• Održavanje čistoće tela predstavlja ličnu higijenu.

Ona je osnova zdravstvene

zaštite i kulture svakog čoveka. Lična higijena podrazumeva negu i čistoću ruku,
kože, nogu, usta, kose i celog tela, kao i higijenu odeće i obuće. Nega ruku je
važan činilac u održavanju lične higijene, jer su one deo tela koji je najizloženiji
prljanju. Na prljavim rukama mogu se naći zarazne klice, koje mogu biti uzročnici
mnogih zaraznih, najčešće crevnih bolesti. Ruke treba prati više puta dnevno
toplom vodom, sapunom ili deterdžentom za pranje i dezinfekciju ruku: uvek pre i
posle jela, pre i posle korišćenja toaleta, dodira nekog prljavog predmeta i sl.
• Koža se neguje i održava čistom uglavnom umivanjem, tuširanjem i
kupanjem. Kao spoljašnji omotač tela, ona je izložena raznim
zagađenjima i na njoj se talože izlučevine. Umivanjem, tuširanjem i
kupanjem koža se čisti od nataloženih nečistoća. Mlaka ili topla voda,
sapun, kupka, četka ili sunđer su sredstva za pranje kože. Hladna voda ne
može efikasno da skida nečistoću sa kože, ona više služi za osveženje.
Treba se umivati najmanje dva puta dnevno: ujutru i uveče. Ako
mogućnosti dozvoljavaju, treba se kupati svakodnevno, a najmanje dva-tri
puta sedmično. Treba dobro nasapunjati sve delove tela i isprati čistom
vodom. Posle svakog kupanja u kadi ili pod tušem, kožu treba dobro
obrisati, najbolje frotirskim peškirom. Veoma su korisna kupanja uz
sunčanje u čistim rekama, jezerima, morima, specijalnim bazenima.
Higijenska dezinfekcija ruku je zbog toga najvažnija, a u
isto vreme najlakša i najjeftinija, mera u sprečavanju
infekcija u zdravstvenim ustanovama i pomaže u zaštiti
pacijenata, kao i zdravstvenih radnika.
Higijenska dezinfekcija ruku je nužna:
•Pre početka rada,
•Pre započinjanja čistih postupaka,
•Pre i posle pauze za odmor,
•Nakon kontakta sa potencijalno infektivnim telesnim
tečnostima (krv, pljuvačka, sekreti),
•Nakon kontakta sa potencijalno kontaminiranim
površinama ili predmetima,
•Nakon obavljana prljavih radnji,
•Nakon skidanja zaštitnih rukavica,
•Nakon kijanja, kašljanja i duvanja nosa,
•Nakon korišćenja toaleta.
Dezinfekcija ruku se sprovodi korišćenjem dezinficijensa na
bazi alkohola. U tabeli su prikazani rezultati ispitivanja
najčešćih propusta prilikom dezinfekcije ruku.
• Higijena nogu
• Poremećaji i bolesti nogu su na izgled sitni i nevažni, mada
su mnogobrojni i sve češći. Postojeći način obuvanja čini
da preko 50% ljudi i žena pate od nogu, a minimalni broj
tih se trudi da te nezgode spreči i otkloni. Noge se lako
prljaju prašinom i drugim nečistoćama od čarapa i obuće.
Noge su takođe izložene čestim povredama, gnojenjima i Noge treba prati svako veče toplom vodom i
raznim deformacijama. Nepodesna, tesna kao i široka sapunom. Nokte na nogama treba podsecati
obuća može da stvori mnogobrojne promene i poremećaje: pravolinijski, tako da uvek malo strče izvan vrha
kožna zadebljanja, izrasline, žuljeve, najahivanje i prstiju i štite prst od pritiska i povreda.
