задатак:  Дати  детаљну  подјелу  електричних  инсталација  ниског 
    напона. Образложити поступак испитивања    
    електричних инсталација ниског напона. Навести и  
    објаснити методе мјерења свих електричних   
    параметара, битних за правилно функционисање  
    електричних инсталација, употребом мјерних  
    инструмената израђених према стандарду EN 61557.  
   
  Ментор:  доц. др Мићо Гаћановић 
 
 
  Кандидат:  Милан Богојевић (8/03) 
 
 
 
Бања Лука, октобар 2009.

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Захваљујем оцу Гојку и мајци Миљи на  
неизмјерној подршци током мог школовања

 
 
 САДРЖАЈ 
1.  УВОД ..................................................................................................................................... 1 
1.1  Општи захтјеви ............................................................................................................ 1 
1.2  Европски стндарди за мјерне инструменте .............................................................. 1 
2.  ОПШТЕ НАПОМЕНЕ О ЕЛЕКТРИЧНИМ ИНСТАЛАЦИЈАМА ................................................ 3 
2.1  Подјела електричних инсталација ............................................................................. 3 
2.2  Основни  изрази  који  се  често  користе  приликом  испитивања  електричних 
инсталација .............................................................................................................................. 6 
3.  ПОСТУПАК ИСПИТИВАЊА ЕЛЕКТРИЧНИХ ИНСТАЛАЦИЈА ................................................ 8 
3.1  Припрема за испитивање ........................................................................................... 8 
3.1.1  Визуелна контрола испитиваног објекта .......................................................... 8 
3.1.2  Припрема планова инсталације ........................................................................ 9 
3.2  Испитивање инсталације ............................................................................................ 9 
3.3  Формирање завршног протокола .............................................................................. 9 
4.  МЈЕРНИ ИНСТРУМЕНТ ....................................................................................................... 11 
4.1  Опис инструмента ..................................................................................................... 11 
4.2  Преглед мјерних функција ....................................................................................... 12 
4.3  Предња страна инструмента .................................................................................... 13 
5.  МЈЕРЕЊА НА ЕЛЕКТРИЧНИМ ИНСТАЛАЦИЈАМA ............................................................ 15 
5.1  Отпорност изолације EN 61557‐2 ............................................................................. 16 
5.1.1  Општа правила о мјерењу отпорности изолације ......................................... 17 
5.1.2  Мјерење отпорности изолације између проводника .................................... 17 
5.1.3  Мјерење отпорности непроводних зидова и подлога .................................. 18 
5.1.4  Мјерење отпорности полупроводниих подлога ............................................ 20 
5.2  Континуитет  заштитних  проводника,  проводника  за  главно  и  додатно 
изједначавање потенцијала и проводника уземљења EN 61557‐4 .................................. 21 
5.2.1  Опште напомене о мјерењу ............................................................................. 21 
5.3  Додатно изједначење потенцијала EN 61557 ‐ 4 .................................................... 24 
5.3.1  Услов за увођење додатног уземљења ........................................................... 25 
5.4  Отпорност уземљења EN 61557‐5 ............................................................................ 27 
5.4.1  Општи принципи при мјерењу отпорности уземљења ................................. 28 
5.4.2  Мјерење уземљења једноставног вертикалног уземљивача ....................... 31 
5.4.3  Мјерење отпорности уземљења једноставног тракастог уземљивачa ........ 32 

 
 
 5.4.4  Мјерење  отпорности  комплексних  система  уземљења  уз  помоћ  више 
паралелних уземљивача .................................................................................................. 32 
5.5  Специфична отпорност тла EN 61557‐5 ................................................................... 40 
5.6  Заштитни уређај диференцијалне струје ЗУДС EN 61557 – 6 ................................ 42 
5.6.1  Напон додира .................................................................................................... 45 
5.6.2  Вријеме искључења .......................................................................................... 47 
5.6.3  Струја искључења .............................................................................................. 48 
5.6.4  Отпорност уземљења (вањски извор тестног напона) .................................. 49 
5.7  Импеданса петље квара EN 61557 – 3 ..................................................................... 51 
5.8  Импеданса петље (линијска импеданса) и очекивана струја кратког споја ........ 55 
5.8.1  Импеданса петље између фазног и неутралног проводника ....................... 56 
5.8.2  Импеданса петље између фазних проводника .............................................. 57 
5.9  N‐PE отпорност петље ............................................................................................... 58 
5.9.1  Мјерење отпорности N‐PE петље у ТН‐систему.............................................. 59 
5.9.2  Мјерење отпорности N‐PE петље у ТT‐систему .............................................. 60 
5.9.3  Мјерење отпорности N‐PE петље у ИT‐систему ............................................. 61 
5.10  Редослијед фаза EN 61557 – 7 .................................................................................. 61 
5.11  Провјера компоненти пренапонске заштите .......................................................... 62 
6.  ЗАКЉУЧАК .......................................................................................................................... 65 
7.  ЛИТЕРАТУРА ....................................................................................................................... 66 
8.  ПРИЛОГ .............................................................................................................................. 67 
 

 
 
 1. УВОД 
 
  Електричне  инсталације  морају  у  току  експлоатације  функционисати 
исправно и поуздано и испунити захтјеве у погледу безбједности лица и имовине. 
Због  тога  се  послије  постављања,  реконструкције,  поправке  или  замјене  дијела 
електричних  инсталација  морају  извршити  испитивања  и  прегледи  како  би  се 
претходно  дефинисани  услови  потврдили.  Начин  на  који  се  врши  испитивање 
елeктричних  инсталација  дефинисан  је  Прававилником  о  техничким 
нормативима за електричне инсталације. 

1.1 Општи захтјеви 
 
  Свака  електрична  инсталација  мора  током  постављања  и/или  када  је 
завршена, али прије предаје кориснику, бити прегледана и испитана у складу са 
правилима струке и стандардима. 
  Приликом провјеравања и испитивања електричних инсталација морају се 
предузети мјере за безбједност лица и заштиту од оштећења електричне и друге 
опреме.  То  значи  да  морају  да  се  врше  само  такви  прегледи  и  функционална 
испитивања  као  и  испитивања  мјерењем  електричних  параметара  која  неће 
представљати  опасност  за  лица  којa  то  раде  или  бораве  у  објекту  као  и  за  сам 
објекат и инсталације. 
  Квалитет,  функционалност,  исправност  и  сигурност  електричних 
инсталација провјеравају се прегледом и испитивањем.   
  Документација  на  основу  које  је  изграђен  објекат,  на  којем  се  врши 
преглед  и  испитивање  електричних  инсталација,  треба  да  је  доступна  особама 
које врше верификацију и преглед електричне инсталације. 
  Кључну  улогу  за  правилно  и  успјешно  испитивање  електричних 
инсталација  имају  мјерни  инструменти,  односно  уређаји  који  врше  поменута 
испитивања. У данашње вријеме на тржишту имамо широку понуду уређаја који 
су предвиђени за ту намјену. [1] 

1.2 Европски стндарди за мјерне инструменте 
 
  Да  би  се  осигурали  услови  за  безбједно  кориштење електричне  енергије, 
сигурност  електричних  инсталација,  безбједних  тестова  и  одржавања,  велики 
напори се улажу у примјену одговарајућих стандарда. 
  Промјене  постојећих  стандарда,  који  су  добро  познати  произвођачима  и 
корисницима мјерних инструмената, биле су честе током припреме јединствених 
стандарда. Иако се основни стандард о сигурности IEC 1010‐1 и касније усаглашен 
стандард  EN  61010  односио  на  основну  сигурност  електричних  мјерних 
инструмената, недостајало је основно становиште за употребу ових инструмената 
на  инсталацијама  ниског  напона.  Да  би  се  осигурали  јединствени  принципи  за 
употребу  мјерних  инструмената,  при  испитивању  електричних  исталација  до 
1000V  AC  и  1500V  DC  ,  IEC1 и  CENELEC2 су  припремили  и  издали  групу  стандарда 

                                                       
1
 IEC – International Electrotechnical Commicsson 

1 
 
EN 61557 који у великој мјери прате Њемачке стандарде  DIN VDE 0413. EN 61557 
доноси важно рјешење у овој области дјеловања.  
Увођење новог стандарда донијело је разне промјене у конструкцији или 
производњи  мјерних  инструмената.  Од  дана  увођења  овог  стандарда,  па  све до 
данас, сви инструменти за мјерење на електричним инсталацијама ниског напона 
израђују се према овом стандарду. 
  Стандард EN 61557 је подијељен на неколико дијелова, од којих је сваки у 
вези  са  безбједношћу  одређеног  мјерења  на  електричним  инсталацијама,  као 
што слиједи: 
- EN 61557 Дио 2, отпорност изолације; 
- EN 61557 Дио 3, импеданса петље квара; 
- EN 61557 Дио 4, континуитет веза уземљења и изједначења потенцијала; 
- EN 61557 Дио 5, отпорорност уземљења; 
- EN 61557 Дио 6, заштитни уређаји диференцијалне струје  (ЗУДС) у ТТ и ТN 
системима уземљења; 
- EN 61557 Дио 7, редослед фаза; 
- EN 61557 Дио 8, уређаји за контролу изолације у IT системима уземљења; 
[2] 
  У  наредним  главама  овог  рада  биће  детаљно  објашњен,  теоријски  и 
практично, начин на који се врши испитивање сваког параметара који је битан за 
безбједно функционисање електричних инсталација. Сва мјерења и испитивања, 
која су обухваћена овим радом, предвиђена су да се врше инструментима који су 
израђени према горе наведеном стандарду, конкретно METREL Eurotest 61557. 
   

                                                                                                                                                               
2
 CENELEC – European Committee for Electrotechnical Standardization 

2 
 
 2. ОПШТЕ НАПОМЕНЕ О ЕЛЕКТРИЧНИМ ИНСТАЛАЦИЈАМА 
2.1 Подјела електричних инсталација 
 
Слика  испод  приказује  инсталацију  која  ће  бити  детаљно  разматрана. 
Показује  границу  између  дистрибутивне  мреже  електричне  енергије  и 
електричних инсталација у неком објекту. 

 
Слика 2.1 Подјела између електричних инсталација и дистрибутивне 
мреже 
 
ДО – дистрибутивни ормар 
РО – разводни ормар 
Нека  мјерења,  која  се  такође  изводе  на  електричним  инсталацијама, 
укључују  и  дио  дистрибутивне  мреже  (нпр.  мјерење  импедансе  петље  и 
импедансе петље квара, мјерење отпорности уземљења у TN3 системима итд.). 
Конструкција  електричне  инсталације  је  одређена  стандардима. 
Уопштено,  инсталације  су  подијељене  у  групе  зависно  од  употребе,  облика 
напона, врсте система уземљења итд. 
Према употреби инсталације се дијеле на: 
- Нисконапонске  инсталације  у  зградама  за  AC  напон  до  250V  у  односу  на 
земљу  (стамбене  просторије,  пословне  собе,  преноћишта,  школе,  јавна 
мјеста итд.) 
- Нисконапонске инсталације у индустрији за AC напон до 600V у односу на 
земљу  или  DC  напон  до  900V  (електромоторни  погон,  машине  за 
електромеханичку обраду, системи за гријање итд.) 
- Инсталације безбједног напона, укључују напон до 50V AC или до 120V DC 
(телефонија,  системи  јавног  обраћања,  антенске  инсталације, 
интелигентне инсталације итд.) 
Када је у питању облик напона, подијела је следећа: 
- Инсталације за AC (наизмјенични) напон 
- Инсталације за DC (истосмјерни) напон 

                                                       
3
 TN – систем нуловања 

3 
 
  У односу на одговарајући систем уземљења (неутрална тачка енергетског 
трансформатора и доступни проводни дијелови потрошача и кућанских апарата), 
инсталације се дијеле на: 
a) TN‐C систем 

 
Слика 2.2 TN‐C систем 
 
- Неутрална тачка енергетског трансформатора је уземљена. 
- Доступни  проводни  дијелови  су  повезани  са  здруженим  PEN 
проводником. 
b) TN‐S систем 
 

 
Слика 2.3 TN‐S систем 
 
- Неутрална тачка енергетског трансформатора је уземљена. 
- Доступни проводни дијелови су повезани са  PE проводником. 
c) TN‐C‐S систем 
 

 
Слика 2.4 TN‐C‐S систем 
 
- Неутрална тачка енергетског трансформатора је уземљена. 
- Доступни  проводни  дијелови  су  повезани  дјелимично  са 
здруженим  PEN  проводником  а  дјелимично  са  заштитним  PE 
проводником. 

4 
 
  Овај  систем  је  најзаступљенији  на  нашим  подручјима.  Приликом  израде 
овог  система  важно  је  знати  да  није  дозвољено  поновно  спајање  N  и  PE 
проводника када је већ једном PEN проводник раздвојен на N и PE проводнике. 
Наиме, раздвајање PEN проводника на N и PE проводнике врши се, у принципу, у 
мјерно‐разводном  ормару  и  није  дозвољено  њихово  поновно  спајање  у 
разводним ормарима. Поштовање овог прописа омогућава једноставан прелазак 
са нуловања (TN систем) на заштитно уземљење (TТ систем), а неопходно је и из 
безбједоносних разлога. [3] 
d) ТТ систем (заштитно уземљење) 
 

 
 
Слика 2.5 TT систем 
 
- Неутрална тачка енергетског трансформатора је уземљена. 
- Доступни проводни дијелови су директно повезани са самосталним 
уземљивачем објекта. 
e) IT систем (систем заштитног вода) 
 

 
Слика 2.6 IT систем 
 
- Неутрална тачка енергетског трансформатора није уземљена. 
- Доступни проводни дијелови су директно повезани са самосталним 
уземљивачем објекта. 
   

5 
 
 2.2 Основни  изрази  који  се  често  користе  приликом  испитивања 
електричних инсталација 
 
  У  области  електротехнике  која  се  бави,  између  осталог,  испитивањем 
електричних  инсталација  ниског  напона  постоје  одређени  стандардизовани 
изрази. Навешћемо неке од њих: 
- Активни доступни проводни дио је проводни дио електричне инсталације 
или  кућанског  апарата,  као  што  је  кућиште,  дио  кућишта  итд.  који  може 
доћи у контакт са људским тијелом. Овакав доступни дио је без мрежног 
напона осим у случају квара. 
- Пасивни доступни проводни дио је доступни проводни дио, који није дио 
електричне инсталације или кућанског апарата (цијеви система за гријање, 
цијеви  за  воду,  метални  дијелови  клима  уређаја,  метални  дијелови 
конструкције зграде итд). 
- Електрични шок је патофизички ефекат протицања електричне струје кроз 
људско или тијело животиње. 
- Уземљивач  је  проводни  дио  или  скуп  проводних  дијелова  који  су 
смјештени у земљу и тиме осигуравају добар и сталан контакт са земљом. 
- Номинални  напон  Un  је  напон  за  који  су  електричне  инсталације  или 
њихови  дијелови,  попут  уређаја,  оптерећења  итд.  предвиђене.  Неке 
особине инсталација се такође односе на номинални напон (нпр. струја). 
- Напон  квара  Uf  је  напон  који  се  појављује  између  активних  доступних 
проводних дијелова и пасивних доступних проводних дијелова или земље 
у случају квара на уређајима повезаним на електричне инсталације. Слика 
испод показује напoн грешке Uf и подјелу напона на напон додира Uc и пад 
напона на отпор пода или обуће Us. 
 
 

 
Слика 2.7 Приказ напона Uf, Uc и Us у случају квара на потрошачу 
 
- Напон  додира  Uc  је  напон  коме  је  људско  тијело  изложено  при  додиру 
активног доступног проводног дијела у случају квара. 
- Индиректни напон додира је напон коме је људско тијело изложено при 
додиру пасивног доступног проводног дијела у случају квара. 

