HISTOGRAM I FUNKCIJA RASPODELE (verovatnoće)

Ukoliko je izvršen veliki, skoro beskonačan broj merenja n, histogramom х

se može prikazati raspodela rezultata merenja na sledeći način:
1) Svih n mernih rezultata se poređaju po veličini na brojnoj pravoj od хmin хi хmax х
najmanjeg xmin do najvećeg xmax, p
2) Odabere se širina intervala izmerenih vrednosti x, koja će ujedno biti i
širina pravougaonih stubića histograma, kojih će biti ukupno х
x  x min . Definišu se sledeće veličine:
m  max хmin хi хmax х
x
Pi
- uĉestanost intervala nxi - broj mernih rezultata koji se nalaze u nekom p pi 
x
intervalu (xi, xi+x),
х
nxi
- relativna uĉestanost intervala Pi  - količnik učestanosti intervala хmin хi хmax х
n
i ukupnog broja mernih rezultata n, predstavlja verovatnoću da se merni
rezultat nađe u datom intervalu, p

- gustina relativne uĉestanosti ili gustina verovatnoće intervala

Pi - količnik relativne učestanosti Pi i njegove širine x, хmin хmax х
pi 
x
predstavlja visinu stubića histograma, p
3) Nacrta se dijagram, kod koga se na horizontalnoj osi nanose rezultati
merenja x, a na vertikalnoj osi gustina verovatnoće intervala.
хmin хmax х
- uslov normiranja – verovatnoća da se svi merni rezultati nalaze u
određenom mernom intervalu. Ukoliko je merni opseg konačan, p dPx 
px  
verovatnoća nalaženja, tj. uslov normiranja je 100%. Na histogramu, uslov dx
normiranja predstavlja ukupnu površinu histograma:
хmin хmax х
m
p1 x  p2 x    p m x   pi x  1
i 1

Primer: merenje dužine u intervalu xmin = 1,1cm, do xmax = 11,1cm, broj merenja n = 10. Raspored mernih
rezultata na brojnoj pravoj je takav da je optimalno podeliti merni interval na m = 5 delova, pri čemu je širina
intervala x = 2cm. Na osnovu ovih mernih rezultata može da se napravi tabela:

interval 1,1 – 1,3 3,1 – 5,1 5,1 – 7,1 7,1 – 9,1 9,1 – 11,1
nxi 1 2 4 2 1

DPi 1 2 4 2 1
10 10 10 10 10

pi [1/cm] 1 2 4 2 1
2  10 2  10 2  10 2  10 2  10

1
S obzirom na to da je x = 2cm, uslov normiranja za ovaj primer je (dat bezdimenziono jer se jednice skraćuju):
1 2 4 2 1
2 2 2 2 2 1
2  10 2  10 2  10 2  10 2  10
Ukoliko je u pitanju veliki broj merenja, tada n → , m → , a širina intervala x se sve više smanjuje i
postaje beskonačno mala (infinitezimalna) veličina dx, tj. x  dx . Time se broj stubića sve više povećava i
teži beskonačnosti. Tako i relativna učestanost postaje beskonačno mala Pi  dPx . Na taj način i
spoljašnja stepeničasta linija histograma postepeno, preko linije sa sve sitnijim stepenicama, prelazi u glatku
liniju koja predstavlja funkciju px   dPx  koja se zove funkcija raspodele datog merenja odnosno funkcija
dx
raspodele mogućih rezultata merenja neke veličine.
Na isto takav način može da se definiše i funkcija raspodele mogućih tačnih vrednosti beskonačnog broja
veličina čijim se merenjem dobija ista vrednost.

