Megatrend univerzitet Beograd

Fakultet za poslovne studije

Seminarski rad
Tema: Globalizacija i zatita ivotne sredine

Beograd, januar-februar 2015

Megatrend univezitet Beograd

Fakultet za poslovne studije
Seminarski rad
Tema:
Predmet:
Student:
Broj indeksa:
JMBG:
Predmetni profesor: Goran Puzi

SADRAJ
I METODOLOKI KONCEPT RADA......................................................................................5
II PROCESI GLOBALIZACIJE U MEUNARODNOJ ZAJEDNICI.....................................6
2.1. Globalizacija i neoliberalizam.......................................................................................10
2.2. Uticaj globalizacije na zemlje u tranziciji......................................................................12
III IVOTNA SREDINA I EKOLOKA KRIZA....................................................................15
IV MEUNARODNA SARADNJA U EKO-BEZBEDNOSTI..............................................19
V STUDIJA SLUAJA............................................................................................................23
5.1. Definisanje etikog problema........................................................................................25
5.2. Mogue alternative.........................................................................................................25
5.3. Uesnici u dogaaju.......................................................................................................25
5.4. Analiza studije sa etikog aspekta..................................................................................26
5.5. Zakljuak izveden iz studije...........................................................................................27
ZAKLJUAK I PREPORUKE................................................................................................28
Literatura...............................................................................................................................29

UVOD
U modernoj konstelaciji drava i dalje ostaje jedan od glavnih subjekata
meunarodnih odnosa, to se manifestuje na sve drutvene fenomene, ukljuujui i subjekte
ekoloke bezbednosti. Reformski procesi kao neophodnost u savremene planetarne trendove
podrazumevaju preobraaj u svim sferama javnog ivota radi dostizanja odreenih
civlizacijskih ciljeva. Postmoderni procesi globalizacije, uz nezaobilazne demokratske
tendencije integriu sve zemlje sveta u svrsi unapreenja ekonomije i ukupnog prosperiteta
svake pojedinane drave i svetske zajednice u celini.
Globalizacija je proces privrednog, socijalnog,kulturnog i politikog delovanja koje
nadmauje granice nacionalnih drava u kontekstu meunarodne saradnje. Globalizujue
oveanstvo u odreenom smislu,postaje svetsko drutvo suoeno sa realnim globalnim
problemima,meu kojima znaajno mesto zauzima naruavanje ekolokog balansa na planeti
Zemlji koje ugroava opstajanje uslova ivota i uslova ivota oveka na njoj u meri da se
moe govoriti o globalnog ekolokoj krizi.Globalna i ekoloka kriza nastala je kao posledica
snanog razvoja nauke i tehnologije u do sada nesluenim razmerama.Ali,razvoj nije doprineo
samo poboljanju uslova zivota ljudske vrste,ve je imao i tetne posledice za ovekovu
okolinu i kvalitet ivota.
Negativne reperkusije aktuelnih pojava posebno su vidljive u oblasti ivotne sredine.
Devastacija i degradacija ovekovog ambijenta dostie spektakularne razmere, tako da se u
okviru fenomena odrivog razvoja razmatra temat ugroene perspektive oveanstva. Na
osnovu navedenog, oblast eko-bezbednosti predstavlja esencijalan segment nacionalne
bezbednosti i koncepta nacionalnih interesa. To podrazumeva strateki pristup i jednu od
prioritetnih obaveza relevantnih aktera meunarodne zajednice i svake dravne tvorevine

I METODOLOKI KONCEPT RADA

U ovom radu se polazi od opte hipoteze koja glasi:
Ako se proces globalizacije aktivnije primeni u Republici Srbiji doi e do
poboljanja u oblasti zatite ivotne sredine na njenoj teritoriji.
Sporedne hipoteze izvuene iz opte su:
Ako se proces globalizacije aktivnije primeni u AP Vojvodini doi e do
poboljanja u oblasti zatite ivotne sredine na njenoj teritoriji.
Ako se proces globalizacije aktivnije primeni u gradu Zrenjaninu doi e do
poboljanja u oblasti zatite ivotne sredine na njegovoj teritoriji.
Teoretsko metodoloki okviri rada
U ovom radu koristiemo u svrhe istraivanja sledee metode: metodu opservacije,
dedukcije, analize i sinteze.
Dedukcija je postupak kojim se iz opteg zakonskog saznanja stiu posebna i
pojedinana saznanja.
Analiza je metoda kojom se predmet istraivanja razlae na sastavne inioce. Sinteza
predstavlja sistematian postupak kojim se inioci dobijeni analizom spajaju u jedinstvenu
celinu. Analiza je poetna a sinteza zavrna faza. Analiza i sinteza su suprotni metodski
procesi i oni predstavljaju jednu celinu.

II PROCESI GLOBALIZACIJE U MEUNARODNOJ ZAJEDNICI

Globalizacija je pojava koja ne pripada samo modernom dobu.Istraivanja i dokazi o
postojanju svetskih religija i trgovakih puteva u srednjem veku ohrabrili su stanovnita da je
ovo proces koji ima dugu istoriju. Prvi talas globalizacije vezuje se za 16. vek; drugi talas za
eksapanziju industrije i trei talas za perod nakon zavretka hladnog rata.
Prvi veliki talas globalizacije podudara se sa raanjem modernog evropskog drutva u
16 veku, periodu kada Evropa gospodari globalnom arenom, jer doivljava: teritorijalnu
ekspanziju, ekomonsko-tehnoloku i vojnu superiornost.
Drugi talas nastaje u jeku industrijske revolucije oko 1850.godine i traje do Prvog
svetskog rata. Od 1800. do 1913. meunarodna trgovina porasla je sa 3 na 33 odsto.Engleska
je hegemon tog vremena.Ogromni talasi emigrantske radne snage kretala se slobodno u svetu
bez viza i preplavili su obale Amerike i Australije.
Trei talas nastaje sa zavretkom hladnog rata,a proces globalizacije dobija nov zamah
padom Berlinskog zida 1989.godine. Proces slobodne trgovine i kretanja ljudi zaustavljen je
iz tri razloga:dolazi do otrih sukoba izmeu velikih sila,plime agresivnih nacionalizama ija
je kulmonacija Prvi svetski rat;stvara se autoritaran socijalistiki sistem u SSSR,koji je
potpuni kontrast zapadnom ekomomskom i politikom sistemu;d olazo do podele
jedinstvenog svetskog organizma na neprijataljske blokove:kapitalizam,socijalizam i blok
nesvrstanih.Svet je podeljen gvozdenom zavesom Kineskim i Berlinskim zidom. Bitna
determinanta procesa globalizacije usavremenom trenutku je tehnoloki razvoj koji
omoguuje prostono i vremensko smanjivanje sveta.Osnovna obeleja savremenog procesa
globalizacije su: tehniko-informatika revolucija, globalna ekonomija, globalna kultura i
transnacionalni politiki reimi.
Postoji vei broj manje ili bie uspenih tumaenja globalizacije. Prema MMF-u ona
oznaava brzu integraciju ekonomije irom sveta kroz trgovinu,finansijske tokove, razmenu
tehnologija,informativne mree i meukulturna kretanja. Prema Tomsu Fridmanu ona
predstavlja irenje kapitalizma i slobodnog trita u sve zemlje sveta.er Soro,
globalizaciju definie kao slobodno kretanje kapitala i dominaciju globalnih finansijskih
trita i multinacionalnih korporacija nad nacionalnim privredama. Sa ekonomskog stanovita
ona se odreuje kao prekogranino poslovanje preduea olo kao povezivanje nacionalnih
privreda u svetsku privredu preko svetskog trita. Sa sociolokog stanovita globalizacija se
definie kao drutveni proces povezivanja na osnovu ekonomske i tehnoloke povezanosti
konkretnih drutava u odnose meuzavisnosti i kulturne povezanosti, na osnovu novih
informacionih tehnologija i sredstava komunikacija, tako da nastaje jedinstveno svetsko
drutvo na planeti Zemlji,i svest o pripadnosti tom drutvu kako pojedimih drutava,tako i
njegovih lanova.Ovako definisama globalizacija predstavlja istorijsku i civilizacijsku
zakonitost u razvoju ljudskog drutva omoguenu razvojem proizvodnih snaga i sredstava

