Nemaki jezik

Line zamenice u nemakom jeziku

http://abc.amarilisonline.com/licne-zamenice-u-nemackom-jeziku/



ta je lepo kod uenja nemakog jezika pa to to ima mnogo vie zajednikog sa srpskim jezikom nego
engleski. Uzmimo na primer padee. Nemaki je tu na pola puta ima ih 4.
alim se malo, da pretrimo i preko ove, dananje teme - line zamenice u nemakom jeziku.


Sve sam vam nacrtala, klikni dva puta da vidi sliku preko celog ekrana, ba je lepa i plava
Idemo redom sa objanjenjima.
Personalpronomen -Line zamenice
Osnovne karakteristike su:
1. lica Personen
2. Jednina (Singular) i mnoina (Plural), broj
3. Pade Casus (Nominativ, Akkusativ, Dativ, Genitiv)
Jednina:
1. - Ich = ja
Prvo lice jednine, ja- ich, to je onaj ko govori ili Sprecher
2. du -ti
Prisno obraanje, tzv. Du-Form je u nemakom malo striktnije nego kod nas, to je za drugare i poroducu.
3. er on
sie -ona
es- ono
Mnoina:
1. wir mi
2. ihr vi
3. sie oni
Persiranje = Sie Vi
Znai problem je sie, koje kao zamenica moe da se odnosi, tj da bude ona i oni, a kada se pie velikim slovom
onda je to Vi. Razlikujemo da li je ona u putinju ili oni preko glagola tj. razliitih linih nastavaka. Doi emo i
dotle.
Ostalo, promenu po padeima, vam je nacrtano i lepo obojeno u tabeli, pa izvolite.
Sve druge teme, koje vas zanimaju u vezi uenja nemakog jezika, potraite
na nemacki.amarilisonline.com ili kliknite na sliicu u gornjem desnom uglu ispod natpisa sadraj nemaki.
Related Posts:
Vremena u nemakom jeziku tabela
Man kao zamenica u nemakom jeziku, neodreene zamenice
Imenice u nemakom jeziku
Gramatika nemakog jezika nivo A1/2
Neodreeni lan u nemakom jeziku

1-PRAVILA ZA CITANJE I PISANJE

Nemacki jezik sa moze veoma lako nauciti ako se to radi
sa dobrim sistemom. Kao i u svemu, tako i u svom
jeziku, Nemci imaju red i logucan sled pravila. Na zalost,
nekima je to izgleda zasmetalo, pa je pravopis poslednjih
godina nekoliko puta reformisan, tako da je sada
ispravno u nemackom jeziku pisati tri jednaka slova
jedan za drugim, posto je nacinjen pokusaj ukidanja
slova "ostro es" ili (slovo koje izgleda kao grcko - beta).
Posto se pravila menjaju u hodu, mnoge izavacke kuce se
jos uvek drze starog dobrog pravopisa koji ima i svoju
logiku i svoj smisao. Jedino deca su izlozena ovom
besmislenom eksperimentu u skolama, tako da su
Nemacka i Austrija po pismenosti dece na podlednjim
mestima u Evropi.

Ovde cemo poceti sa ucenjem nemackog jezika i
pravopisom po starim pravilima. On i danas nije
pogresan, jer se novi pravopis sve vise potiskuje, a za
pocetnike je lakse kada im se pokazu pravila koja imaju
smisla, pre nego reci kao sto su: ABSCHLUSSSERIE,
umesto ranije ABSCHLUSERIE i slicno.

Nemacki jezik ima jako puno slozenica, sto znaci, reci
koje se sastoje iz dve reci, a imaju znacenje jedne reci.
Nije redak ni slucaj dozvoljenog pravljenja licnih
slozenica koje su opsteprihvacene. Mozda na prvi pogled
ovo zvuci zbunjujuce, ali to veoma prosiruje mogucnost
preciznog izrazavanja.

