ski

nar
i

Sadraj

em
.s

w.s
w

ww

com
ad.

w
com
ad.

Uvod ............................................................................................................................................... 2
1. Razliita shvatanja u definisanju menadmenta ........................................................................... 4

i-r
rsk
ina

2. Teorije menadmenta i organizaciono ponaanje ......................................................................... 6

2.1. Klasina kola ...................................................................................................................... 7
2.2. Nauni menadment ............................................................................................................. 7
3. Administrativna teorija ................................................................................................................ 8

sem
w.

w.s
ww

ww

4. kola meuljudskih odnosa ....................................................................................................... 10

4.1. Prelazni period ................................................................................................................... 10
4.2. Hotorn studije i kola meuljudskih odnosa ........................................................................ 12
5. Kvantitativni pristup (nauka o upravljanju) ............................................................................... 13
6. Bihevioristiki pristupi (nauka o ponaanju) .............................................................................. 14
6.1. Teorija X" ......................................................................................................................... 15
6.2. Teorija Y" ......................................................................................................................... 15
6.3. Teorija Z ......................................................................................................................... 16
6.4. Teorija 3-D ......................................................................................................................... 17
6.5. Teorija osobina ................................................................................................................... 17
7. Integrativni pristup .................................................................................................................... 18

com
ad.

com
ad.

ki-r
ars
min

7.1. Sistemski pristup ................................................................................................................ 18

7.2. Kontingentni (situacioni) pristup ........................................................................................ 19
7.3. Procesni pristup .................................................................................................................. 20
8. Instrumentalne teorije motivacije .............................................................................................. 20

.se
ww

w.s
w

9. Teorija hijerarhije motiva i potreba ........................................................................................... 21

9.1. Motivaciona teorija dva faktora .......................................................................................... 22

9.2. Ostale teorije motivacije ..................................................................................................... 23
10. Dalji razvoj menadment teorije .............................................................................................. 23

com
ad.

com
ad.

10.1. Teorija haosa .................................................................................................................... 23

10.2. Teorija kulturnog sklada ................................................................................................... 24
Zakljuak ...................................................................................................................................... 25

i-r
rsk

ina
em

w.s
w

w.s
ww

w
com
.

com
.

ski
nar
i

Uvod

em
.s

ww

U ovom radu, napomenut je i predmet istraivanja nauke o menadmentu, odnosno konkretna

praksa, odnosno primena menadmenta u kojoj se odvijaju razliite pojave i procesi. Na taj nain
definisan predmet nauke o menadmentu obuhvata funkcije menadmenta, oblike, metode i stilove
menadmenta, efikasnost i efektivnost menadmenta, stimuliranje menadmenta i celi niz drugih
pitanja. U prvom delu, kao to je ve reeno, govori se o razliitim shvatanjima menadmenta, da bi
se ovo izlaganje proirilo i na razvoj misli o upravljanju. U drugom delu rada, istrauju se osnovni
pristupi izuavanja menadmenta, gde se poseban naglasak stavlja na Fredericka Tayloram koji je
poznat kao otac teorijskog menadmenta. Njegov osnovni interes je bio poveanje efikasnosti
proizvodnje poveanjem proizvodnosti rada to pogoduje i vlasnicima (vei profit) i radnicima
(vee plate), pa su upravo njegove misli bile smernica za dalje obrazlaganje pristupa i teorija
menadmenta. Ustvari, moe se rei da je njegovo uenje bilo uvod u dalje izlaganje, a s obzirom
da je on, kao to je ve vie puta naglaeno u ovom radu otac menadmenta, ne treba uditi
injenica da je ceo koncept ovoga rada baziran upravo na njegovim teorijama i razmiljanjima.
Kada se govori o prvom delu ovoga rada, u kome je izmeu ostalog napomenuto razliito shvatanje
prilikom definisanja menadmenta, nuno je napomenuti da, kada se govori o menadmentu treba
razlikovati tri pojma koja se u tom kontekstu koriste, a to su nauni menadment, nauka
menadmenta i nauka o menadmentu. Nauni menadment predstavlja pristup menadmentu koji
se temelji na teorijama F. W. Taylora, o emu e kasnije u tekstu biti vie rei. Nauka menadmenta
predstavlja primenu statistikih metoda i metoda operacijskog istraivanja prilikom reavanja
problema i odluivanja, a razvila se tokom Drugog svetskog rata u svrhu donoenja strategijskih i
taktikih vojnih planova. Nauka o menadmentu se moe definisati kao organizaciono znanje o
menadmentu, a ubraja se u humanistike nauke jer se bavi, u najveoj meri, ljudima, njihovim
rastom i razvojem, meutim, menadment se bavi i propisanim akcijama delovanja, njihovom
primenom i kontrolom ostvarenih rezultata, te stoga jedan broj autora tretira menadment i kao
tehnologiju.
U drugom delu rada, obraeno je administrativno upravljanje Anri Fejoa, odnosno, ceo ovaj deo se
upravo fokusira na klasinu misao, odnosno klasine teorije menadmenta. Za razliku od prvog i
drugog dela, trei deo je usmeren na prekretnicu u razvoju misli o upravljanju, u smislu prelaska iz
ere naunog upravljanja u eru socijalne linosti predstavlja pojava kole meuljudskih odnosa, tako
da ni najvanije teorije, o kojima govore mnogi autori u svojim knjigama i udbenicima, teorija X,
Y i teorija Z nisu ostale zaboravljene. etvrti deo se osvrnuo na Hotorinski eksperiment, koji je
veoma bitan, jer ovaj Mejoov koncept "socijalnog oveka", sasvim sigurno je bio potreban zbog
komplementarnosti starom konceptu "racionalnog oveka", motivisanog linim ekonomskim
potrebama. Bio je potreban i zbog nastalih promena, koje su ove ideje unele u teoriju menadmenta.
Tako su Hotornski eksperimenti u prouavanje menadmenta uveli psihologiju i sociologiju zbog
ega su i zauzeli mesto u ovom radu. Isto tako, i istraivanja menadmenta obavljena posle
Hotornskih eksperimenata znaajno su se promenila, jer su pristupi motivisanju zaposlenih bili
drugaiji, jer je dolo do promena u shvatanju uloge autoriteta i jer je veliki znaaj dat zaposlenima
u donoenju odluka, i to kroz razliite oblike radnike participacije. Upravo ovaj deo je posveen
bihejvioristikim teorijama. Sledea glava je posveena hijerarhiji potreba, i u zavisnosti od toga od
kojih potreba polaze, kakvu hijerarhiju potreba odreuju, odnosno, kakav znaaj daju pojedinanim
potrebama kao faktoru motivacije - nastale su razne varijante ove teorije. Jedna od najpoznatijih,
najznaajnijih i najire prihvaenih teorija je ona koju je postavio A. Maslou. S obzirom na to da su
upravo ljudi ti, koji svojim radom, znanjem i iskustvom doprinose rezultatima preduzea, veoma je
bitna motivacija. Motivacija ljudi je osnovna taka od koje polaze sve funkcije oveka. Upravo
zbog ovoga, u zavisnosti od toga od kojih potreba polaze, kakvu hijerarhiju potreba odreuju,
odnosno, kakav znaaj daju pojedinanim potrebama kao faktoru motivacije - nastale su razne
varijante ove teorije. Jedna od najpoznatijih, najznaajnijih i najire prihvaenih teorija je ona koju
je postavio A. Maslou, o kojoj se govori u zadnjem delu ovoga rada.
Zadnji deo, posveen je teoriji haosa, pogotovo zato to ovaj trend mnogi posmatraju kao trend u

