FIZIČKO-TEHNIČKA MERENJA:

MERNA NESIGURNOST
 UVOD

• Rezultat svakog merenja sadrži određenu nesigurnost.

• Tačnu vrednost merne veličine nije moguće odrediti.

FIZIČKO-TEHNIČKA MERENJA 2012, Marko Barjaktarović

 UVOD
• Pre uvođenja pojma merne nesigurnosti, obrada i izražavanje rezultata merenje
bazirano na teoriji grešaka.
• Greška – razlika izmerene veličine i "tačne vrednost".
• Teorija grešaka – dva tipa greški:
– slučajne – ako se merenje ponovi ne dobija se isti rezultat i unapred nije moguće
predvideti vrednost ponovljenog merenja, npr. termički šum u otporniku utiče
na izlazni napon. Matematičko očekivanje slučajnih greški je 0.
– sistemske – ponovljenim merenje i upoređivanjem sa etalonom utvrđeno je da
instrument uvek unosi grešku u istom smeru i moguće je predvideti vrednost te
greške. Matematičko očekivanje sistemskih greški je različito od 0.
• Neodređenost greški:
– ista fizička veličina može izazvati oba tipa greški – npr. temperature (Džonsonov
šum i drift nule usled zagrevanja mernog instrumenta).
– vrednost sistemske greške se takođe procenjuju, najčešće pomoću merila više
tačnosti, odnosno i sistemskoj greški se pridružuje određena nesigurnost.

FIZIČKO-TEHNIČKA MERENJA 2012, Marko Barjaktarović

 UVOD

• U cilju uvođenja standardizacije u oblast izražavanja mernih rezultata,

uveden je pojam merne nesigurnosti – Uncertainty in Measurement.
• Osnova uputstva za izražavanje merne nesigurnosti – ISO Guide to the
Expression of Uncertainty in Measurement, skraćeno GUM.
• Postoji nekoliko revizija GUM-a, prva verzija izdata 1993. godine.
• Trenutna verzija: http://www.bipm.org/en/publications/guides/
• Merna nesigurnost je parametar koji se pridružuje rezultatu merenja i koji
odražava rasipanje izmerenih vrednosti.
• Svi faktori koji utiču na rezultat merenja potencijalni su uzročnici merne
nesigurnosti.
• Identifikacijom tih faktora i procenom njihovih vrednosti moguće je
unaprediti proceduru merenja, a time i smanjiti mernu nesigurnost.
• Cilj – ne samo smanjenje vrednosti merne nesigurnosti, već otkrivanje svih
faktora koji mogu uticati na mernu nesigurnost.

FIZIČKO-TEHNIČKA MERENJA 2012, Marko Barjaktarović

 STATISTIČKA OBRADA MERNIH REZULTATA
• Ponovljenim merenjem posmatrane fizičke veličine dobijen skup rezultata (uzorak):
x1 , x2 , x3 ,..., xn

x1  x2  x3  ...  xn
n


1
• Srednja vrednost uzorka: xs  xi 
n i 1
n

n
 xi  xs 2
• Standardno odstupanje uzorka: s  i 1
n 1

• Standardno odstupanje srednje vrednosti (dobija se od n merenja i tih n merenje je takođe

slučajno određeno):
n
 xi  xs 2
sxs  
i 1
n  n  1

• Srednja vrednost je pouzdanija od pojedinačnih merenja.

• Relativno standardno odstupanje (što ima manju vrednost ponovljivost je

bolja):
s
sr 
xs

FIZIČKO-TEHNIČKA MERENJA 2012, Marko Barjaktarović

 STATISTIČKA OBRADA MERNIH REZULTATA
• Često se merna veličina y određuje indirektno, na osnovu izmerenih uticajnih fizičkih veličina
xi: y  f ( x , x , x ,..., x )
1 2 3 k k  y 2 
• Standardno odstupanje veličine y iznosi: sy     sxi 
 xi 
i 1 
2


• gde s x predstavlja standardno odstupanje uticajne veličine xi.
i
• Koeficijent korelacije predstavlja vezu između uticajnih veličina xp i xq:
n

 xi 1
p ,i  x p,s  xq,i  xq,s 
rx p xq 
 n  1 sx p
sxq
• Što je rx p xq bliže 1, to je njihova međuzavisnost linearnija.

