Turski gramatika

Pridevi
Pridevi i svi modifikatori u turskom moraju uvek biti ispred imenica koje menjaju kada
rade kao modifikatori. Ovo ne važi ako se koristi kao predikat pridev sa glagolom „biti“
na engleskom (npr. Pas je srećan). Ako koristite broj bir kao članak, ovo će doći
direktno ispred imenice. Na primer
soğuk elma --The cold apple - Hladna jabuka
soğuk bir elma -- A cold apple-- Hladna jabuka
Elma soğuk -- The apple is cold. -- Jabuka je hladna.
Pridevi se takođe ne dekliniraju prema rodu i broju, za razliku od mnogih evropskih
jezika. To znači da se pridevi ponašaju prilično blisko sa svojim engleskim kolegama i
ne bi trebalo da predstavljaju preveliki izazov
Akuzativ
Akuzativ se u turskom koristi za označavanje određenih direktnih objekata. Šta ovo tačno
znači? Specifičan direktni objekat je onaj koji koristi članak the. Na primer:

Turkish English Srpski

Ben gazete I read newspapers. or I read a newspaper. Читам новине или ja читам новине.
okurum.
Ben gazeteyi I read the newspaper. Прочитао сам новине.
okurum.
Ben bir gazete I read a newspaper. Читао сам новине.
okurum.

Као што видите горе, акузатив се користи само када се односи на новине. Сада, како
да формирамо акузатив? Ово ће вас довести до једног од најзабавнијих аспеката
турског језика, хармоније самогласника.

Vokalna harmonija
U turskom jeziku, samoglasnici unutar (materne) reči i svi sufiksi koji su pridruženi pomenutoj
reči moraju poštovati pravila harmonije samoglasnika. To znači da su samoglasnici obično ili isti
ili slični, čineći reči lakšim za izgovor nego što izgledaju.
Postoje dve vrste harmonije samoglasnika na turskom: četvorosmerni i dvosmerni. Akuzativ
koristi četvorosmernu harmoniju samoglasnika. Da biste shvatili šta može da se desi na kraju,
moraćete da pogledate poslednji samoglasnik u reči.

Turkish Accusative Suffix

ö, ü -(y)ü
o,u -(y)u
e,i -(y)i
a,ı -(y)ı
Ako se imenica završava samoglasnikom, morate umetnuti bafer slovo y. Evo nekoliko
primera:

Turkish, Nominative Turkish, Accusative English Srpski

elma elmayı apple jabuka
gazete gazeteyi newspaper novine
süt sütü milk mleko
limon limonu lemon limun

Mutacije suglasnika
Mutacija suglasnika se često naziva harmonijom suglasnika. Suglasnici se često menjaju
na kraju reči u zavisnosti od toga da li ga prati samoglasnik ili suglasnik. Ako ih prati
samoglasnik, oni će se uglavnom promeniti u zvučne suglasnike. Na primer:

Turkish, Turkish, English Srpski

Nominative Accusative
kitap kitabı book knjiga
ağaç ağacı tree drvo
köpek köpeği dog pas

To znači:

 p→b→b

 t→d→d

 k → ğ → muklo slovo ne izgovara se

 ç → c→ dž (č prelazi u dž)

Ovo pravilo generalno ne utiče na reči sa jednim slogom, ali naravno postoje izuzeci. Čak
ćete naići na izuzetke harmonije samoglasnika u pozajmljenicama iz arapskog, farsi i
francuskog jezika. Ovo se mora naučiti dok se susrećete sa njima.
Sufiksi za množinu
Formiranje množine se vrši pomoću sufiksa –lAr. ( dvosmerna samoglasnička harmonija).

Ovo je drugi oblik harmonije samoglasnika. U osnovi, ako je završni samoglasnik ispred (i, e, u,
o) koristi se -ler. Ako je nazad (a, ı, o, u), koristite sufiks -lar. Ovo pravilo zajedno sa pravilom za
četvorosmernu harmoniju samoglasnika koristi se u nekoliko sufiksa. Primer:

Turkish, Nominative English Srpski Turkish, Plural English Srpski

jednina množina
ayı bear medved ayılar bears medvedi
kuş bird ptica kuşlar birds ptice
kurbağa frog žaba kurbağalar frogs žabe
köpek dog pas köpekler dogs psi
hindi turkey ćurka hindiler turkeys ćurke
menü menu jelovnik menüler menus jelovnici

Veznik
Postoji nekoliko načina da se kaže „biti“ pošto pravi glagol „biti“ ne postoji. Sufiks se koristi za
formiranje „biti“ u sadašnjem vremenu. Sufiksi su sledeći:

Suffix Person/Number Example English Srpski

-(y)Im 1st sing. (Ben) mutluyum. I am happy. Srećna sam
-sIn 2nd sing. (Sen) mutlusun. You are happy. Vi ste srećni
∅, -DIr 3rd sing O mutlu. He/She/It is Srećan je
happy.
-(y)Iz 1st pl. (Biz) mutluyuz. We are happy. Mi smo srećni
-sInIz 2nd pl. (Siz) mutlusunuz. You are happy. Vi ste srećni
∅, -DIr 3rd pl. Onlar mutlu/mutludur. They are happy. Oni su srećni
-lAr, -DIrlAr 3rd pl. (Onlar) mutlular/mutludurlar. They are happy. Oni su srećni

1) Svi osim 3. lica pl. sufiks prati četvorosmernu harmoniju samoglasnika.

