1

УБРЗАЊЕ

праволинијско, криволинијско
врсте кретања
равномерно, променљиво

пример: променљиво кретање

воз (полазак и заустављање)
аутомобил (полазак, заустављање, претицање)
атлетичар – у финишу трке повећава брзину, кад прође кроз циљ
успорава

ПРОМЕНЉИВО КРЕТАЊЕ – у току кретања брзина се мења

Тело у једнаким временским интервалима прелази различите путеве.
полазак аутобуса – повећава се брзина – шта ради – убрзава
заустављање аутобуса – смањује брзину – шта ради – успорава
km
пример: југо и формула 1 - до брзине од 100 h
 брзина се повећава у оба случаја
 југо - 20 секунди
 формула 1 - 3 секунде
 код формуле 1 се брзина повећава много брже
Да би се добила потпуна информација о промени брзине, није довољно да се зна само
за колико се брзина променила, него и временски интервал за којисе то догодило.

колико се брзо брзина мењa

Да би се описало променљиво кретање у физици се користи величина која се назива
убрзање.
Убрзање може да има сталну вредност, а брзина тела се при томе мења равномерно
(сваке секунде се мења за исту вредност) или променљиву вредност када не постоји
правилност у промени брзине.
 2

Пошто убрзање може да да буде променљиво, као и случају брзине, дефинише се

средње и тренутно убрзање.

пример: посматрамо кретање тела

тренутак t1 тренутакt2
брзинаv1 брзинаv2

промена брзине: Δ⃗v =⃗

v 2−⃗v 1

временски интервал: Δt =t 2 −t 1

Убрзање се означава малим словом а (од италијанске речи acceleratio што значи
убрзање ).

Средње убрзање је векторска величина и представља количник промене брзине и

временског интервалом у којем је та промена настала.

Δ ⃗v
⃗a sr =
Δt
односно

⃗v 2 −⃗
v1
a sr =
⃗
t 2 −t 1

Вектор средњег убрзања има правац и смер као вектор промене брзине.

Тренутно убрзање се дефинише слично као што је дефинисана тренутна брзина.

Посматра се промена брзине у бесконачно малом временском интервалу.
 3

Δ⃗v
⃗a =
Δt Δt → 0

Тренутно убрзање је средње убрзање у бесконачно малом временском интервалу.

У пракси, када се говори о убрзању, увек се мисли на његову тренутну вредност. Због
тога се изоставља реч тренутно и користи само појам убрзање.

Јединица за убрзање

m
s m
[ a ]= = 2
s s метар у секунди за секунду или метар у секунди на квадрат

Ако је кретање праволинијско вектор брзине и вектор промене брзине имају исти
правац – поклапају се са правцем кретања. У том случају и правац вектора убрзања се
поклапа са правцем кретања тела односно правцем вектором брзине.

Смер вектора убрзања:

 брзина и убрзањеимају исти правац и исти смер – интензитет брзине се
повећава (убрзано кретање)


a


v

 брзина и убрзањеимају исти правац а супротан смер – интензитет брзине се

смањује (успорено кретање)
 4


v


a

Променљиво кретање може да буде:

 равномерно променљиво – стално убрзање
 неравномерно променљиво - променљиво убрзање

Равномерно променљиво кретање је променљиво кретање код кога се брзина

равномерно мења (повећава или смањује).
На пример: у току сваке секунде кретања брзина се повећава за исту вредност.
- брзина се равномерно увећава – равномерно убрзано кретање
- брзина се равномерно смањује – равномерно успорено кретање

Најважнија карактеристика равномерно променљивог праволинијског кретања је да се

убрзање не мења у току кретања.

убрзање стално – не мења се у току времена.

a=const

При криволинијском кретању брзина тела има правац тангенте на путању, па у току
кретања долази промене правца вектора брзине.Према томе и ако је при
криволинијском кретању интензитет брзине сталан, убрзање криволинијског кретања
је различито од нуле. Узрок овог убрзања је промена брзине по правцу.
 5

Значи, пошто је брзина векторска величина она може да се мења и по правцу и по

интензитету. Вектор убрзања има исти правац као вектор промене брзине.

v1

v2

Да би одредили убрзање потребно је да одредимо промену брзине.

промена брзине Δ⃗v =⃗

v 2−⃗v 1

v1

v2
v1
v2

-v1
а

Вектор убрзања може да се разложи на две компоненте – компонента у правцу

тангенте и компонента нормална на тангенту (усмерена ка центру путање)
v1
аt

аn v2
а

⃗
a t - тангенцијално убрзање – јавља се када се мења интензитет брзине
⃗
an - нормално убрзање – јавља се када се мења правац брзине (односно правац
кретања)
 6

Када убрзање нема тангенцијалну компоненту кретање је равномерно кружно

(кретање по кружној путањи брзином сталног интензитета).
Када убрзање нема нормалну компоненту кретање је праволинијско.
Вектор тренутног убрзања представља збир вектора нормалног и тангенцијалног
убрзања:

a =⃗an + ⃗
⃗ at

Интензитет убрзања:

a=√ a2n +a2t