deformacije prstiju, urasle nokte, itd. Mali je broj osoba, Noge koje se znoje nije dovoljno prati svako
naročito žena, čiji su prsti na nogama bez žuljeva, kvrga, veče, već ih posle pranja treba premazati krpicom
razderotina i uboja. Obuća se više podešava modi nego natopljenom rastvorom formula i špiritusa za
stopalima. Krvotok nogu je usporen, te se noge lako hlade i gorivo (na 150 ml špiritusa 3 supene kašike
prouzrokuju nazebe i kijavice. Sa hladnim nogama se ne formola). Obično je dovoljno pranje nogu pre
može ni da zaspi, što sprečava neophodni odmor pomoću spavanja, pa da se znoj i neprijatni zadah otklone,
sna. Hladne noge dovode do poremećaja menstruacija kod a oštećena koža između prstiju ozdravi.
žena. Loše i nehigijenske cipele ne oštećuju samo noge već
i sve organe za ispravan stav i hod: leđa, ramena, grudi i
kičmeni stub.
•Poremećaji i bolesti nogu su mnogobrojne, mada na izgled sitne i nevažne.
•Noge se lako prljaju, vređaju i deformišu.
•Obuća se, na žalost, više podešava modi nego stopalu.
•Krvotok nogu je prirodno usporen, zbog čega se noge lako hlade i prouzrokuju nazebe, vene gube
elastičnost, proširuju se i obolevaju.
•Sa hladnim nogama se ne može da zaspi; one razgone san i ometaju odmor.
•Loša i nehigijenska obuća ne povređuje samo stopala već i sve organe za ispravan stav i hod.
•Noge nisu uvek dorasle da nose teret kojim ih čovek često opterećuje.
•Lakše je koračati nego stajati; rad u stojećem položaju može da prouzrokuje ravne tabane, proširenje
vena, ulceracije kože itd.
•Cipele sa visokom potpeticom opterećuju samo prste umesto celo stopalo.
•Razni poremećaji nogu utiču i na psihičko stanje čoveka: draže i nerviraju.
•Ljudi najčešće leče posledice neudobnih cipela umesto da otklanjaju uzroke.
•Cipele treba podešavati stopalu; one ne smeju biti ni tesne ni široke
Higijena kose
Kosa je izložena spoljnim zagađenjima i praktično može
da se smatra uvek nečistom. Zato kosu treba svakodnevno
četkati i češljati, a ne rukama zaglađivati. Četkanjem se
kosa ne samo čisti već joj se daje i lep sjaj. Muškarci treba
da peru kosu jednom nedeljno, a žene sa dugom kosom
dvonedeljno, mada to više zavisi od zaprljanosti kose i od
sredine u kojoj se živi i radi. S obzirom na to da i muškarci
i žene sve više idu gologlavi, to je potrebno kosu prati i
češće: dva i više puta nedeljno. Česta pranja kose sapunom
je poste, skidaju joj masni zaštitni sloj i čine je suvom i
lomljivom, bleđom i bez sjaja. Četkanje i češljanje su
najčešće dovoljni da kosu oslobode nečistoće, održe joj
sjaj i gipkost. Zdrava kosa ima dovoljno masnih materija
koje je štite, tako da je ne treba ničim mazati, mastiti, lepiti
i gladiti. Razdeljke treba praviti tamo gde se oni prirodno
pojavljuju. Kosu treba četkanjem i češljanjem pomagati da
raste i skreće u svom prirodnom smeru. Isto tako kosa ima
i svoj prirodni i prijatni miris, tako da ni tu ne treba
intervenisati veštačkim mirisima.
• Neophodnost kose i nekih .njenih posebnih značaja i
funkcija nisu dokazani i zasad ona je više ukras nego
potreba. Ona ipak štiti lubanju od hladnoće, pa i od
sunca, ali ne od vlage.
• Perut je najčešće posledica bolesti kose i ona dovodi do
ćelavosti. Perut kod masne kose se odstranjuje
provetravanjem kose: ići gologlav i nositi kraću kosu.
Opadanje kose može da se spreči, ali ne uvek.
• Kratka kosa se lakše održava, zdravija je i dugotrajnija.
Deca ne treba da nose dugačku kosu.
