PERFEKT GLAGOLA U NJEMAKOM JEZIKU

Perfekt se koristi za izraavanje prolosti. Perfekt poetnicima predstavlja najtei

deo gramatike, jer je, iskreno reeno, komplikovan.
TVORBA
Perfekt se gradi od pomonih glagola HABEN ili SEIN i PARTICIPA PERFEKTA.
Pomoni glagol stoji na drugom mestu u reenici i menja se po licima, a particip
perfekta stoji na kraju reenice i ne menja se nikada.
Pravilni glagoli
Svi pravilni glagoli grade perfekt sa pomonim glagolom HABEN. Particip perfekta
im se gradi na sledei nain:
Osnova se dobija odbijanjem nastavka EN/N od infinitiva glagola. (machen >
mach)
npr. PREZENT: Ich mache eine Torte. (Pravim tortu.)
Nepravilni glagoli
Nepravilni glagoli u nemakom jeziku grade perfekt i sa SEIN i sa HABEN.
Nepravilni glagoli kretanja grade perfekt sa SEIN, a nepravilni glagoli mirovanja
sa HABEN.

! Obratite panju na ovo NEPRAVILNI GLAGOLI KRETANJA. Glagoli kretanja

predstavljaju glagole promene stanja. To znai da glagol pisati nije glagol
kretanja, jer se ne kree nae celo telo prilikom ove aktivnosti, ve samo naa
ruka. Takoe, glagol igrati se nije nepravilan glagol, ali je glagol kretanja. To
znai da e perfekt graditi sa HABEN, kao i svi pravilni glagoli.

! Izuzetak: glagol bleiben(ostati) je jedini nepravilni glagol mirovanja koji

gradi perfekt sa SEIN.
to se tie participa perfekta nepravilnih glagola, on je nepravilan :) i ui se
napamet iz liste nepravilnih glagola.ERFEKT: Ich HABE eine Torte GEMACHT.
(Napravila sam tortu.)G + OSNOVA + T

PREZENT: Ich schreibe einen Brief. (Piem pismo.)

PERFEKT: Ich habe einen Brief geschrieben. (Napisala sam pismo.)
PREZENT: Ich fahre heute nach Berlin. (Putujem danas u Berlin.)
PERFEKT: Ich bin nach Berlin gefahren. (Putovala sam u Berlin.)

Upitni oblik
Pitanja u nemakom jeziku moemo da postavljamo na dva naina. Jedan je
upotrebom upitnih rei (wer, wann, wo, woher, wie), a drugi je postavljanjem
glagola na prvo mesto (kada elimo da dobijemo odgovor DA ili NE).
Postavljanje pitanja sa upitnim reima:

Wo hast du vor drei Monaten gelebt? (Gde si ivo pre tri meseca?)

Postavljanje pitanja sa da li:

Hast du in Berlin gelebt? (Da li si iveo u Berlinu?)

Izuzeci
1. Kod glagola stranog porekla u participu perfekta nema prefiksa GE-, ve samo
stoji sufiks T na kraju. Glagoli stranog porekla su oni koji se zavravaju na
IEREN u infinitivu. Grade perfekt sa HABEN.
npr: Ich habe die Wohnung renoviert. (Renovirala sam stan.)
!

Izuzetak: glagol passieren(desiti se) gradi perfekt sa SEIN.

2. Kod glagola sa nerazdvojnim prefiksima u participu perfekta nema GE-.

Nerazdvojni prefiks zamenjuje prefiks GE-, koji bi po pravilu trebalo da gradi
particip.
Nerazdvojni prefiksi su: BE-, GE-, ER-, VER-, ZER-, ENT-, EMP- i MISS-.
Ovde morate da vodite rauna o tome da li je glagol koji je u osnovi glagola
pravilan ili nepravilan. Uzeemo dva glagola sa istim prefiksom, ali razliitom
osnovom.
npr: BEKOMMEN i BESUCHEN
Glagol kommen(doi) je nepravilan glagol, moete ga nai u listi nepravilnih
glagola. Tamo stoji da mu je particip perfekta GEKOMMEN i da gradi perfekt sa
SEIN.
Glagol suchen(traiti) je pravilan glagol, to automatski znai da gradi perfekt
sa HABEN. Njegov particip moemo sami da izvedemo dodavanjem prefiksa GE- i
sufiksa T, tako da bi particip perfekta od glagola suchen bio GESUCHT.