IZRAŢAVANJE VEROVATNOĆE,  I  POMOĆU FUNKCIJE RASPODELE

Imajući u vidu da je integraljenje u stvari sabiranje beskonačnog broja beskonačno malih sabiraka, na osnovu
poznate funkcije raspodele, mogu se izračunati verovatnoće da se izmerena vrednost nađe u određenom
intervalu, srednja vrednost i standardno odstupanje populacije mernih rezultata predstavljene tom raspodelom.
Iz definicije funkcije raspodele verovatnoće, dobija se da je vreovatnoća da se izmerena vrednost nađe u nekom
beskonačno malom intervalu (x, x+dx):

dPx 
x2 x2

Px1 , x2    dPx    px dx

p x    dPx   px dx .
dx p x1 x1

Na dijagramu to je površina beskonačno uskog stubića.

Verovatnoća da se merni rezultat nađe u nekom konačnom intervalu х1 х2
хmin хmax х
[x1, x2], dobija se sabiranjem prethodnih beskonačno malih verovatnoća
za vrednosti mernih rezultata od x1 do x2:
x2 x2

Px , x    dPx    px dx

1 2
x1 x1

Ova vrednost predstavlja i površinu ispod funkcije raspodele od vertikale x = x1 do vertikale x = x2.
x max

Površina ispod cele krive funkcije raspodele: Pxmin , xmax    px dx
x min
predstavlja verovatnoću da se izmereni

rezultat nađe između xmin i xmax. Pošto se svaki merni rezultat sigurno nalazi između xmin i xmax, merni rezultat
će biti između xmin i xmax sa verovatnoćom od 100%, odnosno sa verovatnoćom 1, pa je
x max

Pxmin , xmax    px dx  1(uslov normiranja).

x min
x max 
Srednja vrednost posmatrane populacije mernih rezultata je:    xpx dx , ili    xpx dx
x min 
x max 
a njeno standardno odstupanje je    x    pxdx , ili    x    px dx .
2 2

x min 

2
 IZRAŢAVANJE STANDARDNE I PROŠIRENE NESIGURNOSTI POMOĆU FUNKCIJE
RASPODELE

S obzitom na to da standardna nesigurnost kod populacije mernih rezultata neke veličine predstavlja standardno
odstupanje, pomoću funkcije raspodele može da se izraze standardna nesigurnost i proširena nesigurnost.
Standardna nesigurnost u takvog idealnog merenja je njegovo standardno odstupanje odnosno koren njegove
varijanse:
x max x max

u      x    pxdx , ili u       x    px dx

2 2 2 2

x min x min

zbog čega se standardna nesigurnost ponekad i zove 1 nesigurnost. Kod realnog merenja treba naći procenu
standardne nesigurnosti.
Proširena nesigurnost za određeni nivo poverenja, na primer između 95% i 100% je takva vrednost U da može
da se tvrdi da se, sa tom verovatnoćom (95% i 100%), tačna vrednost merene veličine nalazi između  – U i  +
 U   ku
U. To znači da treba da bude ispunjen uslov P U ,  U    pxdx    pxdx  odabrani nivo poverenja (obično
 U  ku

0,95 do 1).
Veza između U i u: U  k  u , gde je k faktor obuhvata, čija vrednost, kao što se vidi iz gornjeg uslova, zavisi
od a) oblika funkcije raspodele i b) odabranog nivoa poverenja.
Tri najčešće funkcije raspodele su:
1. ravnomerna ili pravougaona raspodela,
2. trougaona raspodela i
3. normalna ili Gausova raspodela.

1) RAVNOMERNA ILI PRAVOUGAONA RASPODELA

Uopšteno se koristi u slučajevima kada se raspolaže sa malo informacija o nekom mernom instrumentu, tj.
podjednaka je verovatnoća da se rezultati nađu u celom mernom intervalu. Interval svih mernih rezulata je
ograničen i njegova poluširina je označena sa a, pa ukoliko je  srednja vrednost rezultata merenja, može da se
kaže da se merni rezultati nalaze u opsegu ( - a   + a) sa verovatnoćom od 100%. S obzirom na gore
navedenu definiciju proširene merne nesigurnosti U (nalaženje mernih rezulata u opsegu  – U i  + U),
zaključuje se da je u slučaju pravougaone raspodele U = a.
 a
Pošto je  px dx  1 ,
 a
a vrednost ovog integrala predstavlja
1 p(x) ua 3

površinu ispod krive funkcije raspodele (uslov normiranja), 2a

zaključuje se da je visina pravougaonika 1/2a. Prema tome
matematički zapis ove funkcije raspodele je x
1
 , za x    a,   a  a  +a
px    2a
0, za x   ,   a    a, 

