Naučene lekcije:

tretman kosovskih nevećinskih zajednica tokom pandemije

COVID-19

1
Napomena autora:

Glavna svrha ovog rada je da analizira prirodu odnosa između vlade, njenih institucija i
nevećinskih zajednica na Kosovu u svetlu pandemije COVID-19 i da proceni njihovu
sposobnost i spremnost da obezbede jednak tretman za sve građane, bez obzira na etničku
ili nacionalnu pripadnost. Drugim rečima, cilj je da se opiše niz lekcija kojima nas je naučila
vanredna situacija o položaju tih zajednica i odnosu centralnih vlasti prema njima.
Istraživanje pokazuje da pandemija sama po sebi nije stvorila problem, već je dovela do toga
da se postavi niz pitanja o primeni zakonskih i ustavnih odredbi koje regulišu prava
dodeljena građanima nevećinskih zajednica. Razotkriven je vladin kontinuirani neuspeh u
komunikaciji i pružanju jednakog pristupa informacijama i uslugama svim svojim
građanima. Premda je ovo i u normalnim okolnostima problematično, sada se pokazuje kao
opipljiva pretnja po javno zdravlje i bezbednost.

2
 I. Uvod

Pandemija COVID-19 postavila je jedinstveni niz izazova pred vlade širom sveta. Jedan od
najočiglednijih izazova je veliki rizik koji virus predstavlja za javno zdravlje, ali on se takođe
pokazao kao opterećenje za privredu i državne institucije, a imao je ogroman uticaj i na
svakodnevno funkcionisanje vlade. U skladu s tim, pitanje koje se često postavlja tokom
globalne krize je kako uravnotežiti potrebu za vanrednim merama za zaštitu građana od
širenja ove smrtonosne bolesti, istovremeno zadržavajući poštovanje osnovnih ljudskih
prava kao i zakonskih i ustavnih normi. Zastrašujuće dimenzije pandemije zahtevale su
sveobuhvatan odgovor koji su mnoge države uspešno uskladile sa zadatim ustavnim i
pravnim poretkom. Mnoge od njih, ako ne i sve, prihvatile su potrebu za merama koje bi u
uobičajenim okolostima bile neprikladne poput ograničenja kretanja, javnih (i privatnih)
okupljanja, mera zaključavanja i masovnog zatvaranja škola, kancelarija, komercijalnih
operacija, transportnih čvorišta i granica. Ovakva logistika predstavljala je izazov čak i za
najnaprednije i najrazvijenije zemlje, o čemu svedoče poteškoće sa kojima se suočavaju, na
primer, Sjedinjene Države. Međutim ovo je mnogo teže palo strukturno krhkim državama sa
ograničenim finansijskim resursima, s obzirom da takve mere još više ugrožavaju i onako
slabe ekonomije.

Zemlje zapadnog Balkana odgovorile su na pandemiju COVID-19 na sličan način kao i

druge evropske zemlje: donošenjem strogih i sveobuhvatnih mera koje su uključivale
zaključavanje, zatvaranje granica/aerodroma i obustavu komercijalnih aktivnosti. Kako su se
prvi slučajevi virusa pojavili na Kosovu početkom marta 2020. godine, vlada je donela niz
strogih mera (počev od proglašenja vanrednog stanja u javnom zdravstvu) usmerenih na
ublažavanje efekata i usporavanje širenja virusa. 12 Vanredno stanje u javnom zdravstvu bilo
je na snazi do 6. maja 2020. godine, kada ga je opozvala Skupština Kosova, što znači da su
ukinuti policijski čas i druga slična ograničenja, iako su mnoge druge mere ostale na snazi. To

1
https://www.reuters.com/article/us-health-coronavirus-kosovo/kosovo-confirms-first-coronavirus-cases-an-
italian-and-a-kosovar-idUSKBN21039A
2
https://www.reuters.com/article/us-health-coronavirus-kosovo/kosovo-to-declare-state-of-emergency-to-
counter-coronavirus-idUSKBN21445J

3
se poklopilo sa padom broja zaraženih i početkom juna granice su počele ponovo da se
otvaraju za normalan saobraćaj. Sve se to dogodilo manje-više paralelno sa događajima u
Srbiji, gde je vlada takođe omekšala ograničenja početkom maja 2020. Od tada su slučajevi
ponovo počeli da rastu, ali mere slične onima uvedenim tokom marta, aprila i maja nisu bile
ponovo uvedene.

Pojava pandemije COVID-19 dovela je kosovske Srbe u jedinstveno težak položaj:

rastrzani između dve vlade i suočeni sa već problematičnom socijalnom, političkom i
ekonomskom dinamikom, njihovi interesi su se često gubili u političkom krešendu. Štaviše,
relativna krhkost lokalnih institucija dodatno je otežavala pružanje odgovora na veliku krizu
javnog zdravlja. Ubrzo nakon ukidanja mera uvedenih u martu 2020. godine, slučajevi su
ponovo počeli naglo da rastu u zajednicama kosovskih Srba (mnogo veća stopa nego što je
to bilo između marta i maja) i postojao je veliki broj izveštaja o ozbiljnom opterećenju
lokalnih zdravstvenih ustanova u srpskim zajednicama širom Kosova. 34 Kriza je takođe
poslužila zaoštravanju već postojećih pitanja u odnosu između centralnih upravnih institucija
i kosovskih Srba. Nedostatak integracije, loša komunikacija između Prištine i opština sa
srpskom većinom i neravnomerna primena zakona koji regulišu prava zajednica/manjina već
su postojali, ali je pandemija u velikoj meri pogoršala odnose. Teško je razlučiti probleme sa
kojima se suočavaju svi stanovnici Kosova od onih koji su specifični za zajednicu kosovskih
Srba. S obzirom da su institucionalne strukture još uvek u razvoju, kriza izazvana
pandemijom je stavila na test sposobnosti državnih organa da adekvatno odgovore na
potrebe svojih građana. Drugim rečima, aktuelna vanredna situacija osvetlila je mnoge
nedostatke u kosovskim institucijama, a u nekim slučajevima je čak otkrila hroničnu
nesposobnost da se odgovori na potrebe nevećinskih zajednica.
Ovaj rad će pokušati da istakne ključne „naučene lekcije“ tokom pandemije sa stanovišta
zajednice kosovskih Srba. Akcenat nije na analizi situacije iz epidemiološke perspektive, već
je cilj da se ispita ono što nas je COVID-19 naučio o položaju nevećinskih zajednica na
Kosovu i dinamici odnosa između njih i centara institucionalne moći. Za svaku „naučenu
lekciju“ biće postavljen niz zaključaka koji se zasnivaju na istraživanju i praćenju koje je
3
Na osnovu intervjua sa zdrastvenim radnicima.
4
https://www.kosovo-online.com/koronavirus/krizni-stab-km-neophodno-je-striktno-postovanje-mera-i-
odgovornost-gradjana-13-7-2020

4
sprovela NVO Aktiv u periodu od marta do avgusta 2020. Ove aktivnosti praćenja bile su
obimne i uključivale su intervjue sa relevantnim zainteresovanim stranama, kontakt sa
ljudima u opštinama severno i južno od reke Ibar i pažljiv nadzor vladinih saopštenja, javnih
izjava i saopštenja za štampu.

II. Lekcija 1

Informacija je ključna:
Vlada Kosova nije uspela da efikasno komunicira sa nevećinskim zajednicama,
što je dovelo do širenja dezinformacija i glasina pa time i do potencijalnog
ugrožavanja javnog zdravlja.

