You are on page 1of 50

5.

Прилози настави српског језика


и књижевности
5. 1. ПРАВОПИСНE ВЕЖБE
Прва група

1. У следећој реченици подвуци речи које треба написати великим словом:


сутра идемо да гледамо нушићево сумњиво лице у југословенском драмском
позоришту, које се налази близу парка мањеж, у улици краља милана. 2

2. Напиши словима следеће бројеве:


400 ___________________________; 600 __________________________;
X _____________________________; 3. ____________________________.

3. Препиши правилно следећу реченицу: Не зидај врата већа од куће кажу Ескими.
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
________________________________________________________________________ 1

4. Уколико је тврдња тачна, заокружи Т, уколико није тачна, заокружи Н:


а) Цртица се употребљава у значењу „од до”. Т Н
б) Црта се употребљава у значењу „од до”. Т Н
в) Цртица се употребљава када се реч раставља на крају реда. Т Н
г) Црта се употребљава када се реч раставља на крају реда. Т Н
1

5. Упиши одговарајуће интерпункцијске знаке [; – : . ( )] у следећи одломак. Један


интерпункцијски знак може се више пута употребити.
Одлике везаног стиха су
стихови имају једнак број слогова
цезура пауза дели стих на полустихове
у строфи могу да се смењују стихови који имају приближан број слогова
систем римовања служи за успостављање строфичне целине 2
6. Напиши позивницу одељењском старешини за концерт на коме и ти
учествујеш. Обавезно користи заменицу ВИ / ВАС / ВАМА.
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
3

7. Прецртај погрешно написане примере:

недостајати, незнам, не срећан, необично, не ћеш.


1

8. Прочитај следећу реченицу:


Купила је суве смокве, кајсије, шљиве и др., а заборавила је бадњак.
Иза скраћенице у претходној реченици:
а) треба употребити запету б) не треба употребити запету
Заокружи слово испред тачног одговора. 1

Број поена: __________________ Оцена: ___________________

Порука за тебе:
5–6 Довољно!
7–8 Добро!
9–10 Врло добро!
11–12 Одлично!
Друга група

1. Напиши правилно речи истакнуте свим великим словима:


На КАЛЕМЕГДАНСКОЈ ТВРЂАВИ, у организацији АСТРОНОМСКОГ ДРУШТВА
„РУЂЕР БОШКОВИЋ”, имали смо прилику да гледамо делимично помрачење
СУНЦА, а затим смо отишли у обилазак ЕТНОГРАФСКОГ МУЗЕЈА, који се налази
на СТУДЕНТСКОМ ТРГУ, близу ФИЛОЛОШКОГ ФАКУЛТЕТА.
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
2

2. Заокружи слова испред правилно написаних реченица:


а) Прославили су 30-годишњицу брака.
б) Прославили су 30-огодишњицу брака.
в) Погледај решења на 91. страници.
г) Погледај решења на 91-ој страници. 1

3. Уколико је тврдња тачна, заокружи Т, уколико није тачна, заокружи Н.


а) Црта се може употребити уместо наводника. Т Н
б) Цртица се може употребити уместо наводника. Т Н
в) За обележавање уметнутих (додатих) делова текста искључиво
се употребљава запета. Т Н
г) За обележавање уметнутих (додатих) делова текста
употребљавају се и запета, и црта, и заграда. Т Н
1

4. Подвуци правилно написане примере:

ни од кога, низашта, према ничему, ни са ким.


1

5. Упиши одговарајуће интерпункцијске знаке [. ( ) – , ] у следећи одломак. Један


интерпункцијски знак може се више пута употребити.
Кључна фигура српског пријатељства у XVIII в био је Доситеј Обрадовић 1742 1811
некадашњи монах фрушкогорског манастира Хопово. У Србију је на позив Карађорђа
прешао 1807 године
2
6. Напиши честитку наставнику / наставници за Нову годину и Божић.
Обавезно користи заменицу ВИ / ВАС / ВАМА.
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
3

7. Прецртај погрешно написане примере:


ићи ћу, (ја) ћу ићи, доћићемо, певаћеш, занима ћете.
1

8. На једном месту у следећој реченици недостаје једна запета. Упиши је


на одговарајуће место.
Она не воли хорор филмове, научну фантастику и сл. а велики је љубитељ
акционих и каубојских филмова. 1

