Deutsche Sprache – A1

1. Prve reči i konjugacija........................................................................................................................... 2

1. Alfabet i prve reči – Alphabet und erste Wörter...................................................................................... 2
2. Predstavljanje, pozdravi – Begrüßung, Verabschiedung, sich vorstellen.................................................... 3
3. Konjugacija glagola – Verbkonjugation................................................................................................... 4
4. W – pitanja – W Fragen ....................................................................................................................... 5
5. Da/Ne pitanja – Ja/Nein Fragen............................................................................................................. 5
6. Negacija – Verneinung.......................................................................................................................... 6
2. Članovi i zamenice................................................................................................................................ 7
7. Određeni član – Der bestimmte Artikel................................................................................................. 7
8. Neodređeni i negacijski član – Der unbestimmte- und Negativartikel....................................................... 7
9. Imenice – jednina i množina – Nomen – Singular und Plural.................................................................... 8
10. Lične zamenice – Personalpronomen................................................................................................... 8
11. Prisvojne zamenice – Possesivpronomen.............................................................................................. 9
12. Bezlična forma „man“ – Unpersönliche Form „man“............................................................................ 10
13. Brojevi – Zahlen................................................................................................................................. 10
3. Građenje rečenice.............................................................................................................................. 12
14. Građenje rečenice – Satzbau ............................................................................................................ 12
15. Vrste glagola – Verbsorten................................................................................................................ 12
16. Prezent slabih glagola – Präsens von schwachen Verben..................................................................... 13
17. Prezent jakih i pomoćnih glagola; Ablaut – Präsens von starken Verben und Hilfsverben; Ablaut............ 13
18. Prezent modalnih glagola – Präsens von Modalverben........................................................................ 14
19. Glagoli sa razdvojnim i nerazdvojnim prefiksima – Trennbare und untrennbare Verben........................ 15
4. Predlozi............................................................................................................................................... 16
20. Lične zamenice u dativu i akuzativu – Personalpronomen im Dativ und Akkusativ................................. 16
21. Lokalni predlozi za dativ i akuzativ – Lokale Präpositionen im Dativ und Akkusativ................................ 16
22. Vremenski predlozi – Temporale Präpositionen.................................................................................. 17
5. Glagolska vremena............................................................................................................................. 18
23. Perfekat........................................................................................................................................... 18
24. Preterit – Präteritum......................................................................................................................... 18
25. Futur I.............................................................................................................................................. 18
6. Pridevi i složenice............................................................................................................................... 20
26. Redni brojevi – Ordinalzahlen............................................................................................................ 20
27. Komparacija prideva – Komparation der Adjektive.............................................................................. 20
28. Građenje prideva – Adjektivbildung................................................................................................... 21
29. Građenje složenica – Wortbildung..................................................................................................... 22
30. Imperativ......................................................................................................................................... 22

1 / 23
1. Prve reči i konjugacija

1. Alfabet i prve reči – Alphabet und erste Wörter

Ova nastavna jedinica nam je dala kratak pregled nemačke abecede i osnovna pravila čitanja. Naveli smo primere kroz
reči koje zasad treba da posluže samo za vežbanje izgovora.

Dugi samoglasnici

Dugi su u slučajevima kada samoglasnik stoji na kraju sloga, a iza njega stoji samo jedan suglasnik koji pripada
sledećem slogu.

Primer:

O–fen [o:fen] – rerna

Samoglasnici su dugi i u slučajevima kada h koje se ne čita stoji iza samoglasnika, ili ako je samoglasnik udvojen.

Primer:

Boot [bo:t] – čamac

Samoglasnik je takođe dug ako stoji ispred (oštrog es) –ß, ili ako stoji ispred –e.

Primer:

Straße [∫tra:se] – ulica

Samoglasnici su kratki kada stoje ispred udvojenog suglasnika ili grupe suglasnika.

Primer:

Puppe [pupe] – lutka

Suglasnici

Suglasnik H se izgovara na početku reči, ali se ne izgovara u sredini ispred suglasnika l, m, n, r, kao ni ispred ili iza
samoglasnika.

Primer:

Haus [haus] – kuća

2 / 23
 gehen [ge:en] – ići

Suglasnik S čitamo na tri načina, u zavisnosti od toga ispred kojeg samoglasnika, odnosno suglasnika se nalazi.