meusobne i meudravne komunikacije, zasnovanim na nauci kao najautentinijem

pokazatelju razvoja oveka kao misleeg bia.
Teorijska misao o globalizaciji see do zaetnika sociologije. Sen-Simon, Markes,
Dirkem i Veber imaju viziju globalnog poretka.Sen-Simon se zalae za internacionalizam koji
bi uveo Panevropsku vladu.Imajui u vidu industralizaciju i Marks pie o ukidanju lokalne
nacionalne izolovanosti i samodovoljnosti i potencira nastajanje meusobne komunikacije u
svim pravcima i univerzalnu meuzavisnost nacija.
U savremenim teorijama do nastanka postmodernizma nastaju dve velike kole. U
prvoj se globalizacija shvata kao modernizacija, a u drugoj kao dominacija. Prvoj grupi
pripadaju teorije Parsonsa, Kera i Danlopa, Danijela Bela, MekLuana i Robertsona. Drugoj
grupi pripadaju teritorije Buharina, Amina, Gunder-Franka, Valertajna. Po Valertajnu
moderno doba odlikuje jedinstven proces koji svetski sistem dele na njegov
centar,poluperiferiju i periferiju.Po njemu se bogatstva periferije naprekidno odlivaju u bogati
centar.1
Teoretske dijaloge o globalizaciji Hedl deli na hiperglobaliste, skeptike i
transformacionaliste. Hiper globalisti smatraju da je globalizacija istorijska neizbenost,jer
transnacionalne kompanije i svetski ekonomski arbitri (MMF), pretvaraju nacionalne
ekonomije u svoje loklne jedinice;globalizacija oznaava smrt nacionalne drave,vlade
neoseaju vie odgovornost prema graanima, nego prena nadnacionalnim organizacijama;
informatiko-medijske revolucija i njeni kulturni proizvodi: TV serije,vest i filmovi
,najavljuju kraj nacionalne kulture i indentiteta.Skeptici drugaije gledaju na svet.
Po njima je ekonomska globalizacija mit.Svet je danas mae integrisan nego ranije.
Tome doprinosi regionalizacija.Stvorena su tri velika finansijska i trgovaka bloka: evropski,
pacifiko-azijski i ameriki.Mo nacionalnih drava ostaje njihovo trajno svojstvo,a poetak
XXI veka oznaava stvaranje novih nezavisnih drava;umesto integracije sveta,dolazi do
njegove fragmentacije i dubljih nejadnakosti te jaa fundamentalizam i agresivni
nacionalizam.
Transformacionisti su na sredini izmeu ova dva stava po njihovom shvatanju
globalizacija komkretno znai na odraenim nivoima:na meunarodnom planu globalizacija
donosi porast meusobne povezanosti i uslovljenosti ekonomskog razvoja izmeu
zemalja,koja se ogleda u stalnom porastu prometa roba,kapitala i radne snage i tranferu
tehnologije i znanjea.To proistie iz injenice da tehnologiju i znanje nije mogue prenositi
odvojeno,jer ine jednu nedeljivu celinu.Na nivou pojedinih zemalja globalizacija se
manifestuje kao ekonomska zavisnost jedne zemlje od ostatka sveta. Ekonomska teorija i
praksa davno su odbacuje kao neuspean koncept izolovanog ekonomskog razvoja jedne
zemlje. Na protiv ekonomski razvoj i ekonomska mo jedne zemlje u mnogome zavisi od toga
u kojoj meti je ona ekonomski povezana sa drugim zemljama.Povezanost se ogleda u uvozu i
izvozu,direktnim stranim investicijama i intenzitetu ekonomskih transfera. Na nivou pojedinih
1 Nekovi, S., Postmoderni menadment ljudskih resursa u turizmu i ekologiji znaajan postulat Stategije nacionalnih interesa, Trebinje:
Mediteranski dani, 2009. str 122.

delatnosti ona se manifestuju u stepenu ekonomske i tehnoloke povezanosti preduzea i

delatnosti na meunarodnom planu, kao i stepenu prodaja i proizvodnja iz delatnosti ima
meunarodni karakter.
Ekonomska globalizacija ima imbiciju da ceo svet prihvati pravila trine privrede iji
bi krajnji produkt bio slobodno trite dovoljno ne samo za protok novca i roba ve i ideja i
valuta kako bi se ostvario to vei profit kapitala koji se organizuje kao globalni
kapitalizam.Globalizaciju pokreu multinacionalni interesi.Nastaje iz elje velikih preduzea
za rentabilnou,pri emu se smanjuju mogunosti nacionalnih drava da utiu na ekonomske
procese.
Globalizacija ima brojne pristalice i protivnike. Pristalice globalizacije istiu da ona
donosi sledee pozitivne efekte: vidno smanjenje prostorne i vremenske granice izmeu
pojedinih zemalja i kontinanata; omoguuje uee veeg broja zemalja u meunarodnoj
ekonomiji, trgovini i finansijama,ukljuujui tu i zemlje u razvoju; pozitivan uticaj na
demokratske procese u zemljama u razvoju.2
To se ini kroz ekonomske pritiske i uslovljavanja ekonomske saradnje, to
pozitivno utie na deregulaciju i liberalizaciju ekonomskog ivota u pojedinim
zemljama kroz manje meanje drave u ekonomski ivot drutva; podstie trinu
utakmicu,jer se ona u sve veoj meri sa nacionalnog prenosi na meunarodni
plan,ime se viestruko poveava broj uesnika u trinoj utakmici; poveava stepen
ekonomske,a time i politike meuzavisnosti izmeu zemalja. 3
Protivnici globalizacije insistiraju na negativnim efektima:globalizacija donosi korist
iskljuivo ekonomski razvijenim zemljama,koje ujedno raspolau najveom politikom moi;
meunarodne finansijske institucije (Meunarodni monetarni fond, Svetska banka i Svetska
trgovinska organizacija) svojim tvrdim zahtevima i ogranienjima,umesto da podstiu, koe
ekonomski razvoj zemalja u razvoju;globalizacija konstantno poveava jaz izmeu bogatih i
siromanih;zemlje u razvoju nemaju adekvatnu i dovoljno razvijenu mreu institucija
(pravnih, politikih, ekonomskih) koje su nephodne za razvoj trine privrede i ravnopravno
uee u procesu globalizacije,to ih u startu dovodi u marginalnu poziciju.
Protivnici globalizacije izmeu ostalog,smatraju da ovaj proces nije izraz demokratije
ve da je to plan koji su smislili ekonomski strunjaci da povlauje institucijama koje ga
promoviu i propadaju industrijskoj i politikoj eliti.Po njima da bi dolo do razvoja na
lokalnom nivou bolje reenje do privredne globalizacije je oivljavanje lokalne,raznovrsne i
bar delimino samodovoljne male privrede.
Postoji jo mnogo razliitih stavova koji istiu razlike u shvatanjima pojma
globalizacije,ali i pored svih razlika,postoji neto zajedniko to bi moglo povezati sve ove
stavove. Globalizacija je pre svega proces u kome svet postaje jedno mesto,odnosno u kome
dolazi do intenzifikacije izmeu pojedinaca,organizacija i nstitucija na globalnom nivou.Pod
2 Smith, S., Baylis, J., (Eds), The Globalization of World Politics, Oxford Press, New York, 2001. str. 155
3 Nekovi, S., Sociologija, Ni: Fakultet zatite na radu i drugi, 2008. str. 245.

pojmom globalzacija podrazumeva se proces povezamosti svih drutvenih odnosa

(dogaaja,problema,sukoba)na globalnom nivou gde su glavni uesnici ovog procesa
meunarodne organizacije i pojedinci koji su u njih ukljueni. S obzirom da oni esto imaju
razliite interese i ciljeve krajnji ishod ovog projekta je neizvestan.
Globalistika intervencionalistika politika SAD takoe je kamen spoticanja za ove
koji tvrde da je globalizacija dola u fazu neminovnosti.Stoga mnogi autori radije koriste
termin internacionalizacija. Prostije reeno uloga i znaaj nacije i drave mnogo je vea u
internacionlizaciji,dok globalizacija negira nacionalne drave.Tako i mnogi autori istiu da
granice nacije,u irem smislu,i dalje opstaju,i da su drave-nacije,daleko od
odumiranja,upravo iz razloga to se proces globalizacije zapravo i ne odvija.Po ovom
stavu,istorijski gledano internacionalizacija jo nije ustupila mesto globalizaciji. Projekat
stvaranja Evropske unije ili trgovinski sporazum NAFTA, navode se kao glavna potvrda ovog
stava.4

Slika 1. Globalizacija i njeno okruenje

Dananji svet nailazi na sve vie zajednikih problema koji nemaju veze sa pojedinim
nacijama.Na primer zagaenje ivotne sredine ili globalno zagrevanje,problemi kojima se
bavi koji se zaudo zove antiglobalistiki a koji zapravo predstavlja globalni pokret koji eli
da se bavi ovim problemima upravo mimo drava-nacija;svojim radom,narastnjem u
drutvenu organizaciju koja prevazilazi granice drave-nacija,ovaj pokret je zapravo argument
protiv teorije internacionalizacije i predstavlja stvarnu pojavu globalizacije dananjeg
drutva.5

4 Nekovi, S., Sociologija bezbednosti, Bezbjednost-Policija-Graani, Banjaluka: MUP Republike Srpske, 2008. str. 101.
5 Markovi, ., D., Sociologija i globalizacija, Beograd: Savremena administracija, 2002. str. 189.

