Suglasnici

Razlike
a) Lj se u mađarskom ne izgovara – umesto ovog glasa koristimo J. Prema
tome glas je ima dva znaka: ly i j.
b) S s – u mađarskom ova grafema obeležava glas š: sport [šport].
c) Suglasnik dz – iako ne postoji u azbuci – izgovaramo i u srpskom kada se
glasovi d i z nađu jedno pored drugog, na primer: podzemni. Primer iz mađarskog
jezika: madzag ’kanap’.
d) Iako se sledeći suglasnici slično izgovaraju, pišu se različito:
Cs cs – č: csekk ’ček’ (mađarsko č je nešto mekše od srpskog)
Dzs dzs – dž: dzsem ’džem’, dzsip ’džip’
Gy gy– đ: gyermek ’dete’ (mekše je od srpskog đ)
Ly ly – j: lyuk ’rupa’
Ny ny – nj: minyon ’minjon’
Sz sz – s: szenátor ’senator’
Ty ty – ć: betyár ’bećar’
Zs zs – ž: zseb ’džep’

e) Glas [ks] se nekad označava sa x, a nekad sa ks (nema pravila). Na primer:

iksz ’iks’, ali: export ’eksport’, xilofon ’ksilofon’.
 Akcenat reči
Akcenat
U mađarskom jeziku akcenat je uvek na prvom slogu. (Na memrise.com imate
vežbe.)

Feladat / Zadatak Koji samoglasnik nedostaje?

A– Á ___d___m vulk___n ___usztr___li___

B___csk___ j___nu___r l___mp___

A–O l___pt___p n___rm___ p___st___

O–Ó b___nusz f___lkl___r j___d

É–Í pap___r B___cs sárgar__pa

 Nalazim se u / nazivi meseca
Nove reči
január – januar június – jun
február – februar július – jul
hol – gde augusztus – avgust
március – mart szeptember – septembar
április – april október – oktobar
iskola – škola november – novembar
május – maj december – decembar

Određeni član
Imenice uza se obično imaju uz sebe (određeni ili neodređeni) član. Kada nešto
prvi put spominjemo, tada se imenice koriste sa neodređenim članom. Ali ako smo
već nešto spomenuli, onda ispred imenica stoji određeni član a ili az. Prema tome,
određeni član se koristi kada govorimo o određenim stvarima ili osobama. U srpskom
jeziku u ovim slučajevima možemo (ali ne moramo) izgovarati pokazne zamenice
taj/ta/to, ovaj/ova/ovo, onaj/ona/ono.
a park – (taj) park (taj određeni o kojem smo već pričali)
az iskola – ta škola o kom smo pričali, koji smo već spomenuli
Kao što se vidi na primerima, varijanta a se koristi ispred reči koji počinju sa
suglasnikom (a park), a varijanta az se koristi ispred reči koji počinju sa
samoglasnikom.
 Unutrašnji prostorni odnos
Unutrašnji prostorni odnosi izražavaju da se neko nalazi, ulazi ili izlazi iz
određenog prostora koji ima određene granice (one ne moraju biti i fizičke), na
primer: soba, kuća, grad, država....
Kada odgovaramo na pitanje Hol? ’Gde?’. Bitno je da se nalazimo u
unutrašnjosti nekog prostora, i ne prelazimo njene granice. Na primer kad smo kod
kuće, nekad smo u jednoj prostoriji, nekad u drugoj, ali se nalazimo u toj zgradi, i ne
izalizom iz nje).
U ovoj situaciji u mađarskom jeziku koristimo nastavak -ban/-ben: a parkban
– u parku. Oba nastavka izražavanju isti odnos, ali postoje pravila kada se rečima
dodaje prva, a kada druga varijanta.

Harmonija samoglasnika
Harmonija samoglasnika nije svojstven srpskom jeziku, ali nije jedinstvena
pojava: nalazimo ga i u finskom, turskom i još nekim jezicima.
U mađarskom jeziku je ovo pravilo veoma važno, prožima celu gramatiku, i
koristi se svakodnevno. Većina nastavaka u mađarskom jeziku ima dve varijante, a
harmonija samoglasnika odlučuje kada se koja upotrebljava.
Niski samoglasnici su a, á, o, ó, u, ú. Nazivaju se niski zato što se proizvode
prilično nisko, blizu grla. Kada se oni nalaze u poslednjem slogu jedne reči, uvek se
dodaje nastavak -ban:
autó + -ban = autóban
park + -ban = parkban
Zapazite da se radi o samoglasniku u poslednjem slogu, bez obzira da li se reč
završava na samoglasnik ili na suglasnik.
Kao pomoć pri pamćenju možemo koristit reč auto: samoglasnici koji se
nalaze u njemu su niski (a, o, u), kao i njihovi dugi parnjaci (samo sa jednom crtom!
á, ó, ú).
Kada se ostali samoglasnici pojavljuju u poslednjem slogu (e, é, i, í, ö, ő, ü, ű),
obično se dodaje varijanta -ben:
Berlin + -ben = Berlinben

! Pažnja!

Ovom pravilu se ne povinuju sve reči. Prva koju ćemo naučiti je reč április
(april). Po harmoniji samoglasnika bi trebalo da dobije varijantu -ben, međutim
dodaje se -ban. (O ostalim izuzecima će biti reč u sledećoj lekciji).

Imena naselja
Ako jedan jezik ima latinično pismo, u većini slučajeva se piše kao u originalu:
München ’Minhen’, ali ima i izuzetaka, na primer Párizs ’Pariz’.

1. Feladat / Zadatak Dodajte -ban ili -ben!

Antwerpen_______
Berlin___________
Bern____________
Dakar___________
Damaszkusz______
Delhi____________
Dortmund________
Essen___________ London__________
Genf____________ Minszk__________
Helsinki_________ Peking__________
Kairó___________ Stockholm_______
Katmandu________ Teherán_________
Kijev____________ Tokió___________
Lisszabon________ Washington______

2. Feladat / Zadatak Dodajte -ban ili -ben!

album_______ keksz________ telefon_______
atom________ paprikás______ tévé_________
benzin_______ parmezán_____ űr___________
gleccser______ rádió________ város________
gríz_________ refrén_______ zselé________
kazán_______ sátor________ zsilett________
3. Feladat / Zadatak Dodajte a ili az!
_______album ______paprikás ______telefon
________atom _____parmezán __________út
_______benzin __________ősz ________üveg
_________gríz _________rádió _______város
_________film _________sátor _______zsilett

4. Feladat / Zadatak Upišite izostavljene glasove!

Jó re___elt! febru___r ___eptember

Jó n___pot! már___ius okt___ber
Jó est___t! ápril___s novemb___r
Kö___önöm! máj___s decemb___r
Jó ___jszak___t! jún___us
Visz___ntlátásra! j___lius
janu___r a___gusztus

k
 Izvolite!
Izuzeci pravila harmonije samoglasnika 1.
Kako smo napomenuli u prošloj lekciji, kada se u poslednjem slogu javljaju
samoglasnici a, á, o, ó, u, ú – varijanta nastavka je uvek -ban (autóban).
Kada se u poslednjem slogu nalaze samoglasnici ö, ő, ü, ű – nastavak je uvek
-ben, na primer:
üvegben ’u flaši’.
Međutim, kada se u poslednjem slogu nalaze samoglasnici e, é, i i í, o varijanti
nastavaka odlučuje predposlednji slog:
Madrid + -ban = Madridban
Pretposlednji slog je a, a a je nizak – nalazi se u reči auto – zato biramo
varijantu sa -ban. (U ovim slučajevima kod nekih inostranih reči se mogu čuti obe
varijante, ali pošto ne postoji pravilo koje tačno određuje kada nemamo izbor, bolje je
držati se gorenavedenog pravila.)
Ako se u predposlednjem slogu takođe nalaze samoglasnici e, é, i i í, uticaće na
varijantu nastavka. (Ostali slogovi nikada ne utiču na njih!) Pošto su navedeni
samoglasnici visoki (ne nalaze se u reči auto), takvim rečima ćemo dodati nastavak
sa visokim samoglasnikom:
Berlin + -ben = Berlinben.
1. Feladat / Zadatak Formirajte rečenice sa glagolom van!
Anna / Bangkok ______________________________________________
te / Bécs ____________________________________________________
én / Berlin __________________________________________________
te / Bern ____________________________________________________
Anasztázia / Bonn ____________________________________________
Maga / Brüsszel ______________________________________________
én / Buenos Aires ____________________________________________
Ön / Caracas ________________________________________________
ő / Damaszkusz ______________________________________________
te / Helsinki _________________________________________________
én / Japán ___________________________________________________
Tamara / Niš ________________________________________________
én / Peking __________________________________________________
Maga / Rotterdam ____________________________________________
te / Slavonski Brod ___________________________________________
Anetta / Strasbourg ___________________________________________
én / Stuttgart ________________________________________________
Attila / Szenegál _____________________________________________
te / Trieszt __________________________________________________
Maga / Zadar ________________________________________________
2. Feladat / Zadatak Kako se pozdravljamo:
U 7h ujutru pri susretu _______________________________________
U 11h prepodne pri rastanku ____________________________________
U 17h pri susretu _____________________________________________
U ponoć pri rastanku __________________________________________
U 20h uveče pri susretu ________________________________________
Kako se pozdravljamo pri rastanku po danu ako se persiramo? _________
A ako se ne persiramo? ___________________________________
 Da se predstavim...
Egészségére! – Nazdravlje! (Na Vaše zdravlje!) Živeli!
Egészségedre! – Nazdravlje! (Na tvoje zdravlje!) Živeli!
Egészségünkre! – Nazdravlje! (Na naše zdravlje!) Živeli!

! Pažnja!

U rečima Egészségére!, Egészségedre! i Egészségünkre! ne izgovara se i sz i s.