Meutim, kada na ove glagole dodamo prefiks BE- oba ova glagola menjaju svoje
znaenje.
BEKOMMEN = DOBITI
BESUCHEN = POSETITI
Poto smo rekli da e nerazdvojni prefiks zameniti GE- kod GEKOMMEN i
GESUCHT, particip perfekta e biti: BEKOMMEN, odnosno BESUCHT.
npr: Ich habe ein Geschenk bekommen. (Dobila sam poklon.)
Er hat seine Oma besucht. (Posetio je baku.)

!
Neki e se zapitati kako sad habe bekommen kad smo rekli da kommen
gradi perfekt sa SEIN. Tako pie u listi nepravilnih glagola. Glagol kommen znai
doi, to je glagol kretanja i gradi perfekt sa SEIN. ALI: glagol bekommen je
promenio znaenje i znai dobiti. Ovo vie nije glagol kretanja, pa tako sada
gradi perfekt sa HABEN.

Znai, moramo da obratimo panju na to da li je glagol koji je u osnovi pravilan ili

nepravilan glagol i koje znaenje ima. U zavisnosti od toga gradimo njegov
particip perfekta i biramo pomoni glagol koji e sa njim graditi perfekt.

3. Kod glagola sa razdvojnim prefiksima GE- stoji izmeu prefiksa i glagola.

Razdvojni prefiksi su: AN-, AUF-, EIN-, MIT-, NACH- itd.
Kod ovih glagola takoe moramo da vodimo rauna o tome da li je glagol, od
kojeg je ovaj glagol nastao, pravilan ili nepravilan.
npr: ANRUFEN i AUFHREN
Glagol rufen(zvati) je nepravilan glagol i njegov particip je GERUFEN. Perfekt
gradi sa HABEN, jer je glagol mirovanja.
Glagol hren(uti) je pravilan glagol, to znai da mu je particip perfekta
GEHRT i da perfekt gradi sa HABEN.
ANRUFEN = POZVATI TELEFONOM
AUFHREN = PRESTATI

GE- stoji izmeu, to znai da e particip perfekta ovih glagola biti: ANGERUFEN i
AUFGEHRT.
npr: Meine Mutter hat mich angerufen. (Majka me je pozvala.)
Ich habe mit dem Rauchen aufgehrt. (Prestala sam sa puenjem.)
Verovali ili ne, to je sve to se tie perfekta. :) Za kraj mogu da Vam dam mapu
uma na kojoj je objanjeno ovo to smo sada objasnili. Mapa kae sledee:
pravilni glagoli grade particip. GE+OSNOVA+T, a perfekt grade sa HABEN.
Nepravilni imaju svoj particip perfekta koji je ui napramet, grade perfekt i sa
HABEN i sa SEIN, glagoli mirovanja sa HABEN, a kretanja sa SEIN. Upitni oblik se
gradi na dva naina: glagol na prvom mestu i particip na kraju ili W- pitanje,
pomoni glagol na drugom mestu i particip na kraju. Izuzeci su glagoli sa
razdvojnim prefiksima, nerazdvojnim prefiksima i glagoli koji se zavravaju na
ieren. Kod ovih glagola i kod glagola sa nerazdvojim prefiksom nema GE-.

Ausnahmen:

Prafixe (trennbare) + Partizip Ii

Prafixe (untrennbare) + Partizip II
-ieren + t
ohne ge-

ohne ge-