„ДЕЧАЦИ ПАВЛОВЕ УЛИЦЕ“

Франц Молинер

Овај тужни роман враћа нас у нека давна времена где се другачије живело, играло и
размишљало.
На самом почетку романа упознајемо се са дечацима Боком, Челеом, Вајсом,
Барабашом, Геребом, Чонакошем и Немечеком који су у школи, на часу хемије, а
мислима далеко, на свом омиљеном градилишту. Путем папирнате лоптице обавештавају
се о скупштини на којој ће бирати председника. Већ у учионици схватамо колико је
Немечек поштен јер неће да погледа шта пише на цедуљи која му није намењена.Чим су се
часови завршили, нашли су се на улици и ту сазнајемо да је Бока главни јер спречава
Гереба да, изреволтиран што је Италијан подигао цене њиховим омиљеним слаткишима,
баци шешир на тезгу и тако разбаца бомбоне на све стране. Челе ипак купује алву и крећу
даље. Чонакош упечатљивим звиждуком окупља дечаке да би им саопштио да су Пастори
направили ајнштанд (реч која се изговара приликом отимања нечега од слабијег) над
нејаким Немечеком, отели су му кликере, а то значи и објаву рата. Гереб је опет
одреаговао агресивно, жели да им се освети. Немечек им је описао како се све одвијало и
како им се супротставио рекавши им да немају права да то учине. Бока је ћутао и
договорили су се да на скупштини утврде шта ће учинити.
Скупштина се одржавала на градилишту које је у ствари била дрвнара, рај за
пештанску децу и њихову игру. У ратном стању, као што је било сада, сви су постајали
војници и сви су, осим ситног Немечека, имали чинове, само је он био редов, којем су сви
наређивали. Он је у друштву пса, Хектора, чекао остале да се окупе, када га је пас одвео
до дрвеног утврђења где се сусрео са страшним Фери Ачем, вођом црвенокошуљаша, који
је скинуо њихов црвено-зелени барјак. Када су остали пристигли, договорили су се да им
од сада барјак буде црвено-бели јер Челеова сестра није више имала зеленог платна. То су
унели у црни нотес, као и то да је Бока заборавио да закључа врата, а уписан је и Колнаи
јер је брбљив. Немечек је био пресрећан јер је то био први пут да он није уписан, а помало
се осећао и као херој јер је рекао да је Фери Ач побегао кад га је видео, а на то су се сви
насмејали. Ипак, он је затражио чин јер му је досадило што само њему сви заповедају.
Капетан му је то обећао ако се по нечему истакне. Прешли су на гласање за председника
на којем је опет победио Бока, али му је било криво што није знао која два друга нису
гласала за њега. Тог дана су донели одлуку да ће они отићи код црвених кошуља јер су их
ови први напали. Чим су завршили са ратним планом, препустили су се ономе што
највише воле, игрању лопте.
Сутрадан Немечек, Бока и Чонакош одлазе до Ботаничке баште да оставе поруку
црвенокошуљашима да су ту били. Тада су схватили да их је Гереб издао и то их је
страшно заболело. Док су обилазили њихово утврђење, непријатељи су се вратили у свој
логор. Дечаци су били принуђени да се сакрију у стаклену башту. Немечек је опет
завршио у води јер је већ био мокар. Успели су да побегну од гонилаца. Сутрадан су били
хероји и Немечек је био пресрећан јер му се смешио чин. Ипак, срећу им је помутио
професор Рац, који је сазнао за њихово гит-удружење и они су били принуђени да му
предају сав гит, печат и заставу и да обећају да више неће бити никаквог удружења, а и
оцену из владања им је смањио. То дечаке није спречило да се поново окупе на познатом
месту, а Немечака су прогласили издајицом јер су мислили да није смео да остане на
састанку, а он је желео да што пре обавести Боку како је ухватио Гереба да убеђује
чувара Јанка да би требало да отера дечаке са градилишта да би дошли богатији који ће му
стално доносити цигарете. Успут је пожртвовани Немечек морао да застане да би се
искашљао, а Бока је журио не би ли пронашао Гереба. Међутим, иако их је видео да га
дозивају, он је побегао од њих.
После два дана црвене кошуље су имале састанак. Приметили су да нема заплењене
заставице, а видели су и трагове малих стопала, плашили су се да им није неко од дечака
Павлове улице за петама. Детаљно су развијали план напада, кад се са крошње појавио
Немечек са све заставицом у руци да оповргне Геребову тврдњу да међу њима нема
храбрих. Иако су браћа Пастор хтела да га муче, Фери Ач их је спречио у томе рекавши
како му се баш свиђа његова храброст и позвао га је код њих у дружину. Наравно, да је
Немечек то одбио и храбро сачекао казну која ће га снаћи. Оно што је Фери Ач смислио,
било је погубно по његово здравље, потопили су га у језеро. Иако су се сви смејали
његовој блатњавој појави, он је достојанствено стајао пред њима рекавши им да би више
волео да га удаве него да буде издајица као Гереб. Тада су сви престали да се смеју и уз
дужно поштовање , пустили су га да оде, а Геребу су сви окренули леђа. Пошто је сазнао
да су браћа Пастор Немечеку отели кликере, и поред његове забране да се нападају
слабији, наредио им је да за казну и они уђу у воду.