Број поена: __________________ Оцена: ___________________

Порука за тебе:
5–6 Довољно!
7–8 Добро!
9–10 Врло добро!
11–12 Одлично!
5. 2. КОНТРОЛНЕ ВЕЖБЕ
ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ
КОНТРОЛНА ВЕЖБА 1
ОБЛАСТ: ВРСТЕ РЕЧИ
Прва група

1. Разврстај следеће речи по датим групама као што је започето:


петогодишњак, пет, са, сада, осми, онда, цвеће, вода, водени, школски, у
именице: цвеће, ________________________, ___________________________,
придеви: ________________________, ___________________________,
бројеви: ________________________, ___________________________,
предлози: ________________________, ___________________________,
прилози: ________________________, ___________________________, 2

2. Допуни следећи исказ понуђеним називима граматичких категорија:


род лице број падеж вид стање.
Придеви се слажу са именицама у ____________________________________,
__________________________ и _______________________________________. 2

3. Којим врстама речи припадају подвучени примери?


Једне прекрасне вечери не мање прекрасни чиновник Иван Дмитрич Червјаков
седео је у другом реду фотеља и гледао кроз доглед Корневиљска звона.
а) именице; б) заменице; в) придеви; г) бројеви; д) глаголи.
Заокружи слова испред два тачна одговора. 2

4. Допуни табелу:
Све реке су текле ка мору.

Назив глаголског времена


Род
Број
Лице
2

5. Прецртај заменицу која не припада датом низу:


колики оволики који ко какав чији
Образложи свој одговор: _________________________________________________ 2
6. Допуни следећу реченицу:
У облицима презента глагола сећи, пећи, вући долази до гласовне промене
___________________________________________________.
(назив гласовне промене) 2

7. Одреди врсту подвучених речи: Дошавши кући, Червјаков исприча жени о својој
незгоди.
а) дошавши ______________________; б) о ____________________________
в) својој ______________________; г) незгоди _______________________. 2

8. На линији напиши називе подвучених глаголских облика:


а) Дрвенарија прозора била је премазана мрком бојом. ______________________
б) Реците му нека се не шали. _____________________________________________ 2

9. а) У следећем тексту подвуци везнике:


Не мислиш, не кажем да мислиш, али тако, кад одеш тамо у чекаоницу, па гледаш у
министрова врата, једни улазе а други излазе...
б) У претходном примеру:
има више зависних везника;
има више напоредних везника;
има подједнако зависних и напоредних везника.
Подвуци тачан одговор. 2

10. Повежи речи из леве колоне са одговарајућим називима из десне


(један пример је вишак).
најкасније заједничка именица
санке свршени глагол
онолики одређени вид
добри плуралија тантум
научити суперлатив
показна заменица 2

Број поена: __________________ Оцена: ___________________

Порука за тебе:
5–8 Довољно!
9–12 Добро!
13–16 Врло добро!
17–20 Одлично!
КОНТРОЛНА ВЕЖБА 1

ОБЛАСТ: ВРСТЕ РЕЧИ


Друга група

1. Разврстај следеће речи по датим групама као што је започето: писати, писање, њен,
јој, ко, или, летовати, лето, ловац, ах, али.
именице: ловац, ________________________, ________________________,
заменице: ______________________________, ________________________,
глаголи: _______________________________, ________________________,
везници: _______________________________, ________________________,
узвици: ________________________________, ________________________, 2

2. Допуни следећи исказ понуђеним називима граматичких категорија:


род лице број падеж вид стање.
Бројеви се могу мењати по ______________________, ______________________
и ______________________. 2

3. Којим врстама речи припадају подвучени примери?


Одједном – његово лице се намршти, очи се упола заклопише,
дисање се заустави...он скиде двоглед с очију, наже се и а-пћи!!!
а) именице; б) заменице; в) придеви; г) бројеви; д) прилози.
Заокружи слова испред два тачна одговора. 2

4. Допуни табелу:
Ишли бисмо на море овог лета.

