Određeni član

U mađarskom jeziku postoji kategorija člana, kao i u mnogim drugim jezicima

(engleski, francuski, nemački, italijanski itd.)  Kada nešto prvi put pominjemo, tada

imenice   ne   mogu   imati   određeni   član,   nego   neodređeni   (egy).  Kada   govorimo   o

nečemu poznatom, ispred imenica koristimo određen član a ili az. U srpskom jeziku

se u ovim slučajevima mogu koristiti pokazne zamenice taj / ta / to, ovaj / ova / ovo,

onaj / ona / ono.

a park – (taj) park (taj određeni o kojem smo već pričali) 

az iskola – ta škola o kojoj smo pričali, koju smo već pominjali

Kao što se iz gornjih primera može zaključiti, varijanta a se koristi ispred reči

koji počinju suglasnikom (a park), a varijanta  az  se koristi ispred reči koji počinju

samoglasnikom. 
 Princip harmonije samoglasnika (pravilo „auto”)
U   mađarskom   jeziku   većina   nastavaka   ima   dve   varijante,   a   princip

harmonije samoglasnika utiče na to kada se koja od varijanti upotrebljava.

Niski   samoglasnici   su  a,  á,  o,  ó,  u,  ú.   Nazivaju   se   niski   zato   što   se

proizvode prilično  nisko u usnoj  šupljini (bliže grlu). Kada se oni nalaze u

poslednjem slogu jedne reči, uvek se dodaje nastavak ­ban: 

autó + ­ban = autóban

park + ­ban = parkban 

Kao pomoć pri pamćenju koji samoglasnici čine pomenutu grupu, može

se koristit reč auto: samoglasnici koji se nalaze u njoj su svi niski (a, o, u), kao i

njihovi dugi parnjaci (samo sa jednom crtom! á, ó, ú). 

Kada se u poslednjem slogu nalaze samoglasnici ö, ő, ü, ű – nastavak je

uvek ­ben, na primer: 

üvegben ’u flaši’

Međutim, kada se u poslednjem slogu nalaze samoglasnici  e,  é,  i  i  í,  o

varijanti nastavaka odlučuje pretposlednji slog: 

Madrid + ­ban = Madridban 

U pretposlednjem slogu se nalazi a, a pošto je on nizak – nalazi se u reči

auto  –   dodaje   se   varijanta  ­ban.   (Kod   nekih   stranih   reči   se   mogu   čuti   obe

varijante, ali pošto ne postoji pravilo koje tačno određuje njihovo ponašanje,

bolje je držati se pravila.)

Ako se u pretposlednjem slogu takođe nalaze samoglasnici e, é, i i í, oni

če već odlučiti o varijanti nastavka. (Ostali slogovi nikada ne utiču na njih!) Na

primer:
 Berlin + ­ben = Berlinben

! Pažnja!

Ovom pravilu se ne povinuju sve reči! Prva koju ćemo naučiti je reč  április

harmoniji samoglasnika bi trebalo da dobije varijantu ­ben, međutim dodaje se ­

izuzecima će biti reč u sledećoj lekciji).

Izuzetak od ovog pravila je i reč  október, jer umesto  ­ban,   dobiće nastavak

­ben:  októberben.
Kada se reči završavaju na kratke samoglasnike a i e, oni se ispred nastavaka

produžavaju, te ćemo dobiti osnovu sa ­á i ­é na kraju:

Harare + ­ban = Hararéban 

iskola + ­ban = iskolában (u školi) MORAVE

Na kratko O se završavaju samo strane reči, i one se ponašaju na identičan

način kao reči sa A i E:

Oslo + ­ban = Oslóban
 Unutrašnji prostorni odnos 

Unutrašnji prostorni odnosi izražavaju da se neko nalazi u nekom omeđenom

prostoru, ulazi u ili izlazi iz njega. Taj prostor ima određene granice (koje ne moraju

biti i fizičke), na primer: soba, kuća, grad, država....

Kada   odgovaramo   na   pitanje  Hol?  ’Gde?’,   znači   da   se   nešto   nalazi   u

unutrašnjosti nekog prostora, i da ne prelazi granice tog prostora. Na primer kada se

neko nalazi kod kuće, on može biti u jednoj prostoriji, može prelaziti iz jedne u drugu

prostoriju, ali svo vreme se nalazi unutar iste zgrade. 

­ban/­ben (mirovanje)

Za pomenuti prostorni odnos u mađarskom jeziku se koristi nastavak ­ban/­

ben:  a parkban  –  u parku. Oba nastavka izražavanju isti odnos, ali postoje pravila

kada se rečima dodaje prva, a kada druga varijanta.

Naselja u Mađarskoj i Srbiji

Da bismo saopštili gde se neka radnja odigrava, ili da nešto postoji u nekom

određenom mestu izraženom geografskim pojmom, koristimo već pomenute nastavke

­ban/­ben.   Međutim,   isto   to   značenje   se   u   slučaju   naseljenih   mesta   u   Mađarskoj

izražava jednim drugim mesnim nastavkom, a to je ­n. 