Primer:

Kao s se čita na kraju reči:

das Haus [das Haus]

kao z ako se nalazi na početku reči ispred samoglasnika, ili u sredini reči između dva samoglasnika:

Sonne [zone] – sunce

Reise [raize] – putovanje

kao sch ako se nalazi ispred suglasnika t ili p:

Stein [∫tain] – kamen

Sprache [∫pra:he] – jezik

Kombinacija slova sch je š:

Schule [∫u:le] – škola

Suglasnik V čitamo kao f, dok suglasnik W čitamo kao v.

Primer:

Volk [folk] – narod

Wagen [va:gen] – vozilo

Suglasnik Z čitamo kao c.

Primer:

Zimmer [cima] – soba

Zirkus [cirkus] – cirkus

2. Predstavljanje, pozdravi – Begrüßung, Verabschiedung, sich vorstellen

Ova nastavna jedinica nam je dala odgovore na to koji su osnovni formalni, ali i manje formalni pozdravi u nemačkom
jeziku.

Primer

3 / 23
 Hallo! – Zdravo!

Servus! – Zdravo!

Guten Morgen! – Dobro jutro!

Guten Tag! – Dobar dan!

Guten Abend! – Dobro veče!

Ili kod opraštanja:

Tschüss! – Ćao!

Auf Wiedersehen! – Doviđenja!

Naučili smo kako da se ukratko predstavimo ili da navedemo osnovne informacije o trećoj osobi.

Primer

Das ist Lena. Sie ist 35 Jahre alt und arbeitet als Lehrerin. Sie ist verheiratet und hat ein Kind.

Prevod:

Ovo je Lena. Ona ima 35 godina i radi kao nastavnica. Ona je udata i ima jedno dete.

3. Konjugacija glagola – Verbkonjugation

U ovoj nastavnoj jedinici smo objasnili konjugaciju glagola u nemačkom jeziku. Kada se zapamti nepravilna promena
glagola sein i nastavci za glagole kroz lica, može se smatrati da je prezent savladan.

Nastavci su:

ich    e
du     st

    t

wir   en
ihr    t
sie    en

4 / 23
 Treba obratiti pažnju na to da postoji određen broj nepravilnih glagola koji imaju vokalnu promenu, ali samo u drugom
i trećem licu jednine. Promene su moguće ako je u osnovi infinitiva –a, taj samoglasnik se menja u –ä; ako glagol u
osnovi ima vokal –e, moguća je promena u drugom i trećem licu jednine u –i ili –ie.

4. W – pitanja – W Fragen

Ova nastavna jedinica nam je dala odgovore na to kako se postavljaju pitanja sa upitnim zamenicama, odnosno
w–pitanjima. Upitna w–zamenica uvek stoji na prvom mestu u rečenici, zatim sledi predikat, te ostale dopune.

Primer

Wer ist das? – Ko je ovo?

Was ist das? – Šta je ovo?

Wie geht’s dir? – Kako si?

Wo lebst du? – Gde živiš?

Woher kommst du? – Odakle dolaziš?

Wohin gehst du? – Kuda ideš?

Wann fährst du? – Kada putuješ?

Warum kommst du nicht? – Zašto ne dolaziš?

5. Da/Ne pitanja – Ja/Nein Fragen

Ova nastavna jedinica nam je dala odgovore na to kako se postavljaju pitanja u kojima nudimo delimičan odgovor i
samim tim očekujemo potvrdu ili negaciju. Takvu vrstu pitanja postavljamo inverzijom.

Primer

Ako bi izjavna rečenica glasila:

Heute ist Montag. – Danas je ponedeljak.

Upitna bi bila:

Ist heute Motag? – Da li je danas ponedeljak?

Na to pitanje očekujemo odgovor da ili ne.

Ja, heute ist Montag. – Da, danas je ponedeljak.

5 / 23
 Nein, heute ist Dienstag. – Ne, danas je utorak.

6. Negacija – Verneinung

U ovoj nastavnoj jedinici smo se bavili negacijom rečenica. Dva su osnovna načina negacije, a to su odrična reč nicht,
koja negira glagole, priloge, prideve i odrični član kein koji negira samo imenice, a s obzirom na to da ima funkciju člana
i stoji direktno ispred imenice, menja se kroz rod, broj i padež.

Primer

Das ist nicht richtig. – To nije tačno.

Ich verstehe nicht. – Ne razumem.

