Садржај

Садржај ................................................................................................................................................. 1
Увод ....................................................................................................................................................... 2
Менаџмент............................................................................................................................................ 4
Развој идеје о менаџменту ............................................................................................................. 5
Историјски развој менаџмента ........................................................................................................ 7

1
 Увод
Настанак, развој и афирмација менаџмента везана је за 20 век.Очекује се да ће менаџмент наћи
пуну примену и доживети велики развој у 21 веку.Менаџмент је вештина тј способност да се користи
туђе знање у функцији циља.Појава менаџмента је у корелацији са индустрјиском производњом,што
значи да је све већа сложеност производње довела до појаве менаџмента.Због тога се менаџмент не
може посматрати одвојено од свеукупних историјских и актуелних услова у некој средини.
Назив менаџмент потиче од глагола „манаге“ који између неколико значења има и следећа:
снаћи се,управљати, моћи, водити, превладати, умети.Код нас је прихваћен термин управљање и
руководење.
За менаџмент се може рећи да се односи на методе ствари као што је на пример, менаџмент
предузећа, управљање трошковима, управљање временом итд. Теорија менаџмента је почела прво да
се имплементира у производњи (управљање производњом) а касније се примена манаџмента
проширила и на друга значајна подручја на руководство, на послове финансија, кадрове, маркетинг,
истраживање и итд.

Менаџмент је неопходан у свим предузећима.(привредним и ванпривредним). Менаџмент

представља научни метод. Као теорија, методолошки је уопштен у пракси проверен а верификациони
процес управљања иде по фазама и по одређеној методологији. Користе се одређене методе
управљања и најновија техничка средства.Да би се применио менаџмент у смислу управљања неким
процесом мора да се располаже великим фондом знања у процесу управљања морају се предузимати
техничке методе. Неки аутори дају менаџменту и димензије уметности што се може више односити
на део креативности. Иако је менаџмент појмовно доста тешко објашњив његова нужност, значај и
присутност у свим областима човековог рада и живота је евидентна. Како свака дефиниција
менаџмента полази од чињенице да је менаџмент активност појединца или групе људи која је усмерена
на реализацију унапред постављених циљева, није могуће довести у сумњу потребу тј. нужност и
значај постојања менаџмента уопште.

2
 Сви се са правом дивимо успешности и способности цивилизације које су нам оставиле у
наслеђе велелепе споменике попут пирамида, сфинга, кинеског зида и других.Ови споменици су још
само један у низу доказа да је менаџмент присутан у свим областима и периодима човековог
постојања. Такође грађевине су настале као резултат постојања изузетног менаџмента и менаџера који
су били способни да замисле и реализују наведене подухвате. Велике победе и стратегија која је
омогућила војсковођама да остану упамћени кроз историју од Александра Македонског, преко
Наполеона, Адмирала Нелсона, па до Карађорђа, Војводе Степе Степановића, Војводе Живојина
Мишића и других нема сумње плод су изузетног менаџмета и способности наведених војсковођа који
су се уствари доказали као изузетни менаџери у области војне и ратне доктрине. Успеси у сведским и
европским куповима, на Олимписким играма и многим другим такмичењима и медаље које се том
приликом освајају у себи садрже неизбрисан траг менаџмента и менаџера.

Слика: Развојни обрасци људске цивилизације

3
 Менаџмент
Менаџмент је нова научна дисциплина, чија универзална, општеприхваћена, и
стандардна дефиниција још не постоји.Менаџмент је сложен процес који може да има
различита значења.
Управљање (менаџмент) представља процес којим се усмерава, планира,
мотивише, организује, координира и контролише привредна или друга активност.
Носиоци процеса покретања и вођења пословања предузећа су предузетници,
лидери и менаџери.Основни ресурс менаџмента су људи, а не технологија, опрема или
финансије.
Постоји неколико знацајних дефиниција овог појма:
- Менаџмент је процес коодинације,процес одлучивања, процес рада с људима,
процес прилагодавања организације условима и захтевима окружења, процес
којим се усмеравају акције корпоративне групе, активност рационалног водења
послова, научна област итд.
Дакле појам менаџмента може се дефинисати на 4 основна нацина:
 Као процес
 Као наука, дисциплина или вештина
 Као професија
 Као каријера и занимање
У зависности од послова који обављају, разликујемо три нивоа менаџмента: врховни
(топ менагемент), средњи и оперативни.
1. Врховни менаџер ( генерални директор, заменик генералног директора, помоћници
генералног директора) дефинишу циљеве предузећа, одређују стратегију и пословну
политику и званично представљају предузеће у окружењу.
2. Средњи менаџери (директори сектора, руководиоци служби) разрађују пословну
политику, одговорни су за спровођење политике и планова које су донели врховни
менаџери.Они координирају и надзоришу активности оперативних менаџера.
3. Оперативни менаџери (шефово одељења, руководиоци радних јединица, шефови
организ-ационих јединица, идр) координирају и надзиру активности непосредних
извршилаца.
Менаџмент је основна функција сваке организације!

Основне функције менаџмента су:

 1.Планирање
 2.Организовање
 3.Вођење или руковођење
 4.Контрола

4
 Слика:Основне функције менаџмента

Контрола је менаџерска активност која захтева надгледање, оцену, мерење и

побољшање различитих активности у организацији с циљем да се идентификују учинци
и предузму корекције, уколико је потребно, у односу на планске циљеве и задатке,
односно утврђене нормативе или стандарде пословања и развоја организације.

