FINANSIJSKO RAČUNOVODSTVO I

BILANS
 Finansijsko računovodstvo i bilans
Cilj predmeta je razumevanje teorijska osnova na kojima je
zasnovan sistem dvojnog knjigovodstva. Upoznavanje sa
osnovnim pravilima knjigoovdstvenog evidentiranja poslovnih
promena i pravilima vrednovanja elemenata finansijskih
izveštaja. Sagledavanje uloge i značaja računovodstvenih
informacija kao osnove za realizaciju procesa donošenja
poslovnih odluka.
Ishodi predmeta:
1. Vođenje poslovnih knjiga;
2. Organizuje računovodstvo u preduzeću, priprema i prezentuje
finansijske izveštaje;
3. Koji su nosioci informacija o imovinskom, prinosnom i
finansijskom položaju preduzeća,
4. Koristi finansijske izveštaje za potrebe poslovnog odlučivanja.
 Finansijsko računovodstvo i bilans
Literatura
- Z. Petrović, Računovodstvo, Singidunum,
Beograd, 2005.
- J. Ranković, Teorija bilansa, CID, Beograd,
2009.
Prisustvo predavanjima 5 poena
Prisustvo vežbama 5 poena
Konsultacije – tutorstvo 5 poena
Kolokvijum 15 poena
Ispit 70 poena
Cilj poslovanja preduzeća
Poslovne
odluke

Realizacija
poslovnih odluka

FINANSIJSKI REZULTAT = PRIHODI - RASHODI

OČUVANJE PLATEŽNE SPOSOBNOSTI PREDUZEĆA

 Računovodstvo
1. Proces u kome se prikupljaju, sređuju, obrađuju i čuvaju podaci i
oblikuju prenose i čuvaju informacije koje su problemski usmerene na
donošenje odluka u preduzeću.
2. Deo preduzeća koji se bavi tom delatnošću
3. Naučna disciplina koja uopštava i unapređuje dostignuća u toj oblasti,
4. Nastavnim predmet u školama i na fakultetima

Računovodstvo se najčešće definiše kao proces

prikupljanja, sredjivanja, obrade i čuvanja podataka
o ekonomskim aktivnostima poslovnih subjekata i
finansijskog izveštavanja o prinosnom imovinskom i
finansijskom položaju preduzeća
 Računovodstveni informacioni sistem
Računovodstveni informacioni sistem integrise:
• podsistem koji se odnosi na evidentiranje svakodnevnih
poslovnih operacija, a koji je usmeren na donošenje
svakodnevnih rutinskih odluka;
• podsistem glavne knjige i finansijskog izveštavanja koji
proizvodi tradicionalne finansijske izveštaje kao što su bilansi,
izveštaj o dobiti, izveštaj o novčanom toku i sl.;
• podsistem fiksne imovine i kapitalnih ulaganja (izdataka) koji
obrađuje transakcije koje se odnose na fiksnu imovinu;
• podsistem izveštavanja menadžmenta koji je usmeren na
različite nivoe upravljanja i koji priprema informacije u obliku
prihvatljivom za menadžment.
Investitori Investitiori Kupci

Kupci Kupci

PREDUZEĆE

Ostali (drzava, javnost,

statistika i sl.)
Dobavljači Dobavljači

Banka

Banka Banka
Informacije o
poslovnim događajima
u preduzeću (sve
promene koje se Racunovodsveni
odnose na sredstva, RAČUNOVODSTVO
Izvestaji
izvore sredstava,
rashode i prihode
preduzeća
 Funkcije računovodstva
Knjigovodstvo
- Dokumntarni i kontinuirana evidencija o nastalim
poslovnim događajima,
- Pruža sliku o stanju i kretanju izvora sredstava,
prihoda i rashoda i rezultatu poslovanja
preduzeća,
- Obezbeđuje informacije za planiranje, analizu i
kontrolu
- Odvija se kroz poslovne knjige, uz primenu
kontnog okvira i kontog plana
- Krajnji rezultat knjigovodstva su računovodstveni
obračuni.
 Funkcije računovodstva
Računovodstveno planiranje
 Sistem poslovnih planova
Plan prodaje Dugoročna
prognoza prodaje

Plan troškova
Plan Plan troškova uprave i Plan kapitalnih
proizvodnje proizvodnje administracije ulaganja

