Sadraj

UVOD 1
1.Definicija trokova3
1.1.Pojam trokova ............................................................................................
1.2.Pojam izdataka....

2.Elementi trokova.
2.1 Utroci sredstava za proizvodnju...
2.2 Utroci materijala.
2.3. Utroci sredstava za rad..
2.4. Utroci radne snage.

3.Znaaji podela trokova.. ...

3.1 Znaaj trokova .......
3.2.Podela trokova......
3.4.Podela trokova sa stanovita njihovog ponaanja u dinamici
reprodukcije..
3.4.1, Fiksni trokovi ...
3.4.2. Relativno fiksni trokovi......
3.4.3. Varijabilni trokovi...
3.5. Podela trokova sa stanovita uticaja preduzea na njihovu postojanost..
3.6. Podela trokova sa stanovita mesta nastajanja...
3.7. Podela trokova sa stanovita nosioca..
3.8. Druge podele trokova...

4.Granini trokovi.....
4.1 Struktura graninih trokova
4.2 Granini trokovi kao instrument poslovne politike...
4.3Granini trokovi kao instrument dugorone poslovne politike..

5.Uloga standardnih trokova u savremenim uslovima

poslovanja....
5.1 Pojam standardih trokova ..
5.2.Znaaj standardnih trokova
5.3. Vrste standardnih trokova,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,..

6.Kalkulacije...
6.1 Pojam I svrha kalkulacije ...
6.2 Principi kalkulacije.. ..
6.3. Struktura cene

Zakljuak
Literatura

Uvod

Drutvo je sistem sistema i podsistema,genetiki povezanih i meusobno uslovljenih.Taj globalni

sistem ine:privreda,nauka,obrazovanje,kultura,politiki i drugi sistemi.Budui da su sistemi
puni protivurenosti,koje neprekidno treba usklaivati,zapravo,znai promenu sistema-razvoj
sistema,postoji potreba,dakle za brim razvojem sistema.Preduzee sa svojom organizacionom
strukturom,predstavlja konkretni pojavni oblik ostvarenja ciljeva mikroekonomija koje su se
integrisale u njega i ciljeva mikroekonomije,u koju se ono integrie.Samim tim,poto se radi o
ekonomskim ciljevima pomenutih ekonomija i preduzee je ekonomski sistem u koji su se
integrisale mikroekonomije lanova radnog kolektiva,kao podsistemi i istovremeno podsistem
integrisan u drutvenu ekonomiju.
Osnovni razlog organizacije proizvodnje u preduzeu predstavlja profit.Profit je deo novonastale
vrednosti koja ostaje preduzeu nakon izmirenih trokova proizvodnje.Poto je profit neophodan
uslov njegove egzistencije,preduzee nastoji u to veem stepenu poboljati svoju profitabilnost i
time ostvariti vei profit.
Trokovi koji nastaju u procesu proizvodnje,su inioci od kojih profitabilnost poslovanja
preduzea najvie zavisi.Danas se sve vie panje i planiranja usmerava upravo na trokove
preduzea,jer trokovi predstavljaju sastavni deo proizvodnje tj.samog funkcionisanja
preduzea.Pravilnim upravljanjem trokova preduzee tedi na jednoj strani da bi moglo uloiti
na drugoj ili jednostavno povealo profit.

1 .Definicija trokova

1.1 Pojam trokova

Proces proizvodnje se odvija tako to ovek,radei,deluje na predmete rada pomou sredstava za
rad.Rezultat procesa proizvodnje je proizvod.Uslov za dobijanje proizvoda odreenih upotrebnih
kvaliteta je ulaganje u proizvodnju:materjala(predmeta rada),sredstava za rad i radne snage.Kako
ovi elementi ulaganja imaju svoju vrednost to ,,trokovi rpedstavljaju u novcu izraenu vrednost
utroenog rada kao i svih sredstava i dobara koje su potroena u cilju proizvodnje novih
proizvoda,, . To praktino znai da su trokovi ,, vrednosti utroene u reprodukciji ,,
.Kvanititativno posmatrano trokovi su umnoci utroaka elemenata proizvodnje i cene tih
utroaka po jedinici utroaka.Dakle,trokovi predstavljaju cenovni izraz utroenih elemenata
radnog procesa.Prema tome ,trokovi su posledica privredne delatnosti preduzea.Saeto
moemo kazati: ,,trokovi su novane vrednosti utroenog ivog i opredmeenog rada potrebnog
za izradu odreenog proizvoda ,,.
Vrednosti utroenog ivog i opredmeenog rada postaju troak ako se:
1. Troenje elemenata proizvodnje bilo u procesu reprodukcije ,
2. Da su troenja vrednosti u reprodukciji prouzrokovana utrocima elemenata proizvodnje,
3. Da su utroeni elementi reprodukcije imali izraz drutvenog priznanja ekonomske
vrednosti.
Ovih nekoliko misli o trokovima predstavljaju savremeno tumaenje pojma trokova.Pojam i
uopte savremena teorija trokova su neposredno vezani za Schmalenbacha,koje teoriju trokova
postavio na nauni nivo.Prema Schmalenbachu trokovi su one vrednosti(dobra)kojima se u
kalkulaciji izraava potronja dobara izazvana proizvodnjom novih proizvoda.
Veliki doprinos teorije trokova dao je i Konrad Mallerowiz.On definie trokove kao potronju
dobara koje je potrebna za ostvarenje odreenog uinka.Prema njemu trokove ine samo
normalna potronja za ostvarenje odreene proizvodnje .Oba ova teoretiara,meutim,kao
trokove smatraju i kamate,poreze i druge izdatke.