• Friziranje kose, naročito trajne ondulaćije, upropašćuju
kosu, tako da brzo opada, tanji se, lomi i sedi. Sve boje i
bojenja kose su škodljivi: suše je, lome i čine da brzo
opada. Za češljanje kose ne treba upotrebljavati češljeve
od metala, a za suvu kosu ni od celuloida. Češalj treba
da ima zatupaste vrhove i retke zupce. Četka je
najvažniji pribor za negovanje i održavanje kose; ona
treba da je mekša za retku kosu, a tvrđa za gustu. Kosa
se najbolje opere kišnicom i ne treba je sapuniti više od
nekoliko minuta.
• Kosu treba svakodnevno četkati i češljati, a ne rukama zaglađivati.
• Četkanjem se kosa ne samo čisti od nečistoće već joj se time daje lepši sjaj.
• Muškarac treba da pere kosu jednom nedeljno, a žena svake druge nedelje.
• Kosu ne treba mastiti niti namirisati; ona ima dovoljno prirodne zaštitne masti i
svoj sopstveni prijatan miris; češljanje i četkanje kose su dovoljni.
• Kosa štiti lubanju od hladnoće, ali ne od vlage.
• Razdeljke treba održavati u njihovom prirodnom postojanju d smeru.
• Kratka kosa se lakše održava; deca ne treba da nose dugu kosu.
• Friziranje upropašćuje kosu i čini da brže i više opada.
• Sve boje i bojenja kose.su škodljivi po kosu.

• Higijena usta i zuba
• Usna duplja zbog uvala stvorenih između dva reda zuba i obraza je
podesna za nagomilavanje zaostale hrane i klica, tako da su usta
vrlo čest izvor zagađivanja za obližnje organe: grlo, krajnike, zube
itd. Zubi su prva žrtva lošeg održavanja usne duplje; najpre im se
promeni boja, požute i pocrne, razjedu se, ispuca im gleđ, nastanu
zubne povrede (»karijesi«), obole, koreni oslabe pa zubi počnu da
se klate i ispadaju. Nega usta se najčešće svodi samo na negu zuba,
što nije ni dovoljno niti efikasno.
• Zaštita zuba počinje sa njihovom prvom pojavom, još kod odojčeta
i malog deteta. Prva zagađenja usta kod deteta obično počinju sa
unošenjem u usta hrane i raznih stranih i nečistih predmeta, kao što
su cucle lažulje (varalica) i slično. Ove lažulje služe da uguše
detinji plač, koji je jedini izraz bola i drugih nezgoda što ih dete
trpi i koje može samo plakanjem da ispolji. Plač deteta se ne sme
veštački ugušivati, a naročito ne cuclama i lažuljama. Pri izbijanju
prvih zuba sluznica napupi, pocrveni i naprsne da propusti zub. Te
prve ranice mogu lako da se zagade. Dete treba naučiti da već od
svoje 4 ili 5 godine samo pere zube, ispira usta i grlo grgljanjem.
Mlečnjaci, prvi zubi, moraju da se održavaju čisto kao i stalni, jer
zagađeni mlečnjaci prenose oboljenje i na stalne zdrave zube.
• Usta se normalno zagađuju hranom, naročito onom u
sirovom stanju, koja može da sadrži i škodljive klice.
Pljuvačni sok ispira usta i sprečava donekle razvoj klica, ali
se on luči samo za vreme jela (žvakanja), a ne noću za
vreme sna, kada se klice mogu da množe nesmetano. Sa
hranom u usta prodiru i razni paraziti ili njihova jajašca,
koja se dalje u crevima razvijaju i množe. Ostaci hrane se
zadržavaju na zubima, naročito u škrbotinama kvarnih zuba,
i služe za hranu klicama, a pri truljenju odaju nepodnošljivi
zadah i postaju ognjišta za razvoj mikroba i njihovih
otrovnih lučevina.
• Pranje zuba odstranjuje nečistoću i ostatke hrane, sprečava
razvoj klica i stvaranje neprijatnog zadaha u ustima.