Назив глаголског облика


Род
Броj
Лице
2
5. Прецртај реч која не припада датом низу:
лепа добар пешчана мудар златник сунчан.
Образложи свој одговор: _________________________________________________
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
2
6. Допуни следећу реченицу:
У облицима трпног глаголског придева глагола носити, возити, отрести долази до
гласовне промене ___________________________________________.
(назив гласовне промене) 2

7. Одреди врсту подвучених речи:


Жена је, како му се чинило, сувише лакомислено гледала на тај догађај.
а) је ___________________________;
б) лакомислено ___________________________;
в) на ___________________________;
г) тај ___________________________. 2

8. На линији напиши називе подвучених глаголских облика:


а) Један Тоза, па мене да не прими. (Полазећи.) ____________________________
б) Ето, прекиде нас у најбољем разговору. _________________________________ 2

9. а) У следећем тексту подвуци заменице:


Говорио си ми о томе како си сањао да си цар и како ти се допада власт изблиза.
б) Личне заменице су у ____________________________ (назив падежа). 2

10. Повежи речи из леве колоне са одговарајућим називима из десне (један пример је
вишак):
себе присвојни придев
омладина компаратив
балкански градивни придев
осми редни број
лошије повратна заменица
збирна именица 2

Број поена: __________________ Оцена: ___________________

Порука за тебе:
5–8 Довољно!
9–12 Добро!
13–16 Врло добро!
17–20 Одлично!
КОНТРОЛНА ВЕЖБА 2
ОБЛАСТ: СЛУЖБА РЕЧИ У РЕЧЕНИЦИ
Прва група

1. Подвуци предикате у следећим реченицама:


а) Животиње су рикале у кавезима.
б) Могло се видети како спремају ручак.
в) У пољу траве су густе. 2

2. Одреди назив подвучених реченичних чланова:


а) Коњи су копитама изгазили траву. ___________________________________
б) Милан је одлично урадио тест. ___________________________________ 2

3. Повежи делове реченице (једна реч је вишак) из леве колоне са одговарајућом


службом:
Један стрелац је пре седам година прецизно погодио јабуку.
један стрелац објекат
је погодио прилошка одредба за време
пре седам година предикат
прецизно субјекат
јабуку прилошка одредба за начин 2

4. Подвуци субјекте и одреди њихову врсту:


а) Данас немам времена за компјутерске игрице. __________________________
б) Запази то Гаванова жена па јој не даде да иде кући. _______________________ 2

5. Допуни табелу као што је започето:


У једној колиби живела је сиромашна слушкиња која је са муком хранила своју децу.

Синтагма Служба синтагме

у једној колиби прилошка одредба

2
6. Одреди главну реч синтагме и главну реч уже синтагме:

кожне ципеле из италијанске радње

главна реч шире синтагме: _____________________________________


главна реч уже синтагме: _______________________________________ 2

7. У следећој реченици подвуци именичке додатке (апозитив и атрибуте):


Марљива и способна, Јелена Петровић је посетила Народно позориште
у Београду иако је имала напорне тренинге. 2

8. Препиши прилошке одредбе и одреди њихову врсту:


Био један цар, па имао три сина и пред двором златну јабуку која за једну ноћ и уцвета
и узре и неко је обере.
Прилошка одредба Врста

9. Разврстај објекте из следећег текста као што је започето:


Она јој не даде да иде кући док пред њом не спере тесто с руку. Гладна деца окупе се
око матере, а она немајући ништа да им да, исуче кору од цера.

Прави објекат Неправи објекат

____________________________ ______________јој______________
____________________________ ______________________________
____________________________ 2

Број поена: __________________ Оцена: ___________________

Порука за тебе:
5–8 Довољно!
9–12 Добро!
13–15 Врло добро!
16–18 Одлично!
КОНТРОЛНА ВЕЖБА 2
ОБЛАСТ: СЛУЖБА РЕЧИ У РЕЧЕНИЦИ
Друга група

1. Подвуци предикате у следећим реченицама:


а) Мој комшија је поштар.
б) Чим дођем из школе, урадићу домаћи задатак.
в) Марко игра фудбал, а Милица навија. 2

2. Одреди назив подвучених реченичних чланова:


а) Данас ће девојчице играти у сали. ___________________________________
б) Ићи ћемо и ове године на море. ___________________________________ 2

3. Повежи делове реченице (једна реч је вишак) из леве колоне са одговарајућом


службом:
Млади уметници путују у Париз, главни град Француске.
млади прилошка одредба за место
уметници апозиција
у Париз атрибут
главни град Француске субјекат 2

4. Подвуци субјекте и одреди њихову врсту:


а) За време Немањића средњовековна Србија, и по просвећености,
може да се пореди са другим државама европским. _________________________
б) Данас ми се ништа озбиљно не ради. ________________________________ 2

5. Допуни табелу као што је започето:


Тако је Ибрага решио једног дана да обиђе свој читлук и узме свој део шљива.