Ich habe keine Zeit. – Nemam vremena.

Sie hat keine Lust. – Nije raspoložena.

Pored toga, i negacijske reči ili zamenice mogu takođe da negiraju rečenice.

Primer

Niemand kommt. – Niko ne dolazi.

Er versteht nichts. – On ništa ne razume.

Nie lerne ich das. – Nikad to neću naučiti.

6 / 23
2. Članovi i zamenice

7. Određeni član – Der bestimmte Artikel

Ova nastavna jedinica nam je dala odgovor na to šta podrazumevamo pod terminom određeni član, kako se on menja i
kako se upotrebljava.
Najbitnije je za početak shvatiti da se imenice u nemačkom jeziku uče sa članom, tako raspoznajemo kog roda je
imenica, a na osnovu naučene promene člana kroz padeže, znamo da prepoznamo i padež u kome se imenica nalazi u
datoj rečenici.

Promena člana

  Muški rod Ženski rod Srednji rod Množina

Nominativ der die das die
Genitiv des der des der
Dativ dem der dem den
Akuzativ den die das die

Tabela 7.5. Promena određenog člana

Upotreba određenog člana

Primer

Kada je nešto poznato:

Die Frau ist aus Deutschland.  –(Ta) Gospođa je iz Nemačke.

Kod jedinstvenih stvari i pojava:

Reka:

die Donau – Dunav, der Main – Majna, der Rhein –Rajna

Planina:

die Alpen – Alpi, der Himalaya – Himalaji

Planeta:

die Erde – Zemlja, der Jupiter – Jupiter

Ponekih država:

die Schweiz, der Iran, die Türkei, die USA, die Niederlande

7 / 23
8. Neodređeni i negacijski član – Der unbestimmte- und Negativartikel

Rezime

Ova lekcija nam je dala odgovore na to šta su neodređeni i negacijski član, kako se menjaju i kada se koriste. S obzirom
na to da smo na samom početku učenja jezika, dovoljno je da se usvoji njegova promena, a s vremenom ćete steći bolji
sluh za to kada treba da upotrebimo određeni, a kada neodređeni član.
Nastavci za neodređeni član su slični nastavcima za određeni član, razlikuju se samo kod muškog roda u infinitivu i kod
srednjeg roda u nominativu i akuzativu. Važno je napomenuti da neodređeni član nema množinu.

   muški rod ženski rod srednji rod

nominativ ein eine ein
genitiv eines einer eines
dativ einem einer einem
akuzativ einen eine ein

Negacijski član u jednini ima istu promenu u jednini kao i neodređeni član, a u množini ima nastavke određenog člana
(die/der/den/die).

Može da negira samo imenicu, a negacijska reč nicht služi za negaciju ostalih vrsta reči.

   muški rod ženski rod srednji rod   množina

nominativ kein keine kein keine
genitiv keines keiner keines keiner
dativ keinem keiner keinem keinen
akuzativ keinen keine kein keine

9. Imenice – jednina i množina – Nomen – Singular und Plural

Ova nastavna jedinica nam je dala odgovore na to kako se menjaju imenice u nemačkom jeziku, kako se pišu i kako se
utvrđuje njihov rod.
Za početak je bitno da se imenice uče zajedno sa svojim članom, da bi se znalo kog roda je imenica. Nastavci koje smo
izdvojili kroz tabele treba da služe kao podsetnik na to koje imenice su uglavnom kog roda.
Važna napomena je i to da se sve imenice pišu velikim slovom.
Tabela koja predstavlja nastavke za množinu (Tabela 9.4) služi za to da nam predstavi sve moguće oblike množine i to
koje imenice imaju većinom koje nastavke.

10. Lične zamenice – Personalpronomen

Ova nastavna jedinica nas je podsetila na lične zamenice u nominativu, ali smo sada dodali i oblike zamenica kroz
padeže. Napisali smo zamenice i u genitivu, iako je taj oblik zastareo.

8 / 23
 Lične zamenice
Nominativ ich
ja
Genitiv meiner
mene
Dativ mir
meni
Akuzativ mich
mene

Upotreba određenog padeža zavisi od glagolske dopune.

Primer

Wir besuchen dich. – Mi posećujemo tebe.

Wir helfen dir. – Mi ti pomažemo.

Wir danken dir. – Zahvaljujemo ti.