1.2 Pojam izdataka

U teoriji,a i u praksi izdaci se ne poistoveuju sa trokovima.Dok su trokovi utroene
vrednosti,izdaci predstavljaju plaanja treim licima ili drutvu,a da ta plaanja ne moraju
biti uslovljenja troenjem elemenata reprodukcije.Svaki novani iznos,koji preduzee
isplauje jeste izdatak.
Izdaci su izvrenje jedne finansijske obaveze preduzea,nastale u vezi s izvrenjem zadataka
u reprodukciji bez obzira na karakter te obaveze.Svi izdaci,dakle,ne postaju i trokovi,ali
znatan deo izdataka postaje troak.
Sve izdatke,sa stanovita odnosa prema trokovima ne moemo da grupiemo u sledee
grupe:
a) Izdaci na kojima se temelje trokovi,
b) Izdaci koji su ekonomski povezani sa trokovima,
c) Izdaci koje ne vode trokovima.
U izvesnim sluajevima,kada preduzee besplatno dobije sredstva za rad,i slino,nastaje
obaveza obrauna trokova upotrebe tih sredstava,iako za njihovo pribavljanje nismo uinili
nikakav izdatak.Obraun trokova se primenjuje na izdacima bez obzira na to da li su oni
uinjeni ili ne.Izdatak ne postoji,a trokovi postoje.
Po pravilu trokovi su ekonomski povezani sa izdacima i kao takvi pojavljuju se pre
izdataka-obraun trokova materijala a da kupljeni materijal jo nije plaen;zatim se trokovi
pojavljuju istovremeno kao i izdaci-sluaj istovremenog plaanja kupljenog materijala i
njegovog troenja odnosno obrauna trokova.Postoji niz izdataka koji ne prate trokove.To
je sluaj sa izdacima kojima se podmiruju obaveze prema drutvenoj zajednici i raznim
drugim doprinosima.Izvesni izdaci,kao sudski trokovi i slino nisu trokovi preduzea,mada
ih veliki broj teoretiara svrstava u trokove.Takvi izdaci nisu cenovni izraz utroaka,nemaju
nikakve veze sa utrocima a samim tim i sa trokovima.

1.3 Pojam rashoda

Pojam ,,rashod ukazuje na bespovratno izdavanje novca i stvari,a kojim izdavanje nije uvek
neposredno uslovljeno ostvaranjem korisnih poslovnih uinaka.Radi toga se ,,Pojam rashoda,, u
privrednoj praksi shvata ire od pojma trokova.Osim trokova,u preduzeu se javljaju i tzv.
,,vanrednii neposlovni rashodi,,.

2. Elementi trokova
Ako prihvatimo da su trokovi umnoci utroaka elemenata reprodukcije i njihovih cena odnosno
zarada po jedinici onda bi elementi trokova bili utroci i cene odnosno zarade po jedinici
utroaka.
U teoriji a i u praksi esto se pojam utroaka poistoveuje sa pojmom trokova.U nekim
radovima se,meutim,razlika izmeu utroaka i trokova ini sa stanovita obima troenja.
Svakako da postoji razlika izmeu utroaka i trokova ali ta razlika ne proizilazi iz obima i
namene troenja,ve iz jedinica mere koje predstavljaju ordeene tehnike i ekonomske
fenomene,a kojima se izraavaju utroci i trokovi a delimino i iz cilja takvog izraavanja.
2.1 Utroci sredstava za proizvodnju
Sredstva za proizvodnju se fiziki utroe u procesu proizvodnje.Utroci jednog dela sredstava za
proizvodnju ulaze svojom materijalnom supstancom u novi proizvod.Za postojanje odnosno
nastanak utroaka nije bitno mesto troenja sredstava zaproizvodnju troenje na tehnolokom
ili reijskim radnim mestima kao ni merljivost i jedinica mere utroenih koliina pojedinih
sredstava.
Meutim,intezitet trajanja troenja i vreme trajanja troenja nije lako utvrditi za sve elemente
proizvodnje,jer neki od tih elemenata ili njihovi delovi imaju relativno slabu funkcionalnu vezu
sa ostvarenom proizvodnjom ili njihovo troenje nije direktno proporcionalno obimu
proizvodnje,odnosno vreme trajanja troenja pojedinih elemenata proizvodnje nije uvek
kontuelno.
Troenje sredstava z aproizvodnju vri se sa ciljem da se proizvede nova upotrebna vrednost ili
da se izvri kakva korisna usluga.S obzirom na to da se sredstva za proizvodnju troe radi
proizvodnje proizvoda ili izvrenje usluga ovi se smatraju nosiocem njihovih utroaka.

Troenje elemenata reprodukcije je vezano za odreena mesta odnosno grupe radnih mesta na
kojima se obavlja proces rada.Radna mesta na kojima se obavlja proces rada mogu biti
tehnoloka i ne tehnoloka i ona svoijim karakteristikama uslovljavaju veliinu utroaka.Veliinu
utroaka,takoe uslovljavaju i karakteristike i kvalitet sredstava za proizvodnju a i drugi faktori.
Troenje pojedinih sredstava za proizvodnju,kako sa stanovita nosioca tako i sa stanovita mesta
je specifino iz vie razloga.Utroci materijala nemaju iste karakteristike kao i utroci sredstava
za rad.Zato je i nuno njihovo posebno prouavanje.U tom smislu se i ovom prilikom ini
poseban osvrt na utroke materijala i na utroke sredstava za rad.