Синтагма Служба синтагме

свој читлук објекат

6. Одреди главну реч синтагме и главну реч уже синтагме:

мој учитељ дигиталне фотографије


главна реч шире синтагме: _____________________________________
главна реч уже синтагме: ______________________________________ 2

7. У следећој реченици подвуци именичке додатке (атрибуте и апозицију):


Марија Вукашиновић, наставница српског, јутрос је држала додатну наставу
у кабинету биологије заинтересованим ученицима. 2

8. Препиши прилошке одредбе и одреди њихову врсту:


Сад дође ред на најмлађег сина да и он чува јабуку, он се оправи, дође под јабуку и
намести кревет.
Прилошка одредба Врста

9. Разврстај објекте из следећих реченица као што је започето:


Свим познаницима причали су о летовању.
Цело друштво дочека књигу с негодовањем.
Био један цар па имао три сина и пред двором златну јабуку.

Прави објекат Неправи објекат

____________________________ ______________три сина______________


____________________________ ____________________________________
____________________________ 2

Број поена: __________________ Оцена: ___________________

Порука за тебе:
5–8 Довољно!
9–12 Добро!
13–15 Врло добро!
16–18 Одлично!
КОНТРОЛНА ВЕЖБА 3
ОБЛАСТ: ПАДЕЖНИ СИСТЕМ
Прва група

1. Наброј падеже који се могу употребљавати са предлозима.


____________________________________________________________________
____________________________________________________________________ 1

2. У следећем тексту препознај падежне облике подвучених речи и синтагми:


Ходали су брдом, у чијој сенци, доле, остадоше оранице, села, цркве, виногради које
су видели са висине, као тице, а не као људи. Пролазили су испод огромних стена што
су им висиле над главом. Чисти и безбројни потоци жуборили су са тих стена, и ваздух
што је продирао у груди као нож. Поразбољеваху се многи.
(М. Црњански, Сеобе)
БРДОМ _______________________ У ЧИЈОЈ СЕНЦИ _________________________
ОРАНИЦЕ, СЕЛА, ЦРКВЕ, ВИНОГРАДИ __________________________________
СА ВИСИНЕ ______________________ НАД ГЛАВОМ _______________________ 5

3. У следећим реченицама подвуци све објекте и разврстај их:


Њега сам видела како Петра убеђује да покупи књиге. Дао му је образац за попис.
а) прави објекат ______________________________________________________
б) неправи објекат ____________________________________________________ 2

4. Подвученим речима и синтагмама у следећој реченици одреди падеже и њихова


значења:
Звук је долазио са оближњег брда, које је било златножуте боје окупано росом.

а) ЗВУК _______________________________________________________________
б) СА ОБЛИЖЊЕГ БРДА ________________________________________________
в) ЗЛАТНОЖУТЕ БОЈЕ __________________________________________________
г) РОСОМ ______________________________________________________________ 2

5. Подвученим речима и синтагмама у следећим реченицама одреди падеже и


функцију коју врше у реченици:
Њему није било добро. Болела га је глава, а упорно је покушавао да направи кулу од
песка.
а) ЊЕМУ ______________________________________________________________
б) ГЛАВА ______________________________________________________________
в) ОД ПЕСКА ___________________________________________________________ 3

6. У следећој реченици замени подвучени падежни облик неким другим падежом,


а да добијеш исто или слично значење:
На углу је стајао старац дуге браде и седе косе.
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________ 1

7. Подвуци предлоге који могу да стоје у генитиву: са, о, ка, без, ради, до,
по, на, од, због, према, за. 1

8. Наведи бар три значења локатива и осмисли примере за њих.


_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________ 3

9. У следећој реченици подвуци прилошке одредбе, одреди их и напиши у ком су


падежу:
У среду смо се на брзину спаковали и отпутовали на море.
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________ 1

10. Повежи предлоге са падежом у ком могу да стоје:


ПРИ КА БЕЗ СА О ОД ПРЕМА НА
номинатив генитив датив акузатив вокатив инструментал локатив
1

Број поена: __________________ Оцена: ___________________

Порука за тебе:
5–8 Довољно!
9–12 Добро!
13–16 Врло добро!
17–20 Одлично!
КОНТРОЛНА ВЕЖБА 3
ОБЛАСТ: ПАДЕЖНИ СИСТЕМ
Друга група

1. Који падеж не може да се јави без предлога?