Ja se nadam da svi mogu da vide ova specijalna slova
koja su potrebna u nemackom jeziku:

IZGOVOR

Da se pozabavimo malo prvo izgovorom ovih specijalnih slova u nemackom jeziku. Slova
sa tackicama iznad se zovu UMLAUTI.

Slovo se izgovara kao slovo E.
Slovo se izgovara tako sto namestimo usta za slovo O, a izgovorimo E.
Slovo se izgovara tako sto namestimo usta za slovo U, a izgovorimo I.
Slovo se zove "ostro es" i izgovara se kao duplo slovo s.

Nemacki jezik je veoma tvrd jezik i on mora tako i da se govori da bi se govorio dobro.
Ljudi sa nasih prostora iz Rusije, Ukrajine, Bugarske, Amerike, Enleske i slicno, govore
nemacki jako mekano i samim time im je akcenat prejak i nerazumljiv. Nemacki jezik
treba bukvalo da se laje da bi rec bila dobro izgovorena. Na primer, rec BER (iznad),
treba izgovoriti ostro i naglaseno na slovu . Tada se pravilno izgovara.

Kod slova R, postoji vise nacina izgovaranja. I tu ne bi trebalo da se slovo izgovara
mekano, niti sa slovom R koje se "vozi" po jeziku, nego treba staviti jezik na prednji deo
nepca i onda ga izgovoriti. Posebo Englezi i Amerikanci imaju problem sa slovom R, jer je
njihov izgovor previse mekan, kod slovenskih naroda je izgovor izmedju mekanog i
tvrdog, tako da ne lici ni na sta i cesto stranci nisu u stanju da se zbog tako loseg
izgovora kvalitetno sporazumeju.

Takodje je slovo E jos jedan od problema za dobar govor nemackog jazika. Dok
slovenski narodi slovo E, izgovaraju previse otvoreno, sa siroko razvucenim usnama,
slicko slovu A, Nemci ga izgovaraju veoma odsecno, na pocetku reci malo duze, u sredini
reci, malo krace naglaseno.

Skoro uvek se naglasava prvi slog u nekoj nemackoj reci, a kada se radi o slozenici, onda
se naglasava prvi slog od svake reci koja cini tu slozenicu. Na primer kod reci
bervorteilen, naglasak je na slogu ber i na slogu vorteilen, dok se rec izgovara
zajedno, u jedno dahu

PRAVILA ZA CITANJE


U nemackom jeziku skoro da i ne postoje izuzeci kod pravila za citanje, sto u mnogome
olaksava pravilno citanje. Jedino se reci stranog porekla, imena, drzave, gradovi i slicno,
izgovaraju u originalu i ne podlezu ovim pravilima:

EI se cita kao AI (mein, dein)

IE se cita kao produzeno I (vier, hier)

EU se cita kao OJ (Europa, Euro)

U se cita kao OJ (uerst, ussern)

SP se skoro uvek na pocetku reci ili reci u slozenici cita kao P (sparen, sprechen)

ST se skoro uvek na pocetku reci ili reci u slozenici cita kao T (stehen, stress)

Slovo Z se cita kao C (Zentrale, zehn)

Slovo C se cita kao C (Csar)

Slovo S se na pocetku reci cita kao Z (sieben)

Slovo V se skoro uvek na pocetku reci ili reci u slozenici cita kao F (Vetter, Vorhang)

Slovo H ce u sredini reci cesto ne cita, nego se samoglasnik pored koga stoji produzuje)

CH se cita kao H (Chemie)

SCH se cita kao (Schule)

TSCH se cita kao (Tschernobyl)

Slovo Q se cita kao KU (Quadrat)

Slovo W secita kao W (Witwe)

Slovo Y se cita kao (Yttrium) ili kao J (Yugoslawien)

Slovo X se cita kao KS (Taxi)

Izgovor umlauta , , je objasnjen u prosloj lekciji.

se cita kao SS
BROJEVI


1 - eins (ajns)

2 - zwei (cvaj)

3 - drei (draj)

4 - vier (fiir)

5 - fnf (fnf)

6 - sechs (zeks)

7 - sieben (ziben)

8 - acht (aht)

9 - neun (nojn)

10 - zehn (cen)
VEZBANJE CITANJA NEMACKIH RECI

U zagradi se nalazi znacenje nemacke reci.