Tokom krize koju je izazvala pandemija, od presudne važnosti je da šira javnost bude u toku
sa razvojem događaja i da bude svesna koraka koje može preduzeti kako bi se zaštitila.
Nedostatak pristupa takvim informacijama posledica je sistematskog propusta države da
efikasno komunicira sa svojim građanstvom i da im obezbedi alate i resurse neophodne za
zaštitu.

Počev od sredine marta 2020. godine, Aktiv je počeo pažljivo da nadgleda protok informacija
ključnih javnih institucija (npr. Ministarstava zdravlja, unutrašnjih poslova, spoljnih poslova
itd.) Jedan od najočiglednijih problema bio je nedostatak dostupnih prevoda sa albanskog na
srpski jezik.

Kada je reč o pitanjima javnog zdravlja, treba napomenuti da većina srpskih zajednica na
Kosovu koristi usluge zdravstvenih ustanova koje deluju pod zakonskim okvirom Republike
Srbije, i samo u vrlo retkim slučajevima traže pomoć od klinike ili bolnice koje opslužuju
područja sa većinskim albanskim stanovništvom. S obzirom na to, mnogi Srbi, posebno oni
koji žive južno od reke Ibar, nisu uspeli da dobiju informacije o vladinim merama,
ograničenjima slobode kretanja i drugim bitnim informacijama u vezi sa pandemijom COVID-
19. Postoji više razloga za to, a glavni među njima je činjenica da je velika većina vladinih

5
saopštenja za štampu i javnih izjava napisana na albanskom jeziku, pa je lokalnim medijima
prepušteno da ih prevode po svom nahođenju. 5 Uprkos činjenici da su lokalni mediji
čitaocima prenosili informacije koje su dobijali od vlade, informacije koje bi stizale do šire
javnosti često su bile nepotpune. To je dovelo do toga da su građani bili prisiljeni da razluče
glasine od činjenica:

 Vlada Kosova nije uspela da obezbedi jednak pristup informacijama za sve

kosovske zajednice.

Vlada Kosova, od početka pandemije COVID-19 u martu 2020. godine, nije uložila značajne
napore da obezbedi pripadnicima nevećinskih zajednica i stanovnicima Kosova koji govore
srpski jezik da dobiju dosledne i relevantne informacije o pandemiji i merama za sprečavanje
širenja virusa. Kao što je ranije navedeno, NVO Aktiv zabeležila je veliki broj slučajeva kada
javne institucije nisu dale srpski prevod zvaničnih uputstava, naredbi i drugih oblika
saopštenja i javnih izjava. 678 Među njima su vladine direktive koje ograničavaju slobodu
kretanja i propisuju mere karantina, kao i pravila i procedure za ulazak i izlazak sa Kosova.
Nedostatak informacija dostupnih na srpskom jeziku doveo je do situacije da je zajednica
kosovskih Srba dobijala oprečne informacije u vezi sa raznim merama koje je izdala vlada, pa
su se pojedinci našli u poziciji budu kažnjeni zbog kršenja pravila.

Kao što ilustruju priložene fotografije SMS upozorenja poslatih pretplatnicima mobilnih
mreža na Kosovu, obaveštenja koja je distribuirala vlada nisu bila dostupna na srpskom
jeziku.

5
Na osnovu intervjua sa srpskim novinarima na Kosovu izmedju juna i avgusta 2020.
6
http://www.ngoaktiv.org/news/lost-in-translation-izgubljeni-u-prevodu-te-humbur-ne-perkthim
7
http://www.ngoaktiv.org/news/the-ombudspersons-institution-initiates-a-complaint-based-on-ngo-aktiv-s-
memorandum
8
http://www.ngoaktiv.org/news/new-restrictions-of-movement-in-kosovo-entered-into-force-without-official-
translation-into-the-serbian-language

6
Fig.1 9 Fig. 2 10
Fig. 311

Činjenica da se direktna komunikacija između građanstva (opšte javnosti) i države odvijala

gotovo isključivo na albanskom jeziku značila je da su kosovski Srbi i pripadnici drugih
nevećinskih zajednica bili isključeni pa nisu dobijali informacije od vitalnog značaja. Kao što
je jedan lokalni stanovnik Severne Mitrovice izjavio: „nismo imali pojma šta se dešava, da li
smo mogli da odemo u centralnu Srbiju, da li smo i kada mogli da napustimo domove, oni su
stalno menjali pravila i niko nas nije obavestio“. 12 Drugi intervjui sa stanovnicima obe
opštine na severu Kosova i opština sa srpskom većinom na jugu razotkrili su slične nivoe
zbunjenosti i nedostatka jasnoće u pogledu pravila ponašanja. Tokom karantina, jedini

9
SMS poruka koju je korisnik IPKO primio 23. maja 2020. od Ministarstva zdravlja. Poruka sadrži brojeve
vladinih telefonskih linija za psihološku pomoć, zdravstvenu pomoć i negu u slučajevima porodičnog nasilja.
10
SMS poruka koju je korisnik IPKO primio 6. maja 2020. od Ministarstva zdravlja sa informacijama o
psihološkoj pomoći / savetovanju.
11
SMS poruka koju je korisnik IPKO-a primio 14. marta 2020. godine od Ministarstva zdravlja, savetujući
građane o merama zaštite i simptomima COVID-a i brojevima koje su mogli da pozovu kako bi dobili savet ili
pomoć.
12
Na osnovu intervjua sprovedenih između jula i avgusta 2020.

7
dosledni izvori informacija u vezi sa vladinim merama nisu bile same državne institucije, već
lokalni mediji na srpskom jeziku. Uprkos ovome, teško je utvrditi obim i dubinu dosega ove
vrste izveštavanja, jer je većinu informacija bilo najlakše dobiti na internetu i putem
društvenih mreža, što je značilo da mnogi stanovnici (posebno penzioneri) koji ne nemaju
nužno pristup internetu ili ga ne koriste kao sredstvo za informisanje uglavnom ostavljeni u
mraku.13

Ovde se postavlja jasno pitanje: Kako bi izgledala situacija da nije bilo proaktivnog stava koji
su zauzele mnoge nevladine organizacije i mediji?

 Neuspeh da se obezbedi jednak pristup informacijama i efikasna komunikacija

doprineo je širenju dezinformacija i lažnih vesti.

Istraživanje koje je sprovela nevladina organizacija Aktiv u julu 2020. godine dalo je rezultate
koji su pokazali rasprostranjeno nepoverenje u institucije i visok stepen zamora prema
zvaničnim informacijama, odnosno podacima u vezi sa pandemijom COVID-19. 14 Iako se ne
može tvrditi da je za to kriva isključivo kosovska vlada i njene institucije, loša komunikacija
tokom vanrednog stanja bacila je novo svetlo na postojeće probleme između centralne
vlade i područja sa srpskom većinom. Zapravo, relativno pasivan stav koji su zauzele i
kosovske i srpske javne institucije kada je reč o informisanju šire javnosti negativno je uticao
na percepciju opasnosti virusa COVID-19 i na to koliko javnost ozbiljno shvata preporuke
izdale zdravstvene vlasti.

Ovo ilustruju rezultati gore pomenutog istraživanja javnog mnjenja koje je sprovela NVO
Aktiv; samo oko 31% svih ispitanika reklo je da su 'u potpunosti' sledili preporuke
relevantnih (zdravstvenih) vlasti, a ovaj broj odražava visok nivo nepoverenja prema
'zvaničnim' informacijama.

13
Na osnovu intervjua sprovedenih tokom jula i avgusta 2020.
14
http://www.ngoaktiv.org/news/covid-19-between-reality-and-disinformation

8
 Ne
15%

Da, u potpunosti
31%

Delimično
54%

Slika 1 Da li se pridržavate preporuka/mera koje su institucije propisale u vezi sa virusom COVID-19?