6 
 
 - Грнични  напон  додира  UL  је  максимални  напон  додира  који  може  бити 
трајно присутан при одређеним вањским условима, нпр. присуством воде. 
- Номинална  струја  потрошача  In је струја која протиче кроз потрошач под 
нормалним радним условима и при номиналном мрежном напону. 
- Номинална инсталисана струја је струја која протиче кроз инсталацију при 
нормалним радним условима. 
- Струја  квара  If  је  струја  која  протиче  кроз  активне  доступне  проводне 
дијелове и затим у земљу у случају квара на потрошачу. 
- Струја цурења IL је струја која обично пролази кроз изолацијски материјал 
или капацитивне елементе у земљу под нормалним условима. 
- Струја  кратког  споја  ISC  је  струја  која  пролази  између  двије  тачке 
различитих потенцијала приликом кратког споја.[4] 
   

7 
 
 3. ПОСТУПАК ИСПИТИВАЊА ЕЛЕКТРИЧНИХ ИНСТАЛАЦИЈА 
 
Преглед  електричне  инсталације  врши  се  ради  провјере  да  ли  иста 
задовољава  услове  заштите  од  елeктричног  удара,  као  и  услове  заштите  од 
осталих штетних дејстава електричне струје. 
Испитивањем  и  провјерама,  које  се  врше  прописаном  мјерно  ‐  испитном 
опремом, утврђује се техничка исправност и функционалност сваког појединачног 
елемента електричне инсталације. 
Поступак испитивања електричних инсалација може се подијелити у три дијела: 
- припрема, 
- испитивање, 
- формирање завршног протокола. 

3.1 Припрема за испитивање 
 
  Припремне радње, које је неопходно извршити на самом почетку поступка 
испитивања, могу се подијелити на два дијела: 
- визуелна контрола испитиваног објекта и  
- припрема планова инсталације. 

3.1.1 Визуелна контрола испитиваног објекта 
 
  Врши  се  са  циљем  да  оператер,  особа  која  врши  испитивање  електричне 
инсталације,  открије  и  забиљежи  неке  од основних  карактеристика  инсталације, 
као што су: 
- Адреса испитиваног објекта; 
- Тип инсталације у односу на систем уземљења (ТН‐Ц, ТН‐С, ТН‐Ц‐С, ТТ или 
ИТ); 
- Број разводних ормара и разводних табли као и њихова обиљежја; 
- Број и тип струјних кругова (петљи) на сваком разводном ормару, односно 
табли; 
- Тип заштитног система који се користи при заштити од индиректног напона 
додира (ЗУДС, осигурачи – тип и снага, непроводне просторије, безбједни 
напон итд.); 
- Тип  и  конструкција  система  уземљења  (вертикални,  тракасти,  хемијски‐
активан тип и др.); 
- Присуство уређаја за заштиту од превисоког напона; 
- Означавање  појединих  дијелова инсталације (разводних  табли,  осигурача 
и сл.); 
- Боје кориштених проводника; 
- Повезаност  испитиване  инсталације  и  дистрибутивне  мреже  (подземни 
или надземни прикључак итд.); 
- Итд. 
   

8 
 
 3.1.2 Припрема планова инсталације 
 
  Уколико  постоји  план  инсталације  (пројекат)  оператер  треба  да  провјери 
ускљађеност  пројекта  и  стварног  стања  на  терену  (постојаље  свих  ставки 
предвиђених  пројектом  као  и  одређена  обиљежја  дјелова  инсталације,  попут 
разводних табли, струјних кругова, громобранских система и сл.). 
  Уколико  план  не  постоји  (стара  или  адаптирана  инсталација),  онда  се 
препоручује  његова  израда,  како  би  се  осигурало  да  се  све  будуће  активности 
одвијају  брже  и  ефикасније.  Такође  се  препоручује  стављање  свих  горе 
поменутих обиљежја на дијелове инсталације. 

3.2 Испитивање инсталације 
 
  Под испитивањем електричне инсталације подразумјевају се мјерења свих 
електричних параметара, који су битни за правилно функционисање инсталације 
и безбједност корисника. 
Резултате  добијене  током  мјерења  је  неопходно  сачувати.  Инструменти 
новије  генерације  имају  могућност  чувања  резултата  мјерења  у  интерној 
меморији.  Сви  похрањени  резултати  се  на  једноставан  начин  могу  пренијети  на 
рачунар и искористити за формирање завршног протокола. 
У наредној глави, овог рада, детаљно су објашњени поступци мјерења свих 
неопходних електричних параметара. 

3.3 Формирање завршног протокола 
 
На  основу  резултата  добијених  обављеним  прегледом  и  испитивањем 
саставља се завршни протокол (стручни налаз) и даје закључак о примјењености 
мјера  и  норматива  заштите  на  раду  и  исти  достваља  наручиоцу  прегледа.  Један 
примјерак записника о стручном налазу налази се у прилгу овог рада. 
Негативан  закључак  у  стручном  налазу  о  извршеном  прегледу  и 
испитивању електричних инсталација даје се у сљедећим случајевима: 
- инсталација није завршена; 
- заштита од директног додира није изведена у складу са стандардом; 
- заштита од индиректног додира није изведена у складу са стандардом; 
- избор  електричне  опреме,  каблова  и  проводника  није  у  складу  са 
спољашњим утицајем на електрични развод; 
- избор типа и пресјека каблова и проводника није адекватан с обзиром на 
захтјеве који су у вези са: 
o заштитом од ширења ватре и термичким утицајима, 
o трајно дозвољеном струјом, 
o дозвољеним падом напона; 
- распознавање проводника по боји није извршено у складу са стандардом; 
- степен механичке заштите разводних ормара и електричне опреме није у 
складу са условима експлоатације; 
- у разводним ормарима: 
o не постоји шема развода, 
o струјна кола и опрема нису обиљежени у складу са шемом развода, 

9 
 
 o спајање проводника није правилно изведено; 
- заштитни  проводник  и  проводници  за  изједначавање  потенцијала  су  у 
прекиду, или су неправилно повезани; 
- отпорност изолације било ког струјног кола је испод прописане границе за 
напонски ниво тог дијела електричне инсталације; 
- отпорност уземљивача је испод захтјеване вриједности; 
- уређаји  предвиђени  за  заштиту  од  индиректног  додира  (осигурачи, 
аутоматски  прекидачи,  диференцијалне  склопке,  изолациони 
трансформатори,  контролници  изолације)  не  задовољавају  критеријуме 
ове заштите или су неисправни; 
- заштитни  уређаји  за  заштиту  електромотора  од  преоптерећења,  кратког 
споја  и  земљоспоја  нису  правилно  изабрани,  подешени  или  су 
неисправни. 
   

10 
 
 4. МЈЕРНИ ИНСТРУМЕНТ 
 
  Током израде овог рада на располагању смо имали инструмент за мјерење 
и испитивање електричних инсталација тип EUROTEST 61557, произвођача Metrel 
из Словеније. У овој глави навешћемо кратак опис овог инструмента.  

4.1 Опис инструмента 
 
  Инструмент  Eurotest  61557  је  високо  професионални  мултифункционални 
мјерни  инструмент,  намјењен  мјерењу  свих  електричних  величина  према 
стандарду EN 61557, као и за друга корисна мјерења, за утврђивање кварова, те 
тражење и лоцирање проводника у електричним инсталацијама итд. 

Слика 4.1 Инструмент Eurotest 61557 [5] 
 
  Инструмент  је  опремљен  са  комплетном  опремом  потребном  за 
једноставно извођење мјерења, а све заједно је интегрисано у меко заштићеној 
преносној торбици. 
  Електронски  саставни  дијелови  инструмента  изведени  су  у  SMD 
технологији  која  омогућава  сигурно  дјеловање  без  сервисних  интервенција. 
Матрични  дисплеј  је  опремљен  додатним  позадинским  освјетљењем,  што 
омогућава  јасно  и  лагано  очитавање,  како  главних  мјерних  резултата,  тако  и 
великог броја подрезултата, параметара и упозорења. 

11 
 
  Инструмент  Eurotest  61557  има  уграђен  посебан  универзални  систем  за 
меморисање резултата мјерења, што је још једна његова предност. Уз инструмент 
долази  софтвер  за  PC,  који  служи  за  једноставан  пренос  резултата  мјерења  и 
других  података  између  рачунара  и  инструмента,  као  и  за  израду  завршног 
мјерног извјештаја. 

4.2 Преглед мјерних функција 
 
  Преглед мјерних функција инструмента Eurotest 61557 даћемо тебеларно.  
 
Табела 4.1 Преглед мјерних функција 
ФУНКЦИЈА  ПОЛОЖАЈ ПРЕКЛОПНИКА  ОПИС 
Отпорност уземљења RE  ‐ 2‐полно 
RρEARTH 
(класична 4‐полна метода)  ‐ 3‐полно 
Отпорност уземљења RE  ‐ 2‐полно 
(класична 4‐полна метода +  RρEARTH  ‐ 3‐полно 
мјерна клијешта)  ‐ једна мјерна клијешта 
Отпорност уземљења RE 
RρEARTH  ‐ двоја клијешта 
(двоја клијешта) 
‐ 4‐полно 
Специфична отпорност тла ρ RρEARTH 
‐ 4 мјерне сонде 
‐ мјерна струја > 200mA DC 
Непрекидност R заштитног  ‐ једнократно мјерење 
Rേ200mA/CONTINUITY 
проводника  ‐ аутоматска промјена 
поларитета 
‐ мјерна струја < 7mА 
Отпорност RX  Rേ200mA/CONTINUITY 
‐ непрекидно мјерење 
‐ мјерни напони: 
Отпорност изолације Ri  RISO 
  50, 100, 250, 500, 1000 V 
Напон реаговања  ‐ мјерни напон: 0 ‐ 1000 V 
TEST 
одводника пренапона Ub  ‐ струја кратког споја 1mA 
Струја одвода (расипања) IL  CURRENT  ‐ мјерна клијешта 
Оптеретна струја I  CURRENT  ‐ мјерна клијешта 
‐ монофазни систем 
Анализа виших хармоника  ‐ мјерна клијешта (струјни 
напона и струје, до 21.  HARMONICS  хармоници) 
хармоника  ‐ мјерне везице (напонски 
хармоници) 
POWER  ‐ монофазни систем 
Снага P,Q,S, cosφ 
ENERGY  ‐ мјерна клијешта 
POWER  ‐ монофазни систем 
Енергија W 
ENERGY  ‐ мјерна клијешта 
‐ у комбинацији са ручним 
индикатором 
Претраживање  phase rotation/ 
‐ помоћу мрежног напона 
инсталација (локатор)  LOCATOR 
или напона генерисаног из  
инструмента 
phase rotation/ 
Фазни редослијед   
LOCATOR 

12 
 
ЗУДС – напон додира UC  RCD  ‐ са или без мјерних сонди 
ЗУДС – вријеме искључења 
RCD   
t 
ЗУДС – струја искључења  RCD   
ЗУДС – отпорност  ‐ мјерна сонда 
RCD 
уземљења (вањски извор)  ‐ без искључења ЗУДС‐а 
ЗУДС – отпорност петље 
RCD  ‐ без искључења ЗУДС‐а 
квара 
Имреданса петље (линијска 
ZLINE  ‐ између L и N или L и L 
импеданса) ZL‐N, ZL‐L 
Прорачун линијске струје 
ZLINE  ‐ између L и N или L и L 
кратког споја Ipsc 
Импеданса петље ZL‐PE  ZLOOP  ‐ између L и PE 
Прорачун струје кратког 
ZLOOP  ‐ између L и PE 
споја петље у квару Ipsc 
Напон додира при 
‐ са мјерном сондом 
прорачуну струје кратког  ZLOP 
‐ са вањском сондом 
споја U0/Ipsc 
‐ без искључења ЗУДС‐а 
N‐PE oтпорност петље RN‐PE  RLOOP N‐PE 
‐ са унутрашњим извором 
Прорачун струје кратког 
‐ без искључења ЗУДС‐а 
споја петље у квару Ipsc (без  RLOOP N‐PE 
‐ између L и PE 
искључења ЗУДС‐а) 
 

4.3 Предња страна инструмента 
 

  На следећој слици је приказан изглед предње стране мјерног инструмента 
Eurotest 61557. Слика је приказана како би се упознали са функцијама појединих 
тастера, помоћу којих се врши комуникација корисника са инструментом. 

 
Слика 4.2 Изглед предње стране[6] 

13 
 
Опис: 
1. ON/OFF  тастер,  укључивање  или  искључивање  инструмента.  Уколико  у 
временском  периоду  оа  10min.  није  било  помијерања  главног 
преклопника или притискања неког од тастера, инструмент се аутоматски 
искључује. 
2. HELP тастер, приказ помоћи (приказ основне шеме везивања). 
3. Light тастер, укључује и искључује позадинско оцвјетљење дисплеја. Након 
20 секунди освјетљење се аутоматски искључује, уколико није реаговао ни 
један тастер, односно преклопник. 
4. RLC тастер, преглед похрањених резултата мјерења. 
5. SAVE тастер, похрањивање резултата мјерења у меморију инструмента. 
6. PE додирне електроде, контрола опасних напона додира. 
7. START тастер, почетак мјерења. 
8. SETUP тастер. Подешавање 
- контраста на дисплеју, 
- времена и датума, 
- параметара за комуникацију, 
- промјењивих граничних вриједности. 
9. ESC  тастер,  излаз  из  започетих  поступака  (похрањивања/прегледања 
мјерних резултата, брисање меморијских локација, итд.) 
10.  Матрични LCD са освјетљењем ‐ дисплеј. 
11. Функцијски  тастер/главни  преклопник,  избор  између  различитих  мјерних 
функција. Понекад је могуће реализовање двају ив ише мјерних функција 
код истог положаја преклопника. 
12. Алатка за траку, учвршћивање траке за ношење инструмента. 
13. Функцијски  тастери,  избор  и  мијењање  различитих  параметара  исте 
функције. Функција појединог тастера је приказана на дисплеју. [6] 
 
  Начин на који се изводе пједина мјерења и накоји се инструмент повезује, 
детаљно је објашњен у следећој глави овог рада. 
   

14 
 
 5. МЈЕРЕЊА НА ЕЛЕКТРИЧНИМ ИНСТАЛАЦИЈАМA 
 
  Испитивање  електичних  инсталација  заснива  се  на  мјерењима.  Поред 
мјерења важно је осигурати да су предузете разне визуелне провјере (исправно 
одабрана боја изолације, правилно димензионисање проводника, исправна веза 
уземљивача  и  изједначења  потенцијала,  квалитет  кориштених  материјала  итд.) 
Такође,  функционални  тестови  попут  правца  ротације  мотора,  исправнист 
расвјетних тијела, система гријања итд. се изводе када се преузима одговорност  
за  електричне  инсталације.  У  овом  раду  посебна  пажња  ће  бити  посвећена 
теорији и пракси мјерења на електричним инсталацијама. 
  Сви  измјерени  резултати  морају  бити  тачни  без  обзира  на  мјерне 
инструменте  и  на  параметре  мјерења  (отпорност  изолације,  отпорност 
уземљења,  отпорност  петље  квара  итд.)  прије  него  што  се  упореде  са 
дозвољеним вриједностима. 
  Свако  мјерење  се  изводи  са  одређеном  грешком,  због  тога  је  неопходно 
вршити  корекцију  добијених  резултата.  Стандард  EN  61557  наводи  максимално 
дозвољено  одступање  за  сваки  параметар  посебно.    Дозвољено  одступање  а 
самим тим и потребна корекција резултата мјерења приказани су у табели испод. 
 
Табела 5.1 Корекција резултата мјерења 
 
Дозвољено  Потребна корекција 
Параметар 
одступање  резултата мјерења 
Отпорност изолације  +/‐ 30%  R∙0,7 
Импеданса петље квара  +/‐ 30%  Z∙1,3 
Отпорност  заштитних  R∙1,3 
проводника,  проводника  за 
главно  и  додатно  +/‐ 30% 
изједначавање  потенцијала  и 
проводника уземљења 
Отпорност уземљења  +/‐ 30%  R∙1,3 
R+5V (UL=25V) 
Напон додира  +/‐20% од UL 
R+10V (UL=50V) 
R+0,1∙ tL (стандардни ЗУДС)
R+0,1∙  tLmax  (селективни 
Вријеме исклјучења ЗУДС‐а  +/‐ 10% од tL  ЗУДС) 
R‐0,1∙  tLmin  (селективни 
ЗУДС) 
R+01∙ I∆n (горња граница) 
Струја искључења ЗУДС‐а  +/‐ 10% од I∆n 
R‐01∙ I∆n (доња граница) 
 
R – резултат мјерења; 
UL – дозвољени напон додира; 
tL – гранична вриједност времена искључења ЗУДС‐а; 
tLmax – горња гранична вриједност времена искључења ЗУДС‐а; 
tLmin ‐ доња гранична вриједност времена искључења ЗУДС‐а; 

15 
 
I∆n – номинална струја искључења ЗУДС‐а; 
  Границе  и  вриједности  о  којима  је  ријеч  у  овој  табели  су  екстремне 
вриједности,  стручан  инжињер  са  свеобухватним  познавањем  своје  опреме  за 
тестирање и њене тачности требало би да је у стању да врши мјерења и исправке 
што ближе идеалним вриједностима. 