FIZIČKO-TEHNIČKA MERENJA 2012, Marko Barjaktarović

 HISTOGRAM
• Histogram – grafička predstava rezultata merenja.
• Histogram prikazuje grupisanje oko srednje vrednosti – omogućuje brzu procenu funkciju
raspodele koja opisuju posmtaranu mernu veličinu.
• Posmatra se uzoraka: x1, x2, x3,..., xn.
• Svi rezultati merenje nalaze se u intervalu [xmin, xmax].
• Određuje se broj intervala histograma m, najčešće je:

m   n  ili m  log 2 n  1
 
• Širina histograma Δx iznosi:
xmax  xmin
x 
m
• U svakom intervalu nalazi se nxi rezultata merenja (učestanost intervala).
• Svakom intervalu odgovara relativna učestanost:
nxi
Pi 
n

FIZIČKO-TEHNIČKA MERENJA 2012, Marko Barjaktarović

 HISTOGRAM
• Gustina relativne učestanosti definiše se sledećom formulom:
Pi nx
pi   i
x nx
• Kumulativni histogram:
i i

 n
1
pcum,i  p j  xj
j 1
nx j 1

FIZIČKO-TEHNIČKA MERENJA 2012, Marko Barjaktarović

 FUNKCIJA RASPODELE

• Za histogram posmatranog uzorka, kada n → ∞, m → ∞, Δx → dx, ΔPi → P(x) i pi postaje:

dP  x 
p  x 
dx
• funkcija raspodele koja se pridružuje datom merenju, i opisuje raspodelu rezultata merenja.
• Verovatnoća nalaženja rezultata merenja u intervalu (x,x+dx) iznosi:

x2

dP  p  x  dx, a u intervalu [x1 ,x2 ] P1,2   p  x  dx

x1


• Funkcija raspodele mora biti normirana:
 p  x  dx  1


• Srednja vrednost:   xp  x  dx



   p  x  dx
2
• Standardno odstupanje:  x  


FIZIČKO-TEHNIČKA MERENJA 2012, Marko Barjaktarović

 RAVNOMERNA RASPODELA
• Vrednosti merne veličine pripadaju ograničenom skupu (μ–a, μ+a).
• Sve vrednosti iz datog opsega su jednako verovatne.

  a

 p  x  dx  p  x  
 a
dx  p  x   2a  1

1
 p  x 
2a
a
standardno odstupanje: s 
3
u intervalu    s  oko 57.7 % rezultata

• Primenjuje se kada se raspolaže sa nedovoljno informacija o nekom instrumentu:

– npr. proizvođač je naveo da dati instrument ima garantovanu grešku manju od 1.5 %
maksimalne vrednost Um:

a
a  0.015U m  s   0.0087U m
3

FIZIČKO-TEHNIČKA MERENJA 2012, Marko Barjaktarović

 TROUGAONA RASPODELA

• Vrednosti merne veličine pripadaju ograničenom skupu (μ–a, μ+a).

• Postoji određeno grupisanje oko srednje vrednosti.

 1
 2  x     a   , x     a,  
p  x  
a
 1  x     a   , x    ,   a 
 a 2
a
standardno odstupanje: s 
6
u intervalu    s  oko 65 % rezultata

• Može se primeniti kada se u radu sa određenim instrumentom utvrdilo da postoji grupisanje

rezultata oko srednje vrednosti, ali raspodela ne odgovara Gausovoj.

FIZIČKO-TEHNIČKA MERENJA 2012, Marko Barjaktarović

 GAUSOVA (NORMALNA) FUNKCIJA RASPODELE
• Poseban značaj u mernoj tehnici.
• Primenjuje se kada su ispunjeni uslovi centralne granične teoreme, što je slučaj kada se merna
vrednost određuje na osnovu srednje vrednosti uzorka (za n > 30).

• Slučajno je generisan uzorak od 500 brojeva u

određenom intervalu.
• N = 1 – određen je histogram.
• N = 4 – izračunata je srednja vrednost 4 slučajno
izabrana broja iz uzorka i određen histogram
dobijenih srednjih vrednost.
• Ponovljena je procedura za N = 7 i N = 10.

2
1  x 
 
1 2   
• Gasova raspodela je data sledećim izrazom: p  x  e
 2
• gde je μ srednja vrednost, a σ standardno odstupanje.