9
 Da
24%
Ne znam/nisam siguran/a
37%

Ne
38%

lika 2 Po vašem mišljenju, postoji li veza između širenja virusa korone i 5G mreža?

44.10%

26.00%
20.60%

9.30%

Da Ne /a ji
an sto
ur po
sig te
m o pš
nisa n
u
/ o
nam kor
z da
Ne
em
r uj
ve
Ne

Slika 3 Da li verujete da je COVID-19 opasan onoliko koliko mediji i Svetska zdravstvena organizacija kažu da jeste?

Možda je još alarmantnija činjenica da postoji veliki broj ispitanika koji ili ne veruju da
COVID-19 postoji (9%) ili onih koji veruju da virus ne predstavlja opasnost u onoj meri i na

10
onaj način na koji se to predstavlja u medijima mediji (21%.). Štaviše, kao što se može videti
na slici 2, čini se da značajan procenat lokalnog stanovništva veruje da postoji veza između
COVID-19 i 5G mreža, što ukazuje na visok nivo podložnosti dezinformacijama koje trenutno
cirkulišu internetom, posebno na društvenim mrežama kao što je Facebook.

Iako se ovi problemi ne mogu pripisati samo nedostatku dosledne komunikacije između
lokalnih zajednica i vlasti, činjenica da ni kosovska vlada ni srpske institucije nisu pokrenule
sveobuhvatnu kampanju javnog informisanja ili pokrenule održive kanale komunikacije
ukazuje na to da su praznine u javnom znanju o COVID-19 popunjene glasinama, lažnim ili
obmanjujućim informacijama i lažnim vestima. Činjenica da mnogi veruju da virus zapravo
ne postoji ili je proizvod 5G mreža ukazuje na to da ne postoji spremnost šire javnosti da se
pridržava preporuka javnih zdravstvenih vlasti. Naime, veliki procenat stanovništva u ne-
većinskim područjima na Kosovu ne poštuju preporuke za nošenje maski i drugih mera
socijalnog udaljavanja koje forsiraju stručnjaci za javno zdravlje i epidemiolozi, a upravo to
ne odgovara onima koji se nadaju da će virus biti pod kontrolom.

 Mediji na srpskom jeziku imaju oslabljenu moć da informišu javnost zbog

ograničenog pristupa informacijama

Novinari na Kosovu srpske nacionalnosti godinama se suočavaju sa nekom vrstom faktičke

diskriminacije kada pokušavaju da izveštavaju o političkim zbivanjima na centralnom nivou,
posebno u kosovskoj skupštini. 1516 Ranije su govorili da se skupštinske sednice i sastanci
skupštinskih odbora često održavaju u potpunom odsustvu prevoda. Pored toga, novinari su
više puta izveštavali o tome da se konferencije za štampu održavaju isključivo na albanskom
jeziku i da se javne izjave i druga zvanična saopštenja ne prevode, što je rezultiralo time da
mediji na srpskom jeziku na Kosovu nemaju jednak pristup informacijama. Tokom
pandemije, mediji na srpskom jeziku suočavali su se sa velikim poteškoćama u komunikaciji
sa javnim institucijama (kako je rekao jedan novinar, komunikacija je bila „vrlo ograničena“)
17
i bili su lišeni mogućnosti pristupa informacijama kakve su imale njihove kolege koje

15
https://kossev.info/u-kosovskoj-skupstini-prevod-na-srpski-samo-za-poslanike/
16
https://kossev.info/u-skupstini-kosova-bez-prevoda-za-srpske-novinare/
17
Intervju sa novinarom (28.07.2020.)

11
govore albanski jezik. 18 Paradigmatičan primer je spisak medija koji je napravilo
Ministarstvo zdravlja, a informacije su se uglavnom slale na albanskom jeziku bez ikakvog
prevoda. To se delimično promenilo nakon intervencije Kancelarije poverenika za jezike,
međutim problem je nastavio da postoji nakon formiranja vlade Avdulaha Hotija. 19 U drugim
slučajevima, novinari su bili zbunjeni jer su se vladina ograničenja kretanja, poput policijskog
časa, primenjivala na njih. 20 U tom smislu, sloboda medija ograničena je zbog nedostatka
spremnosti vlade da obezbedi jednak pristup informacijama svim novinarima, bez obzira na
njihov maternji jezik.

Problemi s kojima se suočavaju novinari zapravo su slične prirode onima sa kojima se

susreću pripadnici šire javnosti jer dobijaju delimične ili polovične informacije. To je svakako
veliki izazov i pod normalnim okolnostima, ali tokom pandemije on predstavlja opasnost jer
mediji nisu u mogućnosti da svojim čitaocima/korisnicima pruže tačne i ažurirane
informacije o epidemiološkoj situaciji.

Ako se pođe od toga da je osnovni motiv i dužnost novinara da informišu javnost, posebno u
kriznim vremenima, onda ih ove okolnosti sprečavaju da obavljaju najosnovnije funkcije svog
posla.

III. Lekcija 2
Bezbednost je najvažnija: Pandemija je imala negativan uticaj na javnu
bezbednost i otkrila je letargiju vlasti u pogledu odgovora na bezbednosna
pitanja u zajednicama kosovskih Srba

Sledeći odeljak baviće se analizom bezbednosne situacije u zajednicama kosovskih Srba

tokom pandemije, sa posebnim naglaskom na stavove o bezbednosti razmatrajući odnos
između zakona i lokalnih stanovnika. Kosovska policija, zauzeta i možda preopterećena
sprovođenjem mera sprečavanja širenja virusa COVID-19 (tj. policijskog časa), dozvolila je da
Srbi budu uglavnom prepušteni sami sebi u pogledu pitanja lične i javne bezbednosti.

18
Na osnovu intervjua sa novinarima tokom jula i avgusta 2020.
19
IBID
20
IBID

12
  Vanredno stanje pojačalo je atmosferu nekažnjivosti, posebno u mnogim srpskim
zajednicama južno od reke Ibar.

Bezbednost je uvek bila glavna briga za članove zajednice kosovskih Srba. Bez obzira da li ta
zabrinutost proizlazi iz mogućnosti međuetničkih ili etnički motivisanih incidenata ili zločina
koji se dešavaju u samoj zajednici (tj. organizovanog i/ili uličnog kriminala), osećaj da su
kriminal i delikvencija u porastu je široko rasprostranjen već godinama. 21 Štaviše, u mnogim
nevećinskim zajednicama opšte je mišljenje da javne institucije ne reaguju na
zadovoljavajući način ili ne istražuju krivična dela u onoj meri u kojoj bi to umirilo širu
javnost.

Dok su lokalne i centralne vlasti zaokupljene eskalirajućom vanrednom opasnošću po javno

zdravlje, pandemija virusa COVID-19 naizgled je otvorila novi prostor za krivična dela. Od
marta do juna 2020. godine, NVO Aktiv zabeležila je više od dvadeset (20) krivičnih dela
širom Kosova u zajednicama sa srpskom većinom. 2223 Ovi incidenti su uglavnom bili
usmereni na izolovanije enklave na zapadnom Kosovu, kao i na zajednice u opštinama
Vučitrn i Obilić. Štaviše, značajan broj incidenata dogodio se u povratničkim selima i
naseljima, što je dodatno uticalo na to da ove zajednice koje su inače ranjive i ignorisane
postanu posebno podložne etnički motivisanom nasilju i zastrašivanju. Za razliku od ostalih
regiona, opštine sa srpskom većinom na istočnom Kosovu i dalje su manje pogođene
porastom kriminalnih aktivnosti.