Večernje pranje zuba je najvažnije, jer čisti zube od dnevnih
zaostataka hrane, pošto preko noći pljuvačka ne ispira usta i
zube, a jezik ih ne čisti. Obavezno posle jela treba dobro
iščetkati zube u svima pravcima: popreko i uzduž. U
nedostatku zubne paste zubi se mogu prati četkicom i
mlakom vodom. Od svih ostataka hrane najviše se optužuje
šećer i šećerni proizvodi kao najštetniji po zube. Važna je
nega zuba kod bolesnika koji često to ne može sam da čini,
naročito posle mleka i šećera, koje treba brzo odstraniti sa
zuba.
• Zube treba obavezno lekarski pregledati svakih 6
meseci. Neznatna i jedva primetna oboljenja zuba često
služe kao stalna žarišta za dalje širenje i obolevanje
drugih, udaljenih organa, osetljivih na infekcije, kao što
su srce i bubrezi. Ta žarišta su utoliko opasnija što češće
sama po sebi ne izazivaju bol, pa ostaju nezapažena.
Mnoga su hronična oboljenja izlečena saniranjem zuba i
odstranjenjem tih udaljenih žarišta. Usta su takođe
ulazna vrata svih crevnih parazita i mnogih drugih
zaraznih bolesti.
• Četkica za zube kao i ostali pribor za ličnu higijenu usta
i zuba strogo su lični. Oni zahtevaju čisto održavanje i
posebno držanje. Četkicu treba što češće prokuvavati
(ukoliko nije od plastične mase osetljive na toplotu) i
prati sapunom. Za pranje zuba je najbolja mlaka voda sa
pastom ili bez nje. Upotreba raznih oštrih praškova za
»beljenje zuba« je štetna po zubnu gleđ, desni i sluznicu
oko zuba, jer izaziva ogrebotine. Četkica za zube za decu
treba da je mekana, a kod plastičnih bez oštrih ivica i
šiljatih vrhova.
• Zubne proteze zahtevaju, negu, one se moraju čisto
držati i prati četkom i sapunom posle svakog jela.
Proteze se preko noći skidaju^ operu i stavljaju u
posebnu posudu sa hladnom vodom. Čestice hrane
između proteze i desni treba odmah otklanjati, da ne bi
žuljile i vređale desni i stvarale rane. Proteza ne sme da
žulji niti da je suviše labava i da »igra« pri žvakanju.
• Pri negovanju usta i zuba treba izbegavati upotrebu svih
vrsta čačkalica, a naročito onih sa oštrim ivicama i
šiljatim vrhovima.
• Izbegavati jaka i nagrizajuća dezinfekciona sredstva i
oštre praškove za »beljenje« zuba.
• Ne preporučuju se bolna i dugotrajna trljanja zuba i
desni sa ciljem da se nadoknade propuštena pranja.
• Ne upotrebljavati jaka i nagrizajuća pića, čvrste i tvrde
namirnice; ne držati stalno cigarete ili lule u ustima,
izbegavati nagle i naizmenične temperaturne promene
napitaka i jela, lomljenje čvrstih predmeta zubima,
čačkanje zuba oštrim i metalnim predmetima, itd., jer su
to najčešći uzroci kvarenja i inficiranja zuba i desni.
• Хигијена одеће и обућетреба да штити човека од
механичких повреда, физичких и хемијских
оштећења, високих и ниских температура, влаге
и прљавштине постоји одговарајућа одећа за
спортисте, децу, одрасле, војску, болнице, за рад
у специјалним условима (ронилачко одело, на
високим и ниским температурама) сем заштитне
има и естетску улогу одећа треба да испуњаба
неколико услова: 1. да одговара спољашњим
условима 2. да је лагана ( не тежа од 10%
телесне масе) 3. да буде одговарајућа( да не
омета дисање, крвоток, и да не ствара
деформације) 4. да је трајна, да се лако одржава
(пере) тканине се праве од: 1. биљних материјала
( памук, лан, вискоза, конопља) 2. животињских
материјала ( свила, вуна, кожа) 3. вештачких
материјала ( најлон, перлон, полиакрил,
микрофибер)
• памук се добро пере, пегла и искувава и добар је за
рубље (веш) лан и конопља добро пропуштају
ваздух и топлоту, и добри су за летњи период свила
је добра за лето вуна је добар изолатор тела од
хладноће, јер задржава ваздух који је најбољи
изолатор. Вуна се тешко влажи али упија пуно воде.