Antiglobalistiki protesti su poeli 1995.godine,ali tek od 1999.godine postali su

ozbiljni masovni skupovi koji su ponakad zavravali neredima.Protesti se uglavnom odravaju
za vreme meunarodnim monetarnih,trgovinskih i zasedanja vezanih za ouvanje ivotne
okoline. Na protestima se izraava nezadovoljstvo eksplatacijom,zloupotrebom ljudskih
prava, mukotrpnim radom, upotrebom deijeg rada u siromanim zemljama,niskim platama i
penzijama, minimalnom zdravstvenom zatitom, slanim kiama, upotrebom otrovnih
pesticida, ugroavanjem prava ivotinja ,represivnim reimima itd.
Neophodno je rei da se antiglobalistiki pokreti uglavnom deavaju u razvijenim
zemljama,a ne kako bi se pomislilo u onim nerazvijenim.Tako ne treba da nas ude miljenja
nekih analitiara po kojima se oekuje vei otpor globalizaciji onda kada se ekonomija
razvijenih zapadnih zemalja bude nala u krizi. Razlog ovako masovnih pojava
antiglobalizacijskih pokreta je zbog toga to je meunarodni monetarni sistem sklon krizama ,
a to dovodi do problema kao to su: nesigurnost zaposlenja,slaba zdravstvena i penzijska
zatita i sl.koji su prouzrokovali strah i uznemirenost velikog broja graana. Meutim, to nisu
jedini razlozi antiglobalizacijskih procesa. Jedan od kljunih razloga je svest o nepravdi koju
prouzrokuje globalni kapitalizam koji je izmakao ljudskoj kontroli. Sistem slobodnog toka
novca i roba doveo je svet u poziciju da njime dominira nekoliko stotina velikih i monih
korporacija.
2.1. Globalizacija i neoliberalizam
Generalno, smatra se da ideje o slobodnoj trgovini, kapitalizmu i demokratiji olakavaju
globalizaciju. Oni koji podravaju slobodnu trgovinu tvrde da ona poveava ekonomski
prosperitet kao i mogunosti za razvoj, naroito izmeu razvijenih drava, poveava
graanske slobode i vodi efikasnijoj alokaciji resursa. Ekonomske teorije o komparativnoj
prednosti sugeriu da slobodna trgovina obezbeuje efikasniju alokaciju resursa sa svim
zemljama ukljuenim u beneficiranu trgovinu. Generalno, to obezbeuje nie cene, poveanje
zaposlenosti, veu proizvodnju i vii standard ivota.
Neoliberalizam predstavlja set ekonomskih politika koje su postale rasprostranjene u
poslednjih 25 godina. Glavne take ovog fenomena ukljuuju: oslobaanje privatnih
kompanija od bilo kakvih dravnih ogranienja nametnutih od strane drave, bez obzira na
socijalnu tetu; vee slobode za meunarodnu trgovinu i investicije; redukcija plata i ukidanje
radnikih prava steenih posle mnogogodinjih borbi; ukidanje kontrole cena; totalna sloboda
za kretanje kapitala, dobara i usluga; redukcija javnih trokova za socijalne usluge kao to su
obrazovanje i zdravstvene usluge; redukcija pomoi za siromane slojeve populacije, pa ak i
redukcija trokova za odravanje puteva, mostova i vodosnabdevanja, a sve u ime redukcije
uloge drave; smanjenje dravne regulacije svih elemenata koji bi mogli da umanje profit,
ukljuivi i zatitu ivotne sredine; prodaja dravnih preduzea privatnim investitorima,
ukljuujui banke, kljune industriske kapacitete, eleznicu, autoputeve, proizvoae
elektrine energije, kole, bolnice, pa ak i vodu za pie; eliminacija koncepta javnih dobara
i zajednikog interesa , zamenjujui ih sintagmom individualna odgovornost .
6

U svetskim razmerama, doktrina neoliberalizma je nametnuta pomou jakih

finansijskih institucija kao to su Meunarodni monetarni fond, Svetska banka i Interamerika
banka za razvoj. Prvi jasni primer neoliberalizma se pojavio u ileu na delu (zahvaljujui
ekonomisti Miltonu Fridmanu, sa Univerziteta u ikagu), posle dravnog udara podranog od
CIA, protiv demokratski izabranog pretsednika Salvadora Aljendea, 1973. g.
Zatim su sledile druge zemlje, na primer Meksiko, gde su plate smanjene za 40-50%, a
trokovi ivota porasli za 80%. U SAD, neoliberalizam je unitio socijalne programe,
atakujui na prava radnika, ukljuivi i imigrantsku radnu snagu.
Doktrina slobodnog trita kao mantra se namee svim zemljama, posebno zemljama u
razvoju i u tranziciji. Radikalni ok-terapijski reformatori ale se da je liberalizacija bila
nedovoljno brza i nedovoljno radikalna. Isto se odnosi i na privatizaciju. Ona je praena
najgrubljim oblicima pljake i ogoljavanja imovine preduzea, uz visoke kamatne stope.
Ovakva koncepcija MMF-a proizvodi gomilanje dugova i krize, naroito u zemljama u kojima
je nekritiki prihvaena kao osnova makroekonomske politike stabilizacije i razvoja.
Bankrotstvo banaka (danas i u SAD), masovan steaj preduzea, ogromna nezaposlenost,
socijalno raslojavanje drutva, siromatvo i beda u mnogim zemljama, u velikoj meri su
uslovljeni ovim konzervativnim pravcem u ekonomskoj politici. To nije ni koncept neke
suvisle i konzistentne teorije, ve ekonomske politike u funkciji krupnog finansijskog kapitala
razvijenih privreda i put u neokolonijalni poloaj najveeg broja zemalja u razvoju. Zahtev za
brzo otvaranje privrede spoljnoj konkurenciji, prevremena liberalizacija, ak i trita kapitala,
vodilo je globalnoj nestabilnosti, recesiji, nezaposlenosti, eksploziji spoljne zaduenosti i
unitavanju domae proizvodnje. Posebno je tetna restriktivna monetarna politika, tj. visoke
kamatne stope koje ine rast nemoguim. Nije u redu insistirati da zemlje u razvoju sa jedva
uspostavljenim bankarskim sistemom rizikuju otvaranje svojih trita. Liberalizacija nije
praena obeanim rastom, ve poveanom bedom, a mnogi koji su izgubili posao primorani
su na siromatvo.
Ta privatizacija, pod pritiskom neoliberalne doktrine, jeste sprovedena u interesu
krupnog kapitala razvijenih privreda zapada i pekulantskog domaeg kapitala.
Sadraj i usmerenost vaingtonskog dogovora su veoma bitni. On predstavlja koncept
u interesu krupnog zapadnog kapitala i najrazvijenijih drava zapada.
To je kodifikovani program ekonomskog neokolonijalizma (kako tvrdi Stiglic). Mnoge
drave su to ve shvatile, naalost dosta kasno.
MMF propisuje gotovo potpuno istu recepturu svim zemljama bez obzira na njihove
specifinosti i ogromne razvojne, socijalne i tradicionalne razlike. U nekim privredama bilo je
izvesnih pozitivnih efekata, ali u veini drava javili su se gotovo katastrofalni rezultati.
Umesto da sanira i spreava krize, MMF ih sistematski proizvodi. Ne treba sprovoditi nikakve
eksperimentalne akcije u zemljama, ve primeniti njima specifine modele i mere
7

makroekonomske politike. Svi uspeni modeli imaju visoku stopu tednje i investicija, veliku
pokretljivost radne snage, integrisanost u svetske tokove i sposobne vlade koje su posveene
ekonomskom razvoju, a ne samo stabilizaciji.
Privredni razvoj ne zahteva minimalnu ulogu drave, ve njenu uravnoteenu ulogu.
Nova finansijska kriza, nastala u srcu neoliberalne ekonomije i obraanje dravi za
pomo da izvlai privatni finansijski sektor i banke iz duboke krize, novi je udarac
neoliberalizmu. Isuvie vere se poklanjalo samoreguliuoj moi slobodnog trita i nije
anticipirano samounitavajue dejstvo hipotekarnog kreditiranja. Finansijska crna rupa koja
je na ovaj nain stvorena je zaista zastraujuih proporcija: ne bi mogao da je pokrije ni
dananji bruto nacionalni proizvod svih zemalja sveta. injenica da je sredite krize u SAD
podstakla je spekulacije o poetku kraja njeneimperijalne dominacije, a ponegde se u pitanje
dovodi i sam kapitalistiki sistem. Nacionalizacije su u opticaj vratile i pojam socijalizam .
Zbog svoje centralne uloge u globalizovanom svetu, praktino niko nije poteen kolateralne
tete. Na zapadu se ironino komentarie da predlozi za reenje svetske finansijske krize ne
vode nikakvom novom kapitalizmu, nego ga sahranjuju i znae vraanje starom socijalizmu.
Snanom intervencijom na Volstritu, Amerika je postala vie komunistika od Kine. To
predstavlja moda najvei primer socijalizma u istoriji SAD. Najvei socijalista je danas X.
Bu . Ispada da se ovde razmahao socijalizam kao sredstvo za odbranu poljuljanog modela
kapitalizma, kojim je dominirala samoregulacija trita.
Verovanje da e uvoenje privatnog vlasnitva i laisser faire trinog mehanizma,
socijalistike privrede odmah pretvoriti u drave blagostanja, bila je velika i teka zabluda i
zavaravanje. Jedna prethodna ideologija zamenjena je ideologijom trinog fundamentalizma.
2.2. Uticaj globalizacije na zemlje u tranziciji
Zemlje u tranziciji su premale za velike probleme i prevelike za male probleme.
Drave Evropske Unije su svoje nadlenosti prenele nadnacionalnim organizacijama.
Tako je stvorena evopska moneta "Euro" koji je postao simbol monetarneunije i novac koji se
koristi u svim zemljama Evrope.
Ekonomska globalizacija oznaava u prvom redu stvaranje i utvrivanje pravila
jedinstvenog svetskog trita sa slobodnim podsticanjem konkurencije i razvoja. Protivnicisa
druge strane tvrde da velike multinacionalne korporacije koriste ve zaraeni kapital da
onemogue stvaranje konkurenata sa kojima bi morali deliti trite.
Politika globalizacija je tesno vezana uz ekonomsku globalizaciju. Postojanje
jedinstvenog svetskog trita smanjuje mogunost nacionalnih drava i zemalja u tranzicijida
direktno podstiu razvoj vlastite ekonomije postavljanjem pravila koja daju prednostvlastitim
firmama. Mesto donoenja odluka se prenosi iz dravnih u meunarodneinstitucije ime se
smanjuje mogunost ljudi da direktnim izborima predstavnika vlastiutiu na vlastiti razvoj.
8

