TIRSO de MOLINA:

Seviljski zavodnik i kameni gost

Seviljski zavodnik i kameni gost (p. El burlador de Sevilla y convidado de piedra) je pozorini
komad jednog od najpoznatijih pisaca Zlatnog veka panske knjievnosti, Tirsa de Moline. Ovaj
komad, kao i celokupno stvaralatvo ovog poznatog dramaturga pipadaju epohi baroka, koja se
formira u paniji u XVII veku, dobu politike dekadencije i verskih sukoba.
Tirso de Molina je tipian dramski pisac Zlatnog veka panske knjievnosti. Kao i svi ostali dramaturzi
XVII veka, i Tirso je sledio principe nove komedije Lopea de Vege izloene delu Nova umetnost
pisanja komedija (p. Arte nuevo de hacer comedias), objavljene 1609. godine. Seviljski zavodnik i
kameni gost smatra se vrhuncem njegovog stvaralatva i njegova filozofija se veoma razlikuje od
kasnijih dela koja su za glavni lik imala Don Huana. Tirso de Molina je u ovom pozorinom komadu pre
svega izloio teoloke teze vezane za veliki problem koji je muio paniju Zlatnoga doba problem
ovekove slobodne volje i Boije blagodati. Pokuavajui da u jednom smelom liku personalizuje
sukob moralnih i drutvenih naela, Tirso de Molina je u ovom komadu stvorio i uobliio mit o don
Huanu, ili don uanu, kako e kasnije ovaj lik postati poznat zahvaljujui Molijeru i njegovom Don
uanu.

1 Sie

2 Karakterizacija likova (s osvrtom na didaktiku funkciju dela)

3 Struktura dela

4 Teme, motivi, simbolika, kljune rei i teoloke implikacije

5 Istina o poreklu mita o don uanu

6 Razlike izmeu Molininog i Soriljinog Don Huana

7 Znaenje u savremenom jeziku

Sie
Prvi in
Prva scena ovog dramskog dela nas vodi u Napulj, u palatu napuljskog kralja, gde se susrecemo sa
Don Huanom i vojvotkinjom Izabelom, koji razgovaraju nakon provedene noi pune strasti. Izabela ga,
meutim, oslovljava sa Oktavio, ime nam pisac odmah otkriva da je posredi prevara. Don Huan joj
apue najslae rei sve do trenutka kada Izabela eli da osvetli lampom njegovo lice. On joj priznaje
da nije vojvoda Oktavio i da ju je prevario. Izabela, skrhkana, poe da zove u pomo, svesna da je
obeaena. Huan je vrlo hladan i spokojan u trenutku kada dolazi straa, a sa straom i njegov stric
Don Pedro, da ga uhapsi.
Don Huan ostaje sam u prostoriji sa Don Pedrom i skida masku, otkrivi mu da je zapravo njegov
bratanac i da je prevario Izabelu predstavivi se kao vojvoda Oktavio. Don Pedro, uplaen za svoj
poloaj u kraljevim oima, pomae Huanu da pobegne, a kralju plasira kao krivca vojvodu Oktavia.
Zahvaljujui Don Pedrovom monologu saznajemo vie o Don Huanovoj prolosti: da je bio proteran iz
panije jer je i tamo na isti nain varao ene, kao to je uinio sa Izabelom. Stric ga proklinje
reenicom: Nebo neka kazni hulju. Celo delo proimaju reenice poput ove, naglaavajui da Bog
treba da kazni Huana zbog lai i prevara koje ini. Huan, naime smatra da ne treba da se izvinjava niti
da se kaje, i bei u paniju.
Kralj ne dozvoljava Izabeli da se opravda i ona mu od sramote ne protivrei. Odluuje da je utamnii, a
Oktavija da primora da ispuni svoju dunost, mislei da je vojvoda krivac. Oktavio je ludo zaljubljen u
Izabelu. Ali kada se pojavi Don Pedro i optui ga da ju je iskoristio, on se razoara u sve ene, pa i
nju. Od bola i ljubomore, to ga je zaboravila njegova draga, naputa ga razum i odlazi u paniju.
Con Isabela hombre en palacio?...Estoy loco!

Na obalama Taragona susreemo se sa Tizbeom, mladom prelepom ribarkom, iz ijeg monologa