2.2 Utroci materijala

Utroci materijala u irem smislu rei predstavljaju utroke predmeta rada.Utroci materijala su
fizike koliine materijala utroene u proizvodnji.U teoriji a i u praksi posebno se obrauju
odnosno iskazuju stvarni utroci i standardni utroci.
Stvarni utroci obuhvataju svako troenje fizike supstance materijala i korienje proizvodnih
usluga drugih,nezavisno od koristi koja se time postie kao ni od veliine troenja.Uslov je
meutim da ti utroci imaju tehnoloku vrednost odnosno da je u njima uloen ljudski rad
(minuli rad).Sagledavanje ovih utroaka za neki protekli preiod vri se preko utvrivanja koliine
utroaka po pojedinim vrstama materijala.
Standardni utroci materijala-normativ materijala su ona kvota materijala koja je stvarno
potrebna za proizvodnju konkretne upotrebne vrednosti i kao takvi uslovljeni su faktorima
tehnike prirode i faktorima organizacione prirode.Slui kao planski i analitiki instrument.
Svo utroci materijala,sa stanovita mesta na kojima nastaju,karakteristika tih troenja,kao i
faktore koji ih uslovljavaju mogu da se svrstaju u sledeih 6 osnovnih kategorija
1.
2.
3.
4.
5.
6.

Utroci materijala za izradu,

Utroci pomonog materijala,
Utroci energije,
Proporcionalni utroci reijskog materijala,
Relativno fiksni utroci reijskog materijala i
Fiksni utroci reijskog materijala.

Materijal za izradu je jedan od osnovnih materijalnih uslova proizvodnje.On svojom supstancom

ulazi u novi proizvod i utroene koliine ovog materijala direktno su proporcionalne obimu
proizvodnje.Na koliinu potronje ovog materijala po jedinici proizvoda i ukupno utie sam
proizvod svojim oblikom i dimenzijama,zatim tehnoloki proces,sredstva za rad, uslovi rada i
konano i sam njegov kvalitet i kvalitet i karakteristike drugih materijala koje se troe u
proizvodnji pri preradi materijala za izradu.

2.3 Utroci sredstava za rad

Pojavni oblik utroaka materijala je fiziko troenje.Prilikom troenja materijala esto se isti u
celini svojom materijalnom sadrinom ukljuuju u novi proizvod prenosei time i svoju vrednost
na nove upotrebne vrednosti.Za razliku od materijala sredstva zarad se troe kroz sledece oblike:
1. Fiziko troenje,
2. Fiziko starenje i
3. Lom i kvar sredstava za rad.
Fiziko troenje sredstava za rad je uslovljeno radom sredstava odnosno njihovom
upotrebom.Troenje je postepeno i odvija se kroz vie ciklusa reprodukcije.Na bazi veka trajanje
i inteziteta troenje sredstava za rad utvruje se i veliina njihovog troenja u jedinici vremena
odnosno po jedinici proizvoda.
Vek trajanja sredstava za rad je veoma razliit za pojedina sredstava za rad a zavistan je od
brojnih faktora a posebno od tehnolokih karakteristika sredstava,funkcije koju ona vre u
procesu rada i uestalosti njihove upotrebe.
Sva sredstva za rad se ne troe istim intezitetom ali i svi delovi jednog istog sredstva se takoe ne
troe istim intezitetom.S obzirom na to da je za funkionisanje sredstava za rad nuna njihova
ispravnost u celini svih delova sredstava.
To praktino ispada da upotrebljivost konkretnog sredstva prestaje onda kada njegov
najosetljiviji deo prestane da funkcionie.Meutim,kako postoji mogunost zamene istroenih
delova to i vek trajanja sredstava za rad moe da se odri zamenom istroenih delova a praktino
i da se produi.
Iznalaenje utroaka sredstava za rad zbog fizikog troenja,koji su po pravilu direktno
proporcionalni obimu proizvodnje,nije jednostavno a moe se rei da je i nemogue.Veliina
utroaka sredstava za rad,obino izraena mainskim asovima i slino,je raunska veliina
odnosno predpostavljena veliina.

Fiziko troenje sredstava za rad postoji i onda kad sredstva ne rade.To je takozvani proces
fizikog starenja odnosno korozije i upravo radi toga to se sredstva fiziki troe i kada ne rade
utroci sredstava za rad,koji nastaju usled fizikog troenja i fizikog starenja,uzeti u celini nisu
proporcionalni sa obimom proizvodnje.
2.4 Utroci radne snage
Utroci radne snage predstavljaju utroenu bioenergiju proizvoa-pojedinac pri obavljanju
konkretnog zadatka u procesu reprodukcije.Tako shvani utroci radne snage su izraz izvrenog
rada u proizvodnji bez obzira da li su dobili drutveno priznanje ili nisu.
Prema tome za postojanje ovako shvaenih utroaka radne snage je bitno :
1. Da je to bioenergija radnika
2. Da je to odreena koliina bioenergija radnika-najee je poznata i izraena
odgovarajuom jedinicom mere,
3. Da je troenje radne snage nastalo u proizvodnji ili radi proizvodnje-troenje radnikove
bioenergije zbog aktivnosti na kulturnom,politikom i drugim poljima njegovog
delovanja nije utroak radne snage kao elementa reprodukcije,
4. Da se u ovim utrocima ne isrpljuju veze radnika sa mezoekonomijom i kolektivomostaje veza kroz funkciju upravljanja.

3.Znaaj i podela trokova

3.1. Znaaj trokova
Trokovi su predmet intenzivnog prouavanja teorije i permanentnog interesovanja i praenja
u praksi.To je sasvim razumljivo jer trokovi predstavljaju kljuno pitanje svake privrede i
svakog preduzea ponaosob.Nivo ostvarenja ekonomije preduzea je uslovljen veliinom
trokova.Podmirenje makroekonomskih , mikroekonomskih i mezoekonomskih potreba je
potpunije ne samo kad se povea fiziki obim proizvodnje ,nego i kada trokovi uinjeni za
ostvarenje te proizvodnje budu nii. Time upotrebna dobra postaju jeftinija i pristupanija
potroaima.