Pravilo: EI se cita kao AI
1) mein (moj)
2) dein (tvoj)
3) Wein (vino)
4) Bein (noga)
5) Eier (jaja)

Pravilo: IE se cita kao produzeno I
1) vier (vetri)
2) hier (ovde)
3) Gier (pohlepa)
4) sieben (sedam)
5) Bier (pivo)

Pravilo: EU se cita kao OJ
1) Europa
2) Euro
3) Eule (sova)
4) euch (vas)
5) Eunuch (evnuh)

Pravilo: U se cita kao OJ
1) uerst (vanredno)
2) hufen (nakupiti)
3) enttuschen (razocarati)
4) Gebude (zgrada)
5) Erluterung (objasnjenje)

Pravilo: SP se skoro uvek na pocetku reci ili reci u slozenici cita kao P
1) sparen (stedeti)
2) sprechen (govoriti)
3) Spanien (Spanija)
4) spter (kasnije)
5) Spargel (spargla)

Pravilo: ST se skoro uvek na pocetku reci ili reci u slozenici cita kao T
1) stehen (stajati)
2) Stress (stres)
3) studieren (studirati)
4) streben (stremiti)
5) stricken (strikati)

Pravilo: Slovo Z se cita kao C (Zentrale, zehn)
1) Zentrale (centrala)
2) zehn (deset)
3) Zecke (krpelj)
4) Zins (kamata)
5) Zirkus (cirkus)

Pravilo: Slovo C se cita kao C
1) Csar (Cezar)
2) Csium (cezijum)
3) circa (od prilike), cita se cirka

Pravilo: Slovo C se cita kao K kod reci stranog porekla
1) Creme (krem)
2) Cocktail (koktel)
3) Clown (klovn)
4) Chaos (kaos)
5) Code (kd)

Pravilo: CH se cita kao H
1) Chemie
2) Chlor (hlor)
3) Chromosom (hromozom)
4) China (Kina)
5) Chirurg (hirurg)

Pravilo: CH se cita kao kod reci stranog porekla
1) Chile (ile)
2) Chip (ip)

Pravilo: CH se cita kao kod reci stranog porekla
1) Chiffre (sifra)
2) Chef (ef)
3) Charme (arm)
4) Chaffeur (ofer)
5) Chance (ansa)

Pravilo: PH se cita kao F
Pharao (faraon)
Photo (fotografija)
Physik (fizika)
Philatelist (filatelista)
Phenol (fenol)

Pravilo: Slovo S se na pocetku reci cita kao Z
1) sieben (sedam)
2) Sonne (sunce)
3) Semmel (zemicka)

Pravilo: Slovo V se skoro uvek na pocetku reci ili reci u slozenici cita kao F (Vetter,
Vorhang)
1) Vater (otac)
2) Vorhang (zavesa)
3) Verantwortung (odgovornost)
4) Verdoppeln (udvostruciti)
5) Vergebung (oprostaj)

Pravilo: Slovo H se u sredini ili na kraju reci cesto ne cita, nego se slovo pored koga stoji
produzuje)
1) Vieh (stoka)
2) Reh (srna)
3) Bohren (busiti)
4) Mohn (mak)
5) Sohn (sin)

Pravilo: SCH se cita kao
1) Schule (skola)
2) Schmeterling (leptir)
3) Maschine (masina)
4) morsch (trulo)
5) waschen (prati)