Kada se susretnu dva suglasnika iz grupe s, sz, z i zs, uvek se izgovara drugi po redu –
u našem primeru [š]. Ako se pored njih ne javlja još neki suglasnik, izgovor je uvek
dug (u ovom slučaju [šš])!

Lične zamenice u jednini

én / ja
te / ti
ő / on, ona, ono Maga / Ön (persiranje: Vi)
U mađarskom jeziku nemamo rodove, pa tako ő označava i mušku i žensku
osobu, ali i srednji rod.
Za persiranje se koriste dve varijante: Maga je češći u Vojvodini, a Ön u
Mađarskoj. Obe su ispravne, ali ako se obraćate osobi koja je na visokom položaju
(na primer sudiji), onda ste učtivi samo ako koristite Ön, bez obzira gde se nalazite!

! Pažnja!

U mađarskom jeziku se persira sa trećim licem jednine, a ne sa drugim licem

množine!
 Glagol biti u jednini
1. én vagyok (ja sam)
2. te vagy
3. ő van
Madridban vagyok. - U Madridu sam. (Nalazim se u Madridu.)
Belgrádban vagy. – U Beogradu si. (Ti si u Beogradu.)
Anna Nišben van. – Ana je u Nišu.
Glagol biti se koristi i prilikom predstavljanja: (Én) Anna vagyok. – Ja sam
Ana. Ili: Anna vagyok. – doslovno: Ana sam. (Ja sam Ana.)
Lične zamenice se mogu izostaviti. (Često se ni u srpskom jeziku ne koriste,
jer na lice upućuje lični glagolski nastavak: radim, radiš...). U mađarskom lične
zamenice će se naći u rečenici samo kada naglašavamo osobu.

U mađarskom jeziku prvo se kaže prezime, pa tek onda sledi lično ime. Neka
lična imena se mogu koristiti i kao prezimena, na primer Pál Tamás. U takvim
slučajevima pomoći će nam redosled: lično ime sagovornika u ovom slučaju je
Tamás, a ne Pál.

Redosled reči u rečenici

U srpskom jeziku rečenicu često (ali ne uvek!) počinjemo sa subjektom (to je
osoba/stvar o kome tvrdimo nešto). Iza njega može da sledi predikat (šta tvrdimo):
Ana je u Beogradu. (Subjekat: Ana, predikat: je, tj. u ovom slučaju [nalazi se].) U
mađarskom jeziku većina reči mogu da stoje na bilo kojem mestu u rečenici. (prema
tome predikat ne mora da stoji na drugom mestu rečenice, može da se pojavi bilo
gde)

! Pažnja!
Te rečenice, međutim, nemaju isto značenje! Ispred predikata uvek stoji ono
što je naglašeno, odnosno nova informacija.
 NOVA INFORMACIJA + GLAGOL (PREDIKAT)1
U rečenici:
Anna Belgrádban van. – Ana je u Beogradu.
nova informacija se odnosi na lokaciju. Pošto već govorimo o njoj, znamo da
Ana postoji, i znamo da se tako zove, ali ne znamo gde se ona nalazi. Zato Anna
(subjekat) i van (predikat) u ovom slučaju nisu nosioci nove informacije.
Ako ne znamo ko se od naših prijatelja/saradnika nalazi u Beogradu, a znamo
da je neko trebao ili hteo da otputuje, onda nam je lokacija poznata, ali osoba nije.
Zbog toga (u našem primeru) prvo dolazi ime, a zatim glagol:
Anna van Belgrádban. – Ana je Beogradu (a ne neko drugi).
U ovim slučajevima u srpskom nećemo promeniti redosled reči, dovoljno je da
intonacijom naglasimo neku drugu reč.
Rečenicu počinjemo sa glagolom samo ako naglašavamo radnju (tj. Predikat)!

1
Predikat može da se sastoji i od drugih reči, ne samo od glagola, na primer Devojčica je lepa. – A kislány szép.
1. Feladat / Zadatak Dodajte nastavak -ban ili -ben!
duett________ kupé_________ papír_________
isler________ margarin______ pingvin_______
koffer_______ mobil________ taxi________
krokodil_____ modell_______ yacht_______

2. Feladat / Zadatak Dodajte nastavak -ban ili -ben!

Baden___________ Miami___________ Šibenik__________
Bari_____________ Minszk__________ Split____________
Bécs____________ München________ Szöul___________
Brüsszel_________ Ohrid___________ Tbilisi___________
Dubrovnik_______ Párizs___________ Tallinn__________
Herceg Novi______ Perth____________ Trieszt__________
Lublin___________ Rimini__________ Trogir___________
Manchester_______ Rotterdam________ Varaždin_________
4. Feladat / Zadatak Formirajte rečenice sa glagolom van!
Eleonóra /Belgrád_____________________________________________
te / Banglades _______________________________________________
Maga / Denver_______________________________________________
én / Detroit__________________________________________________
Ön / Egyiptom _______________________________________________
(Egipat)
én / Kairó ___________________________________________________
te / Katmandu _______________________________________________
Maga / Kijev ________________________________________________
én / Klagenfurt _______________________________________________
Klára / Kuala Lumpur _________________________________________
te / Lisszabon ________________________________________________
én / Madrid _________________________________________________
te / Nairobi __________________________________________________
Gabriella / Nepál _____________________________________________
én / Pakisztán ________________________________________________
Valentina / Reykjavik _________________________________________
te / Salzburg _________________________________________________
én / Stockholm _______________________________________________
Zsuzsanna / Szarajevó _________________________________________
ő / Tallinn __________________________________________________
te / Tripoli___________________________________________________
én / Tunisz __________________________________________________
Ön / Zürich _________________________________________________
te / Tel Aviv_________________________________________________
én / Zágráb__________________________________________________
 Zanimanja / pitanja
Nove reči
diák – đak orvos – lekar
igen – da programozó – programer
jogász – pravnik sofőr – šofer
ki – ko tanár – nastavnik, profesor
közgazdász – ekonomista technológus – tehnolog
nem – ne

Zanimanja
Ako ćete reći koje je vaše zanimanje, ta imenica neće imati član ispred sebe:
Orvos vagyok. – (Ja) sam lekar. Time se upućuje da pripadamo nekoj grupi ljudi koji
imaju isto zanimanje (na primer šoferi, lekari, prodavaci itd.). Nismo mi jedini
predstavnici struke, pa zato ne treba da koristimo određeni član. (Član se ne koristi ni
ako govorimo o nekom drugom ili trećem licu!)

Upitne rečenice
Red reči onih upitnih rečenica u kojima nemamo upitne zamenice (ko, gde,
kada, kako...) se podudara sa izjavnim rečenicama. Intonacija se, međutim, menja:
Izjavana rečenica: Orvos vagy. – Ti si lekar.
(Intonacija je ravna ili se blago spušta, kao i u srpskom jeziku.)
Upitna rečenica: Orvos vagy? – Ti si lekar?

1. slika – Intonacija pitanja bez upitnih reči

 Intonacija u ovakvim upitnim rečenicama se razlikuje od intonacije u srpskom
jeziku. Ona se diže, najvišlja je na pretposlednjem slogu, a u zadnjem naglo pada
(imamo utisak da se peva). (Primere možete poslušati na memrise.com.)

Ako želimo da pokažemo interesovanje, nećemo se vratiti na prvobitni ton,

nego ćemo pitanje završiti malo višlje. Takvu intonaciju ćemo koristiti i u pitanju Ki
vagy te? – Ko si ti? Ako Vam neko prilikom upoznavanja uputi ovu rečenici, onda
ona želi da dobije informacije o Vašem imenu, često i o zanimanju. Iako u ovom
pitanju imamo upitnu reč (ki – ko), intonacija treba da bude kao u pitanjima bez
upitnih reči, inače nećemo biti učtivi!!! (Kad bismo pitali sa padajućom intonacijom,
poruka bi bila sledeća: ’Ko si sad pa ti?!’)

! Napomena
U mađarskom jeziku ne postoji oblik Da li. Umesto toga pitanje počinjemo sa
predikatom:
Orvos vagy? – Doslovno: Lekar si? (Da li si lekar?)

Reči afirmacije i negacije

Potvrdan odgovor na pitanja može da sadrži samo reč Igen (Da), ali ćemo vrlo
često odgovoriti punom rečenicom:
Igen, én diák vagyok. – Da, ja sam đak.
Reč za negaciju je Nem. – Ne.
Ako niste đak, za sada odgovor će glasiti ovako:
Nem, (PAUZA) én programozó vagyok.
Moramo napraviti pauzu između Nem i én, inače će smisao naše rečenice biti:
`Nisam ja programer, nego je to neka druga osoba...` (a uz to gramatički neće ni biti
ispravna zbog neodgovarajućeg reda reči).
 Harmonija samoglasnika – izuzeci 2.
Kada se reči završavaju na kratke samoglasnike a, e i o, oni se ispred većine
nastavaka, pa i ispred svih koji izražavaju prostorne odnose, produžavaju:
Harare + ban = Hararéban
iskola + ban = iskolában (u školi)
Oslo + ban = Oslóban.
(Ima relativno malo reči koji se završavaju na kratak o – to su prvenstveno
strane reči, kao što smo videli i u našem primeru.)
 1. Feladat / Zadatak
Sastavite izjavne rečenice sa glagolom van, a zatim ih izgovorite sa
pevajućom intonacijom (pretvorite ih u pitanje)!
én, diák ____________________________________________________
te, orvos ___________________________________________________
én, jogász ___________________________________________________
te, tanár ____________________________________________________
én, programozó ______________________________________________
sofőr, te ____________________________________________________

2. Feladat / Zadatak Prevedite sledeće rečenice!

Ja sam šofer. ________________________________________________
Ti si tehnolog. _______________________________________________
Ja sam ekonomista. ___________________________________________
Ti si profesor. _______________________________________________
Ti si u Berlinu. _______________________________________________
On je u Madridu. _____________________________________________
Vi ste u Dubrovniku. __________________________________________
Ti si u Ohridu. _______________________________________________

3. Feladat / Zadatak -ban ili -ben?

Ne zaboravite staviti crtice na poslednji samoglasnik A, E i O!
Atlanta__________________ Guatemala_____________
Ausztria_________________ Harare________________
Bogota__________________ Ljubljana______________
Brno____________________ Monaco_______________
Canberra________________ Moszkva______________
Drezda__________________ Prága_________________
4. Feladat / Zadatak Formirajte rečenice sa glagolom van!
Maga / Andorra______________________________________________
én / Ankara__________________________________________________
ő / Havanna_________________________________________________
te / Koppenhága______________________________________________
Ön / Košice__________________________________________________
te / Lima____________________________________________________
ő / Manila___________________________________________________
én / Montevideo______________________________________________
Ön / Moszkva________________________________________________
te / Nizza___________________________________________________
ő / Oslo_____________________________________________________
én / Ottawa__________________________________________________
Maga / Panama_______________________________________________
ő / Philadelphia ______________________________________________
te / Postojna_________________________________________________
Ön / Pretoria_________________________________________________
én / Riga____________________________________________________
Maga / Rijeka________________________________________________
te / Rio de Janeiro_____________________________________________
ő / Róma____________________________________________________
Ön / Sacramento______________________________________________
én / San Francisco____________________________________________
Maga / Szkópje_______________________________________________
ő / Szófia___________________________________________________
te / Tetovo__________________________________________________
én / Zimbabwe_______________________________________________
 Žao mi je...