Wir gratulieren dir. – Čestitamo ti.

11. Prisvojne zamenice – Possesivpronomen

U ovoj nastavnoj jedinici smo naučili kako glase prisvojne zamenice za svako lice, a potom kako se menjaju u odnosu na
imenicu.
Podsetićemo se još jednom koje su prisvojne zamenice:

Lične zamenice Prisvojne zamenice

ich – ja mein  – moj
du  – ti dein   – tvoj
er  – on sein   – njegov
sie – ona ihr     – njen
es  – ono sein   – njegov
wir – mi unser – naš
ihr – vi euer   – vaš
sie – oni ihr      – njihov
Sie – vi Ihr     – vaš

Prisvojne zamenice imaju funkciju članu, pa se samim tim i menjaju kao odrični član – kein.
Promena prisvojnih zamenica na primeru prisvojne zamenice za drugo lice – dein:

  Muški rod Ženski rod Srednji rod Množina

nominativ dein      – tvoj deine  – tvoja dein     – tvoje deine   – tvoji, tvoja,
tvoje

9 / 23
 genitiv deines  – tvog, tvojeg deiner – tvoje deines  – tvog, tvojeg deiner  – tvojih
dativ deinem – tvom, tvojem deiner – tvojoj deinem – tvom, tvojem deinen – tvojim
akuzativ deinen  – tvog, tvojem deine  – tvoju dein      – tvoje deine   – tvoji, tvoja,
tvoje

Primer

Ist das dein Bruder? – Da li je ovo tvoj brat?

Ist das deine Schwester? – Da li je ovo tvoja sestra?

Pripadnost kod ličnih imena izražavamo dodavanjem nastavka –s na ime:

Das ist Marias Vater. – Ovo je Marijin otac.

12. Bezlična forma „man“ – Unpersönliche Form „man“

Ova nastavna jedinica nam je odgovorila na to kakva je to zamenica man i kada se upotrebljava.
Ona ima funkciju subjekta i odgovara trećem licu jednine, ali se prevodi kao skraćeni oblik povratne zamenice sebe – se
ili kao neka druga lična zamenica, ukoliko je jasno na koga se odnosi.

Primer

Hier darf man nicht rauchen. – Ovde se ne sme pušiti.

Hier darf man nicht fotografieren. – Ovde se ne sme fotografisati.

Hier muss man warten. – Ovde se mora čekati.

Ove rečenice bismo mogli da preformulišemo upotrebom nekih drugih neodređenih zamenica:

Niemand darf hier rauchen. – Niko ne sme da puši.

Niemand darf hier fotografieren. – Niko ne sme fotografisati.

Alle müssen hier warten. – Svi moraju da čekaju.

13. Brojevi – Zahlen

U ovoj nastavnoj jedinici smo savladali brojeve. Sada ne bi trebalo da bude problem da ih koristite u osnovnoj
komunikaciji, davanja ili uzimanja broja telefona, ili kod gledanja na sat.

Osnovni brojevi:
0 – null nula
1 – eins jedan

10 / 23
2 – zwei dva
3 – drei tri
4 – vier četiri
5 – fünf pet
6 – sechs šest
7 – sieben sedam
8 – acht osam
9 – neun devet
10 – zehn deset
11 – elf jedanaest
12 – zwölf dvanaest
13 – dreizehn trinaest
14 – vierzehn četrnaest
15 – fünfzehn petnaest
16 – sechzehn šesnaest
17 – siebzehn sedamnaes
18 – achtzehn osamnaest
19 – neunzehn devetnaest
20 – zwanzig dvadeset
30 – dreißig trideset
40 – vierzig četrdeset
50 – fünfzig pedeset
60 – sechzig šezdeset
70 – siebzig sedamdese
80 – achtzig osamdeset
90 – neunzig devedeset
100 – hundert sto
1000 – tausend hiljadu

Pomoću slike podsetićemo se koliko je sati:

Es ist…

11 / 23
3. Građenje rečenice

14. Građenje rečenice – Satzbau

Ova nastavna jedinica nam je pokazala kako se sastavlja osnovna rečenica.

Ono što je najvažnije u nemačkom jeziku jeste položaj glagola, za koji je rezervisana druga pozicija i poslednja, ukoliko
imamo dva glagola u rečenici.
Pored položaja glagola, važan je i položaj subjekta, koji, ako se ne nalazi na prvoj poziciji, neophodno je da se nalazi
najdalje na trećoj.
Od priloških odredbi, vremenska ima prednost u odnosu na ostale priloške dopune.

