ДЕСКРИПТИВНА СТАТИСТИКА

СТАТИСТИКА

Статистика је математичка дисциплина која се бави

изучавањем масовних појава, односно наука о
доношењу закључака у условима неодређености.
 ОСНОВНИ ЗАДАЦИ СТАТИСТИКЕ

1. Указивање на методе сакупљања, груписања и

приказивања статистичких података.

2. Разрада метода обраде и анализе статистичких

података.

2
 ОСНОВНИ ПОЈМОВИ У СТАТИСТИЦИ

 Основни скуп (популација)

 Узорак
 Oбим основног скупа – N
 Oбим узорка – n
 Репрезентативан узорак

3
 ОБЕЛЕЖЈЕ (СЛУЧАЈНА ПРОМЕНЉИВА)

Обележје је пресликавање Х: S →R , где је S

статистички скуп, а R произвољни скуп.

Врсте обележја:

 Атрибутивна (квалитативна) обележја

 Нумеричка (квантитативна) обележја

4
 НУМЕРИЧКА ОБЕЛЕЖЈА

 Дискретна (прекидна)
 Непрекидна

5
 ОСНОВНЕ КОМПОНЕНТЕ СТАТИСТИКЕ

• Дескриптивна статистика
• Статистичка анализа
• Статистичка теорија

6
 ДЕСКРИПТИВНА СТАТИСТИКА

1. ПОСМАТРАЊЕ
2. ПРИКУПЉАЊЕ ПОДАТАКА
3. СРЕЂИВАЊЕ ПОДАТАКА
4. ГРУПИСАЊЕ ПОДАТАКА
5. ПРИКАЗИВАЊЕ ПОДАТАКА
6. ОБРАДА ПОДАТАКА
7. АНАЛАЗА ПОДАТАКА

7
 ПЛАН ИСТРАЖИВАЊА

• Предмет истраживања
• Основни статистички скуп (популација)
• Обележја јединица скупа
• Начин груписања података
• Начин обраде података

8
 ВРСТЕ СТАТИСТИЧКОГ ИСТРАЖИВАЊА

1. Потпуно посматрање

– Статистички попис
– Статистички извештај

2. Делимично посматрање - Статистичко узорковање

9
 УРЕЂИВАЊЕ ПОДАТАКА

• Добијени подаци о вредностима обележја, које имају

испитивани елементи статистичког скупа (или узорка),
представљају низ неуређених података.

• Подаци се прво поређају у низ: x1 , x2 ,..., xk

који се зове прост статистички низ. Ако је низ
нумерички, подаци се ређају по величини од најмање
до највеће вредности.

10
 УРЕЂИВАЊЕ ПОДАТАКА – ДИСКРЕТНО ОБЕЛЕЖЈЕ

Ако је обележје дискретно (атрибутивно или

нумеричко), рачунају се учестаности (фреквенције)
или релативне учестаности појављивања једнаких
вредности обележја.

11
 УРЕЂИВАЊЕ ПОДАТАКА – НЕПРЕКИДНО ОБЕЛЕЖЈЕ

 Ако је обележје непрекидно, онда се интервал

посматраних вредности подели на k интервала
једнаке дужине и израчунају учестаности које
случајна променљива има у датом интервалу.

 Дужина интервала се одређује помоћу обрасца

xmax  xmin
h
k

12
 ПРИКАЗИВАЊЕ ПОДАТАКА

1. ТАБЕЛАРНО ПРИКАЗИВАЊЕ
2. ГРАФИЧКО ПРИКАЗИВАЊЕ

Табеларно и графички се приказују следеће

фреквенције:

1. Апсолутна фреквенција (учестаност) f i , i  1,2,..., k

2. Релативна фреквенција (релативна учестаност)

fi
pi  , i  1,2,..., k
n
13
ТАБЕЛАРНО ПРИКАЗИВАЊЕ ДИСКРЕТНОГ ОБЕЛЕЖЈА

xi fi f
pi  i
n
x1 f1 f
p1  1
n
x2 f2 f2
p2 
n
  

xk fk pk 
fk
n

14
ТАБЕЛАРНО ПРИКАЗИВАЊЕ НЕПРЕКИДНОГ ОБЕЛЕЖЈА

fi fi
интервал pi 
n
[ x0 , x1 ] f1 f1
p1 
n
( x1 , x2 ] f2 f2
p2 
n
  

( xk 1 , xk ] fk pk 
fk
n

15
 ГРАФИЧКО ПРИКАЗИВАЊЕ

1. У Декартовом правоуглом координатном систему

(нумеричко обележје)
2. Помоћу геометријских фигура (атрибутивна и
нумеричка обележја)

Постоје две врсте графичког приказивања у Декартовом

правоуглом координантном систему:

1. Полигон за дискретно и непрекидно обележје

2. Хистограм за непрекидно обележје

16
 ПОЛИГОН

На апцисну осу се наносе вредности обележја, а на

ординатну осу вредности фреквенције.
Полигон се добија тако што се изломљеном линијом
споје тачке:

x1, f1 ,x2 , f2 ,...,xk , fk  , односно x1, p1,x2, p2 ,...,xk , pk 

17
 ХИСТОГРАМ

- Хистограм је степенаста фигура која се састоји од

правоугаоника чије су основе

x0 , x1 , x1 , x2 ,..., xk 1 , xk 

и висине одговарајуће фреквенције.

- Полигон непрекидног обележја.

18
 ДЕСКРИПТИВНЕ СТАТИСТИЧКЕ МЕРЕ

 Дескриптивне статистичке мере су величине које

описују битне карактеристике посматраних података,
односно битне карактеристике обележја.
 Основне врсте дескриптивних статистичких мера су:
1. Параметри средње вредности
2. Мере варијације (параметри дисперзије)
3. Релативно учешће (пропорција)

19
 ПАРАМЕТРИ СРЕДЊЕ ВРЕДНОСТИ

1. ИЗРАЧУНАТЕ СРЕДЊЕ ВРЕДНОСТИ

2. ПОЗИЦИОНЕ СРЕДЊЕ ВРЕДНОСТИ

20
 ИЗРАЧУНАТЕ СРЕДЊЕ ВРЕДНОСТИ

АРИТМЕТИЧКА СРЕДИНА

– Аритметичка средина популације – 

– Аритметичка средина узорка – x

21
 АРИТМЕТИЧКА СРЕДИНА ЗА ДИСКРЕТНО ОБЕЛЕЖЈЕ

за скуп: за узорак:

1 N
1 n
   xi x   xi
N i 1 n i 1

1 k 1 k
   f i xi x   f i xi
N i 1 n i 1

22
АРИТМЕТИЧКА СРЕДИНА ЗА НЕПРЕКИДНО ОБЕЛЕЖЈЕ

за скуп: за узорак:

1 k 1 k
x   f i xi*
  fi xi* n i 1
N i 1

23
 ПОЗИЦИОНЕ СРЕДЊЕ ВРЕДНОСТИ

Важније позиционе средње вредности су:

1. МОДУС
2. МЕДИЈАНА

Модус је вредност обележја са највећом фреквенцијом.

Медијана је вредност обележја која се налази у средини

статистичке серије.

24
 АПСОЛУТНЕ МЕРЕ ВАРИЈАЦИЈЕ

1. ИНТЕРВАЛ ВАРИЈАЦИЈЕ
2. СРЕДЊЕ КВАДРАТНО ОДСТУПАЊЕ (ВАРИЈАНСА)
3. СТАНДАРДНА ДЕВИЈАЦИЈА

Интервал варијације – I  xmax  xmin

25
 ВАРИЈАНСА ПОПУЛАЦИЈЕ

1 k
1 k
 2   fi xi2   2
   f i xi   
2 2

N i 1
N i 1

Ако је обележје непрекидно, онда се уместо xi


узима средина интервала xi .