Plan opštih
troškova

Plan direktnog Plan direktnog

materijala rada

Plan tokova
gotovine

Planirani bilans
stanja i bilans
uspeha
 Funkcije računoovdstva
Računovodstveni nadzor
- Interni nadzor (interna revizija)
- Eksetrni nadzor (eksterna revizija)
 Funkcija računovodstva
Kontorla dokumentara
- Suštinska kontrola ?
Da li je poslovna promena nastala i da li je dokument
oslikava....= (istinitost)
- Formalna kontrola ?
Da li su sve poslovne promene obuhvaćene.... = (potpunost)
- Matematička kontrola?
Da li su sve vrednosti (količina, cena i sl) pravilno obračunate
i izražene... = (materijalnost i tačnost)
- Kontorla primene regulative i propisa ?
Da li je poslovna promena izražena u skladu sa propisima...
= (zakonitost)
 Računovodstveni nadzor
Kontorla poslovnih knjiga
- Da li su poslovne promene tačno proknjižene
- Da li su poslovne knjige ažurno vođenje
- Da li su poslovne knjige međusobno usklađene (npr. Sintetička
evidencija sa analitičkom)
Kontola računovodstvenih izveštaj
- Da li su pripremani u skaldu sa evidencijom
- Da li su pripemani u skladu sa važećom regulativom (Zakonom,
MRS, internim aktima preduzeća)
 Funkcije računovodstva
Računovodstvena analiza
- Analiza izvršenja plana
- Analiza troškova
- Analiza bilansa
- Analiza finansijskog položaja
- Analiza uspešnosti

Računovodstveno informisanje
- Produkuje računovodstvene informacije za
potrebe eksternih i internih korisnika
Računovodstveni sistem

Knjigovodstvo
Računovodstvena
Računovodstvena kontrola
analiza
Računovodstveno
planiranja

Računovodstveno informisanje
U zavisnosti od korisnika računovodsvenih informacija (da li su korisnici
unutar ili van preduzeća) računovodsvenih informacioni sitem ima dva
podsistema:

UPRAVLJAČKO

RAČUNOVODTVO
RAČUNOVODSTVO

FINANSIJSKO
RAČUNOVODSTVO
ULAGAČI •RENTABILNOST POSLOVANJA ODLUKE O POVLAČENJU,
(INVESTITORI) ZADRŽAVANJI ILI
•RIZIK ULAGANJA POVEĆANJU ULOŽENOG
KAPITALA

ZAPOSLENI I •RENTABILNOST POSLOVANJA •MOGUĆNOSTI PREDUZEĆA

SINDIKATIMA U POGLEDU ZARADA,
PENZIONIH POVLASITCA
•POTREBA ZA
FLUKTUACIJOM RADNIKA

ZAJMODAVCI •FINANSIJSKA SPOSOBNOST •OCENA KREDITNOG

(POVERIOCI) PREDUZEĆA BONITETA TJ. DA LI ĆE
•PLATEŽNA MOGUĆNOST PREDUZEĆE MOĆI DA O
•LIKVIDNOST ROKU VRATI POZAJMLJENA
SREDSTVA SA KAMATOM
•OCENA LIKVIDNOSTI TJ. DA
LI ĆE MOĆI DA NAPLATE
KUPCI •RENTABILNOST POSLOVANJA •DONOŠENJE ODLUKE O
PARTENRSTVU SA NAŠIM
PREDUZEĆIMA
•MOGUĆNOST DUGOROČNE
STABILNE SARADNJE
•SIGURNI KANALI
SNABDEVANJA

VLADA I NJENE •EFIKASNOST KORIŠĆENJA ALOCIRANIH •VIĐENJE FISKALNE POLITIKE,

INSTITUCIJE RESURSA, •STATISTIČKA EVIDENCIJA O
•POSLOVNE AKTIVNOSTI PREDUZEĆA NACIONALNOM DOHODKU,

JAVNOSTI •POSLOVNE AKTIVNOSTI PREDUZEĆA •SAGLEDAVANJE RAZVOJA

POJEDINIH PODRUČJA,
•MOGUĆNOSTI ZAPOŠLJAVANJA
 •ZA POTREBE POSLOVNOG
•RENTABILNOST ODLUČIVANJA,
MENADŽMENT
•LIKVIDNOSTI •PLANSKO-KONTROLNIH
AKTIVNOSTI,
•SOLVENTOST
•PROCES UPRAVLJANJA U
CELINI.
 UPRAVLJAČKO
RAČUNOVODSTVO