Pravilo: TSCH se cita kao
1) Tschernobyl (ernobil)
2) Tschechien (eka)
3) tschss (zdravo)
4) Tschick (opusak)
5) Deutsch (nemacki)

Pravilo: Slovo Q se cita kao KU
1) Quadrat (kvadrat)
2) Qualitt (kvalitet)
3) Equator (ekvator)
4) Quittung (potvrda)
5) Quiz (kviz)

Pravilo: Slovo W secita kao V
1) Witwe (udovica)
2) Wal (kit)
3) Welt (svet)
4) Wetter (vreme)
5) weiter (dalje)

Pravilo: Slovo Y se cita kao
Yttrium (itrijum)
Mythen (mitovi)

Pravilo: Slovo Y se cita kao J
Yugoslawien (jugoslavija)
Yacht (jahta)
Bayern (Bavarska)

Slovo X se cita kao KS
1) Taxi (taksi)
2) Xylophon (ksilofon)
3) Dextrose (dekstroza)
4) Maximal (maksimalno)
5) Hexe (vestica)

Pravilo: Slovo se izgovara kao slovo E
thiopien (Etiopija)
gypten (Egipat)
Lhmung (paraliza)

Pravilo: Slovo se izgovara tako sto namestimo usta za slovo O, a izgovorimo E
1) sterreich
2) Lwe
3) l
4) Mwe
5) Rntgen

Pravilo: Slovo se izgovara tako sto namestimo usta za slovo U, a izgovorimo I
1) ber (preko)
2) Snde (greh)
3) drber (iznad)
4) Kbel (kanta)
5) worber (o cemu)

Pravilo: slovo se cita kao SS. Ovo slovo ne postoji na pocetku reci
1) verdru (zasicenje)
2) Stre (stres)
3) Ma (mera)
4) Gru (pozdrav)
5) Ku (poljubac)
PISANJE VELIKIM SLOVIMA


U nemackom jeziku se velikim slovima pisu imenice, licna imena, i reci koje se
zavrsavaju na - UNG. Reci koje imaju clanove ispred sebe (der, die das, ein, eine) su
imenice.

Primeri:
das Haus (kuca)
die Frau (zena)
der Flu (reka)
der Berg (planina)
die Besttigung (potvrda)
die Meinung (misljenje)
das Finanzamt (porezni ured)


Zadatak:
Koje od ovih reci se pisu velikim slovima? Majka, brat, stolica, flasa, gledanje, knjiga,
hleb, japan, pisanje, minhen, uraditi, pomerati, nebo, kisa.
DVOCIFRENI BROJEVI

U nemackom jeziku se dvocifreni brojevi preko 20 citaju tako, da se cifre obrnu. Na
primer, broj 56 se cita kao "sest i pedeset" (sechsundfnfzig). Ko zna slovenacki jezik,
bice mu lakse da razume ovo pravilo, jer se i tamo brojevi obrcu na ovaj nacin. Do 20 se
brojevi izgovaraju kao u nasem jeziku, vidi objasnjenje o brojevima na prvoj strani.
Dakle, broj 21 i dalje se cita ovako:

21 - einundzwanzig
22 - zweiundzwanzig
23 - dreiundzwanzig
24 - vierundzwanzig
25 - fnfundzwanzig
26 - seschsundzwanzig
27 - siebenundzwanzig
28 - achtundzwanzig
29 - neunundzwanzig

Od trideset je onda isto, samo stp se posle "und" koristi dreissig:

31 - einunddreissig
32 - zweiunddreissig
itd....

Trocifreni, cetvorocifreni i visecifreni brjojevi se citaju normalno, osim dva zadnja broja,
ako su preko 20.