Dok većina naziva naselja i država dobijaju nastavak ­ban/­ben, ona koja se

nalaze u Mađarskoj pretežno dobijaju nastavak ­n. Ovaj nastavak se dodaje i nekim

nazivima mesta van države Mađarske1, gde i danas žive Mađari.
1
To su neka naselja koja se nalaze u državama koja se graniče sa Mađarskom (Hrvatska, Rumunija itd.)
 Ako se reč završava na samoglasnik, dodajemo samo ­n:

Kavilló + ­n = Kavillón (Kavilo)

Szabadka + ­n = Szabadkán  (Subotica)

Kada   se   naziv   završava   suglasnikom,   pre   nastavka   ­n   ubacuje   se   tzv.

„samoglasnik   za   olakšavanje   izgovora“.   Ako   se   u   poslednjem   slogu   nalaze   niski

samoglasnici (’auto’) dodaje se glas ­o­, dok se samoglasnik ­e­ koristi u ostalim

slučajevima. (Podsećamo: ukoliko reč u zadnjem slogu sadrži niske samoglasnike e,

é,  i  i  í,   o   varijanti   samoglasnika   za   olakšavanje   izgovora   odlučuje   prethodni,   tj.

pretposlednji samoglasnik!)

Újvidék  + ­(e)n = Újvidéken ’u Novom Sadu’

Bács  + ­(o)n = Bácson ’u Baču’

Budapest  +   ­(e)n  =  Budapesten  ’u  Budimpešti’  –  Ovo   je   složenica.

(Budimpešta je nastala spajanjem dva grada – Pešte i Budima.) Kada se  e,  é,  i  i  í

nalaze u poslednjem slogu složenica, pretposlednji slog odlučuje samo ako ne pripada

prvoj   reči   složenice.   U   ovom   primeru   Pešta   je   samostalna   reč,   pa   nema   drugog

samoglasnika koja bi odlučila o varijanti nastavka – to će odrediti glas e. 

Nazivi oblasti – kao što su Bačka, Vojvodina itd. dobijaju regularni nastavak

­ban/­ben: Bácskában, Vajdaságban.

!  Napomena

Lična imena ljudi, imena naselja i država ne primaju nikakav član (ni određeni,

ni neodređeni)!2 

Izuzeci: ­ban/­ben umesto ­n (­on/­en/­ön)

2
Postoje izuzeci, ali o njima za sad nećemo govoriti.
 Dok će Mađari iz Mađarske većini naziva naseljenih mesta iz uže Srbije dodati

nastavke ­ban/­ben, vojvođanski Mađari će koristiti drugi nastavak (­n/­on/­en/­ön).
ben

Kod nekih naziva, doduše, dolazi do kolebanja u upotrebi nastavaka, ali to se dešava i

sa nekim naseljima u samoj Mađarskoj.  

Da ponovimo osnovna pravila (kad se reči završavaju na suglasnik):

Čačak + ­(o)n =  Čačakon 

Šid + ­(e)n = Šiden

Dosada nismo pomenuli varijantu  ­ön.  Ona se dodaje kada se u poslednjem

slogu nalaze samoglasnici ö, ő, ü ili ű, na primer: Ürög + ­ön = Ürögön (u Irigu).

Postoje izuzeci i od ovih pravila. Nastavke ­ban/­ben će dobiti i oni gradovi u
ben

Srbiji (i Mađarskoj) koji se završavaju na ­n, ­ny i ­r,3 a nisu složenice:4 

Apatin + ­ban = Apatinban 

Temerin + ­ben = Temerin
­ben ben N, Ny, R
Zombor5 + ­ban = Zomborban

Krupanj + ­ban = Krupanjban

Njima se priključuju još tri grada: 

Belgrád + ­ban = Belgrádban

Niš + ­ben = Niš
­ben ben Belgárd, Niš, Pirot
Pirot + ­ban = Pirotban

3
Naveli smo samo one suglasnike koji se često javljaju u Srbiji. U Mađarskoj njima se priključuju i -i, -j, -l, -ly, -m.
Neki od njih se javljaju i sa nazivima u užoj Srbiji (kao na primer I), ali oni nisu česti, pa ih zasada nećemo
pominjati.
4
Složenice dobijaju nastavak -n (-on/-en/-ön) bez obzira na koji se glas završavaju, na primer: Bácskeresztúron – u
Ruskom Krsturu.
5
Ne primaju sve reči nastavak -ban/-ben koji se završavaju na -r. Najvažniji izuzeci u Srbiji su: Csantavér /
Čantavir (Csantavéren), Pacsér / Pačir (Pacséron) i Elemér / Elemir (Eleméren).
 Lične zamenice u jednini

én / ja

te / ti

ő / on, ona, ono Maga / Ön (persiranje: Vi)

U mađarskom jeziku nema rodova, pa tako ő označava i mušku i žensku osobu,

ali i srednji rod.