5.1 Отпорност изолације EN 61557‐2 
 
  Одговарајућа  отпорност  изолације  између  дијелова  под  напоном  и 
активних  доступних  проводних  дијелова  је  основни  безбједоносни  параметар 
који  штити  од  директних  и  индиректних  контаката  људског  тијела  са  опасним 
напоном.  Отпорност  изолације  између  дијелова  под  напоном,  који  спрјечава 
кратке спојеве и струје цурења, је такође значајна. 
 

 
Слика 5.1 Примјер лоше изолације и резултујући напон квара Uf 
 
If   – струја квара 
Uf   – напон квара 
Uc   – напон додира 
Us   – пад напона због отпора подлоге или обуће 
Zb   – отпорност људског тијела 
Rs   – отпорност обуће и подлоге 
Re   – отпорност уземљења активних досступних проводних дијелова 
U f  UC  U S  I f  RE  
  Слика  изнад  приказује  разводну  кутију  са  лошим  изолационим 
материјалом између  фазног проводника и металног кућишта. Због ове ситуације 
струја  квара  If  тече  кроз  заштитни  проводник  преко  отпорности  уземљења  ка 
земљи. Пад напона на отпорности уземљења RE назива се напон квара. 
  За  изолацију  проводних  дијелова  у  различитим  случајевима  користе  се 
различити  материјали,  као  што  је  у  случају  каблова,  спојних  елемената, 
изолационих  елемената  у  разводним  ормарима,  прекидачима,  прикључницама, 
кућиштима  итд.  Међутим,  без  обзира  на  кориштени  изолациони  материјал, 
отпорност изолације треба да износи најмање онолико колико то прописи налажу 
и због тога је неопходно мјерити њену вриједност. 

16 
 
 5.1.1 Општа правила о мјерењу отпорности изолације 
 
  Мјерења  отпорнисти  изолације  се  морају  извршити  прије  првог  спајања 
мрежног напона на електричну инсталацију. Све склопке треба да су укључене и 
сви потрошачи одпојени са инсталације, што омогућава да се цијела инсталација 
тестира и гарантује да на резултате тестирања није утицао никакав потрошач. 
  Принцип мјерења је приказан на слици испод. 
 

 
Слика 5.2 Принцип мјерења отпорности изолације  
 
4
Кориштена је UI  метода. Резултат мјерења добија се према формули: 
 
U
Ri  t  
I
 
Гдје је: 
Ut  ‐  DC  тестни напон измјерен V‐метром; 
I  ‐  тестна  струја  генерисана  DC  генератором  кроз  изолациону  отпорност  Ri 
(према стандарду EN 61557, генератор треба да генерише струју од бар 1mA 
при номиналном тестном напону). Струја се мјери А‐метром; 
Ri  ‐  отпорност изолације; 
  Вриједност  тестног  напона  зависи  од  номиналног  мрежног  напона 
инсталације  која  се  испитује.  Инструменти  за  испитивање  инсталације  обично 
нуде следеће напонске нивое: 
- 50V DC 
- 100V DC 
- 250V DC 
- 500V DC 
- 1000V DC 

5.1.2 Мјерење отпорности изолације између проводника 
 
Мјерења је неопходно извршити између свих проводника, као што слиједи: 
- Одвојено, између сваког од три фазна проводника L1, L2, L3 и неутралног 
проводника N. 

                                                       
4
 UI – напонско струјна метода 

17 
 
 - Одвојено,  између  сваког  од  три  фазна  проводника  L1,  L2,  L3  и  заштитног 
проводника PE. 
- Фазни проводник L1 посебно са  L2 и L3. 
- Фазни проводник L2 посебно са L3. 
- Неутрални проводник N са заштитним проводником PE. 
 

 
 
Слика 5.3 Примјер мјерења отпорности изолације између проводника 
 
  Важно  је  још  једанпут  напоменути  да  је,  приликом  мјерења  отпорности 
изолације  између  проводника,  неопходно  искључити  напон  напајања,  све 
склопке  трба  да  су  затворене  током  мјерења,  а  сви  потрошачи  морају  бити 
отпојени. 
 
Табела 5.2 Најниже дозвољене вриједности отпорности изолације 
 
Најнижа дозвољена 
Номинални напон  Номинални DC испитни 
отпорност изолације 
водова  напон [V] 
[MΩ] 
Безбједни ниски напон  250  0,25 
Напон  до  500V  осим 
500  0,5 
безбједног ниског напона 
Преко 500V  1000  1,0 
 
  У  табели  изнад  су  приказане  најниже  вриједности  отпорности  изолације, 
мјерене између напојних проводника, дефинисане прописима. 

5.1.3 Мјерење отпорности непроводних зидова и подлога 
 
  Постоје  одређене  ситуације  када  је  пожељно  да  је  просторија  потпуно 
изолована  од  заштитног  проводника  уземљења  (нпр.  за  провођење  различитих 
тестова  у  лабораторијама).  Овакве  просторије  сматрају  се  безбједним  у 
електричном  смислу, зидови  и  подови  треба  да су  направљени  од непроводних 
материјала.  Распоред  било  какве  електричне  опреме  у  оваквим  просторијама 
требао би да буде такав да обезбједи испуњење следећих захтјева: 
- Није  могће  да  се  два  проводника  под  напоном,  различитих  потенцијала, 
додирну истовремено у случају основне грешке на изолацији. 

18 
 
 - Није  могуће  да  се  било  која  комбинација  активних  и  пасивних  доступних 
проводних дијелова додирне истовремено. 
  Заштитни  проводник  PE  који  може  водити  опасни  напон  према 
потенцијалу уземљења није дозвољен у непроводним просторијама. Непроводни 
зидови и подови штите оператера у случају основне грешке на изолацији. 
  Отпорност  непроводних  зидова  и  подова  ће  се  мјериту  уз  помоћ 
испитивача  отпорности  изолације  процедуром  описаном  испод.  Користиће  се 
специјалне мјерне електроде такође приказане испод. 
 

 
Слика 5.4 Мјерна електрода 
 
  Мјерење треба вршити између мјерне електроде и заштитног проводника 
PE, који је доступан само изван тестиране непроводне просторије. 
  Да би се омогућио што бољи електрични контакт, влажна тканина се стави 
између  мјерне  електроде  и  површине  која  се  тестира.  Сила  од  750  N  (мјерење 
подлоге)  и  250  N  (мјерење  зида)  треба  да  дјелује  на  мјерну  електроду  током 
мјерења. 
Вриједности испитног напона су: 
- 500V  ‐  гдје је номинални мрежни напон у односу на уземљење нижи од 
    500V 
- 1000V  ‐  гдје је номинални мрежни напон у односу на уземљење виши од 
    500V 
Вриједност измјерених и коригованих резултата мора бити већа од: 
- 50 kΩ  ‐  гдје је номинални мрежни напон у односу на уземљење нижи од 
    500V 
- 100 kΩ ‐  гдје је номинални мрежни напон у односу на уземљење виши од 
    500V 
  И приликом овог мјерења прпоручује се употреба оба поларитета испитног 
напона (обрнути тестни терминали) и да се узме просјек резултата. 
 

19 
 
  
Слика 5.5 Мјерење отпорности зидова и подова 

5.1.4 Мјерење отпорности полупроводниих подлога 
 
  У  неким  случајевима,  попут  простора  осигураних  од  експлозија, 
складиштима  запаљивих  материја,  лакирницама,  фабрикама  за  производњу 
осјетљиве  електронске  опреме,  простора  угрожених  ватром  итд.  потребна  је 
подна  површина  посебне  проводности.  У  овим  случајевима,  под  успјешно 
спречава стварање статичког електрицитета и одводи слабе потенцијале у земљу. 
  С циљем постизања одговарајуће отпорности подлоге, треба се користити 
полупроводни  материјал.  Отпорност  треба  бити  испитивана  употребом 
инструмента  за  мјерење  отпорности  изолације  са  напоном  од  100V  до  500V. 
Потребно  је користити посебну електроду дефинисану прописима, као на слици 
5.6. 
 

 
Слика 5.6 Електрода за испитивање 
 
  Процедура  мјерења  је  приказана  на  слици  испод.  Мјерења  треба 
понављати  неколико  пута  на  различитим  локацијама  и  онда  узети  просјек 
добијених резултата. 

20 
 
  
Слика 5.7 Мјерење отпорности полупроводних подлога 
 
  Мјерење треба вршити између електроде и металне мреже постављене у 
подлогу,  која  је  обично  повезана  са  заштитним  проводником  PE.  Димензије 
простора на којем се врши мјерење морају бити минимално 2х2 m. 

5.2 Континуитет  заштитних  проводника,  проводника  за  главно  и  додатно 

изједначавање потенцијала и проводника уземљења EN 61557‐4 
 
  Горе  наведени  проводници  су  заначајан  дио  система  заштите  који 
спречава  стварање  опасних  напона  квара    (опасних  са  аспекта  трајања  као  и 
апсолутне  вриједности).  Ови  проводници  могу  успјешно  служити  својој  намјени 
само  ако  су  одговарајуће  величине  и  правилно  повезани.  Зато  је  важно  да  се 
испита континуитет ових проводника и отпорност веза. 

5.2.1 Опште напомене о мјерењу 
 
  Према  прописима,  мјерење  треба  вршити  користећи  AC  или  DC  напон 
вриједности између 4 и 24V. Већина инструмената новије производње користе DC 
напон и UI методу. Принцип мјерења је приказан на слици испод.  
 

 
Слика 5.8 Принцип мјерења 
21 
 
  Напон  батерије  проводи  струју  до  тестиране  петље  кроз  А‐метар  и 
унутрашњу отпорност Rint. Пад напона се мјери V‐метром. Отпорност Rx се рачуна 
помоћу доле наведене једначине. 
  Различити  спојеви,  обично  рђави,  могу  бити  у  вези  са  петљом  која  се 
испитује.  Проблем  са  оваквим  спојевима  је  тај  што  се  могу  понашати  као 
галвански  елементи,  гдје  отпорност  зависи  од  поларитета  напона  (диода).  Због 
тога правила захтјевају да инструменти подржавају промјену поларитета напона, 
што  инструменти  новије  генерације  и  чине.  Због  два  поларитета  напона,  могућа 
су идва резултата мјерења као што слиједи: 
U
Резултат (+)  Rx      ‐ склопка је у позицији пуне линије (слика 5.8); 
I
U
Резултат (‐)  Rx      ‐ склопка је у позицији испрекидане линије (слика 5.8); 
I
Гдје су: 
U – пад напона мјерен V‐метром на непознатој отпорности Rx, 
I – струја из батерије Ub мјерена А‐метром. 
  У  пракси,  различити  нивои  индуктивности  могу  бити  присутни  на 
заштитним  проводницима  (моторни  намотаји,  соленоиди,  трансформатори  итд.) 
и  могу  утицати  на  испитивану  петљу.  Због  тога  је  важно  да  инструмент  може 
мјерити отпорност у оваквим условима. 
  Проводници који су предуги, са премалим пресјецима, лошим контактом, 
погрешном  повезаношћу  итд.  могу  изазвати  неприхватљиво  високу  отпорност 
заштитних  проводника.  Лош  контакт  је  најчешћи  разлог  високе  отпорности, 
посебно на старијим инсталацијама, док други наведени разлоти могу да изазову 
проблеме на новим инсталацијама. 
  Пошто мјерења заштитних проводника могу бити поприлично комплексна, 
раде се три групе мјерења: 
- Мјерење  заштитних  проводника  повезаних  са  главном  сабирницом 
уземљења (MPEC5), 
- Мјерење  заштитних  проводника  повезаних  са  сабирницом  заштитног 
уземљења (PCC6) унутар индивидуалног разводног ормара, 
- Мјерење заштитних проводника за додатно и локално уземљење. 
Приказ практичног мјерења 
 

                                                       
5
 MPEC – Main Protective Earth Connector 
6
 PCC – Protection Conductor Connector 

22 
 
  
Слика 5.9 Мјерење континуитета између MPEC и PCC 
 

 
Слика 5.10 Мјерење континуитета унутар индивидуалног разводног ормара 
(свака струјна петља треба да се измјери) 
 

 
Слика 5.11 Мјерење континуитета између MEPC и громобрана 
 
Резултат мјерења треба да одговара следећим условима: 

23 
 
 UL
RPE   
Ia
Гдје је: 
RPE – Измјерена отпорност заштитног проводника; 
UL – Дозвољени напон додира (обично 50V); 
Ia – Струја која осигурава рад уграђеног заштитног уређаја; 
 Ia= I∆n – заштитни уређај диференцдијалне струје ЗУДС; 
 Ia= Ia(5s) – прекострујна (краткоспојна) заштита; 
  Пошто  проводници  који  се  испитују  могу  бити  поприличне  дужине, 
потребно је да и проводници тестних електрода буду одређене дужине а самим 
тим имају већу сопствену отпорност, тако да је веома важно да њихова отпорност 
буде  претходно  компензована.  Ако  није  компензована,  ова  отпорност  се  треба 
узети у обзир у коначним резултатима. 

5.3 Додатно изједначење потенцијала EN 61557 ‐ 4 
 
  Тамо гдје је главно уземљење недовољно да би се спријечио раст опасних 
напона додира, потребно је примјенити додатно повезивање уземљења. Примјер 
главног и додатног уземљења приказан је на слици испод. 
 

  
Слика 5.12 Основно и додатно повезивање уземљења 
 
  Основно  уземљење  састоји  се  од  заштитних  проводника  који  су  директно 
повезани на: 
- Главну сабирницу уземљења MPЕC или 
- Сабирницу заштитног проводника PCC. 
  Заштитни  проводници  за  додатно  изједначавање  потенцијала  везује 
пасивне доступне проводне дијелове са: 
- Активним доступним проводним дијеловима директно, или са 
- Конекторима за додатно уземљење CAE. 
  Ако  је  квар  (кратак  спој)  присутан  на  било  којем  потрошачу,  нпр.  на 
трофазном мотору приказаном на слици 5.12, струја кратког споја Isc може тећи ка 
заштитном  проводнику  до  главног  уземљења.  Ток  може  изазвати  опасан  пад 
напона Uc (у односу на потенцијал уземљења) због велике отпорности заштитног 

24 
 
проводника  RPE.  Пошто  су  оближњи  пасивни  доступни  проводни  дијелови  (нпр. 
радијатор)  још  увијек  повезани  са  потенцијалом  уземљења,  напон  Uc  биће 
присутан  између  активних  и  пасивних  доступних  проводних  дијелова.  Ако  је 
размак између дијелова мањи од 2,5 m, онда постоји опасна ситуација за особе 
које се налазе у тој просторији (могућност истовременог додиривања активног и 
пасивног дијела). 
  Да  би  се  избјегла  оваква  ситуација  потребно  је  додатно  уземљење,  што 
значи  да  је  потребна  додатна  веза  између  активних  и  пасивних  доступних 
проводних дијелова. 

5.3.1 Услов за увођење додатног уземљења 
 
  Да  би  се  испитала  потреба  за  додатним  уземљењем,  потребно  је 
измјерити  отпорност  заштитног  проводника  од  активног  доступног  проводног 
дијела до главне сабирнице уземљења MPEC (PCC), као на слици испод. 
 

 
Слика 5.13 Мјерење отпорности заштитног проводника с циљем утврђивања 
потребе за одатним изједначавањем потенцијала 
 
  Додатно уземљење је потребно ако резултати испитивања нису ускладу са 
захтјеваним, односно ако није задовољен услов: 
U
RPE  L  
Ia
Гдје је: 
RPE – Измјерена отпорност заштитног проводника; 
UL – Дозвољени напон додира (обично 50V); 
Ia – Струја која осигурава рад уграђеног заштитног уређаја; 
 Ia= I∆n – заштитни уређај диференцдијалне струје ЗУДС; 
 Ia= Ia(5s) – прекострујна (краткоспојна) заштита; 
  Када  је  додатно  уземљење  успостављено,  потребно  је  испитати  његову 
ефикасност.  Тест  се  ради  мјерењем  орпорности  између  активних  и  пасивних 
доступних  проводних  дијелова,  као  на  слици  5.14.  Резултати  мјерења  морају 
одговарати истим условима као и у претходном сличају. 
 

