1.

ФИНАНСИЈСКО ПЛАНИРАЊЕ
У ЛИТЕРАТУРИ ПОСТОЈИ ВЕЛИКИ БРОЈ ДЕФИНИЦИЈА
ПЛАНИРАЊА А ИЗДВАЈАМО СЛЕДЕЋУ:

Планирање односно доношење планова предузећа обухвата послове

око предвиђања будућих задатака предузећа и предвиђање услова
при којима треба да се задаци изврше.

Планови се најчешће изражавају у натуралним показатељима,

међутим, овакви су планови разумљиви само за одређени број
корисника.

 Да би планови били разумљиви већем броју корисника потребно је

натуралне показатеље претворити у вредносне.Свођење натуралних
на вредносне изразе врши се путем планских цена, цена коштања и
зарада по јединици рада. У том циљу се јављају финансијски
планови .
2.ДИМЕНЗИЈЕ ФИНАНСИЈСКОГ
ПЛАНА
ДИМЕНЗИЈЕ
ФИНАНСИЈСКОГ
ПЛАНА СУ:

ВРЕМЕНСКА ОРГАНИЗАЦИОНА
ДИМЕНЗИЈА ДИМЕНЗИЈА

ПЕРСПЕКТИВНИ ИНТЕГРАЛНИ
ПЛАНОВИ ПЛАНОВИ

ОСНОВНИ ПАРЦИЈАЛНИ
ПЛАНОВИ ПЛАНОВИ
3.ОСНОВНИ ИЗВОРИ ПОДАТАКА
ФИНАНСИЈСКОГ ПЛАНИРАЊА
ОСНОВНИ ИЗВОРИ ПОДАТАКА СУ:

• Књиговодствена евиденција
• Биланс стања
• Биланс успеха

СТАТИЧНОСТ И ДИНАМИЧНОСТ ФИНАНСИЈСКИХ ПЛАНОВА

• Подаци добијени из биланса стања и биланса успеха обезбеђују

спровођење статичке анализе

• Подаци добијени из књиговодствене евиденције користе се за

спровођење динамичке анализе
 4.ПЛАНИРАЊЕ ОБРТНИХ СРЕДСТАВА
Планирање потребних обртних средстава
подразумева планирање основних елемената у:
• ЗАЛИХАМА

• КУПЦИМА

• ГОТОВИНИ И ХАРТИЈАМА ОД ВРЕДНОСТИ

5.ПЛАНИРАЊЕ ПОТРЕБНИХ ОБРТНИХ СРЕДСТАВА КОЈА
ТРЕБА АНГАЖОВАТИ У ЗАЛИХАМА

Планирање потребних обртних средстава која

треба ангажовати у залихама можемо поделити на:

 Планирање потребних обрних средстава која треба

ангажовати у залихама МАТЕРИЈАЛА

 Планирање потребних обрних средстава која треба

ангажовати у залихама НЕДОВРШЕНЕ ПРОИЗВОДЊЕ

 Планирање потребних обрних средстава која треба

ангажовати у залихама ГОТОВИХ ПРОИЗВОДА
 5.1.Планирање потребних обртних средстава која
треба ангажовати у залихама материјала

супстанционални
материјали
помоћни
Након ове поделе, материјале можемо даље поделити
на:
• МИНИМАЛНЕ
• СИГУРНОСНЕ
• ПРАКТИЧНО МИНИМАЛНЕ

• МАКСИМАЛНЕ ЗАЛИХЕ МАТЕРИЈАЛА

 5.1.1.Планирање минималних,
сигурностних и максималних залиха
Без минималних залиха би било немогуће
несметано одвијање процеса производње.
Да би смо дефинисали минималне залихе потребно
је:
дефинисати потребе појединих врста материјала за
одређени временски период
дефинисати време потребно за набавку одређеног
материјала
ВЕЛИЧИНА ПОТРЕБЕ- дефинише се на основу
плана производње и норматива везаних за
јединицу производа.

ВРЕМЕ ТРАЈАЊА - односи се на временски период

у коме се набавља одређена врста материјала.
Време трајања зависи од великог броја фактора,
најбитнији су:
 услови на тржишту
 удаљеност добављача
 начин и модели трансспорта
Формула за ирачунавање минималних
залиха је:

Z min  VP *VT
Zmin-минималне залихе
VP-величина потребе
VT-време трајања набавке
 Сигурносне залихе
Под утицајем интерних или екстерних фактора веома се често
дешава да се јаве извесна закашњења у испорукама материјала.

Да се не би угрозио континуитет процеса производње

неопходно је формирати сигурносне залихе.