com
ad.

com
ad.

i-r
rsk
ina

sem
w.

w.s
ww

ww

com
ad.

com
ad.

ki-r
ars
min

.se
ww

w.s
w

com
ad.

i-r
rsk

com
ad.

ina
em

w.s
w

w.s
ww

com
.

w.s
w

com
.

ski
nar
i

em
.s

ww

w.s
w

ivotu svakog oveka, u organizacijama i u svetu uopte. Celokupnim izlaganjem, moe se rei da
je cilj nauke o menadmentu a samim tim i ovoga rada, osim teorija menadmenta, jeste ustvari
otkriti zakonitosti koje vladaju pojavama i procesima koji predstavljaju predmet istraivanja
menadmenta, stoga e se u okviru sadraja ovog rada govoriti o teorijama menadmenta, koje su
veoma bitne, jer e nas one upoznati s osnovnim zakonitostima i principima koje je nauka o
menadmentu ve prepoznala i definisala. Na osnovu ovih teorija, znanje se moe nadograditi
odgovarajuim specijaliziranim menaderskim saznanjima iz ovih teorija, tako da se nadam da u iz
svih teorija izvui glavne crte, koje ih karakteriu, kako bi ih mogla uspeno primeniti u praksi.
Istovremeno, karakterne crte pojedinih teorija mogu znaajno doprineti jo potpunijem definisanju
savremenog menadera, koji e uspeno kombinovati teze autora iznetih torija. Isto tako, moe se
zakljuiti, da budunost menadmenta vodi ka teoriji haosa, to u detaljnije istraiti u kasnijim
glavama.

com
ad.

com
ad.

i-r
rsk
ina

sem
w.

w.s
ww

ww

com
ad.

com
ad.

ki-r
ars
min

.se
ww

w.s
w

com
ad.

w
i-r
rsk

com
ad.

ina
em

w.s
w

w.s
ww

w
com
.

com
.