25 
 
  
Слика 5.14 Провјера ефикасности додатног уземљења 
 
  У  пракси  ниво  отпорности  основног  уземљења  може  бити  лако 
прекорачен, посебно у случају прекострујне заштите. У том случају су дозвољене 
само ниске отпорности због могућности високих струја кратког споја. 
  Инструменти  за  испитивање  електричних  инсталација,  који  су  израђени 
према  EN  61557,  могу  вршити  директно  мјерење  напона  додира  при  кратком 
споју  према  пасивним  доступним  проводним  дијеловима.  Повезивање  мјерног 
инструмента је приказано на слици испод. 

 
Слика 5.15 Мјерење контактног напона приликом кратког споја 
 насупрот пасивних доступних проводних дијелова 
 
  Инструмент  оптерећује  мрежни  напон  између  фазе  L  и  заштитних  PЕ 
тестних  контаката  на  кратак  период  (може  потећи  струја  до  23  А).  Тестна  струја 
може  изазвати  одређени  пад  напона  у  заштитном  проводнику  прикљученом 
између испитиваног довода и MPEC (PCC). Пад напона се мјери директно у односу 
на  други  активни  или  пасивни  доступни  проводни  дио,  између  PЕ  тестне 
електроде  и  тестне  сонде.  Измјерени  резултат  је  одређен  у  односу  на  струју 
кратког  споја  коју  је  израчунао  инструмент.  На  основу  добијених  резултата 
утврђује се потрба за додатним уземљењем. 
  Добра  карактеристика  мјерења  је  висока  тачност  резултата  због  јаких 
тестних  струја,  ово  мјерење  је  могуће  вршити  само  ако  ЗУДС  није  инсталиран  у 
испитној петљи јер би сигурно реаговао за вријеме испитивања. Уколико постоји 
ЗУДС, он мора бити премоштен за вријеме испитивања. 
26 
 
 5.4 Отпорност уземљења EN 61557‐5 
 
  Уземљење  је  једна  од  најважнијих  ствари  у  заштити  живих  бића  и 
инсталација  потрошача  од  утицаја  електричне  струје.  Разлог  за  уземљење 
активних и пасивних доступних проводних дијелова електричних водова је да се 
проведе могући електрични потенцијал, који се може појавити током било којег 
квара у електричним водовима, до нивоа земље. Уземљење може бити урађено 
на  различите  начине.  Најчешће  се  ради  металним  тракама,  сондама,  плочама 
итд. 
  Комплексност  уземљења  зависи  од  врсте  тла  објекта  који  треба  да  буде 
уземљен  и  од  максималне  отпорности  уземљења  која  је  дозвољена  за  сваки 
посебан случај. 
  Отпорност  уземљења  је  електрична  отпорност  електроде  уземљења  коју 
електрична струја осјети приликом њеног протока кроз уземљени дио ка земљи. 
На њега утиче површина електроде уземљења (оксиди на металној површини) и 
специфична отпорност тла, поготово у близини површине електроде уземљења. 
 

 
Слика 5.16 Електрода уземљења 
 
  Уколико  постоји  квар  на  инсталацијама  или  прикљученом  потрошачу, 
струја која пролази кроз електроду уземљења, изазива пад напона на отпорности 
уземљења.  Зависност  овог  напона,  од  удаљењости  од  електроде,  назива  се 
напонски  лијевак.  Он  показује  да  је  отпорност  уземљења  углавном 
сконцентрисана  на  површини  електроде  уземљења,  што  се  види  и  на  слици 
испод. 
  Као последица протицања струје кроз уземљивач јављају се напон корака 
и напон додира. Ови напони су такође приказани на слици испод. 
  Напон  корака  се  мјери  кроз  критичну  област  око  електроде  уземљења. 
Мјерење  се  врши  између  двије  металне  мјерне  електроде  од  по  25kg  и 
одговарајуће  површине  од  по  200cm2.  Оне  треба  да  се  налазе  на  међусобном 
растојању од 1m. 
  Напон  додира  се    мјери  између  електроде  уземљења  и  двије  мјерне 
електроде  (слично  оним  код  мјерења  напона  корака)  спојеним  једна  на  другу  и 
постављеним на удаљеност од 1m од електроде уземљења која се испитује. 
 

27 
 
  
Слика 5.17 Расподјела напона у отпорности уземљења – напонски лијевак 

5.4.1 Општи принципи при мјерењу отпорности уземљења 
 
  Постоје  различити  системи  уземљења  на  које  корисник  редовно  може 
наићи, а тиме и различити принципи мјерења са предностима и  ограничењима. 
Рад савремених иструмената заснива се на следећим принципима: 
- Принцип  са  унутрашњим  генератором  (синусни  талас)  и  двије  сонде. 
Примјена  мјерења  путем  синусног  таласа  има  разне  предности  у  односу 
на мјерење путем правоугаоног таласа. Ово је посебно корисно приликом 
мјерења  система  уземљења    који  имају  индуктивну  компоненту  поред 
резистивне.  Ово  је  уобичајено  тамо  гдје  је  веза  са  уземљењем 
успостављена уз помочћ металних обручева који су оматани око објекта. 
Ово  је  принцип  којем  се  даје  предност  уколко  то  дозвољавају  физички 
услови. 
- Принцип  који  укључује  вањски  напон  без  помоћне  мјерне  сонде.  Овај 
принцип се обично користи приликом мјерења отпорности уземљења у ТТ 
системима гдје је отпорност уземљења знатно већа од отпорности других 
дијелова  у  петљи  квара,  када  се  мјери  између  фазних  и  заштитних 
контаката.  Предност  овог  принципа  је  та  што  не  захтјева  употребу 
додатних  мјерних  сонди  што  је  добро  у  урбаним  срединама  гдје  нема 
мјеста за постављање истих. 
- Принцип који укључује вањски напон и помоћну мјерну сонду. Предност 
овог принципа је та што се тачан резултат може добити на TN системима, 
гдје  је  отпорност  петље  квара  између  фазнихи  заштитних  проводника 
прилично ниска. 
- Принцип  са  унутрашњим  генератором,  двије  мјерне  сонде  и  једним 
клијештима.  Уз  овај  принцип  није  потребно  механички  искључити  било 

28 
 
 коју  електроду  уземљења  која  може  бити  паралелно  прикључена  на 
електроду која се испитује. 
- Принцип  без  вертикалних  сонди  са  двоје  мјерних  клијешта.  У 
случајевима  гдје  се  мјери  комплексни  систем  уземљења  (са  бројним 
паралелним  електродама  уземљења)  или  гдје  је  присутан  секундарни 
систем  уземљења  са  ниском  отпорношћу,  овај  принцип  омогућава  да  се 
врши мјерење без вертикалних сонди.  
  Важно  је  напоменути  да  су  сигнали  сметњи  на  високом  нивоу  често 
присутни на системима уземљења које треба мјерити. Ово је од велике важности 
за системе уземљења у индустрији, за трансформаторе великих снага итд. гдје се 
могу  јавити  велике  струје  које  могу  тећи  у  земљу.  Јаке  струје  цурења  су  често 
присутне  у  области  око  електрода  уземљења,  посебно  близу  високонапонских 
далековода,  жељезница  итд.  Квалитет  мјерног  инструмента  се  види  приликом 
његовог рада у оваквим условима. 
  Максимална дозвољена вриједност отпорности уземљења RE разликује се 
од  случаја  до  случаја.  У  основи,  систем  уземљења  у  комбинацији  са  другим 
заштитним  елементима  (нпр.  ЗУДС,  прекострујним  заштитама  итд.)  морају 
спријечити раст опасног напона додира.  
  Основно  мјерење  отпорности  уземљења  користи  принцип  унутрашњег 
генератора  и  двије  мјерне  сонде  (напон  и  струја).  Мјерење  је  засновано  на  тзв. 
методу  од  62%.    За  ово  мјерење  важно  је  да  је  електрода  уземљења  која  се 
испиује  одвојена  од  паралелних  уземљења  попут  металних  конструкција  итд. 
Битно  је  узети  у  обзир  да,  ако  струја  грешке  или  струја  цурења  протиче  кроз 
земљу када је проводник одвојен од електроде уземљења, може доћи до опасне 
ситуације. 
 

29 
 
  
Слика 5.18 Принцип мјерења, уз употребу класичног 
метода са четири тачке и двије сонде, и расподјела напона 
 
  Основа  за  израчунавање  тражене  удаљености  између  система  уземљења 
које  се  испитује  (једна  вертикална  или  једна  тракаста  електрода)  јесте  дубина 
вертикалне електроде или дужина дијагонале прстенасте електроде. Рачунање се 
врши на следећи начин: 
- Удаљеност  од  електроде  уземљења  која  се  испитује  до  сонде  која  мјери 
струју  C2  је  5∙d,  гдје  је  d  дубина  вертикалне  електроде,  односно  дужина 
дијагонале прстенасте електроде; 
- Удаљеност до сонде која мјери напон P262%  јесте C2∙0,62; 
- Удаљеност до сонде која мјери напон P252%  јесте C2∙0,52; 
- Удаљеност до сонде која мјери напон P272%  јесте C2∙0,72; 
Примјер: Систем уземљења у виду прстена од траке за уземљење, дијагонала d=4 
m. 
 
C 2  4  5  20m
P 262%  20  0, 62  12, 4m
 
P 252%  20  0,52  10, 4m
P 262%  20  0, 72  14, 4m
 
  Рачунање је, наравно, само теретско. Да бисмо се увјерили да израчунате 
вриједности  одговарају  стварној  вриједности,  треба  примјенити  следећу 
процедуру мјерења. 

30 
 
  Прво мјерење треба да се врши са потенцијалном сондом која се стави у 
земљу на удаљеност од C2∙0,62. Затим поновити мјерење и на удаљеностима од 
C2∙0,52 и C2∙0,72. Ако се резултати поновљеног мјерења не разликују од првог за 
више од 10%, онда се први резултат може сматрати тачним. Ако разлика прелази 
10%,  обе  удаљености  (C2  i  P2)  морају  бити  пропорционално  повећане  и  сва 
мјерења поновљена. 
  Препоручује  се  да  се  мјерење  понавља  за  различите  распореде  тестних 
електрода,  које  треба  да  су  постављене  у  обрнутом  правцу  од  тестиране 
електроде  (180⁰  или  бар  90⁰).  Коначни  резулдат  је  просјек  два  или  више 
парцијалних резултата. 
  Због  чињенице  да  систем  уземљења  може  да  буде  поприлично 
комплексан,  да  многи  системи  могу  да  буду  повезани  испод  или  изнад  нивоа 
земље,  да  систем  може  бити  димензионално  превелик,  да  се  његова  потпуност 
не може увијек визуелно провјерити итд. мјерења система уземљења могу бити 
једна  од  најзахтјевнијих.  Из  тог  разлога  веома  је  битан  правилан  избор  мјерних 
инструмената  и  мјерних  метода.  Прије  самог  мјерења  неопходно  је  препознати 
тип  система  уземљења.  На  основу  типа,  треба  изабрати  одговарајући  метод 
мјерења.  Без  обзира  на  метод  мјерења,  добијени  резултат  је  неопходно 
кориговати  прије  његовог  упоређивања  са  дозвољеним  вриједностима,  Табела 
5.1. 

5.4.2 Мјерење уземљења једноставног вертикалног уземљивача 
 

 
Слика 5.19 Мјерење отпорности уземљења уземљивача 
у облику једне вертикалне електроде 
 
  Мјерење  је  прилично  једноставно  због  чињенице  да  се  електрода 
уземљења  може  сматрати  као  електрода  у  облику  једне  тачке  (тачкаста 
електрода)  и  није  спојена  ни  на  једну  другу  електроду.  Раздаљине  између 
испитиване  електроде  и  тестних  сонди  (струја  и  потенцијал)  зависе  од  дубине 
испитиване електроде. 
Резултат мјерења се добија помоћу формуле: 
U
RE   
I
31 
 
Гдје је: 
U – напон мјерен унутрашњим V‐метром између уземљивача и P1 и P2, 
I  –  тестна  струја  која  протиче  кроз  петљу  која  се  испитује  између  тестних 
терминала C1 и C2. 
  Мјерне  сонде  су  обично  постављене  у  земљу  у  линији  са  електродом 
уземљења  или  тако  да  заједно  формирају  врхове  једнакостраничног  троугла.
   

5.4.3 Мјерење  отпорности  уземљења  једноставног  тракастог 

уземљивача 
 

 
Слика 5.20 Мјерење отпорности уземљења једноставног тракастог 
уземљивача 
 
  Мјерење  је  слично  претходном,  осим  што  се  електрода  не  може 
посматрати  као  тачкаста  електрода  већ  се  у  обзир  мора  узети  дужина  траке.  На 
основу дужине, одговарајућа удаљеност испитиване електроде од тестних сонди 
мора се израчунати и употријебити, као на слици изнад. 
  Мјерне  сонде  су  обично  постављене  у  земљу  у  линији  са  електродом 
уземљења  или  тако  да  заједно  формирају  врхове  једнакостраничног  троугла.
   

5.4.4 Мјерење  отпорности  комплексних  система  уземљења  уз  помоћ 

више паралелних уземљивача 
 
У  случају  комплексних  уземљивача  неопходно  је  размотрити  два  веома  важна 
аспекта: 
- Укупна  отпорност  у  системима  уземљења  REtot  једнака  је  паралелној  вези 
индивидуалних  електрода  уземљења.  Довољна  уобичајено  ниска 
отпорност  уземљења  испуњава  услове  за  успјешну  заштиту  од  електро 
шока  због  квара  на  потрошачу,  али  не  нуди  увијек  успјешну  заштиту  за 
атмосферско пражњење кроз громобрански проводник. 
- Отпорност индивидуалне електроде уземљења RE1…..REn.  

32 
 
 Индивидуалне  отпорности  морају  имати  довољно  ниску  вриједност  кад 
систем уземљења треба да штити од атмосферског пражњења. Струје које 
се  јављају  као  последица  атмосферског  пражњења  садрже 
високофреквентне компоненте. За овакве компоненте свака индуктивност 
унутар  система  уземљења  представља  високу  отпорност  и  због  тога 
онемогућава  успјешно  пражњење.  Ово  може  имати  катастрофалне 
последице. 

5.4.4.1 Мјерење укупне отпорности уземљења 
 
Мјерење укупне отпорности уземљења могуће је извршити на два начина. 
 
а) Класични метод са четири вода и двије сонде 
 

 
Слика 5.21 Мјерење укупне отпорности уземљења комплексног система 
уз употребу класичног метода са четири вода и  двије сонде 
 
  Струјне  и  напонске  мјерне  сонде  забодене су  у  земљу  довољно  удаљено 
од  система  који  се  испитиује  и  који  се  тада  може  посматрати  као  тачкаста 
електрода.  Тражена  удаљеност  од  струјне  сонде  мора  бити  најмање  пет  пута 
дужа  од  највеће  удаљености  између  појединачних  електрода  уземљења. 
Удаљеност напонске сонде се рачуна на начин описан у поглављу 5.4.1. 
  Предност овог метода је у томе што гарантује тачне и поуздане резултате, 
док је мана то што захтјева релативно велике удаљености за постављање мјерних 
сонди што може изазвати проблеме (посебно у урбаној средини). 
Резултат мјерења се добија према: 
U
REtot   RE1  RE 2  RE 3  RE 4  
I
Гдје је: 
U – напон мјерен унутрашњим V‐метром између сонди P1 и P2; 
I – Струја доведена инструментом до тестне петље између тестних сонди  C1 и C2; 
RE1 до RE4 – Отпорности појединачних електрода уземљења; 
REtot – Укупна отпорност испитиваног система уземљења; 
 
б) Метод без сонди, са двоје тестних клијешта 
 

33 
 
  Мјерење  отпорности  уземљења  може  се  поједноставити  и  извести  без 
употребе  клинова  када  је  доступна  додатна  електрода  уземљења  или  систем 
електрода  уземљења  са  ниском  укупном  отпорношћу  уземљења.  Мјерење  се 
може  вршити  уз  употребу  двоје  тестних  клијешта.  Овакви  примјери  се  обично 
срећу у изграђеним областима гдје су присутни и други системи уземљења (нпр. 
метална трака дуж главног напојног кабла у земљи). 
 