118 - Einhundertachtzehn
142 - Einhunderteinundvierzig
199 - Einhundertneunundneunzig

1.005 - Eintausendfnf
1.012 - Eintausendzwlf
1.076 - Eintausendsechsundsiebzig

10.009 - Zehntausendneun
10.311 - Zehntausenddreihundertelf
10.644 - Zehntausendsechshundertvierundvierzig

100.532 - Einhunderttausendfnfhundertzweiunddreissig

Kod desetine hiljada i stotine hiljada, takodje se obrcu brjevi koji su preko 20.

34.000 - Vierunddreissigtausend
72.026 - Zweiundsiebzigtausendsechundzwanzig

1.836.291- Ein Millionachthundertsechunddreissigtausendzweihunderteinundneunzig
Re: 1-PRAVILA ZA CITANJE I PISANJE
od Gretta taj Ned Nov 17, 2013 5:01 pm
Pravila za citanje slova Z.

Slovo Z se cita kao C (Zentrale, zehn)

Slovo C se cita kao C (Csar)

Slovo S se na pocetku reci cita kao Z (sieben)


Vezbati citanje ovih reci, u zagradi je prevod i nauci
njihovo znacenje:

Zebra
Sonne (sunce)
Zenter (centar)
Zimt (cimet)
Zar (car)
Saal (sala)

Reci stranog porekla ne podlezu ovom pravilu.Na primer:
STEREO, se cita stereo.

2-GRAMATIKA
od Gretta taj Sub Apr 02, 2011 2:40 pm
LINE ZAMENICE

JA = ICH
TI = DU
ON = ER
ONA = SIE
ONO = ES

MI = WIR
VI = IHR
ONI = SIE

POCASNO VI = SIE


Mozda je na prvi pogled zbunjujuce sto se zamenica SIE
pojavljuje i kao zenski rod i kao mnozina i kao pocasno
oslovljavanje, ali iz pomocnog glagola koji se nalazi pored
ove zamenice, kao i iz konteksta recenice, uvek je jasno
o kome se radi, osim toga pocasno Sie se pise velikim
slovom. Na primer:

sie ist schn = ona je lepa
sie sind schn = oni su lepi
Sie sind schn = Vi ste lepi

GLAGOLI

Glagoli su reci koji oznacavaju radnju. U nemackom jeziku se svi glagoli zavrsavaju na -
EN, pa se tako veoma lako prepoznaju. Glagoli se uvek pisu malim slovom.

Primeri:

lesen (citati)
essen (jesti)
gehen (hodati)
sprechen (govoriti)
kochen (kuvati)
GRADNJA RECENICE

U nemackom jeziku, u recenici glagol stoji uvek ili na drugom mestu ili na poslednjem
mestu, ako je rec o prostoj recenici. Kod slozene recenice koja se sastoji od vise prostih
recenica, vazi pravilo za prostu recenicu, tako da svaka prosta recenica ima glagol na
odredjenom mestu i cini deo slozene recenice. Ako ima vise glagola u jednoj recenici,
onda se jedan nalazi na drugom mestu, a drugi na poslednjem mestu.

Primeri za prostu recenicu:

1)Ich gehe ins Kino. (Idem u bioskop). Glagol gehen se nalazi na drugom mestu.

2)Ich werde das Buch lesen. (Citacu knjigu). Glagol "werden" se nalazi na drugom
mestu, a glagol "lesen" na poslednjem.

Primeri za slozenu recenicu:

1) Ich schreibe am Computer und hre Musik. (pisem na kompjuteru i slusam
muziku)

Ova slozena recenica se sastoji iz dve proste recenice:
- Ich schreibe am Computer
- und hre Musik

U oba slucaja, glagol se nalazi na drugom mestu.

2) Ich werde in das Geschft gehen, um ein Buch zu kaufen, und ein Bild
zu suchen.
(Ici cu u radnju da kupim knjigu i da potrazim jednu sliku)

Ova slozena recenica se sastoji od tri proste recenice.
- Ich werde in das Geschft gehen (glagol na drugom i na poslednjem mestu)
- um ein Buch zu kaufen (glagol na poslednjem mestu)
- und ein Bild zu suchen (glagol na poslednjem mestu)

Proste recenice se odvajaju zarezom.