Kulturna globalizacija je susret razliitih svetskih kultura i obiaja. Protok

robe,kapitala i ljudi preko dravnih granica nosi sa sobom i protok navika, obiaja i
kultura.Ovaj proces kod razliitih ljudi esto izaziva razliite reakcije. Neki smatraju uticaj
novekulture pozitivnim razvojem koji obogauje postojeu kulturu dok drugi u novoj
kulturivide pretnju utvrenim vrednostima i pravilima.
Otvorenost prema svetskom tritu, duboka meunarodna integracija i revolucija
uekonomiji znanja oblikuju globalizaciju kao proces sa sve manjim mogunostima zemaljau
tranziciji da utiu na ekonomske procese. Vlade pojedinih drava raspolau sa sve manjemoi
koja prelazi u ruke menadera multinacionalnih interesa kojima su podreene inajvee drave
sveta, to uzrokuje nestanak dravnog kapitalizma i nacionalne drave. Nameunarodnom
planu, vlade deluju sve vie zajedno s meunarodnim organizacijama.
Globalizacija ukljuuje potpunu ekonomsku liberalizaciju, tj. otvaranje vratakrupnom
biznisu. Multinacionalne kompanije su na elu tog biznisa. Vlade drava stvarajumaksimalno
povoljne uslove za porast njihovog biznisa.
Povezanost velikog biznisa, vlada, regionalnih i meunarodnih institucija ustvaranju
povoljnih okolnosti za globalizaciju nije sluajnost. Ono ima istorijske korene
ukolonijalizaciji, otuda su dominantne snage bazirane na Zapadu. Ipak, bilo bi
pogrenodananju globalizaciju opisati kao repliku zapadnog kolonijalnog iskustva, jer je
jedan odcentara moi i u Japanu. Izrastaju i drugi centri kontrole u severoistonoj i
jugoistonojAziji, kao to je Kina, a uskoro i Indija.
Globalizacija ima pozitivne i negativne uticaje, odnosno aspekte na drutvene,
privredne, komunikacijske, nacionalne i druge faktore.
Pozitivni uticaji globalizacije su: preduzimljivost i kreativnost glavnih nosilaca,dobra
organizacija rada, razvoj novih tehnologija i tehnika proizvodnje, racionalizacija irazvoj novih
sirovina, razvoj novih izvora energije pri emu se nabrojani uticaji posmatrajukroz integraciju
nauke i proizvodnje.
Drugu grupu pozitivnih uticaja ine prestrukturiranje proizvodnje gde se
radnointenzivna proizvodnja locira u zemlje u razvoju jer je tamo jeftinija radna snaga,
akapitalno intenzivna proizvodnja se locira u podrujima razvijenih zemalja.
Treu grupu pozitivnih uticaja ini meuzavisnot koja se odraava kroz regionalna
udruivanja, prenos znanja, prenos tehnologije, edukovanje radnika, mogunost tehnikotehnolokog i proizvodnog obrazovanja mladih ljudi, itd.
Negativni uticaji globalizacije izraavaju se preko optih uticaja: nametanje obiajai
shvatanja od strane razvijenih i potiskivanje domaih tradicionalnih vrednosti,nesolidarnost,...

Globalizacija dovodi do neravnomerne zaposlenosti, do finansijske dominacije

razvijenih zemalja nad zemaljama u razvoju (jer razvijene zemlje imaju kapital),ograniavanje
mogunosti za razvijanje nacionalnih privreda od strane od razvijenih, itd.
Globalizacija stvara jaz izmeu bogatih i siromanih tako to se velike i mone
privatne firme spajaju i ire, dok se mala poduzea gube i nestaju u globalizovanju
poslovakoje rade. Na isti taj nain stvaraju se vlasnici jakih globalnih firmi koje je
tekokontrolisati jer zbog svog ulaganja kapitala ele jo vie, trae, kupuju, prodaju, sve da
biostvarili jo vei profit.
Relativno brzo nakon uspostavljanja "novog svetskog poretka" pokazalo se
dameusobna uslovljenost tranzicije i globalizacije u postrealsocijalistikim zemljama
(kaozemljama u tranziciji, to je i naa drava) daje uinke daleko od onih koje su
pripadnicidrutvene veine u dominantnom delu tih zemalja eleli i oekivali.
S
druge
strane,
globalizacija,
i
pored
znaajnih
dostignua
u
tehnolokom,ekonomskom, informativnom, delom i kulturnom povezivanju sveta, pokazala je
svojeduboke procepe i pre svega oslonac na nasilje ove ili one vrste.
Entuzijazma vie nema, ak ni u najmonijim zemljama Zapada. Dinovskekompanije
planetarnog dosega nastupaju ruei sve pred sobom na novoosvojenim prostorima. Umesto
obeanog blagostanja javlja se masovno osiromaenje. Politikasloboda jeste znatno vea
nego u bivem realsocijalistikom reimu. Ali su jo vei beda,nezaposlenost i socijalno
beznae veine stanovnitva u preovlaujuem delu zemalja postrealsocijalistike
tranzicije".

10

III IVOTNA SREDINA I EKOLOKA KRIZA

Tehnoloki progres, odnosno razvitak priozvodnih snaga omoguuje ljudskom drutvu
da postane sve vie nezavisno od prirode. Razvojem iz svih prirodnih nauka drutvo je
shvatilo zakone koji vladaju u prirodi,i ta saznanja su ljudkom drutvu omoguila da upravnja
prirodom,da je menja, oblikuje, da stvara potpuno novi svet pun udesa. Ljudski um se razvio
do nesluenih granica i trijumfi njegovog stvaralatva nalaze se svuda oko nas.
Kroz ljudsku istoriju na prirodu se kretao od sasvim nepoznatog u praistoriji, do vrlo
sloenog u savremeno doba. Pronalaskom vatre,ovek je naeo upotrebu drveta kao ogreva.
Vatra je poela da se primenjuje i prilikom spremanja hrane, pa u grnariji, a kasnije i u
metalurgiji za proizvodnju alata, oruja, posua i dr. Takoe je razvojem zemljoradnje porasla
potreba za obradivim povrinama pa je to izazvalo masovno krenje uma.Trudei se stvori
to bolje uslove za ivot, a pod uticajem demografskih, ekonomskih i drugih faktora, drutvo
je sve vie razvijalo proizvodnju i proizvodne odnose.
Nagli proces proizvodnih snaga ostvaren je pronalaskom parne maine 1776.godine
(Dems Vat). Dotadanji rad runim alatom je zamenila mainska priozvodnja koja je oznaila
poetak masovne proizvodnje i potronje.Usavravanjem parne maine ona postaje deo
industrijskog porocesa proizvodnje tekstila,ime je stvorena prva privredna grana.Tridesetak
godina kasnije porinut je prvi parobrod u redu Hadson u Njujorku, a nakon dvadeset godina
parnoj maini su dodati tokovi i stvorena je lokomotiva. Do 1950.godine parna maina je
promenila sve proizvodne procese, kopneni i pomorski saobraaj,i poljoprivrednu proizvodnju
izazivajui nove drutvene promene.
Ovo je bio poetak zahuktavanja industrijske revolucije i intenzivnog uticaja na
ovekovu sredinu,pre svega upotrebom fosilnih goriva u funkciji proizvodnje energije
neophodne industriji i saobraaju. Drutva poljoprivredne civilizacije crpla su energiju iz
ivotinjske i ljudske miine enegrije, enegrije sunca, vetra i vode,sve iz obnovljivih resursa.
Industrijska civilizacija po prvi put poinje da troi pripodni materijal,zemljine
energetske i mineralne rezerve.Faktor koji u najveoj meri omoguio ubrzan prvredni rast je
eksploatacija jeftinih fosilnih goriva.Od tog doba do danas energetsku osnovu industrijskih
drutva ine fosilna goriva, neobnovljivi energetski resursi.
Ogromna eksploatacija fosilnih goriva dovela je do zagaenja koje je kuljalo iz
fabrikih
dinnjaka i odvodnih kanalizacionih cevi i ogromnih koliina otpada koje za sobom ostavlja
industrijalizacija.To je poetak zagaenja vode,vazduha,zemlje,tj cele biosfere koja traje i
danas,i sve vie ugroava normalno funkcionisanje ljudskog drutva.Ljudi su za izizetno
kratko vreme uspeli da narue prirodnu ravnoteu koja je omoguavala ljudskom drutvu
razvoj i egzistenciju na dui vremenski period.
11