RAČUNOVODTVO
FINANSIJSKO
RAČUNOVODSTVO

PORESKO
RAČUNOVODSTVO?
 Računovodstvena načela
• načelo dvostranog obuhvatanja poslovnih
promena,
• načelo poslovne jedinice,
• načelo kontinuiteta poslovanja,
• načelo novčanog merila
• načelo stvarnog troška
• načelo opreznosti
• načelo uzročnosti
 Osnovni finansijski izveštaji

Set finansijskih izveštaja sadrži:

Bilans stanja
Bilans uspeha
Bilans tokova gotovine
Izveštaj o promenama na kapitalu
Napomene uz finansijske izveštaje
 Bilans stanja
Bilans stanja predstavlja pregled celokupne imovine na
određeni dan.

Forme prikazivanja:
- Dvostrani račun
- Jednostrani račun

Klasifikacija bilansnih pozicija:

- Princip likvidnosti
• Princip opadajuće likvidnosti i rastuće dospelosti
• Princip rastuće likvidnosti i opadajuće dospelosti
- Princip funkcionalnosti
 Bilans uspeha
Bilans uspeha je finansijski izveštaj na osnovu kojeg korisnici
finansijskih izveštaja mogu da steknu uvid u zarađivačku
sposobnost preduzeća, kroz ozbeđivanje informacije o neto
rezultatu, odnosno dobitku ili gubitku ostvarenom u peridou
na koji se izveštaj odnosi.

Forme prikazivanja
- Forma dvostranog pregleda (forma konta)
- Forma jednostranog pregleda (štafelna forma)

Metode bilansiranja rezultata:

- Metode ukupnih troškova
- Metode troškova prodatih učinaka
 Bilans tokova gotovine

Bilans tokova gotovine informiše o prilivima i odlovima gotovine, o

tome koji su izvori gotovine i na koji način je gotovina korišćena.
Gotovinski tok poslovne aktivnosti
Prilivi gotovine iz poslovne aktivnosti
Odlivi gotovine iz poslovne aktivnosti
Neto novčani tok iz poslovne aktivnosti
Gotovinski tok investicione aktivnosti
Prilivi gotovine iz investicione aktivnosti
Odlivi gotovine iz investicione aktivnosti
Neto novčani tok iz investicione aktivnosti
Gotovinski tok finansijske aktivnosti
Prilivi gotovine iz finansijske aktivnosti
Odlivi gotovine iz finansijske aktivnosti
Neto novčani tok iz finansijske aktivnosti
Izveštaj o promenama na kapitalu
Izveštaj o promenama na kapitalu je sastavni deo seta
finansijskih izveštaja čija se uloga ogleda u
informisanju o promenama neto imovine nastalim u
toku poslovne godine.

Napomene uz finansijske izveštaje

Napomene uz finansijske izveštaje kao sastavni deo
seta finansijskih izveštaja:
- Doprinose boljoj interpetaciji i razmevanju
finansijskih izveštaja,
- Rasterećenju osnovnih finansijskih izveštaja
- Dopuni seta finansijskih izveštaja
 Normativni okvir
 Zakon o računovodstvu (Sl. Glasnik 62/2013)

 Zakon o reviziji (Sl. Gasnik 62/2013)

 Pravilnik o načinu priznavanja, vrednovanja i

prezentacije i obelodanjivanja pozicija u
pojedinačnim finansijskim izveštajima mikro i
drugih pravnih lica (Sl. Glasnik RS 118/2013,
95/2014),
  Regulatorna tela Računovodstven Obaveza revizije Dostupnost
i nadzor i standardi javnosti
Kotirajuća Poreska uprava MSFI Da Agencija za
preduzeća privredne
registre RS
Ne kotirajuća Poreska uprava     Agencija za
preduzeća privredne
registre RS
Velika MSFI Da
Srednja MSFI za Da
MSP/MSFI
Mala   MSFI za MSP Ne
Mikro   Pravilnik / MSFI Ne
za MSP
Banke   MSFI Da Agencija za
NBS privredne
registre RS
NBS
Osiguravajuće i NBS MSFI Da Agencija za
reosiguravajuće privredne
kompanije registre RS
 Kriterijumi za razvrstavanje preduzeća prema Zakonu o računovodstvu i
prema MSFI