otkrivamo da je hladna prema mukarcima koji pokuavaju da je zavedu. Smatra da je ljubav traenje
vremena i jako je ponasna to ljubav nije osetila. Sasvim sluajno, ona pronalazi Huana i Katalinona,
koje je izbacila voda nakon brodoloma. Tizbea i Katalinon pokuavaju da oive Huana i za to vreme
Katalinon ispia Tizbei ta im se ko je Huan. Mlada ribarka odmah pomisli kako je Huan astan i
plemenit ovek jer je visokog roda. Huan, povrativi svest, istog momenta kako je ugledao lepu
Tizbeu, poe da joj izjavljuje ljubav Ja se rodih jo jedared preko mora, a od mora do Amora samo
slovo tu nas deli. Huan uspeva da zavede nevinu Tizbeu i da u njoj probudi oseanja za koja nije znala
da postoje. Tizbea sve vreme izgovara Neka vas Bog u lai sprei. Huan, iako opet upozoren da ne
ini grehe, ini ono to je zacrtao bez razmiljanja o posledicama.
U Sevilji kralj Alfonso od Kastilje i Don Gonsalo od Uljoe razgovaraju o Lisabonu i njegovim lepotama.
Zahvaljujui ovom razgovoru zakljuujemo da se drama odigrava u XIV veku. Kralj odluuje da ugovori
brak izmeu Don Gonsalove erke, gospe Ane i Don Huana. Don Gonsalo je oduevljen ovom idejom
i odlazi da porazgovara sa erkom.
Nazad na obali Taragona, Huan i Katalinon se spremaju da bee. Katalinon pokuava da mu objasni
da e posle smrti ispatati za sve prevarene ene i lai. Na to mu Don Huan odgovara Dug rok daje
za plaanje i ali se da je za njega uivanje u enama fizika potreba koju mora zadovoljiti.Tizbea se
preputa Don Huanu, koji je ubeuje da e je oeniti i da je voli. Ona strepi da grei i opet preklinje
Boga da kazni Huana ako je lae, na ta on isto odgovara Dug rok daje za plaanje. Nakon toga
Huan je zapalio kolibu u kojoj su bili i pobegao bez oseaja bilo kakve grie savesti. Tizbea istrava iz
gorue kolibe proklinjui svoju naivnost i laova. Svesna da je kanjena to se uvek podsmevala
onima koji su joj izjavljivali ljubav, pokuava da se baci u more.
Drugi in
Don Dijego Tenorio, Huanov otac, razgovara sa kraljem Alfonsom i objanjava mu da je Huan taj koji
je iskoristio Izabelu, a ne Oktavio, a kao dokaz pokazuje pismo Don Dijega. Kralj naziva Huana drskim
i odluuje da ga poalje u Lebrihu u izgnanstvo. Alfonso u tom asu shvata koga je namenio gospi Ani,
erki Don Gonsala, a ak i sam Don Dijego osuuje Huana i smatra da treba sauvati ast te devojke,
a ne udati je za preljubnika. Tada dolazi i vojvoda Oktavijo, kako bi uverio kralja da nije obeastio
Izabelu. Kako bi reio ovu zamrenu situaciju i zadovoljio svaku stranu, Alfonso odluuje da Oktavija
oeni gospa Anom. Oktavio brzo zaboravlja na ljubav prema Izabeli, zadovoljan to ga ene suncem
Seviljskih zvezda.
Don Huan sree Markiza od la Mote, enskaroa Huanovih razmera, inae starog prijatelja. Markiz od
la Mote priznaje da je zaista zaljubljen u prelepu devojku, gospu Anu. Kako je Huan ovo uo, tako je
poeleo da je ima, nesvestan ta znai voleti nekoga. Markiz od la Mote odlazi do Anine kue,
Katalinon ga prati kako bi Huan saznao gde Ana ivi. U tom asu Don Huan dobija pismo od gospe
Ane koje treba da prosledi Markizu. U pismu Ana poziva La Motu da doe i provede no sa njom. Don
Huan kae La Moti pogrenu satnicu kada je Ana poruila da doe, odluan da uiva u njoj. Markiz
nagovara Don Huana da uzme njegov ogrta kako bi prevarili jednu devojku, Beatris. Kako su se sve
okolnosti odigrale u Huanovu korist on odlazi kod gospa Ane, preruen u Markiza.
U domu Don Gonsala, Ana uvidi da ovek pod ogrtaem nije njen voljeni Markiz i poe da zove
upomo. Izlazi Don Gonsalo, koji proklinje oveka koji mu je oteo ast. Za njega je najvea ast,
istota njegove erke. Don Huan ubija Don Gonsala, koji ga na umoru proklinje da e mu se osvetiti.
Huan bei taman na vreme da Markizu vrati ogrta i pobegne. Mota biva uhapen, a kralj daje
naredbu da na Don Gonsalovom grobu budu osvetnike rei.
Sledea scena poinje pesmom pastira koji velicaju lepotu Aminte, lika koji se tada prvi put uvodi u
dramu. Aminta je mlada nevesta, puna ljubavi elje da je prenese svom izabraniku Batrisiju.
Mladoenja, Batrisio je takoe zaljubljen u Amintu. Njihovu ljubav i predstojei brak, njihovo okruenje
u potpunosti odobrava i podrava, tako da ova scena odie toplinom i oseanjem zajednitva. U priu
je ukljuen i stari Gaseno, koji predstavlja simbol mudrosti i iskustva. Meutim, kao neoekivani gost
pojavljuje se seviljski zavodnik, mladi Tenorio, sa namerom da zavede mladu Amintu. Njegov dolazak
budi sumnju u Batrisiju i navodi ga da ispituje svoje poverenje u nevestu. Smatrao je Huana finim
ovekom i vrsnim plemiem, a samim tim i dostojnim suparnikom to je u njemu probudilo ljubomoru i
prezir. Iako su ostali gosti bili poastvovani zavodnikovim prisustvom, mladoenja je bio jako
uznemiren.
Trei in

