SPRECHEN SIE DEUTSCH? (govorite li nemaki?

)
UVOD
Nemaki jezik sa moe veoma lako nauiti ako se to radi sa dobrim sistemom. Kao i u svemu, tako i u svom jeziku, Nemci imaju red i loguan sled pravila. Na alost, nekima je to izgleda zasmetalo, pa je pravopis poslednjih godina nekoliko puta reformisan, tako da je sada ispravno u nemakom jeziku pisati tri jednaka slova jedan za drugim, posto je nainjen pokuaj ukidanja slova "otro es" ili (slovo koje izgleda kao grko - beta). Poto se pravila menjaju u hodu, mnoge izavake kude se jo uvek dre starog dobrog pravopisa koji ima i svoju logiku i svoj smisao. Jedino deca su izloena ovom besmislenom eksperimentu u kolama, tako da su Nemaka i Austrija po pismenosti dece na poslednjim mestima u Evropi. Ovde demo poeti sa uenjem nemakog jezika i pravopisom po starim pravilima. On i danas nije pogrean, jer se novi pravopis sve vie potiskuje, a za poetnike je lake kada im se pokazu pravila koja imaju smisla, pre nego rei kao to su: ABSCHLUSSSERIE, umesto ranije ABSCHLUSERIE i slino. Nemaki jezik ima jako puno sloenica, to znai, rei koje se sastoje iz dve rei, a imaju znaenje jedne rei. Nije redak ni sluaj dozvoljenog pravljenja linih sloenica koje su opteprihvadene. Moda na prvi pogled ovo zvui zbunjujude, ali to veoma proiruje mogudnost preciznog izraavanja. Ja se nadam da svi mogu da vide ova specijalna slova koja su potrebna u nemakom jeziku: .

IZGOVOR Da se pozabavimo malo prvo izgovorom ovih specijalnih slova u nemakom jeziku. Slova sa takicama iznad se zovu UMLAUTI. Slovo se izgovara kao slovo E. Slovo se izgovara tako sto namestimo usta za slovo O, a izgovorimo E. Slovo se izgovara tako sto namestimo usta za slovo U, a izgovorimo I. Slovo se zove "otro es" i izgovara se kao duplo slovo s. Nemaki jezik je veoma tvrd jezik i on mora tako i da se govori da bi se govorio dobro. Ljudi sa naih prostora iz Rusije, Ukrajine, Bugarske, Amerike, Enleske i slino, govore nemaki jako mekano i samim time im je akcenat prejak i nerazumljiv. Nemaki jezik treba bukvalo da se laje da bi re bila dobro izgovorena. Na primer, re BER (iznad), treba izgovoriti otro i naglaeno na slovu . Tada se pravilno izgovara. Kod slova R, postoji vie naina izgovaranja. I tu ne bi trebalo da se slovo izgovara mekano, niti sa slovom R koje se "vozi" po jeziku, nego treba staviti jezik na prednji deo nepca i onda ga

izgovoriti. Posebo Englezi i Amerikanci imaju problem sa slovom R, jer je njihov izgovor previe mekan, kod slovenskih naroda je izgovor izmeu mekanog i tvrdog, tako da ne lii ni na ta i esto stranci nisu u stanju da se zbog tako loeg izgovora kvalitetno sporazumeju. Takoe je slovo E jo jedan od problema za dobar govor nemakog jazika. Dok slovenski narodi slovo E, izgovaraju previe otvoreno, sa iroko razvuenim usnama, sliko slovu A, Nemci ga izgovaraju veoma odseno, na poetku rei malo due, u sredini rei, malo krae naglaeno. Skoro uvek se naglaava prvi slog u nekoj nemakoj rei, a kada se radi o sloenici, onda se naglaava prvi slog od svake rei koja ini tu sloenicu. Na primer kod rei bervorteilen, naglasak je na slogu ber i na slogu vorteilen, dok se re izgovara zajedno, u jedno dahu.
L (ulje) GRE (nevaljalica) BER (iznad) DNN (tanak) WRDE (ponos) THER (etar) GYPTEN (Egipat)