ski
nar
i

em
.s

ww

1. Razliita shvatanja u definisanju menadmenta

Piter Draker zastupa tezu da upravljanje ini sr menaderskog posla. Polazei od znaaja koji daje
upravljanju, svaki menadment mora da definie svoju osnovnu svrhu, mora da svaki posao uini
produktivnim i mora da upravlja socijalnim uticajima i odgovornou. Drakerovo shvatanje
menadmenta nesumnjivo je znaajno, jer je proces upravljanja posmatrao veoma kompleksno,
vezujui ga pri tom za upravljanje svim organizacijama, ime je menadment proces dobio oznaku
opteg pojma. Pored Drakera, menadment razmatraju i drugi autori, koji na razliite naine
pristupaju njegovom odreenju i koji ga na razliite naine tumae. Tako Harbison i Majers, a neto
kasnije i Massi, menadment posmatraju kao ekonomski resurs, kao sistem autoriteta i kao sistem
klasa ili elita. Ekonomski resurs je ekonomski pristup menadmentu, koji upravljanje posmatra kao
jedan od faktora proizvodnje, i to zajedno sa zemljom, radom i kapitalom. Sistem autoriteta ili
sistem vlasti je organizacioni i administrativni aspekt po kome je menadment sistem vlasti,
odnosno sistem ovlaenja koje odreena grupa ima u realizaciji odreenih poslova, sistem
autoriteta i moi kojom menaderi raspolau u procesu upravljanja. Sistem klase ili elite je
socioloki pogled na upravljanje, u okviru koga se ljudi koji obavljaju menaderske delatnosti
posmatraju kao posebna klasa ili statusni sloj. Potreba za menadmentom dovela je do toga da
menaderi postanu intelektualna i obrazovna elita, odnosno da postanu posebna klasa. Ulazak u ovu
klasu sve vie zavisi od obrazovanja i znanja, a sve manje od porodinih i politikih veza. Bitno, ali
ne odluujue. Nesumnjivo je da su Harbison i Majers dali veoma znaajan doprinos poimanju
menadmenta. Meutim, mora se istai da je socioloki pogled na upravljanje preuzak.
Prema Votsonu, ako se upravljanje povee sa sutinom upravljakog posla, menadment se moe
posmatrati kao: umetnost, politika, magija, nauka i profesija. Kada se menadment posmatra kao
umetnost, po ovom shvatanju, uspeni menaderi se raaju takvi, pa iz tih razloga moraju imati one
karakteristike koje ih ine predodreenima za taj posao misli se na intuiciju i inteligenciju koju
vremenom razvijaju i usavravaju i na one karakteristike linosti koje se odnose na lidera i vou.
Slino miljenje zastupa i Dejms Stoner. Kada se menadment posmatra kao politika, uspeni
menaderi moraju da budu izuzetno snalaljivi, fleksibilni i sposobni da se snau u svakoj situaciji i
da iz svake situacije izau kao pobednici. Ako se menadment posmatra kao magija, onda uspeni
menaderi moraju biti sposobni da stvore iluziju i dobre rezultate kad to malo ko od njih i oekuje i
moe da ostvari. Shvatanje menadmenta kao nauke je neto novijeg datuma i nastaje sa potrebom
konstituisanja posebne nauke o upravljanju. Po shvatanju menadmenta kao profesije, iji je
zagovornik Stoner, upravljanje ima tri bitne karakteristike: da profesionalci svoje odluke donose i
zasnivaju na optim principima, da svoj profesionalni status postiu na osnovu rezultata svog rada i
da potuju precizne etike principe i tako tite interese svojih klijenata.
Po Deju Galbrajtu, menadment obuhvata upravljaku delatnost menadera i eljeno stanje, koje
se moe oznaiti kao cilj. Tako se ovakvo definisanje moe odnositi na upravljanje mnogim
sistemima, i to kako privrednim, tako i neprivrednim. Meutim, u ovakvom pristupu definisanju
menadmenta ne vidi se karakter menaderske delatnosti.
Na karakter upravljake delatnosti ukazuje Meri Parker Folet, po kojoj su osnovne karakteristike
upravljakog posla: obavljanje menaderskih poslova preko drugih ljudi, a ne neposredno;
informacije i sredstva rada kao osnov za svaku upravljaku delatnost; specijalisti u upravljakom
timu kao pokretai svake aktivnosti; menaderski rad je po svojoj prirodi intelektualan rad, iako u
sebi ima i elemenata fizikog rada1.
Na razvoj misli o upravljanju uticali su brojni faktori. Meutim, poseban znaaj imaju faktori
ukupnog drutvenog razvoja, stepen ekonomske razvijenosti drutva, kultura, politiki odnosi,
zatim nivo razvijenosti pojedinih organizacija i institucija, ali i drutvenih grupa, svest, navike i
obiaji, moral i etiki sistem vrednosti, i razni drugi faktori koji su posredno ili neposredno uticali
na sam proces upravljanja. Tako je upravljanje uticalo na razvoj drutva u kome je nastajalo i
razvijalo se kao drutveni proces, ali je i razvoj drutva uticao na upravljanje kao specifinu

com
ad.

com
ad.

i-r
rsk
ina

sem
w.

w.s
ww

ww

com
ad.

com
ad.

ki-r
ars
min

.se
ww

i-r
rsk

com
ad.

ina
em

w.s
w

w.s
ww

Mai , B., Strategijski menadment, Beograd: Univerzitet Bra a Kari , 2001., 123. str

com
.

w.s
w

com
ad.

w.s
w

com
.