Poetkom treeg ina moe se videti intenzivnost Batrisiove ljubomore kroz njegov monolog, kada
iskazuje al za svojom nevestom koju je ve smatrao izgubljenom. Prekinue ga Don Huan
kazivanjem gnusne lai. Mladi zavodnik tvrdi Batrisiju da je ve uivao Amintinu ast i da ga ona i dalje
eli za ljubavnika, premda to jo uvek nije bila istina. Kako je neostvareni mladoenja odbacio Amintu
kao svoju buduu suprugu, Aminta pati i povlai se u svoje odaje. Kasnije te noi, Don Huan Tenorio
dolazi do Amintinog kreveta i svojom slatkoreivosti i pustim obeanjima je navodi da ne odoli
iskuenju. Kao i do sada, Huan, sa odanim Katalinonom bei u cik zore ne osvrui se.
Naredna scena oslikava ensku patnju zbog uinjene nepravde. Pojavljuje se Izabela koja putuje sa
svojim slugom Fabijom ka Sevilji, prolazei Taragonu i kasnije Valensiju. Izabela je i dalje zaljubljena u
vojvodu Oktavija. Pati jer ne eli da se uda za mladog Tenorija, ali i zbog svoje nepovratno izgubljene
asti i dobrog glasa. Fabio je bezuspeno tei, to e prekinuti dolazak mlade ribarke Tizbee, takoe
rtve bestidne prevare ozloglaenog zavodnika. Iznosei svoju nesreu Izabeli, ribarka otvoreno
iskazuje krhkost i nemo, dok se vojvotkinja, prepoznajui muku istovetnu svojoj, nudi pomo i smilja
plan osvete. Kako dve povreene dame odlaze, tako se, kao kontrast pojavljuju Katalinon i Don Huan,
olienje mukosti i zavodljivosti. Katalinon saoptava svom gazdi da je Izabela na putu do Sevilje i da
dolazi zbog ugovorenog braka, o emu Huan ne eli ni da uje, iako ne porie lepotu mlade plemkinje.
Potom se pojavljuje kameni grob tragino stradalog Don Gonsala od Uljoe, koji je probudio odreen
zazor i bojazan u mladiima, premda Huan to ne priznaje. Videvi natpis na Gonsalovom grobu, koji
kae:

Tu eka boji sluga,

Vitez asni i verni,
Naplatu stranog duga.

Don Huan ismeva njega i njegovu smrt, a potom ga rugalaki izaziva na dvoboj. Plemi i njegov verni
sluga se zatim povlae u stan, gde im sluge posluuju veeru. Ovu zgodu iznenada prekida dolazak
jednog pozvanog, ali krajnje neoekivanog gosta. Na vratima se pojavljuje sam Gonsalo od Uljoe u
onom obliju u kom je bio na svom grobu. U ovom zastraujuem trenutku, Huan i dalje krije svoj
oigledni strah od ove utvare. Kameni gost poziva mladog zavodnika na veeru iste noi u 22 sata,
koja e se odrati u kapeli u oblinjoj crkvi. Kako bi dokazao svoju neustraivost Huan prihvata ovaj
poziv. Po odlasku ovog krajnje neobinog gosta, mladi Tenorio u svom monolgu ubeuje sebe kako ne
zazire od ovakvih prikaza.
Naredna scena poinje razgovorom Don Dijega Tenorija i kralja, koji razmatraju pitanje venanja
mlade Izabele i Dijegovog sina, Huana. Njihovu polemiku prekida vojvoda Oktavio koji moli kralja za
doputenje da seviljskog zavodnika izazove na dvoboj, kako bi sprao ljagu sa svog imena i odbranio
Izabelinu ast. Meutim, kralj mu ne daje odobrenje, branei Dijegovog sina kao izuzetnog plemia.
Napetost prekida dolazak Aminte i starog Gasena, koji traei Don Huana, otkrivaju jo jednu
nepravdu nanesenu nedunoj devojci. Vojvoda Oktavio u ovome vidi prigodan nain da se osveti
fatalnom zavodniku. U predstojeoj sceni, Huan objanjava Katalinonu kako venanje mora priekati,
jer smatra da ima nezavrena posla sa kamenim gostom. Iako nailazi na Katalinonovo neodobravanje,
odluno polazi ka crkvi sa u pratnji svog vernog sluge. Tokom ulaska u crkvu Katalinon strahuje, dok
Huan tei da iskae svoju usiljenu nonalantnost. Pri samoj pojavi okamenjenog Don Gonsala,
emocije se pojaavaju. Uljoa ih poziva na veeru i nudi krajnje neobian jelovnik: varivo od kandi,
guje i korpione, kao i gorko vino. Nakon ove jezive gozbe, Uljoa zahteva od Huana da mu prui ruku,
koji to iz inata i ini, trudei se da bude junaki nastrojen. Ovaj dodir je zapravo bio dodir smrti, koji je
izgoreo svu snagu seviljskog zavodnika i uinio ga slabim i nemonim. Nakon ove strahote i
Huanovog bespomonog zapomaganja, on pada mrtav. Za njegovim ivotom u podzemni svet tone i
grobnica, kao i sam Don Gonsalo. Katalinon ostaje uasnut i zgranut i u tom raspoloenju tri kod
kralja da saopti ovu stravinu vest.
Scena koja sledi okuplja kralja, Huanovog oca kao i sve one koje je seviljski zavodnik ikada povredio.
Ovaj skup prekida Katalinon i saoptava vest o Huanovoj smrti. Ova novost je zapanjila sve prisutne,
ali i izazvala odreeno olakanje u njihovim duama. Potom, kralj nareuje da se Huanovo telo
sahrani u Madridu. Kao i to je isprva trebalo biti, drama se zavrava tako to markiz eni svoju veliku
ljubav Anu, vojvoda Oktavio Izabelu, a Batrisio Amintu. Prisutan je odreeni oseaj zadovoljstva, jer je
pravda konano ispunjena.
Karakterizacija likova (s osvrtom na didaktiku funkciju dela)