PRAVILA ZA ITANJE U nemakom jeziku skoro da i ne postoje izuzeci kod pravila za itanje, to u mnogome olakava pravilno itanje. Jedino se rei stranog porekla, imena, drave, gradovi i slino, izgovaraju u originalu i ne podleu ovim pravilima: EI se ita kao AI (mein, dein) IE se ita kao produeno I (vier, hier) EU se ita kao OJ (Europa, Euro) U se ita kao OJ (uerst, ussern) SP se skoro uvek na poetku rei ili rei u sloenici ita kao P (sparen, sprechen) ST se skoro uvek na poetku rei ili rei u sloenici ita kao T (stehen, stress) Slovo Z se ita kao C (Zentrale, zehn) Slovo C se ita kao C (Csar) Slovo S se na poetku rei ita kao Z (sieben)

Slovo V se skoro uvek na poetku rei ili rei u sloenici ita kao F (Vetter, Vorhang) Slovo H ce u sredini rei esto ne ita, nego se samoglasnik pored koga stoji produuje) CH se ita kao H (Chemie) SCH se ita kao (Schule) TSCH se ita kao (Tschernobyl) Slovo Q se ita kao KU (Quadrat) Slovo W seita kao W (Witwe) Slovo Y se ita kao (Yttrium) ili kao J (Yugoslawien) Slovo X se ita kao KS (Taxi) Izgovor umlauta , , je objasnjen u prosloj lekciji. se ita kao SS

Ko odmah naui ova pravila, nede imati problem sa ispravnim itanjem nemakih rei.

BROJEVI

1 - eins (ajns) 2 - zwei (cvaj) 3 - drei (draj) 4 - vier (fiir) 5 - fnf (fnf) 6 - sechs (zeks)

7 - sieben (ziben) 8 - acht (aht) 9 - neun (nojn) 10 - zehn (cen)

VIECIFRENI BROJEVI

VEBANJE ITANJA NEMAKIH REI U zagradi se nalazi znaenje nemake rei.

Pravilo: EI se ita kao AI 1) mein (moj) 2) dein (tvoj) 3) Wein (vino) 4) Bein (noga) 5) Eier (jaja) Pravilo: IE se ita kao produeno I 1) vier (vetri) 2) hier (ovde) 3) Gier (pohlepa) 4) sieben (sedam) 5) Bier (pivo)

Pravilo: EU se ita kao OJ 1) Europa 2) Euro 3) Eule (sova) 4) euch (vas) 5) Eunuch (evnuh) Pravilo: U se ita kao OJ 1) uerst (vanredno) 2) hufen (nakupiti) 3) enttuschen (razoarati) 4) Gebude (zgrada) 5) Erluterung (objanjenje) Pravilo: SP se skoro uvek na poetku rei ili rei u sloenici ita kao P 1) sparen (stedeti) 2) sprechen (govoriti) 3) Spanien (Spanija) 4) spter (kasnije) 5) Spargel (spargla) Pravilo: ST se skoro uvek na poetku rei ili rei u sloenici ita kao T 1) stehen (stajati) 2) Stress (stres) 3) studieren (studirati) 4) streben (stremiti) 5) stricken (strikati) Pravilo: Slovo Z se ita kao C (Zentrale, zehn) 1) Zentrale (centrala) 2) zehn (deset) 3) Zecke (krpelj) 4) Zins (kamata) 5) Zirkus (cirkus) Pravilo: Slovo C se ita kao C 1) Csar (Cezar) 2) Csium (cezijum) 3) circa (od prilike), ita se cirka Pravilo: Slovo C se ita kao K kod rei stranog porekla 1) Creme (krem)