Формула за израчунавање сигурносних залиха гласи:

Zsig = VP*VS

Zsig- сигурносне залихе

VS- време сигурности
Практично минималне залихе
Практично минималне залихе представљају збир
минималиних и сигурностних залиха, изражавају
се формулом:
Zp. min  VP * (VT *VS )

Максималне залихе представљају оне залихе

преко којих није економски оправдано држати
већу количину залиха.
5.1.2. Планирање броја набавки коефицијента обрта
обртних средстава ангажованих у залихама
материјала
Броја набавки се може израчунати тако што се број
радних дана у години подели са бројем радних
дана потребних за спровођење процеса набавке:

Brdg
Bn 
Brdns
Brdg – број дана у години
Brdns - број радних дана процеса набавки уз
додатак броја радних дана за стварање сигурносних
залиха
 Коефицијент обрта обртних средстава
ангажованих у залихама материјала
На основу броја набавки које смо израчунали
можемо доћи и до коефицијента обрта, формула
гласи:
Ko  Bn * 2
У овом се случају број набавки множи
коефицијентом 2 јер се сматра да је то реално
стање које се у свакој фирми може затећи.
5.1.3.Оперативна израда плана обртних средстава
које треба ангажовати у залихама материјала
Формула за израчунавање потребних обртних
средстава ангажованих у залихама материјала

Kmg * Pnc
Poszm 
Ko
Kmg- количина потребног материјала у години
Pnc-планска набавна цена
Ko- коефицијент обрта
Poszm- потребна обртна средства ангажована у
залихама материјала
5.1.4.Планирање потребних обртних средстава које
треба ангажовати у залихама ситног инвентара
амбалаже и аутогума
У већини предузећа потребно је ангажовати
одређену количину ситног инвентара, амбалаже и
аутогума.
Формула која се користи за израчунавање
потрених обртних средстава ангажованих у ситном
инвентару, аутогумама и амбалажи је:

Ksig * Pnc
Poszi 
Ko
 5.2.Планирање потребних обртних средстава
ангажованих у недовршеној производњи
Висина обртних средстава која се ангажује у
недовршеној производњи зависи од:

• величине укупног улошка

• времена трајања и
• редоследа улагања

( PKP * ( PCK  A)) PKP * PCK

2 Pobnp 
Pobnp  KOnp
BCP
PKP-планирана количина производа , PCK-A- планска цена коштања без
амортизације, BCP-број циклуса производње, Konp-коефицијент обрта
недовршене производње
 5.3.Планирање потребних обртних средстава која
треба ангажовати у залихама готових производа

Да би смо израчунали потребну количину обртних средстава које треба

ангажовати у залихама готових производа потребно је познавати:

 Планиране просечне залихе,

 Планске цене коштања без амортизације и
 Коефицијент обрта

Постоје три модела која се користе при планирању потребних

обртних срестава које треба ангажовати у залихама готових
производа, то су:

1. На основу планске цене коштања и планираних просечних залиха

Posgp  PPZ * PCK

2. На основу планске цене коштања без
амортизације и планског коефицијента обрта:
PCK
Pobsgp 
Ko
3.На основу планске цене производа и
оствареног коефицијента обрта у претходној
години: RGP
Ko( gp ) 
PZ

VPR
Posgp 
Ko(gp )
6.ПЛАНИРАЊЕ ПОТРЕБНИХ ОБРТНИХ СРЕДСТАВА КОЈЕ
ТРЕБА АНГАЖОВАТИ У ПОТРАЖИВАЊИМА ОД КУПАЦА
Један од послова менаџера је и планирање
потребне количине обртних средстава које треба
ангажовати у потраживањима од купаца.
Релаксирањем кредитних стандарда проузрокује се
појава већих потраживања од купаца.
Формула за израчунавање је:
PCK
Pospk 
Ko( pk )
PCK- планска цена коштања,
Ko(pk)- коефицијент обрта
 7.ПЛАНИРАЊЕ ПОТРЕБНИХ ОБРТНИХ СРЕДСТАВА КОЈА ТРЕБА
АНГАЖОВАТИ У НОЧАНОМ ОБЛИКУ И ПРЕЛАЗНИМ НОВЧАНИМ
ОБЛИЦИМА

Формула за израчунавање потребних обртних средстава

које треба ангажовати у новчаном облику гласи:

P Pr
Pns 
Ko( ns )
Pns-планирана новчана средства
PPr-планирани промет
Ko- коефицијент обрта
• Прелазни облици новчаних средстава су: девизна
средства, хартијае од вредности, аванси добаљача.
 8. ПЛАН ОДБИТНИХ СТАВКИ ОД
ПОТРЕБНИХ ОБРТНИХ СРЕДСТАВА

Одбитне ставке чини:

• АМОРТИЗАЦИЈА

• АВАНСНЕ УПЛАТЕ

•ОБАВЕЗЕ ПРЕМА ДОБАВЉАЧИМА

•ЗАРАДЕ РАДНИКА КОЈЕ СЕ КАСНИЈЕ

ИСПЛАТЕ

• ДОБИТАК
9. ПЛАН УКУПНО ПОТРЕБНИХ
ОБРТНИХ СРЕДСТАВА

• Парцијални се планови синтетизују у план

укупно потребних обртних средстава.