Zadatak:

Postaviti sledece reci na pravilno mesto u recenici:

1) koche, Abendessen, Freund, meinen, das fr ich. (Kuvam veceru za mog prijatelja)

2) spiele Lied, ein, ich. (Sviram jednu pesmu)

3) nach Hause, gehe, ich (Idem kuci).
POREDJENJE PRIDEVA - KOMPARACIJA

U nemackom jeziku se pridevi porede u tri stupnja poreenja: pozitiv, komparativ i
superlativ.
Komparativ se gradi kad se na pridev doda nastavak er. Primer: dick dicker.
Superlativ se gradi tako to se ispred prideva doda am , a pridevu se doda nastavak
sten. Primer: dick am dicksten (der, die, das dickste).

Posebni sluajevi:
Kod nekih jednoslonih prideva, u komparativu i superlativu se pojavljuje umlaut (iako
ga nema u pozitivu). Primer: arm rmer am rmsten.

Nekim pridevima se, radi lakeg izgovora, umee e ispred nastavka za superlativ. To su
pridevi koji se zavravaju na: t, d, sch, s, ss, z, tz, x i . Primer: nass
nasser am nassesten.

Kod prideva koji se zavravaju na el i er, slovo e se gubi u komparativu. Primer teuer
teurer am teuersten

Nepravilna komparacija

Postoje i pridevi koji imaju nepravilnu komparaciju. To su pridevi: gut, gern, hoch, viel i
nah. Onda komparacija izgleda ovako:

[You must be registered and logged in to see this image.]

ZADATAK - 1:

Napraviti komparativ od sledecih reci:

gro, weit, laut, sauber, hell, jung, schn, schlecht, dick, lang.


ZADATAK - 2:

Napraviti superlativ od sledecih reci:

klein, nah, leise, schmutzig, dunkel, alt, hsslich, gut, dnn, kurz.
PADEZI

DER se menja ovako:
1. der
2. des
3. dem
4. den

DIE se menja ovako:
1. die
2. der
3. der
4. die

DAS se menja ovako:
1. das
2. des
3. dem
4. das

DIE (mnozina) se menja ovako
1. die
2. der
3. den
4. die

Potrebno je znati na koja pitanja odgovaraju ovi padezi i kada se sta koristi:

1. padez postavlja pitanje: ko ili sta?
Ovo se koristi u slucajevima kada se kaze:
- der Mann,
- die Frau,
- das Kind,
- die Leute.

2. padez postavlja pitanje: cije, od koga od cega?
Ovo se koristi u slucajevima kada se kaze:
- die Haare des Mannes.
- die Haare der Frau.
- die Haare des Kindes.
- die Haare der Leute.

3. padez postavlja pianje: kome, cemu?
Ovo se koristi u slucajevima kada se kaze:
- ich gehe zu dem Mann.
- ich gehe zu der Frau.
- ich gehe zu dem Kind.
- ich gehe zu den Leuten.

4. padez postavlja pitanje: koga, sta?
Ovo se koristi u slucajevima kada se kaze:
- ich liebe den Mann.
- ich liebe die Frau.
- ich liebe das Kind.
- ich liebe die Leute.
PROSLO VREME:

ICH WAR - bio sam (bila sam)
DU WARSt - bio si
ER WAR - bio je
SIE WAR - bila je
ES WAR - bilo je

WIR WAREN - bili smo
IHR WART - bili ste
SIE WAREN - bili su

BUDUCE VREME:

ICH WERDE - bicu
DU WIRST - bices
ER WIRD - bice
SIE WIRD - bice
ES WIRD - bice

WIR WERDEN - bicemo
IHR WERDET - bicete
SIE WERDEN bice
http://www.youtube.com/watch?v=1wYM_o0KFVo