Znaaj trokova se moe posmatrati sa vie aspekata koji se mogua svesti na:
a) aspekt makroekonomije,
b) aspekt makroekonomije preduzea i
c) aspekt mikroekonomije

Stepen podmirenja makroekonomskih i makrosocijalnih potreba je direktno uslovljen

efikasnou preduzea, a efikasnost preduzea je zavisna izmeu ostalog i od trokova.
Ukoliko su uinjeni vei trokovi od objektivno potrebnih, utoliko e i stepen zadovoljenja
makrosocijalnih I makroekonomskih potreba biti nii.Praktino , drtvena zajednica zbog
snienja trokova preduzea ima mogunostpoveanog zahvatanja iz dobitka preduzea.
Snienje trokova omoguuje preduzeu poveanje dobitka. S druge strane ,zbog niih
trokova mogue je sniziti prodajne cene proizvoda i time poveati konkurentsku sposobnost
preduzea. Manji trokovi su viestruko korisni za preduzee.

3.2Podela trokova
Praenje , analiziranje odnosno prouavanje trokova osnovna je pretpostavka uspenog
poslovanja preduzea. Meutim, prouavanje trokova zahteva prethodno njihovu podelu
odnosno razvrstavanje trokova u pojedine grupe. U teoriji, a i u praksi ,postoje razne podele
trokova. Svaka od zih podela je znaajna ne samo za teoriju ve i za praksu.Ali bez obzira
na to zapaamo samo one podele koje se mogu ee susretati,pre svega u literaturi.
Najee se susreemo sa sledeom osnovnom podelom trokova prema njihovoj prirodi:
1. trokovi rada,
2. trokovi sredstava za rad(amortizacija, trokovi investicionog odravanja i kamata na
osnovu sredstava),
3. trokovi materijala(osnovnog pomonog i pogonskog materijala),
4. trokovi tuih usluga(transportni trokovi,PTT trokovi, zakupnina,osiguranje imovine..),
5. obavete prema drutvu(porezi i razni doprinosi).
Na bazi ove podele trokova izvedeno je niz drugih , tako da se moe susresti deset, pa i vie
grupacija trokova.

Prof.dr Zdenko Vajner daje na primer , sledeu podelu trokova:

1. prema njihovoj vanosti,na glavne trokove fakturisana cena materijala i sporedne
trokove- trokovi prevoza materijala,
2. prema uestalosti,na jednokratne- gradnja zgrade i tekue odravanje zgrade.
3. prema ulaganju vrednosti , na stvarne,standardne i planske trokove,
4. sa stanovita proizvodnje,na ukupne trokove i trokovepo jedinici proizvoda.
5. prema poreklu,na trokove predmeta rada, trokove sredstava za rad i trokove rada.
6. prema funkciji preduzea, na trokove , nabavke,proizvodne trokove,trokove prodaje i
trokove upravljanja i administracije,
7. prema ponaanju u odnosu na obim proizvodnje, na fiksne i varijabilne trokove,
8. prema nameni,na trokove osnovnih delatnosti,trokove pomone delatnosti i trokove
sporedne delatnosti, kao i trokove za investiciono odravanje.
9. prema vremenu troenja, na kratkorone neposredne i dugorone posredne trokove i
10. prinudno troenje-poslovni rizik-unitenje dobara i slino.

3.3 Osnovna podela trokova

Ova podela trokova polazi od ekonomske uloge pojedinih elemenata u procesu reprodukcije
odnosno od troenja osnovnih elemenata radnog procesa. Sa ovog stanovita trokove delimo
na :

Trokove rada,
Trokove sredstava za rad,
Trokove predmete rada i
Trokove tuih usluga

3.4 Podela trokova sa stanovita njihovog ponaanja u dinamici reprodukcije

Ukupni trokovi preduzea satavljeni su iz raznih vrsta trokova.Pojedini trokovi, nemaju
isto uee nasvim nivoima proizvodnje. Na poetnom stepenu zaposlenosti oni su
sastavljeni samo iz fiksnih trokova.Kasnije se ukljuuju proprcionalni i relativno fiksni.
1. Fiksni trokovi
2. Relativno fiksni trokovi
3. Varijabilni trokovi

3.4.1 Fiksni trokovi

Osnovna karakteristika ovih trokova je njihova konstantnost.Oni se u ukupnom iznosu ne