Primer

Am Abend trinke ich gern Tee. – Uveče rado pijem čaj.

Naveli smo i tri veznika und – i, aber – ali i oder – ili, za koje kažemo da se nalaze na nultoj poziciji, jer ne utiču na
promenu pozicija ostalih dopuna.

Primer

Ich esse gern Fisch, aber heute esse ich lieber Wurst. – Rado jedem ribu, ali danas ću radije da jedem kobasicu.

15. Vrste glagola – Verbsorten

U ovoj nastavnoj jedinici je bilo govora o glagolima. S obzirom na to da oni zauzimaju centralno mesto u rečenici i
mnogo toga određuju, veoma je važno prepoznati ih, pravilno promeniti kroz lica i obratiti pažnju na to kakvu dopunu
zahtevaju.
Potrebno je znati razlikovati pomoćne, modalne i glavne glagole, njihovu konjugaciju i upotrebu. Kroz učenje novih
glagola treba obratiti pažnju kako se koji glagol ponaša, odnosno kakvu dopunu zahteva.
Najčešća glagolska dopuna je objekat u akuzativu, ali postoje glagoli koji zahtevaju samo dativ kao dopunu ili i dativ i
akuzativ.

Primer

Akuzativ

Ich lese ein Buch. – Čitam knjigu.

Ich lerne Deutsch. – Učim nemački.

Dativ

Ich helfe dir. – Pomažem ti.

Dativ i akuzativ

12 / 23
 Ich schreibe dir den Brief. – Pišem tebi pismo.

Ich kaufe ihm das Buch. – Kupujem njemu knjigu.

16. Prezent slabih glagola – Präsens von schwachen Verben

Ova nastavna jedinica je podsetnik na promenu glagola u prezentu.

Već smo objašnjavali konjugaciju glagola, sada smo napravili mali podsetnik razdvojivši pri tome promenu slabih i jakih
glagola u prezentu.
Slabi glagoli nemaju vokalnu promenu u osnovi glagola, to znači da se prezent slabih glagola gradi dodavanjem
prezentskih nastavaka na infinitivnu osnovu.

ich -e
du -st
er/sie/es -t
wir -en
ihr -t
sie -en

Spielen – igrati
ich            spiele Ja igram
du             spielst Ti igraš
er/sie/es    spielt On/ona/on
wir            spielen Mi igramo
ihr             spielt Vi igrate
sie             speien Oni igraju

17. Prezent jakih i pomoćnih glagola; Ablaut – Präsens von starken Verben und
Hilfsverben; Ablaut

Ova nastavna jedinica je podsetnik na konjugaciju jakih glagola. Jaki glagoli, kao i slabi, grade prezent tako što se na
infinitivnu osnovu dodaju nastavci –e, –st, –t, –en, –t, –en.
Razlika u odnosu na slabe glagole javlja se zbog glasovnih promena, koje se, ukoliko ih ima, javljaju u drugom i trećem
licu jednine.
Glasovna promena a>ä

Fahren – voziti
ich           fahre Ja vozim
du            fährst Ti voziš
er/sie/es   fährt On/ona/on
wir           fahren Mi vozimo
ihr            fahrt Vi vozite
sie            fahren Oni voze

13 / 23
 Glasovna promena e>i

Essen – jesti
ich           esse Ja jedem
du            isst Ti jedeš
er/sie/es   isst On/ona/on
wir           essen Mi jedemo
ihr           esst Vi jedete
sie           essen Oni jedu

Glasovna promena e>ie

Schlafen – spavati
ich            empfehle Ja preporu
du             empfiehlst Ti preporu
er/sie/es    empfiehlt On/ona/on
wir            empfehlen Mi preporu
ihr            empfehlt Vi preporu
sie            empfehlen Oni prepor

18. Prezent modalnih glagola – Präsens von Modalverben

Ova nastavna jedinica nam je predstavila modalne glagole, njihovu promenu i upotrebu.
Tabelarno je prikazana promena modalnih glagola u prezentu. Važno je napomenuti da se modalni glagoli u rečenici
menjaju kroz lica i stoje na drugom mestu, dok glavni glagol stoji u infinitivu na kraju rečenice.

  können müssen dürfen sollen wollen

moći morati smeti trebati želeti
Ich kann muss darf soll will
Du kannst musst darfst sollst willst
er/sie/es kann muss darf soll will
wir können müssen dürfen sollen wollen
ihr könnt müsst dürft sollt wollt
sie können müssen dürfen sollen wollen

Primer

Kannst du kommen? – Da li možeš da dođeš?

