Стилске фигуре

Поређење – постиже се конкретизација слике и састоји се од три члана:

1. предмета који се пореди
2. заједничке особине
3. предмета којим се пореди
ПР. Црн као земља

Контраст (антитеза) – поређење по супротности у циљу истицања оба члана који се пореде
ПР. Бучни су ађели туге
Ал анђели радости шуте

Метафора – заснива се на заједничкој особини двају предмета, али се први не помиње

- преношење имена једног појма на други на основу сличности
ПР. Цели је свет позорница
И сви су мушкарци и жене тек глумци

Персонификација – придавање људских особина предметима, биљкама или животињама

ПР. Ливада крај реке сања

Алегорија – метафора продужена на целу слику или радњу

ПР. Вила гњездо тица ластавица
Вила га за девет година
А јутрос га поче да развија
Долети јој сив-зелен соколе
Па јој не да гњездо да развија

Епитет – реч која стоји уз именицу и одређује неку њену карактеристику

ПР. Из малена врела, капље трома вода
И тих гргољ стоји, у миру глуху

Перифраза – када један појам описујемо помоћу више речи

ПР. Не види се прст пред носом

Метонимија – два појма логички повезана

ПР. Кућа је мирна

Синегдоха – подврста метонимије која се заснива на замени квантитета (део – целина)

ПР. Имам кров над главом

Еуфемизам – реч се замењује другом чији је облик блажи

ПР. Заувек нас је напустио

Иронија – речи имају супротан смисао од онога што значе

ПР. Испао си баш мудар

Симбол – конкретан појам који упућује на нешто апстрактно

ПР. Бело – невиност, чистота, доброта

Парадокс – мисао која делује противречно али је дубоко тачна и истинита

ПР. Нисам више ту а померио се нисам

Алузија – циљање на нешто (најчешће познату ситуацију)

ПР. Помињање ”Ревизора” у ”Ујка Вањи”
”Међ јавом и мед сном” – Пенелопа
Хипербола – преувеличавање особина предмета или интензитета радње
ПР. Кад виђех ђе се смије млада,
Свет ми се око главе врти

Градација – ређање песничких слика по јачини (климакс ↑ и антиклимакс ↓)

ПР. Јест слободно, млађано Бугарче
Јест слободно, моје дијете
Јест слободно, мој рођени синко

Словенска антитеза – питање + негативан одговор + тачан одговор (народна књижевност)

Апострофа – Обраћање неживим стварима

ПР. Наша мила Боко, невјесто Јадрана

Реторичко питање – упитне реченице изјавног карактера (не траже одговор)

ПР. Нисмо ли сами криви за то?

Таутологија – гомилање речи сличног значења које преносе песникова осећања

ПР. О душе, о мила сени
О мајко моја, о благо мени!

Елипса – изостављање дела реченице без губљења смисла у циљу постизања пуноће израза
ПР. Гори, људи, гори! Кућа гори! Људи!

Асиндетон – намерно изостављање везника ради динамике

ПР. Дођох, видех, победих

Полисиндетон – гомилање везника ради наглашавања

ПР. И крв, и зној, и сузе, и страх, и глад

Анафора – понављање речи на почетку стиха

ПР. Кажи ми кажи
како да те зовем
Кажи ми какво
име да ти дам

Епифора – понављање речи на крају стиха

ПР. Чујем у сну
Сањам у сну
Видим у сну

Симплоха – понављање речи на почетку и на крају стихова

ПР. Донећу ти цвеће наше крви
Донећу ти небо наше крви

Ономатопеја – подражавање гласова у природи

ПР. Бујају траве, гргоље воде, прошла је офанзива

Асонанца – честа употреба истих самогласника у стиху

ПР. Пучина плава спава

Алитерација – честа употреба истих самогласника у стиху

ПР. И црчи, цврчи цврчак на чвору црне смрче

Палилогија (анадиплоза) – понављање речи са краја на почетку стиха/реченице

ПР. Врати ми моје крпице,
Моје крпице од чистог сна
Синестезија – мешање доживљаја више различитих чула
ПР. Светли и тамни тонови
Топле и хладне боје

Оксиморон – спајања суштих супротности

ПР. Јавна тајна, живи леш

Литота – замењивање израза слабијим који му је супротан и негативан

ПР. Њене заслуге нису мале

Инверзија – обртање устаљеног реда речи

ПР. Иде шум од земље све до зелен врха