Ekoloka kriza je nastala kao posledica velikog razvoja nauke i tehnologije u svetu.
Ekonomske potrebe svakog drutva iziskuju stalnu tenju za to veim progresom, i za to
magovnijom proizvodnjom kako bi se obezbedilo bolje materijalno stanje graana.Ogroman
tehnoloki napredak nije samo poboljao uslove ivota ljudi,ve je imao i tetne posledice za
ovekovu sredinu i kvalitet ivota ljudi.Kriza prouzrokovalo naruavanje ekoloke ravnotee
zbog preteranog uticaja ljudskog drutva na ivotnu sredinu,a ta ravnotea je neophodna za
opstanak i dalji razvoj oveanstva.
Naruavanje je raslo i raste,po meri industrijskog razvoja privredno najrazvijenijih
zemalja i uveanja broja stanovnitva.Tako moemo rei da je ekoloka kriza predstavlja
naruavanje u ravnoteenosti uslova i uticaja u ivotnoj sredini,u jedinstvu njene prirodne i
drutvene komponente i izraava se u ugroenosti stabilnog funkcionisanja kako biosfere tako
i drutva dovodei u pitanje egzistenciju oveka kao prirodno-drutveno bie.
Ekoloka kriza se ispoljava najee u tri stupnja ivotne sredine: zagaenje ivotne
sredine (u ovom prvom najniem stupnju dolazi do poremeaja ekoloke ravnotee,ali u
tolikoj meri da priroda moe sama da se regenerie i vrati u normalno stanje u toku odreenog
vremenskog perioda); ugroenost ivotne sredine (dolazi do znaajnog smanjenja sposobnosti
ekosistema i biosfere za njegovu samoregulaciju, ve je potrebna ljudska delatnost radi
uspostavljanja ekonomske ravnotee); destrukcija ivotne sredine(poslednji stadijum u kome
dolazi do razaranja i zagaenja prirode u toj meri, da je obnova svih funkcija odreenih
ekosistema gotovo nemogua,ili zahteva velike napore oveka u dugom vremenskom periodu,
koji ne garantuju pozitivan ishod obnove,i normalno funkcionisanje tih ekosistema).6
Ovi stadijumi degradacije ivotne sredine pokazuju da je ovek ekoloku ravnoteu u
savremenom svetu doveo u takvo stanje,da su ugroeni osnovni prirodni sistemi nuni i
neophodni za odravanje ivota i funkcionisanje ivih bia.Najbolji znaci po kojima moemo
uvideti da je nastupila ekoloka kriza jesu:

problemi ishrane u svetu,

demografska eksplozija
iscrpljivanje prirodnih resursa-izvora,sirovina i enegrije
i zagaenost vode i vazduha.

Nauka koja se bavi odnosima ivih bia i ivotne sredine,kao i uzajamnim odnosima
ivih bia zove se ekologija. Ekoloka kriza je nastala kao posledica velikog razvoja nauke i
tehnologije u svetu.
Ekonomske potrebe svakog drutva iziskuju stalnu tenju za to veim prostorom i za
to masovnijom proizvodnjom kako bi se obezbedilo bonje materijalno stanje
graana.Ogroman tehnoloki napredak nije samo poboljao uslove ivota ljudi.ve je imao i
tretne posledice za ovekovu sredinu i kvalitet ljudskog ivota.Krizu je prouzrokovalo
6 Markovi, ., D., Globalizacija i opasnost globalne ekoloke krize, Ni: Teme, 3/2002. str. 228.

12

naruavanje ekoloke ravnotee zbog preteranog uticaja ljudskog drutva na ivotnu sredinu,a
ta ravnotea je neophodna za opstanak i dalji razvoj oveanstva.
Poslednjih godina, velika panja se posveuje ouvanju prirodne sredine u svim delovima
sveta, na svim nivoima, u okviru svih organizacija. Ekoloki problemi su posebno uticali na
mnoge organizacije, na njihov menadment, ali i na vodee menadere. Organizacije su
morale da prate i da se pridravaju zakonskih propisa o ekolokim pitanjima, morale su da se
bave reakcijama javnosti u pogledu odreenih ekolokih problema. Mnoge organizacije
poele su da razvijaju nove proizvodne procese koji ne dovode do ugroavanja ovekove
ivotne sredine. Neke organizacije su svoju delatnost usmerile ka raiavanju ekolokih
oteenja do kojih je ve dolo. Tako se menaderi sve vie i sve ee susreu sa brojnih
pitanjima i brojnim problemima zatite i ouvanja ovekove sredine.7
Liste ekolokih problema sa kojima se organizacije neminovno susreu izuzetno je dugaka i
svakim danom sve obuhvatnija. Vidljivi efekti ekoloke krize ogledaju se u brojnim globalnim
problemima, od zagaenja prirodne sredine, do nedostatka hrane.
Zagaenje prirodne sredine ispoljava se na razliite naine i ima mnogo oblika ovog
ispoljavanja. Kao opasne supstance koje zagauju prirodnu sredinu navode se: polihlorisani
bifenili(PCB), hlorisani rastvori koji su opasni zagaivai vode za pie, pesticidi, olovo,
azbest, nuklearni otpad, otrovne hemikalije i kisele kie.
Promena klime na planeti uzrokovana je ovekovom delatnou. Dolo je do
pregrevanja planete. Naime, veoma malo poveanje temperature bilo bi dovoljno da se klima
znatno izmeni. Jer, gasovi iz staklenika, koji se oslobaaju sagorevanjem goriva na bazi
ugljenika, zadravaju toplotu u atmosferi i kako procenjuju naunici doie do globalnog
zagrevanja. To e za posledicu imati vii temperaturu za otprilike 1,5do 4,5 Celzijusa( ako
se ovako nastavi) , gusto naseljeni delovi kopna e nestati, morska voda e prodreti dalje u
unutranjost i uzvodno u reke zagaujui pri tome podzemne svee vode. Promena klime e
verovatno smanjiti raznolikost biljnih vrsta.
Ozonske rupe i unitavanje ozonskog omotaa nastaju kada se u atmosferu ispuste i
razloe hlorofluorougljenici (CFS) koji oslobaaju molekule hlora i unitavaju molekule
ozona. Tada se smanjuje ozonski omota oko Zemlje, a ako se ovaj zatitni omota istanji,
tetni ultraljubiasti zraci izazivae mnogo vei broj obolelih, posebno od raka koe. Inae
ova jedinjenja imaju iroku primenu u industriji zato to su relativno netoksina, nezapaljiva i
ne razlau se lako. Njihovo trajanje u prirodi procenjuje se na 150 godina. Smatra se da je ovo
jedinjenje do sada unitilo izmeu tri i pet posto oznoskog omotaa.Mnoge zemlje su sklopile
meunarodne dogovore o tome da se proizvodnja CFS-a ogranii ili da se ova materija
potpuno izbaci iz upotrebe.

7 Vidakovi, M., Poslovna etika, Novi Sad: Cekom-books d.o.o., 2009. str. 90.

13

Nedostatak hrane je globalni problem ove planete, jer je u dvadesetom veku bilo toliko
gladnih koliko je u devetnaestom veku bilo stanovnika. Vie od polovine svetskog
stanovnitva trpi hroninu glad za belanevimana. Nedostatak belanevina u organizmu
dovodi do neishranjenosti, ali bitno utie i na mentalni i fiziki razvoj dece. Glavni izvor
hrane za oveanstvo predstavlja obradiva zemlja.

14

IV MEUNARODNA SARADNJA U EKO-BEZBEDNOSTI

Ekoloka kriza predstavlja naruavanje uravnoteenosti uslova i uticaja u ovekovoj
ivotnoj sredini u jedinstvu njene prirodne i drutvene komponente i izraava se u ugroenosti
stabilnog funkcionisanja kako biosfere tako i drutva, dovodei u pitanje egzistenciju oveka
kao prorodnidrutveno bie. Naruavanje ekoloke ravnotee u savremenom svetu poprima
razmere naruavanja ravnotee izmeu prirodnih sistema nunih za odravanje ivota(ivih
bia i oveka) i industrijskih,tehnolokih i demografskih potreba oveanstva.
Saznanje o ekolokoj krizi i mogunosti nastupanja ekoloko-ekonomske katastrofe
ukazale su na neophodnost iznalaenja metoda upravljanja sisremskim vezama u sistemu
drutvo-priroda izneu ivotno pogodne prirodne sredine i drutvene proizvodnje,kako bi se
spreilo narastanje negativnih posledica privrednih delatnosti na prirodu.Meutim,ako i kad
,ovek svojom aktivnou deluje na prirodu naruavajui njene zakonitosti on je moe dovesti
u opasno stanje koje se definie kao degradacija prirodne sredine. Ta degradacija utie
negativno ne samo na genetsku osnovu oveka kao biolokog bia,ve i na sve oblike ivota i
predstavlja opasnost po opstanak civilizacije.
ivimo u celovitoj prirodi zemaljske kugle,u masi kulturne razliitosti svetskog
drutva,na podeljnjnoj, ali deljivoj Zemlji. Zato je briga o prirodi pitanje ivota ili smrti svih
ivih bia i budunost svih vrsta. To ukazuje na prvorazrednu vanost ukljuivanja svuh
subjekata meunarodnog sistema i uspostavljanja plodotvorne saradnje u kontekstu projekta
eko-bezbednosti. Taj koncept ukljuuje formulisanje stratekih dokumenata na nivou
pojedinanih drava, u ijem sreditu se nalazi ovek kao najvaniji subjekt i nosilac projekta
izmenjenog pristupa reavanju svih drutvenih protivrenosti.8
U kontekstu ovakvog pristupa razmatranju i reavanju ekonomskih problema bilo je
potrebno, i potrebno je izgraditi nov pogled na svet ijiu e osnovu initi saznanja:
oveanstvo je deo i sastavni deo prirode; postoji ogranienost i konanost prirodnosisremskog(ekolokog) potencijala zemlje; zajedniki je interes ljudi u planetarnom svetskom
drutvu da se ouvaju atmosfera,voda i zemljita i da jedna ivih bia preuzela na sebe
odgovornost za ouvanje pravila sigurnosti na planeti, za ouvanje konstantne ravnotee
energetskih materijalnih tokova. Obezbeivanje ove konstantne ravnotee zahteva
usaglaavanje proizvodnje sa ekolokim faktorima sredine zasnovano na naunim
saznanjima.To usaglaavanje potrebno je na globalnom i regionalnom planu i na lokalnom
nivou uz uvaavanje saznanja o povezanosti globalnog, regionalnog i lokalnog.U takvom
pristupu treba voditi rauna i o razlici izmeu onoga to je tehniki mogue i omog to je
drutveno poeljno, ili u krajnjoj liniji prihvatljivo.
Koncept ekoloke bezbednosti na planeti Zemlji,treba shvatiti kao ostvarivanje
ekoloke bezbednosti ljudskog roda kao i ostvarivanje ekoloke bezbednosti svakog
8 Nekovi, S., Nacionalni interes i zatita ivotne sredine u postmodernom globalnom ambijentu,
Zbornikradova, Zlatibor: Fakultet organizacionih nauka, 2007. str. 10.