2) Cocktail (koktel) 3) Clown (klovn) 4) Chaos (kaos) 5) Code (kd) Pravilo: CH se ita kao H 1) Chemie 2) Chlor (hlor) 3) Chromosom (hromozom) 4) China (Kina) 5) Chirurg (hirurg) Pravilo: CH se ita kao kod rei stranog porekla 1) Chile (ile) 2) Chip (ip) Pravilo: CH se ita kao kod rei stranog porekla 1) Chiffre (sifra) 2) Chef (ef) 3) Charme (arm) 4) Chaffeur (ofer) 5) Chance (ansa) Pravilo: PH se ita kao F Pharao (faraon) Photo (fotografija) Physik (fizika) Philatelist (filatelista) Phenol (fenol) Pravilo: Slovo S se na poetku rei ita kao Z 1) sieben (sedam) 2) Sonne (sunce) 3) Semmel (zemicka) Pravilo: Slovo V se skoro uvek na poetku rei ili rei u sloenici ita kao F (Vetter, Vorhang) 1) Vater (otac) 2) Vorhang (zavesa) 3) Verantwortung (odgovornost) 4) Verdoppeln (udvostruciti) 5) Vergebung (oprostaj)

Pravilo: Slovo H se u sredini ili na kraju rei cesto ne ita, nego se slovo pored koga stoji produuje) 1) Vieh (stoka) 2) Reh (srna) 3) Bohren (busiti) 4) Mohn (mak) 5) Sohn (sin) Pravilo: SCH se ita kao 1) Schule (skola) 2) Schmeterling (leptir) 3) Maschine (masina) 4) morsch (trulo) 5) waschen (prati) Pravilo: TSCH se ita kao 1) Tschernobyl (ernobil) 2) Tschechien (eka) 3) tschss (zdravo) 4) Tschick (opusak) 5) Deutsch (nemacki) Pravilo: Slovo Q se ita kao KU 1) Quadrat (kvadrat) 2) Qualitt (kvalitet) 3) Equator (ekvator) 4) Quittung (potvrda) 5) Quiz (kviz) Pravilo: Slovo W seita kao V 1) Witwe (udovica) 2) Wal (kit) 3) Welt (svet) 4) Wetter (vreme) 5) weiter (dalje) Pravilo: Slovo Y se ita kao Yttrium (itrijum) Mythen (mitovi) Pravilo: Slovo Y se ita kao J Yugoslawien (jugoslavija) Yacht (jahta)

Bayern (Bavarska) Slovo X se ita kao KS 1) Taxi (taksi) 2) Xylophon (ksilofon) 3) Dextrose (dekstroza) 4) Maximal (maksimalno) 5) Hexe (vestica) Pravilo: Slovo se izgovara kao slovo E thiopien (Etiopija) gypten (Egipat) Lhmung (paraliza) Pravilo: Slovo se izgovara tako sto namestimo usta za slovo O, a izgovorimo E 1) sterreich 2) Lwe 3) l 4) Mwe 5) Rntgen Pravilo: Slovo se izgovara tako sto namestimo usta za slovo U, a izgovorimo I 1) ber (preko) 2) Snde (greh) 3) drber (iznad) 4) Kbel (kanta) 5) worber (o cemu) Pravilo: slovo se ita kao SS. Ovo slovo ne postoji na poetku rei 1) verdru (zasicenje) 2) Stre (stres) 3) Ma (mera) 4) Gru (pozdrav) 5) Ku (poljubac)

LINE ZAMENICE JA = ICH TI = DU ON = ER

ONA = SIE ONO = ES MI = WIR VI = IHR ONI = SIE POASNO VI = SIE

Moda je na prvi pogled zbunjujude to se zamenica SIE pojavljuje i kao enski rod i kao mnoina i kao poasno oslovljavanje, ali iz pomodnog glagola koji se nalazi pored ove zamenice, kao i iz konteksta reenice, uvek je jasno o kome se radi, osim toga poasno Sie, se pie velikim slovom. Na primer: sie ist schn = ona je lepa sie sind schn = oni su lepi Sie sind schn = Vi ste lepi

PISANJE VELIKIM SLOVIMA

U nemakom jeziku se velikim slovima piu imenice, lina imena, i rei koje se zavravaju na - UNG. Rei koje imaju lanove ispred sebe (der, die das, ein, eine) su imenice. Primeri: das Haus (kuda) die Frau (ena) der Flu (reka) der Berg (planina) die Besttigung (potvrda) die Meinung (miljenje) das Finanzamt (porezni ured)

Zadatak: Koje od ovih rei se piu velikim slovima? Majka, brat, stolica, flaa, gledanje, knjiga, hleb, japan, pisanje, minhen, uraditi, pomerati, nebo, kia.