Ova pojava je deo vladajućeg trenda koji beleži pogoršanje bezbednosne situacije u mnogim
srpskim enklavama i selima na Kosovu. Ovaj trend je započeo u novembru 2019. godine i
postepeno se intenzivirao tokom pandemije. Najpre je lokalno stanovništvo u opštini
Gračanica počelo da prijavljuje porast broja ličnih krađa, zatim su se pojavili izveštaji o
vandalizmu/uništavanju imovine u selu Cernica (opština Gnjilane), a zabeležena su i slična
dela počinjena u deset povratničkih domova u selu Novake u opštini Prizren. Još uvek
nerešen slučaj požara u Janjinoj Vodi (Obilić) predstavlja prvi u dugoj seriji napada na

21
Analiza trendova, NVO Aktiv, 2020 http://www.ngoaktiv.org/publication/trend-analysis-2018-1
22
http://www.ngoaktiv.org/news/rapid-response-civic-group-incidents
23
Pokupio podatke NVO Aktiv

13
 privatna imanja Srba širom centralnog i zapadnog Kosova. Tokom aprila i maja meseca
incidenti su postajali sve agresivniji, pa čak i nasilni o čemu govore izveštavaji o fizičkim
napadima u opštinama kao što su Severna Mitrovica, Peć, Istok, Obilić i Priština.

Kao što pokazuju priložene tabele24, incidenti mogu da se podele u tri (3) šire kategorije:

 Grafiti;
 Vandalizam/krađa (provale i razbojništva);
 Fizički napadi i/ili zastrašivanja

Grafiti kao oblik zastrašivanja25

Lokacija Opština Datum Izvor

Pasjane Parteš 07.01.2020. Kosovo Onlajn
Preoce Gračanica 18.02.2020. KosSev
Preoce Gračanica 08.03.2020. Radio KiM
Gojbulja Vučitrn 29.04.2020. Radio KiM
Gojbulja Vučitrn 30.04.2020. Kosovo Onlajn
Gornje Kusce Novo Brdo 10.05.2020. Kosovo Onlajn
Ljubožda Istok 25.06.2020. Kosovo Onlajn
Radio Mitrovica
Klina Klina 26.07.2020.
Sever

Slučajevi fizičkog nasilja ili zastrašivanja26

Lokacija Opština Vrsta Datum Izvor

Severna Mitrovica Severna Mitrovica Teške telesne 02.02.2020. KosSev
povrede koje je
grupa Albanaca
nanela srpskom

24
Uključen je mali broj incidenata koji su se dogodili između januara i marta 2020. godine
25
Prikupio Igor Marković, istraživač, NVO AKTIV.
26
IBID

14
 mladiću
Grizime Kamenica Srbin napadnut 26.02.2020. Radio KIM
od strane
Albanca
Suvi Do/Suhodoll Severna Mitrovica Grupa Albanaca 17.03.2020. Kosovo Onlajn
je bagerom
napala
kosovskog
policajca srpske
nacionalnosti
Bošnjacka Mahala Severna Mitrovica Grupa Albanaca 10.05.2020. KosSev
napala je dvoje
maloletnika
srpske i
bošnjačke
nacionalnosti
Drenovčić Klina Napad i pretnje 26.05.2020. Radio Kontakt Plus
upućene
povratniku –
slučaj razrešen
nakon
intervencije
kosovske
policije
Drenovac Klina Fizički napad na 27.05.2020. Kosovo Onlajn
povratnika
Peć Peć Albanac je 16.05.2020. Radio Goraždevac
blokirao
automobil
kojim je
upravljao
kosovski Srbin i
verbalno ga
vređao - Policija
je uspešno
intervenisala, a

15
 počinilac je
kažnjen
Donja Gušterica Gračanica Pet Albanaca 31.05.2020. Kosovo Onlajn
napalo je grupu
od troje Srba
Opraške Istok Pretučen je 12.06.2020. Radio Goraždevac
povratnik
Gazimestan Priština Prema 28.06.2020. Radio KiM
nepotvrđenim
izveštajima,
dvojica Srba
zadobila su
telesne
povrede koje su
naneli
službenici
kosovske
policije u
policijskom
kombiju (nakon
što su uhapšeni
tokom proslave
Vidovdana)
Babin Most Obilić Grupa od 6 29.08.2020. Kosovo Onlajn
albanskih
mladića fizički
je napala 4
srpska mladića

Napadi na privatnu i javnu imovinu i lokacije kulturnog nasleđa 27

Lokacija Opština Vrsta Datum Izvor
incidenta
Obilić Obilić Obijena škola 09.01.2020. KosSev
Branko
Radičević
Cernica Gnjilane Uništavanje 18.02.2020. Kosovo Onlajn
27
IBID

16
 privatne
imovine
Žač Istok Skrnavljenje 22.02.2020. Kosovo Onlajn
spomenika na
lokalnom
groblju
Novake Prizren Obijeno 10 23.03.2020. KosSev
kuća u
povratničkom
selu
Novak Prizren Obijene 3 kuće 25.03.2020. Radio KiM
u
povratničkom
selu
Banja Srbica Obijena 27.03.2020. Radio Goraždevac
privatna kuća
Osojane Istok Krađa
automobila
Janina Voda Obilić Zapaljena kuća 16.04.2020. Gračanica/Graçanicë Onlajn
Babin Most Obilić Krađa 24.04.2020. KosSev
poljoprivredne
opreme
Novake Prizren Zapaljena kuća 25.04.2020. Radio Kontak Plus
Crkolez Istok Obijena 26.04.2020. KosSev
privatna kuća
Gojbulja Vučitrn Pokušaj 27.04.2020. Radio KiM
pljačkanja
crkve
Cernica Gnjilane Zapaljena kuća 28.04.2020. KosSev
Gojbulja Vučitrn Polomljen 29.04.2020. Radio KiM
prozor na
zgradi osnovne
škole
(vandalizam)
Berkovo Klina Zapaljena 23.05.2020. Gračanica/Graçanicë Onlajn
povratnička
kuća
Sušica Gračanica Opljačkana 24.05.2020. Gračanica/Graçanicë Onlajn

17
 elektrotehničk
a škola
(ukradeni
računari)
Ljubožda Istok Kamenovana 26.05.2020. Radio Goraždevac
povratnička
kuća
Orahovac Orahovac Mladi Albanci 28.05.2020. Radio Kontakt Plus
uklonili ulični
znak
Ljubožda Istok Kamenovana 31.05.2020. Jedinstvo
povratnička
kuća
Crkvena Vodica Obilić Ukradeno 31.05.2020. Kosovo Onlajn
ukupno 85
pilića iz više
domaćinstava
Obijena kuća
Osojane Istok Obijene dve 02.06.2020. Radio KiM
kuće
Оrahovac Orahovac Zapaljena kuća 14.06.2020. Kosovo Onlajn
Belo Polje Istok Obijena 22.06.2020. Radio KiM
povratnička
kuća
Veliko Kruševo Klina Povratničkoj 23.06.2020. Kosovo Onlajn
porodici
ukradena
poljoprivredna
oprema
Dubrava Istok Obijena 25.06.2020. Kosovo Onlajn
povratnička
kuća
Gračanica Gračanica Provala 27.06.2020. Kosovo Onlajn
Gračanica Gračanica Provala 02.07.2020. Gračanica/Graçanicë Onlajn
Prilužje Vučitrn Ukradena 04.07.2020. KosSev
poljoprivredna
oprema
Lipljan Lipljan Opljačkana dva 17.07.2020. Kosovo Onlajn

18
 penzionera
Vidanje Klina Ispaljeni hici na 04.08.2020. Kosovo Onlajn
povratničku
kuću
Ljubožda Istok Incident 28.08.2020. KosSev/OEBS
nepoznate
prirode
(uspešna
policijska
intervencija)
Požaranje Vitina Sa privatnog 21.08.2020. RTV Puls
imanja
ukradeni
električni
kablovi
Sredska Prizren Oštećena Crkva 22.08.2020. Gračanica/Graçanicë Onlajn
Vaznesenja
Svete
Bogorodice

Ono što ovde treba primetiti jeste da je teško utvrditi specifične motive koji stoje iza takvih
dela, a nemoguće je pripisati nameru u odsustvu krivičnog postupka ili istrage. Drugim
rečima, činjenica da su se incidenti dogodili u izolovanim zajednicama, često bez krivičnog
gonjenja i tokom vanrednog stanja, ukazuje na to da država ne shvata ozbiljno javnu
bezbednost u tim oblastima i ohrabruje stav da su vlasti dozvolile stanje opšte nekažnjivosti.