Wir müssen hier bleiben. – Moramo da ostanemo ovde.

Du sollst leise sprechen. – Treba tiho da pričaš.

Darf ich hier lesen? – Da li smem ovde da čitam?

Ich will ihn kennen lernen. – Želim da ga upoznam.

14 / 23
19. Glagoli sa razdvojnim i nerazdvojnim prefiksima – Trennbare und untrennbare
Verben

Ova nastavna jedinica nam je dala odgovore na to koji su to odvojivi prefiksi u nemačkom jeziku, jer nam je to važno
pogotovo za sastavljanje rečenica u prezentu i preteritu, kada se prefiks odvaja od glavnog dela glagola i stoji na kraju
rečenice.
Odvojivi prefiksi su: ab-, an-, auf-, aus-, ein-, her-, hin-, los-, mit-, nach-, vor-, weg-, zu-.
Neodvojivi prefiksi su: be-, ent-, emp-, er-, ver-, zer-, miss-.
Na osnovu ove podele pravimo razliku između glagola sa odvojivim ili sa neodvojivim prefiksom.

Primer

Na primer glagoli  aufstehen i verstehen u osnovi imaju isti glagol stehen.

Jedan prefiks je odvojiv, a drugi neodvojiv:

Ich stehe früh auf. – Ja rano ustajem.

Ich verstehe das nicht. – Ja to ne razumem.

Ako se u rečenici nalazi modalni glagol, glavni glagol je u infinitivu na kraju rečenice.

Primer

Ich muss früh aufstehen. – Moram rano da ustanem.

Ich muss das nicht verstehen. – Ne moram to da razumem.

15 / 23
4. Predlozi

20. Lične zamenice u dativu i akuzativu – Personalpronomen im Dativ und Akkusativ

Ova lekcija nam je dala odgovore na to kako se ponašaju dopune u dativu i akuzativu ako su vezane za isti glagol.
Ako je dopuna u dativu u vidu lične zamenice, a dopuna u akuzativu u obliku imenice, onda dopuna u dativu ima
prednost.

Primer

Ich zeige dir das Haus. – Pokazaću ti kuću.

Ich erkläre dir den Dativ. – Objasniću ti dativ.

Ako su obe dopune u vidu lične zamenice, prednost ima dopuna u akuzativu.

Primer

Ich zeige es dir. – Pokazaću ti to.

Ich erkläre es dir. – Objasniću ti to.

21. Lokalni predlozi za dativ i akuzativ – Lokale Präpositionen im Dativ und Akkusativ

Ova nastavna jedinica nam je predstavila predloge za mesto i dala odgovore na to kako se upotrebljavaju u rečenici,
odnosno koji padež zahtevaju.
Predlozi za mesto su:

in u
an na, uz, pri (vertikalno prislonjeno  uz nešto)
auf na (horizontalno na nečemu)
vor ispred
hinter iza
neben pored
über iznad
unter ispod
zwischen između

U zavisnosti od toga da li je u pitanju stanje ili kretanje, odnosno svršena ili nesvršena radnja predlozi za mesto se
kombinuju sa dativom ili akuzativom. Situacija koja odgovara na pitanje wo? – gde? zahteva dativ, a situacija koja
odgovara na pitanje wohin? – kuda? zahteva akuzativ.

16 / 23
 Primer

Die Katze liegt unter dem Tisch. – Mačka leži ispod stola.

Die Katze legt sich unter den Tisch. – Mačka leže ispod stola.

22. Vremenski predlozi – Temporale Präpositionen

U ovoj nastavnoj jedinici smo naveli osnovne predloge za vreme.

Predlog koristi se...

um za sate
am doba dana/ dani u sedmici
an/zu praznici
im meseci/ godišnja doba/ godine sa rednim brojevima

Primer

Sie kommt um 8 Uhr. – Ona dolazi u 8 sati.

Wir kommen am Freitag. – Dolazimo u petak.

An Weihnachten sind wir zu Hause. – Za Božić smo kod kuće.