FIZIČKO-TEHNIČKA MERENJA 2012, Marko Barjaktarović

 GAUSOVA (NORMALNA) RASPODELA
1
• Maksimum se postiže za x = μ: pG    
 2
x
• Smenom: z

• dobija se uopštena Gausova raspodela:
1
1  z2
p  x  e 2
2
• što omogućava izračunavanje verovatnoće
nalaženja merne veličine u zadatom intervalu
na osnovu integrala I1(z) koji se daje tabelarno:

z
I1  z   p
0
GU  x  dx

• npr. P(μ±σ) = 2I1(z = 1) ≈ 68%

• Takođe: P(μ±2σ) ≈ 95%, P(μ±2.56σ) ≈ 99%, P(μ±3σ) ≈ 99.7%.

FIZIČKO-TEHNIČKA MERENJA 2012, Marko Barjaktarović

 STUDENTOVA RASPODELA
• Ispunjeni uslovi Gausove raspodele, ali je broj merenja relativno mali (n < 30).
• ns = n – 1 je broj stepeni slobode.
• nmin za koje se može primeniti Gausova raspodela zavisi od širine intervala za koji se
verovatnoća P(μ ± kσ) određuje, npr. za k = 1 nmin ≈ 20, za k = 2.56 nmin ≈ 40.

• ν – broj stepeni slobode i odgovarajući koeficijent za koje je P(μ ± t95σ) ≈ 95 %.

FIZIČKO-TEHNIČKA MERENJA 2012, Marko Barjaktarović

 MERNA NESIGURNOST

• Standardna merna nesigurnost u (uncertainty) = standardno odstupanju s.

• Statistička sigurnost koja odgovara intervalu (xs ± u) zavisi od pridružene raspodele, za
ravnomernu 57.7%, za trougaonu 65%, za normalnu 68%.
• Standardna kombinovana merna nesigurnost uC određuje se kada se rezultat dobija na
osnovu više podataka.
• Svakom podatku koji utiče na nesigurnost pridružuje se odgovarajuća funkcija raspodele,
srednja vrednost i standardno odstupanje.
• Proširena merna nesigurnost U, predstavlja proizvod standardne merne nesigurnosti i
koeficijenta proširenja k, koji može imati vrednosti u intervalu od 3 do 3.
• Koeficijent proširenja zavisi od pridružene raspodele i zahtevane statističke sigurnosti, npr
statističkoj sigurnosti od 99% i pridruženoj Gausovoj raspodeli odgovara koeficijent
proširenja od 2.56.

FIZIČKO-TEHNIČKA MERENJA 2012, Marko Barjaktarović

 MERNA NESIGURNOST TIP A

• Merna nesigurnost (MN) tipa A određuje se metodom statističke obrade rezultata.

• MN tipa A postoji samo kada je merenje ponovljeno nekoliko puta (n).
• Standardna MN tipa A pojedinih rezultata merenja:

n
 xi  xs 2
u 
i 1
n 1
• Standardna MN tipa A srednje vrednosti:

n
 xi  xs 2

u
us  
n i 1
n  n  1
• Statističkoj sigurnosti koja odgovara standardnoj mernoj nesigurnosti tipa A zavisi od
pridružene raspodele.
• U slučaju većeg broja merenja, srednjoj vrednosti se može pridružiti Gausova raspodela,
odnosno Studentova za manji broj merenja.
• U praksi se često srednjoj vrednosti pridružuje Gausova raspodela, za n ≥ 10.

FIZIČKO-TEHNIČKA MERENJA 2012, Marko Barjaktarović

 MERNA NESIGURNOST TIP B

• Merna nesigurnost (MN) tipa B određuje se svim ostalim metodama osim

statističkom analizom ponovljenih rezultata merenja:
• MN tipa B postoji i kada je merenje izvršeno samo jedanput.
• Standardna MN tipa B pojedinih rezultata merenja:
– podaci o mernoj opremi – katalozi proizvođača sadrže mernu nesigurnost
koja zavisi od opsega merenja, a važi u navedenim uslovim korišćenja – opseg
temperature okoline, vlažnost vazduha, itd;
– saznanje o uticaju okoline, pre svega temperature na proces merenja,
– saznanje o uticaju smetnji, posebno elektromagnetnih, ali i mehaničkih
(vibracije),
– i drugo.
• U najvećem broju slučajeva MN tipa B se pridružuje ravnomerna raspodela jer ne
postoje drugi podaci, a ravnomerna raspodela predstavlja najnepovoljniji slučaj.