ОБУЋА треба да штити стопало од повреда,
прљавштине, влаге, ниских и високих температура
потпетица – да је највише до 5 цм, виша доводи до
деформитета тесна обућа ремети циркулацију,
појачава знојење и ремети циркулацију при
куповини обуће треба водити рачуна о следећем: да
нога није натечена, да је обућа од природних
материјала ( коже ), да је ђон гумени ( клизање! ),
да су улошци заменљиви. ХИГИЈЕНА ОДЕЋЕ И
ОБУЋЕ је важна јер се запрљаном одећом преносе
болести ( вашљивост, гнојне упале коже и
гљивичне болести стопала). Не треба размењивати
ни једно ни друго. Познате су и алергије на
тканине, због контакта коже са вуном, перјем, итд.
дећу
 Bolesti koje nastaju usled nepravilnog
održavanja lični higijene.
Bakterijske infekcije Gljivične infekcije
• Бактеријске инфекцијеНа кожи човека се увек налазе • Гљивичне инфекцијеГљивицама одговара наша
микроорганизми, а међу њима су и бактерије које изазивају гнојење
( стрептококе и стафилококе ) ако се превише задрже на кожи. телесна температура и рн 5-7 (кисела средина).
Недовољна брига о чистоћи тела изазива настанак ових гнојних
обољења. Зној, лој ( масноћа ), одбачене ћелије су добра подлога за
• Заразне су ( преносе се са човека на човека ), са
то и при мањим повредама може доћи до појаве ових гнојникх обуће, са животиња. Нападају површину коже,
болести. Могу се пренети и са човека на човека Неконтролисана длаке, нокте. Лечење је антимикотицима ( против
употреба антибиотика може довести до уништавања нормалне
бактеријске флоре у организму, чиме се отвара могућност за развој гљивица) Спортисти имају на стопалима
патогених бактерија и гљивица. Бактеријаска обољења се могу гљивице због јаког знојења (и то се зове атлетцко
спречити: 1.вакцинацијом, 2.исправном хигијеном, 3.пастеризацијом стопало), гумена обућа, синтетичке чарапе такође
(загревање до 60° С), 4.стерилизацијом (загревање испод тачке
кључања) и 5.лечити антибиотицима доприносе брзом развоју гљивица.
Шуга – Sarcoptes scabies- ову болест изазива једна врста гриње величине 0,3 мм - сваке
године се зарази више од 300 милиона људи - мужијак гриње оплоди женку и одмах угине, а
женка има оштру рилицу и њоме буши канале испод коже - дневно положи 2 -3 јајашца, из
којих се излегу нове јединке које излазе на површину коже - ту се паре и поново копају канале
у кожи за полагање јаја - свраб настаје због излучевина које женке гриња стварају у кожи, и
свраб је јак ноћу и после прања топлом водом. - заразно оболење - преноси се директним
путем (додиром, спавање у истом кревету где је и заражени)

Вашљивост – pediculosis- изазива 3 врсте вашки - најчешће настаје у обдаништима и школама,

због лоше телесне хигијене - заразне су Усни апарат ваши , за разлику од претходне групе
(гриња), прилагођен је за бодење и сисање. A) главена ваш - напада главу, бркове, обрве,
браду - преносе се чешљем, прибором за косу, капама, шаловима, марамом, - брзо се множе,
женка сваког дана носи јаја која легу на коси (гњиде) - велики и несносан свраб изазивају -
хране се сисањем крви и то изазива свраб Живи 40-50 дана и у току живота женка положи 80-
100 јаја тј. гњида, које лепи за длаку. За 6 дана излази ларва, а за 18 дана даје одраслу јединку
после три пресвлачења. Сви стадијуми сишу крв и изазивају несносни свраб. Гњиде се лако
скидају густим чешљем замоченим у топло сирће.