LINE I PRISVOJNE ZAMENICE

GLAGOLI Glagoli su rei koji oznaavaju radnju. U nemakom jeziku se svi glagoli zavravaju na - EN, pa se tako veoma lako prepoznaju. Glagoli se uvek piu malim slovom. Primeri:

lesen (itati) essen (jesti) gehen (hodati) sprechen (govoriti) kochen (kuvati)

GRADNJA REENICE U nemakom jeziku, u reenici glagol stoji uvek ili na drugom mestu ili na poslednjem mestu, ako je re o prostoj reenici. Kod sloene reenice koja se sastoji od vie prostih reenica, vai pravilo za prostu reenicu, tako da svaka prosta reenica ima glagol na odreenom mestu i ini deo sloene reenice. Ako ima vie glagola u jednoj reenici, onda se jedan nalazi na drugom mestu, a drugi na poslednjem mestu.

Primeri za prostu reenicu: 1)Ich gehe ins Kino. (Idem u bioskop). Glagol gehen se nalazi na drugom mestu. 2)Ich werde das Buch lesen. (itau knjigu). Glagol "werden" se nalazi na drugom mestu, a glagol "lesen" na poslednjem. Primeri za sloenu reenicu: 1) Ich schreibe am Computer und hre Musik. (piem na kompjuteru i sluam muziku) Ova sloena reenica se sastoji iz dve proste reenice: - Ich schreibe am Computer - und hre Musik U oba sluaja, glagol se nalazi na drugom mestu. 2) Ich werde in das Geschft gehen, um ein Buch zu kaufen, und ein Bild zu suchen. (Ici cu u radnju da kupim knjigu i da potraim jednu sliku) Ova sloena reenica se sastoji od tri proste reenice. - Ich werde in das Geschft gehen (glagol na drugom i na poslednjem mestu) - um ein Buch zu kaufen (glagol na poslednjem mestu) - und ein Bild zu suchen (glagol na poslednjem mestu)

Proste reenice se odvajaju zarezom. Zadatak: Postaviti sledece reci na pravilno mesto u reenici: 1) koche, Abendessen, Freund, meinen, das fr ich. (Kuvam veeru za mog prijatelja) 2) spiele Lied, ein, ich. (Sviram jednu pesmu) 3) nach Hause, gehe, ich (Idem kui).

POREENJE PRIDEVA - KOMPARACIJA U nemackom jeziku se pridevi porede u tri stupnja poreenja: pozitiv, komparativ i superlativ. Komparativ se gradi kad se na pridev doda nastavak er. Primer: dick dicker. Superlativ se gradi tako to se ispred prideva doda am , a pridevu se doda nastavak sten. Primer: dick am dicksten (der, die, das dickste). Posebni sluajevi: Kod nekih jednoslonih prideva, u komparativu i superlativu se pojavljuje umlaut (iako ga nema u pozitivu). Primer: arm rmer am rmsten. Nekim pridevima se, radi lakeg izgovora, umede e ispred nastavka za superlativ. To su pridevi koji se zavravaju na: t, d, sch, s, ss, z, tz, x i . Primer: nass nasser am nassesten. Kod prideva koji se zavravaju na el i er, slovo e se gubi u komparativu. Primer teuer teurer am teuersten Nepravilna komparacija Postoje i pridevi koji imaju nepravilnu komparaciju. To su pridevi: gut, gern, hoch, viel i nah. Onda komparacija izgleda ovako:

ZADATAK - 1: Napraviti komparativ od sledecih reci: gro, weit, laut, sauber, hell, jung, schn, schlecht, dick, lang.

ZADATAK - 2: Napraviti superlativ od sledecih reci: klein, nah, leise, schmutzig, dunkel, alt, hsslich, gut, dnn, kurz.