Don Huan. Karakterni sklop glavnog lika je usklaen sa didaktikim funkcijama dela. U moralnim
normama karakteristinim za sedamnaesti vek, lik Don Huana je pouan kako za one sline njemu,
tako i one sline likovima koji zbog njega stradaju. Stavljen u te okvire, Don Huan je za savremena
poimanja okarakterisan isuvie devijantno, pa samim tim i jednolino i oskudno, premda data
karakterizacija vri predodreenu funkciju dela. Svi ostali likovi, jo oskudnije okarakterisani, stvoreni
su da bi do izraaja dole Don Huanove osobine.
Don Huan je u vlasti erosa, to se ispoljava kao neutoljiva glad za telesnim zadovoljstvom (Sevilja me
nazva glasno zavodnikom, nema meni nikakve vee slasti, neg zavesti, upropastit ast i lijepost
kakvoj eni), od ega ga, kako se vidi, ne odvraa ni svest o teini sopstvenih postupaka. Opsednutost
erosom ponitava sve moralne vrednosti i ljudske obzire (kada nepozvan doe na Batrisijevu svadbu,
seda na njegovo mesto pored mlade, ismeva ga i povrh svega besramno mu trai njeno telo laui ga
da su zaljubljeni) i podgreva hedonizam. On do poslednjeg trenutka uzima od ivota ono to eli i to
mu se daje, uiva u trenutku i ivot mu se svodi na sada i ovde: Zvezde, to mi sad svetlite, u
varci mi dajte sree, ako smrt naplatit sve e, jo dugo je zadrite (1915).
Drzak je, lukav i promiljat, brzo reaguje u nepovoljnim situacijama: na samom poetku, uhvaen na
delu, kae da e se predati samo panskom poklisaru, Don Pedru, da bi mu se otkrio kao sinovac.
Stricu se pravda podilazei mu reima: Strie, gospodaru, mlad sam, mladi bio ti si, i kratio ljubav
nisi, pa oprosti mome aru. /.../ Budu da to eli uti, istinu ti re u celu: varkom godih Izabelu
vojvotkinju (65). Promiljeno, toboe predaje svoj ivot u njegove ruke svestan da e ga tako
smekati: Opravdanje neu trait, jer vrijedilo nita ne bi, pa krv svoju nudim tebi, prolij je i grijeh
ublai! Do nogu vam nice padam i svoju vam sablju nudim (100). Prvi koji mu ukazuje na kaznu koja
e ga snai za nedela je sluga Katalinon, na ta Don Huan podrugljivo pita: Kad e pak me to
zatei?. Naslauje se svojim podmuklim pobedama: S au svladah ga u boju, jerbo vazda ti seljaci,
budu da su sebinjaci, pozivaju se na ast svoju (1900). Koristi oev poloaj i dobre odnose s
kraljem; iritiraju ga Katalinonove kritike i stalne strepnje. Zakletve koje daje enama nita mu ne
znae, ali jedna od zakletvi ima posebno mesto jer anticipira ono to e se desiti: Ako bi mi zatajila re
i vere, molim Boga, neka kao himenika, usmrti me ovek... (tada u sebi dodaje: ...mrtav). Obeava
brak svim enama (za razliku od Soriljinog Don Huana) to se moe objasniti normama vremena u
kojem je delo nastalo, kada su otro osuivani seksualni odnosi bez pokria braka. Jednu od prevara
okonava ubistvom Don Gonsala, oca gospe Ane. Na upozorenje svog oca (don Dijega) da e ga stii
kazna, on izaziva Vreme: U asu smrti? Zar mi kaznu tako kasno proriete?.
Kao to nam i Homerova Ilijada pokazuje, nedela s kojima se ljudska misao kroz istoriju oveanstva
nikako nije mogla pomiriti su upravo ona kojima se skrnavi ili ismeva pokojnik, a to e upravo biti
vrhunac Don Huanovih grehova. On, naime, hvata za bradu nadgrobnu statuu don Gonsala, svoje
rtve, i zabavlja se pozivajui ga na veeru. Mirne savesti Huan odlazi kui na veeru, ali Boja
pravda, u liku kamenog gosta, dolazi po svoje. Dok je u narodu uvreeno strahopotovanje prema
mrtvima ba zbog moi koja im se pridaje po smrti, Don Huan gleda na to sasvim opreno ( Mrtvog si
se preplaio! Kako tek od ivog strepi! Strah od mrtvih svojstven je neukima, 2345). Pesma u
katedrali daje peat celom delu: Nek sluaju koji boje izazivaju vele kazne, nema roka to ne stie ni
duga to nije plaen (2730). Ova predstava se i dan danas izvodi na Veliki petak Svete nedelje,
podseajui hriane da ne izazivaju Boga, jer za pokajanje moe biti kasno.
Katalinon. Verno slui Don Huana, mada oekuje i da mu ovaj uzvrati tako to e mu pomoi da
postane grof. Predvia Don Huanove namere (kada Mota hvali Don Huanu lepotu njegove roake
gospe Ane, Katalinon misli: Ku, seviljski, jer te ljuti zavodnik e obmanuti) i osuuje njegove prevare ao mu je to je Tisbei za ukazano gostoprimstvo tako ravo vraeno. Iako sluga, protivi se da
uestvuje u Don Huanovom planu da obeasti gospu Anu bojei se kazne koja ih obojicu moe snai
(Igru sam ti promatrao, to gledatelj njezin bijah, ne bih htio kakvom munjom, da me zdrobi s neba
sila, 1970), ali ipak ostaje pokoran.
Don Dijego. Pravedan, kao kraljev miljenik i poglavica pravde moli kralja da ne dopusti Oktaviju
dvoboj sa Don Huanom, to mu ovaj odobrava i samo ga proteruje iz grada, ali je opet svestan da je to
mala kazna u odnosu na poinjena nedela njegovog sina. Osuuje ga za izdaju prijatelja (Horacija) i
najotrije ga upozorava na kaznu to stvara klimaks upozorenja upuenih Huanu (Katalinon
Tisbea otac: Priinja se tebi, pazi, da Bog eka, odobrava; katig njegov sve je spravan i na
vreme on dolazi [...] on na smrti strogo sudi), koji se zavrava kletvom (Nek te kazni Svemogui!) i
suzama (odlazi uplakan). Na kraju, kada se otkriju svi Huanovi zloini, pravdu i strah od Boga ipak
pretpostavlja bezuslovnoj roditeljskoj ljubavi: Za nagradu slube moje uhitit ga odmah dajte! Nek grijeh
plati e da strijela s neba ne bi pala na me, jer sam otac sina zloga (2820).