15

pripadnika tog roda. U tenji za iznalaenjem naostao je i model odriv razvoj.Njegovu sutin
u ini zahtev za usaglaavanjem ekonomskih delatnosti sa ekonomskim mogunostima tj. sa
potrebom ouvanja ekolokog balansa u cilju ouvanja uslova ivota ljudskog roda uz
potovanje ljudsog dostojanstva svakog pripadnika tog roda. U ovom kontekstu treba
razmatrati i promiljati i meunarodnu saradnju u zatiti ivotne sredine,posebno u
promiljanju dva znaajna dokumenta koja su usvojena u okviru te saradnje. Deklaracija o
odrrivom razvoju (1992. godine) i Milenijumsku deklaraciju (2000. godine). Na konferenciji
UN o ovekovoj ivotnoj sredini u Rio de aneiru 1992. godine usvojena je Rio dekleracija o
ivotnoj sredini i razvoju u kojoj je promovisan koncept odrivog razvoja.
U Deklaraciji je ukazano na potrebu ostvarivanja ciljeva zatite ivotne sredine i
razvoja u njihovoj povezanosti i podsticanje odrivog razvoja makroekonomskom politikom,
omoguavanje ekonomski prihvatljivog naina ivota svim ljudima uz iskorenjivanje
siromatva i iznalaenja obrasca proizvodnje o potronje koji smanjuju optereenost prirodne
sredine, uz zadovoljavanje osnovnih potreba ljudi.U stavari,prihvatanje koncepta odrivog
razvoja trebalo je da doprinese otklanjanju negativnih posledica dotadanjeg razvoja nauke i
tehnologije na ivotnu sredinu oveka i njenu dalju degradaciju. Ostvarivanje ovog koncepta
u sutini je zahtevalo ekologizaciju proizvodnje. Ekologizacija,najoptije reeno, predstavlja
harmonizaciju proizvodnih procesa sa ekolokim faktorima sredine.Ona predstavlja
objedinjavanje znanja o zakonitostima pripodnih sistema i socijalnih procesa u socioprirodni
sistem .
Meunarodno prihvaena koncepcija drutvenog razvoja kao odriv razvoj,tj.razvoj
kojim se vri usaglaavanje ekonomskih ciljeva sa potrebama ouvanja ekolokog balansa
potrebnog za ouvanje ivota pa i ivot oveka zasniva se na meusobnoj uslovljenosti i
povezanosti zatite ekoloke ivotne sredine i zatite oveka i njegovog dostojanstva. U
kontekstu ovakvog pristupa postaje razumljivo i irenje interesovanja za ekoloke probleme i
njihovo prouavanje: o zatiti ekolokog balansa,preko njegove zatite u cilju ouvanja uslova
ivota ljudsog roda do zatite svakog oveka i njegovog ljudskog dostojanstva. Naime,
horizonti ekolokog znanja ili su od bioloke ekologije prema socijalnoj ekologiji.
Socijalna ekologija u prouavanju odnosa pripode i drutva i problema zatite ivotne
sredine, vodi rauna i o pitanjima od drutvenog i kulturnog razvoja i ukazuje na znaaj
povezivanja u odrivom razvoju ouvanja biolokog balansa neophodnog za ivot ljudi na
planeti sa ostvarivanjem uslova za potovanje dostojanstva oveka.A ti uslopvi predstavljaju
mogunost zadovoljavanja osnovnih fiziolokih potreba oveka za vodom, hranom i
stanovanjem. I kao to ostvarenje biolokog balansa ima globalan karakter,tako i ostvarivanje
ovih uslova treba da se razmatraju i reavaju na globanom planu. Naime, poslednjih godina
formiralo se novo shvatanje o ekolokoj bezbednosti,sadravajui u sebi ekoloku bezbednost
drutva i ekoloku bezbednost oveka u degradiranoj ivotnoj sredini utiui na zdravlje i
genofon kako drutva tako i svakog posebnog oveka.
Meutim, ovako shvaena ekoloka bezbednost ne moe se ostvariti samo pravnim
propisima (iako su i ono potrebni) ni tehnikim reenjima (na naunim saznanjima
16

zasnovanim). Njeno uspeno ostvarivanje predstavlja i razvijenu etiku ekoloku

odgovornost,kao znaajan faktor utvrivanja novih etikih principa postojanja zasnovanih na
iskustvu humanistike paradigme. U stvari uloga humanizma se postepeni transformie,on
postaje vodei i u reavanju ekolokih problema,a ljudi treba da naue da ive prema novim
moralnim nalima koji su u sklopu sa logikim produavanjem evolucije humanizma,u kome
svoje mesto imaju vrednosti odrivog razvoja, i koji postaje ekoloki planetarni humanizam.
Kroz globalno finansijsko triste i globalnu privredu raste uticaj multinacionalnih
transnacionalnih kompanija nad nacionalnim ekonomijama,ime se bitno utie na strukturu
nacionalnih privreda uz zanemarivanje lokalnih razliitosti i ne retko na kvalitet ivotne
sredine. Reavanje postojeih i novonastalih problema predstavnici veliki korporacija, njihovi
saveznici u lokalnim vladama, mona i centralizovana globalna birokratija vide u
globalizaciji. Zanemarujui njene negativne efekte smatraju da je globalizacija lek za sve
nae bolesti.injenica da globalizacija,pre svega preko transfera tehnologija zatim
podsticanja privrednog rasta uz neogranieno slobodno trite,odsudstvo dravne
kontrole,te pohlepni potroaki mentalitet , negativno utie na kvalitet ivotne sredine sa
veoma razliitim kulturama,a pre svega u nedovoljno razvijenim dravama.9
Razvoj tehnologije ,pre svega informacione,koja povezuje drutva prostorno i
vremenski, doprinosi brem irenju informacija,pa i informacija o ugroenosti ivotne
sredine, to pozitivno utie na formiranje ekoloke svesti i ekoloke kulture.Ipak treba
napomenuti da ekoloka svest u najrazvijenijim dravama jo uvek nije prela iz latentnog u
manifestni oblik. Zato najvee drave sveta umesto da imaju vodeu i noseu ulogu u
reavanju ili bar u ublaavanju protvurenosti izmeu biosfete i tehnosfere,doprinose njenom
produbljivanju. Najbolji primer je nepotpisivanje KJOTO protokola od strane SAD. Jaanje
nadnacionalnih institucija i njihov uticaj na lokalna podruja mnogi smatraju negativnim
posledicama globalizacije.Meutim,ove institucije su za zatitu ivotne sredine veoma
vane,jer naruavanja ekoloke ravnotee prevazilaze nacionalne granice,a ekoloki problemi
mogu da se ree samo zajednikim nastojanjima i akcijama na globalnom nivou.

9 Miltojevi, V., Ekoloka kultura i kvalitet ivota,, Zbornik radova, Ni: Filozofski fakultet, 2004. str. 50.

17

Slika 1. Potpisivanje Kjoto protokola

Budui da ljudski rod ivi u celovitoj prirodi zemaljske kugle i da postoji uzajamna
zavisnost, sve se suoava sa globalnim problemima ije reavanje trai globalna, esto i
regionalna ali ne i nepovezana i neusklaena i parcijalna reenja.U ovom smislu u Povelji
planete Zemlje, globalna etika je tako formilisana, kako bi mogla posluiti kao vodi za
ponaanje i akcije u odnosu na globalne probleme i izazove globalizacije.

18

V STUDIJA SLUAJA
ETIKA I ZATITA IVOTNE SREDINE
Poslovna etika i zatita ivotne sredine nalaze se u neraskidivom meusobnom
odnosu. Sa etikog stanovita, taj odnos se bazira na injenici da menadment, ali i
menaderi, imaju obavezu i moralnu odgovornost da zatite ovekovu sredinu, pri emu je ta
obaveza i odgovornost mnogo vea od one koju zahteva i utvruje zakon i drugi propisi iz ove
oblasti.
Principi etikog poslovanja u zatiti ovekove ivotne sredine) su: 10

minimalistiki princip ili princip tete koji podrazumeva uzdravanje ili

spreavanje uzroka koji dovode do neopravdane tete, jer bi u suprotnom bila
prekrena moralna prava o nenanoenju tete.
naturalistiki princip zatite ivotne sredine polazi od toga da neiva priroda
ima svoju sopstvenu unutranju vrednost, pa kao takva ima i svoju moralnu
vrednost. U tom sluaju neki naturalisti smatraju da moralne vrednosti imaju
samo iva bia, dok drugi smatraju da moralne vrednosti poseduju svi sastavni
delovi ekosistema.
biocentrini princip zatite ovekove sredine zasniva se na naturalistikom
pristupu da moralnu vrednost poseduju sva iva i neiva bia kao sastavni
elementi ekosistema.
homocentrini pristup posmatra moralnost iz ugla ljudskih bia i njihovih
potreba.