DVOCIFRENI BROJEVI U nemackom jeziku se dvocifreni brojevi preko 20 citaju tako, da se cifre obrnu. Na primer, broj 56 se cita kao "sest i pedeset" (sechsundfnfzig). Ko zna slovenacki jezik, bice mu lakse da razume ovo pravilo, jer se i tamo brojevi obrcu na ovaj nacin. Do 20 se brojevi izgovaraju kao u nasem jeziku, vidi objasnjenje o brojevima na prvoj strani. Dakle, broj 21 i dalje se cita ovako: 21 - einundzwanzig 22 - zweiundzwanzig 23 - dreiundzwanzig 24 - vierundzwanzig 25 - fnfundzwanzig 26 - seschsundzwanzig 27 - siebenundzwanzig 28 - achtundzwanzig 29 - neunundzwanzig Od trideset je onda isto, samo stp se posle "und" koristi dreissig: 31 - einunddreissig 32 - zweiunddreissig itd.... Trocifreni, cetvorocifreni i visecifreni brjojevi se citaju normalno, osim dva zadnja broja, ako su preko 20. 118 - Einhundertachtzehn

142 - Einhunderteinundvierzig 199 - Einhundertneunundneunzig 1.005 - Eintausendfnf 1.012 - Eintausendzwlf 1.076 - Eintausendsechsundsiebzig 10.009 - Zehntausendneun 10.311 - Zehntausenddreihundertelf 10.644 - Zehntausendsechshundertvierundvierzig 100.532 - Einhunderttausendfnfhundertzweiunddreissig Kod desetine hiljada i stotine hiljada, takodje se obrcu brjevi koji su preko 20. 34.000 - Vierunddreissigtausend 72.026 - Zweiundsiebzigtausendsechundzwanzig 1.836.291- Ein Millionachthundertsechunddreissigtausendzweihunderteinundneunzig

Pravila za citanje slova Z. Slovo Z se cita kao C (Zentrale, zehn) Slovo C se cita kao C (Csar) Slovo S se na pocetku reci cita kao Z (sieben)

Vezbati citanje ovih reci, u zagradi je prevod i nauci njihovo znacenje: Zebra Sonne (sunce) Zenter (centar) Zimt (cimet) Zar (car) Saal (sala) Reci stranog porekla ne podlezu ovom pravilu.Na primer: STEREO, se cita stereo.

PADEZI DER se menja ovako: 1. der 2. des 3. dem 4. den DIE se menja ovako: 1. die 2. der 3. der 4. die DAS se menja ovako: 1. das 2. des 3. dem 4. das DIE (mnozina) se menja ovako 1. die 2. der 3. den 4. die Potrebno je znati na koja pitanja odgovaraju ovi padezi i kada se sta koristi: 1. padez postavlja pitanje: ko ili sta? Ovo se koristi u slucajevima kada se kaze: - der Mann, - die Frau, - das Kind, - die Leute. 2. padez postavlja pitanje: cije, od koga od cega? Ovo se koristi u slucajevima kada se kaze: - die Haare des Mannes. - die Haare der Frau. - die Haare des Kindes. - die Haare der Leute.

3. padez postavlja pianje: kome, cemu? Ovo se koristi u slucajevima kada se kaze: - ich gehe zu dem Mann. - ich gehe zu der Frau. - ich gehe zu dem Kind. - ich gehe zu den Leuten. 4. padez postavlja pitanje: koga, sta? Ovo se koristi u slucajevima kada se kaze: - ich liebe den Mann. - ich liebe die Frau. - ich liebe das Kind. - ich liebe die Leute.

PROSLO VREME: ICH WAR - bio sam (bila sam) DU WARSt - bio si ER WAR - bio je SIE WAR - bila je ES WAR - bilo je WIR WAREN - bili smo IHR WART - bili ste SIE WAREN - bili su

BUDUCE VREME: ICH WERDE - bicu DU WIRST - bices ER WIRD - bice SIE WIRD - bice ES WIRD - bice WIR WERDEN - bicemo IHR WERDET - bicete SIE WERDEN bice