Professional Documents
Culture Documents
3. Препиши правилно следећу реченицу: Не зидај врата већа од куће кажу Ескими.
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
________________________________________________________________________ 1
Порука за тебе:
5–6 Довољно!
7–8 Добро!
9–10 Врло добро!
11–12 Одлично!
Друга група
Порука за тебе:
5–6 Довољно!
7–8 Добро!
9–10 Врло добро!
11–12 Одлично!
5. 2. КОНТРОЛНЕ ВЕЖБЕ
ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ
КОНТРОЛНА ВЕЖБА 1
ОБЛАСТ: ВРСТЕ РЕЧИ
Прва група
4. Допуни табелу:
Све реке су текле ка мору.
7. Одреди врсту подвучених речи: Дошавши кући, Червјаков исприча жени о својој
незгоди.
а) дошавши ______________________; б) о ____________________________
в) својој ______________________; г) незгоди _______________________. 2
Порука за тебе:
5–8 Довољно!
9–12 Добро!
13–16 Врло добро!
17–20 Одлично!
КОНТРОЛНА ВЕЖБА 1
1. Разврстај следеће речи по датим групама као што је започето: писати, писање, њен,
јој, ко, или, летовати, лето, ловац, ах, али.
именице: ловац, ________________________, ________________________,
заменице: ______________________________, ________________________,
глаголи: _______________________________, ________________________,
везници: _______________________________, ________________________,
узвици: ________________________________, ________________________, 2
4. Допуни табелу:
Ишли бисмо на море овог лета.
10. Повежи речи из леве колоне са одговарајућим називима из десне (један пример је
вишак):
себе присвојни придев
омладина компаратив
балкански градивни придев
осми редни број
лошије повратна заменица
збирна именица 2
Порука за тебе:
5–8 Довољно!
9–12 Добро!
13–16 Врло добро!
17–20 Одлично!
КОНТРОЛНА ВЕЖБА 2
ОБЛАСТ: СЛУЖБА РЕЧИ У РЕЧЕНИЦИ
Прва група
2
6. Одреди главну реч синтагме и главну реч уже синтагме:
____________________________ ______________јој______________
____________________________ ______________________________
____________________________ 2
Порука за тебе:
5–8 Довољно!
9–12 Добро!
13–15 Врло добро!
16–18 Одлично!
КОНТРОЛНА ВЕЖБА 2
ОБЛАСТ: СЛУЖБА РЕЧИ У РЕЧЕНИЦИ
Друга група
Порука за тебе:
5–8 Довољно!
9–12 Добро!
13–15 Врло добро!
16–18 Одлично!
КОНТРОЛНА ВЕЖБА 3
ОБЛАСТ: ПАДЕЖНИ СИСТЕМ
Прва група
а) ЗВУК _______________________________________________________________
б) СА ОБЛИЖЊЕГ БРДА ________________________________________________
в) ЗЛАТНОЖУТЕ БОЈЕ __________________________________________________
г) РОСОМ ______________________________________________________________ 2
7. Подвуци предлоге који могу да стоје у генитиву: са, о, ка, без, ради, до,
по, на, од, због, према, за. 1
Порука за тебе:
5–8 Довољно!
9–12 Добро!
13–16 Врло добро!
17–20 Одлично!
КОНТРОЛНА ВЕЖБА 3
ОБЛАСТ: ПАДЕЖНИ СИСТЕМ
Друга група
Порука за тебе:
5–8 Довољно!
9–12 Добро!
13–16 Врло добро!
17–20 Одлично!
КОНТРОЛНА ВЕЖБА 4
ОБЛАСТ: ИСТОРИЈА СРПСКОГ КЊИЖЕВНОГ ЈЕЗИКА
Прва група
1. Ко су Словени?
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________ 2
2. Разврстај језике у групе којима припадају: чешки, пољски, руски, српски, словачки,
словеначки, бугарски, белоруски, украјински, хрватски, македонски.
а) Јужнословенски језици: _________________________________________________
_________________________________________________________________________
б) Источнословенски језици: _______________________________________________
_________________________________________________________________________
в) Западнословенски језици: _______________________________________________
_________________________________________________________________________
2
Порука за тебе:
5–8 Довољно!
9–12 Добро!
13–16 Врло добро!
17–20 Одлично!
КОНТРОЛНА ВЕЖБА 4
ОБЛАСТ: ИСТОРИЈА СРПСКОГ КЊИЖЕВНОГ ЈЕЗИКА
Друга група
9. Ћирилица је настала:
а) у Бугарској б) у Македонији в) у Србији.
Заокружи слово испред тачног одговор. 2
Ћирилицу су створили ____________________________________ према грчком
унцијалном писму.
10. Наведи име аутора и дела с краја 9. или почетка 10. века у коме се говори о
постанку словенског писма („Пре тога Словени не имађаху књига, већ цртама и
зарезима читаху и гатаху, будући пагани”).
Назив дела: __________________________________________________
Име писца: __________________________________________________ 2
Порука за тебе:
5–8 Довољно!
9–12 Добро!
13–16 Врло добро!
17–20 Одлично!
КОНТРОЛНА ВЕЖБА 5
ОБЛАСТ: НЕЗАВИСНЕ РЕЧЕНИЦЕ
Прва група
Личне Безличне
5. Подвуци реченичне чланове који стоје у напоредном односу, затим попуни табелу
као што је започето.
7. Одреди врсту напоредног односа у следећим реченицама тако што ћеш поред
закључног уписати слово З, раставног Р, саставног С:
а) Бежао је, падао, бежао... ____________________________
б) Пуно смо вежбали, можда и победимо. ____________________________
в) Узми или остави. ____________________________
г) Нити иде Кулин-капетане,
нити иде, нити ће ти доћи. ____________________________ 2
10. Повежи реченице из леве колоне са одговарајућим називом (један пример је вишак):
С оне стране се смрачило. пасивна реченица
Причали смо о томе. супротна реченица
Тестови су проваљени. безлична реченица
активна реченица
2
Порука за тебе:
5–8 Довољно!
9–12 Добро!
13–16 Врло добро!
17–20 Одлично!
КОНТРОЛНА ВЕЖБА 5
ОБЛАСТ: НЕЗАВИСНЕ РЕЧЕНИЦЕ
Друга група
Личне Безличне
5. Подвуци реченичне чланове који стоје у напоредном односу, затим попуни табелу
као што је започето.
Враћамо се у суботу
или недељу.
2
7. Одреди врсту напоредног односа у следећим реченицама тако што ћеш поред
супротног уписати слово С, раставног Р, искључног И:
а) Дан ће бити кишовит или ће чак пасти и снег. ____________________________
б) Сви иду на излет, једино ја немам одобрење. ____________________________
в) Све птичице из горе спустиле се на море,
само једна остала... ____________________________
г) Он је талентован, али ја сам вреднији. ____________________________
2
10. Повежи реченице из леве колоне са одговарајућим називом (један пример је вишак):
Ишли смо на утакмицу. пасивна реченица
Намирнице су набављене. активна реченица
Целе ноћи је грмело. раставна реченица
безлична реченица 2
Порука за тебе:
5–8 Довољно!
9–12 Добро!
13–16 Врло добро!
17–20 Одлично!
5. 3. ИНИЦИЈАЛНИ, ПОЛУГОДИШЊИ
И ЗАВРШНИ ТЕСТОВИ
ИНИЦИЈАЛНИ ТЕСТ
1. Одреди врсте речи тако што ћеш свакој речи из леве колоне придружити
одговарајућу реч из десне колоне која означава њену подврсту.