Szia!
Kinga: Szia! Kinga vagyok. És te?
Petra: Szia! Én Petra vagyok. Jogász vagyok. És te?
Kinga: Tessék? Nem értem!
Petra: Jogász vagyok.
Kinga: Á, már értem! És hogy vagy?
Petra: Rosszul, sajnos.
Kinga: Sajnálom!

Naselja u Mađarskoj i u Srbiji

Dok većina naziva naselja i država dobijaju nastavak -ban/-ben, ona u
Mađarskoj dobijaju pretežno nastavak -n (ako se reč završava na samoglasnik). Ovaj
nastavak se dodaje i nekim nazivima mesta van države Mađarske. 2 Nastavak izražava
da se govornik oseća kod kuće.
Primeri za vojvođanska naselja:
Kavilló + -n = Kavillón
Szabadka + -n = Szabadkán (Subotica)
Kada se naziv završava na suglasnik, pre nastavka -n moramo dodati i
samoglasnik za olakšavanje izgovora. Kada se u poslednjem slogu nalaze niski
samoglasnici (’auto’) dodaje se glas -o-, a samoglasnik -e- se koristi u ostalim
slučajevima. (Obratite pažnju: kada se reč završava na e, é, i i í, o varijanti
samoglasnika odlučuje pretposlednji samoglasnik!)
Újvidék + -(e)n = Újvidéken `u Novom Sadu`
Bács + -(o)n = Bácson `u Baču`
2
To su naselja koja su nekada pripadala državi Mađarskoj,
 Budapest + -(e)n = Budapesten `u`Budimpešti` – Ova reč je složenica.
(Budimpešta je nastala spajanjem dva grada – Pešte i Budima.) Kada se e, é, i i í
nalaze u poslednjem slogu složenica, pretposlednji slog odlučuje samo ako ne pripada
prvoj reči složenice. U ovom primeru Pešta je samostalna reč, pa nema drugog
samoglasnika koja bi odlučila o varijanti nastavka – to će odrediti glas e.
Nadređene teritorijske jedinice – kao što su Bačka, Vojvodina itd. dobijaju
nastavak -ban/-ben: Bácskában, Vajdaságban.

! Napomena
Lična imena ljudi, imena naselja i država ne primaju nikakav član (ni određeni,
ni neodređeni)!3

1. Feladat / Zadatak Sastavite rečenice sa glagolom biti!

(Ova naselja se nalaze u Vojvodini, odnosno u Mađarskoj.)
én / Ada ___________________________________________________
te / Baja ____________________________________________________
Ön / Bajmok ________________________________________________
én / Csenej __________________________________________________
Péter / Csóka ________________________________________________
te / Csonoplya _______________________________________________
Maga / Doroszló _____________________________________________
én / Écska __________________________________________________
Anna / Gödöllő ______________________________________________
ő / Gunaras _________________________________________________
te / Gyála ___________________________________________________
Maga / Horgos _______________________________________________
Ön / Járek __________________________________________________
te / Kalocsa _________________________________________________
Vera / Kelebia _______________________________________________

3
Postoje izuzeci, ali o njima za sad nećemo govoriti.
 2. Feladat / Zadatak -ban ili -ben?
benzin_______ ciklus_______ katasztrófa____
bikini________ cirkusz______ karika________
boksz________ cunami______ macska_______
bunda________ csárda_______ mozaik_______
busz_________ csekk_______ piskóta_______
cement_______ folklór_______ szoba________

3. Feladat / Zadatak Sastavite rečenice sa glagolom biti!

(Ova naselja se nalaze u Vojvodini ili u Mađarskoj.)
ő / Kúla ____________________________________________________
Ön / Kupuszina ______________________________________________
te / Magyarkanizsa ___________________________________________
én / Martonos ________________________________________________
Zsolt / Melence ______________________________________________
ő / Mohács __________________________________________________
te / Palics ___________________________________________________
Ön / Pancsova _______________________________________________
Maga / Pécs _________________________________________________
én / Pétervárad _______________________________________________
én / Padé ___________________________________________________
Mátyás / Szenttamás4 __________________________________________
én / Szeged _________________________________________________
te / Tornyos _________________________________________________
Maga / Verbász ______________________________________________
én / Zenta ___________________________________________________

4
Srbobran
 Telefonski razgovor
Nove reči

akkor – onda itt – ovde, tu

álmos – pospan lakás – stan
beteg – bolestan szomjas – žedan
éhes – gladan telefonbeszélgetés –
fáradt – umoran telefonski razgovor
hol – gde újság – novine, novosti

A Upitne rečenice sa upitnim zamenicama

Ove upitne rečenice obrazujemo tako što koristimo upitne zamenice (ko, šta,
gde, kako itd.), posle kojih sledi glagol (ili imenski deo predikata).
Na primer Hol vagy? – Gde si? Kod ovih pitanja intonacija je slična onom u
srpskom jeziku: blago se spušta.
 Telefonbeszélgetés

Dávid: Halló! Szabó lakás? Halo? Stan Sabo?

Péter: Igen, itt Péter. Da, ovde (je) Petar.
Dávid: Szia! Itt Dávid. Hogy vagy? Ćao, ovde (je) David. Kako si?
Péter: Jól vagyok. És te? Dobro sam. A ti?
Dávid: Megvagyok, köszönöm. Onako, (Doslovno: postojim.) hvala.
Péter: Mi újság? Šta ima novo?
Dávid: Semmi különös. Ništa naročito.
Péter: Hol vagy? Gde si?
Dávid: Tessék? Nem értem. Molim? Ne razumem.
Péter: HOL VAGY? GDE SI?
Dávid: Á, már értem! A, (sad) već razumem!
Belgrádban vagyok. U Beogradu sam.
Péter: Én nagyon álmos és éhes vagyok. Ja sam jako pospan i gladan.
Dávid: Akkor jó étvágyat és jó éjszakát! Onda prijatno i laku noć!
Péter: Jó éjszakát! Laku noć!
1. Feladat / Zadatak
Na osnovu teksta odgovorite na postavljena pitanja!
Ki van jól? ___________________
Mi újság? ___________________
Hol van Dávid? _______________
Ki álmos? ____________________

2. Feladat / Zadatak Sastavite rečenice od zadatih reči!

beteg, te, vagy _______________________________________________
álmos, nagyon, vagyok ________________________________________
vagy, szomjas, te, ? ___________________________________________
Münchenben, Éva, van ________________________________________
fáradt, te, vagy _______________________________________________
éhes, én, vagyok _____________________________________________
Szabadkán, ő, van ____________________________________________
vagy, te, Užicén ______________________________________________
vagyok, én, Budapesten ________________________________________
 Konjugacija glagola
Nove reči
él – živi tanul – uči

tanul él örül
én tanulok én élek én örülök
te tanulsz te élsz te örülsz
ő tanul ő él ő örül

Nastavak za prvo lice je -k. Ako se reč završava na suglasnik, ispred nastavka
stoji samoglasnik za olakšavanje izgovora. Vrsta samoglasnika kod prvog i drugog
navedenog glagola zavisi od harmonije samoglasnika (’auto’).
Treći glagol nam je primer za one reči koji u poslednjem slogu imaju ö, ő, ü ili
ű – njihov samoglasnik za olakšavanje izgovora je obično ö. (Postoje i izuzeci, ali
njih ćemo naučiti kad ih budemo sretali tokom kursa).
Glagoli u rečniku se ne nalaze u infinitivu (kao u srpskom jeziku), nego u
trećem licu jednine sadašnjeg vremena!
1. Feladat / Zadatak Sastavite rečenice sa glagolom živeti!
(Ova naselja se nalaze u Vojvodini, odnosno u Mađarskoj.)
én / Szentendre ______________________________________________
Maga / Begecs _______________________________________________
te / Makó ___________________________________________________
én / Bogaras _________________________________________________
Ön / Dusanovó _______________________________________________
te / Futak ___________________________________________________
ő / Kamenica ________________________________________________
Maga / Karađorđevo __________________________________________
én / Káty ___________________________________________________
Vera / Kecskemét ____________________________________________
te / Kikinda _________________________________________________
Maga / Militics ______________________________________________
(Sprski Miletić)
Zsolt / Mohol ________________________________________________
Ön / Nyíregyháza ____________________________________________
én / Palánka _________________________________________________
Klára / Pecelló _______________________________________________
ő / Piros ____________________________________________________
te / Rábé ___________________________________________________
én / Stepanovićevo ___________________________________________
Ön / Szabadka _______________________________________________
te / Szivác __________________________________________________
én / Szuszek _________________________________________________
Károly / Titel ________________________________________________
Maga / Topolya ______________________________________________
te / Ürög ____________________________________________________
5. Feladat / Zadatak Sastavite rečenice sa glagolom učiti!
(Sva ova naselja se nalaze u Srbiji.)
Maga / Ada _________________________________________________
én / Inđija __________________________________________________
ő / Feketics ________________________________________________
te / Obrenovac _______________________________________________
én / Šid _____________________________________________________
Maga / Šabac ________________________________________________
Ön / Magyarkanizsa__________________________________________
te / Nagybecskerek ___________________________________________
ő / Szenttamás______________________________________________
te / Óbecse_________________________________________________
Te / Szeged _________________________________________________
Gyula / Arilje________________________________________________
én / Svilajnac ________________________________________________
Maga / Tompa _______________________________________________
Zsolt / Jagodina ______________________________________________
ő / Ćuprija __________________________________________________
Maga / Újvidék ______________________________________________
én / Despotovac ______________________________________________
te / Veternik _________________________________________________
Péter / Požega _______________________________________________
7. Feladat / Zadatak Koji samoglasnik nedostaje?