Oktavio. Zaljubljen je u Izabelu (isprva je vezuje za deviansku istotu, ast) i duboko povreen
priom da ga je Izabela okrivila pred kraljem. Osea se izdatim, titi ga raskorak izmeu velike ljubavi
koju osea i njene izdaje koja sve to ponitava (Takav ste mi otrov dali, to ak vrsto srce zgodi, i
tako mi rije vodi da lasicu oponaam; Zar me tako obmanula, u ruglo mi ljubav svela?, 335). Kao
kontrast njegovom bolu navodi se pria o ribarici Tisbei, koja svoju duu nije dala na milost i nemilost
ljubavi, dok na ljubav gleda kao na ranjivost (Slobodu dua godi, budu me ljubav zmija, ujedom ne
otrova (400).
Tizbea. Stopljena je sa prirodom, asna, uiva potovanje meu ribarima, gorda je i gluva za njihove
ljubavne molbe i obeanja. Don Huan je prvi koji u njoj budi ar i ona mu se predaje; u neverici ga
podsea (zaklinje) da e mu doi kazna s neba ako ne ispuni obeanje. Samokritina je i svoju
nasreu vidi kao kaznu za loe ophoenje prema ribarima (S mukarcima neprestance ja se rugah
hola, gorda; svako ko se drugom ruga sam ispadne predmet rugla, 1015). I za nju je vezan
motiv karme, koji se protee kroz celo delo, da bi se najupeatljivije potvrdio u Don Huanovoj kazni.
Batrisio. Uznemiren Don Huanovim dolaskom, pokuava da zatiti ono to je njegovo, ljubomoran je i
introspektivan - pored svega preispituje zasnovanost svoje ljubomore i gneva (Zar je pravo, dok smo
jeli, to uz moju enu sjede, 1810). Nesiguran je i ne podnosi misao da moda ivi u obmani i da su
mu ast i ponos ugroeni, te lako gubi poverenje u Amintu (u Don Huanovom ponovnom dolasku
nalazi potvrdu za svoje sumnje, verujui u da ona ima udela u tome).
Aminta. Vidi Batrisijevu nesigurnost i ljubomoru; shvata da joj ga Don Huan oduzima i proklinje ga;
kasnije, obmanuta, pristaje da mu bude ena i zadovoljava se njegovom zakletvom.
Struktura dela
Radnja
Kada pogledamo strukturu ovog knjievnog dela uoavamo da ima ekspoziciju, zaplet, peripetiju,
kulminaciju, rasplet. Zaplet poinje sa Tizbeom kada don Huan uspeva svojim laima da je zavede i
iskoristi. (Da u ivot izgubiti/ zarad tebe, kad bih znao,/ rado bih ga tebi dao;/ obeavam da u biti/
tvoj mu.) Takoe ima podelu na inove: prvi in sa temom zavoenja, drugi sa temom obmane i trei
sa temom pravde.
Iznenadni preokret toka radnje je pojava groba, tj. kada izlazi mrtvac u obliku kamene statue, koji se
pojavljuje tri puta- prvi i trei put na svetom mestu, groblju, a drugi kod don Huana. Nema hora koji
uvodi u radnju, vec su muziari ti koji nas, dajui komentare u vidu opomena, obavetavaju da e
Huana sustii kazna i da e na kraju biti kanjen. (Svaki ovek, dokle god je/ iv na svetu, nek ne
kae:/ dug rok daje za plaanje!/ Dan naplate brzo svane.) Radnja se odvija kroz konkretne
dogaaje.
Naslov je vezan za temu jer saznajemo gde se odigrava, da je glavni lik zavodnik, ali nas jedino pojam
kamenog gosta moe zauditi i uneti zabunu.
Odnosi meu likovima
Izraena je klasna razlika. To najbolje vidimo u odnosu don Huana i njegovog sluge Katalinona. (Vidim
da si pravi bednik.) Don Huan se slino odnosi i prema Batrisiju. Poniava ga, seda pored njegove
ene, iako zna da njemu to smeta i na kraju mu preotima enu. Drugaije zavodi gospe plemenitog
roda, upada im nou pod maskom ljubavnika, a drugaije seljanke, zavodljivim govorima i obeanjima
da e ih oeniti. Slino se i Oktavio odnosi prema svom sluzi, Ripiju. (Bezumnie, pa ta ti zna?)
Govor
Delo je napisano u dijalozima, koji su uglavnom kratki i monolozima. Drama je pisana slobodnim
stihom. Jezik je realan, jednostavan i razumljiv. Radnja je dinamina i kroz dijaloge dolazimo do
karakterizacije likova. Moto glavnog junaka je: Dug rok daje za plaanje. (,,Tan largo me lo fiis).
Tirso ga koristi na kljunim mestima i kao refren junaka, a ovaj stih predstavlja deo poslovice: Si a ese
tiempo lo fiis, echme otra vara ms; si tan largo me lo fiis, dad ac lo que os queda., to znai: O
tom potom, lako emo. I taj moto nam pokazuje da je don Huan imao prilike da se pokaje, ali on to
ipak nije hteo.
Javljaju se i poslovice:
Dobar glas daleko see,/ zao dalje se protee.
Kako seje, tako nie.