а) да ли збирни број
д) пролећни везник
2. Попуни табелу:
звучни
– – –
сугласници
безвучни
сугласници
2
в) задаци сибиларизација
промена Л у О
губљење сугласника
непостојано А 4
а) најјачи
б) бокал
в) председник
г) тачки
б) дођи презент
в) нећу плусквамперфекат
г) бих императив
футур 4
9. Како се зову три стилске фигуре у наведеним стиховима из песме Покошена ливада
Д. Максимовић?
„Ливада крај реке сања.
Зрикавци тужно зричу.”
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________ 3
Порука за тебе:
18–23 Довољно!
24–29 Добро!
30–35 Врло добро!
36–42 Одлично!
ПОЛУГОДИШЊИ ТЕСТ
Прва група
2
6. Подвуци главну реч у наведеним синтагмама:
мајица црвене боје, хаљина од чисте свиле, песма мог омиљеног певача 2
Порука за тебе:
5–8 Довољно!
9–12 Добро!
13–16 Врло добро!
17–20 Одлично!
ПОЛУГОДИШЊИ ТЕСТ
Друга група
8. Разврстај заменице на одговарајућа места: ти, ко, ми, мој, твој, они, шта.
а) личне заменице: б) упитне заменице: в) присвојне заменице:
____________________ ___________________ ____________________
2
Порука за тебе:
5–8 Довољно!
9–12 Добро!
13–16 Врло добро!
17–20 Одлично!
ЗАВРШНИ ТЕСТ
Прва група
1. Допуни реченицу:
Творци првог словенског књижевног језика били су ________________________ и
____________________________, учена солунска браћа. Они су ________ године
створили језик који је у науци познат под именом _______________________ језик.
2
2. Повежи речи из леве колоне са називом врсте из десне (једна реч је вишак):
зима прилог
зимски узвик
зимовати глагол
зимус именица
за заменица
зар предлог
звррр придев
речца 2
падеж служба
7. Додај запету, тачку и запету, црту или заграду тамо где је потребно:
а) Мисли на одмор али ради даље.
б) Луј Пастер француски научник 19. век открио је вакцину против беснила.
в) Волим да путујем рекла је Олга. 2
Порука за тебе:
5–8 Довољно!
9–12 Добро!
13–16 Врло добро!
17–20 Одлично!
ЗАВРШНИ ТЕСТ
Друга група
1. Допуни реченице:
Браћа Ћирило и Методије створили су први књижевни језик код Словена на основу
дијалекта ________________________________________________________________.
Прва словенска азбука зове се _____________________________. На двору бугарског
цара Симеона _____________________________________ створили су другу азбуку која
је била лакша за читање и дали јој име _____________________________________.
2
тешко
заменица
да
колачи
глагол
7. Додај запету, тачку и запету, црту или заграду тамо где је потребно:
Мајаковски Владимир Владимирович 1893 1930 руски песник Октобарске
револуције увео у поезију језик улице и степенасти стих дела Облак
у панталонама Флаута-кичма... 2
Порука за тебе:
5–8 Довољно!
9–12 Добро!
13–16 Врло добро!
17–20 Одлично!
5. 4. РЕШЕЊА
ПРАВОПИСНА ВЕЖБА
Прва група: 1. Сутра, Нушићево, Сумњиво, Југословенском, Мањеж, Улици, Милана; 2. 400 четиристо, 600 шестсто,
шест стотина, X десети, 3. трећи; 3. „Не зидај врата већа од куће!”, кажу Ескими. / – Не зидај врата већа од куће! – кажу
Ескими.; 4. Н, Т, Т, Н; 5. Одлике везаног стиха су:
– стихови имају једнак број слогова;
– цезура (пауза) дели стих на полустихове;
–
у строфи могу да се смењују стихови који имају приближан број слогова;
– систем римовања служи за успостављање строфичне целине.
6. Једно од решења:
Поштована наставнице / поштовани наставниче,
позивам Вас на концерт Кулутурно-уметничког друштва „Прело” 2. јуна 2012.
у Руском дому са почетком у 20 сати.
Ана Зорић;
7. незнам, не срећан, не ћеш; 8. а); Испред везника а којим се обележава супротни напоредни однос обавезно се
употребљава запета.
Друга група: 1. Калемегданској тврђави, Астрономског друштва „Руђер Бошковић”, Сунца, Етнографског музеја,
Студентском тргу, Филолошког факултета; 2. а) и в); 3. Т, Н, Н, Т; 4. ни од кога, ни са ким; 5. Кључна фигура српског
пријатељства у XVIII в. био је Доситеј Обрадовић (1742–1811), некадашњи монах фрушкогорског манастира Хопово.
У Србију је, на позив Карађорђа, прешао 1807. године;
6. Једно од решења: Драга наставнице / драги наставниче, срећни Вам новогодишњи и божићни празници. Ана Зорић;
7. доћићемо, занима ћете.; 8. ...и сл., а велики...; Испред везника а којим се обележава супротни напоредни однос
обавезно се употребљава запета.
КОНТРОЛНА ВЕЖБА 1
Прва група: 1. именице: петогодишњак, вода, придеви: водени, школски, бројеви: пет, осми, предлози: са, у, прилози:
сада, онда; 2. роду, броју, падежу; 3. в) придеви, г) бројеви; 4. глаголско време – перфекат, род – женски, број –
множина, лице – треће; 5. ко, ова заменица припада именичким, а остале су придевске / оволики, ова заменица је
показна, а остале су упитне; 6. палатализације; 7. а) Дошавши – глагол, б) о – предлог, в) својој – заменица, г) незгоди –
именица; 8. а) плусквамперфекат, б) императив; 9. а) да, али, кад, па, а, б) има више зависних везника.; 10. најкасније –
суперлатив, санке – плуралија тантум, онолики – показна заменица, добри – одређени, научити – свршени.
Друга група: 1. именице: писање, лето, заменице: њен, ко, глаголи: писати, летовати, везници: или, али, узвици: јој, ах;
2. роду, броју, падежу; 3. б) заменице, д) прилози; 4. глаголски облик – потенцијал, род – мушки, број – множина, лице –
прво; 5. златник, ова реч је именица, а остале су придеви; 6. јотовање; 7. а) је – глагол (помоћни), б) лакомислено – прилог
(за начин), в) на – предлог, г) тај – заменица (придевска, показна); 8. а) глаголски прилог садашњи, б) аорист; 9. а) ми,
томе, ти, б) дативу; 10. себе – повратна заменица, омладина – збирна именица, балкански – присвојни придев, осми –
редни број, лошије – компаратив.
КОНТРОЛНА ВЕЖБА 2
Прва група: 1. а) су рикале, б) могло се видети, спремају, в) су густе; 2. а) објекат (прави), б) прилошка одредба (за
начин); 3. један стрелац – субјекат, је погодио – предикат, пре седам година – прилошка одредба (за време), прецизно –
прилошка одредба (за начин), јабуку – објекат (прави); 4. а) времена – логички, б) Гаванова жена – граматички;
5. сиромашна слушкиња – субјекат, своју децу – објекат; 6. главна реч шире синтагме – ципеле, главна реч уже синтагме
– радње; 7. Марљива и способна, Народно, у Београду, напорне; 8. Пред двором – за место, за једну ноћ – за време;
9. Прави објекти: тесто (с руку), ништа, кору од цера, неправи: им.