Prema definiciji standardne nesigurnosti, u slučaju pravougaone raspodele ona iznosi

 a

 x   
1 a
u dx   a  0,577
2

a
2a 3

Verovatnoća da se izmerena vrednost nađe između   u i  + u, (odnosno u intervalu   u) kao što se vidi
na slici, jednaka je površini sivog pravougaonika i iznosi 57,7% od ukupne površine ispod funkcije raspodele,

3
koja po definiciji iznosi 1. Takođe se vidi da se sa verovatnoćom (nivoom
poverenja) od 100% izmerena vrednost nalazi u intervalu   a. To znači da Pravougaona raspodela
Verovatnoća Faktor
proširena nesigurnost za nivo poverenja 100% iznosi U  a  3  u . (nivo poverenja) obuhvata
Poređenjem sa relacijom U=ku, vidi se da je, u slučaju pravougaone raspodele, 57,7% k=1
za nivo poverenja od 100%, faktor obuhvata k  3  1,73 . 100% k  3  1,73
Pravougaona raspodela se koristi:
1. za generisanje slučajnih brojeva,
2. za očitavanje sa digitalnih instrumenata,
3. kada su u pitanju tablični podaci,
4. kod direktno merenih veličina u vežbama datim u praktikumu.

2) TROUGAONA RASPODELA

Trougaona raspodela se koristi kada je veća verovatnoća da se napravi malo, a ne veliko odstupanje od tačne
vrednosti, a broj merenja je relativno mali (npr. merenje hronometrom). Kao i kod pravougaone raspodele i
ovde je interval svih mernih rezultata ograničen na poluinterval širine a oko srednje vrednosti  ( - a   + a)
sa verovatnoćom od 100%, pa je i ovde U = a.
Iz uslova normiranja, površina ispod ove funkcije raspodele mora da iznosi 1, pa je, prema tome, visina ovog
trougla 1/a (videti sliku).

Matematički izraz ove funkcije je: u

a
u
a
p(х)
 x    a  6 6
 , za x    a,   1
a2 a

   a   x
p x    , za x   ,   a 
 a2
0, za x   ,   a     a,  


Prema definiciji, standardna nesigurnost za trougaonu funkciju а  +а х
raspodele je:
2 x    a  2   a   x
  a

 x    a2 dx   x    a2 dx 
a
u  a  0,408
 a  6

Verovatnoća da se izmerena vrednost nađe između   u i  + u, tj. u intervalu

  u je, kao što se vidi na slici, jednaka površini sivog polja i iznosi 65,0% od Trougaona raspodela
Verovatnoća Faktor
ukupne površine ispod funkcije raspodele, koja po definiciji iznosi 1. Takođe se (nivo poverenja) obuhvata
vidi da se sa verovatnoćom (nivoom poverenja) od 100% izmerena vrednost 65,0% k=1
nalazi u intervalu   a. To znači da proširena nesigurnost za nivo poverenja 100% k  6  2,45
100% iznosi U  a  6  u . Znači interval koji obuhvata 100% mernih
rezultata je 6 puta veći od intervala   u, pa je, za verovatnoću od 100%,
faktor obuhvata k  6  2,45 .

3) NORMALNA, GAUSOVA ILI ZVONASTA RASPODELA.

U prirodi i društvu, kad postoji veoma veliki skup vrednosti određene karaktaristike, koja je uslovljena velikim
brojem nezavisnih faktora, funkcija raspodele tih vrednosti je skoro uvek normalna, tj. Gausova ili popularno
nazvano zvonasta. Merni interval kod ove raspodele ne neograničen i nalazi se u opsegu (-  +). Na primer
raspodela visina ljudi u jednom narodu je takva da najveći broj ljudi ima visine bliske prosečnoj visini, što se
ogleda visokim vrednostima funkcije raspodele visine u okolini srednje visine.