 
Слика 5.22 Мјерење укупне отпорности уземљења 
уз употребу двоје тестних клијешта 
 
RE1  до RE4 – Појединачне отпорности уземљења система који се испитује, 
RE5  до REn – Појединачне отпорности уземљења помоћног система, 
r  ‐    Удаљеност  између  мјеерних  клијешта,  мора  бити  већа  од  30cm  јер  у 
супротном  побудна  (генераторска)  клијешта  могу  имати  утицаја  на  мјерна 
клијешта. 
  Слика испод даје боље појашњење претходног примјера. 
 

 
Слика 5.23 Еквивалнентна електрична шема 
 
  Резултат се добија као збир укупне отпорности електрода уземљења RE1  до 
RE4 и укупне отпорности помоћних електрода уземљења RE5  до REn. Ако се може 
претпоставити  да  је  укупна  отпорност  помоћних  електрода  уземљења  RE5  до  REn 
много  нижа  од  укупне  отпорности  испитиваних  електрода  уземљења  RE1  до  RE4, 
онда се може записати следеће: 
Резултат = укупна отпорност испитиваних електрода уземљења RE1  до RE4 

34 
 
  Ако  је  резултат  нижи  од  дозвољеног,  онда  је  тачна  вриједност  сигурно 
задовољавајућа, шта више, чак и нижа од приказане. 

5.4.4.2 Мјерење појединачне отпорности уземљења 
 
  Постоји  више  метода  за  мјерење  отпорност  уземљења  конкретне 
електроде  уземљења.  Треба  користити  метод  који  најбоље  одговара  тренутном 
систему уземљења и онај који подржава доступни мјерни инструмент. 
 
a. Мјерење  уз  механичко  искључење  испитиване  електроде  уземљења  уз 
употребу класичног метода са четири вода и двије мјерне сонде 
 

 
Слика 5.24 Мјерење отпорности уземљења појединачне електроде уземљења 
 
Резултат се добија као: 
U
RE 4   
I
 
Гдје је: 
U – напон мјерен унутрашњим V‐метром између тестних сонди P1 и P2; 
I – струја генерисана кроз петљу која се испитује између тестних терминала C1 и 
C2; 
  Тражена  удаљеност  између  испитиване  електроде  и  обје  тестне  сонде  је 
иста  као  и  код  мјерења  једноставног  вертикалног  или  тракастог  уземљивача, 
зависно од типа електроде која се користи. 
  Мана  овог  метода  је  то  што  механичко  искључење  мора  бити  урађено 
прије  самог  мјерења.  Ово  искључење  може  бити  проблематично  због  могућих 
рђавих спојева. Предности су висока течност и поузданост резултата испитивања. 
 
b. Мјерење  уз  механичко  искључење  испитиване  електроде  уземљења  уз 
употребу  метода са четири вода и двије тачке 
 
  Ако  је  број  електрода  укупног  уземљења  довољно  висок,  онда  се  може 
користити  поједностављен  метод  без  мјерних  сонди.  Електрода  која  се  испитује 
треба  бити  механички  искључена  и  све  друге  електроде  ће  се  користити  као 
помоћне.  Укупна  отпорност  уземљења  помоћних  електрода  је  много  нижа  него 
код оне која се испитује. 
35 
 
  

 
Слика 5.25 Поједностављено мјерење без сонди 
 
Резултат се добија као: 
 
Резултат  RE 4  RE 1  RE 2  RE 3  
 
Ако  је  износ  RE1  RE 2  RE 3  много  нижи  од  испитиваног  RE4  моће  се  записати 
следеће: 
 
Резултат  RE 4  
 
c. Мјерење  уз  употребу  класичног  метода  са  четири  пола  и  двије  сонде  у 
комбинацији са тестним клијештима 
 

 
Слика 5.26 мјерење отпорности уземљења уз употребу 
 једних тестних клијешта 
 
Еквивалентна  електрична  шема  горе  наведеног  примјера  приказана  је  на 
следећој слици. 
 

36 
 
  
Слика 5.27 Еквивалентна електрична шема 
 
Ut  ‐ 
Тестни напон; 
Rc  ‐ 
Отпорност струјне сонде; 
R p  ‐ 
Отпорност потенцијалне сонде; 
Itot  ‐ 
Укупна струја мјерена А‐метром повезаним у серију са генеретором; 
I1 до I4  ‐ 
Појединачне тестне струје; 
 
Резултат je: 
 
Резултат1  RE 4  (струја мјерена тестним клијештима је разматрана) 
Резултат2  Rtot  (струја мјерена А‐метром је разматрана) 
 
  Предност  овог  метода  је  та  што  нема  потребе  да  се  електрода  која  се 
испитује  механички  искључи.  Помјерање  тестних  клијешта  од  електроде  до 
електроде  ће  измјерити  само  струју  која  пролази  крозиспитивану  електроду 
уземљења. На основу ове струје, укупне струје измјерене унутрашњим А‐метром 
и  напона  измјереног  унутрашњим  V‐метром,  могуће  је  изразунати  отпорност 
појединачне електроде уземљења. 
  Да  би  се  обезбједило  тачно  мјерење  напона,  удаљеност  од  испитиване 
електроде  до  струјне  сонде  мора  бити  најмање  пет  пута  већа  од  највеће 
удаљености између појединачних електрода уземљења система који се испитује. 
 
d. Мјерење без употребе сонде, кориштењем двоје тестних клијешта 
 
  Комплексни системи уземљења са многобројним електродама повезаним 
паралелно (видјети слику 5.29) или системима међусобно повезанима са другим 
системима се често сусрећу током испитивања. Такође, у изграђеним областима 
може бити тешко или немогуће поставити сонде у земљу. У оваквим случајевима, 
препоручује се метод без сонди (ако га инструмент подржава). 
 

37 
 
  
Слика 5.29 Мјерење отпорности уземљења методом без сонде, 
са двоје испитних клијешта 
 
  Важно је обезбједити да је минимална удаљеност између двоје испитних 
клијешта  минимално  30  cm,  јер  ће  у  супротном,  двоје  испитних  клијешта 
међусобно дјеловати и измијенити вриједност очитавања. 
  На  следећој  слици  је  приказана  еквивалентна  електрична  шема  горе 
наведеног примјера. 
 

 
  Слика 5.30 Еквивалентна електрична шема 
Резултат je: 
 
Резултат  RE 4  RE 1  RE 2  RE 3  
 
  Ако је укупна отпорност паралелно спојених електрода RE1, RE2 и RE3 много 
нижа од отпорности испитиване електроде RE4, може се закључити: 
 
Резултат  RE 4  
 
  Ако је резултат нижи од дозвољене вриједности, онта је тачна вриједност 
сигурно задовољавајућа, тј. нижа је од приказане. 
  Ако је у питању практичан проблем као онај приказан на слици 5.22, онда 
тестна  клијешта  могу  бити  постављена  као  на  сици  испод.  Неопходан  услов  за 

38 
 
прихватљиве резултате је тај да укупна отпорност електрода уземљења RE5  до REn 
буде  незнатна  у  односу  на  укупну  отпорност  уземљења  испитиваног  објекта  RE1  
до RE4. 
 

 
Слика 5.31 Мјерење отпорности уземљења методом без сонде, 
са двоје испитних клијешта 
 
  Повезивање је слично оном на слици 5.22, разлика је у томе што су тестна 
клијешта за мјерење струје повезана са посебном електродом уземљења и тако 
се мјери отпорност уземљења. 
  Еквивалентна електрична шема за горе наведени примјер приказана је на 
сици испод. 
 

 
Слика 5.32 Еквивалентна електрична шема 
 
  Уколико  је  укупна  отпорност  помоћних  уземљења  RE5   до  REn  много  нижа 
од укупне отпорности електрода RE1  до RE4, имамо да је: 
 
Резултат  RE 3  
 
  Испитивање  других  електрода  може  се  вшити  помијерањем  тестних 
клијешта 1 (клијешта којима се мјери струја) ка другим електродама. 
  Овај  метод  се  може  примјењивати  ако  су  појединачне  електроде 
уземљења  довољно  близу  једна  другој  да  би  се  могле  дохватити  тестним 
клијештима. Побудна (генераторска) клијешта треба да остану на истом мјесту без 
обзира  на  то  која  се  електрода  испитује.  Ако  постоји  велики  број  електрода  у 
39 
 
систему  уземљења  који  се  испитује,  могуће  је  да  струја  која  се  мјери  тестним 
клијештима  буде  прениска.  У  овом  случају  инструмент  ће  сигнализирати 
неповољну ситуацију. 

5.5 Специфична отпорност тла EN 61557‐5 
 
  Специфична отпорност тла се дефинише као отпорност узорка тла и облику 
коцке  димензија  1x1x1  m,    код  којег  су  мјерне  електроде  постављене  на 
супротним странама, као на слици испод. 
 

 
Слика 5.33 Одређиване специфичне отпорности тла 
 
  Мјерење  се  врши  са  циљем  што  тачнијег  прорачуна  система  уземљења, 
нпр.  за  високонапонске  далеководне  стубове,  велика  индустријска  постројења, 
громобранске системе итд. 
  Неопходно  је  кориштење  AC  тестног  напона  због  могућих  електри‐
хемијских процеса у испитиваном узорку тла ако се користи DC  тестни напон. 
  Вриједност  специфичне  отпорности  тла  се  исказује  у  Ωm,  а  његова 
апсолутна  вриједност  зависи  од  структуре  тла.  Принцип  мјерења  је  приказан  на 
слици испод. 
 

 
Слика 5.34 Принцип мјерења 
 
Резултат се добија као: 
 
U
  2   a   
I
 

40 
 
Гдје је: 
а  ‐  Удаљеност између тестних сонди; 
U  ‐  Напон између сонди P1 и P2, мјерен V‐метром; 
I  ‐  Тестна струја, коју доводи AC генератор, мјерена А‐метром; 
ρ  ‐  Специфична отпорност тла; 
  Претходна  једначина  је  важећа  ако  су  сонде  забодене  у  земљу  на 
максималну дубину од а/20.  
  Да би се добили што објективнији резултати, препоручује се да се мјерење 
понавља у различитим правцима (нпр. 90⁰ у односу на прво мјерење) и да се за 
коначан резултат узме просјечна вриједност. 
  Промјена удаљености између сонди значи да се мијења и дубина на којој 
се  мјери  материјал.  Што  је  већа  удаљеност  између  сонди,  већа  је  и  дубина 
мјерења. 

 
Слика 5.35 Утиицај удаљености тестних сонди на дубину мјерења 
 
d1 – дубина при већој удаљености а између сонди; 
d2 ‐ дубина при мањој удаљености а између сонди; 
  Еелектрода  уземљења  треба  да  буде  смјештена  на  оном  мјесту  и дубини 
гдје  ће  бити  најнижа  отпорност  уземљења  (или  бар  гдје  ће  се  постићи  разуман 
компромис), због тога резултати мјерења на различитим дубинама треба да буду 
узети у обзир. 
  Мјерењем  специфичне  отпорности  тла  могуће  је  у  грубо  одредити 
структуру  материјала  тла  на  којем  се  врши  испитивање.  Трабела  испод 
представља  орјентационе  вриједности  специфичне  отпорности  тла  за  неколико 
типичних материјала. 
 
Табела 5.3 Орјентационе вриједности специфичне отпорности тла 
за неколико типичних материјала 
Матeријал  Специфична отпорност тла [Ωm] 
Морска вода  0,5 
Језерска или ријечна вода  10‐100 
Обрадиво земљиште  90‐150 
Бетон  150‐500 
Мокри шљунак  200‐400 

41 
 
Фини мокри пијесак  500 
Креч  500‐1000 
Сухи шљунак  1000‐2000 
Каменито земљиште  100‐3000 
 
  На  слећој  слици  приказан  је  примјер  практичног  мјерења  употребом 
мјерног инструмента. 
 

 
Слика 5.36 Практично мјерење специфичне отпорности тла 

5.6 Заштитни уређај диференцијалне струје ЗУДС EN 61557 – 6 
 
  ЗУДС  (RCD7)  уређај  је  заштитни  елемент  чија  је  намјена  да  заштити  жива 
бића од електро шока. Ради на основу разлике између фазне струје  која иде ка 
различитим потрошачима и струје која се враћа кроз неутрални проводник. Ако је 
разлика  већа  од  струје  искључења  инсталираног  ЗУДС‐а,  уређај  ће  реаговати  и 
тиме  искључити    напајање.  Претходно  споменута  разлика  у  струји  мора  ићи  ка 
земљи као струја цурења (кроз изолацију или капацитивну спрегу) или као струја 
квара  (кроз  квар  на  изолацији  или  дјелимични/потпуни  кратак  спој  између 
дијелова под напоном и доступних проводних дијелова). 
  Оваква заштита је ефикасна једино ако је ЗУДС инсталиран правилно, ако 
је изолација правилно одрађена и ако је вриједност отпорности уземљења испод 
дозвољене вриједности за уграђени ЗУДС. 
 

                                                       
7
 RCD – Residual Curent Device 

42 
 
  
Слика 5.37 Шематски приказ ЗУДС заштитног уређаја 
 
Гдје су: 
L1, L2, L3, N  ‐  Улазни терминали за повезивање са доводном мрежом; 
L1’, L2’, L3’, N’  ‐  Излазни терминали з аповезивање са инсталацијама у објекту; 
I   I L1  I L 2  I L 3  I N  
  Горе  наведена  формула  је  важећа  без  обзира  на  тип  прикљученог 
потрошача  (једнофазни,  трофазни  тожилни  вод,  трофазни  четворожилни  вод, 
симетрични, асиметрични). Услов искључења ЗУДС‐а је: 
I   I isklj  
Гдје је: 
I    ‐  Диференцијална струја која је једнака збиру струје квара и струје цурења 
I isklj   ‐  Струја искључења ЗДУС‐а 
 
  Да  би  се  обезбједило  правилно  дјеловање  при  сваком  облику  сигнала, 
доступна су три основна типа ЗДУС уређаја: 
- Тип  AC,  осјетљив  на  наизмјеничну  диференцијалну  струју.  Овај  тип  се 
најчешће користи, због чињенице да већина инсталација напаја потрошаче 
наизмјеничном струјом. 
 

 
Слика 5.38 Облик диференцијалне струје на који је AC тип ЗУДС‐а 
осјетљив 
 
- Тип А, поред наизмјеничне, осјетљив је и на полуталасну или пуноталасно 
исправљену  струју.  Ово  се  ријетко  користи  у  пракси  пошто  нема  много 

43 
 
 инсталација које напајају своје потрошаче таквом струјом (нпр. DC мотори, 
постројења за галванизацију итд.) 
 

 
Слика 5.39 Облик диференцијалне струје на који је A тип ЗУДС‐а такође 
осјетљив 
 
- Тип  Б  је,  поред  на  наизмјеничну  и  пуноталасно  исправљену  AC  струју, 
осјетљив и на чисту или скоро чисту DC струју. Ријетко се користи у пракси 
јер нема пуно инсталација које напајају своје потрошаче чистом DC струјом 
(нпр. пуноталасно исправљени трофазни напон итд.) 
 

 
Слика 5.40 Облик диференцијалне струје на који је Б тип ЗУДС‐а такође 
осјетљив 
 
Када  се  узме  у  обзир  тражено  вријем  искључења  ЗУДС‐а,  постоје  два  типа  ових 
уређаја: 
- Стандардни тип (тренутно искључење), 
- Селекциони тип (одложено искључење). 
 
Да би се осигурала сигурна заштита уз употрбу ЗУДС‐а, могу се тестирати следећи 
параметри: 
- Напон додира UC; 
- Вријеме искључења t∆; 
- Струја искључења I∆; 
- Отпорност уземљења RE; 
  Сва мјерења горе поменутих параметара треба да се изводе при сухим, по 
могућности  љетним  условима  када  отпорност  уземљења  достигне  највећу 
вриједност.  У  супротном,  мјеречња  треба  вршити  периодично,  нпр.  једном 
мјесечно или: 
- након сваког искључења, 

44 
 
 - након сваког кратког споја, 
- након значајних атмосферских пражњења, 
- након извођења модификација на систему заштите, 
- након  промјене  услова  уземљења  (због  копања  око  система  уземљења, 
исушивања области око система уземљења итд.) 