Друга група: 1. а) је поштар, б) дођем, урадићу, в) игра, навија; 2. а) субјекат, б) прилошка одредба (за време); 3. млади
– атрибут, уметници – субјекат, у Париз – прилошка одредба за место, главни град Француске – апозиција; 4. а)
средњовековна Србија – граматички, б) ми – логички; 5. једног дана – прилошка одредба (за време), свој део шљива –
објекат; 6. главна реч шире синтагме: учитељ, главна реч уже синтагме – фотографије; 7. наставница српског, додатну,
биологије, заинтересованим; 8. сад – за време, под јабуку – за место; 9. прави објекти: књигу, златну јабуку, неправи:
свим познаницима, о летовању.
КОНТРОЛНА ВЕЖБА 3
Прва група: 1. генитив, датив, акузатив, инструментал, локатив; 2. БРДОМ – инструментал, У ЧИЈОЈ СЕНЦИ – локатив,
ОРАНИЦЕ, СЕЛА, ЦРКВЕ, ВИНОГРАДИ – номинатив, СА ВИСИНЕ – генитив, НАД ГЛАВОМ – инструментал; 3. а)
њега, Петра, књиге, образац, б) му; 4. а) НОМИНАТИВ – вршилац радње, б) ГЕНИТИВ – аблативно, в) ГЕНИТИВ –
квалитативно (описно), г) ИНСТРУМЕНТАЛ – средство; 5. а) ГЕНИТИВ – логички субјекат, б) НОМИНАТИВ –
граматички субјекат, в) ГЕНИТИВ – атрибут; 6. са дугом брадом и седом косом; 7. са, без, ради, до, од, због; 8. Прихватају
се сва значења правилно употребљена. 9. у среду – прилошка одредба за време, акузатив, на брзину – прилошка одредба за
начин, акузатив, на море – прилошка одредба за место, акузатив; 10. генитив – без, са, од; датив – ка, према; акузатив – на;
инструментал – са; локатив – при, о, на.
Друга група: 1. локатив; 2. РАСПОЛОЖЕЊЕ И ЋУД – акузатив, ПРЕД ПУКОМ – инструментал, ИЗ ЛУЛЕ – генитив,
УЗ ПЕСМУ – акузатив, У КОЛИМА – локатив; 3. а) воде, га, б) о филму; 4. а) НОМИНАТИВ – вршилац радње,
б) ГЕНИТИВ – описно, в) ГЕНИТИВ – временско, г) ЛОКАТИВ – месно; 5. а) АКУЗАТИВ – прави објекат, б) ДАТИВ –
логички субјекат, в) ГЕНИТИВ – атрибут; 6. међу ученицима; 7. са, пред, за; 8. Прихватају се сва значења правилно
употребљена; 9. са планине – прилошка одредба за место, генитив, аутобусом – прилошка одредба средства,
инструментал, без ичије помоћи – прилошка одредба за начин, генитив; 10. генитив – ради, до, због, у, против, акузатив
– за, у, пред, инструментал – за, пред, локатив – у, по.
КОНТРОЛНА ВЕЖБА 4
Прва група: 1. Велика група индоевропских народа, сродна по језику и култури; 2. а) српски, хрватски, македонски,
бугарски, словеначки; б) руски, украјински, белоруски; в) чешки, пољски, словачки; 3. 5. и 7. века, на југ, североисток и
запад; 4. а); 5. Пагани су људи који верују у више богова (многобошци); 6. латинском и грчком; 7. в) 863; 8. б)
хришћанство; 9. глагољица, Ћирило, грчком (унцијалном); 10. српски, бугарски, руски, пољски.
Друга група: 1. прасловенским; 2. пошли су у потражњу за плоднијом земљом, желели су да нападну Византију, јачи су
их натерали да се селе; 3. јужнословенски, западнословенски, источнословенски; 4. в); 5. Мисионар је свештено лице
које проповеда своју религију и у њу придобија припаднике других вера; 6. Моравске, франачком (латинском /
католичком / немачком), византијског, Михаила III, хришћанство, словенском; 7. а) старословенски, б) глагољица;
8. 863. (9. век); 9. а) у Бугарској, ученици Ћирила и Методија; 10. О писменима, Црноризац Храбар.
КОНТРОЛНА ВЕЖБА 5
Прва група: 1. а), г); 2. а) Дувало је. б) Дан се разведрио. (било шта са конгруентним субјектом и предикатом); 3. Зашто
си закаснио? упитна, Затвори врата за собом! заповедна, Да сте ми живи и здрави! жељна, Какав диван дан! узвична,
Свануо је диван дан. обавештајна; 4. а) жељна, б) жељна, в) узвична, г) заповедна; 5. воће, већ чоколаду, супротни,
објекат, у биоскоп или код Маје, раставни, прилошка одредба (за место); 6. нити, зато што је саставни везник, а остали
су супротни; 7. а) саставни, б) закључни, в) раставни, г) саставни; 8. а) Чоколада није купљена. б) Људи су били вођени.
9. је спремљен; 10. С оне стране се смрачило – безлична реченица, Причали смо о томе – активна реченица, Тестови су
проваљени – пасивна реченица.
Друга група: 1. б), д); 2. а) Муње су севале. б) Захладнело је. 3. Среди већ једном собу! заповедна, Да ли си средио
собу? упитна, Како си лепо средио собу! узвична, Милан је средио собу. обавештајна, Жив ми био, Милане! жељна;
4. Како је настала црна рупа? 5. ни кучета ни мачета, саставни, објекат (прави), у суботу или недељу, раставни,
прилошка одредба (за време); 6. а, зато што је везник супротних реченица, а остали су везници саставних реченица;
7. а) Р, б) И, в) И, г) С; 8. а) Књиге се све мање читају. б) Говорило се о проблемима. 9. не буде обрана, је посвећена;
10. Ишли смо на утакмицу. активна реченица, Намирнице су набављене. пасивна реченица, Целе ноћи је грмело.
безлична реченица.
ИНИЦИЈАЛНИ ТЕСТ
1. а) упитна речца, б) збирни број, в) мисаона (апстрактна) именица, г) збирна именица, д) временски придев, ђ) везник,
е) описни придев, ж) предлог;
2.
звучни
Б Г Д З Ж Џ Ђ - - -
сугласници
безвучни
П К Т С Ш Ч Ћ Ф Х Ц
сугласници
ПОЛУГОДИШЊИ ТЕСТ
Прва група: 1. словенска антитеза; 2. а) Антоан де Сент Егзипери, б) Стеван Раичковић, в) Мирослав Антић, г) Десанка
Максимовић, д) Сима Пандуровић; 3. приповедање у трећем лицу; 4. дванаестерац; 5. a) Јован Дучић, Подне, б) катрен,
в) лирика, г) описна (дескриптивна) песма, д) дескрипција (описивање); 6. мајица црвене боје, хаљина од чисте свиле,
песма мог омиљеног певача; 7. Бранко Радичевић, српски песник, написао је песму Ђачки растанак у 19. веку; 8. а) се,
себе, б) неко, нешто, в) нико. 9. Пишући домаћи задатак, Марко је размишљао о Нини. 10. немој, недостајати,
најједноставнији, ићи ћемо, јеси ли, написаћу.
Друга група: 1. контраст; 2. МАЛИ (на вратима): Тата, могу ли ја да поведем Хектора? ОТАЦ: Поведи, брате, дабоме да
га поведеш. МАЛИ (повуче се)... МЛАЂА (на вратима): Татице, је л’ могу да понесем и моју лутку?; 3. а) Н, б) Т, в) Т; 4.
а) ЦВЕТ, ТРН, ЛИСТ, ЛИСТОВИ, б) ЗУБИЋ, ЛИСТИЋ, ЦВЕЋЕ, в) ВИСИБАБА, БУБАМАРА, УЦВЕТАТИ; 5.