Развој идеје о менаџменту

Менаџмент као феномен уткао се у организацију, односно организовање.Упркос

подвајању од стране неких аутора, превладало је гледиште да организација са
менаџментом представља нераздвојиву целину.
Кроз касније фазе развоја друштва изграђивала се и улога менаџмента и
организације. Промена облика друштвеног система тражила је нове форме менаџмента.
Нпр развијала се мануфактурна подела рада,а њој долази до изражаја безусловни
ауторитет власника. Настају фабрике са великим бројем радника,где долази до изражаја
и улога менаџера и организатора.У организацији фабрике створена је велика разлика
између радника и менаџера.Фабричком концепту рада било је потребно више планирања
и контроле,него у занатском начину рада.У овом концепту организације контрола је
припала менаџерској функцији и менаџеру.Тако је фабрички начин рада је остао до
данас доминантан облик менаџерског посла.
Иако се неки принципи менаџмента могу нацћи код аутора од пре више
векова,ипак зачеци научног менаџмента јавили су се тек почетком овог века.О научном
менаџменту први је више говорио у својим деллима Фредерик Тејлор,дајући многе
оргиналне идеје у овој области. Он је истицао значај научног менаџмента у
индустријској организацији, а своју пажњу научног рада усмерио је на ефикасност
радника и руководиоца у производном процесу.

5
 Слика:Фредерик Тејлор и Питер Друкер
Говорећи о значају Тејлора у области научне организације и менаџмента
П.Друкер каже „Наглашавање цињеница да је рад утолико лакши, кориснији и
продуктивнији уколико је претходно више испланиран и проучен,више је допринело
индустријском успону Америке него штоперица и студија покрета и времена“.На
томе почива цела зграда модерног менаџмента,кога су касније развијали Ф.Гилберт,
Х.Грант, П.Друцкер.
На развој савременог менаџмента највише је утицало изучавање менаџмента
процеса (кога неки зову: универзални менаџмент).Носилац овог концепта менаџмента је
Фајол,који проширио Тејлоров концепт изван организације и изван производње.Фајол је
свој рад на развоју менаџмента усмерио на дефинисање функција и општих принципа
организације,а проширио је истраживања и на функцију руководења.
С обзиром на чињеницу да је Фајол део својих истраживања усмерио на
дефинисање функција организације и менаџмента многи га зову и оснивачем тзв
функционалног менаџмента.Његова општа теорија менаџмента се примењивала у
свим подручијима менаџерскх активности.
Фолет је са Цестер Бернардом поставила теоријиску основу концепта „менаџмент
интеграције кадрова и организације“.Она је проучавала облике решавања сукоба и
неспоразума у организацији,сматрајући да се сваки сукоб у организацији може решити
на један од следећих нацина:
 Добровољним попуштањем
 Борбом и и победом једне стране која је у сукобу са другом
 Компромисним решењем
 Интеграцијом
Прва два начина препостављају употребу „силе“ и често су неприхватљиве у
пракси. Трећи начин,који укључује компромис,само одлаже решење сукоба.
Најефикаснији облик решавања сукоба постиже се интеграцијом,што се своди на
чињеницу да запослени и организација имају исте интересе.
Мери Паркер Фолет је дала дефиницију менаџмента која гласи:
„Менаџмент је вештина обављања посла преко других људи.“

6
 Историјски развој менаџмента
Када посматрамо развој менаџмента кроз историју, потребно је да направимо
разлику између менаџмента као праксе и менаџмента као науке. Као пракса, менаџмент
је веома стар процес, док је као научна дисциплина знатно млађи.
На развој свести о менаџменту (управљању) утицали су бројни фактори. Посебан значај
имају фактори целокупног друштвеног развоја међу које се сврставају степен економске
развијености друштва, култура, политички односи у држави, ниво развијености
појединих организација и институција, друштвених група, свести, навике и обичаја,
морала и етичког система вредности. Поред наведених фактора и бројни други су
посредно или непосредно утицали на сам процес управљања. Тиме је менаџмент,
односно управљање, утицало на развој друштва у коме је настајало и развијало се као
специфичан процес, али је и развој друштва утицао на менаџмент као специфичну
друштвену појаву.
Менаџмент као метод или вештина управљања вуче своје корене још од настанка
људског друштва. У првобитној заједници човек је, у непрекидној борби са природом,
свој рад и одређене најједноставније послове и активности обављао интуитивно.
Касније је, поучен претходним искуствима, почео да планира и организује те активност
како би их што ефикасније обавио или остварио претходно зацртане циљеве. Зато се и
тврди да је управљање као сложена активност стара колико и сама људска цивилизација

Слика: Менаџмент је стар колико и сама људска раса

7
Основни правци у менаџменту

Менаџмент као научна дисциплина био је предмет изучавања бројних аутора и

истраживача који су дали различит, али и вишеструки допринос његовом развоју. Од
појаве изучавања менаџмента као науке, па до данас, развило се више праваца (школа)
менаџмента. Можемо рећи да су најважнији следећи правци:
 Класична школа менаџмента
 Школа људских односа (Теорија међуљудских односа)
 Школа теорије одлучивања (Бихевиористички приступ)
 Школа науке о менаџменту (Квантитативни приступ)
 Школа теорије система (Системски приступ)
 Ситуациона школа менаџмента (Ситуациони приступ)