  Mikro Mala Srednja Velika

Prosečan broj 1-10 11-50 51-250 >250

zaposlenih

Godišnji promet < 50.000 EUR 700.000- 8,8– 35 miliona >35 miliona EUR
(<700.000 EUR) 8.800.000 EUR EUR (>40 miliona
(700.000-8 (8-40 miliona EUR)
miliona EUR) EUR)

Vrednost < 350.000 EUR 350.000- 4,4-17,5 miliona >17,5 miliona

imovine (< 350.000 EUR) 4.400.000 EUR EUR EUR
(350.000-4 (4-20 miliona >(20 miliona
miliona EUR) EUR) EUR)
 Finansijsko računovodstvo i potreba za
jednoobraznošću
Kontni okvir
Kontni okvir je instrument za postizanje jednoobraznosti u
knjigoovdstvu. Kotni okvir predstavlja pregled svih
računa koji se mogu otvoriti u jednom preduzeću.
Ta jednoobraznost postiže se na sledeći način:
- Svakom propisanom kontu određeni su naziv i oznaka u
vidu broja, koji se ne sme menjati
- Svakom propisanom kontu određena je funkcija tj. načno
se zna šta se na njemu knjiži
Kontni plan predstavlja pregled svih računa koji su u
jednom preduzeću otvoreni.
 Kontni okvir
Postoje tri principa na kojima se zasniva kontni
okvir:
- Dekadni princip
- Funkcionalni princip
- Bilansni princip
 Kontni okvir

• Dekadni princip rasčlanjivanja

Za numerisanje koriste se arapski brojevi

6 3 0 1
Klasa
Grupa
Račun

Podračun
 Kontni okvir
• Klasa 0 – Neuplaćeni upisani kapital i stalna imovina
• Klasa 1 - Zalihe
• Klasa 2 – Kratkoročna potraživanja, plasmani i
gotovina
• Klasa 3 – Kapital
• Klasa 4 – Dugoročna rezervisanja i obaveze
• Klasa 5- Rashodi
• Klasa 6 – Prihodi
• Klasa 7 – Otvaranje i zaključak računa stanja i uspeha
• Klasa 8 – Vanposlovna sredstva i izvori i vanbilansa
evidencija
• Klasa 9 – Obrčaun troškova i učinak
 Kontni okvir
Funkcionalni princip:
Tok N R P R1 N1
reprodukcije

Klase 0,1 2,3 4, (5),6 7,8,9

 Kontni okvir
Bilansni princip
Bilans stanja Bilans uspeha

Aktiva Pasiva Rashodi

Klasa 0 Klasa 3 Klasa 5 Klasa 6

Klasa 1 Klasa 4
Klasa 2
Klasa 7
Klasa 8
Klasa 9
 Klasa 0 – Neuplaćeni upisani kapital i stalna
imovina

Postoje četiri osnovne grupe konta:

• 00-Neuplaćeni upisani kapital
• 01-Nematerijalna ulaganja
• 02-Nekretnine, postrojenja, oprema i
biološka sredstva i
• 03-Dugoročni finansijski plasmani.
 02-Nekretnine, postrojenja, oprema i biološka
sredstva
• Osnovna grupa računa su:
• 020 – Zemljište
• 021- Šume i višegodišnji zasadi
• 022 – Građevinski objekti
• 023- Postrojenja i oprema
• 024 – Investicione nekretnine
• 025- Osnovno stado
• 026 – Ostale nekretnine, postrojenja i oprema
• 027 – nekretnine, postrojenja, oprema i biološka
redovna sredstva u pripremi
• 028 – Avansi za nekretnine, postrojenja, opremu i biol.
Sredstva
 022 Gradjevinski objekti
• 022 Građevinski objekti
• Građevinski objekti privrednih subjekata jesu objekti u kojima oni obavljaju svoju privrednou
delatnost. Građevinski objekti mogu da se pribave izgradnjom ili dogradnjom u sopstvenoj
režiji ili kupovinom. Izgradnja građevinskih objekata je složeni posao, u čijem izvršenju se
javlja veći broj faza.
• Primer:
• I) Preduzeće „Metal“ je zaključilo ugovor sa projektantskom organizacijom za izgradu
elaborata za gradnju postrojenja. Vrednost ugovora je 200.000 rsd. Primeljna je faktrua 236,
na iznos 200.000 rsd (bez PDV-a) PDV 20%.
• II) Upravni odbor preduzeća „Metal“ je doneo odluku da gradi zgradu i zaključio ugovor za
izradu projekta na iznos od 500.000 rsd. PDV 20%.
• III) Predračunska vrednost izgradnje postrojenja je 20.000.000 rsd. Od banke je uzet kredit na
iznos od 10.000.000 rsd (50% predračunske vrednosti). Prema Ugovoru o izgradnji izvođaču
radova je isplaćen avans u iznosu od 1.000.000 rsd. PDV 20% Avans je isplaćen iz dugoročnog
kredita.
• IV) Primljena je prva privremena situacija na iznos od 5.000.000 rsd. PDV 20% Prva
privremena situacija je isplaćena iz dugoročnog kredita po odbitku plaćenog avansa.
• V) Primljena je druga privremena situacija na iznos od 15.000.000 rsd PDV 20%.
• VI) Primljena je konačna situacija na iznos od 20.000.000 rsd, PDV 20%. Zgrada je stavljena u
upotrebu.
• VII) Isplaćena je druga i treća privremena situacija iz preostalog kredita, dok je ostatak plaćen
sa računa redovnih raspoloživih sredstava.
r.b. Broj računa Duguje Potražuje
D P Opis

1. 027 Nek, postroj. i oprema u prip. 200.000

270 PDV u primljenim fakutrama 40.000
433 Dobavljači u zemlji 240.000
Po fakutri
027 Nek, postroj. i oprema u prip. 500.000
2. 270 PDV u primljenim fakutrama 100.000
433 Dobavljači u zemlji 600.000
Za projektnu dokumentaciju
3. 028 Avansi za nek. post i opremu 1.200.000
414 Dugoročni krediti 1.200.000
Za avanse
3.a 272 PDV u datim avansima po opštoj 200.000
stopi
Avansi za nek. post. i ppremu
r.b. Broj računa Duguje Potražuje
D P Opis

4. 027 Nek. post i oprema u pripremi 5.000.000

270 PDV u primljenim fakutrama 1.000.000
433 Dobavljači u zemlji 6.000.000
Za prvu privremenu situaciju
4a 433 Dobavljači u zemlji 6.000.000
028 Avansi za nekretnine,
opremu i postrojenja 1.000.000
272 PDV – u datim avansima po 200.000
opstoj stopi
414 Dugoročni krediti 4.800.000
Izmirena prva privrmena
situacija
r.b. Broj računa Duguje Potražuje
D P Opis

5 027 Nek, post. i oprema u pripremi 10.000.000

270 PDV u prim. fak. po opstim 2.000.000
stopama
433 Dobavljači u zemlji 12.000.000
Za drugu privremenu situaciju
6. 027 Nek, post. i oprema u pripremi 5.000.000
270 PDV u prim.fak.po opstim 1.000.000
stopama 6.000.000
433 Dobavljači u zemlji
Za konačnu situciju
6a 022 Gradj. Objekti u funkicji 20.700.000
027 Nek. Post. i oprema u 20.700.000
pripremi
Stavljeno u funkciju
r.b. Broj računa Duguje Potražuje
D P Opis

7 433 Dobavljači u zemlji 18.000.000

414 Dugoročni krediti 4.000.000
241 Tekući račun 14.000.000
Izmirena druga i konačna
situacija
 Kupovina i prodaja nekrentina, postrojenja i opreme

I prodajna cena veća od stvarne vrednosti osnovnog sredstva

Duguju računi
202 Kupic u zemlji (za prodajnu vrednost)
0229 Ispravka vrednosti građevinskih objekata (0239 Ispravka
vrednosti postrojenja i oprema) za otpisanu vrednost
Potražuju računi
022 Građevinski objekti (023 Postrojenja i oprema) (za nabavnu
vrednost)
489 Ostale obaveze za poreze, doprinose i dažbine ili 470- Obaveze
za PDV
670 Dobici po osnovu prodaje nekretnina, postojenja i opreme
 Kupovina i prodaja nekrentina, postrojenja i opreme