обгрљена рима; 6. хаљина плаве боје, постељина од чисте свиле, прича мог омиљеног писца; 7. Јован Дучић, српски
песник, написао је песму Подне у 20. веку; 8. а) ти, ми, они, б) шта, ко, в) мој, твој; 9. Она би волела да учествује на
приредби; 10. б), в).
ЗАВРШНИ ТЕСТ
Прва група: 1. Ћирило и Методије, 863, старословенски; 2. Зима – именица, зимски – придев, зимовати – глагол, зимус
– прилог, за – предлог, зар – речца, звррр – узвик; 3. а) инструментал, прилошка одредба (за време), б) акузатив, објекат
(прави), в) генитив, прилошка одредба (за место), г) локатив, прилошка одредба (за место); 4. Јесенас – прилошка
одредба (за време), су донели – предикат (прост глаголски), ми – објекат (неправи), нову књигу – објекат (прави), са
шалама – атрибут; 5. Служба синтагме – објекатска, главна реч – лопту, придевски атрибут – кожну, падежни атрибут –
за одбојку; 6. а) жељна, б) обавештајна, в) упитна, г) узвична; 7. а) Мисли на одмор, али ради даље. б) Луј Пастер,
француски научник (19. век), открио је вакцину против беснила. в) Волим да путујем –(,) рекла је Олга. 8. а) Червјаков,
Брижалов, б) Арса, Милоје, в) Јуца, Меланија, г) Фема, Евица; 9. епски десетерац; 10. Јован Стерија Поповић –
Покондирена тиква, Мирослав Антић – Плави чуперак, Антоан де Сент Егзипери – Мали принц, Бранислав Нушић –
Власт, Стеван Сремац – Поп Ћира и поп Спира, Десанка Максимовић – Стрепња.
Друга група: 1. Словена из околине Солуна, глагољица, ученици Ћирила и Методија, ћирилица; 2. тешко – прилог, ми,
твоји – заменица, да – везник, колачи – именица, је, признам, су – глагол, укуснији – придев; 3. Падеж клемпавих ушију –
генитив, значење – описно, синонимни облик: Куче са клемпавим ушима лајало је гласно. 4. моја комшиница –
апозиција, ми – објекат (неправи), прошле недеље – прилошка одредба (за време), писмо – објекат (прави), са путовања
– атрибут; 5. правац, удовица; 6. а) супротни, б) искључни, в) закључни, г) саставни; 7. Мајаковски, Владимир,
Владимирович (1893–1930), руски песник Октобарске револуције, увео у поезију језик улице и степенасти стих, дела:
Облак у панталонама, Флаута-кичма; 8. Аутобиографија, Хајдуци; 9. а) Т, б) Н, в) Т. 10. Арса (Власт), Фема
(Покондирена тиква), кнез Лазар, слуга Милутин (Бој на Косову), Кањош (Кањош Мацедоновић), Червјаков
(Чиновникова смрт), Сида (Поп Ћира и поп Спира).
ВРСТЕ РЕЧИ
Променљиве речи: 1. а) време, акузатив, Вања, номинатив, (са) посла, генитив, Сања, номинатив, (на) путовање,
акузатив, сат, акузатив, глобус, акузатив, слонове, лавове, акузатив, Африци, локатив, џез, акузатив, Њујорку, локатив,
пингвинима, инструментал, полу, локатив, тројци, локатив, Москву, акузатив, језика, генитив, преподне, акузатив, Вања,
номинатив, кући, датив, људи, номинатив, маште, генитив, речи, генитив, Сања, номинатив, Вањи, датив, живот,
акузатив, б) убије, се врати, не зна, недостаје, настави, в) у 3. лицу једнине, г) убити, вратити се, кренути, упознати,
научити (видети – двовидски), ишчезнути, почети, наставити, д) чекати, обилазити, гледати, слушати, дружити (се),
возити (се), враћати (се), причати, веровати, знати, бити, недостајати, знати, ђ) један, једно, е) му, јој, је, она, ње, ж) и з)
жаркој, описни, Јужном, месно, снежној, описни, завејану, описни, занимљивих, описни, страних, описни; 2. децо –
збирна, ж. род, једнина, Италија – властита, ж. род, једнина, планина – заједничка, ж. род, једнина, врху – заједничка, м.
род, једнина, Ромео – властита, м. род, једнина, пут – заједничка, м. род, једнина, љубав – апстрактна, ж. род, једнина,
Јулија – властита, ж. род, једнина, земља – градивна, ж. род, једнина, уље – градивна, с. род, једнина, вино – градивна, с.
род, једнина, поморанџе – заједничка, ж. род, множина; 3. а) књига, ласта, сенка, светлост, б) светлост; 4. Алекса, тата,
девојчурак, старешина; 5. а) радост, б) срећа, в) горчина, г) патња, апстрактну (мисаону) именицу; 6. једнине; 7. врата, с.
род, деца, ж. род, маказе, ж. род, ногари, м. род; 8. коцка леда, тањир чорбе, пласт или стог сена, сноп прућа; 9. Пирот,
Италија; 10. селидба, вожња, цртање; 11. дедин, камени, чоколадни, доњи, немиран; 12. супер, страва, кул – одлично,
лепо, добро, најлепше, занимљиво, фантастично, непоновљиво; 13. а) Дрвени сат је стајао на полици. (градивни,
атрибут, одређени), б) Владан је радостан. (описни, именски део предиката, неодређени), в) Филм је био занимљив.
(описни, именски део предиката, неодређени), г) Купили су ми онај црни штап за хокеј. (описни, атрибут, одређени), д)
Тијана је ћутљива. (описни, именски део предиката, неодређени); ђ) Фродо је добио златни прстен. (градивни, атрибут,
одређени), е) Жут восак се топио под пламеном свеће. (описни, атрибут, неодређени); 14. тиши, паметнији, мекши; 15. а)
акузатив, ја, она; датив, ти, он; акузатив, они; акузатив, ја; б) их, ме; 16. (ми, ти; их, мене; нас, њу; га, му; њих,ви) датив,
датив, акузатив, генитив, генитив, акузатив, акузатив, датив, генитив, номинатив; 17. г), в), б); 18. датив, генитив,
акузатив, локатив, инструментал, акузатив, датив, датив; 19. шта је ту је – нема другог излаза, тако мора бити; нема на
чему – одговор на изражавање захвалности; бити неко у друштву – значајна, утицајна особа; бити нико и ништа –
безначајна, безвредна особа, ништарија; од њега ће бити нешто – успеће у животу; ту нешто има – ту се нешто крије;
није он ни за шта – бити неспособан; 20. субјекат, објекат, субјекат, објекат, објекат; 21. овај (-а, -о), тај(-а, -о), онај(-а, -
о); 22. чији – упитно-односна, некакав – неодређена, никоји – одрична, такав – показна, свачији – општа, свој –
присвојна, њихов – присвојна; 23. једна, два, две, три, пет, дванаест, двадесет један; 24. 11, 30, 45; 25. в); 26. гледалац,
гледаоца, гледаоца, гледаоца, гледалаца; 27. тристотине, четристо, седамстопедесет двоје, тридесеттрећи,
петстодвадесет; 28. двадесет два, двадесет две, двадесет двоје, двадесет други, двадесет друга; 29. радњу: играти, бацати,
звиждукати, трчати, градити, читати, гристи, ломити, стање: спавати, сањати, црвенети се, стајати, збивање: фијукати,
кишити, грмети, вејати; 30. отварати, затворити, склонити, пуштати; 31. прелазни: направити, неговати, нацртати, гајити,
непрелазни: седети, пловити, стићи, плесати, устајати; 32. обувати се, облачити се, брисати се; 33. напити се, латити се;
34. додати, дода-, мешати, меша-, добити, доби-, трести, трес-, дати, да-, пећи, пек-, пасти, пад-, срести, срет-; 35. ићи,
грејмо, говорасмо; 36. неће стићи, футур први; би рекао, потенцијал; 37. радни глаголски придев, трпни глаголски
придев, глаголски прилог садашњи, глаголски прилог прошли; 38. заспе, засучимо, угризен (-а, -о), задајући; 39. 3. лице
множине имперфекта, потврдан облик, 3. лице множине, м. род, перфекат, потврдан облик; 40. мишљах, бисмо мислили,
био је (бејаше, беше) мислио, будете мислили; 41. рећи ћу, трешћу (ћу трести), плесаћу (ћу плесати); 42. могавши,
прочитавши, ишавши, отплесавши; 43. бивам успаван (-а, -о), успаван (-а, -о) сам, био сам (бејах, бејах био) успаван (-а, -
о), бити успаван; 44. Тај филм се много гледа. Тенис се много игра код нас.