A–O Jó n__p__t! L__nd__nb__n Semmi b__j!

n__gy__n H__lló! Jól v__gy__k!
t__nár r__sszul pr__gr__m__zó
__rv__s közg___zdász A sz__báb__n v__n.

Í–É Jó est__t! Újvid__k sz__pen

Sz__vesen! Á, már __rtem! Jó __tvágyat!
zsel__ Kellemes h__tv__g__t!

Ü–Ö __rvendek! K__sz__n__m! Semmi k__l__n__s!

8. Feladat / Zadatak Odaberite ispravnu varijantu!

Te diák ...? vagy vagyok van

Nagyon ...! örülök reggelt vagy
Éhes vagy? – Igen, éhes... vagy van vagyok
19.00h Jó napot! Jó estét! Jó reggelt!
Hogy vagy? Itt vagyok. Megvagyok. Anna vagyok.
Bocsánat! Nagyon! Semmi baj! Szívesen!
Ön hol...? vagyok vagy van
Belgrád -n -ban -ben
Madrid -n -ban -ben
Szabadka '-n -ban -ben
Újvidék -n -on -en
 Belgrád, Niš, Pirot
Izuzeci: -ban/-ben umesto -n (-on/-en-ön)
Dok će Mađari iz Mađarske većini naziva naselja iz uže Srbije dodati nastavke
-ban/-ben, vojvođanski Mađari će koristiti drugu varijantu (-n/-on/-en/-ön). Neki
nazivi se, doduše, kolebaju, ali to se dešava i sa (određenim) naseljima u samoj
Mađarskoj.
Da ponovimo osnovna pravila (kad se reči završavaju na suglasnik):
Čačak + -(o)n = Čačakon Šid + -(e)n = Šiden
Dosada nismo pomenuli varijantu -(ö)n. Ona se dodaje kada se u poslednjem
slogu nalaze samoglasnici ö, ő, ü ili ű, na primer: Ürög + -(ö)n = Ürögön (u Irigu /
Srem).
Postoje i izuzeci od ovih pravila. Nastavke -ban/-ben će dobiti i oni gradovi u
Srbiji (i Mađarskoj) koji se završavaju na -n, -ny i -r,5 a nisu složenice:6
Apatin + -ban = Apatinban
Temerin + -ben = Temerinben
Zombor7 + -ban = Zomborban
Krupanj + -ban = Krupanjban

Njima se priključuju još tri grada:

Belgrád + -ban = Belgrádban
Niš + -ben = Nišben
Pirot + -ban = Pirotban

5
Naveli smo samo one suglasnike koji se često javljaju u Srbiji. U Mađarskoj njima se priključuju i -i, -j, -l, -ly, -m.
(Neki od njih se javljaju i sa nazivima u Srbiji, ali su oni veoma retki, pa ih nećemo vežbati.)
6
Složenice dobijaju nastavak -n (-on/-en/-ön) bez obzira na koji se suglasnik (ili samoglasnik) završavaju, na primer:
Bácskeresztúron – u Ruskom Krsturu.
7
Ne primaju sve reči nastavak -ban/-ben koji se završavaju na -r. Najvažniji izuzeci u Srbiji su: Csantavér / Čantavir
(Csantavéreen), Pacsér / Pačir (Pacséro on) i Elemér / Elemir (Eleméreen).
1. Feladat / Zadatak Sastavite rečenice sa glagolom učiti!
(Ova naselja se nalaze u Srbiji ili u Mađarskoj.)
te / Aranđelovac _____________________________________________
ő / Arilje ___________________________________________________
Maga / Belgrád ______________________________________________
én / Bezdán _________________________________________________
te / Bor _____________________________________________________
ő / Debrecen ________________________________________________
te / Deliblato ________________________________________________
Ön / Divčibare _______________________________________________
én / Eger ___________________________________________________
ő / Esztergom ________________________________________________
Ön / Gložan _________________________________________________
én / Győr ___________________________________________________
Mátyás / Ivanjica _____________________________________________
te / Karlóca _________________________________________________
Maga / Knjaževac ____________________________________________
ő / Koceljevo ________________________________________________
én / Loznica ________________________________________________
ő / Mokrin __________________________________________________
te / Novi Pazar _______________________________________________
Maga / Plandište _____________________________________________

2. Feladat / Zadatak Stavite član a ili az!

____ atom, ____ buldog, ____ cement, ____ film, ____ golf
_____ iskola, ____ joghurt, _____ kolibri, _____ lift, _____ monitor
_____ október, _____ orvos, _____ pingvin, ______ robot, _______ űr
3. Feladat / Zadatak Sastavite rečenice sa glagolom živeti!
(Ova naselja se nalaze u Srbiji, odnosno u Mađarskoj.)
én / Komárom _______________________________________________
te / Kostolac _________________________________________________
Maga / Kovin ________________________________________________
én / Magyarcsernye ___________________________________________
(Nova Crnja)
Péter / Mošorin ______________________________________________
te / Óbecse __________________________________________________
Maga / Rakovac ______________________________________________
én / Sárospatak ______________________________________________
te / Sopron __________________________________________________
Zsolt / Szabadka _____________________________________________
Maga / Szivác _______________________________________________
én / Temerin ________________________________________________
Péter / Titel _________________________________________________
te / Torda ___________________________________________________
Ön / Újvidék ________________________________________________
Maga / Veszprém ____________________________________________
én / Zrenjanin _______________________________________________
te / Zombor _________________________________________________

4. Feladat / Zadatak Prevedite sledeće rečenice!

Raduješ se. __________________________________________________
Ja sam nastavnik. _____________________________________________
Ti si lekar. __________________________________________________
U sobi uči. __________________________________________________
Kako si? ____________________________________________________
 Negiranje glagola
Negacija – negiranje predikata
Reč za negaciju je nem. Ako negiramo radnju ili neku osobinu itd. (tj.
predikat), onda reč za negaciju stoji ispred predikata. Primeri:
Nem tanulok. – Ne učim. Nem, nem tanulok. – Ne, ne učim.
U srpskom jeziku prilikom negacije glagola biti menja se osnova reči: nisam,
nisi, nije. U mađarskom jeziku u prvom i drugom licu kažemo nem vagyok ’ne
jesam’, nem vagy ’ne jesi’.
Nem vagyok éhes. – Nisam gladan.
Nem vagy éhes. – Ne, nisi gladan.
U trećem licu, međutim, glagol glasi: nincs (nema): Nincs itt. – Nije tu.
Vrlo često koristimo dve negacije:
Nem, nem vagyok éhes. – Ne, nisam gladan.

! Pažnja!

Treba napraviti pauzu između dve negacije (između dve reči nem), inače ćete
da negirate negacionu reč! (Nije da nisam gladan...)
Negirani deo rečenice je uvek naglašen. Kada negiramo glagol, u kratkim
rečenicama ispred njega stoji obično samo jedna reč (najčešće je to subjekat ili
vreme radnje): Péter nincs a szobában. – Petar nije u sobi.
VEĆ SPOMENUTO + NEM + PREDIKAT (GLAGOL, ...)
Rečenicu možemo da počnemo i samim negiranim predikatom:
Nem vagyok éhes. – Nisam gladan.
1. Feladat / Zadatak
Negirajte glagol u sledećim rečenicama!
Éhes vagyok. ________________________________________________
Ő tanul. ____________________________________________________
Újvidéken vagyok. ___________________________________________
Ő Belgrádban van. ____________________________________________
Te tanulsz. __________________________________________________
Te Budapesten vagy. __________________________________________
Zomborban vagy? ____________________________________________
Ön Rómában van. ____________________________________________
Te Ljubljanában vagy. ________________________________________
Ő Athénban van. _____________________________________________
Londonban vagyok. ___________________________________________
Anna tanul. _________________________________________________
Itt van. _____________________________________________________
Klára örül. __________________________________________________
Újvidéken van. ______________________________________________
Belgrádban vagy. ____________________________________________

2. Feladat / Zadatak -ban ili -ben?

aréna_________ gól_____________ plazma__________
április________ grammatika______ refrén___________
augusztus______ grill____________ rúzs____________
bunda_________ gríz____________ sampon_________
december______ kolléga__________ strófa___________
diploma________ kompót__________ szeptember______
dzsem_________ minyon__________ üst_____________
export_________ nafta____________ üveg___________
gén____________ november________ zseb____________
 Odakle si?
Nove reči
Anglia – Engleska Korea – Koreja
angol – Englez Magyarország – Mađarska
Belgium – Belgija Makedónia – Makedonija
Bulgária – Bugarska Németország – Nemačka
bolgár – Bugarin, Bugarka Norvégia – Norveška
Csehország – Češka Olaszország – Italija
Dánia – Danska Oroszország – Rusija
Észtország – Estonija ország – država
Finnország – Finska Portugália – Portugalija
Franciaország – Francuska Románia – Rumunija
Görögország – Grčka Spanyolország – Španija
Hollandia – Holandija Svájc – Švajcarska
Horvátország – hrvatska Svédország – Švedska
India – Indija Szerbia – Srbija
Írország – Irska Szlovákia – Slovačka
Japán – Japan Szlovénia – Slovenija
Kína – Kina Törökország – Turska

Nazivi država i izražavanje porekla (pridevi porekla)

Danas na svetu postoji oko dve stotine država. Nekolicina ima iste ili veoma
slične nazive u srpskom i mađarskom jeziku: Kanada, Angola, Haiti, Kuba itd. Drugi
se razlikuju u većoj ili manjoj meri, kao na primer Belgija (Belgium), Švajcarska
(Svájc) itd.
Međutim, postoje dve velike karakteristične grupe gde su razlike uočljive:
1. države koje u svom imenu sadrže reč država (Magyarország)
2. države ćija se imena završavaju na -ia, kao, na primer i Srbija (Szerbia)
 Važno je razlučiti te dve grupe, jer će nam olakšati određivanje imena nacije i
nazive jezika.