Ko god eka da uiva/ dokle eka, oaj skriva.

Kad ene poveruju, teko njima.
Ton
Ton je jasan. Delo zrai humorom uz dozu ironije. Ironiju vidimo u Katalinonovom govoru. (,Nemoj da
te uz svoj blag lik/ zavara panski zavodnik.) I u odnosu sa don Huanom. (Jeste, rode,/ opet tvoja tua
ena.) Batrisio je takoe ironian. (Ba je lepo to je seo/ da veera s mojom enom,/ i to meni,
pometenom,/ smeta, pa nisam ni jeo.)
Dramsko delo je pisano po baroknim pravilima, a predstavlja meavinu kominih i traginih elemenata
i motiva. Jedan od kominih elemenata je kada je Katalinon mislio da se njegov gazda udavio i da ne
die, Tizbea mu je rekla da je ipak iv, a onda je on rekao: Mogao bi da die na drugom mestu.
Tragedija je jer na kraju dela glavni lik, don Huan, gine, tj. biva ubijen jer se tokom ivota nije pokajao
za svoje mnogobrojne grehe. Pokajao se na kraju, ali je tada ve bilo kasno.
Monolozi i solilokviji
Kroz monologe esto saznajemo o prolosti likova. (Don Pedro: O, podlae, zar ti nije/ dosta to sa
retkim arom/ podii se ti prevarom/ vrle ene sred panije,/ nego sada u Napulju,/ jo kod kralja, ta
sloboda/ sa enom visokog roda?)
Teme, motivi, simbolika, kljune rei i teoloke implikacije
Sam naslov ovog dela, Seviljski zavodnik i kameni gost, itaocu odmah sugerie glavne motive - motiv
zavodnika (uz njegovo poreklo), dok motiv kamenog gosta verovatno predstavlja nepoznanicu i budi
maglovite asocijacije dananjem itaocu. Ipak, za onu publiku za koju je komedija pisana, motiv
kamenog gosta bio je i te kako poznat jer potie iz panske usmene tradicije. Upravo ova dva glavna
motiva ine dve velike tematske celine ovog dela prvi se kroz epizode zavoenja Isabele, Tisbee,
Ane i Aminte protee do tree scene treeg ina, a drugi, susret Don Huana sa kamenom statuom
Don Gonsala od Uljoe i kazna, kroz poslednje etiri scene treeg ina. Ne zna se sa sigurnou zato
je Tirso de Molina motiv iz narodne tradicije izabrao za kulminaciju svog dela. Jedna je pretpostavka
da je u njemu pronaao odgovarajue reenje za rasplet upravo zbog toga to je auditorijumu bio
poznat motiv kamenog gosta, a samim tim i dvostrukog poziva na veeru, pa su tako mogli lako da ga
prihvate kao razreenje. Druga mogunost je da je pisac krenuo od legende koju je eleo da pretoi u
dramski oblik, a da je prvi deo o zavoenju napisao kao uvod i njime motivisao kaznu koja Don Huana
stie u obliku kamene statue i pakla.
Tirso de Molina je bio svetenik i istinski katolik, te je ovo delo pre svega imalo i neizostavnu
moralistiku i didaktiku notu. Njime je pisac eleo da ukae na neminovnost Boje kazne svima
onima koji se ne vladaju po njegovim naelima, to je i tema ove drame. Neobino je to to je Tirsov
junak zapravo vernik, i to je prva stvar koja ovog junaka razlikuje od svih kasnijih likova Don Huana
koji su nastali iz njega. Don Huan Tenorio je raspusnik koji veruje u Boju pravdu, ali vreme pokajanja
odlae za starost, odnosno sam trenutak smrti. To se vidi iz rei koje on, poput refrena ili mota,
ponavlja na nekoliko kljunih mesta u drami, kada mu savetuju da se pokaje: Dug rok daje za
plaanje (Tan largo me lo fiis stih koji je sastavni deo poslovica: si a ese tiempo lo fiis, echme
otra vara ms; si tan largo me lo fiis, dad aca lo que os queda, sa znaenjem: o tom potom, lako
emo). Uljuljkan je oseajem sigurnosti jer njegov stric, a tako i on sam, uiva zatitu kralja, pa je
osloboen direktne i brze kazne i posledica. Boju kaznu misli da e zaobii pokajanjem u poslednjem
trenutku. Zato kroz njega Tirso kritikuje izopaeni koncept pokajanja koje poiva samo na rei, a ne i
nameri. Takvim svojim motom Don Huan je okarakterisan kao lo hrianin i zbog toga to se ne
ponaa u skladu sa verskim doktrinama, kakva je uverenost da je smrt iznenadna i da ovek na nju
uvek mora biti spreman. On je i otelotvorenje greha i zla, gotovo poistoveen sa satanom (uvek zavodi
nou, obavijen senkama i maskiran, ak se i njegovo nesmetano ispunjavanje svih tenji moe shvatiti
i kao kazna zavedenim enama zbog njihovih greha, opet nalik avolu koji je na Zemlji jer po Boijoj
volji tamo sprovodi pravdu). Tirso takoe naglaava i koncept slobodne volje Don Huan svaku rtvu
zavodi uz njen konaan pristanak, a i u katolikoj doktrini avo moe uticati na oveka jedino ako mu
ovaj to i dopusti. Takoe, satani se ne moe uspeno suprotstaviti niko osim Boga, pa tako i ovom
zavodniku gotovo da nijedna ena ne moe odoleti, a kazniti ga moe jedino Bog i to kroz kamenu
statuu. Lik Don Huana je veto izgraen od kontrasta i protivrenosti, pa i kod italaca takve reakcije
izaziva, u isto vreme odbija i privlai. Zarazna je njegova uasna dinaminost i smela volja, na prvi
pogled on deluje kao jedini koji prkosi drutvenim i moralnim normama, kao jedini nosilac pobune.
Meutim, i aristokratija kri moralna i drutvena naela, ali, za razliku od Don Huana, to skriva pod