menjaju kada se menja obim proizvodnje, tj. Isti su bez obzira na to da li preduzee radi sa
minimalnim ili punimkapacitetom ili uopte ne radi. Druga njihova karakteristika je u tome
da su najvei po jedinici proizvoda kada preduzee radi s minimalnim kapacitetom.
Fiksni trokovi se najveim svojim delomodnose na trokove sredstava za rad. Otuda ih neki
nazivaju trokovima kapaciteta.to su ovi trokovi vei to su i ukupni fiksni trokovi vei, ali
se njihova visina ne menja u zavisnosti od stepena korienja kapaciteta.Menjaju se samo po
jedinici proizvoda .
Pored trokova za rad , a u sluaju vremenske amortizacije, kao najei fiksni trokovi
pojavljuju se i:
a) trokovi rada pripreme budue proizvodnje.
b) trokovi materijala pripreme budue proizvodnje,
c) trokovi rada viih rukovodilaca,trokovi zakupnine i slino.
3.4.2 Relativno fiksni trikovi
U pripremnoj i zavrnoj fazi procesa rada i na organizacionim radnim mestima tehnoloke
faze pojavljuju se izvesni fiksni trokovi materijala i rada kao konstantni za odreeni obim
proizvodnje- za odreenu zonu, posle ega se naglo poveavaju da bi u sledeoj zoni obima
bili konstantni, i tako redom za svaku narednu zonu.Porast fiksnih trokova pri prelasku iz
jedne zone obima u drugu povlai i porast trokova po jedinici ali u niim delovima zone.
Relativno fiksni trokovi po jedinici proizvoda na poslednjem stepenu zone obima su nii
nego na poetnom stepenu nove zone obima.Radi ovog svaka zona obima mora da se koristi
to je vie mogue ka goenjoj granici.
U relativno fiksne trokove spadaju:
a) trokovi materijala na organizacionim radnim mestima,
b) trokovi rada posrednih rukovodilaca proizvodnje , izuzev rada viih rukovodilaca iji
trokovi rada imaju fiksni karakter,
c) trokovi rada tehnike kontrole,
d) trokovi rada na organizacionim radnim mestima u pripremnoj i zavrnoj fazi procesa
rada i
e) trokovi rada na pomonim radnim mestima u proizvodnji.
Zajednike karakteristike relativno fiksnih trokova su njihova progresija,degresijai
remanentnost.

3.4.3.Varijabilni trokovi

Ova grupa trokova je u izvesnoj meri sporna u teoriji zato to postoje razliita gledita o
pojmu ili bolje reeno o irini pojma varijabilnih trokova.
a) Prvu grupu ine oni teoretiari koji ove trikove smatraju proprcionalnim ti trokovi
rastu proprcionalno porastu obima proizvodnje i smanjuju se takoe proporcialno
smanjenju obima proizvodnje. Osnovna karakteristika ovih trokova je fiksnost po
jedinici proizvoda a proprcionalnost ukupnog iznosa u odnosu na obim proizvoda.
b) Drugu grupu ine oni teoretiari koji pored proporcionalnih trokova kao varijabilne
trokove istiu jo degresivne i progresivne .Definicija proporcionalnih trokova je
sutinski ista kao i kod pristalica prvog shvatanja.U trokove ove vrste ubrajaju se

trokovi materijala za izradu, zarade, pojedinani trokovi proizvodnje i prodaje,

tehnoloko gorivo i energija i jo neki materijali.
c) Treu grupu teoretiara sainjavali bi oni koji pored proporcionalnih varijabilnih trokova
istiu i progresivne i degresivne ali ne kao posebne vrste trokova ve kao posebno
ponaanje ukupnih trokova izazvano promenama kombinacije fiksnih i proporcionalnih
trokova. Degresija i progresija trokova se pojavljuje kod ukupnih trokova , jer oni ne
mogu da se ponaaju preme dinamici obima proizvodnje ni kao fiksni ni kao
proporcionalni.Ovako kombinovani ,ukupni trokovi dobijaju novo svojstvo u dinamici
proizvodnje odnosno zaposlenosti preduzea i ponaaju se kao degresivni ili kao
progresivni.Prema tome, degresija i progresija oznaavaju intenzitet dinamike ukupnih
trokova na raznim stepenima zaposlenosti a u okviru postojeeg kapaciteta privredne
organizacije.

3.5 Podela trokova sa stanovita uticaja preduzea na njihovu postojanost

Sa stanovita mogunosti uticaja na postojanje odnosno na eliminisanje trokova svi se

trokovi mogu podeliti na otklonjive i neotklonjive. Ustvari svi fiksni ,relativnofiksni
iproporcionalni trokovi se mogu svrstati u grupu neotklonjivih i u grupu otklonjivih
trokova.
a) Neotklonjivi trokovi su neizbeni trokovi.Postojanje ovih trokova u svakom trenutku ,
bez obzira na ektivnost preduzea, je faktor stimulacije na to veu proizvodnju , jer su
time ovi trokovi po jedinici proizvoda stalno manji, ili bar onu proizvodnju koja moe
da pokrije trokove proizvodnje.
b) Za razliku od neotklonjivih trokova veliki broj trokova moe da se otkloni, ako se
obustavi proizvodnja.U ovu grupu trokova spadaju svi proporcionalni trokovi: troak
materijala za izradu,trokovi pomonog materijala,trokovi energije,trokovi rada
izrade,trokovi materijala i rada na zavrnim radnim mestima netehnoloke faze, trokovi
rada na pomonim radnim mestima u radionici: zatim svi relativno fiksni
trokovi.Otklonjivost mnogih trokova , naroito trokova vezanih za rad, bez sumnje je
uslovljena i vremenom , njihovo postojanje ne prestaje onog trenutka kada se proizvodnja
obustavi ili smanji.

3.6 Podela trokova sa stanovita mesta nastajanja

Kod odreivanja mesta trokova ne ide se do pojedinih radnih mesta ,ve su to obino :
grupe radnih mesta , odeljenja ,sektori.Utvrivanje iznosa trokova za svako mesto
trokova ,zatim promene tih trokova u vremenu, utvrivanje mera koje je potrebno
preduzeti radi otklanjanja organizaciono poveanih trokova i konano ,utvrivanje
stepena odgovornosti rukovodilaca je osnovni cilj sistematisanja trokova po mestima,u
tom sistematisanju se primenjuju sledea dva osnovna kriterijuma:
1. Da se jednom grupom trokova obuhvate trokovi koji imaju istu ili slinu
dinamiku i
2. Da se dobije dinamika trokova po onim grupama radnih mesta koja su u
nadlenosti jednog rukovodioca, kako bi rukovodilac mogao istraivati uzroke te
dinamike Iotklanjati njegove uticaje.