Непроменљиве речи: 1. Тако изгледа ливада, пуста јесења ливада после вашара. 2. а) прилог → већ; б) предлог → на;
в) везник → да; г) речце → ли, баш.
3.
4. Скакавац, поднадуо и тежак, пролети шумно преко ливаде, затим падне, тежак и тром, у густу заплетеност биља,
као дивљи, зрели плод.
5.
а) веома придев
б) неколико именицу
6. в) компарацију (степен поређења). 7. в), г). 8. в) прилози; г) именичке заменице; д) именице. 9. Свака слика се кретала
удесно и на њено место долазила је нова слика, слева. 10. б)
11. ИМЕНИЦА
ГЛАГОЛ
ПРЕДЛОГ ПРИЛОГ
УЗВИК
ВЕЗНИК
12. Ти звуци се везују за слике мајке која се пење уз степенице на спрат и пажљиво заклања пламен свеће својом малом
руком. Именице са предлозима употребљене су у акузативу. 13. ПРЕД + акузатив, ПРЕД + инструментал. 14. а)
време/временско; б) место/месно; в) узрок/узрочно. 15. а) прилог; б) предлог. 16. Јула је волела хаљине отворене боје са
цветовима, а Меланија је увек носила хаљине затворене боје. 17. На малом пољу или на Грофовом запећку остали су
утабано поље и згажене траве. 18. б). 19. а) две речи. 20. Ено града у камену у коме се крију разбојници и заплашена
река. 21. зар. 22. а) узвик; б) предлог.
23.
Н Е З А Р
С Е А Л А
Н Е К А Д А
М Е Ђ У Т И М Е В О
Гласовне промене у облицима речи: 1. а) реци, б) бељи, в) печем (печеш, пече, печемо, печете), г) ношен (ношена, -но, -
ни, -не, -на), д) ишао; 2. војниче; 3. напредка, напредака; 4. б), в); 5. а) борче, б) палатализација и непостојано А; 6.
читалац – читаоца, прелазак Л у О и непостојано А; добитак – добитка, непостојано А, Шабац – Шапцу, непостојано А и
једначење сугласника по звучности, метак – мецима, непостојано А, сибиларизација и губљење сугласника. 7. једначење
сугласника по месту творбе, непостојано А и јотовање; 8. приповетци, Милицин, отступити; 9. На изложбу свог омиљеног
клуба дошло је много загрижених навијача, који су од неколико посетилаца тражили додатна објашњења; 10. а) понет,
понесен, б) унесен, унет, в) тачки, мачки, г) Луки, луци; 11. глатког – једначење сугласника по звучности, непостојано А,
писаћу – губљење сугласника; прошао – промена Л у О, кнеже – палатализација; јачи – јотовање, враћен – јотовање,
добици – непостојано А, губљење сугласника, сибиларизација; 12. а) библиотекарки, б) Боки Которској, в) значки, г)
тренуци; 13. а) палатализација, једначење сугласника по месту творбе, б) палатализација и непостојано а, в) јотовање и
једначење сугласника по месту творбе, г) прелазак л у о и сажимање самогласника.
Синтагма: 1. б) једну главну реч и три зависна члана; 2. в) атрибута; 3. Једно од могућих решења је: TA ЊИХОВА
ЦРВЕНА оловка.
4. главна реч шире именичке синтагме ужа именичка синтагма (зависни члан)
5. моја хаљина , моја прва хаљина , моја прва свечана хаљина , моја прва свечана хаљина црвене боје;
6. Пео би се уз стабло Доброг дрвета, њихао се на његовим гранама и јео његове слатке плодове; 7. Моја старија сестра
напунила је деветнаесту годину и студира историју уметности. Безнадежно је заљубљена у једног колегу, како сама каже
– најпаметнијег човека у свемиру.
ДЕВЕТНАЕСТУ ГОДИНУ
ИСТОРИЈУ УМЕТНОСТИ
ЈЕДНОГ КОЛЕГУ
8. круну ОД ЛИШЋА, краљ ШУМЕ; 9. Шира именичка синтагма → извор свих неспоразума, ужа именичка синтагма →
свих неспоразума; 10. б), в).
Реченични чланови: 1. а) Велика просторија је лепо уређена и дискретно осветљена. У реченици је употребљен
граматички субјекат. б) У предњем делу стајао је велики правоугаони орахов сто. У реченици је употребљен граматички
субјекат. 2. а) Марку се свиђа Ана. 3. а) Субјекат у номинативу назива се граматички. б) Субјекат у генитиву назива се
логички. в) Субјекат у дативу и акузативу назива се логички. 4. а) логички субјекат, б) прави објекат, в) прави објекат;
5.
а) мама именица
б) грло именица
в) она заменица
8.
9. в) То дрво је цветно. 10. Змијски цар је опасан, а слон је гломазан. а) копула (глаголски део предиката) → је, б)
именски делови предиката → опасан и гломазан; 11. а) копула (спона), б) копула (спона); 12. а), б); 13. Мораш одржати
обећање! У реченици је употребљен сложен глаголски предикат.
14.
Предикат Врста предиката
15.
Именски предикат → су слепе
треба тражити
16.
акузатив са предлозима
присвојни генитив
17. б) именице, г) именичке заменице; 18. а) Договор кућу гради. б) Тиха вода брег рони. в) Одело не чини човека. 19.
Боље је веровати својим очима, него туђим речима. 20. Могуће допуне уз глагол: а) причати + причу, сан, истину, б)
причати + о филму, о догађају, о брату; 21. јести, волети, пити; 22. Подвучене именице су у служби правог објекта; 23. а)
бројеви, в) придеви; 24. Завалио сам се од завежљаја и пакета што ми је дућанџија наређао у крило и по појасу.
25.
26. Подвучене речи употребљене су у служби прилошке одредбе за количину (меру). 27. а) тада, б) овде, в) тако; 28.
апозиција; 29. апозитив; 30. в) Веома духовит, Срђан се често шали. 31. Јула, скромна и богобојажљива девојка, није
имала своје воље. 32. путници номинатив, уморни пешаци номинатив; 33. насмејан до суза.
Напоредни односи међу реченичним члановима: 1. а) саставни, б) раставни, в) саставни, г) супротни; 2. ни, а, већ; 3.