Za persiranje  se  koriste  dve varijante:  Maga  je  češći  u  Vojvodini, a  Ön  u

Mađarskoj. Obe su ispravne, ali ako se obraćate osobi koja je na visokom položaju

(na primer sudiji), onda ste učtivi samo ako koristite Ön! 

Glagol VAN – biti u jednini

1. én vagyok (ja sam)

2. te vagy

3. ő van

Madridban vagyok. – U Madridu sam. (Nalazim se u Madridu.)

Belgrádban vagy. – U Beogradu si. (Ti si u Beogradu.)

Anna Nišben van. – Ana je u Nišu.  

Predstavljanje

Glagol biti se koristi i prilikom predstavljanja: (Én) Anna vagyok. – Ja sam

Ana. Doslovno: Ana sam.

Lične zamenice se mogu izostaviti. (Često se ni u srpskom jeziku ne koriste,

jer na lice upućuje lični glagolski nastavak: radim, radiš...). U mađarskom će se lične
zamenice naći u rečenici samo ukoliko naglašavamo osobu.

U mađarskom jeziku prvo se navodi prezime, pa tek onda lično ime. Neka

lična   imena   se   mogu   koristiti   i   kao   prezimena,   na   primer  Pál   Tamás.   U   takvim

slučajevima   pomoći   će   nam   redosled:   lično   ime   sagovornika   u   ovom   slučaju   je

Tamás, a ne Pál.

Zanimanja

Pri upoznavanju, kada se saopštava zanimanje, imenici koja označava profesiju

ne prethodi član:  Orvos vagyok.  – (Ja) sam lekar. Time se upućuje na pripadnost

grupi ljudi sa istim zanimanjem (šoferi, lekari, prodavaci itd.), te  pošto osoba koja se

predstavlja nije jedini predstavnik struke, ne koristi se određeni član.
 PROMENA GLAGOLA PO LICIMA U JEDNINI

tanul él örül

én  tanulok én  élek én  örülök

te  tanulsz te  élsz te  örülsz

ő  tanul ő  él ő  örül

Nastavak za prvo lice je ­k. Ako se reč završava na suglasnik, ispred nastavka

stoji samoglasnik za olakšavanje izgovora. Vrsta samoglasnika kod prvog i drugog

navedenog glagola zavisi od harmonije samoglasnika (’auto’). 

Treći glagol predstavlja primer za one reči koje u poslednjem slogu imaju ö, ő,

ü ili ű – njihov samoglasnik za olakšavanje izgovora je obično ö. (Postoje i izuzeci,

ali o njima će biti reči kasnije).

Glagoli u rečniku se ne nalaze u infinitivu (kao u srpskom jeziku), nego u

trećem licu jednine sadašnjeg vremena!

LIČNI GLAGOLSKI NASTAVCI U JEDNINI

1. lice  ­k

2. lice  ­sz

3. lice  Ø

Treće lice jednine nema nastavak. Glagoli u mađarskom se u rečnicima ne

pojavljuju u infinitivu, nego u ovom obliku, tj. u 3. licu jednine. Prema tome, ovo je

rečnička osnova.
 Upitne rečenice

Na   upitne   rečenice   koje   ne   počinju   upitnim   zamenicama   (ko,   gde,   kada,

kako...)   odgovaramo   potvrdno   ili   odrično   (sa  da  ili  ne).  Red   reči   takvih   upitnih

rečenica  je  isti  kao  i   kod izjavnih  rečenica.  Ono   što  upitne rečenice  razlikuje  od

izjavnih je intonacija: 

Izjavana rečenica: Orvos vagy. – Ti si lekar. 

(Intonacija je ravna ili se blago spušta, kao i u srpskom jeziku.)

Upitna rečenica: Orvos vagy? – Ti si lekar?

1. slika – Intonacija pitanja bez upitnih reči

Intonacija ovakvih upitnih rečenica se razlikuje od one u srpskom jeziku. Posle

ravne intonacije ona se diže, dostiže najviši nivo na  pretposlednjem  slogu, dok u

zadnjem naglo pada (stiče se utisak pevanja). 

2. slika Intonacija pitanja   

bez upitnih reči   

! Napomena

U mađarskom jeziku ne postoji upitna konstrukicja Da li. Umesto nje, pitanje

počinjemo predikatom: 
 Orvos vagy? –  Doslovno: Lekar si? (Da li si lekar? Odnosno: Jesi li (ti) lekar?)

Reči afirmacije i negacije

Potvrdan odgovor na gornji tip pitanja može da se sastoji samo od reči  Igen

(’Da’), ali ćemo vrlo često odgovarati potpunom rečenicom: 

Diák vagy? Igen, én diák vagyok. – Da li si ti đak? Da, ja sam đak.

Reč za negaciju je Nem. – Ne.

Ako niste đak, za sada će odgovor glasiti ovako: 

Nem, (PAUZA) én programozó vagyok.

Za sada nećemo negirati predikat– ’ne, ja nisam đak’, jer bismo u tom slučaju

morali da menjamo i red reči. O negaciji će biti više reči uskoro...