Treba napomenuti i principe humanizma kao filozovskog, etikog i naunog pogleda na svet.
Globalni problemi ovekove ivotne sredine moraju se reavati na globalnom nivou, to
znai da sa etikog aspekta zatita ivotne sredine podrazumeva:

smanjenje zagaenja u smislu reavanja problema koje izaziva ugljen-dioksid i ostali

gasovi koji stvaraju efekat staklene bate
odnosi se na naine stvaranja i razvijanja alternativnih goriva, na poumljavanje
goleti
da se kompanije bave onim poslovnim aktivnostima koje nee ugroziti prirodno
okruenje
ogranienje ribolova samo na otvorenim morima kako bi se zatitilo ukupno unitenje
riba
na sve naine zatite nestanka ve ugroenih vrsta.

10 Hoffman M., Business and Environmental Ethics, Business Ethics Quarterly, Vol. 1, No. 2, Charlottesville, Virginia: Philosophy
Documentation Center, 1991. str. 177.

19

Etika zatite ivotne sredine zasniva se na moralnoj odgovornosti oveka da ne

ugroava sredinu u kojoj ivi, jer samo tako ostvaruje uslove za kvalitetniji nain ivota. 11
ental Leru radi kao slubenik za AVCO ekoloku slubu, malu kompaniju za
odstranjivanje toksinog otpada.12

Slika 2. Logo Avco disposal-a

Kompanija ima ugovor da odstranjuje medicinski otpad iz lokalne bolnice. U toku
obuke, ental je dola do dokumenata koji sugeriu da AVCO odstranjuje deo medicinskih
otpadaka na lokalno optinsko zemljite. Bila je okirana. Znala je da ovakva praksa nije
legalna. Iako je to samo deo medicinskog otpada, bilo koja koliina predstavlja zabrinjavajuu
pretnju za zdravlje ljudi.
ental je prikupila odgovarajua dokumenta i odnela ih prvom predpostavljenomDejvu Lambu. Dejv kae: Sluaj, ja mislim da ta stvar nije mi moja, ni tvoja briga. Mi smo
tu da ispunjavamo zaduenja, a ne da donosimo odluke o tome gde se stvari bacaju.
Predlaem ti da to stavi po strani..
Sledeeg dana, ental je odluila da ode korak dalje i da popria sa Anelom
Vigenburg, operatvnim menaderom kompanije. Anela je bila vidno razdraena. Rekla
je:To nije tvoja briga. Sluaj, ovo je nain da se smanje trokovi i da mala kompanija, kao to
je naa, moe da se takmii sa naim velikim konkurentima. Ne postoji realna opasnost ni za
koga od male koliine medicinskog otpada koji se izbacuje na lokalnom optinskom
zemljitu. Ja smatram da je ovaj sluaj zatvoren.
Razmotrila je svoju situaciju. Poruka njenih nadreenih je bila glasna i jasna. Bila je
jako sumljiava da bi pravljenje dalje buke oko ove teme moglo ugroziti njen posao.
Generalno ima poverenja u menadment kompanije. Oni su uvek izgledali kao poteni,
poverljivi ljudi, ali je bila uznemirena zbog ovog oiglednog nepotovanja javne bezbednosti.
S druge strane, pitala se da li je moda Anela bila u pravu kad je tvrdila da je opasnost
minimalna.13

11 Vukovi, ., Biznis i moral, Novi Sad: Cekom-books, 2006. str 120.

12 https://answers.yahoo.com/question/index?qid=20070111093330AAJ7fFQ (pristupljeno 16.01.2015. u 10:03)
13 http://www.businessethics.ca/cases/wb-env1.html (pristupljeno 16.01.2015. u 10:11)

20

ental je potraila broj telefona jednog starog prijatelja koji radi za lokalne novine. ta
e uraditi?
5.1. Definisanje etikog problema
Etiki problemi u ovom sluaju su:

Zagaivanje ivotne sredine

Ne prenoenje informacija od nieg ka viem menaderu
Donoenje menaderski odluka ija primena moe ugroziti sigurnost drugih
5.2. Mogue alternative

ental obavetava svog prijatelja koji radi za lokalne novine o odlaganju medicinskog
otpada na lokalno optinsko zemljite. On objavljuje lanak u novinama koji govori o
tome. Firma AVCO trai drugo mesto za odlaganje medicinskog otpada. ental je
zadovoljna ali menader njene firme mora da pronae drugo reenje za smanjenje
trokova ako hoe da opstane na tritu.

ental obavetava svog prijatelja koji radi za lokalne novine o odlaganju medicinskog
otpada na lokalno optinsko zemljite. On objavljuje lanak u novinama koji govori o
tome. Firma AVCO trai drugo mesto za odlaganje medicinskog otpada. ental dobija
otkaz . Ona mirne savesti trai drugi posao.

ental obavetava svog prijatelja koji radi za lokalne novine o odlaganju medicinskog
otpada na lokalno optinsko zemljite. On se raspita o tetnosti tog medicinskog
otpada i odlazi na razgovor sa entalvim predpostavljenima. Oni shvativi da se
javnost umeala odluuju da nau drugo mesto za odlaganje.

ental obavetava svog prijatelja koji radi za lokalne novine o odlaganju medicinskog
otpada na lokalno optinsko zemljite. On odlazi do opinski vlasti i saoprava vam im
ta firma AVCO radi. Optinski elnici odlaze u entalovu firmu i trae da smesta
prekinu odlaganje medicinskog optada na to zemljite i da prenesu sve do sada
odloeno. AVCO to i radi . Zatim obeava da vie nikad se nee ogluiti o ivotnu
sredinu oveka.

ental obavetava svog prijatelja koji radi za lokalne novine o odlaganju medicinskog
otpada na lokalno optinsko zemljite. Zatim ona daje otkaz a njen prijatelj objavljuje
u novinama kako AVCO odlae otpad gde mu nije mesto. AVCO gubi posao sa
bolnicom.
5.3. Uesnici u dogaaju

21

Direktni uesnici u ovom dogaaju su: ental, Dejv Lambu, i Anela Vigenburg .
Indirektni uesnici su svi ostali ljudi.

5.4. Analiza studije sa etikog aspekta

Ono to je uradila ental je ispravno i moralno. Ona je uoivi moralni problem
obavestila o tome prvo svog predpostavljenog a kada je uvidela da on ne pridaje tome znaaj
otila dalje u hijerarhiskoj lestvici. Kada je shvatila da operativni menader Anela zna za
odlaganje dela medicinskog otpada na lokalno optinsko zemljite radi manjih prokova i
opstanka na tritu reila je da se posavetuje sa svojim prijateljem koji radi za lokalne novine.
Sa deontolokog pristupa ental je ispravno postupila zato to niko ne sme zbog
niega da ugroava ivotnu okolinu. Njena je bila dunost da to prijavi nadreenima. Dunost
Dejva Lamba je bila da prijavi viim menaderima ono to mu je ental saoptila i on se
ogluio o to. Dejv sa deontolokog pristupa nije ispunio svoju dunost. Anelina dunost je
bila da potuje potpisan ugovor sa lokalnom bolnicom i vri odlaganje medicinskog otpada po
propisu. Ona takoe nije ispunila svoju dunost ro se tie ugovora a i zbog dunosti ouvanja
ivotne sredine i ne ugroavanja ljudskih ivota.
Sa gledita etike vrline ental je pravedna, potena i iskrena. Anela je amoralna jer
ona biznis stavlja ispred etike i svesno odlae otpad gde mu nije mesto radi opstanka na
tritu. Dejv ima problem ne prenoenja informacija predpostavljenima i zanemarivanje
miljenja svojih podreenih. On je indiferentan i lojalan firmi.
Sa gledita etike brige kao moralnog naela firma AVCO treba da prestane da odlae
medicinski otpad gde mu nije mesto zato to ma koliko mali bio deo to se odlae i po reima
Anele iako ne postoji realna opasnost za ljude vremenom bi to postao veliko problem i bolje
je spreiti nego leiti. Kada bi svi bacali otpad gde mu nije mesto, bez obzira kolike veliine
bio to malo po malo zagauje nau ivotnu sredinu. Ako elimo da ivimo na istijoj i
zdravijoj planeti moramo da vodimo rauna o njoj.
Sa utilitaristikog gledita etike firma AVCO bi trebala da odlae deo medicinskog
otpada na drugo mesto i time nezagauje i neugroava ivotnu sredinu. Treba da pronae
drugi naina za rezanje trokova. Tako bi bio ispotovan ugovor sa lokalnom bolnicom, firma
bi i dalje radila, ivotna sredina i ljudski ivoti nebi bili u opasnosti.
ental razgovara sa svojim prijateljem o problemu na koji je naila u AVCO firmi i tie
se zagaivanja okoline i pretnje za ljudsko zdravlje. Njena moralna obaveza je bila da to
saopti predpostavljenima kao to je i uinila i tek onda je reila da razgovara sa prijateljem iz
lokalnih novina. Njemu se obratila jer gria savest joj nije dozvoljavala drugaije. Nije mogla
da zamuri pred injenicom koju je otkrila. Nakon razgovora novinara sa Anelom ona e se
osvestiti i shvatiti dubinu moralnog problema. Reie da vie ne odlau deo medicinskog
otpada na optinsko zemljite ve e nai nain da ga adekvatno odloe i unite. Smanjenje
22