Im Januar fahre ich nach Berlin. – U januaru putujem u Berlin.

17 / 23
5. Glagolska vremena

23. Perfekat

Perfekat se gradi od prezenta pomoćnog glagola haben ili sein i participa perfekta glavnog glagola.
Glagoli kretanja, promene stanja, kao i glagoli sein, werden, bleiben grade perfekat sa sein, dok ostali glagoli grade
perfekat sa haben.
Particip glavnog glagola pravilnih glagola se gradi dodavanjem prefiksa ge- na infinitivnu osnovu i nastavka –t. Za
nepravilne glagole moramo da znamo oblike glagola iz tabele nepravilnih glagola.
Prefiks ge- se ne dodaje kod glagola koji se završavaju na –ieren, kao ni kod glagola koji imaju prefikse be-, ge-, ent-,
emp-, ver-, zer-, miss-.
Kod glagola sa odvojivim prefiksom, prefiks ge- se umeće između odvojivog prefiksa i participa glavnog glagola.

Primer

Er hat hier gewohnt. – On je ovde živeo.

Wir haben um 13.00 Uhr gegessen. – Mi smo jeli u 1 sat.

Sie hat Medizin studiert. – Ona je studirala medicinu.

Klaus ist um 7.00 Uhr aufgestanden. – Klaus je ustao u 7 sati.

24. Preterit – Präteritum

U ovoj nastavnoj jedinici smo obradili još jedno prošlo vreme – preterit. Preterit je prosto prošlo vreme, što znači da
nema pomoćnih glagola. Postoje dva oblika nastavaka, za slabe i jake glagole.
Objasnićemo promenu u preteritu pomoću dva osnovna glagola – sein i haben, jer jedan ima promenu kao slabi, a
drugi kao jaki glagoli. Pored toga, to su svakako i glagoli koji se najčešće koriste u preteritu, ostali glagoli se uglavnom
koriste u perfektu.
Kod slabih glagola se na infinitivnu osnovu dodaju nastavci: –te, -test, -te, -ten, -tet, -ten.
Kod jakih glagola na osnovu iz tabele nepravilnih glagola, koja ujedno podrazumeva prvo i treće lice, dodajemo
nastavke: /, -st, /, -en, -t, -en.

Glagoli haben – imati sein – biti

ich hatte – ja sam imao/la war – ja sam bio/la
du hattest – ti si imao/la warst – ti si bio/la
er/sie/es hatte – on/ona/ono je imao/la/lo war – on/ona/ono je bio/la/lo
wir hatten – mi smo imali waren – mi smo bili
ihr hattet – vi ste imali wart – vi ste bili
sie hatten – oni su imali waren – oni su bili

18 / 23
25. Futur I

Futur I je buduće vreme koje se gradi od prezenta pomoćnog glagola werden i infinitiva glavnog glagola.
Mnoge od budućih radnji mogu da se iskažu i prezentom, ali ćemo da izdvojimo situacije u kojima bi trebalo koristiti
futur I.

Primer:

Namera

Ich werde das Futur I lernen. – Učiću futur I.

Prognoza

Morgen wird es regnen. – Sutra će padati kiša.

Planovi

Im Sommer werde ich nach Italien fahren. – Na leto ću da putujem u Italiju.

Poziv da se nešto uradi

Du wirst jetzt sofort zum Arzt gehen. – Sad ćeš smesta da ideš kod doktora.

19 / 23
6. Pridevi i složenice

26. Redni brojevi – Ordinalzahlen

Ova nastavna jedinica nam je dala odgovore na to kako se grade redni brojevi i kako se upotrebljavaju na primer kod
datuma.
Redni brojevi 1–19. dobijaju nastavak –te. Ima nekoliko brojeva kod kojih se menja osnova.

Primer

erste – prvi

dritte – treći

siebte – sedmi

achte – osmi (s obzirom na to da se osnova završava na –t, dodaje se samo –e)

Svi brojevi iznad 20 dobijaju nastavak –ste i nema nepravilnih primera.

Primer

zwanzigste – dvadeseti

hundertste – stoti

Kod datuma se redni broj menja kao pridev. Sa predlogom am broj dobija nastavak –n, dok sa određenim članom
ostaje samo nastavak –ste.

Primer

Wann bist du geboren?                                             – Kada si rođen/a?