Bez obzira na to koliki je broj mesta trokova u preduzeu , sva mesta se mogu grupisati
u dve osnovne grupe:
a) proizvodna mesta trokova
b) peproizvodna mesta trokova
Kao proizvodna mesta trokova smatraju se:
a) mesta trokova osnovne delatnosti
b) mesta trokova sporedne delatnosti i
c) mesta trokova pomone delatnosti.
Neproizvodna mesta trokova ine:
a) mesta trokova nabavke(nabavno odeljenje)
b) mesta trokova prodaje(prodajno odeljenje)
c) mesta trokova uprave(administrativna odeljenja)
Ako se poe od trokova preduzea kao celine, oni se, s obzirom na mesto na kome
nastaju utroci koji izazivaju konkretne trokove , kao i na karakter tih utroaka mogu
podeliti na :
a) trokove izrade
b) reijske trokove

Trokovi izrade se esto nazivaju primarnim trokovima i predstavljaju cenovno izraene

utroke elemenata proizvodnje na tehnolokim radnim mestima. U ove trokove spadaju:
a) trokovi materijala
b) trokovi rada izrade,
c) trokovi sredstava za rad.
U trokove materijala za izradu :
a) trokovi materijala,
b) trokovi pomonog materijala i
c) trokovi energije.

3.7 Podela trokova sa stanovita nosioca

Jedan od ciljeva sistematisanja trokova po mestima jeste mogunost njihove raspodele na

nosioce. Samim tim i raspodela trokova na nosioce ima za cilj kontrolu poslovanja , a sa
druge strane obezbeuje osnovne elemente za formiranje politike cena sopstvenih proizvoda.
,,Nosilac trokova je svaka posebno vrsta proizvoda , usluga ili drugih uinaka, bez obzira na
mesto na kome je postignut.
Sve nosioce trokova moemo podeliti na:
a) privremene nosioce trokova i
b) konane nosioce trokova
Privremene nosioce trokova ine uinci koji nisu napustili proizvodnju u irem smislu ,
odnosno nisu jo uvek spremni za spoljanji svet-fazni proizvodi I sl.
Proizvodi za prodaju su konani nosioci trokova. Oni kao takvi nose sve primarne a
eventualne i sekundarne trokove koji su uslovljeni njihovom proizvodnjom.
Svi trokovi sa stanovita vezivanja za nosioce mogu da se podele na:
a) pojedinane trokove i
b) zajednike ili opte trokove.
Osnovna karakteristika pojedinanih trokova je u tome da se oni vezuju za nosioce pre
otpoinjanja proizvodnje proizvoda koji je nosilac tih trokova.Znaajna karakteristika im je
takoe i proporcionalnost sa obimom proizvodnje.
Ove trokove ine :
a) trokovi materijala za izradu,
b) trokovi rada izrade i
c) neke vrste pomonog materijala.
U zajednike trokove spadaju:
a)
b)
c)
d)
e)

trokovi energije ,
trokovi sredstava za rad(amortizacija)
jedan deo trokova pomonog materijala
trokovi pogonske reije i
trokovi upravno prometne reije.

Vezivanje trokova za nosioce ima sledee faze:

a) utvrivanje visine pojedinih vrsta pojedinanih trokova po nosiocima,

b) utvrivanje visine pojedinih vrsta pojedinanih trokovai njihovog zajednikog iznosa,
c) utvrivanje kljua za raspodelu zajednikih trokova na pojedina osnovna mesta trokova
i raspodela zajednikih trokova na mesta po utvrenom kljuu
d) utvrivanje broja proizvedenih koliina proizvoda odnosno izvrenih usluga za osnovna
mesta trokova,
e) utvrivanje iznosa zajednikih trokova po nosiocu, deobom zajednikih trokova svakog
osnovnog mesta ponaosob sa brojem ostvarenih uinaka-proizvoda ili usluga , na tom
radnom mestu,
f) utvrivanje ukupnog iznosa pojedinanih i zajednikih trokova po nosiocu zbrajanjem
iznosa pod a)- trokova po nosiocu i iznosa trokova po nosiocu pod b.
3.8 Druge podele trokova
1. Podela trokova sa stanovita vremena nastajanja- zajedniki trokovi preduzea nastaju
u odreenom period ,i oni su cenovni izraz utroaka koji su nastali u tom period. Kada bi
se u istom period zapoeo i dovrio odreeni broj odreenih vrsta proizvoda tada bi svi
proizvodi toga perioda bili nosioci svih zajednikih trokova istog perioda.
2. Podela trokova prema metodi njihovog obrauna- sa stanovita metode po kojoj se
trokovi prenose na proizvod svi trokovi mogu da se podela na:
a) direktne trokove
b) indirektne trokove
Postoje i ostale podele trokova a to su:
a)
b)
c)
d)
e)
f)
g)
h)

Podela trokova sa stanovita njihove sloenosti

Podela trokova prema njihovoj vanosti
Podela trokova prema uestalosti
Podela trokova prema nainu utvrivanja
Podela trokova sa stanovita drutvenih propisa
Podela trokova sa stanovita njihove nunosti za odvijanje procesa reprodukcije
Podela trokova sa stanovita utvrivanja rezultata preduzea
Podela trokova sa stanovita mogunosti prilagoavanja veliine preduzea smanjenja
trokova
i) Podela trokova sa stanovita veliine rasporeenih i ostvarenih optih trokova
j) Podela trokova sa stanovita mogunosti kontrole
k) Podela trokova sa stanovita osnovnih delatnosti preduzea