Od navedenih incidenata, samo je mali broj njih uspešno razrešeno zahvaljujući policijskim
intervencijama. Lokalnim stanovnicima u oblastima u kojima su se događali ovi incidenti
činilo se da postoji određeni nivo ravnodušnosti lokalnih vlasti. 28 Da li je ovo tačno ili ne,
može biti pitanje za raspravu, ali realnost na terenu ukazuje na to da je skok vandalizma,
fizičkih napada i drugih sličnih kršenja odraz šireg obrasca koji je pogoršan tokom
pandemije; u pogledu drugih, hitnijih pitanja, institucije jednostavno nisu bile voljne i/ili nisu
mogle da daju sveobuhvatan odgovor. Nedostatak političke volje da se vlast pozabavi ovim
28
Na osnovu intervjua sa meštanima opština zapadnog Kosova.

19
problemima nije samo rezultat pandemije virusa COVID-19, nego predstavlja odjek već
postojeće uzdržanosti kada je reč o pitanjima javne bezbednosti u srpskim zajednicama.
Uzimajući ovo u obzir i posmatrajući iz perspektive lokalnog stanovništva, nije potpuno
nerazumno zaključiti da ovakva situacija pruža određenu količinu prostora počiniocima za
izvršavanje dela jer se čini da ne moraju da brinu o agresivnom odgovoru policije ili pravnog
sistema.

Brojne državne institucije su odgovorile na porast broja incidenata. Ministarstvo za

zajednice i povratak više puta je izdalo izveštaje u kojima su epizode nasilja osuđene i
preduzelo korake da se pitanje pokrene kako na centralnom nivou (Kancelarija premijera),
kosovskoj policiji, tako i u saradnji sa međunarodnim misijama kao što je KFOR. 2930 Tokom
sastanka održanog u junu 2020. godine, Ministarstvo je preduzelo korake kako bi osiguralo
da i KFOR i kosovska policija budu upoznati sa bezbednosnom situacijom.31 Došlo je do opšte
saglasnosti da postoji potreba za boljom saradnjom između tri tela u cilju rešavanja situacije.
Takođe, predstavnici Ministarstva izrazili su interes za povećanjem obima i dubine svoje
saradnje sa drugim institucijama i nevladinim sektorom kako bi na efikasan i sveobuhvatan
način odgovorili na porast broja incidenata. Uprkos ovome, odgovor mnogih političkih
aktera bio je slab, bez postignutog konsenzusa o tome kako bi se moglo ići napred ili o tome
kako bi se mogao formulisati zajednički odgovor.

Bez obzira na određenu dozu spremnosti da se utvrde načini za poboljšanje situacije,

krivična gonjenja i istrage dale su vrlo ograničene rezultate. Atmosfera straha i utisak o
nekažnjivosti nisu nestali i mogu se pogoršati ako država ne bude u stanju da efikasno
odgovori na zabrinutost lokalnog stanovništva. Bilo bi optimistično misliti da će ovo pitanje
nestati kad virus COVID-19 počne da se povlači - nesumnjivo će ostati izvor velike strepnje za
mnoge ugrožene zajednice na Kosovu, osim ako vlada pokaže spremnost da deluje.

29
http://mzp-rks.org/sr-l/aktuelno/item/574-cernica-na-udaru-paliku%C4%87a.html
30
http://mzp-rks.org/sr-l/aktuelno/item/545-reagovanje-ministra-na-kra%C4%91u-u-babinom-mostu.html
31
IBID

20
 IV. Lekcija tri:
Pristup uslugama je nejednak: Vlada nije u mogućnosti da pruži ujednačen
pristup javnim uslugama svim kosovskim zajednicama.

Situacija u pogledu pružanja socijalnih i drugih javnih usluga (socijalna zaštita, zdravstvena
zaštita, školovanje itd.) u područjima sa većinskim srpskim stanovništvom na Kosovu je
složena i njome se uglavnom bave institucije Republike Srbije iz domena prava i finansija.
Pandemija virusa COVID-19 dovela je do toga da se ograniči uticaj pružaoca usluga i one koji
su već bili ugroženi dovela do pogoršanja socijalno-ekonomskog statusa. Ovo je promenilo
lokalnu dinamiku do te mere da su prvi put kosovski Srbi tražili ekonomsku/socijalnu pomoć
od vlade Kosova u do tada nezabeleženom broju.

Ovaj odeljak će analizirati stanje javnih usluga i pružanje javne pomoći tokom pandemije
počevši od zdravstvenog sektora.

 Pandemija je prekinula suštinske veze između Kosova i Srbije - bez pružanja

alternativa. Zbunjujući način na koji su izvršena zatvaranja granica i nedostatak
jasnih informacija o izuzecima od pravila koja se primenjuju na graničnim
prelazima imali su, na početku pandemije, za posledicu blokiranje pristupa
zdravstvenim uslugama.

Zdravstvena zaštita je oblast kojom se gotovo u potpunosti bave takozvane „meke

paralelne“ institucije, a samo u relativno retkim slučajevima Srbi traže lečenje kod pružalaca
usluga u oblastima sa većinskim albanskim stanovništvom. Ova institucionalna dvojnost
značila je da su veze (i institucionalne/političke i geografske) između Kosova i Srbije od
suštinske važnosti za javni i društveni život u srpskim zajednicama. Ovo se naročito odnosi
na pružanje zdravstvene zaštite jer se pacijenti često šalju na lečenje u Srbiju što finansira
isključivo srpska država. Kao što se videlo kada je vlada Kosova naplatila porez na robu od
Srbije od 100%, svako prekidanje ovih veza može se pokazati kao drastičan potez sa vrlo
negativnim posledicama po lokalnu socijalno-ekonomsku i političku dinamiku. Srbi na
Kosovu kojima je potrebno lečenje težih ili hroničnih bolesti (poput raka) ili kojima je

21
potrebna nega i/ili tretmani za koje bolnice i klinike na Kosovu nisu opremljene, šalju se na
lečenje u gradove kao što je Beograd, Kraljevo, Kragujevac i Niš. Kao što će biti prikazano
ovom radu, zatvaranje granica i ograničenja kretanja mogu imati potencijalno opasne
posledice po život.