.б) бела ваш - живи на одећи из које прелази на кожу да би се хранила крвљу - задржава се у
шавовима доњег рубљаи ту полаже јаја - преноси пегави тифус и повратну грозницу
- у рату се јавља Ова врста преноси изазиваче опасних заразних обољења као што су пегави
тифус, рововска грозница, куга.

- ц) стидна ваш - налази се на косматим деловима полних органа - канџама се држи чврсто за
длаку
Гриње
Гриње једноставно обожавају зиму. Температура између 20 и 30 степени, кућни послови и мало
проветравања су идеални услови за овог непријатног паразита Гриње су невидљиви паразити, по
облику слични пауцима, који се хране људском перути. Има их у свакој соби, највише у кућној
прашини, посебно у теписима и креветима. Просечан кревет је дом за око милион микроскопских
гриња.
•Chlamydia trachomatis je jedna od najčešćih polno prenosivih bakterija. Oko 75% zaraženih žena i
50% zaraženih muškaraca nema simptome, tako da većina infekcija ostaje neprepoznata i nelečena, što
pogoduje nekontrolisanom širenju bolesti.Ukoliko su simptomi prisutni, kod žena se javlja peckanje pri
mokrenju, pojačan vaginalni sekret, svrab, bol u donjem delu leđa, bol pri seksualnom odnosu, vaginalno
krvarenje između ciklusa. Kod muškaraca peckanje pri mokrenju, sekrecija iz uretre, bolni i otečeni
testisi, ponekad i svrab. Ukoliko se ne leči, hlamidija može izazvati prostatitis i epididimitis kod
muškaraca, a kod žena zapaljenje jajovoda, koje u slučaju hronične infekcije može dovesti do njihove
neprohodnosti
•Neisseria gonorrhoeae je bakterija koja izaziva infekciju poznatu kao gonoreja, triperili kapavac.
Najčešći simptomi kod muškaracasu osećaj peckanja pri mokrenju, iscedak iz uretre, bolni ili otečeni
testisi. Žene često nemaju nikakve simptome, ali  kada se jave, to mogu bitiosećaj peckanja pri mokrenju,
žućkasti secret, krvarenje između ciklusaiz vagine. Ova bakterija izaziva i infekcije rektuma (sa pojavom
sekreta iz anusa, krvarenja, otoka, svraba), retko i infekcije grla.
3.Mikoplazme kolonizuju sluzokožu 6.Trihomonas vaginalis izaziva polno prenosivu bolest
urogenitalnog trakta kod većine seksualno trihomonijazu. Najčešće se javlja kod mladih, seksualno
aktivnih osoba. Ukoliko dođe do razvoja infekcije aktivnih žena. Često protiče bez ikakvih simptoma. Kada se
ovim bakterijama, one uglavnom protiču bez pojave, simptomi kod žena su zelenkasto-žuti, penasti
simptoma. Mycoplasma hominis je vrsta vaginalni sekret snažnog mirisa, bol pri mokrenju, svrab,
mikoplazme koja može izazvati zapaljenje iritacija tokom seksualnog odnosa, a kod muškaraca peckanje
jajovoda, ali i infekcije u trudnoći i posle pri mokrenju i pojava sekreta. 
porođaja. 7.Herpessimplex virus tip 1(HSV1) najčešće izaziva infekcije
4.Mycoplasma genitalium je, pored ureaplazme, u predelu usta i nosa (labijalni herpes), ali HSV1 kao i Herpes
glavni uzročnik nespecifičnog simplexvirustip 2 (HSV2)izazivaju infekcije kože i sluzokože
(nehlamidijalnog/negonokoknog) uretritisa kod genitalne regije (genitalni herpes). Manifestuju se u vidu osipa
muškaraca. Kod žena, često doprinosi nastanku sa mehurićima (vezikulama) praćenog otokom i bolom,
bakterijske vaginoze. ponekad i opštim simptomima virusne infekcije (poput gripa).