а) (прави) објекти – рецкаве маказе, папир, лепак, шљокице, четкицу, б) (граматички) субјекти – Ленка, Глорија, в)
апозиције – владар Црне Горе, велики борац против турске тираније; именски делови предиката – успешан државник,
песник, филозоф, г) (граматички) субјекти – угледни и познати политичари, поједине судије; атрибути – угледни,
познати, д) атрибути – велелепно, скривено, многобројних, радозналих; 4. а), б), г); 5. а) раставни, б) супротни,
в) саставни, г) супротни; 6. саставни, раставни, супротни, раставни; 7. а) саставни, и, атрибути, б) саставни, и, апозиције,
в) супротни, али, атрибути, г) раставни, или, атрибути; 8. а) Т, б) Н, в) Т; 9. а) Сви су били награђени: и Мила, и Сава, и
Мара, и Лука, и Анђела, и Ника. б) Купите ми добар сок, а не неки са пуно шећера. в) Када путујете на море или језеро,
обавезно понесите купаћи костим, пешкире, крему за сунчање и шешир или качкет. г) Закачите слику, молим Вас, на
овај или онај зид, али никако на зид до прозора.
Падежни систем српског језика: 1. генитив, датив, акузатив, инструментал; 2. Независни падежи у српском језику су
номинатив и вокатив. 3. Мала деца → (граматички) субјекат, мала брига → именски део предиката, велика деца →
(граматички) субјекат, велика брига → именски део предиката;
4.
5. присвојни / посесивни генитив; 6. а) ми: датив, неправи објекат , б) ми: датив, логички субјекат; 7. Прави објекат: ЈЕ;
8. Ја му тада не бих причао ни о змијском цару, ни о прашуми, ни о звездама. Речи и синтагме у локативу налазе се у
служби неправог објекта.
9.
10. чезнути за љубављу; 11. а) У УЧИОНИЦУ; У УЧИОНИЦИ; б) ПРЕД УЧИОНИЦУ, ПРЕД УЧИОНИЦОМ; 12. а) СА
→ генитив и инструментал, б) НА → акузатив и локатив, в) НАД → акузатив и инструментал, г) ПОД → акузатив и
инструментал; 13. ИЗА; 14. под земљом, ка површини, у води; 15. падеж: акузатив, значење: место / месно, служба:
прилошка одредба за место; 16. То јутро, пре одласка, лепо је уредио своју планету.
17.
18. Кад су добро очишћени, вулкани раде тихо и без престанка, без ерупција.
19.
место
а) Књига је пала са стола. време
б) Сви се радо друже са Ивом. начин
в) Погледала га је са осмехом. друштво
узрок
Конгруенција: 1. а) род, број, падеж, б) род, број, падеж, в) род, број, падеж, г) род, број, падеж; 2. а) лице, број, б) лице,
број, род, в) лице, број, г) лице, број, род; 3. процветала, мирисна, пркосила је, упорној, јакој; 4. а) Марија, б) родитељи,
нешто; 5. а) Мој живот је једнолик. Ја ловим кокоши, људи лове мене. Све кокоши су сличне, и сви људи су слични.
б) Једне прозрачне ноћи међу звездама изби свађа. в) „Тврд је орах воћка чудновата, // не сломи га, // ал' зубе поломи.”
г) Њихов сјај је био плав, мутан и чедан, // Сјај морем скривене, скупоцене шкољке;”; 6. уснула – род, број – Горана,
погледа – лице, број – Горана, облачно – род, број, падеж – небо; 7. а), в); 8. а) број, лице, б) број, лице; 9. а) Н, б) Н,
в) Т, г) Т.
Реченица: 1. в); 2. а) Песма „Тајно моја” слушана је цело лето. б) Гол је посвећен Вујадиновој девојци. в) Кућа је
направљена на мору. 3. Пије се много воде летос. Топола се сече у пролеће дуж кеја. Ватерполо се игра у Србији
одлично. 4. б), в); 5. атмосферске; 6. а) ДА, б) НЕ, в) ДА; 7. заповедна, упитна, узвична, заповедна; 8. Прва је жељна,
друга је експресивно обавештење. 9. узвичне, жељне, заповедне и обавештајне када има функцију експресивног
обавештења; 10. обавештење (експресивно обавештење), питање, заповест (забрана), жеља, емоционални став; 11.
императив, презент, перфекат (инфинитив); 12. Прва је наредба, а друга забрана. 13. узвична, жељна, заповедна; 14. Када
има комуникативну функцију дозволе; 15. 6, 9; 16. саставни, супротни, саставни, раставни, супротни, искључни,
закључни; 17. те, или, дакле.
ОРТОЕПИЈА
Акценат: 1. а) ручак, храна, прогноза, потрчати, кикирики, звоно, главурда, б) косити, лимунада, прћаст, бициклиста,
засукати, носат, сриче; 2. једрилица; 3. нар, вук, зец, грожђе; 4. кратак: пећи, купина, напоље, оркестар, пилетина, ромб,
врт, дуг: култура, дирка, Јова, пруга, оригиналност, тресак, умножавати; 5. ратлук, рашчишћавати, хор, коракнути; 6. / ;
7. благ, плес, чарка, џак; 8. / ; 9. гитара, чамац, тумачити, пиџама, мњење; 10. вир, намена, најке; 11. намаз, наливати,
оријентација, осветљење; 12. мргодно, мрмљати, надахнути, петорица; 13. / ; 14. надесно, небо, накарадно; 15. / ; 16.
осетљиво, осећати, освојив, петљати; 17. мрва, ̏ мрежаст,
̏ мрзак,
̏ нашироко;
̏ 18. нèбројено, облèтети, обèћати, òсетити; 19.
јéдро, јèдро, пе̏торо, петòрица, плèћат, плећка,
̏ писак,
̑ пискав,
̏ пло ̑ д, пло дан;
̏ 20. мрвица, прасићи, јежаст, лађаст; 21.
ходати, Мира, Пера; 22. а) разбој, б) живот, в) чунак, г) шара; 23. а) вок. јд., б) ген. мн.; 24. краткоузлазни: неумерен,
несвестан, неприметно, непримерен, краткосилазни: неуспех, неуспео, нећкати се, нерв.
ПРАВОПИС
Обнављање градива из претходних разреда: 1.а) Žute čizme u čizmedžibaše. б) Rsom srzni, rukom vrzni, ljudski rsu. в) Đak
đačku torbu đakonu daje. г) Ćuti ćerčicе, sad će ćaća stići sa ćevapčićima iz Ćurčića dućana. д) Crn jarac, crn trn, crn brsti trn.
2. б), д); 3. а) ни по чему, б) ни за какве, в) ни од кога, г) ни са једном; 4. прецедник – председник, тачци – тачки,
Милицин – Миличин, донешен – донет / донесен; 5. На Обилићевом венцу налазиле су се чувене грнчарске и
каменорезачке радионице, ткачнице, кујунџијске радње и трговине. Било их је у близини Зеленог венца, али и у Улици
мајке Јевросиме. Могуће је да је близу угла данашњих улица Цара Лазара и Краља Петра, у самој близини Саборне
цркве, у оно време било светилиште посвећено римском врховном богу Јупитеру. Прича се и да је на месту Музеја
примењених уметности била једна грнчарска радионица. Центар данашњег Београда, и Дорћол, и Стари град, и околина
Теразија леже на Сингидунуму. А један од главних друмова ишао је Узун-Мирковом улицом, па преко Студентског трга
и Васином улицом, све до Трга републике. 6. На пример: Моја кућа/зграда/школа налази се у улици Браће Јерковић 4 /
Устаничкој улици. в) На путу до школе пролазим следећим улицама: Ресавском, Улицом кнеза Милоша и Сарајевском
улицом. 7. а) Народна банка Србије, б) Градски завод за заштиту здравља, в) Јована Јовановића Змаја, г) Основну школу
„Ослободиоци Београда”, Математичке гимназије, д) Сазвежђе Девице, Млечни пут, ђ) Свети Никола, Свети Сава; 8. а)
Т, б) Н, в) Т, г) Т; 9. пре-пи-са-ти, срп-ски, сласт, бај-ка, мо-ре, не-до-вољ-но, iz-lju-bi-ti, nad-ži-ve-ti, o-dža-čar, nji-va; 10.