5.6.1 Напон додира 
 
  Напон додира је напон који се у условима квара појављује на било којем 
од проводних доступних дијелова  који може доћи у контакт са људским тијелом. 
  Због квара на потрошачу, струја квара If може тећи у земљу кроз заштитни 
проводник. Она изазива одређени пад напона на отпорности уземљења RE (ТТ – 
систем), звани напон квара. Дио овог напона може бити доступан људском тијелу 
и зато се зове напон додира. Шематски приказ напона додира је дат на слици 5.7. 
  Вриједност  максималног  дозвољеног  напона  додира  зове  се  дозвољени 
напон  додира  (са  ознаком  UL)  и  обично  износи  50V,  иако  у  неким  случајевима 
(рурална  средина,  болнице,  собе  са  електронском  опремом  итд.)  износи  само 
25V. 
  Мјерење  напона  додира  обично  се  врши  користећи  струју  интензитета 
I∆n/2  или  I∆n/3,  и  зато  ЗУДС  уређај  неће  искључити  током  мјерења  (ако  су  ЗУДС 
уређај, инсталација и прикључени потрошачи у исправном стању). 
Инструменти новије генерације нуде два метода мјерења: 
- без употребе сонде, 
- уз употребу сонде. 
 
а) Мјерење напона додира без употребе помоћне сонде 
 
Принцип мјерења представљен је на сликама 5.41 и 5.42. 

 
Слика 5.41 Принцип мјерења напона додира у ТТ‐систему 
без употребе помоћне сонде 

45 
 
  
Слика 5.42 Практично повезивање инструмента 
 
  Инструмент  симулира  квар  на  прикљученом  потрошачу,  водећи  струју 
квара  од  фазног  проводника  до  заштитног  проводника  и  онда  у  земљу.  Тестна 
струја  иде  кроз  следећу  петљу:  заштитним  проводником  од  инструмента  до 
електроде  уземљења,  земљом  од  електроде  уземљења  до  енергетског 
трансформатора,  секундаром  трансформатора,  фазним  проводником  од 
енергетског  трансформатора  до  инструмента.  Може  се  претпоставити  да  је 
отпорност  уземљења  јединице  која  се  испитује  много  већа  него  збир  свих 
отпорности у испитиваној петљи, тако да је већина напона квара сконцентрисана 
на  отпорности  уземљења.  Напон  на  отпорности  уземљења  је  напон  додира  и 
мјери се инструментом, уз употребу фазног пола као референтне тачке. 
  Описани  метод  даје  прилично  тачне  резултате  посебно  у  ТТ‐системима  и 
веома је погодан пошто нема потребе да се користе помоћне сонде. За потпуно 
тачне  резултате  напона  додира,  и  посебно  за  тачно  израчунавање  отпорности 
уземљења RE,  препоручује се метод са употребом помоћне сонде. 
 
  б) Мјерење напона додира уз употребу помоћне сонде 
 
  Принцип мјерења је приказан на сликама 5.43 и 5.44. 
 

46 
 
  
 
Слика 5.43 Принцип мјерења напона додира у ТТ‐систему 
уз употребу помоћне сонде 
 

 
 
Слика 5.44 Практично повезивање инструмента 
 
  Ако  је  напон  додира  изнад  дозвољене  границе,  онда  треба  провјерити 
отпорност уземљења. Ако ЗУДС искључује током мјерења напона додира, постоји 
велика могућност да струја цурења или струја квара већ иде ка земљи. Потрошач 
који изазива овакву струју, треба бити искључен током мјерења. 

5.6.2 Вријеме искључења 
 
  Вријеме  искључења  t∆  које  је  потребно  ЗУДС‐у  да  искључи  (прекине) 
струјно коло при номиналној диференцијалној струји I∆n. Максималне дозвољене 
вриједности овог времена су дефинисане стандардом  EN 61009 и наведене су у 
табели 5.4. 
 

47 
 
 Табела 5.4 Максимално дозвољено вријеме искључења  према EN 61009 
 
Тип ЗУДС‐а  I∆n  2I∆n  5I∆n*  Напомена 
максимална 
Стандардни  0,3 s  0,15 s  0,04 s  дозвољена 
вриједност 
максимална 
0,5 s  0,2 s  0,15 s  дозвољена 
вриједност 
Селективни 
минимална 
0,13 s  0,06 s  0,05 s  дозвољена 
вриједност 
 
*Користи се струја од 0,25 А умјесто 5I∆n гдје је номинална диференцијална струја 
5I∆n൑30mA. 
  Шема повезивања, при мјерењу времена искључења, је иста као у случају 
мјерења напона додира (видјети слике 5.41, 5.42, 5.43, 5.44), али је тестна струја 
0,5I∆n, I∆n, 2I∆n, 5I∆n. Из безбједоносних разлога, инструмент сваки пут мјери напон 
додира прије времена искључења. 
  У  случају  да  је  вријеме  искључења  ван  дозвољених  вриједности,  ЗУДС 
треба  промјенити  пошто  вријеме  реаговања  углавном  зависи  од  инсталираног 
ЗУДС уређаја. 

5.6.3 Струја искључења 
 
  Струја  искључења  је  најнижа  диференцијална  струја  I∆n  која  још  увијек 
може да изазове реговање ЗУДС‐а. 
  Дозвољени опсег вриједности струје искључења прописан је прописом EN 
61009 и зависи од типа ЗУДС‐а (AC, A или B) како слиједи: 
I∆=(0,5 до 1)* I∆n  ‐  тип AC; 
I∆=(0,35 до 1,4)* I∆n‐  тип A; 
I∆=(0,5 до 2)* I∆n  ‐  тип B; 
  И  при  мјерењу  струје  искључења  користи  се  иста  шема  везивања,  као  и 
код  мјерења  напона  додира  (видјети  слике  5.41,  5.42,  5.43,  5.44).  Мјерни 
инструмент почиње пропустати струју од 0,5I∆n и онда је постепено повећава док 
ЗУДС не реагује или док не достигне вриједност 1,1I∆n. 
  Уколико је оваква струја ван прописаног опсега, онда испитивани ЗУДС као 
и струјне кругове инсталације и стање прикључених потрошача треба провјерити. 
Ако  је  резултат  испитивања  пренизак,  онда  постоји  велика  могућност  да  струја 
цурења или квара већ иде ка земљи. 
 

48 
 
  
Слика 5.45 Облик испитне струје примјењене приликом 
испитивања струје искључења AC типа ЗУДС‐а 
 
  Облик  испитне  струје  се  може  донекле  разликовати  од  произвођача  до 
произвођача мјерне опреме, а и укупни број корака такође може бити различит 
(чак се може наћи и спорорастући облик), али је основни принцип увијек исти. 

5.6.4 Отпорност уземљења (вањски извор тестног напона) 
 
  Одговарајућа отпорност уземљења је од велике важности када се користи 
ЗУДС  заштита.  Ако  је  отпорност  уземљења  превисока,  може    се  појавити 
неприхватљиво  висок  напон  додира  на  доступни  проводним  дијеловима  у 
условима квара. 
  Из  горе  наведених  разлога  је  неопходно  мјерити  отпорност  уземљења  у 
свим  случајевима  гдје  имамо  превисок  напон  додира.  Савремени  мјерни 
инструменти  истовремено  мјере  и  отпорност  уземљења  и  напон  додира  и  оба 
резултата приказују на дисплеју. 
  Важно је напоменути да се права вриједност отпорности уземљења може 
добити  само  мјерењем  са  употребом  помоћне  сонде.  Ако  се  мјерење  врши  без 
помоћне сонде, мјери се укупна отпорност тестиране петље (петље квара), што је 
доста слично отпорности уземљења у ТТ‐систему. 
 
  а) Мјерење отпорности петље квара без кориштења помоћне сонде 
 
  Овај метод се углавном користи у ТТ‐системима. Принцип мјерења и шема 
повезивања  су  исти  као  код  мјерења  напона  додира.  Коначан  резултат  се 
матеметичи изражава на следећи начин: 
U U 0  U L
Резултат    Rsec  RL  RPE  RE  RG  R0  
It It
Гдје је: 
It   ‐  Тестна  струја  (у  већини  случајева  вриједност  је  половина  или  трећина 
номиналне струје што још увијек не изазива ускључење ЗУДС‐а; 
U0   ‐  Мрежни  напон  мјерен  током  првог  корака  мјерења,  тј.  напон  при 
неоптерећеним струјним круговима; 

49 
 
UL   ‐  Мрежни напон мјерен током другог корака мјерења, тј. напон при тестној 
струји; 
Rsec ‐  Отпорност секундара трансформатора; 
RL   ‐  Орпорност  фазног  проводника  од  енергетског  трансформатора  до 
тестиране утичнице; 
RPE  ‐  Отпорност  заштитног  проводника  од  тестиране  утичнице  до  заштитне 
електроде уземљења; 
RE   ‐  Отпорност уземљења заштитне електроде уземљења; 
RG   ‐  Отпорност  земљишта  од  заштитне  електроде  уземљења  до  енергетског 
трансформатора; 
R0   ‐  отпорност уземљења електроде уземљења енергетског трансформатора; 
  Максимална дозвољена отпорност уземљења електроде уземљења ако се 
користи ЗУДС јасно је дефинисана уколико су позната два параметра: 
- Номинална  диференцијална  струја  I∆n  инсталираног  ЗУДС‐а  (може  се 
очитати на уређају). Стандардне вриједности су: 0,01 А, 0,03 А, 0,1 А, 0,3 А, 
0,5 А и 1 А. 
- Максимални дозвољени напон додира UL. Овај напон обично износи 50V, 
али у неким случајевима може бити само 25V. 
Максимална  дозвољена  отпорност  уземљења,  помоћу  ова  два  параметра,  се 
рачуна као: 
U
RE max  L  
I n
  У  следећој  табели  представљене  су  израчунате  максималне  вриједности 
отпорности уземљења. 
 
Табела 5.5 Максималне дозвољене вриједности отпорности уземљења 
 
Номинална 
диференцијална струја  I∆n  0,01  0,03  0,1  0,3  0,5  1 
[A] 

Максимална дозвољена 
вриједност отпорности  5000  1666  500  166  100  50 
уземљења  при UL=50V [Ω] 

Максимална дозвољена 
вриједност отпорности  2500  833  250  83  50  25 
уземљења  при UL=25V [Ω] 

 
  Ако се може закључити да је отпорност уземљења RE много виша од збира 
свих  других  отпорности  испитиване  петље  (што  је  истина  у  случају  ТТ‐система), 
онда се може закључити следеће: 

50 
 
 Резултат  RE  
 
  б) Мјерење отпорности уземљења уз употребу помоћне сонде 
 
  Овај метод је погодан и за ТТ  и за ТН‐системе. Принцип мјерења и шема 
повезивања  инструмента  при  мјерењу  је  исти  као  код  мјерења  напона  додира. 
Коначни резултат је опет резултат математилке једначине: 
U
RE  C  
I
Гдје је: 
UC   ‐  Напон  додира  мјерен  V‐метром  на  помоћној  тестној  сонди.  Једнак  је 
напону на отпорности уземљења заштитне електроде уземљења; 
I  ‐  Тестна струја која пролази кроз отпорност уземљења, мјерена А‐метром; 
RЕ   ‐  Отпорност уземљења заштитне електроде уземљења; 

5.7 Импеданса петље квара EN 61557 – 3 
 
  Ако су петље струјних кругова (петље осигураних струјних кола) заштићене 
уређајима  за  прекострујну  заштиту  (осигурачима),  онда  је  неопходно  мјерити 
импедансу петље квара ZS. Импеданса петље квара треба бити довољно мала да 
би  потенцијална  струја  квара  If  побудила  заштитни  уређај  у  предвиђеном 
временском интервалу у случају квара на потрошачу. 
Импеданса  петље  квара  у  TN‐систему  се  састоји  од  следећих  парцијалних 
отпорности: 
- Импеданса секундара енергетског трансформатора; 
- Отпорност  фазног  проводника  од  енергетског  трансформатора  до  мјеста 
квара; 
- Отпорност заштитног проводника од мјеста квара до електроде уземљења; 

 
Слика 5.46 Приказ петље квара у ТН‐систему 
 
Импеданса  петље  квара  у  ТТ‐систему  састоји  се  од  следећих  парцијалних 
отпорности: 

51 
 
 - Импеданса секундара енергетског трансформатора; 
- Отпорност  фазног  проводника  од  енергетског  трансформатора  до  мјеста 
квара; 
- Отпорност заштитног проводника од мјеста квара до електроде уземљења; 
- Отпорност уземљења RE; 
- Отпорност  земљишта  од  електроде  уземљења  RE  до  енергетског 
трансформатора; 
- Отпорност система уземљења R0 енергетског трансформатора; 
 

 
Слика 5.47 Приказ петље квара у ТТ‐систему 
 
  Максимална дозвољена вриједност импедансе петље на инсталацијама са 
номиналним  напоном  UN=220V  гдје  се  користе  топљиви  осигурачи  типа  gG  је 
приказана у следећој табели. 
 
Табела 5.6 Максимална дозвољена вриједност импедансе петље квара 
за струјна кола са уграђеним gG топљивим осигурачима 
Номинална  gG 0,4 s    gG 5 s   
струја уређаја 
за пркострујну  Ia (A)  Zs (Ω)  Ia (A)  Zs (Ω) 
заштиту (A) 
2  16  13,7  9,2  23,9 
4  32  6,8  18,5  11,8 
6  47  4,6  28  7,8 
10  82  2,6  46,5  4,7 
16  110  2,0  65  3,3 
20  147  1,4  85  2,5 
25  183  1,2  110  2 
32  275  0,8  150  1,2 
40  320  0,6  190  1,1 
50  470  0,4  250  0,8 
63  550  0,4  320  0,6 
80  840  0,2  425  0,5 
100  1020  0,2  580  0,3 
125  1450  0,1  715  0,3 
 
52 
 
Ia  ‐  Струја петље квара која већ осигурава искључење заштитног уређаја. 
    У  неким  земљама  користи  се  gL  тип  заштитног  уређаја,  умјесто  gG  типа. 
Испод  је  дата  одговарајућа  табела  за  заштитне  уређаје    gL  типа  конструисане 
према VDE 0636 који се користе на инсталацијама гдје је UN=220V. 
 
Табела 5.7 Максимална дозвољена вриједност импедансе петље квара 
за струјна кола са уграђеним gL топљивим осигурачима 
 
Номинална  gL 0,4 s    gL 5 s   
струја уређаја 
за пркострујну  Ia (A)  Zs (Ω)  Ia (A)  Zs (Ω) 
заштиту (A) 
2  20  11  9,21  23,9 
4  40  5,5  19,2  11,5 
6  60  3,7  28  7,9 
10  100  2,2  47  4,7 
16  148  1,5  72  3,1 
20  191  1,2  88  2,5 
25  270  0,8  120  1,8 
32  332  0,7  156  1,4 
35  367  0,6  173  1,3 
40  410  0,5  200  1,1 
50  578  0,4  260  0,8 
63  750  0,3  351  0,6 
80  ‐  ‐  452  0,5 
100  ‐  ‐  573  0,4 
125  ‐  ‐  751  0,3 
160  ‐  ‐  995  0,2 
 
  Максимална  дозвољена  вриједност  импедансе  петље  квара  за  струјна 
кола  која  користе  аутоматске  осигураче  типа  Б,  Ц  и  К  у  инсталацијама  са 
номиналним напоном водова UN=220V приказани су у табели испод [7]. 
 
   

53 
 
 Табела 5.8 Максимална дозвољена вриједност импедансе петље квара 
за струјна кола са уграђеним аутоматским осигурачима типа Б,Ц и К 
 
Номинална  Тип аутоматског  Тип аутоматског  Тип аутоматског 
струја  осигурача Б  осигурача Ц  осигурача К 
уређаја за 
Zs (Ω)  Ia=10∙ In  Zs (Ω)  Ia=15∙ In  Zs (Ω) 
пркострујну  Ia=5∙ In (A) 
(0.2 s)  (A)  (0.2 s)  (A)  (0.2 s) 
заштиту (A) 
2  10  22  20  11  30  7,3 
4  20  11  40  5,5  60  3,7 
6  30  7,3  60  3,62  90  2,4 
10  50  4,4  100  2,2  150  1,5 
16  80  2,8  160  1,4  240  0,9 
20  100  2,2  200  1,1  300  0,7 
25  125  1,8  250  0,9  375  0,6 
32  160  1,4  320  0,7  480  0,5 
35  175  1,3  350  0,65  525  0,4 
40  200  1,1  400  0,55  600  0,37 
50  250  0,9  500  0,45  750  0,29 
60  315  0,7  630  0,35  945  0,23 
 
  На  следеће  двије  слике  приказан  је  принцип  мјерења  импедансе  петље 
квара, као и начин повезивања мјерног инструмента. 
 