5.Ureaplasma urealyticum i Ureaplasma parvum Nakon primoinfekcije virus se zadržava u senzornim
mogu izazvati različite oblike urogenitalnih ganglionima kičmene moždine u latentnom (prikrivenom)
infekcija kojeobično prolaze bez simptoma. stanju i može se reaktivirati, obično zbog slabljenja imunog
Ukoliko se ne leče mogu dovesti do problema sa odgovora organizma.Varicella zoster virus (VZV)je uzročnik
fertilitetom (smanjene prohodnosti jajovoda, “ovčijih” boginja (varicella) obično u dečijem uzrastu. Kao i
smanjene pokretljivosti i brojnosti HSV može se reaktivirati, kada izaziva tzv. herpes zoster –
spermatozoida). Ureaplazme izazivaju i infekcije kožni osip u predelu dermatoma (površine koju inerviše
plodovih ovojnica, posebno u prvom trimestru infekcijom zahvaćeni nerv).
trudnoće.
 Polno prenosive bolesti

• Polno prenosive bolesti su infekcije, koje se prenose seksualnim odnosom, preko telesnih tečnosti, dodira
sluzokože ili dodirom sa inficiranom kožom, kao što se dešava kod kondiloma ili genitalnog herpesa.
• Izazivači polno prenosivih bolesti su bakterije, virusi, paraziti, protozoe... Najčešće polne bolesti su:
kondilomi, hlamidija, mikoplazma i ureaplazma, gonoreja (kapavac,triper), sifilis, trihomonas, kandida,
HIV/SIDA, genitalni herpes, hepatitis, stidne vaši. U Srbiji su od polno prenosivih bolesti najzastupljenije
polne bradavice (kondilomi, izazvani HPV - humanim papiloma virusom) i infekcije hlamidijom.
• Polno prenosive bolesti su najčešće kod mladih u dobi od 16 do 26 godina, zbog menjanja partnera, ali i zbog
češće upotrebe droge i alkohola, koji smanjuju opreznost. Učestalost ovih bolesti raste i zbog ranog stupanja u
seksualne odnose, kasnijeg ulaska u brak, a delom i zbog nedovoljne seksualne prosvećenosti. Kada je osoba
inficirana veoma često nema nikakve simptome, ali može da prenese bolest na seksulanog partnera. Period
inkubacije je najčešće dve do tri nedelje (kod bakterijskih infekecija) do nekoliko meseci i čak godinu kod
infecija virusima (HPV, HIV).
 Simptomi polno prenosivih bolesti

• Najčešći simptomi polno prenosivih bolesti su: osip ili svrab genitalnog predela, pojava otoka,
bradavica ili plikova u pubičnoj ili analnoj regiji, pojačan vaginalni sekret, krvarenje i bol pri
seksualnom odnosu, bol u donjem delu trbuha, osećaj neprijatnosti ili pečenja prilikom mokrenja.
Ovi simptomi su češći i izraženiji kod žena nego kod muškaraca iako boluju oba partnera. Neke od
polno prenosivih bolesti mogu izazvati upalu materice i jajovoda sa kasnijim rizikom od
vanmaterične trudnoće ili neplodnosti.
• Infekcije nekim tipovima HPV (humanog papiloma virusa) sa visokim onkogenim potencijalom
(najčešće tip 16 i 18) mogu dovesti do premalignih i malignih promena na grliću materice. U vreme
trudnoće može da dođe do infekcije plodovih ovojnica sa komplikacijama poput spontanih pobačaja
ili prevremenih porođaja kao i prenošenje infekcija na bebu pre i za vreme porođaja. Hlamidija je
jedan od najčešćih uzročnika upale pluća novorođenčeta kao i infekcije oka.