Izražavanje porekla
Ako želimo da izrazimo nečije poreklo, dodaćemo nastavak -i na naziv države:
szerbiai, magyarországi.
Szerbiai vagyok. – Ja sam iz Srbije. (Ali ne mora da znači da sam Srbin.)
Magyarországi vagyok. – Ja sam iz Mađarske. (Mogu biti Srbin, Mađar...)
Reči za izražavanje porekla u mađarskom se pišu malim slovima! (Osim ako
stoje na početku rečenice.)
Az autó szerbiai. – Auto je iz Srbije.
Ovaj nastavak se može dodati i nazivima naselja:
Újvidék – újvidéki (Novi Sad – novosadski)
Belgrád – belgrádi (Beograd – beogradski)
Szabadkai vagy. – Ti si Subotičanin.
Nastavak -i je jedan od onih koji ne produžavaju poslednji -A i -E (ali -O da!),
na primer szabadkai, ali: Monaco – monacói.

Nacionalnost
1. Kod naziva koji se završavaju na -IA, taj završetak moramo odbaciti da
bismo dobili ime nacije: Szerbia – szerb (’Srbin’ ili ’Srpkinja’)8, Anglia ’Engleska’ –
angol ’Englez’. Nema puno naziva gde se dešavaju dodatne promene. U slučaju reči
angol je to potrebno da bismo izbegli nagomilavanje suglasnika.
2. Kod naziva koji se završavaju na reč ország (’država’), ona se odbacuje da
bi smo dobili ime nacije: Magyarország – magyar.
Postoji i nekoliko manjih grupa, navešćemo samo tri:
1. Kod veoma malog broja država ime nacije se podudara sa formom porekla
(dodavanjem nastavka -i), na primer: Kína – kínai (Kina – Kinez), i Korea – koreai

8
Mađarski jezik ne razlikuje rodove, pa tako i muškog i ženskog predstavnika će nazvati na isti način.
(Koreja – Koreanac).
2. Japán – japán (Promenom veličine početnog slova dobijamo ime nacije.)
3. Postoje i nacionalnosti koji nemaju direktne veze sa nazivima svojih država,
na primer India (Indija) – hindi itd. (Vrlo često su ti nazivi u srpskom i mađarskom
jeziku veoma slični.)

1. Feladat / Zadatak

Dodajte nastavak za prideve porekla i napišite i ime nacije!

Pridev porekla Ime nacije
Bulgária __________________________ ____________________
Csehország __________________________ ____________________
Dánia __________________________ ____________________
Észtország __________________________ ____________________
Finnország __________________________ ____________________
Franciaország ________________________ ____________________
Görögország _________________________ ____________________
Horvátország_________________________ _____________________
Írország __________________________ _____________________
Makedónia __________________________ _____________________
Olaszország __________________________ _____________________
Oroszország __________________________ _____________________
Portugália __________________________ _____________________
Románia __________________________ _____________________
Szlovákia __________________________ _____________________
Szlovénia __________________________ _____________________
Törökország _________________________ _____________________
2. Feladat / Zadatak Negirajte glagol u sledećim rečenicama!
Csehországi vagyok. __________________________________________
Belgrádi vagy. _______________________________________________
A szobában tanul. ____________________________________________
Zombori vagy. _______________________________________________
Szerbiai vagyok. _____________________________________________
Franciaországban tanulok. ______________________________________

3. Feladat / Zadatak
Dopunite rečenice sa oblicima glagola biti: vagyok, vagy ili van!
Te magyar _______________. Ő Oroszországban _______.
Én német ________________. Én jogász _______________.
Ő Németországban ________. Te sofőr ________________.
Te orvos ________________. Ő a szobában____________.
 Kojim jezikom govoriš?

A Nove reči i pitanja

beszél – govori most – sada

milyen – kakav/-a/-o nyelv – jezik
Milyen nyelven beszélsz? – Na kom jeziku govoriš? / Koji jezik govoriš?
Milyen nyelvet tanulsz? – Koji jezik učiš?

Jezik
Naziv jezika stvaramo tako što imenu nacije dodajemo nastavke -ul ili -ül (po
pravilu harmonije samoglasnika). Tako će ’mađarski’ glasiti magyarul, a ’srpski’
szerbül.

Glagol beszél – ’govori’

én beszélek - ja govorim
te beszélsz - ti govoriš
ő beszél - on govori
Ako govorite više jezika, glagol će stajati pre novih informacija, jer
nabrajamo!
Beszélek szerbül, angolul és spanyolul.
– Govorim srpski, engleski i španski.

Određeni i neodređeni član

Videli smo da određeni član ima oblike a i az. On se uvek mora koristiti kada
govorimo o nečem određenom, na primer:
Az augusztus meleg. – Avgust je topao.
 Kada generalno govorimo o nekom događaju – na primer: (obično) u avgustu
ne učim, nego idem na letovanje, član se izostavlja:
Augusztusban nem tanulok...

Neodređeni član se koristi kada govorimo o neodređenim stvarima (na primer

prvi put spominjemo nešto), ili kada predmet/mesto itd. ne želimo podrobno
objasniti:
Én egy iskolában vagyok. – Ja sam u jednoj školi.
ili
Ja sam u nekoj školi.
Kao što vidimo iz primera, neodređeni član se može prevesti sa
jedan/jedna/jedno, ili neki/neka/neko.

1. Feladat / Zadatak

Kojim jezikom govore u sledećim zemljama?

Bulgária ________________ Horvátország_______________
Csehország ________________ Írország ________________
Dánia ________________ Makedónia ________________
Észtország ________________ Portugália _________________
Finnország ________________ Románia _________________
Görögország _______________ Szlovákia _________________
Hollandia ________________ Szlovénia _________________
 2. Feladat / Zadatak Sastavite rečenice od zadatih reči!
(Dodajte potrebne nastavke glagolima i stvorite naziv jezika od imena
nacija!)
én, beszél, cseh ______________________________________________
dán, te, tanul?________________________________________________
ő, beszél, észt, nem ___________________________________________
én, tanul, francia _____________________________________________
te, beszél, görög, nem, ? _______________________________________
Ön, beszél, nem, holland _______________________________________
te, tanul, ír, nem ______________________________________________
Rozália, beszél, német, ? _______________________________________

3. Feladat / Zadatak Prevedite sledeće rečenice!

Učim u školi. ________________________________________________
Nisi u hotelu. ________________________________________________
Renata nije u Berlinu. _________________________________________
Ti se raduješ. ________________________________________________
Jako sam umoran. ____________________________________________
Bolestan si. _________________________________________________
Pospan sam. _________________________________________________
Ti si gladna. _________________________________________________

4. Feladat / Zadatak Prepišite tekst u drugom licu jednine!

Kinga vagyok, Szabadkán élek. Jogász vagyok egy iskolában. Magyar vagyok.
Beszélek oroszul és portugálul, most angolul tanulok.
___________________________________________________________
___________________________________________________________
 Negiranje ostalih delova
rečenica
Nove reči
csütörtök – četvrtak ott – tamo
hanem – nego péntek – petak
hét – nedelja szerda – sreda
hétfő – ponedeljak szombat – subota
kedd – utorak vasárnap – nedelja
ma – danas

Negiranje ostalih delova rečenica

Kod potvrdnih rečenica smo videli da ispred glagola stoji naglašena reč (vidi
devetu lekciju).
Kada negiramo predikat, rečenicu ne nastavljamo uvek sa objašnjenjem (iako,
naravno, to možemo uraditi):
Anna nem tanul. – Ana ne uči.
Anna nem tanul, hanem örül. – Ana ne uči, nego se raduje.
Kada ne negiramo glagol, reč nem će stajati ispred reči koji nosi važnu
informaciju, a predikat sledi iza njih.
Nem Anna él Apatinban. – Nije Ana ta koja živi u Apatinu...
(doslovno: ’Ne Ana živi u Apatinu’)
Nem Szabadkán él. – Ne živi u Subotici. (’Ne u Subotici živi.’)
Ovakve rečenice obično zahtevaju nastavak, gde ćemo objasniti ko/šta itd. vrši
radnju (ili nad čim/kim se ona vrši) naspram negirane osobe/mesta/stvari itd. Veznik
takvih rečenica je hanem – ’nego’.
Nem Anna él Apatinban, hanem Péter. – Ne živi Ana u Apatinu, nego Petar.
 Nem Szabadkán él, hanem Zentán. – Ne živi u Subotici, nego u Senti.

! Pažnja!