 
Слика 5.48 Принцип mјерења импедансе петље квара 
 

54 
 
  
Слика 5.49 Начин повезивања мјерног инструмента 
 
Резултат мјерења се добија на следећи начин: 
Z s  Z sec  RL1  RPE  
Гдје је: 
Zsec ‐  Импеданса секундара енергетског трансформатора; 
RL1  ‐  Отпорност фазног проводника од енергетског трансформатора до  
    испитиваног излаза; 
RPE  ‐  Отпорност  заштитног  проводника  од  испитиваног  излаза  до  енергетског 
    трансформатора; 
  Инструмент  је  повезан  на  мрежни  напон  (између  фазних  и  заштитних 
проводника)  и  омогућава  снажно  оптерећење  мреже  у  кратком  временском 
периоду.  Испитна  струја  иде  кроз  петљу  означену  испрекиданом  линиом  (слике 
5.48 и 5.49). Пад напона изазван испитном струјом мјери се V‐метром. Такође се 
мјери  и  фазни  помјерај  између  тестне  струје  и  мрежног  напона.  На  основу 
измјерених параметара инструмент ће изнјерити импедансу петље квара ZLOOP. 
  Инструменти  новије  генетрације,  поред  импедансе  петље  квара, 
истовремено  приказују  и  евентуалну  струју  кратког  споја  Ipsc,  која  се  рачуна  на 
следећи начин: 
1, 06  U n
I psc   
Z LOOP
Гдје је: 
Ipsc   ‐  Очекивана струја кратког споја; 
Un   ‐  Номинални напон између фазног и заштитног проводника (220 или 230V); 
ZLOOP  ‐  Импеданса петље квара; 

5.8 Импеданса петље (линијска импеданса) и очекивана струја кратког споја 
 
  Линијска импеданса је импеданса која се добија мјерењем између фазног 
проводника L и неутралног проводника N у једнофазном систему или између два 
фазна  проводника  у  трогазном  систему.  Линијску  импедансу  је  неопходно 

55 
 
мјерити  ради  провјере  инсталације,  која  нпр.  напаја  потрошаче  велике  снаге, 
приликом провјере инсталираних прекострујних заштитних урђаја. Импеданса се 
састоји од следећих парцијалних отпорности: 
- Импеданса секундара енергетског трансформатора; 
- Отпорност  фазног  проводника  од  енергетског  трансформатора  до  тачке 
испитивања; 
- Отпорност  неутралног  проводника  од  енергетског  трансформатора  до 
тачке испитивања; 
  Принцип мјерења је исти као и за мјерење импедансе петље квара, с тим 
што се мјерење врши између полова L и N. 
 

5.8.1 Импеданса петље између фазног и неутралног проводника 
 

 
Слика 5.50 Принцип мјерења линијске импедансе 
између фазног L1 и неутралног N проводника 
 

 
 
Слика 5.51 Принцип повезивања мјерног инструмента 
 

56 
 
Резултат мјерења се добија на следећи начин: 
Z LINE  Z sec  RL1  RN  
Гдје је: 
Zsec ‐  Импеданса секундара енергетског трансформатора; 
RL1  ‐  Отпорност  фазног  проводника  од  енергетског  трансформатора  до  тачке 
испитивања; 
RN   ‐  Отпорност неутралног проводника од енергетског трансформатора до тачке 
испитивања; 
ZLINE‐ Линијска импеданса; 
Опис начина мјерења је дат у следећем поглављу. 

5.8.2 Импеданса петље између фазних проводника 
 

 
Слика 5.52 Принцип мјерења линијске импедансе 
између фазних проводника L1 и L2 
 

 
 
Слика 5.53 Принцип повезивања мјерног инструмента 
 
57 
 
Резултат мјерења се добија на следећи начин: 
Z LINE  Z sec  RL1  RL 3  
  Мјерење  се  врши  у  два  корака.  Напон  неоптерећеног  система  мјери  се  у 
првом  кораку  и  након  тога  тестни  терминали,  у  кратком  временском  периоду, 
великим  оптерећењем  оптерећују  мјерену  петљу.  Испитна  струјa  протиче  по 
петљи,  означеној  испрекиданом  линиом  на  предходним  сликама.  На  основу 
разлике  у  напону  (оптерећен  и  неоптерећен  систем)  и  помјереја  фазног  става 
између напона и струје, инструмент рачуна линијску импедансу ZLINE. 
Очекивана струја кратког споја Ipsc рачуна се на основу следеће формуле: 
1, 06  U n
I psc   
Z LINE
Гдје је: 
Ipsc   ‐  Очекивана струја кратког споја; 
Un   ‐  Номинални  напон  између  фазног  и  неутралног  проводника,  или  између 
два фазна проводника  (115/220 или 230V); 
ZLINE   ‐  Линијска импеданса; 
  Прекидна  моћ  сваког  уграђеног  уређаја  за  прекострујну  заштиту 
(осигурача)  треба  бити  већа  од  израчунате  очекиване  струје  кратког  споја,  у 
супротном неопходно је промјенити тип уређаја за прекострујну заштиту. 

5.9 N‐PE отпорност петље 
 
  Инструменти  новије  генерације,  са  уграђеном  модерном  електроником, 
могу мјерити отпорност између неутрелног N и заштитног PE проводника, упркос 
могуће  јаке  струје  у  неутралном  проводнику.  Струја,  погоњена  фазним  напоном 
кроз  различите  линеарне  и  нелинеарне  отпорности,  изазива  пад  напона  веома 
неправилног (несинусидалног) облика. Долази до интерференције пада напона са 
испитним напоном и самим тим се појављују и сметње при мјерењу. Инструменти 
користе  унутрашњи  напон  (отприлике  40V  AC,  <15mA)  пошто  нема  мрежног 
напона измешђу неутралног и заштитног проводника. 
  Важна предност овог мјерења у односу на тест за имперансе петље квара 
L‐PE је та да ЗУДС дефинитивно де искључује током  мјерења због ниске испитне 
струје (<15mA). 
На основу резултата мјерења могу се извести следећи закључци: 
- Тип повезаности заштитног проводника  (ТН, ТТ или ИТ‐систем); 
- Вриједност отпорности уземљења за ТТ‐систем; 
- У  случају  ТН  или  ТТ  система,  резултат  је  доста  сличан  вриједности 
отпорности  петље  квара,  захваљујући  томе  инструмент  може  израчунати 
очекивану струју кратког споја у петљи квара; 
  Пошто нема мрежног напона, између неутралног и заштитног проводника, 
који  се  може  користити  као  тестни  напон,  инструмент  мора  генерисати 

58 
 
унутрашњи  напон.  Овај  напон  може  бити  AC  или  DC  типа,  мада  се  већином 
користи AC напон. Мјерење се врши према U‐I методу, као на слици испод. 
 

 
Слика 5.54 Принцип мјерења 

5.9.1 Мјерење отпорности N‐PE петље у ТН‐систему 
 

 
 
Слика 5.55 Мјерење отпорности између  
неутралног и заштитног проводника у ТН‐систему 
 
  Мјерни  инструмент  мјери  отпорност  неутралног  и  заштитног  проводника 
од енергетског трансформатора до мјерног мјеста (петља означена подебљаном 
линиом  на  слици  изнад).  Резултат  мјерења  у  овом  случају  је  прилично  низак 
(максимално пар ома), што показује да се ради о ТН систему. 
 
Резултат1  RN  RPE ;
1, 06  230V
Резултат 2  I psc  ;
RN  RPE  
Гдје је: 
RN   ‐  Отпорност неутралног проводника (означен подебљаном линиом); 
RPE  ‐  Отпорност  заштитног  проводника  (означен  подебљаном  испрекиданом 
линиом); 
Ipsc  ‐  Очекивана струја кратког споја у петљи квара; 
   

59 
 
 5.9.2 Мјерење отпорности N‐PE петље у ТT‐систему 
 

 
Слика 5.56 Мјерење отпорности између 
неутралног и заштитног проводника у ТТ‐систему 
 
  Мјерни  инструмент  мјери  отпорност  у  следећој  петљи:  неутрални 
проводник  од  енергетског  трансформатора  до  мјерног  мјеста,  заштитни 
проводник  од излаза довода до електроде уземљења и онда назад кроз земљу 
до  енергетског  трансформатора  и  систем  уземљења    трансформатора  (петља 
означена  подебљаном  линиом  на  слици  5.56).  Резултат  испитивања  у  овом 
случају је веома висок (прелази 10 Ω), што указује на ТТ‐систем. 
Резултат1  RN  RPE  RE  R0 ;
1,06  230V  
Резултат 2  I psc  ;
RN  RPE  RE  R0
  Као  што  се  може  и  претпоставити,  отпорност  RE  је  много  већа  од  збира 
свих осталих отпорности, и може се закључити следеће: 
Резултат1  RE ;
1,06  230V  
Резултат 2  I psc  ;
RE
Гдје је: 
RN   ‐  Отпорност  неутралног  проводника  од  трансформатора  до  мјерног  мјеста 
(мрежна утичница); 
RPE   ‐  Отпорност  заштитног  проводника  од  мрежног  излаза  до  електроде 
уземљења; 
RE   ‐  Отпорност уземљења објекта; 
R0   ‐  Отпорност уземљења система уземљења трансгорматора; 
Ipsc   ‐  Очекивана струја кратког споја у петљи квара; 
   

60 
 
 5.9.3 Мјерење отпорности N‐PE петље у ИT‐систему 
 

 
Слика 5.57 Мјерење отпорности између 
неутралног и заштитног проводника у ИТ‐систему 
 
  Као  што  се  може  видјети  на  претходној  слици,  нема  чврсте 
повезаностиизмеђу неутралног и заштиитног проводника у ИТ‐систему. Због тога 
је резултат испитивања веома висок (може бити чак и већи од оног који је могуће 
приказати), што указује на присуство ИТ‐система. 
  Важно  је  напоменути  да  висок  резултат  испитивања  сам  по  себи  није 
довољан доказ за присуство ИТ система (исти резултат можемо добити уколико је 
прекинут заштитни проводник у ТН или ТТ‐систему). 

5.10 Редослијед фаза EN 61557 – 7 
 

         У  пракси,  често  се  срећемо  са  потребом  повезивања  трофазних 

потрошача  (мотори  и  друге  електромеханичке  машине)  на  трофазне  мрежне 
инсталације. Неки потрошачи (вентилатори, покретне траке, компресори, пумпе, 
електромеханичке  машине  итд.)  захтјевају  одређени  смјер  ротације  обртног 
магнетног поља (смјер обртања вратила), неки од њих могу чак бити и оштећени у 
случају  да  је  ротација  обрнута.  Због  тога  се  препоручује  провјера  редослиједа 
фаза  прије  прије  прикључивања.  Испитивање  се  може  вршити  упоредо  према 
референтној утичници. 
  Принцип мјерења приказан је на сликама 5.58 i 5.59. 

 
Слика 5.58 Принцип мјерења 

61 
 
  
  Инструмент  мјери  сва  три  међуфазна  напона  узимајући  у  обзир  фазно 
кашњење и на основу тога одређује редослијед фаза. 
 

 
Слика 5.59 Испитивање редослијада (ротације) фаза 
 
Процедура испитивања изгледа овако: 
- Прво, треба треба испитати редослијед фаза (ротацију) на референтној 
мрежној утичници, гдје је понашање одређене машине познато. Смјер 
треба бити забиљежен. 
- Испитивање  треба  понављати  на  непознатим  мрежним  излазима 
(утичницама)  и  затим  упоредити  резултате  према  референтној 
утичници. 
- Ако је потребно, проводницима двеју фаза могу се замијенити мјеста у 
циљу да се промијени смјер ротације. 

5.11 Провјера компоненти пренапонске заштите 
 
  Пренапонске заштите варисторског типа (одводници пренапона) се обично 
користе  да  заштите  осјетљиву  електронску  опрему  од  утицаја  атмосферских 
прежњења  и  свих  пренапона  који  се  могу  јавити  у  мрежи.  Примјери  потрошача 
које треба заштитити су рачунари, штампачи, телефонске централе итд.  Заштитни 
уређаји су или фиксно уграђени на електричним инсталацијама или монтирани на 
инсталацију у близини заштићене опреме. 
Да  би  се  обезбједила  ефикасна  заштита,  уређаји  се  обично  постављају  у  више 
зона: 
- у разводне ормаре, 
- разводне табле или  
- утичнице. 
 

62 
 
  
Слика 5.60 Постављање заштите у више зона 
 
  Конструкција заштитних уређаја је веома разнолика. Могу се састојати од 
варистора,  гасних  одводника,  брзих  диода,  пригушница,  кондензатора  или 
комбинације ових и других различитих заштитних елемената. 
  Уређаји  могу,  захваљујући  апсорпцији  импулса  високог  напона, 
промијенити своје карактеристике на два начина: 
- Пробојни  напон  може  опасти.  Услед  тога,  могу  бити  уништени  самим 
мрежним напоном. 
- Могу  бити  тотално  уништени.  Тиме  је  заштитна  функција  у  потпуности 
изгубљена.[8] 
  Инструменти израђени према стандарду EN 61557 могу вршити неразорне 
тестове пренапонске заштите варисторског типа користећи напон од 50 до 1000V. 
Принцип испитивања је приказан на слици испод. 
 

 
Слика 5.61 Принцип испитивања 
 
  DC  генератор  повећава  напон  у  распону  од  500V/s  док  А‐метар  мјери 
пратећу  струју.  Чим  струја  достигне  вриједност  од  1mA  (струја  прага),  генератор 
престаје производити тестни напон и прказује се последњи износ. 

63 
 
Сматра се да је заштитни уређај неисправан у следећим случајевима: 
- Ако  се  понаша  као  прекид  (приказани  резултат  >  1000V).  Нема  заштитне 
функције. 
- Ако је приказани пробојни напон  превисок (приказана вриједност износи 
нпр. двоструки номинални мрежни напон). Заштита је дијелом угрожена и 
може пропустити превисок напон. 
- Ако је приказани пробојни напон пренизак (приказана вриједност је близу 
износа  номиналног  мрежног  напона).  Потпуно  уништење  уређаја  може 
бити изазвано мрежним напоном у блиској будућности. 
  Важно  је  напоменути  да  сва  испитивања  на  заштитном  уређају  треба 
вршити  када  исти  није  под  напоном,  као  и  да  га  је  неопходно  одспојити  са 
инсталације како остали потрошачи не би били оштећени приликом испитивања. 

64 
 
 6. ЗАКЉУЧАК 
 
  Електричне инсталације ниског напона представљају пут којим се напајају 
стамбени  и  индустријски  објекти  као  и  потрошачи  у  тим  објектима.  Оне  у 
суштини  представљају,  изузев  самих  потрошача,  завршетак  електроенергетског 
система, његову крајњу тачку, мјесто на којем потрошачи преузимају електричну 
енергију.  Самим  тим,  електричне  инсталације  представљају  „мјесто  високог 
ризика“, са аспекта електричног удара. 
  Због  свега  неведеног,  веома  је  важно  да  електичне  инсталације  буду 
превилно  пројектоване,  изведене  и  на  самом  крају  испитане.  Заправо, 
испитивањем електричних инсталација откривају се евентуалне грешке начињене 
у  поступку  пројектовања,  али  и  у  поступку  извођења  електричних  инсталација.  
Ово  нам  говори  да  је  неопходно  велику  пажњу  посветити  самом  поступку 
испитивања  електричних  инсталација.  Важно  је  да  испитивање  обухвати  све 
параметре  који  су  битни  за  правилно  и  безбједно  функционисање  електричних 
инсталација, као и да се сва испитивања изведу на правилан и безбједан начин. 
Особа  која  врши  испитивање,  и  издаје  протокол  о  исправности  електричних 
инсталација,  треба  да  је  свјесна  да  преузима  одговорност  за  све  грешке  и 
недостатке који су евентуално и даље присутни. 
  Увођењем  стандарда  EN61557,  мјерни  инструменти  за  испитивање 
електричних  инсталација,  а  самим  тим  и  њихова  употреба,    су  постали 
униформни.  Ово  је  допринјело  једноставниој  и  правилниој  употреби  ових 
инструмената, а самим тим и испитивање је постало квалитетније. 
  Инструменти  новије  генерације  имају  низ  предности  у  односу  на  старије. 
Сва мјерења која су описана у овом раду данас се могу вршити употребом само 
једног  инструмента.  Поред  тих  мјерења,  ови  инструменти  имају  и  разне  друге 
функције  као  што  су:  мјерење  напона,  фреквенције,  струје,  снаге  и  енергије 
пријемника, виших хармоника,  претраживање инсталације и сл. Сваки добијени 
резултат мјерења се аутоматски провјерава са заданом вриједношћу и уколико је 
дошло  до  прекорачења  кориснику  се  одмах  сигнализира  грешка.  Сви  резултати 
мјерења  смјештају  се  у  меморију  инструмента,  одакле  се  на  једноставан  начин 
преносе на рачунар и тако постају доступни кориснику. 
  Поред свих погодности које нуде савремени инструменти од оператера се 
и  даље  захтјева  добо  познавање  проблематике  описане  у  овом  раду,  као  и 
огромна досљедност у раду. 