4.Granini trokovi

Granini trokovi i trokovi diferencije su takozvani slojevi trokovi.Slojevi trokovi se

pojavljuju kao dopunski trokovi za novu prozvodnju u okviru postojeeg kapaciteta
preduzea.Oni su raunska kategorija trokova i koriste se u politici cena sopstvenih
proizvoda.Granini trokovi su trokovi deferencije po jedinici vika proizvoda novog
stepena zaposlenosti.U slojeve trokove spadaju :trokovi diferencije i granini trokovi.
4.1 Struktura graninih trokova
Struktura graninih trokova je sporno pitanje u teoriji trokova .Jedni smatraju da se
granini odnosno trokovi diferencije sastoje samo od proporcionalnih trokova; drugi da su
sastavljeni od fiksnih ,relativno fiksnih i proporcionalnih, trei istiu da granine trokove
ine samo varijabilni proporcionalni i relativno fiksni trokovi.
4.2 Granini trokovi kao instrument poslovne politike
Granini trokovi su kljuna komponenta teorije trokova i da kao takvi predstavljaju jedan
od najbitnijih elemenata koji determeniu maksimalni dobitak ili minimalan dobitak
preduzea. Smatra se da u preduzeu postoje dve vrste poslovne politike,jedna koja ima na
umu neki drugi rok i druga kratkorona koja se stara o svakodnevnim poslovima preduzea,
o tekuoj proizvodnji, tekuim nabavkama, tekuim prodajama i da je voenje kratkorone
politike mogue samo preko praenja i prouavanja graninih trokova.
Granini trokovi se mogu sa uspehom koristiti :
a)
b)
c)
d)

Za utvrivanje politike cena,

Za stimulisanje i poveanje obima proizvodnje,
Za odluivanje o dopunskoj- sporednoj proizvodnji
Za donoenje odluke o radu u vie smena, prekovremenom radu i sl.

4.3 Granini trokovi kao instrument dugorone poslovne politike

Pored primene teorije graninih trokova u kratkoronom planiranju , mogua je njena
primena i u dugoronom planiranju predvianjem razvoja fiksnih trokova i njihovog
pokria, kojom prilikom se posmatra manji broj faktora . Na osnovu teorije graninih
trokova mogu se donositi dugorone odluke o proizvodnji , o optimalnom programu , o
zalihama, i sl.

5.Uloga standardnih trokova u savremenim uslovima poslovanja

5.1 Pojam standardnih trokova

Standardni trokovi predstavljaju novani izraz utroaka elemenata procesa rada,utvreni
korienjem savremenih naunih metoda prouananja trokova iz prethodnog perioda i
predvianja trokova i uslova rada budueg perioda , za koji se izraunavaju predviaju ovi
trokovi.Zbog sloenosti postupka za njihovo utvrivanje i tekoe u obezbeenju uslova za
njihovo funkcionisanje u praksi se standardni trokovi susreu danas samo u najbolje
organizovanim preduzeima s naunom organizacijom rada.
Osnovne karakteristike standardnih trokova su sledee:
1) Standardni trokovi su,u stvari,planski trokovi;
2) Za razliku od ostalih vrsta planskih trokova ovi trokovi predstavljaju jednu perspektivu.
3) Ovi trokovi su rezultat naunog prilaza problematici predvienih trokova ,i kao takvi
uvaavaju sve injenice uslove prethodnog i budueg perioda.
4) Zbog promena okolnosti pod kojima su utvreni i njih treba menjati.
5) Zbog svega toga oni su trajan zadatak.

5.2 Znaaj standardnih trokova

Znaaj standardnih trokova je viestruk:
1) Koriste se kao sredstvo za merenje i kontrolu trokova.Oni predstavljaju najpouzdanije
merilo z auporeivanje trokova.
2) Zbog sveobuhvatnosti elemenata i faktora standardnih trokova i potpunosti njihovog
sagledavanja i prouavanja ovi trokovi omoguuju da se primenom principa izolacije
lokalizuje mesto I uzrok odstupanja stvarnih od standardnih trokova.

3) U uslovima sticanja zajednikog prihoda standardni trokovi predstavljaju sredstvo za

merenje i utvrivanje rezultata rada svakog preduzea uesnika u proizvodnji zajednikog
proizvoda.Standardni trokovi se mogu knjiiti unapred,zbog ega se po zavretku proizvoda

mogu odmah utvrditi stvarni i standardni trokovi iodstupanje stvarnih od standardnih

trokova.To pojednostavljuje i ubrzava knjigovodstveni postupak to je veoma znaajno Za
blagovremeno i svrsishodno ocenjivanje stanja i donoenje odluka.
4) Uloga standardnih trokova pri uvrivanju prodajne cene proizvoda je izuzetno vana,jer su
ovi trokovi veoma solidna osnova na kojoj poiva cena proizvoda.
5) Zbog svega ovoga standardni trokovi doprinose razvijanju inicijative u radu,a posebno
snienju trokova.
6) Standardni trokovi se koriste I za procenivanje zaliha gotove robe,u oblasti planiranja i
drugim oblastima ekonomije preduzea.

5.3 Vrste standardnih trokova

a) Standardi u ekonomiji preduzea
Standard je sredstvo za merenje sa posebnim karakteristikama,a utvren je naunom analizom
svih odreujuih elemenata i uslova.Zavisno od toga ta predstavlja,standard se moe izraziti u
raznim vidovima.
1 Naturalni standardi su fizike,hemijske ili fiziko hemijske veliine i vremenske veliine.
U ekonomiji preduzea kvantitativne standarde koristimo za istraivanje materijalnih uslova rada
i fizikog obima proizvodnje.
Kvalitativnim standardom izraavamo rad radnika.Ovaj standard izraava potrebno vreme za
obavljanje predvienog zadatka.
2

Finansijski standardi omoguuju svoenje naturalnih standarda,koji su inae raznovrsni i

heterogeni,na zajedniki imenitelj.U preduzeu razlikujemo,uglavnom finansijske standard
posrednog materijalnog porekla,kojima se elementi ekonomije izraavaju samo u novanom
obliku.

