Anikina vremena

Anikina vremena (1931) spadaju u Andrieve due pripovetke. Ispripovedana je iz pozicije sveznajueg
pripovedaa. Novela poinje priom o gaenju loze Porubovia i traginom kraju njenog poslednjeg izdanka,
naoitom popu Vujadinu Poruboviu iz Dobruna, malog mesta iza Romanije. Prema popu Poruboviu parohijani su
odmah, poto se zapopio, oseali izvesnu nelagodnost koja se nije mogla objasniti ni svetenikovom mladou ni
nevetinom. Naravno oni nisu mogli odmah proniknuti u popovu prirodu koja je trajno obeleena seanjem na jednu
raspusnu scenu u kojoj su uestvovali oficiri i ene a koju je on prikriven posmatrao. Pop Porubovi je, naime,
mizogin i voajer, koji e svoje ludilo oglasiti jedne noi pucnjima na gumnu gde su parohijani razvijali ito.
Zavravajui priu o porodici Porubovia, pisac e spomenuti i njenog znamenitog pripadnika, uvenog dobrunskog
protu Melentija, a zatim i Anikina vremena, doba u kojem se pronevaljalila jedna ena, vlahinja, Anika.
Anika je kerka pekara Marinka Krnojelca oenjenog enom iz mesta u kojem je odleao robiju, a koja je za
stanovnike Dobruna uvek bila tuinka. Tako su kasablije doivljavale i njenu kerku, neuglednu, prerano izraslu
devojicu. Kako esto biva sa Andrievim enskim likovima, iz takve nenaoite devojice jednog Bogojavljenskog
jutra u crkvi pojavie se vitka beloputa devojka krupnih oiju. Cela kasaba bila je oarana neobino lepim Anikinim
licem. Za nju se naroito zainteresovao Mihailo Stranac, mladi na poetku uspene trgovake karijere. I Anika se
zagledala u njega pa je najpre poelo stidljivo razmenjivanje panje koje je postepeno postajalo sve otvorenije da bi
se bez ikakvog jasnog razloga odjednom prekinulo. Pripoveda taj prekid tumai opisom prvog traumatinog
Mihailovog ljubavnog iskustvo steenog sa handijkom koja je sa njim varala mua. Mladieva rana ljubavna pria
prekinuta je na tragian nain. Posle svae mua i ene kojoj je Mihailo sluajno prisustvovao, handinica je ubila
mua Mihailovim noem. Mihailo joj je pri tom pomogao.
Mladi e dve godine posle toga na putovanjima pokuavati da zaboravi i handijku ali i Anikin mukli, teki glas,
belo lice bez osmejka kao i urevdan, dan kada se Anika objavila i otvorila kuu mukarcima. Otada su se
ene u kasabi mnogo ee molile pred ikonom i klele Aniku, i zato dobijale batine od mueva. Sinovi su dolazili u
sukob sa oevima, a majke ih proklinjale zbog okapanja ispred Krnojeleve kue. Ostao je uven sluaj trgovca
Petra Filipovca, najljueg Anikinog neprijatelja, koji je hteo da ubije svog najstarijeg sina Andriju upravo zbog noi
provedenih u ozloglaenoj kui. Ratovao je sa njom i dobrunski prota zbog svog sina koga ene nisu nikada
interesovale, ali koji je, kako to esto biva, sluajno nekim poslom otiao u Viegrad i tamo upao u drutvo koje ga
je te noi odvelo u Anikine dvore da odatle danima ne izae. Dugo su se prenosile Anikine rei koje je poslala popu
Poruboviu: Ti si proto dobrunski, a ja dizlija viegradska. Nurije su nam podeljene, i bolje ti je da ne dira u ono
to nije tvoje. Ja se nisam ni rodila kad si ti preskakivao plot u Nedeljkovice, pa Nedeljko mislio da je jazavac u
kukuruzu i umalo te nije ubio. I dan danas ti po udovikim kuama krpe mantiju. Ovo Anikino pismo govori kao da
je ena na zlu glasu o svakome sve znala i kao da joj niko ba zbog toga nije mogao nita. A ugledni i snani
popovski sin ubrzo bi odbaen kao i mnogi drugi i upravo kao i oni, mogao se videti kako skrhan i podbuo od pia
ponavlja Anikine rei iz zauvek prolih ljubavnih noi.
Ne manje skandalozan bio je i sluaj kajmakama, sina turskog pae koji je od majke Sokolovike nasledio ime i
oholo dranje, a od oca vlast i bogatsvo. Otiao je posle mnogo albi kasabalija da sam stane na put zlu. Otiao je
tada do Anike i jo mnogo puta kasnije. Jer on kao veliki poznavalac enske lepote nije mogao da ne vidi da je
lepota te ene bila neto sasvim nesvakidanje, neto natprirodno. Zbog Anike e turski beg biti ranjen, zbog nje e
dobrunskom proti paliti sveu pre vremena, a dobrunski mukarci zakljuie da enu treba ubiti raanjem ili
batinama. Zbog nje e dva mukarca naroito patiti, svak za sebe i svaki na svoj nain, i to Anikin brat Lale i
Mihailo Stranac. Maloumni pekar Lale je patio na svoj tih i srameljiv nain, a jedini ovek u koga se Anika jednom
zagledala reio je da konano izvadi no iz rane koji je nekada handijka zabila u srce svog mua. Izjednaavajui
Aniku i Krstinicu odluio je da traumu iz prolosti ve jednom prevazie tako to e otii u Anikine odaje.

Ne zna se ko se osevapio kada je Anika naena mrtva pored minderluka. Ne zna se da li je to bio Lale koji se
stideo sestre ili Mihailo koji je davno izgubio svoj mir ili bilo koji drugi mukarac iz Dobruna. Kako god, kao posle
mnogih nesrea koje zadese kasabu, i sada je ona postala mirna kao pre Anikinih vremena. Lale je otiao nekuda
put Uica, Mihailo na suprotnu stranu, sarajevskim drumom, mukarci su se vratili svojim kuama, a ene su
nastavile da uvaju svoja ognjita. Pria o Aniki, o zlu koje nije veno i koje odlazi onako kao to i doe, preselila se
u usmenu legendu ljudi toga kraja.