maskom asti. Zato je jo jedna tema ovog Tirsovog dela kritika i sveukupnog drutva onog vremena,
okovanog nemoralom.
U ovom delu se uoava i vie razliitih primera vizuelnog i auditivnog simbolizma kojima se Tirso
obilato koristi. Scene u kojima su kralj i Don Dijego, linosti kojima je Don Huan podreen, svetle su i
tako u kontrastu sa prizorima gde je protagonista Don Huan, koji je uvek obavijen mranim, mistinim i
nemirom. Tako i, u odreenim scenama, muzika boji doivljaj italaca i ini ga potpunijim gradei
ironian ton (kada markiz od la Mote peva pesmu Ani dok je Don Huan zavodi), ili upotpunjujui
seosku atmosferu (Aminta i Batrisio koji pripremaju venanje).
Istina o poreklu mita o don uanu
Poreklo
Lik don Huana, kao to je ve spomenuto, stvorio je Tirso de Molina (Tirso de Molina) u XVII veku
(1630) u poznatom delu Seviljski zavodnik i kameni gost (El burlador de Sevilla y convidado de
piedra). Ponovo je uveden u knjievnost u XIX veku kao glavni junak Soriljinog dela (Jos Zorilla) Don
Huan Tenorio (Don Juan Tenorio). Po miljenju nekih kritiara, ovaj lik je, zapravo, ve postojao u
knjievnosti ranije, i to u delu Tan largo me lo fiis koje se pripisuje Andresu de Klaramonteu (Andrs
de Claramonte).
U svakom sluaju, samo stvaranje ovog lika veoma je uticalo na celokupnu evropsku kulturu, jer je
mnogim evropskim umetnicima don Huan posluio kao inspirativni model za stvaranje novih dela.
Tako je, na primer, nastala Mocartova poznata opera El don Giovanni ili trausova sinfonika poema,
kao i Molijerov ili Lord Bajronov don Huan. Ovaj autentian panski junak uspeo je da nae svoje
mesto u moru likova evropskog kulturnog stvaralatva i ostavi snaan uticaj koji je trajao vekovima.
Sa sigurnou moemo tvrditi da je don Huan, zavodnik, postojao u svesti panskog naroda mnogo
pre nego to je stvoren kao junak u knjievnom delu. Lik don Huana predstavlja metaforu za krenje
svih ustaljenih normi, kako moralnih, tako i socijalnih. Za njega ast i pravednost kao ljudske vrline ne
postoje, ivot shvata olako, kao igru, zabavu i uivanje. Kada govorimo o oba dela, vano je
napomenuti da postoje pojedine razlike u osobinama likova, strukturi dela i nainu na koji su dela
pisana i zavrena.
Razlike izmeu Molininog i Soriljinog Don Huana
Kao to je ve napomenuto, razlike postoje, a one imaju posebnu vanost zbog same zavrnice kako
jednog, tako i drugog dela. Na prvom mestu, Molinin don Huan ne pie pisma, pie ih njegov sluga,
dok je Soriljin don Huan veoma vian u pisanju. Takoe, Molinin junak se koristi obeanjima o braku
uz pomo kojih uspeva da dostigne svoje ciljeve, odnosno da zavede mnoge ene, dok Soriljin to ne
radi. Veoma se razlikuju i naini na koje je religija predstavljena. U baroknom delu glavni cilj je bio
doarati snagu i autoritet boanskog suda od kojeg niko ne moze pobei, kao i strahopotovanje
Boijih podanika. Bio je bitan uzoran i moralan nain ponaanja. U romantiarskom delu, religija i
sam Bog prikazani su na neto drugaiji nain. Bog je bio taj koji je bio blag i uvek spreman da oprosti,