4
Sa druge strane mali broj ljudi je vrlo nizak ili vrlo visok, pa su vrednosti funkcije raspodele visine sve manje
što je veća udaljenost od prosečne visine. U većini slučajeva kod ponovljenih merenja jedne te iste veličine
merni rezultati su raspoređeni oko srednje vrednosti po
normalnoj (Gausovoj ili zvonastoj) raspodeli, po kojoj je veća 99,73%
verovatnoća da merni rezultat bude blizak tačnoj vrednosti 95,45%
merene veličine nego da je udaljen od nje. p(x)
68,3%
Matematički izraz ove funkcije je:
1  x 
2
  
p x  
1  
e 2
 2
Za razliku od prvougaone i trougaone raspodele, pored srednje
vrednosti , parametar kojim se opisuje normalna funkcija -3u -2u -u  +u +2u +3u x
raspodele je još i standardno odstupanje . Standardna
nesigurnost merenja koje se može opisati normalnom funkcijom raspodele je, onda, u   .

Verovatnoća da se izmerena vrednost nađe u određenom intervalu oko srednje

1  x 
2
 U  ku   
vrednosti je data integralom:  px dx   1
e 2  
dx .
 ku  2
Normalna raspodela
 U
Verovatnoća Faktor
Ovaj integral ne može da se reši analitički već samo numerički i njegove (nivo poverenja) obuhvata
vrednosti za različite intervale integraljenja se mogu naći u tablicama. Tako se u 68,3% k=1
njima može videti da je verovatnoća da se izmerena vrednost nađe između   u 90% k=1,645
i  + u, tj. u intervalu   u jednaka 68,3%, u intervalu   2u približno 95% , a 95% k=1,9602
u intervalu   3u je 99,73%, tako da su za navedene verovatnoće faktori 99% k=2,576
obuhvata 1, 2 i 3, tim redom. Sa slike se vidi da je interval u kome se nalazi 99,73% k=3
izmerena vrednost, sa verovatnoćom (nivoom poverenja) od 100%, beskonačan. 100% 

DIREKTNO MERENE VELIĈINE I ODGOVARAJUĆA NESIGURNOST

Direktno (neposredno) merene veličine su one čija se vrednost očitava na instrumentu – lenjiru, hronometru,
termometru, ampermetru .... Kod primera pravougaone i trougaone raspodele je posmatrano direktno merenje.
Nesigurnost direktno merene veličine može da bude nesigurnost Tip A,Tip B i kombinovana nesigurnost.
1) Nesigurnosti tip A su sve one koje se određuju statistiĉkim metodama. To znači da se nesigurnost tip A
određuje samo ako se veliĉina meri više puta, tj. ako imamo niz merenja iste veličine čiji su rezultati x1, x2, x3,
x4, ...., xi, ...., xn. Najčešće se merna nesigurnost tip A računa kao standardno odstupanje srednje vrednosti uzorka:
n

s  x  x 
i sr
2

u A  sxsr   i 1

n nn  1
2) Nesigurnosti tip B su one koje se određuju svim ostalim metodama osim statističkih. To mogu da budu:
- nesigurnost zbog ograničene rezolucije instrumenta (nju ćemo koristiti u većini slučajeva u vežbama)
- nesigurnost utvrđena kalibracijom instrumenta, koja je u njegovoj specifikaciji ili se dobije od proizvođača,
- nesigurnost poznata na osnovu prethodnih merenja,
- nesigurnost parametara uzetih iz literature, iz tablica,
- nesigurnost usled uticaja fizičkih faktora – promene temperature, karakteristika materijala, pritiska ...
U opštem slučaju, direktno merena veličina može da ima više mernih nesigurnosti tipa B.

3) Kombinovana nesigurnost kod direktno merene veličine je jednaka uc  u A2  u B21  u B2 2 .. i koristi se kada
postoji više tipova mernih nesigurnosti (i A i B).