   

65 
 
 7. ЛИТЕРАТУРА 
 
[1]  Драган  Вицовић,  Зоран  Хаџић:  Електричне  инсталације  ниског  напона,  Свез 
машинских  и  електротехничких  инжењера  и  техничара  Србије  (СМЕИТС),  Кнеза 
Милоша 7а/II, Београд, 2007. 

[2] http://www.standardsdirect.org/standards посјећено 09.10.2009. 

[3] Миомир Б. Костић: Теорија и пракса пројектовања електричних инсталација 
друго,  проширено  издање,  Академска  мисао,  Булевар  краља  Александра  73, 
Београд, 2005. 

[4] Metrel: Measurements on electric installations in teory and practice, Measuring and 
Regulating Equipment Manufacturer d.d. Horjul 188, 1354 Horjul Slovenia. 

[5] http://www.metrel.si/products/electrical‐installations‐safety/multifunction‐
testers‐eurotest‐family, посјећено 09.10.2009. 

[6]  Metrel:  Eurotest  61557,  Measuring  and  Regulating  Equipment  Manufacturer  d.d. 
Horjul 188, 1354 Horjul Slovenia. 

[7] доц. др Мићо Гаћановић: Предавања из предмета Електричне инсталације и 
освјетљење, Електротехнички факултет Бања Лука, 2007/08. 

[8]  Милан  Савић,  Златан  Стојковић:  Техника  високог  напона,  Електротехнички 

факултет Београд, 2001. 

   

66 
 
 8. ПРИЛОГ 
Пирлог 1. Примјер попуњеног записника о стручном налазу. 
Мркоњић Град 
  Бораца Српских бр. 38 
Тел: 050/220‐880 
Факс: 050/220‐881 
  ЖР 5620990001451905 
Развојна Банка 
ЖР 5510140000819721 
  Нова бањалучка банка 
МБ 1969910 
ЈИБ 4401859250008 
  ПДВ број 401859250008 
Е‐mail: migel@teol.net 

Број записника:    Датум прегледа:

18/02/08      18.02.2008. 

  

                                            

ЗАПИСНИК 
о стручном налазу 
 
Наручилац  ФАБРИКА АМБАЛАЖЕ ШИПОВО 
Предмет  прегледа  и  Преглед  и  испитивање  електроенергетске 
испитивања  и громобранске инсталације 
Мјесто ‐ локација  ФАШ, Шипово 

 
Испитивање је обављено на основу Закона о заштити на раду (Сл.гласник РС, бр.26/93), те на 
основу  Правилника  о  техичким  нормативима  за  електричне  инсталације  ниског  напона 
(Сл.гласник СФРЈ бр. 55/88). 

67 
 
   Мркоњић Град 
Бораца Српских бр. 38 
Тел: 050/220‐880 
Факс: 050/220‐881 
  ЖР 5620990001451905 
Развојна Банка 
ЖР 5510140000819721 
  Нова бањалучка банка 
МБ 1969910 
ЈИБ 4401859250008 
ПДВ број 401859250008 
  Е‐mail: migel@teol.net 

ПОДАЦИ О НАЧИНУ И МЕТОДУ ПРЕГЛЕДА И 
ИСПИТИВАЊА 
 
  У  пступку  испитивања  електро  инсталације  и  уређаја  обухваћено  је 
следеће: 

- Преглед техничке документације; 
- Преглед инсталације визуелни; 
- Мјерење отпора петље на уређајима и елементима електро развода, ради 
утврђивања исправности и функционалности допунских и заштитних мјера 
од индиректног напона додира; 
- Контрола називне струје осигурача по припадајућм струјним круговима; 
- Рачунска контрола функционалности заштите од индиректног напона 
додира; 
- Мјерење отпора уземљливача громобрансе инсталације; 
- Мјерење отпора уземљивача; 
- Провјера галванских веза; 
 

Употребљени инструмент: 

  Метрел МИ 2086 Eurotest 61557. 

   

68 
 
   Мркоњић Град 
Бораца Српских бр. 38 
Тел: 050/220‐880 
Факс: 050/220‐881 
  ЖР 5620990001451905 
Развојна Банка 
ЖР 5510140000819721 
  Нова бањалучка банка 
МБ 1969910 
ЈИБ 4401859250008 
ПДВ број 401859250008 
  Е‐mail: migel@teol.net 

ПРЕГЛЕД ЕЛЕКТРИЧНЕ ИНСТАЛАЦИЈЕ 
 
1. Врста напајања: Дистрибутивна мрежа 3х380/220 V, 50 Hz 
2. Дистрибутивни систем мреже: TN‐C/S 
3. Алтернативни извори напајања: Нису уграђени 
4. Начин напајања: Подземни кабал до ГРО‐1 
5. Врста инсталације: Дијелом п/ж у зиду, дијелом у металним каналицама 
6. Разводни ормари: Метални од декапираног лима или PVC 
7. Врста осигурача: Топљиви или аутоматски 
8. Избор опреме: Задовољава намјену и радне услове 
9. Избор каблова: Задовољава степен оптерећења и механичке отпорности 
10. Избор подешености заштитних уређаја: Задовољава 
11. Распознавање неутралног заштитног проводника: Задовољава 
12. Спајање проводника: Задовољава 
13. Обиљежавање струјних кругова: Задовољава 
14. Присутнос једнополих шема и таблица упозорења: Задовољава 
15. систем заштите од директног напона додира: Оклапање, закључавање, 
сиурносни размаци 
16. Систем заштите од индиректног напона додира: Аутоматско исклапање 
систем TN‐C/S 
17. Присутност деформацја, гријања: Није уочено 
18. Приступачност расклопној опреми расположивост простора за рад и 
одржавање: Задовољава 
19. Громобранска инсталација: На дијелу објекта изведена је класична 
заштита типа Фарадејев кавез, док се преостали дио објекта штити 
уређајем за превемено стартовалње. Атест за овај уређај се налази у 
прилогу. 
20. Присутност осталих инсталација: Телефонска инсталација у 
канцеларијском дијелу. 
   

69 
 
   Мркоњић Град 
Бораца Српских бр. 38 
Тел: 050/220‐880 
Факс: 050/220‐881 
  ЖР 5620990001451905 
Развојна Банка 
ЖР 5510140000819721 
  Нова бањалучка банка 
МБ 1969910 
ЈИБ 4401859250008 
ПДВ број 401859250008 
  Е‐mail: migel@teol.net 

МЈЕРЕЊЕ ОТПОРНОСТИ  УЗЕМЉИВАЧА 
 
Образац бр. 01 

Мјерни инструмент  Метрел МИ 2086 
Метода мјерења   4‐полна 
Влажност  Полувлажно 
Начин изведбе уземљивча  Прстенасти, Fe/Zn трака 25х4mm 

ВРИЈЕДНОСТ ИЗМЈЕРЕНИХ ЕЛЕКТРИЧНИХ ОТПОРНОСТИ 

Мјерно  Измјерена 
мјесто 
Објекат, уземљивач 
вриједност (Ω) 
Отпорност  радног  и  заштитног  уземљења 
1.  0,3 
мјерена на сабирницама у ГРО‐1 

Провјера галванских веза између главног уземљивача и металних маса 

‐ ГРО‐1  <0,4 
2. 
‐ ГРО‐2  <0,4 
‐ ГРО‐3  <0,4 
‐ Компензација реак. ен.  <0,4 
Отпорност уземљења громобранске инсталације мјерен по одводима 
– управна зграда 
‐ Спуст бр. 1  1,12 
‐ Спуст бр. 2  1,13 
3. 
‐ Спуст бр. 3  0,98 
‐ Спуст бр. 4  1,21 
‐ Спуст бр. 5  1,12 
‐ Спуст бр. 6  1,12 
Отпорност уземљења громобранске инсталације повезане на уређај за 
превремено стартовање 
4. 
‐ Спуст бр. 1  0,98 
‐ Спуст бр. 2  0,98 
   

70 
 
   Мркоњић Град 
Бораца Српских бр. 38 
Тел: 050/220‐880 
Факс: 050/220‐881 
  ЖР 5620990001451905 
Развојна Банка 
ЖР 5510140000819721 
  Нова бањалучка банка 
МБ 1969910 
ЈИБ 4401859250008 
ПДВ број 401859250008 
  Е‐mail: migel@teol.net 

МЈЕРЕЊЕ ЕЛКТРИЧНОЕ ОТПОРНОСТИ 
ИЗОЛАЦИЈЕ 
 
Образац бр. 02 

Мјерни инструмент  Метрел МИ 2086 

Испитни напон  500 V 
 
 

ВРИЈЕДНОСТ ИЗМЈЕРЕНИХ ЕЛЕКТРИЧНИХ ОТПОРНОСТИ 
 
 
 
 
 
 

Мјерно  Измјерена 
мјесто  Одводи струјних кругова 
вриједност (МΩ) 
1.  Напојни кабал од ТС до ГРО1 , PP00 4x240 мм2  
  ПРОВОДНИК‐ПРОВОДНИК  680 
  ПРОВОДНИК‐МАСА  589 
2.  ГРО‐1 одводи   
  ПРОВОДНИК‐ПРОВОДНИК  >600 
  ПРОВОДНИК‐МАСА  >500 
3.  ГРО‐2 одвод за ГРО‐3   
  ПРОВОДНИК‐ПРОВОДНИК  650 
  ПРОВОДНИК‐МАСА  572 
4.  ГРО‐3 одводи (укпно 9)   
  ПРОВОДНИК‐ПРОВОДНИК  >500 
  ПРОВОДНИК‐МАСА  >500 
5.  РО ХАЛЕ одводи   
  ПРОВОДНИК‐ПРОВОДНИК  >300 
  ПРОВОДНИК‐МАСА  >300 
6.  РО ‐ РАСВ   
  ПРОВОДНИК‐ПРОВОДНИК  >300 
  ПРОВОДНИК‐МАСА  >300 
7.  РО‐10   
  ПРОВОДНИК‐ПРОВОДНИК  >300 
  ПРОВОДНИК‐МАСА  >300 
8.  РО ‐ 11   
  ПРОВОДНИК‐ПРОВОДНИК  >300 
  ПРОВОДНИК‐МАСА  >300 

71 
 
   Мркоњић Град 
Бораца Српских бр. 38 
Тел: 050/220‐880 
Факс: 050/220‐881 
  ЖР 5620990001451905 
Развојна Банка 
ЖР 5510140000819721 
  Нова бањалучка банка 
МБ 1969910 
ЈИБ 4401859250008 
ПДВ број 401859250008 
  Е‐mail: migel@teol.net 

КОНТРОЛА ЗАШТИТЕ ОД ПРЕВИСОКОГ 
НАПОНА ДОДИРА 
Образац бр. 03 
Систем заштите:  Нуловање ТН‐Ц/С 
Напон према земљи:  220 V 
Дозвољени напон додира:  50 V 
Мјерна метода:  Напонска 
Заштитни уређај:  Топљиви и аутоматски осигурачи 
Употребљени инструмент:  Метрел МИ 2086 
Ном. 
Струја  Измјерена 
Мјерно  струја  Струја 
Објекат, уређај  Ком  исклапањ отпорност 
мјесто  осигурача  квара (А) 
а (А)  (Ω) 
(А) 
  Главна хала           
1.  ГРО‐1  1  400  2000  0,02  11000 
2.  ГРО‐2  1  400  2000  0,02  11000 
Компензација реак. 
3.  1  400  2000  0,03  7333 
енергије 
4.  ГРО‐3  1  400  2000  0,05  4400 
5.  РО‐1  1  350  1750  0,08  2750 
6.  РО‐2  1  350  1750  0,08  2750 
7.  РО‐3 – РО‐9  7  250  1250  0,13  1700 
8.  Монофазна утичница  10  25  125  0,34  674 
9.  Трофазна утичница  7  32  160  0,31  709 
Расвјета ФЦ цијеви на 
10.  ‐  10  50  0,6  367 
шинском разводу 
  Помоћна просторија 1           
11.  Монофазна утичница  9  20  100  0,34  674 
12.  Трофазна утичица  4  32  160  0,34  674 
  Помоћна просторија 2           
13.  Монофазна утичница  6  20  100  0,34  674 
14.  Трофазна утичица  1  25  125  0,34  674 
  Помоћна просторија 3           
15.  Монофазна утичница  3  20  100  0,29  758 
  Помоћна просторија 4           
16.  Монофазна утичница  2  16  80  0,32  687 
  Помоћна просторија 5           

72 
 
 17.  Монофазна утичница  1  16  80  0,34  674 
  Помоћна просторија 6           
18.  Монофазна утичница  3  16  80  0,40  550 
  Ресторан           
19.  Монофазна утичница  5  16  80  0,43  511 
  Главни улаз           
20.  Монофазна утичница  2  16  80  0,29  758 
21.  РО АФ14  1  32  160  0,29  758 
Канцеларија бр. 06 
           
пријавница 
22.  Монофазна утичница  4  16  80  0,43  511 
  Канцеларија           
23.  Монофазна утичница  8  16  80  0,34  674 
  Канцеларија бр. 19           
24.  Монофазна утичница  3  16  80  0,34  674 
  Канцеларија бр. 24           
25.  Монофазна утичница  6  20  80  0,25  880 
26.  РО РЕСТОРАН  1  32  160  0,20  1100 
  I спрат           
  Ходник           
27.  Монофазна утичница  4  16  80  0,40  550 
  Канцеларија бр. 12           
28.  Монофазна утичница  4  16  80  0,31  709 
  Канцеларија бр. 13           
29.  Монофазна утичница  5  16  80  0,57  385 
  Канцеларија бр. 5           
30.  Монофазна утичница  2  16  80  0,47  468 
  Канцеларија бр. 22           
31.  Монофазна утичница  4  16  80  0,47  468 
32.  Бојлер  1  16  80  0,34  674 
  Канцеларија бр. 7           
33.  Монофазна утичница  3  16  80  0,40  550 
34.  Разводна табла PVC           
  Канцеларија бр. 14           
35.  Монофазна утичница  4  16  80  0,51  431 
  Канцеларија бр. 19           
36.  Монофазна утичница  1  16  80  0,51  431 
  Канцеларија бр. 10           
37.  Монофазна утичница  2  16  80  0,47  468 
  Кухиња 18           
37.  Монофазна утичница  2  16  80  0,47  468 
  WC           
37.  Бојлер  1  16  80  0,36  611 
 

73 
 
 Мркоњић Град 
  Бораца Српских бр. 38 
Тел/факс 050/220‐241 
ЖР 5620990001451905 
  Развојна Банка 
ЖР 5510140000819721 
Нова бањалучка банка 
МБ 1969910 
  ЈИБ 4401859250008 
ПДВ број 401859250008 
Е‐mail: migel@teol.net
 

 
Радни налог број:                                          Преглед, мјерење и 
испитивање обављено дана: 
18/02/08   
18.02.2008. 
 

З А К Љ У Ч А К 
Прегледом и испитивањем електроенергетске и 
 
громобранске инсталације на објекту: 
 
ФАБРИКА АМБАЛАЖЕ ШИПОВО 
 

 
може се констатовати да иста                       
ЗАДОВОЉАВА                прописе
       М.П. 

    донесене на основу Закона.  

Мјерење и испитивање је извршили: Датум издавања:
19.02.2008.
1. Гојко Богојевић, дипл.инж.ел. 
 

2. Милан Богојевић, ел. техничар 
О В Ј Е Р А В А: 

74