ak i najvee grehe, ali samo u sluaju istinskog pokajanja. Samo ponaanje don Huana na poetku
oba dela ima dosta slinosti: predstavljeni su kao lukavi laskavci i zavodnici koji samo trae uivanje.
Velika i najbitnija razlika u samim strukturama likova je ta to se Soriljin junak menja i poklekne pred
ljubavi prema Ines, eni koja ga je spasila paklenih muka koje su, s druge strane, saekale junaka
baroknog dela. Kao to je vec spomenuto, Molinino delo je barokno, a Soriljino romantiarsko. Samim
tim, normalno je da se likovi, pitanja religije i pogledi na ivot razlikuju. Likovi u baroku su veoma
kompleksni, ponekad i kontradiktorni, javljaju se razne ekstremne tendencije ljudskih bia, koje se
slikovito objanjavaju, kao to su, u sluaju don Huana, nezainteresovanost za religiju i obmanjivanje
ena. Primeujemo da je u baroknom delu jedna od glavnih tema pravednost. Bog kanjava don
Huana za sva ismevanja i nepravde koje je poinio, pogotovo za najveci greh od svih- ismevanje
upokojenih. S druge strane, u romantiarskom delu kao glavna tema se provlai spas don Huanove
due uz pomo ljubavi koja mu se desila.
Znaenje u savremenom jeziku
Istorijsko poreklo don Huana biva zanemareno pri prenosu ove sintagme u savremeni jezik. Danas,
biti jedan don uan ili se ponaati donuanovski predstavlja laskanje, najlepi kompliment koji
moete uputiti jednom pravom mukarcu (macho). Ako mukarac ima tu osobinu, prvenstveno treba

shvatiti da je jedna od njegovih glavnih okupacija zavoenje ena koje padaju niice pred njihovim
vetinama.
ta je dananjem oveku ostalo od don Huana ili, vie poznatog- don uana? Par stihova poznatih
irom sveta i ta osnovna ideja o oveku koji je sposoban da zavede svaku zenu, ukljuujui i
kaluericu. ta je dovelo do toga da se jedan tako kompleksan knjievni lik pun kontradikcija toliko
uprosti i ostane upamen samo kao obian frazem: biti don uan?!
IZVOR: https://sr.wikipedia.org/wiki/Seviljski_zavodnik_i_kameni_gost
Mit o Don Huanu ima narodno evropsko poreklo i razne varijante romansi sa likovima slinim Don Huanu
kruile su Iberijskim poluostrvom. Meutim, preko podataka o seviljskoj porodici Tenorio moglo bi se
pretpostaviti Tirsovo nadahnue stvarnim likom. Tirsov Don Huan, "Burlador", istovremeno je i onaj koji se
ruga, i prevarant, i lupe, i razvratnik, i zavodnik, zato to koristi sve pomalo kako bi ostvario svoj cilj. Don
Huan se ruga svim drutvenim normama ponaanja. Da je u ovoj komediji re o kritici drutva govori
injenica da je Don Huan samo na reima religiozan plemi, vitez koji, isto tako na reima, potuje ast i
viteku hrabrost.
Tirso de Molina je pseudonim fra Gabrijela Teljesa, koji je iveo na prelazu 16. i 17. veka.iveo je lutalakim
ivotom, a 1625. njegove komedije osuuju se zbog loeg uticaja na moral.Dva najvea Tirsova dela su "Proklet
zbog nevere" i "Seviljski zavodnik". Oba ova komada odgovaraju na jednu duboku brigu panije Zlatnog doba:
problem slobodne volje i Boje blagodati, i poivaju na vrstim filozofsko-teolokim temeljima. U "Seviljskom
zavodniku" prvi put je uoblien i dramatizovan mit o don Huanu.