Polovinom marta 2020. godine, Kosovo je zatvorilo svoje granične prelaze i aerodrome za
međunarodni saobraćaj u okviru niza mera uvedenih u cilju ublažavanja širenja virusa
COVID-19. 3233 Ovo je praktično onemogućilo protok ljudi između Kosova i Srbije i stvorilo
privremene probleme za pacijente koji se leče u Srbiji, kao i za medicinsko osoblje i vozače
hitne pomoći. Među zahtevima koji su uvedeni prilikom zatvaranja granica bio je i zahtev da
svako ko ulazi na Kosovo provede petnaest (15) dana u karantinu, 34 ali nisu data pojašnjenja
o izuzetcima od ovog pravila.35 Naknadno je razjašnjeno da se ovo pravilo neće odnositi na
„vozače“ i diplomate. 36 Ipak, situacija je ostala nejasna, a jedan broj srpskih vozača je,
navodno, smešten u različite karantine u Prištini. 37

Zbog ovoga su se mnogi stanovnici Kosova našli u potencijalnoj opasnosti, naročito oni koji
žive u Gnjilanu (Istočno Kosovo) ili u okolini ovog mesta, a koji se zbog svog geografskog
položaja posebno oslanjaju na zdravstvene usluge u Srbiji. Prema izveštajima, približno
dvadeset (20) kosovskih Srba sa tog područja redovno prima dijalizu zbog bolesti bubrega u
gradu Vranju na jugu Srbije dva do tri puta nedeljno. 38 Kako je putovanje između Kosova i
Srbije postalo praktično nemoguće, ovi pacijenti su se našli u situaciji u kojoj (barem
privremeno) nisu mogli da pristupe dijalizi, što je moglo potencijalno da ugrozi njihovo
zdravlje. Direktor klinike u Pasjanu izjavio je da, iako je uspešno izbegnuto smeštanje
dotičnih pacijenata u karantin, oni nisu uspeli da stignu do Vranja zato što su vozači koji su ih
inače prevozili u tamošnju bolnicu smešteni u karantin prema nalogu kosovskih vlasti. 39
Takođe je prijavljeno da kosovske vlasti nisu sarađivale sa lokalnim institucijama u
32
https://prishtinainsight.com/kosovo-govt-responds-following-first-confirmed-cases-of-coronavirus/
33
https://balkaninsight.com/2020/03/13/balkan-countries-close-border-crossings-to-stop-coronavirus/
34
http://rs.n1info.com/Vesti/a579991/KoSSev-Putnici-sa-Jarinja-kazu-da-moraju-u-Pristinu-u-karantin.html
35

36
http://rs.n1info.com/Vesti/a580495/Karantin-15-dana-za-svaki-ulazak-na-Kosovo-izuzetak-vozaci-i-
diplomate.html
37
http://rs.n1info.com/Vesti/a579991/KoSSev-Putnici-sa-Jarinja-kazu-da-moraju-u-Pristinu-u-karantin.html
38
https://www.kosovo-online.com/koronavirus/problem-bubreznih-bolesnika-iz-kosovskog-pomoravlja-20-3-
2020

22
zajednicama kosovskih Srba kako bi se utvrdila moguća alternativna rešenja poput pružanja
lečenja u zdravstvenim centrima koji rade pod kosovskim institucionalnim okvirom. Iako je
su ove greške naknadno ispravljene, ostala je činjenica da one odražavaju loš nivo
komunikacije i slabe institucionalne veze između srpskih zajednica i vlada na centralnom
nivou.

Iako ne postoje dokazi da je kosovska vlada namerno prilagodila politike koje su ugrožene
članove zajednice kosovskih Srba dovele u opasnost, nemarnost sa kojom su sprovedene
mere upućuje na to da je pristup osnovnim uslugama bio ozbiljno ometen tokom vanrednog
stanja koje je trajalo do početka maja 2020. Letargija u pogledu pružanja rešenja i
poboljšanja komunikacionih kanala dovela je do toga da su mnogi ljudski životi bili ugroženi.

Treba takođe pomenuti da je pristup zdravstvenim uslugama takođe bio ugrožen

zahvaljujući politikama (možda nezvaničnim) koje su sprovodili pružaoci usluga u
zajednicama kosovskih Srba. Klinike i bolnice u tom periodu primale su pacijente samo
ukoliko su imali simptome virusa COVID-19. 40 Istovremeno, u srpskim medijima kružila je
priča o studentu medicine iz Kenije (stanovnik Beograda) koji je umro nakon žalbe na bolove
u stomaku, ali mu je tamo odbijeno lečenje zbog činjenice da nije imao koronavirus. 41 Iako
se čini da ne postoji pisana politika koja navodi da zdravstvene ustanove (kojima upravlja i
koje finansira Republika Srbija) odlažu ili odbijaju pomoć zbog drugih problema osim COVID-
19, čini se da se u široj populaciji verovalo da je upravo to slučaj. 42 U nedostatku konkretnijih
i sveobuhvatnijih istraživanja, teško je utvrditi da li je ovo ozbiljno uticalo na javno zdravlje,
ali činjenica da su mnogi bili pod utiskom da takva praksa postoji govori o nivou pritiska pod
kojim su radili zdravstveni radnici.

 Ekonomska pomoć nije ravnomerno raspoređena.

39
https://www.kosovo-online.com/koronavirus/problem-bubreznih-bolesnika-iz-kosovskog-pomoravlja-20-3-
2020
40
Na osnovu intervjua sprovedenih tokom juna i avgusta 2020.
41
https://nova.rs/vesti/drustvo/tragicna-sudbina-studenta-iz-kenije-ceka-se-uzrok-smrti/
42
Na osnovu intervjua sprovedenih tokom juna i avgusta 2020.

23
Krajem marta 2020. godine, vlada Aljbina Kurtija donela je paket mera 43 (poznat kao „mera
15“) usmerenih na ublažavanje negativnih socijalno-ekonomskih posledica pandemije koja je
dovela do zaustavljanja većine komercijalnih aktivnosti. 44 Predviđeno je udvostručavanje
socijalne zaštite, pojedinačnih isplata sume od 170 evra za mesece april i maj (za pokrivanje
izgubljenih ili smanjenih zarada), kao i dodatnih dopunskih isplata sume od 100 evra za
zaposlene u prehrambenim prodavnicama (uključujući pekare), apotekama ili isplata većih
suma od 300 € za radnike koji su izloženi riziku od zaraze. 45 Povrh svega, paket je uključivao
mesečne isplate u vrednosti od 130 evra svima onima koji su izgubili posao zbog pandemije.
Ove mesečne isplate novčane pomoći (za april i maj) bile su namenjene građanima koji su u
teškim uslovima i koje su relevantne institucije registrovale kao nezaposlene koji nisu
korisnici bilo kakvih mesečnih socijalnih davanja iz kosovskog budžeta. Tadašnja vlada (Kurti)
predvidela je ukupno 3.000.000 (tri miliona) evra za ovu vrstu pomoći. 46

Ministarstva i vlada zaduženi za distribuciju ove novčane pomoći pokrenuli su onlajn

platformu putem koje su se potencijalni korisnici mogli prijaviti i dobiti odobrenje, u
zavisnosti od njihovih individualnih okolnosti i podobnosti. Ubrzo nakon što se ovo dogodilo,
primećen je veliki broj problema među kojima su nedostatak informacija ili neadekvatna
objašnjenja na srpskom jeziku koja su distribuirana na veb stranicama ministarstava i
vladinih agencija. 47 Drugim rečima, došlo je do problema zbog prevoda informacija i
uputstava o tehničkim detaljima procedura za prijavu (sa albanskog na srpski), što je
potencijalnim korisnicima u zajednicama kosovskih Srba izuzetno otežalo traženje pomoći i
podnošenje zahteva za isplatu novca u okviru mere 15. Pored toga, zabeleženo je da centri
za socijalni rad u opštinama sa srpskom većinom nisu mogli da ponude pomoć. 48 Iako treba
napomenuti da su pripadnici svih zajednica prijavljivali brojne tehničke probleme, činjenica
da je kvalitet informacija na srpskom jeziku bio loš (do te mere da je bilo teško razumeti i
slediti uputstva) i da medijima nisu date relevantne informacije na srpskom jeziku (vidi
43
https://www.danas.rs/politika/vlada-kosova-usvojila-15-mera-za-prevazilazenje-ekonomskih-posledica-
pandemije/
44
Zatvaranje restorana, kafića, prodavnica, tržnih centara i drugih privatnih biznesa
45
https://kossev.info/kosovska-vlada-usvojila-veci-novcani-paket-pomoci-za-gradjane-zbog-posledica-
pandemije/
46
Informacije prikupila Andjelka Ćup, Gračanica Online
47
http://www.ngoaktiv.org/news/issues-of-non-majority-communities-with-the-implementation-of-a-package-
of-measures-to-counter-the-economic-impact-of-the-coronavirus
48
IBID