26
 ВАРИЈАНСА УЗОРКА

Непознато математичко очекивање:

1 k 1 k
S   f i  xi  x 
2 2 2
2 2
S   f i xi  x
n i 1 n i 1

27
 ВАРИЈАНСА УЗОРКА И СТАНДАРДНА ДЕВИЈАЦИЈА

Познато математичко очекивање:

1 k 1 k
S   f i  xi   
2 2 S   f i xi2   2
2

n i 1 n i 1

Ако је обележје непрекидно, онда се уместо xi узима

средина интервала xi

Стандардна девијација –   2 s  s2

28
 УЗОРКОВАЊЕ

Постоји два начина одређивања параметара основног

скупа

- ЦЕЛОВИТО ПОСМАТРАЊЕ ПОПУЛАЦИЈЕ (ПОПИС)

- УЗОРКОВАЊЕ

29
 РАЗЛОЗИ ЗА УЗОРКОВАЊЕ

1. Знатно нижи трошкови

2. Знатно брже се долази до информација о основном

скупу

3. Обухватање целих популација је често немогуће или

изузетно тешко

30
 ОКВИР УЗОРКА

- ЛИСТЕ (СПИСКОВИ)
- МАПЕ
- ДИРЕКТОРИЈУМИ

ВРСТЕ УЗОРКОВАЊА

- УЗОРКОВАЊЕ СА ПОНАВЉАЊЕМ
- УЗОРКОВАЊЕ БЕЗ ПОНАВЉАЊА

31
 ТИПОВИ УЗОРКОВАЊА

1. СЛУЧАЈНО УЗОРКОВАЊЕ
2. НЕСЛУЧАЈНО УЗОРКОВАЊЕ

ТИПОВИ СЛУЧАЈНОГ УЗОРКОВАЊА

1.1. ЈЕДНОСТАВНО СЛУЧАЈНО УЗОРКОВАЊЕ

1.2. СТРАТИФИКОВАНО СЛУЧАЈНО УЗОРКОВАЊЕ
1.3. СИСТЕМАТСКО СЛУЧАЈНО УЗОРКОВАЊЕ
1.4. КЛАСТЕР УЗОРКОВАЊЕ

32
1.1. ЈЕДНОСТАВНО СЛУЧАЈНО УЗОРКОВАЊЕ

- Све јединице оквира узорка се нумеришу од 1 до N.

- Користи се Таблица случајних бројева или неки

генератор случајних бројева за избор n елемената у
узорак

33
1.2. СТРАТИФИКОВАНО СЛУЧАЈНО УЗОРКОВАЊЕ

- У стратификованом случајном узорковању популација

се дели на дисјунктне хомогене делове – стратуме

- За сваки стратум се примењује једноставно случајно

узорковање

34
1.3. СИСТЕМАТСКО УЗОРКОВАЊЕ

- Прва јединица се бира случајно

- Затим се бира свака к-та јединица популације, обима

N
N, да би се добио узорак обима n, где је k  .
n

35
1.4. КЛАСТЕР УЗОРКОВАЊЕ

- Кластер узорковање подразумева дељење

популације на дисјунктне хетерогене делове –
кластере.

- Када се кластери установе примењује се случајно

узорковање у сваком кластеру и тако се добија
узорак.

36
 ОСНОВНИ ТИПОВИ НЕСЛУЧАЈНИХ УЗОРАКА

1. Пригодни узорак – Узорак који је истраживачу

лако доступан.

2. Квотни узорак – Елементи узорка бирају се према

нахођењу истраживача.

3. Намерни (циљни) узорак – Истраживач бира

чланове популације који су, по његовом мишљењу,
нарочито погодни за учествовање у датом
истраживању.

37
4. Узорак „лавина“ – Избор се врши тако што
истраживач одредити мали број особа за које жели
да учествују у истраживању.

Од њих тражи да предложе наредне учеснике, који

потом дају своје предлоге.

Елементи узорка се не бирају на случајан начин,

већ морају бити прикладни за одговарајућу сврху.

38