Prema tome ,standardni trokovi su finansijski standard izveden iz naturalnih standarda utroaka
elemenata ulaganja i standardne cene sredstava po jedinici utroaka sredstava za
proizvodnju,odnosno standardne zarade po jedinici rada,kada je u pitanju radna snaga.

I naturalni i finansijski standardi mogu biti postavljeni kao cilj koji treba ostvariti odnosno
realni standard i kao cilj kome treba teiti.
Tekuci standardi se odreuju na bazi uslova pod kojima e se odvijati reprodukcija.Ako
promena uslova ozbiljnije menja vrednost standard menjaju se i sami standardi.Prema tome
re je o standardima koji predstavljaju neposredan cilj,ije ostvarenje i uslove u kojima e ce
ostvariti moemo uspeno da predvidimo.

b) Klasifikacija standardnuh trokova

Standardni trokovi kao finansijski standard izveden iz naturalnih standard utroaka elemenata
procesa rada i njihovih novanih standard po jedinici,predstavljaju novani izraz utroaka
elemenata ulaganja u reprodukciju utvren korienjem naunih metoda prouavanja elemenata
trokova i faktora reprodukcije.
Inae standardni trokovi kao istvarni ,zavisno od obima proizvodnje,odnosno reagbilnosti
,mogu da se podele u dve odnosno u tri grupe I to :

Promenljivi (varijabilni)

-- Proporcionalni
-- relativno fiksni

Nepromenljivi (fiksni)

6.Kalkulacije
6.1 Pojam i svrha kalkulacije

Kalkulacija je raunski postupak putem koga se na razliite naine mogu izraunati cena
kotanja,nabavna cena I puna cena proizoda.Ba zbog toga najee se koristi naziv
kalkulacija cene kotanja,kalkulacija nabavne cene itd.Na podruiju privrednog poslovanja
kalkuliraju se trokovi I cene.Triite poznaje cenu a preduzee trokove.Bez obzira na to
gde se roba nabavlja Iz cena nastaju trokovi,ako se proizvodi prodaju na tritu,cene se
izraunavaju iz trokova.Kalkulacija je uvek ona raunska operacija koja vri preobraaj ovu
promenu,te ini sponu izmeu trokova I cena.
Kalkulacija osim to slui za ustanovljavanje cena,slui I za kontrolu trokova I kontrolu
ekonominosti poslovanja.
Da bi se mogli temeljito ispitivali trokovi u preduzeu,potrebno je da su ispunjena dva
osnovna zadatka kalkulacije:
1) Obuhvatanje trokova I,
2) Raspodela trokova.

6.2 Principi kalkulacije

Da bi kalkulacija mogla ispuniti zadatke koje se od nje oekuju,ona se mora zasnivati na
ordeenim pravilima,tj principima.Pa tako postoje :

Princip vremenskog raz granienja,

Princip diferenciranja,
Princip prilagodljivosti kalkulacije,
Princip dokumentiranosti trokova,
Princip preglednosti,tanosti,ekonominosti I usporedivosti kalkulacije

6.3 Strukura cene

Radi laganijeg obuhvatanja trokova i boljeg uporeivanja,kont role i analize trokova prema
propisima,primenjuju se eme,prema kojima treba sastavljati kalkulaciju.Struktura cene
kotanja je raspored i popis njezinih elemenata razvrstanih prema odreenom rasporedu sa
ciljem da se moe utvrditi i meriti delovanje pojedinih faktora na formiranje cene kotanja i

pune cene proizvoda .Struktura cene kotanja vrlo je vana radi uporeivanja trokova svojih
proizvoda sa stranim proizvodima.

Zakljuak

Iz prethodnog izlaganja se vidi da trokovi,kao takvi i ne mogu i ne smeju biti

zanemareni.Profitabilnost direktno zavisi od uspenog i racionalnog upravljanja
trokova.Posebno je bitno za preduzetnika koji poinje novi posao da odredi temeljnu analizu
trokova pokretanja novog biznisa kako bi se predupredila i ne tako mala stopa neuspenosti
novih malih i srednjih preduzea od kojih 60% ne opstane petu godinu poslovanja.

Podaci koji se dobijaju iz svih ovih analiza neiskorienih resursa,odnosno,unutranjih

rezervi,treba da budu u svrhu pronalaenja naina za njihovo korienje na pravi nain,i u to
veoj meri,ili za traenje nekih drugih reenja,da bi se njihova neiskorienost svela na to
mogue manju meru.To bi bila na primer prodaja osnovnih sredstava koja se ne
koriste,otputanje vika radne snage,razvijeniji kontrolni mehanizmi raznih oblika,poev od
kontrole kvaliteta,pa do spreavanja otuivanja nemara i slino.
Kao to je na poetku prikazano,njegova sutina je prikaz znaaja trokova privrednih
subjekata,kao i njihov pojam i podela.Cilj je bio dotai samu sutinu trokova i predstavljanje
vanosti ovog pojma za svako preduzee.

Literatura

1 Dr Vlastimir Miloevic-Teorija trokova(1999)

2 - Dr eljko Majcen-Trokovi u teoriji i praksi (1971)
3 Vikipedija- Trokovi Preduzea