На пример:
Поштовани наставниче,
Позивам Вас на концерт Народног оркестра у Коларчевој задужбини, који ће се одржати у суботу, 15. марта 2011. са
почетком у двадесет сати.
С поштовањем,
Дуња Симић
11. 400 – четиристо, 6. – шести, XX – двадесети, 600 – шестсто; 12. а) Тоде Николетић, дугогодишњи члан жирија
Лимских вечери поезије, 2008. године слави двадесет година свог уметничког рада. б) 21. децембра 1937. у Холивуду
одржана је премијера филма Волта Дизнија „Снежана и седам патуљака”, првог дугометражног цртаног филма у
филмској историји. в) „Знаш ли, Жарко, ко су били самураји?”, победнички га упита Дејан. г) Намештај у типичној кући
у старом Риму правио се од разних материјала: дрвета, бронзе, слоноваче, корњачевине, сребра...
Запета: 1. а) Персида Миленковић, супруга угледног београдског трговца, била је велики добротвор, патриота и
хуманиста. б) Добитници награда на 53. Змајевим дечјим играма су: Слободан Станишић, Јасминка Петровић и Бранко
Стевановић. в) Чувени српски индустријалац немачког порекла Ђорђе Вајферт учествовао је у стварању и раду
Београдске задруге, Индустријске коморе и Народне банке. г) „Зашто нам то, Ленка, ниси рекла на време?”, упита
наставник снуждену ученицу.
д) Драги Стојадиновићи,
Примите пуно топлих поздрава са Сребрног језера!
Срдачно,
Латиновићи
2. а) Боинг 747, такозвани џамбо-џет, највећи је авион на свету. б) У десетбоју, како и сама реч каже, постоји десет
дисциплина: трка на 100 м, скок у даљ, бацање кугле, скок у вис, трка на 400 м и трка на 100 м са препонама, бацање
диска, скок са мотком, бацање кугле и трка на 1500 м. в) Нисмо се, иако је било најављивано, пласирали у финале. г)
Победнику, потпуно исцрпљеном, указана је помоћ на лицу места. д) Овогодишњи Сајам књига био је најпосећенији у
последњих десет година, што показује и број продатих улазница. ђ) Док Анђела учи, Лука телефонира. е) На овој
страници је обрађено писање следећих скраћеница: и др., нпр., т.ј. и и сл. ж) Београд је, на пример, град са највише
зелених површина у Европи. 3. вредно тренирају. д) Ако будем учио, добро ћу урадити тест. 4. Инверзија је појава када
зависна реченица стоји на почетку независне реченице, на пример: Ако будем дошла, прегледаћемо све фотографије. 5.
а) Т, б) Т, в) Н, г) Н; 6. а), г), д); 7. Петнаестогодишња Холанђанка Лаура Декер решила је да једрилицом оплови свет.
Пре десет месеци испловила је из Гибралтара, стигла до Зеленортских острва, а затим преко Атлантика наставила до
острва Бонер на Карибима. На лето ће проћи кроз Панамски канал, а затим наставити Пацификом поред Аустралије и
ући у Индијски океан. Кроз Аденски залив упловиће у Црвено море, проћи кроз Суецки канал да би се, најзад,
Средоземним морем вратила до Гибралтара.
Тачка са запетом: 1. а) Приликом земљотреса, у градовима може доћи до пуцања гасних инсталација; загађују се
водоводи; нестаје струје; прекидају се телефонске везе; улице постају непроходне... б) Када се пресече дрво које је
старије од годину дана, виде се наизменични светли и тамни кругови; годишњи прстен или тзв. год чине по један светли
и тамни круг; дрво ствара по један круг сваке сезоне растења или сваке године. в) Неке животиње су веома брзе: тркачки
коњ трчи 60-80 км на час; антилопе и газеле на растојању од 1500 м могу да постигну брзину 95-105 км на час; гепард је
у стању да трчи брзином од 120 км на час. г) „Светлосна година” је вештачка мера за удаљеност. У секунди светло пређе
пут од 300. 000 километара; раздаљина коју светлосни знак превали за време од једне године назива се „светлосна
година”. д) Никада ти то нећу рећи: прво, зато што ти не знаш да чуваш тајну; друго, зато што ћеш ми се смејати; треће,
зато што никоме не откривам тајне. 2. „’Коме ћ’ ову чашу наздравити?/ Ако ћу је напит’ по старјештву,/ Напићу је
старом Југ-Богдану;/ Ако ћу је напит’ по господству,/ Напићу је Вуку Бранковићу; ... Ако ћу је напит’ по љепоти,/
Напићу је Косанчић-Ивану;/ Ако ћу је напит’ по висини,/ Напићу је Топлици Милану;/ Ако ћу је напит’ по јунаштву,/
Напићу је војводи Милошу.” 3. Одлике епске књижевности:
– објективност;
– приповедање о догађају и јунацима;
– окренутост прошлости;
– развијена фабула и
– опширност у приповедању.
4. Од свих годишњих доба највише волим пролеће; природа се буди из зимског сна; чује се цвркут птица; уживам у
мирису пролећног цвећа; желим да пролеће заувек траје. 5. Првог дана екскурзије предвиђена је посета Идвору, малом
банатском месту, у коме се налази Меморијални музеј Михајла Пупина; посета Галерији наивног сликарства Бабка у
Ковачици, где ћемо се упознати са наивном уметношћу Словака, њиховим обичајима и досељавањем на простор
Војводине; обилазак Суботице, једног од најлепших градова наше земље. Преноћићемо у хотелу Патрија, на нашу
велику радост. Другог дана уживаћемо у шетњама обалом Палићког језера; обиласку Зоолошког врта, по мени
најлепшег зоолошког врта на Балкану; разгледању Новог Сада. У Новом Саду посетићемо Српско народно позориште, у
коме се тренутно одржава дечји фестивал; Петроварадинску тврђаву, као и мали барокни град Субурбијум. На крају
ћемо ићи у Сремске Карловце, центар српске духовности.