24
hronologiju dole) zbog čega su se oni koji ne znaju albanski našli u izuzetno nepovoljnom
položaju. Ova pitanja nisu bila ograničena na srpske zajednice. Zabeležene su i brojne žalbe
zajednica Goranaca i Bošnjaka, čiji su predstavnici izvestili da su se njihovi članovi suočili sa
mnogim poteškoćama tokom podnošenja zahteva za ekonomsku pomoć. 49

Redosled događaja50:

- 30. marta 2020. godine vlada Aljbina Kurtija (koja je već pala nakon izglasavanja
nepoverenja), paket finansijske pomoći usmerila je one koji su bili najugroženiji zbog
ekonomskih posledica pandemije COVID-19. Tom prilikom predviđene su: mesečne
isplate novčane pomoći u iznosu od 130 evra u aprilu i maju za građane koje su
relevantne institucije registrovale kao nezaposlene i koji nisu korisnici socijalne
pomoći iz kosovskog budžeta. Tadašnja vlada je za ovu pomoć predvidela ukupno
3.000.000 (tri miliona) evra.
- Izjava data medijima dostupna je na srpskom jeziku tek 3. aprila, i ona sadrži
informacije koje upućuju građane na to da obrasci i podaci koji se šalju e-poštom ili
koji se dostavljaju fizički moraju biti jasni i potpuni, te da će sve prijave koje te uslove
ne ispunjavaju biti odbijene.
- Kosovska poštanska služba je 21. maja poslala dopis medijima na albanskom jeziku
da je počela da deli isplate u iznosu od 130 evra korisnicima. Međutim, mediji na
srpskom jeziku nisu bili direktno obavešteni, već su bili primorani da koriste
prevode sa albanskog jezika kako bi te informacije preneli svojim čitaocima i
slušaocima.
- 22. maja 2020. godine Ministarstvo finansija i transfera saopštilo je da je pokrenulo
vruću liniju (080 044 440) pomoću koje svi oni koji su se prijavili za pomoć mogu da
prate status svog zahteva ili da se žale na odluku. Navedeno je da će žalbe pregledati
Komisija za žalbe, a da je krajnji rok za njihovo podnošenje 15. jun. Takođe je

49
Informacije prikupio NVO Aktiv
50
Informacije prikupila Andjelka Ćup, Gračanica Online

25
 otvorena i adresa e-pošte (ankesa.mft@rks-gov.net) za prijem žalbi na odbijene
prijave.
- Kosovska ministarka finansija Hikmete Bajrami izjavila je 29. juna da je novčana
pomoć u okviru Mere 15 isplaćena „porodicama koje trenutno nemaju nijednog
člana.“ Na svom Facebook profilu dodala je da će oni čiji su zahtevi za finansijsku
pomoć odobreni moći da pristupe fondovima narednog dana. Kosovski premijer Hoti
je to potvrdio, dodajući da bi se sredstva mogla povući do 12. avgusta.
- Sredinom avgusta neki građani su počeli da dobijaju SMS upozorenja da mogu podići
novac iz bilo koje filijale Kosovske pošte, nakon čega su odmah usledila obaveštenja
da su dotična upozorenja pogrešno poslata.5152

51
Poruka 1 glasi: „Poštovani, obaveštavamo vas da ste, u skladu sa Merom 15, korisnik 130 evra mesečne
podrške za jun 2020. Sredstva se mogu povući počev od 12. do 20. godine. avgusta u najbližoj filijali pošte.
52
Poruka 2 glasi: „Poštovani, SMS koji ste dobili 11.08.2020. Bila je tehnička greška na spiskovima Ministarstva
rada i socijalnog staranja. Obaveštavamo vas da je vaš zahtev za 130 evra mesečne pomoći u okviru mere 15
odbijen i zbog toga je nepotrebno da posećujete filijalu pošte. Izvinjavamo se zbog ovog previda”.

26
27
 - Nova izjava koju je nedugo zatim (i samo na albanskom) izdalo Ministarstvo rada i
socijalnog staranja obavestila je građane (ukoliko nisu dobili SMS) da mogu da
podnesu žalbu opštinskim centrima za socijalni rad do 31. Avgusta.
- Uplate u iznosu od 130 € izvršene su počev od 12. avgusta i to za maj i jun. Iako
kosovska vlada nije odredila konačni rok za povlačenje sredstava, Ministarstvo
finansija je putem SMS poruka obavestilo korisnike da će isplate biti izvršene do 21.
avgusta. Međutim, istog dana, direktor Kosovskog trezora, Ahmet Ismailji, dao je
izjavu (koja je bila samo na albanskom) da je rok pomeren na 28. avgust.
- Počevši od 12. septembra 2020. godine više nije dostupna zvanična izjava na
srpskom jeziku koja pojašnjava da li su plaćanja obuhvaćena Merom 15 završena,
koliko je novca uplaćeno ili koliko je zahteva za pomoć odbijeno.

Kao što je prikazano u gore navedenom hronološkom rasporedu, kosovska vlada se nije
potrudila da obezbedi da nevećinske zajednice na Kosovu budu u potpunosti obaveštene
oko tehničkih postupaka vezanih za pristup ekonomskoj pomoći. To je možda rezultat
ionako oslabljenih kanala komunikacije između različitih zajednica, kao i između centralnih
institucija i medija na srpskom jeziku, a rezultiralo je nejednakim i neujednačenim pristupom
merama za pomoć pri čemu je faktički favorizovani građanani koji govore albanski jezik zbog
lingvističkih i sličnih problema.

 Mnoge zajednice kosovskih Srba previše se oslanjaju na pomoć i podršku

međunarodnih organizacija i Republike Srbije.

Zbog slabih institucionalnih veza i neadekvatne komunikacije, mnoge zajednice kosovskih

Srba, posebno one izolovanije, našle su se u nezavidnom položaju tokom pandemije COVID-
19 jer se u velikoj meri oslanjaju na pomoć koju im pružaju međunarodne organizacije i
vlada Srbije. Iako je to zaduženje Ministarstvo za zajednice i povratak, paketi pomoći koji su
distribuirani u raznim zajednicama raštrkanim širom Kosova uglavnom su finansirale
međunarodne organizacije ili nevladine organizacije (poput IOM-a i EU) ili srpske vladine
agencije. Ove inicijative su uključivale:53545556

53
http://mzp-rks.org/sr-l/aktuelno/item/584-podeljeno-253-prehrambenih-i-higijenskih-paketa.html
54
http://mzp-rks.org/sr-l/aktuelno/item/527-dopremljeni-lekovi-i-insulin-za-istok-i-klinu.html

28
 - 300 higijenskih i 300 paketa sa hranom koji su podeljeni u aprilu 2020. godine u sve
četiri opštine severnog Kosova;
- Paketi higijene i hrane koji su predati 253 porodice koje žive u trinaest (13) opština
na Kosovu (u okviru projekta „Povratak i reintegracija na Kosovu - 5. faza) koji
finansira EU;
- Lekovi koji su podeljeni stanovnicima opština Istok i Klina;