II prodajna cena manja od stvarne vrednosti osnovnog sredstva

Duguju računi
202 Kupic u zemlji (za prodajnu vrednost)
0229 Ispravka vrednosti građevinskih objekata (0239 Ispravka
vrednosti postrojenja i oprema) za otpisanu vrednost
570 Gubici po osnovu prodaje nekretnina, postojenja i opreme
Potražuju računi
022 Građevinski objekti (023 Postrojenja i oprema) (za nabavnu
vrednost)
489 Ostale obaveze za poreze, doprinose i dažbine ili 470- Obaveze
za PDV
Primer:
I) Prodata je proizvodna hala „A“ za 3.000.000
rsd. Nabavna vrednost hale je 6.000.000 rsd, a
otpisana vrednost 4.000.000 rsd. Porez na
prenos apsolutnih prava 2,5%
II) Prodata je proizvodna hala „B“ za 1.000.000.
Nabavna vrednost hale je 2.000.000 rsd, a
otpisana 800.000 rsd. Porez na prenos
apsolutnih prava 2,5%
Rb. Broj računa Duguje Potražuje
D P Opis

I 202 Kupci u zemlji 3.000.000

0229 Isp. vr. građ. objekata 4.000.000
022 Građ. objekti 6.000.000
489 Ostale obaveze za poreze 75.000
doprinose i
670 Dobici za prodaju 925.000
nekretnina, opreme
Za prodaju hale “A”
II 202 Kupci u zemlji 1.000.000
0229 Isp. vr. građ. objekata 800.000
570 Gubici za prodaju nekretnina, 225.000
postorjenja i opreme 2.000.000
022 Građevinski objekti 25.000
489 Ostale obaveze za poreze
 023 – Nekretnine, postojenja i oprema
Manjkovi
Duguju računi
574 Manjak (za iznos sadašnje vrednosti + PDV na
sadašnju vrednost)
0239 Ispravka vrednosti postrojenja i opreme (za otpisanu
vrednost)
Potražuju računi
023 Postrojenja i oprema (za nabavnu vrednost)
470 Obaveze za PDV ( za PDV na sadašnju vrednost)
 I) Godišnjim popisom utvrđen je manjak jednog računara čija je nabavna
vrednost 50.000 rsd, a otpisana 40.000. Sadašnja vrednost računa je 10.000
rsd. Manjak se evidentira na teret rashoda obračunskog perioda.

r.b. Broj računa Duguje Potražuje

D P Opis

7 574 Manjkovi 12.000

0239 Ispravka vr. postrojenja i 40.000
opreme
023 50.000
470 Postrojenja i oprema 2.000
Obaveze za PDV po opstoj sotpi
Za manjak
 Rashodovanje opreme
Otpisana oprema u potpunosti
Duguju računi:
0239 Ispravka vrednosti opreme ( za otpisanu vrednosti)
101 Materijal (za procenjenu vrednost otpadaka)
Potražuju računi:
023 Postrojenja i oprema ( za nabavnu vrednosti)
679 Ostali nepomenuti prihodi (za vrednost otpadaka)

Primer:
I) Odlukom nadležnog organa rashoduje se mašina čija je
nabavna vrednost 120.000 rsd. Mašina je u potpunosti
otpisana, dok je procenjena vrednost otpadaka 12.000 rsd.
r.b. Broj računa Duguje Potražuje
D P Opis

1 0239 Ispravka vr. postrojenja i 120.000

101 opreme 12.000
023 Materijal 120.000
679 Postrojenje i oprema 12.000
Ostali nepomenuti prihodi

Za rashodovanje mašine
 U požaru je izgorela mašina čija je nabavna vrednost 500.000 rsd, a sadašnja
vrednost 400.000 rsd. Mašina je osigurana na iznos od 200.000, te podnet zahtev
za naknadu štete osiguravajućoj kompaniji, ostatak štete pada na teret
odgovornog radnika.

r.b. Broj računa Duguje Potražuje

D P Opis

I 0239 Ipsravka vrednosti postrojenja i 100.000

opreme
2285 Potraživanja za nakdokandu 200.000
štete 200.000
Potraživanje od radnika
221
023 Postrojenja i oprema 500.000
Za iskinjiženje po zapisniku