trokova e potraiti na drugi nain i opstae na tritu meu velikim igraima. Dejva e
opomenuti da mora da razgovara sa zaposlenima i da prenosi informacije nadreenima.Time
bi svi bili zadovoljni a i prirodu i ljudske ivote nebi dovodili u pitanje. Dugorono gledano
sve firme bi trebale da uvaju okolinu jer u njoj ivimo i ona nas hrani ako mi o njoj
nevodimo rauna neemo imati gde da ivimo.
Sa druge strane neki su miljenja da je profit najvanija od svega i do nje dolaze po
svaku cenu. Tako e i Anela odluiti da je najbolji i najbri nain da ostvare profit da odlau
deo medicinskog otpada na lokalno opinsko zemljite i da imaju najmanje trokove. Ne
mislei da time ugroavaju ivote zato to o tome ne razmiljaju.
5.5. Zakljuak izveden iz studije
Ovo upozorenje se u mnogo emu moe primeniti na savremeni biznis i njegov uticaj
na prirodnu sredinu. Moderna tehnologija omoguila je oveanstvu materijalno blagostanje
nezabeleeno u dosadanjoj ljudskoj istoriji. U isto vreme, industrijski razvoj doveo je do
opasnog zagaenja ivotne sredine i ugroavanja prirodnih resursa i ekoloke ravnotee. Svet
biznisa mora nauiti jezik prirode i razumeti principe ekologije ako eli da omogui ne samo
odriv razvoj, ve i opstanak nae planete. Zemlji preti ekoloka katastrofa ako ne definiemo
pravce odrivog razvoja i ne promenimo stil ivljenja i poslovanja.
Reavanje problema zagaenja i ouvanja zdrave prirodne sredine moe se definisati
kao dunost da se razume i sauva ekoloki sistem u kojem ivimo. Ako biznis ne prihvati i
ne razume principe ekoloke uzajamnosti i odgovornosti, i ako se osigura da se njegove
aktivnosti odvijaju po ekolokim zakonitostima, teko da se mogu izbei i reiti ozbiljni
problemi zagaivanja ivotne sredine. Umesto da bude deo ekolokog problema, biznis bi se
morao potruditi da pronae kreativan nain njihovog reavanja.
Svi treba da vodimo rauna o naoj planeti jer ako bi se svi ponaali kao Anela i
zarad profita zagaivali planetu Zemlju, brzo bi nam se ona osvetila. Ne bi imali zdravu
hranu, ist vazduh i vodu. Trebalo bi da se ponaamo kao ental koja nije mogla da okrene
glavu i da zamuri pred injenicom nemoralnog ponaanja prema naoj okolini a i prema
nama samima. Moramo da podignemo moralnu svest na zavidni nivo kroz ekukacije u
kolama, fakultetima, kroz razne seminare i preko medija. Smatrali smo da resursi, kakvi su
voda ili vazduh, su optedostupna dobra, stvari koje nisu niije i svi ih moemo koristiti
slobodno i bez obaveze da bilo kome o tome polaemo raune ili plaamo odreenu naknadu.
Ali to nije tako oni jesu optedostupna dobra ali moramo voditi rauna kako ih koristimo i
troimo da bi ih imali dovoljno.
Oigledno je da ekoloko zagaenje nije samo problem zatite i kvaliteta prirodne
okoline, ve i pitanje zdravog duha i zdravog drutva i najdubljih vrednosnih temelja
civilizacije u kojoj ivimo.

23

ZAKLJUAK I PREPORUKE
U ovom radu poli smo od opte hipoteza koja glasi: Ako se proces globalizacije
aktivnije primeni u Republici Srbiji doi e do poboljanja u oblasti zatite ivotne
sredine na njenoj teritoriji. Opta hipoteza je potvrdjena kao i sporedne koje glase: Ako se
proces globalizacije aktivnije primeni u AP Vojvodini doi e do poboljanja u oblasti
zatite ivotne sredine na njenoj teritoriji i Ako se proces globalizacije aktivnije primeni
u gradu Zrenjaninu doi e do poboljanja u oblasti zatite ivotne sredine na njegovoj
teritoriji.
Globalizacija je proces privrednog, socijalnog, kulturnog i politikog delovanja koje
nadmauje granice nacionalnih drava.To je proces koji menja na globalnom nivou ustaljene
politike, ekonomske, socijalne i kulturne odnose.
Globalizujue oveanstvo u odreenom smislu,postaje svetsko drutvo suoeno sa
realnim globalnim problemima, meu kojima znaajno mesto zauzima naruavanje ekolokog
balansa na planeti Zemlji koje ugroava opstajanje uslova ivota i uslova ivota oveka na
njoj u meri da se moe govoriti o globalnog ekolokoj krizi. Globalna i ekoloka kriza nastala
je kao posledica snanog razvoja nauke i tehnologije u do sada nesluenim razmerama. Ali,
razvoj nije doprineo samo poboljanju uslova zivota ljudske vrste,ve je imao i tetne
posledice za ovekovu okolinu i kvalitet ivota.
Globalizacija ivotne sredine je najstariji,najfundamentalniji, a da tako kaemo uvek
prisutni oblik globalizacije. Ona se moe definisati kao transport materijala na dugim
rastojanjima u atmosferu ili okeane, ili biokih materijala kao to su patogeni,ili genetski
materijali, koji utiu na ljudsko zdravlje i blagostanje
Ekoloka kriza predstavlja naruavanje uravnoteenosti uslova i uticaja u ovekovoj
ivotnoj sredini u jedinstvu njene prirodne i drutvene komponente i izraava se u ugroenosti
stabilnog funkcionisanja kako biosfere tako i drutva, dovodei u pitanje egzistenciju oveka
kao prorodnidrutveno bie. Obezbeivanje ekoloke bezbednosti na planeti Zemlji, treba
shvatiti kao ostvarivanje ekoloke bezbednosti ljudskog roda kao i ostvarivanje ekoloke
bezbednosti svakog pripadnika tog roda. U tenji za iznalaenjem naostao je i model odriv
razvoj. Njegovu sutinu ini zahtev za usaglaavanjem ekonomskih delatnosti sa ekonomskim
mogunostima tj. sa potrebom ouvanja ekolokog balansa u cilju ouvanja uslova ivota
ljudskog roda uz potovanje ljudsog dostojanstva svakog pripadnika tog roda
Obezbeivanje ove konstantne ravnotee zahteva usaglaavanje proizvodnje sa
ekolokim faktorima sredine zasnovano na naunim saznanjima.To usaglaavanje potrebno je
na globalnom i regionalnom planu i na lokalnom nivou uz uvaavanje saznanja o povezanosti
24

globalnog,regionalnog i lokalnog. U takvom pristupu treba voditi rauna i o razlici izmeu

onoga to je tehniki mogue i omog to je drutveno poeljno,ili u krajnjoj liniji prihvatljivo.

Literatura
1. Nekovi, S., Sociologija, Ni: Fakultet zatite na radu i drugi, 2008.
2. Markovi, ., D., Sociologija i globalizacija, Beograd: Savremena administracija,
2002.
3. Markovi, ., D., Globalizacija i opasnost globalne ekoloke krize, Ni: Teme, 3/2002
4. Nekovi, S., Nacionalni interes i zatita ivotne sredine u postmodernom globalnom
ambijentu, Zbornik radova, Zlatibor: Fakultet organizacionih nauka, 2007.
5. Nekovi, S., Postmoderni menadment ljudskih resursa u turizmu i ekologiji
znaajan postulat Stategije nacionalnih interesa, Trebinje: Mediteranski dani, 2009.
6. Nekovi, S., Sociologija bezbednosti, Bezbjednost-Policija-Graani, Banjaluka: MUP
Republike Srpske, 2008.
7. Miltojevi, V., Ekoloka kultura i kvalitet ivota,, Zbornik radova, Ni: Filozofski
fakultet, 2004.
8. Smith, S., Baylis, J., (Eds), The Globalization of World Politics, Oxford Press, New
York, 2001.
9. Veselica, V: Globalizacija i nova ekonomija, AG Mato, Samobor; Ekonomski fakultet
Zagreb, 2007.
10. Vidakovi, M., Poslovna etika, Novi Sad: Cekom-books d.o.o. 2009
11. Vukovi, ., Biznis i moral, Novi Sad: Cekom-books, 2006.
12. Hoffman M., Business and Environmental Ethics, Business Ethics Quarterly, Vol. 1,
No. 2, Charlottesville, Virginia: Philosophy Documentation Center, 1991.
13. Nekovi, S., Bezbednost i reforme u Srbiji, Beograd: Institut za politike studije,
2006.
14. Nekovi, S., Zemljite i vode kao resursi od znaaja za stategiju nacionalnih interesa
Republike Srbije, Beograd: Privredna komora Srbije, 2008.
15. https://answers.yahoo.com/question/index?qid=20070111093330AAJ7fFQ
16. http://www.businessethics.ca/cases/wb-env1.html

25