FIZIČKO-TEHNIČKA MERENJA 2012, Marko Barjaktarović

 KOMBINOVANA MERNA NESIGURNOST
• Pojedina merenja se dobijaju kao rezultat drugih mernih veličina, npr. snaga potrošača se
određuje kao proizvod struje kroz potrošač I i napona na njemu U. U oba merenja određuje se
merna nesigurnost uI i uU. Na osnovu tih mernih nesigurnosti određuje se kombinovana merna
nesigurnosti snage potrošača uP.
• Kombinovana merna nesigurnost izračunava se osnovu postupka određivanja standardnog
odstupanja za indirektno merenu veličinu y, na osnovu izmerenih uticajnih fizičkih veličina xi:

 y 2 
k
uC  
  u xi 
 xi 
i 1 
2


• gde u x predstavlja standardnu mernu nesigurnost uticajne veličine xi, pri čemu se u
i
izračunavanju veličine y učestvuje k mernih veličina xi.
• Prethodna formula se koristi u slučaju kada su uticajne veličine xi nekorelisane, dok se u opštem
slučaju koristi sledeći izraz:

k  y 2  k k
uC     u xi  
 xi 
i 1 
2
  rxi x j u xi u x j
 i 1 j  i , j 1

• gde rxi x j predstavlja koeficijent korelacije veličina xi i xj.

FIZIČKO-TEHNIČKA MERENJA 2012, Marko Barjaktarović

 PROŠIRENA MERNA NESIGURNOST
• Za prethodno određenu kombinovanoj mernoj nesigurnost potrebno je utvrditi
koeficijent proširenja k, na osnovu pridružene funkcije raspodele.
• Neophodno je utvrditi broj stepeni slobode ns za veličinu y, a zatim na osnovu
studentove raspodele odrediti koeficijent t95 kome odgovara statistička sigurnost od
95%.
• Aproksimativna vrednost broja stepena slobode dobija se pomoću Welch-Satterthwaite
formule:

u4
ns ,eff 
k
 y xi  u x4i
4


i 1
nsi

• gde u x predstavlja standardnu mernu nesigurnost, a ns broj stepeni slobode uticajne

i i
veličine xi, dok je u prethodno određena kombinovana merna nesigurnost veličine y.
• Za MN tipa A ns = n – 1, gde je n broj ponovljenih merenja.
• Za MN tipa B ns → ∞, jer se MN tipa B najčešće pridružuje ravnomerna, eventualno
trougaona raspodela, pa verovatnoća nalaženja rezultata van intervala (μ±a) jednaka 0.

FIZIČKO-TEHNIČKA MERENJA 2012, Marko Barjaktarović

 PROŠIRENA MERNA NESIGURNOST

• Za brzo pridruživanja funkcije raspodele kombinovanoj MN često se

primenjuju sledeće aproksimacije:
– ukoliko je merna nesigurno jedne uticajne veličine dominanta, njoj
pridružena funkcija raspodele se pridružuje i kombinovanoj MN,
– ukoliko se rezultat određuje kao suma nekoliko uticajnih veličina (n≥4),
opravdano je pridružiti Gausova raspodela na osnovu centralne granične
teoreme.
– ukoliko se rezultat određuje kao suma dve ili tri uticajne veličine koje
imaju pravougaonu raspodelu, može se pridružiti trougaona raspodela.
– čest slučaj je određivanje kominovane merne nesigurnosti na osnovu
merne nesigurnosti tipa A za srednju vrednost nekoliko ponovljenih
merenja i tipa B koja potiče od nesigurnosti uređaja korišćenog u tim
merenjima. Ukoliko su te dve merne nesigurnosti istog reda veličina,
opravdano je kombinovanoj mernoj nesigurnosti pridružiti trougaonu
raspodelu.