Negacija je uvek naglašena, kao i reč koja se negira! Zbog toga (ako ne
negiramo glagol), negirana reč MORA da stoji između reči nem i glagola!
NEM + NOVA INFORMACIJA + GLAGOL (PREDIKAT)
Nem Anna van itt, hanem Ferenc. – Nije Ana ta koja je tu, nego Ferenc.
Kao i u potvrdnim rečenicama, ispred nove informacije (ispred reči nem)
obično može stajati vreme i osoba/stvar o kome pričamo, ali mesto ne uvek – zato ga
(za sada) izbegavajmo staviti na to mesto.
VREME / KO & ŠTA9 + NEM + NOVOST + PREDIKAT

9
Opcionalni delovi rečenica.
 1. Feladat / Zadatak Negirajte sledeće rečenice!
(Prvi put negirajte glagol, a drugi put negirajte imenski deo predikata –
tada se rečenica nastavlja sa objašnjenjem, tj. sa veznikom hanem.)
Francia vagy. a) ______________________________________________
b) _________________________________________________________
Diák vagy. a) ________________________________________________
b) _________________________________________________________
Programozó vagy. a) __________________________________________
b) _________________________________________________________

2. Feladat / Zadatak Negirajte rečenice (ali ne glagol)!

Londonban élek. _____________________________________________
Tamara tanul. ________________________________________________
Itt van. _____________________________________________________
Klára örül. __________________________________________________
Újvidéken tanul. _____________________________________________
Itt él. ______________________________________________________
Belgrádban vagy. ____________________________________________
Szerda van. _________________________________________________

3. Feladat / Zadatak Dopunite izostavljene nastavke!

Ő nagyon örül_______. Péter Magyarország_______ tanul______.
Te szerb___ beszél___. Szerbia____ él___. Olasz___ és svéd___ tanul__.
Én francia va_____. Beszél____ francia____, magyar____ és német____.
 Glagol van u trećem licu
A Nove reči

hideg – hladan/-a/-o meleg – topao, topla, toplo

is – takođe rendelő – ordinacija

Glagol van (biti) u trećem licu jednine

U mađarskom jeziku glagol biti u trećem licu se veoma često izostavlja (tj.
retko se koristi). Navešćemo nekoliko pravila kada se ne sme izostaviti:
a) u značenju nalaziti se, postojati: Anna a parkban van. – Ana je u parku.
b) u značenju imati: Van10 autó a parkban. – Ima auta u parku.
c) U frazama: Hogy van? ’Kako je (on/ona)?’/’Kako ste Vi?’, Jól van. ’Dobro
je’ Rosszul van. ’Loše mi je.’, doslovno: ’Loše sam.’ Megvan. ’Onako je.’11
d) kada se govori o vremenu (godina, mesec, nedelja, dan, deo dana, sat):
Január van. ’Januar je.’ Međutim, kada se radi o karakteristikama vremenskih
jedinica, pomoćni glagol se izostavlja: A január hideg. ’Januar je hladan.’ Tada je
predikat (ono što tvrdimo) izražen pridevom.
U ostalim slučajevima glagol biti u trećem licu moramo izostaviti (bilo da
persiramo ili ne), na primer: Anna fáradt. – Ana je umorna.

! Pažnja!

Uz zanimanje u trećem licu jednine glagol biti se izostavlja! Anna orvos.

Is – takođe
Ova reč se u srpskom jeziku javlja ispred imenice ili zamenice na koju se
odnosi. U srpskom često se nalazi na početku rečenice. U mađarskom jeziku se,
međutim, javlja posle imenice ili zamenice na koju se odnosi (én is).
10
Jedino u ovom značenju možemo rečenicu početi sa glagolom van!
11
U ovu grupu spadaju samo ove četiri rečenice!
 1. Feladat / Zadatak
Napišite sledeće rečenice u trećem licu!
Álmos vagy. ________________________________________________
Jogász vagyok. ______________________________________________
Fáradt vagy. ________________________________________________
Franciaországi vagyok. ________________________________________
Francia vagy. ________________________________________________
Olaszországi vagy. ___________________________________________

2. Feladat / Zadatak Prepišite tekst u trećem licu jednine!

Milan vagyok, Zomborban élek. Orvos vagyok egy rendelőben. Szerb vagyok.
Beszélek olaszul és franciául, most magyarul tanulok.
___________________________________________________________
___________________________________________________________
___________________________________________________________

3. Feladat / Zadatak Negirajte rečenice!

U prvoj rečenici negirajte predikat, a u drugoj drugu reč!
Szomjas vagy. _______________________________________________
___________________________________________________________
Ő orvos. ____________________________________________________
___________________________________________________________
Fáradt vagyok. _______________________________________________
___________________________________________________________
Anna beteg. _________________________________________________
___________________________________________________________
Budapesten tanul. ____________________________________________
____________________________________________________
 Upoznavanje
Željka: Szia, Zsuzsi!
Márta: Szia, Zsuzsi!
Zsuzsi: Sziasztok!
Márta: Zsuzsi, ő Željka. Ő szerb és Nišben él. Angoltanár egy iskolában. Csak
egy kicsit beszél magyarul. Željka, ő Zsuzsi. Ő magyar, és nem beszél szerbül, csak
magyarul. Budapesti és orvos egy rendelőben.
Željka: Nagyon örülök!
Zsuzsi: Én is örülök!

4. Feladat / Zadatak Prevedite sledeće rečenice!

Januar je hladan. ____________________________________________
U martu je toplo. _____________________________________________
U julu ne učim. ______________________________________________
Živiš u Berlinu? ______________________________________________
Ne, ne živim u Berlinu, nego u Bernu. ____________________________
___________________________________________________________
Jesi li u Beogradu? ___________________________________________
Da, u Beogradu sam. A ti? _____________________________________
___________________________________________________________
Ja sam u Zemunu. Tu učim. ____________________________________
___________________________________________________________
U decembru je hladno. ________________________________________
Raduješ se ? _________________________________________________

5. Feladat / Zadatak Da li nedostaje a ili az?

__ autó, __április, ___ csekk, __ december, __ dzsip, __ gyermek
__ iskola, __ joghurt, __ március, __ opera, __ park, __ rádió, __ út
 U školi jezika
Nove reči
de – ali nyelviskola – škola jezika
egy kicsit – pomalo

A nyelviskolában
Željka: Dobar dan, ja sam Željka Krstić. A Vi?
Zsuzsi: Elnézést, nem beszélek szerbül, csak magyarul és németül.
Željka: Bocsánat! Én csak egy kicsit beszélek magyarul. Most tanulok.
Krstić Željka vagyok.
Zsuzsi: Kovács Zsuzsi vagyok! Nagyon örülök!
Željka: Én is örülök. Hol él?
Zsuzsi: Budapesti vagyok, de most itt élek. És Ön?
Željka: Én niši vagyok, de most Belgrádban élek.
Zsuzsi: Én magyartanár vagyok. Ön is tanár?
Željka: Nem, én technológus vagyok.
Zsuzsi: Milyen Niš?
Željka: Nagyon szép! És Budapest?
Zsuzsi: Budapest is szép. Nagy város.
 1. Feladat / Zadatak Odgovorite na postavljena pitanja!

Hol van Željka és Zsuzsi? ______________________________________

Beszél Zsuzsi szerbül? ________________________________________
Hol él Željka? _______________________________________________
Zsuzsi belgrádi? _____________________________________________
Željka belgrádi? ______________________________________________
Zsuzsi angoltanár? ___________________________________________
Željka sofőr? ________________________________________________
Milyen Niš? _________________________________________________
Milyen Budapest? ____________________________________________
Beszél Zsuzsi oroszul? ________________________________________
Milyen nyelvet tanul Željka? ___________________________________

2. Feladat / Zadatak Prepišite tekst u trećem licu jednine!

Milan vagyok. Szerb vagyok, Szerbiában, Újvidéken élek. Tanár vagyok.
Beszélek szerbül, angolul és németül, most magyarul tanulok.
___________________________________________________________
___________________________________________________________
___________________________________________________________

3. Feladat / Zadatak Dopunite izostavljene nastavke!

Elnézést, nem beszél______ szerbül.
Most Budapest_______ is nagyon meleg van?
Milyen nyelv______ beszél______? (ne persiramo)
Sajnos, én csak szerb____ és angol____ beszél_____. Most tanul___
magyar___.
4. Feladat / Zadatak -ban ili -ben?
album___________ benzin___________ brosúra__________
ampulla__________ beton____________ bunda___________
antenna__________ betyár___________ busz____________
aréna____________ boksz___________ cement__________
augusztus________ bónusz__________ ciklus___________
autó_____________ bross____________ cirkusz__________

5. Feladat / Zadatak -ban/-ben ili -n/-on/-en/-ön?

RS – Srbija, HU – Mađarska
Athén___________ Csenej___________(RS)
Bács____________(RS) Cservenka________(RS)
Bécs____________ Csóka___________(RS)
Begecs__________(RS) Csonoplya________(RS)
Belgrád__________ Damaszkusz_______
Bogaras__________(RS) Doroszló_________(RS)
Brüsszel_________ Écska____________(RS)
Budapest_________ (HU) Feketics__________(RS)
Canberra_________ Futak____________(RS)
 Moj broj telefona je...
Brojevi 1 – 10 (broj – szám)
0 – nulla 4 – négy 8 – nyolc
1 – egy 5 – öt 9 – kilenc
2 – kettő / két 6 – hat 10 – tíz
3 – három 7 – hét
Broj dva ima dva oblika (duži i kraći: kettő / két). Duži oblik se koristi
samostalno (adrese, brojevi telefona), kao i kad iza njega ne sledi imenica, a kraći
oblik stoji ispred imenice (tada je broj u ulozi kvantitativnog atributa):
két diák – dva đaka
Szent Száva út kettő – put Svetog Save br. 2.