2) U 1. licu videćete da se koristi bafer „-i-“ ako se pridev ili imenica završavaju na
samoglasnik.
3) Sufiks -DIr se koristi da razjasni svaku nejasnoću, naglasi ili navede činjenice. Ovo
oboje prati četvorosmernu harmoniju samoglasnika i ima harmoniju suglasnika; „d“ se
menja u „t“ posle sledećih suglasnika (p c t k s s h f).
4) Sufiks -lAr je neobavezan u 3. licu pl. Međutim, to je samo opciono kada se govori o
ljudima. Ovaj sufiks se ne može koristiti za predmete i životinje. Samo ljudi!
Glagol BITI kao komanda
Da bi formirali „BITI“ kao naredbu, koristi se koren glagola olmak, što znači „postati“.
Umesto nastavka -mak dodaje se komandu „ol” i završetak -In, koji prema
četvorosmernoj harmoniji samoglasnika izlazi kao "olun". Ovaj isti sufiks se dodaje svim
glagolima da se naprave formalne komande.
Prisvojni sufiksi
Prisvojni odrednici (moj, tvoj, njegov, njen, njen, naš i njihov) su predstavljeni skupom sufiksa,
od kojih svi prate četvorosmernu harmoniju samoglasnika, gde je primenljivo. Ovi sufiksi su
sledeći:

jednina Množina
1 lice -(I)m -(I)mIz
2 lice -(I)n -(I)nIz
3 lice -(s)I -(s)I
Neki od sufiksa imaju bufer samoglasnike (ili u slučaju 3. lica, tampon suglasnik). To znači da
sufiksi dobijaju baferski samoglasnik kada se koren završava na suglasnik i da ga nemaju kada
se koren završava na samoglasnik. Za sufiks 3. lica, bafer s će biti dodat kada se koren
završava na samoglasnik i biće izostavljen kada se završava na suglasnik. Ista harmonija
suglasnika kao i kod akuzativa javiće se i sa posesivnim sufiksima. Primer:

Turkish English Srpski

(Benim) kedim My cat Moja mačka
(Senin) kedin Your cat Tvoja mačka
(Onun) kedisi His/Her/Its cat Njegova, njena mačka
(Bizim) kedimiz Our cat Naša mačka
(Sizin) kediniz Your cat Vaša mačka
(Onların) kedisi Their cat Njihova mačka
Ovaj grafikon daje primer reči koja se završava na suglasnik:

Turkish English Srpski

(Benim) aslanım My lion Moj lav
(Senin) aslanın Your lion Tvoj lav
(Onun) aslanı His/Her/Its lion Njegov, njen lav
(Bizim) aslanımız Our lion Naš lav
(Sizin) aslanınız Your lion Vaš lav
(Onların) aslanı Their lion Njihov lav
Kada postoje višestruke iste stvari, koristi se nastavak za množinu. Sufiks množine dolazi ispred
prisvojnih sufiksa. Na primer:

Turkish English Srpski

(Benim) pastalarım My cakes Moji kolači
(Onun) limonları His/Her/Its lemons Njegovi, njeni limunovi
(Sizin) portakallarınız Your oranges Vaše pomorandže
Ako se imenici sa prisvojnim sufiksom doda bilo koji drugi padežni nastavak, on će uvek biti iza
prisvojnog sufiksa. Takođe će se povinovati harmoniji samoglasnika prema poslednjem
samoglasniku u celoj reči. Ako se imenici sa prisvojnim sufiksom 3. lica doda padež, ona će
uvek imati bafer -n-. Ovaj bafer -n- može dovesti do nejasnoća sa posesivnim sufiksom drugog
lica. Evo nekoliko primera imenica u akuzativu sa prisvojnim sufiksom:

Turkish w/o Accusative Turkish w/ Accusative English

(Benim) adım (Benim) adımı My name
(Onun) kahveleri (Onun) kahvelerini His/Her/Its coffees
(Senin) kahvelerin (Senin) kahvelerini Your coffees
Genitiv
U turskom jeziku genitiv se izražava sufiksom -(n)In. Ovaj slučaj se koristi da pokaže
posedovanje. Bafer -n- se mora dodati korenima koji se završavaju samoglasnikom. Na primer:

 Selcen’s dog: Selcen’in köpeği

 Özge’s cats: Özge’nin kedileri

Selćenov pas: Selcen’in kopegi

Ozgeove mačke: Ozge’nin kedileri

Napomena: posednici dobijaju završetak genitiva. Posednici dobijaju posesivne sufikse.

Obratite pažnju na ovo! Pogledajte gornje tabele da biste dobili potpunu listu zamenica u
genitivu.

Ako želite da kažete nešto poput „hrana vaših mačaka“, ovo bi imalo i lični nastavak i genitiv.
Prevod ovoga je „kedilerinin iemegi“. Ovo je dvosmisleno (zapamtite, to mogu biti vaše mačke ili
njegove/njene mačke.

Dativne zamenice (kome, čemu)

Dativ se obično koristi za opisivanje indirektnih objekata i kretanja prema mestu. Dativske zamenice u
turskom jeziku su sledeće:

Jednina Množina
1. lice bana mene bize nas
2. lice sana za tebe size za vas
3. lice ona joj onlara ih

Oni generalno imaju značenje „za mene“, „tebe“ itd. Ako mi „čitate“, „govorite mi“ ili „dolazite kod mene“,
turski bi koristio zamenicu u dativu.

Na primer: On nam čita novine. „On/Ona/Ono nam čita novine” ILI „On/Ona/Ono nam čita novine.”

Ove zamenice i ovaj padež se koriste za više stvari u turskom.