V. Zaključci i preporuke

Ovaj rad je imao za cilj da pruži obuhvatan pregled izazova sa kojima se suočila zajednica
kosovskih Srba tokom pandemije COVID-19 i da analizira šta nas je kriza naučila o odnosu
između nevećinskih zajednica i vladajućih vlasti i institucija na centralnom nivou. Kao što je
već nekoliko puta rečeno u ovom tekstu, vanredna situacija nije stvorila, već je samo
naglasila čitav niz već postojećih problema u tom odnosu. Takođe, ova pitanja su rasvetljena
jer u vreme krize zdravlje i dobrobit građana zavise od pristupa ključnim informacijama i,
kada je to potrebno, pomoći državnih institucija. Kada je ovo otežano, a komunikacijski
kanali nisu uspostavljeni, nivo rizika je veći. U tom smislu, kosovski Srbi izloženi su jednom
obliku faktičke diskriminacije samim tim što ne dobijaju isti tretman kao većina. Drugim
rečima, njihovi mediji ne dobijaju informacije na njihovom jeziku, institucije ne poštuju
zakon i izdaju uputstva bez zvaničnih prevoda, pomoć se distribuira neravnomerno, a pravni
sistem i agencije za sprovođenje zakona ne ulažu vreme i energiju u rešavanje pitanja javne
bezbednosti. Sve ovo učvršćuje mišljenje da se kosovski Srbi ignorišu te da se izazovi sa
kojima se suočavaju ne uzimaju ozbiljno. Ako se ovo ne reši na sveobuhvatan i strukturni
način, postoji mogućnost da se na duge staze ugrozi mogućnost za dalju i dublju integraciju,
proces povratka i ukupnu budućnost Srba na Kosovu.

Preporuke:

Komunikacija

55
http://mzp-rks.org/sr-l/aktuelno/item/572-najugro%C5%BEenijima-na-severu-kosova-uru%C4%8Dena-pomo
%C4%87.html
56
http://mzp-rks.org/sr-l/aktuelno/item/584-podeljeno-253-prehrambenih-i-higijenskih-paketa.html

29
 1. Vlada Kosova treba da usvoji jasne principe za komunikaciju sa nevećinskim
zajednicama i da poštuje ustavne i zakonske odredbe o upotrebi srpskog jezika
kao jednog od zvaničnih jezika. Sve pisane izjave i odluke moraju biti dostupne
medijima i široj javnosti na oba službena jezika, a konferencije za štampu treba
da imaju dostupan simultani prevod. Vladine agencije takođe moraju da
poboljšaju dvojezično prisustvo na društvenim mrežama, koristeći primer
Ministarstva za lokalnu samoupravu, čije se objave na društvenim mrežama
gotovo uvek prevode na srpski jezik;
2. Kancelarija poverenika za jezike treba u potpunosti da iskoristi sve mehanizme
koji su joj na raspolaganju za nadgledanje komunikacije između šire javnosti
putem glavnih kanala kao što su društvene mreže i SMS poruke. Trebalo bi
odmah skrenuti pažnju na propuste u širenju informacija na srpskom jeziku i
upozoravati institucije na propuste i u identifikovanju odgovornih kako bi se
stvorio dodatni podsticaj za poštovanje jezičkih prava, posebno u vanrednim
situacijama kada je pružanje odgovarajuće informacije od ključnog značaja;
3. Uzimajući u obzir činjenicu da velika većina odrasle populacije poseduje pametni
telefon, vlada bi trebalo što pre da pokrene dvojezičnu Android/iOS aplikaciju
koja bi delovala kao čvorište informacija/resursa. Ovo bi pojednostavilo
komunikaciju svih državnih agencija i funkcionisalo kao sredstvo za stvaranje
institucionalnih veza. Ova aplikacija treba da se kreira i učini dostupnom pre zime
2020-2021.
4. Vlada Kosova i njena ministarstva trebalo bi da uspostave jasne i održive kanale
komunikacije sa medijima na srpskom jeziku kako bi se osiguralo distribuiranje
istih informacije. Potrebno je uspostaviti stalni mehanizam koji će omogućiti
efikasnu i plodnu komunikaciju. Ovo bi trebalo da se dogodit do novembra
2020. godine, pre potencijalnog „sledećeg talasa“ infekcije;
5. Potrebno je da javne institucije, čim to bude moguće, organizuju kampanju
javnog informisanja putem tradicionalnih medija i društvenih mreža koja će se
pozabaviti uobičajenim zabludama o virusu COVID-19. Ova kampanja treba
direktno da se razračuna sa neproverenim glasinama i da radi na podsticanju
građana da poštuju i slede mere koje preporučuju javne zdravstvene vlasti. Ona
takođe treba da uključuje predstavnike zdravstvenih ustanova koje pružaju

30
 usluge kosovskim Srbima. Svaka kampanja javnog informisanja treba da bude
prilagođena specifičnostima multietničkog konteksta na Kosovu, sa posebnim
fokusom na najčešće korišćene platforme društvenih mreža (Facebook, Twitter
itd.) ;
6. Potrebno je da organizacije civilnog društva, mediji i javne institucije formiraju
radnu grupu koja će nadgledati platforme društvenih mreža i utvrđivati
dezinformacije po njihovom nastanku. Ova grupa bi sarađivala sa institucijama
kako bi razvila efikasnu kampanju javnog informisanja;

Javna bezbednost

7. Potrebno je da vlada Kosova i agencije za sprovođenje zakona odmah pojačaju

kvalitet komunikacije sa zajednicama kosovskih Srba i da ozbiljno shvate javnu
bezbednost, te da efikasnije odgovaraju na incidente. Da bi se to postiglo, treba
osnovati komisiju (radnu grupu) koja će se sastojati od pripadnika lokalnih
policijskih snaga, političkih predstavnika zajednica kosovskih Srba (lokalni i
centralni nivo) i civilnog društva. Ovu grupu treba stvoriti pod pokroviteljstvom
Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva za zajednice i povratak i održavati
redovne sastanke. Ovo bi omogućilo stvaranje direktne komunikacije između
lokalnih zajednica i centralnih upravnih vlasti;
8. Lokalne policijske snage treba da povećaju broj patrola u osetljivim zajednicama,
posebno u povratničkim selima na istočnom Kosovu, kao i u manjim i izolovanijim
enklavama u opštinama kao što su Vučitrn, Obilić, Peć i Srbica.
9. Lokalne policijske snage bi trebalo da su intenzivnije povezane sa članovima
zajednice i to putem mesečnih sastanaka u gradskim kućama, posebno u manjim
i izolovanijim zajednicama, kako bi imale efikasniji direktan kontakt sa tim
zajednicama i izgradile poverenje;
10. Centralna vlada (posebno Ministarstvo za zajednice i povratak i Ministarstvo
unutrašnjih poslova), međunarodne misije i organizacije civilnog društva treba
da rade na poboljšanju mehanizama za izgradnju poverenja između lokalnih
građana i kosovske policije. Ovo bi takođe trebalo da uključuje obuku za

31
 pripadnike policijskih snaga o tome kako se nositi sa potencijalno etnički
motivisanim incidentima i kako ublažiti međuetničke sukobe ili manje incidente;
11. Centralna vlada (posebno Ministarstvo za zajednice i povratak i Ministarstvo
unutrašnjih poslova), međunarodne misije i organizacije civilnog društva treba
da rade na eliminisanju ideje o nekažnjivosti tako što će podsticati brzu istragu i
krivična gonjenja.

32