Nove reči
családi név – prezime telefonszám – broj telefona
keresztnév – lično (’krsno’ ime) vezetéknév – prezime
név – ime
Prisvojni nastavci 1.
U mađarskom jeziku posesiju ne izražavamo samo posesivnim ličnim
zamenicama, nego i posesivnim nastavcima. Posesivne zamenice se pojavljuju samo
kada naglašavamo da je nešto moje, a ne tuđe. U tim slučajevima u srpskom
zamenica stoji iza imenice: Ova knjiga je moja, a ne tvoja.
Ako posedovanje ne suprostavljamo (na primer: moj broj telefona je...),
nećemo koristiti zamenice, nego posesivne (prisvojne) nastavke. Kada bi u srpskom
jeziku postojala takva struktura, glasila bi: adresamoja, adresatvoja itd.
Nastavci su sledeći:
telefonszám – ’broj telefona’ név
telefonszámom nevem
 telefonszámod neved
telefonszáma neve
Samoglasnik za olakšavanje izgovora i ovde zavisi od harmonije samoglasnika
(sa svim izuzecima i produženjem samoglasnika A, E i O na kraju reči). Telefonszám
je primer za one reči koji se zarvšavaju na suglasnik, a u poslednjem slogu imaju
niski samoglasnik (A, Á, O, Ó, U, Ú). U ovim slučajevima između poslednjeg
suglasnika i nastavka moramo da dodamo jedan samoglasnik za olakšavanje
izgovora. Kod niskih samoglasnika to je obično O (o izuzecima će biti reči u martu ili
aprilu).
Név je primer za one reči koji sadrže visoke samoglasnike (a u poslednjem
slogu se ne nalazi ö, ő, ü i ű).
Naravno, ako se reč završava na samoglasnik, dodajemo samo suglasnike -m,
odnosno -d!12 Primer: iskola – iskolám – iskolád.
Da bi (u manjem obimu) naglasili posesivnost, možemo koristiti i lične (a ne
posesivne) zamenice. Međutim, one bez posesivnih nastavaka ne izražavaju posesiju!
Na primer: az én telefonszám doslovno znači: ja broj telefona. Ispravno: az én
telefonszámom ’moj broj telefona’
Pitanja:
Mi a (te) telefonszámod? - Koji je tvoj broj telefona?
Mi az Ön telefonszáma? - Koji je Vaš broj telefona?
Prilikom persiranja pitanje je učtivije ako koristite i zamenicu Ön/Vi.
Név – ime
Kod nekih reči samoglasnik koji se nalazi u osnovi će se skratiti kada im
dodajemo nastavke:
Mi a neved? – Kako se zoveš? (Doslovno: Šta je tvoje ime?)
Mi az Ön neve? – Kako se Vi zovete? (persiranje)
A nevem – Moje ime je...

12
O nastavcima u trećem licu posle samoglasnika će kasnije biti reči.
1. Feladat / Zadatak Napišite sledeće brojeve slovima!
067/1657____________________________________________________
032/4891 ___________________________________________________
044/7865____________________________________________________
051/3374____________________________________________________
078/6798____________________________________________________
093/1476____________________________________________________

2. Feladat / Zadatak Čiji je ovo broj telefona?

Anna telefonszám______ a sofőr telefonszám___
az Ön telefonszám____ az ő telefonszám ______
az én telefonszám______ a te telefonszám______
3. Feladat / Zadatak Prevedite sledeće rečenice!
Lazar je šofer u Londonu. ______________________________________
Đak si u Somboru. ____________________________________________
Vi ste lekar? _________________________________________________
Učim u Nišu. ________________________________________________
Vi ste nastavnik u školi. _______________________________________
Ja sam tehnolog. _____________________________________________
Pospan sam. ________________________________________________
Umoran si. _________________________________________________
On je iz Francuske. ___________________________________________
Žedan je. ___________________________________________________
Ti si iz Nemačke. _____________________________________________
5. Feladat / Zadatak
Király Anna Tamás Pál Dénes Tamás
Anna vezetékneve: _____________________________________
Mi Tamás Pál családi neve? ______________________________
Mi Dénes Tamás keresztneve? ____________________________
 Moja adresa je...
Nove reči
cím – adresa tér – trg
sugárút – bulevar út – put
szabadság – sloboda utca13 – ulica

Brojevi 11 – 999

11 – tizenegy 30 – harminc
12 – tizenkettő 31 – harmincegy
13 – tizenhárom 40 – negyven
14 – tizennégy 50 – ötven
15 – tizenöt 60 – hatvan
16 – tizenhat 70 – hetven
17 – tizenhét 80 – nyolcvan
18 – tizennyolc 90 – kilencven
19 – tizenkilenc 100 – száz
20 – húsz 101 – százegy
21 – huszonegy 200 – kétszáz
Nazivi desetica i dvadesetica prolaze kroz promenu dužine (skraćivanje)
prilikom dodavanja jedinica (tizenegy, tizenkettő, huszonhárom, huszonnégy). Kod
ostalih brojeva samoglasnik u deseticama je i u okruglim brojevima kratak! Na
primer: harminc, harmincegy, harminckettő, hetven, hetvenegy, hetvenkettő...
Kao ni u srpskom, ni u mađarskom jeziku ispred reči sto ne stoji reč jedan (pa
ćemo reći samo száz). Broj 200 sadrži kraći oblik dvojke, jer mu sledi broj 100
(száz).13

13
Nije pogrešno koristiti ni duži oblik (kettőszáz), pogotova kada nismo sigurni da li će nas razumeti – brojevi hét
(sedam) i két (dva) su veoma slični.
! Pažnja!

Brojevi se u mađarskom do 2000 pišu zajedno! Na primer: kétszáznegyvenhét

(247), kilencszázkilencvenkilenc (999) itd.

Prilikom čitanja brojeva telefona brojevi se obično grupišu po deseticama ili

stotkama: 067/64-111. Tada se crtice stavljaju između tih grupa:
067/64-111: nulla–hatvanhét–hatvannégy–száztizenegy
Kada broj telefona počinje sa nulom, ona se uvek odvaja crticom od ostalih
brojeva, kao što se vidi i u našem primeru.

Adresa
A címem Petőfi Sándor utca 3. – Moja adresa je ulica Petefi Šandora broj 3.
Obratite pažnju da se izostavlja izražavanje posesije na nazivu ulice! Ti
nastavci nisu mađarski padežni nastavci, pa se naziv ulice koristi u svom osnovnom
obliku (tj. u nominativu), na primer:
ulica Petefi Šandora – Petőfi Sándor utca
ulica Zorana Đinđića – Zoran Đinđić utca.
Važno je da se u mađarskom jeziku prvo koristi ime javnog mesta ili institucije,
pa tek onda tip, a u srpskom jeziku situacija je obrnuta:
Petőfi Sándor utca – ulica Petefi Šandora
Park Hotel – Hotel Park
Pitanja:
Mi a (te) címed? - Koja je tvoja adresa?
Mi az Ön címe? - Koja je Vaša adresa?
1. Feladat / Zadatak Napišite slovima sledeće brojeve!
662 ________________________________________________________
839 ________________________________________________________
545 ________________________________________________________
176________________________________________________________
394________________________________________________________
2. Feladat / Zadatak Napišite slovima telefonske brojeve!
024/99-14 __________________________________________________
032/11-57 __________________________________________________
011/29-20___________________________________________________
087/46-35___________________________________________________
053/82-61___________________________________________________
3. Feladat / Zadatak Sastavite adrese od zadatih reči!
10, tér, József Attila __________________________________________
4, utca, Kossuth Lajos ________________________________________
7, sugárút, Szabadság _________________________________________
1, utca, Vuk Karadžić _________________________________________
4. Feladat / Zadatak Dodajte posesivne nastavke!
az én cement_______ az Ön termosz______
Róbert keksz_______ a te defekt_________
a te sport__________ Pál technológus_____
az Ön pingvin______ az én bross_________
az én golf_________ a Maga orvos_______
Rózsa monitor_____ az Ön tábor_________
a te robot_________ a te bunda__________
a Maga tanár______ az én farm__________
az én szirup_______ a Maga sofőr________
d
 5. Feladat / Zadatak Prepišite tekst u 3. lice jednine!
Zsuzsi vagyok. Magyar vagyok, de nem Magyarországon élek, hanem
Szerbiában. Közgazdász vagyok egy bankban. Beszélek angolul, szerbül és magyarul,
most oroszul tanulok. A címem Andrássy utca 2.
___________________________________________________________
___________________________________________________________
___________________________________________________________
___________________________________________________________

6. Feladat / Zadatak Koji samoglasnik nedostaje?

A–O Visz__ntlátásr__! Sz__b__dk__ L__nd__nb__n

Csók__l__m! Megv__gy__k! l__kás

j__gász Szi__szt__k! B__csán__t!

Í–É telefonbesz__lget__s Jó __jt! __n

Tess__k! Eln__z__st! Nem ___rtem!

Ü–Ö k__l__n__s __r__l__k

 Moje zanimanje
Nove reči

alsó vonal – donja crta: _ ház – kuća

e-mail cím – mejl adresa kukac – crv, kukac
év – godina mennyi – koliko
éves – ima … godina nemzetiség – nacionalnost
foglalkozás – zanimanje pont – tačka
hány – koliko vonal – crta, linija

Zanimanje i nacionalnost

Već smo naučili da kažemo koje je naše zanimanje i koje smo nacije. Sada
ćemo naučiti i pitanja:
Mi a (te) foglalkozásod? – Šta si po zanimanju?
Mi az Ön foglalkozása? – Šta ste po zanimanju? (persiranje)
Mi a nemzetiséged? – Koje si nacionalnosti?
Mi az Ön nemzetisége? – Koje ste nacionalnosti? (persiranje)
Ove dve reči se neće pojavljivati u odgovorima!
Tanár vagyok. / Diák vagyok.
Szerb vagyok. / Magyar vagyok.

Mejl adresa

Mi az Ön e-mail címe? – Koja je Vaša mejl adresa?

Az e-mejl címem auto@gmail.com. [auto kukac dzsí méjl pont kom]
Adrese se čitaju onako kako se oni izgovaraju u engleskom jeziku.
Samostalna slova se izgovaraju na mađarskom jeziku: sbb – esz-bé-bé.
Kada imamo srpsko ime/prezime u mejl adresi, nemojte je pročitati na
srpskom, inače nikad nećete dobiti Vaše mejlove! Na primer: snezana044@dec.dec se
izgovara sa š i z!