FIZIČKO-TEHNIČKA MERENJA 2012, Marko Barjaktarović

 IZRAČUNAVANJE MERNE NESIGURNOSTI – PRIMER 1
• Ponovljenim merenjem temperature u jednom termostatu dobijene su vrednosti
prikazane u sledećoj tabeli:
R. broj 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

ti [ºC] 98.18 98.61 99.03 99.56 99.89 100.33 100.42 100.68 101.11 101.54

• Odrediti temperaturu u termostatu, kao i proširenu mernu nesigurnost tipa A,

proširenu mernu nesigurnost tipa B i kombinovanu mernu nesigurnost
temperature u datom termostatu. U prospektu proizvođača termometra kojim je
merena temperatura u termostatu dat je podatak da je najveća nesigurnost
termometra na tom opsegu 0.3 ºC. Obrazložiti učinjene pretpostavke.

• Rešenje:
• Temperatura u termostatu određuje se kao srednja vrednost izmerenih vrednosti: Ts
= 99.94 ˚C.
• MN tipa A određuje se kao standardno odstupanje srednje vrednosti: ua = 0.34 ˚C, a
proširena merna nesigurnost tipa A iznosi: UA = 3uA = 1.03 ˚C (Gausova raspodela).
• Proširena MN tipa B određuje se kao najveća nesigurnost termometra: UB = 0.3 ˚C,
odnosno MN tipa B iznosi: uB = 0.173 ˚C (ravnomerna raspodela).
FIZIČKO-TEHNIČKA MERENJA 2012, Marko Barjaktarović
 IZRAČUNAVANJE MERNE NESIGURNOSTI – PRIMER 1

• Rešenje:
• MN tipa A i MN tipa B su uvek nekorelisane veličine (r = 0), jer se određuju
različitim metodama.
• Uticaj fluktuacije temperature u termostatu i nesigurnosti koje unosi termometar
su aditivne pa se kombinovana merna nesigurnost se određuje po sledećoj
formuli (parcijalni izvodi su jednaki 1):

uC  u A2  uB2  0.39 °C

• Kako su standardne MN tipa A i B približnog istog reda veličine kombinovanoj

mernoj nesigurnosti možemo pridružiti trougaonu raspodelu, odnosno merna
nesigurnost određivanja temperature termostata iznosi:

U  6uC  0.96 °C

FIZIČKO-TEHNIČKA MERENJA 2012, Marko Barjaktarović

 IZRAČUNAVANJE MERNE NESIGURNOSTI – PRIMER 2
• Određivanje otpornosti potrošača realizovano je merenjem jačina struje kroz
potrošač i napona na potrošaču i određivanjem otpornosti na osnovu srednjih
vrednosti. Rezultati su dati u tabeli 1. U prospektima proizvođača ampermetra i
voltmetra navedeno je da su najveće nesigurnosti ampermetra i voltmetra na
korišćenim opsezima 0.01 mA i 0.05 V. Koliko iznosi standardna merna
nesigurnost merenja otpornosti potrošača?

R. broj 1 2 3 4 5 6

Ii [mA] 0.51 0.49 0.52 0.53 0.47 0.48

Ui[V] 5.15 5.05 4.95 5.10 4.85 4.90

FIZIČKO-TEHNIČKA MERENJA 2012, Marko Barjaktarović

IZRAČUNAVANJE MERNE NESIGURNOSTI – PRIMER 2
• Kako nema drugih podataka, nesigurnosti merenja struje i napona koje navodi proizvođač su
tipa B to su proširene merne nesigurnosti. Njima se mora pridružiti ravnomerna raspodela, pa
standardne nesigurnosti merenja struje i napona iznose:
0.1 0.5
uI ,B  mA, uU ,B  V
3 3
• Standardne merne nesigurnosti merenja struje i napona tipa A, određuju se kao standardna
odstupanja srednje vrednosti dobijenih rezultata merenja struje i napona:
n 6 n 6

 I  I sred   U  U sred 
2 2
i i
uI , A  i 1
, uU , A  i 1
n(n  1) n(n  1)
• gde su Isred i Usred, srednje vrednosti napona i struje.
• Kombinovane merne nesigurnosti određivanja srednje vrednosti struje i napona iznose::

uI  uI , A2  uI ,B 2 , uU , A  uU , A2  uU ,B 2
• Otpornost predstavlja indirektno merenu veličinu, i standardna merna nesigurnost merenja
otpornosti određuje se na osnovu sledećeg izraza:

 R   R  2
2 2 2 2
U  2 1 2
uR    uI2    U
u   2  uI    uU
 I   U  I  I
• Gde vrednosti napona i struje predstavljaju odgovarajuće srednje vrednosti ponovljenih
merenja. Zamenom brojnih vrednosti dobijaju se: uR = 79.58 Ω