• Овај план омогућава менаџеру да посвети

адекватну пажњу оним елементима укупних
обртних средстава који захтевају највеће
ангажовање.

• Овај план представља неко будуће жељено

стање и на основу њега могуће је спровести
процес контроле.
План укупно потребних обртних
стедстава
рб Облици и фазе ангажовања Износ Структура
обртних средстава
1 Залихе материјала
0 Залихе ситног инвентара
3 Недовршена производња
4 Залихе готових производа
5 Потраживања одкупаца
6 Новчани и прелазни облици
7 УКУПНА ОБРТНА СРЕДСТВА
8 Одбитне ставке
9 СВЕГА
 10ПЛАНСКИ ИЗВОРИ ФИНАНСИРАЊА ОБРТНИХ
СРЕДСТАВА
У циљу финансирања обртних средстава потребно
је дефинисати основне планске изворе, а то су:

Основни капитал
Амортизација
Дугорочне обавезе
Резерве и
Нераспоређена добит
 11.Улога и значај доње границе
рентабилности ну финансијском планирању
ОСНОВНА СРЕДСТВА су она средства која се
троше у дужем временском периоду, те своју
вредност преносе на нови производ или услугу у
виду амортизације.

 ОБРТНА СРЕДСТВА су она средства која се троше

одједном преносећи своју вредност у целости на
нове производе. Изузетак су аутогуме.
 11.1. Фиксни трошкови
• Фиксни трошкови су они трошкови који се не
мењају са променом обима производње у свом
укупном износу док по јединици производа се
смањују.

• У ове трошкове убрајамо: амортизацију,

закупнине, осигурање имовине и лица, порезе и
доприносе и зараде ако нису везане за успех
предузећа.

• ВРСТЕ ФИКСНИХ ТРОШКОВА СУ:

• АПСОЛУТНО ФИКСНИ ТРОШКОВИ И

• РЕЛАТИВНО ФИКСНИ ТРОШКОВИ

11.2. Варијабилни трошкови

• Укупни варијабилни трошкови

могу бити:

• ДЕГРЕСИВНО ВАРИЈАБИЛНИ,

• ПРОГРЕСИВНО ВАРИЈАБИЛНИ И

•ПРОПОРЦИОНАЛНО
ВАРИЈАБИЛНИ ТРОШКОВИ
• Пропорционално варијабилни трошкови се
мењају са променом обима производње, док су
по јединици константни. Овде спадају:

• сировине и материјали за израду,

• трошкови амбалаже,

• зараде произвођача,

• трошкови горива и

• трошкови електричне енергије

• Дегресивно варијабилни трошкови су они који,
по правилу, расту спорије од раста производње
или коришћења капацитета.

• У дегресивно варијабилне трошкове убрајамо:

• трошкове помоћног материјала,

• трошкове горива који нису пропорционалног

карактера и

• зараде помоћних радника.

• прогресивно варијабилни трошкови су они
трошкови који расту или опадају брже од раста
или опадања обима производње.

• У ову врсту трошкова убрајамо:

• трошкове прековременог рада,

• одржавање средстава за рад и

• трошкови организационе неусклађености

11.4. Укупни трошкови

Укупни трошкови
представљају збир фиксних
и варијабилних трошкова
Планирани обим производње 10.000(PP)
Планирани обим продаје је 10.000 (RQ )
Планирани фиксни трошкови 160.000(FT)
Планирани варихјабилни трошкови 450.000(VT)
Планирана продајна цена по производу (41)

FT 160.000 160.000
Rptr     4444kom
PCjp  VTjp 84  45 36
Вредносни израз

4444,44444 * 81  360.000
 • Доња граница рентабилности се
може израчунати и на основу
формуле

FT 160.000 160.000
DGR     360.000
VT 45.000 0,44444444
1 1
PR 81.000
ДОЊА ГРАНИЦА РЕНТАБИЛОСТИ ЈЕ 360.000 ТАКО ДА
ПОСЛОВАЊЕ ОДНОСНО СВАКИ ДИНАР ПРИХОДА ИЗНАД ОВЕ
ГРАНИЦЕ РЕЗУЛТИРА ПОЗИТИВНИМ ФИНАНСИЈСКИМ
ЕФИКТИМА ДОК ПОСЛОВАЊЕ ИСПОД ОВЕ ГРАНИЦЕ УВОДИ
ПРЕДУЗЕЋЕ У ЗОНУ НЕГАТИВНОГ ФИНАНСИЈСКОГ ЕФЕКТА
ОДНОСНО У ГУБИТАК
 12.ФИНАНСИЈСКО ПЛАНИРАЊЕ
ПРЕЛОМНЕ ТАЧКЕ РЕНТАБИЛНОСТИ
• Праг рентабилности није једно и заувек дат већ се
мења под утицајем разних фактора, неки од њих су:

• Промене у продајној цени,

• Увођење нових производа,

• Повећање обима производње,

• Техничко технолошког процеса,

• Кретање варијабилних трошкова и

• Промене везане за фиксне трошкове