Koliko imaš godina? – Hány éves vagy?

42 éves vagyok. / Negyvenkét éves vagyok. – Imam 42 godine.

30 éves vagyok. / Harmincéves vagyok. – 30 godina imam.
Péter tizennyolc éves. – Petar ima 18 godina.
Kao što možemo videti u poslednjem primeru, u trećem licu se izostavlja
glagol van, jer se ne radi ni o jednom izuzetku (nalaziti se, posedovati, određene
fraze, vremenske prilike).
Okrugle brojeve koje se sastoje od jedne reči (kao 30 u našem primeru) pišemo
zajedno sa rečju éves ’godina’ (ili sa drugom imenicom uz koje stoje). Još primera:
Százéves ház. – „Stogodišnja” kuća.

Hány? i Mennyi?
Hány? se pretežno koristi sa brojivim, a Mennyi? sa merljivim imenicama:
Hány diák van az iskolában? – Koliko đaka ima u školi?

1. Feladat / Zadatak Pročitajte sledeće mejl adrese!

tabla.14@email.tabla, te, a _____________________________________

deakter7345@julius.juli Ön, az, _________________________________
budapestvaros@bbb.varos, Maga, a ______________________________
szivesen@december.dec ő, az ___________________________________
2390738@november.nov, én, az _________________________________
2. Feladat / Zadatak Ko koliko ima godina?
Péter, 13 ____________________________________________________
én, 34 ______________________________________________________
Ön, 21 ___________________________________________________
te, 70 ______________________________________________________
én, 82 ______________________________________________________

3. Feladat / Zadatak Koji nastavak nedostaje?

Az én cím_____ Móricz Zsigmond út 3.
Az ő telefonszám_____ 067/4682.
A te telefonszám_____ 039/2354-365.
Az Ön cím_____ Vajdasági út 1.
A Maga telefonszám_____ 021/76-24

4. Feladat / Zadatak Prevedite sledeće rečenice!

Ponedeljak je. _______________ Subota je. __________________
Nedelja je. __________________ Utorak je. __________________
Četvrtak je. _________________ Petak je. ___________________

5. Feladat / Zadatak
Edina parizer________
a te gazda___________
az Ön hamburger_____
az én karika_________
a Maga valcer________
a te park____________
az én veranda________
az Ön paprikás_______
k
a te zebra___________
Orsolya bankár______
az én torta__________
a Maga traktor_______
a te videó___________
az Ön glóbusz_______
az én poncsó_________
Margit cirkusz________
 Hajde da računamo!
Nove reči

az – to plusz – plus
mínusz – mínus viszonthallásra – „do slušanja”

Brojevi od 1000

1000 – ezer 2087 – kétezer-nyolcvanhét

1001 – ezeregy 2774 – kétezer-hétszázhetvennégy
1089 – ezernyolcvankilenc 5000 – ötezer
1999 – ezerkilencszázkilencvenkilenc 10.000 – tízezer
2000 – kétezer 100.000 – százezer
2001 – kétezer-egy 1 000.000 – egymillió
1.873.421 – egymillió-nyolcszázhetvenháromezer-négyszázhuszonegy

Brojevi se slovima do 2000 pišu bez razmaka (bez obzira koliko su dugački).
Od 2000 pa nadalje crtice se pišu na istim mestima gde se pojavljuju tačke (ili na
zapadu zarezi). Međutim, za datume ovo pravilo ne važi! (Datume pišemo zajedno
bez obzira da li je broj veći ili manji od 2000!)

Računanje
Primer: 11 – 8 = 3 tizenegy mínusz nyolc az három (az u ovom slučaju jednako
je srpskom to je)
 Beszélgetés

Kovács Péter: Jó napot! Kovács Péter vagyok.

Kis-Pál István: Jó napot kívánok! Kis-Pál István vagyok.
Kovács Péter: Mi az Ön keresztneve? Pál vagy István?
Kis-Pál István: István.
Kovács Péter: Én negyvennégy éves vagyok. És Ön?
Kis-Pál István: Én huszonnyolc éves vagyok.
Kovács Péter: Beszélek angolul, németül és olaszul is.
Ön beszél angolul?
Kis-Pál István: Sajnos, csak egy kicsit. Most tanulok.
De jól beszélek oroszul!
Kovács Péter: Oroszországban él?
Kis-Pál István: Nem, Szerbiában élek, Zomborban. Orvos vagyok.
És Ön?
Kovács Péter: Szegedi vagyok, de Szabadkán élek.
Kis-Pál István: Mi az Ön foglalkozása?
Kovács Péter: Angoltanár vagyok.
Kis-Pál István: Mi az Ön telefonszáma?
Kovács Péter: A telefonszámom 077/14-21-67.
Kis-Pál István: Köszönöm szépen, viszonthallásra!
Kovács Péter: Viszonthallásra!
1. Feladat / Zadatak Izračunajte sledeće zadatke!
Brojeve napišite slovima!
1 – 1 = 0 ___________________________________________________
___________________________________________________________
199 – 185 = 14 ____________________________________________
___________________________________________________________
593 – 577 = 16 ___________________________________________
___________________________________________________________
28 – 9 = 19 _________________________________________________
___________________________________________________________
40 – 14 = 26 ________________________________________________
___________________________________________________________
33 + 77 = 110 _______________________________________________
___________________________________________________________
61 + 99 = 160 ______________________________________________
___________________________________________________________
124 + 476 = 600_____________________________________________
___________________________________________________________
27.001 + 194 = 27.195________________________________________
___________________________________________________________
45.973 – 14.681 = 31.292 ______________________________________
___________________________________________________________
580.976 – 354.852 = 226.124___________________________________
___________________________________________________________
3.000.764 – 1.000.444 = 2.000.320_______________________________
___________________________________________________________
2. Feladat / Zadatak Igaz vagy hamis?
Da li su sledeće rečenice tačne (igaz) ili netačne (hamis)?
Kovács Péter negyvenegy éves. IGAZ HAMIS
Kis-Pál István huszonnyolc éves. IGAZ HAMIS
Kovács Péter beszél németül és oroszul. IGAZ HAMIS
Kis-Pál István jól beszél angolul. IGAZ HAMIS
Kis-Pál István Szerbiában él. IGAZ HAMIS
Kovács Péter zombori. IGAZ HAMIS
Kovács Péter Szabadkán él. IGAZ HAMIS
Kovács Péter angoltanár. IGAZ HAMIS
Kovács Péter telefonszáma 077/11-21-67. IGAZ HAMIS

3. Feladat / Zadatak Odgovorite na postavljena pitanja!

Mi Kovács Péter családi neve? _______________________________
Mi Kis-Pál István keresztneve? __________________________________
Milyen nyelven beszél Kovács Péter? _________________________
Hol él Kovács Péter? _______________________________________
Hol él Kis-Pál István? _________________________________________
Mi Kovács Péter foglalkozása? ______________________________
 Koliko je sati?
Nove reči

dél – podne háromnegyed – tri četvrt

éjfél – ponoć negyed – četvrt
fél – pola óra – sat, sati, čas

Hány óra van? – Koliko je sati?

Ceo sat – Ceo sat se može izraziti na dva načina: sa 12 časovnom i 24
časovnom podelom – isto kao i u srpskom jeziku.

három óra – tizenöt óra dél – éjfél

Pola sata – kao i u srpskom, koristi se samo sa 12 časovnom podelom. Ovde

nemojte koristiti reč óra (kao što ga ne koristimo ni u srpskom jeziku).

fél hat fél egy

Izražavanje minuta – red reči je isti u srpskom i mađarskom jeziku, s tim što
se reči óra (čas) i perc (minut) ne mogu izostaviti (vidi primere). I u ovom slučaju
možemo da koristimo i 12 i 24 časovnu podelu.
Pažnja!
U srpskom koristimo i veznik i (jedan sat i dvanaest minuta). U mađarskom se
ovaj veznik izostavlja!

egy óra tizenkét perc tíz óra kilenc perc

tizenhárom óra tizenkét perc huszonkét óra kilenc perc

Četvrtine i tri četvrtine: nekad se i u srpskom jeziku koristio frtalj (četvrtina

punog sata – 15 minuta) i tri frtalja (tri četvrtine punog sata – 45 minuta):
negyed hat – frtalj šest (danas četvrtina šestog sata, tj. 5 sati i 15 minuta)
háromnegyed hat – 5 sati i 45 minuta
Ove dve reči se koriste na sličan način i kao pola:
negyed hat 5:15 fél hat 5:30 háromnegyed hat 5:45

negyed hat háromnegyed hat

Negyed hat = 17.15: kao kod pola šest, gleda se kom broju se mala kazaljka
približava, i o tom satu se govori. Prošla je prva četvrtina šestog sata (koja se još nije
završila).
Ovaj način izražavanja sata ne koristimo sa 24 časovnom podelom (kao što se
u srpskom ne koristi ta podela sa polovinom sata – pola šest, ’pola osamnaest’ ne
postoji).
1. Feladat / Zadatak Hány óra van?

________________________________ __________________________________
________________________________ __________________________________
__________________________________

_______________________________ __________________________________
________________________________ __________________________________

_______________________________ __________________________________
________________________________ __________________________________
________________________________ __________________________________
2. Feladat / Zadatak Koja je rečenica ispravna?
Ő orvos. / Ő orvos van.
Anna a szobában. / Anna a szobában van.
Októberben hideg. / Októberben hideg van.
Március hideg. / Március hideg van.
Újvidékben vagyok. / Újvidéken vagyok.
Belgrádban vagy. / Belgrádon vagy.
Mi az Ön neve? / Mi az Ön neve van?
Hol London? / Hol van London?
Te beszél franciául. / Te beszélsz franciául.