Црта: 1. а) У горњем делу ове необичне улице – од броја 34 до броја 54 – живе искључиво сликари и сликарке. б)
Индијанци су живели у малим, јасно омеђеним областима – резерватима. в) Он обожава да гледа тзв. вестерне –
филмове о епопеји насељавања запада САД-а. г) Октопод може да мења своју боју – од црвене у сиву, жуту, мрку,
тамнозелену – и да се на тај начин прилагоди боји своје околине. д) Љубивоја Ршумовића – српског песника и драмског
писца – памтим из „Фора и фазона”. ђ) Давид је – уз подршку својих најближих – успео да објави свој први албум. е)
Што су људи старији – то мање спавају. ж) Отац ми је из Пекинга донео много поклона – необичне слаткише, још
необичније играчке, два шешира, велику мараму, музичку кутију... 2. а) Т, б) Т, в) Н, г) Н; 3. а) Капетан Миша
Анастасијевић (1803–1885) био је велики српски добротвор. б) Друштво за заштиту животиња прославило је 20-
годишњицу постојања. в) У емисији „Ја имам таленат“ данас наступају учесници 10–20. броја. г) Добио сам на поклон
енглеско-српски речник. д) Људи су у то време живели у великом сиромаштву, а радни дан је трајао 14–16 сати. 4. а)
Док роде и ласте лебде изнад копна и могу увек да направе паузу у лету, дропља на свом путу, од Аљаске до Јужног
мора, пређе без одмора у ваздуху скоро 9. 000 километара. б) Многе пустиње, на пример оне у северној Африци, настале
су променом глобалне климе, па је тако и Сахара некада била сва у цвету. в) Арктик, подручје на Северном полу, није
копно, већ море које је прекривено дебелим слојем леда. г) Сви ученици, укључујући и оне који желе да упишу неку
уметничку или специјализовану школу, полагаће завршни испит на крају 8. разреда. д) Данас се заиста пуно уморила:
припремала је доручак, затим је отишла у школу, након школе отрчала је на тренинг, после је узела млађег брата из
вртића, а вечерас треба да иде и на рођенданску прославу своје најбоље другарице. 5. a) 1. „Извините, наставнице, када
ће бити контролни задатак?”, упиташе ученици VII 1. 2. ! – Извините, наставнице, када ће бити контролни задатак? –
упиташе ученици VII 1. б) 1. „Зауставите аутобус!” 2. – Зауставите аутобус! 6. а), б), в); 7. Прошле године у мају наша
организација је прославила 15-годишњицу постојања (3. пут на Златибору). Наши гости били су малишани из целе
Европе, узраста 10–15 година / од 10 до 15 година.
Заграда: 1. а) Многи морски сисари (као неки китови и морски пси) годину за годином преваљују хиљаде километара
крећући се истим путем. Најдаље стиже сиви кит, чије је станиште у Беринговом мору (крајњи север између Аљаске и
Сибира). б) Еверест (8882 м) и Годвин Остин (8611 м), највиши врхови света, освојени су у XX веку. в) Дужина живота
биљака разликује се од врсте до врсте. Најдуговечнија дрвећа су зимзелени чемпреси (око 3000 година), кестен (око
2000 година), либански кедар (1200 година) ... Храст живи 500–700 година. г) Поред професора, гости и предавачи у
школи били су научници (Дејан Медаковић, Божидар Ковачек, Драган Недељковић, Чедомир Попов) и истакнути
књижевници и песници (Душко Трифуновић, Добрица Ерић, Раша Попов, Иван Гађански, Љиљана Хабјановић
Ђуровић). д) Виљем Шекспир (1564–1616) највећи је драмски писац (Ромео и Јулија, Краљ Лир, Магбет, Отело)... ђ)
Морски разбојници (у енглеском језику реч freebooters значи пљачкаши) били су врста пирата који су између XVII и
XVIII века водили борбу против Шпанаца са Антила. 2.б) дидаскалије в) две тачке, тачка, упитник, црта, наводници,
запета, цртица, тачка са запетом, апостроф, узвичник; 3. Светозар Ћоровић (1875–1919), српски писац који је живео и
стварао у Мостару (Босна и Херцеговина), са Дучићем и Шантићем покреће књижевни часопис „Зора”. Објавио је песме
за децу „Полетарке” (1894); романе: „Стојан Мутикаша” (1907) и „Међу својима” (1921) и доста приповедака. Написао је
„Двије шаљиве игре” (1899) и драму „Зулумћар” (1913). 4. а) у загради се показује други начин писања наведене бројне
именице, такође исправан; б) двојак начин читања / изговарања речи – правилно је и статист, и статиста; в) додатно
објашњење; г) додатно објашњење; 5. в).
Коришћење школског правописа: 1. I а) A, датив, локатив; б); II в); 62; III в. је скраћеница и за види и за век. IV
Заокружити комп., а подвући горчи; 2. Европа, Европљанин, Европска унија, европски, Египат, егоизам, еееј!, Езоп,
екселенција, електротехника, Ема, епопеја, епоха, еркондишн, Ернест, Естер, ЕУ; 3. а) позоришни, б) жалостан, жалосна,
в) мастан, масна, г) астма, астматичар.
Језичка култура: 1. ватра – огањ, пут – друм, васиона – свемир, гар – чађ, гас – плин, храбар – одважан, благ – кротак,
брзо – хитро; 2. љубазан (предусретљив, срдачан, пријатан), учтив (пристојан); 3. пријатан, ведар, сунчан, диван; мршав;
нежан, мио, смирен; 4. причају, брише; 5. узео, обула, хладан, кратким; 6. сече, изазива страх, строго оцењује нешто
(некога); 7. који има већу тежину, које се не могу лако поднети (увредити), непријатан, лошег квалитета, лоше; 8. да се
та особа у све меша; 9. бити накрај срца – љутити се, лежати коме на срцу – некоме бити драг, бити каменог срца –
неосетљив, из свег срца – снажно, отворена срца – искрено, сишло му срце у пете – уплашити се, ујести за срце некога –
увредити кога; 10. екстравагантан – необичан, тензија – напетост, култивисан – културан, експеримент – оглед,
конзервативан – старомодан, интернационални – међународни; 11. доле, изнад, далеко, отићи, истина, зло (лоше); 12.
црн – бео, дати – узети, дан – ноћ, живот – смрт, север – југ, топло – хладно, ући – изаћи, пријатељ – непријатељ, чврсто
– течно.
Коришћење речника српског језика: 1. а) грчког, б) м. (у мн. ж.), в) атипична; 2. б); 3. а) француског, б) сажетак, в)
резимирамо, г) резидент, д) латинског, ђ) свршени и несвршени, е) резонер, ж) види, и) укратко поновити, излагати у
најкраћим цртама, сажети.
2. Писање обавештења, најаве догађаја, интервју (излагање): 3. Интервју је разговор две особе, један од облика
новинарског изражавања. Позната личност саопштава своје ставове о одређеним темама (што зависи од актуелности
теме, избора питања итд.) у разговору са новинаром. 4. интервјуу; 5. Нека значајна или позната (научник, спортиста,
књижевник, сликар, музичар, политичар итд.) личност. 6. а) и г); 7. Зато што се приликом разговора саговорник слуша,
прати и размишља, па се наметну и питања која се не могу упутити приликом читања написаних одговора. Разговор је
жив процес у којем језик тече, не контролише се као у писању, па је могуће добити и спонтане одговоре о којима
саговорник није имао времена да дуго размишља, него говори оно што му је на уму. 8. Ако је твој одговор Не, онда је
јасно да је порука која преноси значење и мисао која се памти важнија од простог низања оног што неко воли или не
воли да једе, носи итд. Наравно, оно што човек бира у свом животу да једе, носи, слуша, такође говори о њему. 9. избор
теме, личности и питања.
3.
Поштована госпођо Вучо,
Захваљујемо Вам на позиву за летњу школу страних језика у Италији. Током лета боравићемо са баком и
деком на Фрушкој гори, па не можемо ићи са Вама у Рим.
У Земуну, С поштовањем,
28. јуна 2011. Милица и Ирина Шошо
4. a) ; 5. а).
Врсте текстова: 1. б) 2. технички опис, техничко приповедање, сугестивно приповедање, сугестивно описивање. 3.
Сладолед је смрзнута посластица од млека, јаја и шећера са разним додацима. 4. а) вест, б) технички опис.
Читање и разумевање табела, легенди, графикона: 1. Цигани лете у небо, Михаило Вукобратовић, Р. Маринковић,
На слово, на слово, Маратонци трче почасни круг, 4. а).