Ich bin am 20. (am zwanzigsten) April geboren.     – Rođen/a sam 20. aprila.

Heute ist der 24. (vierundzwanzigste) November.  – Danas je 24. novembar.

27. Komparacija prideva – Komparation der Adjektive

Ova nastavna jedinica nam je predstavila poređenje prideva.

Naučili smo da se komparativ gradi dodavanjem nastavka –er na pozitiv, a superlativ dodavanjem predloga am i
nastavka –sten na pozitiv.

20 / 23
 Primer

klein – kleiner – am kleinsten             malen – manji – najmanji

schnell – schneller – am schnellsten     brz – brži – najbrži

breit – breiter – am breitesten             širok – širi – najširi

Jednosložni pridevi koji imaju a, o ili u osnovi imaju umlaut pri poređenju, odnosno u komparativu i superlativu.

Primer 

lang – länger – am längsten       dug – duži – najduži

groß – größer – am größten       velik – veći – najveći

Postoji i nekoliko nepravilnih prideva, koji sasvim menjaju osnovu pri poređenju.

Primer

gut – besser – am besten             dobar – bolji – najbolji

viel – mehr – am meisten             mnogo – više – najviše

28. Građenje prideva – Adjektivbildung

U ovoj nastavnoj jedinici smo naveli neke od nastavaka za prideve i pokazali kako se grade pridevi nastali od glagola ili
imenica.
Pridevi nastali od glagola dobijaju nastavak –bar.

Primer

Das ist essbar = Das kann man essen. > Ovo je jestivo. = Ovo može da se jede.

Pridevi nastali od imenica imaju više nastavaka.

Primer

Italien > italienisch     – Italija > italijanski

der Tag > täglich         – dan > dnevno

die Arbeit > arbeitslos     – posao > nezaposlen

Vitamine > vitaminreich   – vitamini > bogat vitaminima

21 / 23
 Kalorien > kalorienarm      – kalorije > siromašan kalorijama

Zucker > zuckerfrei            – šećer > bez šećera

29. Građenje složenica – Wortbildung

Ova nastavna jedinica nam je približila temu građenja novih reči. Naveli smo najčešće načine, a to su spajanje imenica,
glagola i imenice ili prideva i imenice.
Poslednja reč u složenici je centralna i prema njoj se određuje rod imenice.

Primer

Imenica + imenica

das Auto + der Schlüssel = der Autoschlüssel   – ključ od automobila

die Welt + der Meister = der Weltmeister          – prvak sveta

Glagol + imenica

reisen + der Führer = der Reiseführer               – turistički vodič

zeigen + der Finger = der Zeigefinger               – kažiprst

Pridev + imenica

faul + das Tier = das Faultier                            – lenjivac

kühl + der Schrank = der Kühlschrank             – frižider

30. Imperativ

Ova nastavna jedinica nam je dala odgovor na to kako se gradi imperativ i kada se koristi.
Imperativ se gradi upotrebom prezentske osnove. U drugom licu jednine odbija se nastavak - st, drugo lice množine
zadržava nastavak -t, a kod učtive forme zadržava se nastavak -en.

du ihr Sie
schreib – piši schreibt – pišite schreiben Sie – pišite

Glasovna promena u prezentu a>ä u drugom licu jednine se ne zadržava, dok se glasovna promena e>i/ie u drugom licu
jednine zadržava takođe i u imperativu.

du ihr Sie
schlaf – spavaj schlaft – spavajte schlafen Sie – spavajte
gib – daj gebt – dajte geben Sie – dajte

22 / 23
lies – čitaj lest – čitajte lesen Sie – čitajte

Glagoli sa odvojivim prefiksom se razdvajaju od osnove glagola kao i u prezentu.

du ihr Sie
steh auf – ustani steht auf – ustanite stehen Sie auf – ustanite
schalte aus – isključi schaltet aus – isključite schalten Sie aus – isključite

Treba izdvojiti i glagol sein, jer ima drugačiju osnovu od prezentske.

du ihr Sie
sei – budi seid – budite seien Sie – budite

Osim u zapovednom načinu, imperativ se koristi i za davanje uputstava, instrukcija, saveta.

Primer

Zuerst nimm eine Lampe! – Prvo uzmi jednu lampu!

Rauch nicht hier!              – Nemoj da pušiš ovde!

Trink einen Tee!               – Popij čaj!

23 / 23