Сутрадан, у школи, Немечек је Боки испричао шта му се десило и он је био принуђен
да објави проглас којим позива дечаке да одбране игралиште које ће ускоро бити
нападнуто. Окупивши их, Бока им је објаснио ратни план и рекао им да сви морају да се
помире, па и Колнаи и Барабаш, јер је најбитније да буду сложни. На опште изненађење
свих, саопштио им је да ће уз њега бити ађутант Немечек. Уследила је припрема ратног
плана после које се појавио Гереб са њиховом заставом и жељом да се врати старој
дружини. Бока га је одбио рекавши му да ће заставу сами узети, а да им издајица не треба.
После се појавио и његов отац који је желео да сазна да ли је његов син стварно
издајица, јер га он није тако васпитавао. Дечаци су га упутили на Немечека, којег је
савладала грозница, али је скупио снаге и не желевши да разочара оца, рекао му је да
његов син није издајица. Уплакани Бока га је понео кући.
Сутрадан се Немечек није појавио у школи, а дечаци нису томе придавали велики
значај јер су претпоставили да се разболео. Сви су били опседнутим предстојећим ратом.
Пошто су се у договорено време окупили на градилишту и почели да се припремају,
изненадила их је Геребова служавка која је донела његово писмо којим их он обавештава
да је шпијунирао (као и Немечек, на дрвету) црвенокошуљаше и да је сазнао да ће их
напасти као што су и планирали. Боки је детаљно описао како га је отац наградио књигом
коју је дуго желео, а он ју је, не прочитавши је, однео Немечеку у знак захвалности.
Молио га је да га прими назад, што је Бока и учинио. Појавили су се ненаоружани
изасланици црвених кошуља који су их обавестили о времену напада и правилима борбе и
тражили су Немечекову адресу јер су чули да је болестан. Одмах су га посетили и пренели
му поздраве Фери Ача и тражили опроштај од њега, а и рекли му када ће рат почети.
Немечекова мајка је била ганута толиком пажњом другова и желела је да их почасти
шољом чоколаде, коју су они одбили.
Дуго очекивани дан донео је кишно пре подне, док су дечаци били у школи, али се
после разведрило. Пред саму битку, Бока је променио план борбе. Сви су изгледи били да
ће победити. Осетивши да губе, црвени се нису придржавали договорених правила. Бока
није одговорио на изазов Фери Ача да се њих двојица боре јер је морао да помогне својим
војницима. Када је Фери Ач, после једног од напада, кренуо ка колиби, не би ли
ослободио своје саборце, пред њега је искочио слабачки, плавокоси јунак који га је бацио
на земљу. Тај неочекивани обрт омогућио је дечацима Павлове улице да протерају
непријатеље и да поврате своју заставицу. Сви су се окупили око хероја који је остао без
снаге лежећи. Када је мало дошао себи, Немечек није веровао да су захваљујући њему
победили, мислио је да му то говоре из сажаљења. На њихово питање како је успео да
дође, објаснио је како је побегао. Убрзо се појавила његова мајка, сиромашно обучена
жена, која је знала где ће га наћи. Претходно су му доделили чин капетана и при повратку
су га две војске у свечаној поворци испратиле до куће. Бока је остао испред његове капије
уплакан јер је знао да га више неће видети. Прошао је и Немечеков отац, који је морао да
однесе одело у Будим на пробу, и чим га је видео, све му је било јасно, и молио га је да оде
кући. Бока је ипак остао, а касније се из мрака појавио Фери Ач. Нису ништа говорили,
само су гледали према кући. Када је лекар изашао, коментаришући да је рђаво, они су
отишли сваки на своју страну.
Следећа глава романа преноси неколико страница из велике књиге гит-удружења.
Односи се на измену записника где је Немечек проглашен издајицом, на ратни извештај и
свађу Колнаија и Барабаша због осушеног гита.
Последња, десета глава говори о несрећи која је задесила сиромашну жуту кућу.
Немечек готово да је престао да једе и све горе му је било. Доктор је претпостављао да
неће дочекати јутро. Када га је Бока посетио, морао је да му исприча како су Фери Ача
збацили с власти јер су изгубили рат, и да је и он био испред његове куће јер га је
поштовао, како су и њихови одржали скупштину и да је Немечеково име великим
словима записано у великој књизи. Немечек му није веровао и желео је лично да се увери,
желео је да још једном посети омиљено градилиште за које је и живот дао. Дечак је почео
да бунца и виче. За то време оца је посетила његова муштерија која је инсистирала да му
одело буде готово, не обазирући се на болесно дете. А Немечек је гласно опонашао ток
битке све док се није уморио и заспао. Тада су се појавили и чланови гит-удружења да
моле опроштај од Немечека, а и са свечаном захвалницом где је његово име исписано
великим словима. Гласно су се обраћали малом капетану, али он више није реаговао.
Бока је бесциљно лутао погођен губитком малог хероја. Избегавао је сва места која су
га подсећала на Немечека, али је на крају дошао на градилиште. Ту је срео и Јанка који
није знао за Немечекову смрт, а чуо је и Барабаша и Колнаиа који су се помирили и већ
разговарају о обавезама у школи. Бока је прави шок доживео када је сазнао да ће њихово
градилиште нестати јер ће се ту зидати кућа. Тек тада је очајан почео да плаче, а сутрадан,
када су у школи одавали пошту Немечеку, схватио је како се живот немилосрдно игра са
нама.