FIZIČKO-TEHNIČKA MERENJA 2012, Marko Barjaktarović

 IZRAČUNAVANJE MERNE NESIGURNOSTI – NOVI PRISTUP
• Funkcionalna zavisnost indirektno merene veličine i uticajnih mernih veličine je poznata:
y = f(x1, x2, x3,..., xk).
• Za svaku od uticajnih veličina moguće je proceniti srednju vrednosti, standardno odstupanje
i pridružiti joj funkciju raspodele.
• Savremeni računari imaju dovoljnu procesorsku moć, tako da je moguće izvršiti Monte-
Karlo simulacija (106 – 109 izbora):

• Odredi se kumulativna funkcija raspodele na osnovu dobijene numeričke simulacije.

• Na osnovu kumulativne funkcije raspodele izračunava se proširena MN kojoj odgovara
tražena statistička sigurnosti, najčešće 95%.

FIZIČKO-TEHNIČKA MERENJA 2012, Marko Barjaktarović

 IZRAČUNAVANJE MERNE NESIGURNOSTI – PRIMER 3
• Kod termičkih merenja uobičajeno je da se svi ometajući uticaji tretiraju kao aditivni,
odnosno matematički model za proračun kombinovane merne nesigurnosti može se
prikazati jednostavnim izrazom:

t x  te  tR  td  tri  tot  tH  ta  tL  tvr

• gde su:
– tx temperatura termometra koji se kalibriše,
– te temperatura etalonskog platinskog termometra,
– tR nesigurnost merenja otpornosti platinskog termometra,
– td vremenske promene (drift) etalonskog termometra nakon poslednje kalibracije,
– tri rezolucija indikatora,
– tot nesigurnost usled razlike temperatura među otvorima bloka,
– tH efekti histerezisa,
– ta nesigurnost usled podužne (aksijalne) nehomogenosti temperature otvora,
– tL usled uticaja provođenja toplote,
– tvr nesigurnost usled temperaturskih promena tokom vremena kalibracije.

FIZIČKO-TEHNIČKA MERENJA 2012, Marko Barjaktarović

 IZRAČUNAVANJE MERNE NESIGURNOSTI – PRIMER 3

Uticajnave Opis Očekivana Proširena Funkcija Standardna MN

ličina vrednost [°C] MN [mK] raspodele i [mK]
koef. k
te temp. etalonskog termometra 180.10 30 Gausova 15
2
tR Nesigurnost merenja otpornosti 0 20 Gausova 10
2
td drift otpornog termometra 0 40 Ravno. 3 23
tri Rezolucija indikatora 0 50 Ravno. 3 29

tot Razlike temperatura između otvora 0 70 Ravno. 3 40

tH Efekti histerezisa 0 50 Ravno. 3 29

ta Aksijalna nehomogenost 0 250 Ravno. 3 144

temperaturnog polja
tL Efekti provođenja toplote 0 50 Ravno. 3 29

tvr Vremenska stabilnost 0 30 Ravno. 3 17

Očekivana vrednost
(merni rezultat)
180.10 Kombinovana MN
uc  u 2
i  161

FIZIČKO-TEHNIČKA MERENJA 2012, Marko Barjaktarović

 IZRAČUNAVANJE MERNE NESIGURNOSTI – PRIMER 3
• Iz podataka u budžetu dobijena je vrednost standardne kombinovane nesigurnosti uC = 161 mK.
• Primenom Monte Karlo metode, numerički se dobija funkcija raspodele. Sa kumulativne
funkcije raspodele određuje se tačke na x osi kojima odgovaraju vrednosti na y osi od 0.025 i
0.975, i dobija se interval poverenja (180.100 ± 0.293) kome odgovara statistička sigurnost od
95%.
• Ekvivalentni koeficijent proširenja iznosi k = 293/161 = 1.82.

1
2.5

0.8
2

1.5 0.6

1 0.4

0.5 0.2

0 0
179.6 179.7 179.8 179.9 180 180.1 180.2 180.3 180.4 180.5 180.6 179.6 179.7 179.8 179.9 180 180.1 180.2 180.3 180.4 180.5 180.6

FIZIČKO-TEHNIČKA MERENJA 2012, Marko Barjaktarović