____________________________________________________________________ 1

2. У следећем тексту препознај падежне облике подвучених речи и синтагми:


Нагло је мењао расположење и ћуд, тих дана. Јахао је пред пуком са официрима,
димећи из луле, да се изненада баци у кола што су се труцкала за пуком. Накривљеним
клобуком мрдао је весело уз песму, да, после, опет одјаше и ућути, ударивши коња
чизмом под сапи. Стењући од бола у колима, чинило му се као да већ неколико дана
пада нека киша, којој нема краја... (М. Црњански, Сеобе)
РАСПОЛОЖЕЊЕ И ЋУД __________________________________________________
ПРЕД ПУКОМ __________________________ ИЗ ЛУЛЕ ________________________
УЗ ПЕСМУ __________________________ У КОЛИМА _________________________
5

3. У следећим реченицама подвуци све објекте и разврстај их:


Пио је само воде, иако је било кафе и сокова. Нико га није приметио, чак и кад је
говорио о филму.
а) прави објекат ______________________________________________________
_____________________________________________________________________
б) неправи објекат ____________________________________________________
_____________________________________________________________________ 2

4. Подвученим речима и синтагмама у следећој реченици одреди падеже и њихова


значења.
Била је то књига занимљивих прича, коју смо налазили сваког уторка на Тањином
столу.
а) КЊИГА _____________________________________________________________
б) ЗАНИМЉИВИХ ПРИЧА ______________________________________________
в) СВАКОГ УТОРКА ____________________________________________________
г) НА ТАЊИНОМ СТОЛУ ________________________________________________ 2
5. Подвученим речима и синтагмама у следећим реченицама одреди падеже и
функцију коју врше у реченици:
Сетио се Петра. Било му је јасно зашто носи слике своје породице.
а) ПЕТРА ______________________________________________________________
б) МУ__________________________________________________________________
в) СВОЈЕ ПОРОДИЦЕ ___________________________________________________ (3)

6. У следећој реченици замени подвучени падежни облик неким другим падежом, а да


добијеш исто или слично значење:
Соња се налазила између ученика.
_________________________________________________________________ (1)

7. Подвуци предлоге који могу да стоје у инструменталу:


са, о, ка, без, пред, до, по, на, од, због, према, за. (1)

8. Наведи бар три значења генитива и осмисли примере за њих.


_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________ (3)

9. У следећој реченици подвуци прилошке одредбе, одреди их и напиши у ком су


падежу:
Допутовали су са планине аутобусом и без ичије помоћи донели кофере.
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________ (1)

10. Повежи предлоге са падежом у ком могу да стоје.


РАДИ ДО ЗБОГ ЗА У ПРЕД ПО ПРОТИВ
номинатив генитив датив акузатив вокатив инструментал локатив
(1)

Број поена: __________________ Оцена: ___________________

Порука за тебе:
5–8 Довољно!
9–12 Добро!
13–16 Врло добро!
17–20 Одлично!
КОНТРОЛНА ВЕЖБА 4
ОБЛАСТ: ИСТОРИЈА СРПСКОГ КЊИЖЕВНОГ ЈЕЗИКА
Прва група

1. Ко су Словени?
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________ 2

2. Разврстај језике у групе којима припадају: чешки, пољски, руски, српски, словачки,
словеначки, бугарски, белоруски, украјински, хрватски, македонски.
а) Јужнословенски језици: _________________________________________________
_________________________________________________________________________
б) Источнословенски језици: _______________________________________________
_________________________________________________________________________
в) Западнословенски језици: _______________________________________________
_________________________________________________________________________
2

3. Допуни следећу реченицу:


Словени су започели сеобу између _______ и _______ века н.е. Селили су се у три
правца: на ___________________, ____________________ и____________________
2

4. Српски језик припада:


а) јужнословенским језицима;
б) источнословенским језицима;
в) западнословенским језицима.
Заокружи слово испред тачног одговора: 2

5. Објасни значење речи паганин:


_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________ 2

6. Допуни следећу реченицу:


Пре стварања старословенског језика Словенима се хришћанство проповедало
на __________________________ и __________________________ језику. 2

7. Које године су Ћирило и Методије започели своју мисију?


а) 856. б) 1863. в) 863. г) 1856.
Заокружи слово испред тачног одговора. 2

8. Ћирило и Методије ширили су:


а) ћирилицу; б) хришћанство; в) словенски дијалекат из околине Солуна.
Заокружи слово испред тачног одговора. 2

9. Допуни следећу реченицу:


Прва словенска азбука звала се __________________________. Саставио ју је
__________________________ према __________________________ писму,
али и према хебрејском, коптском и другим писмима које је учио на својим
путовањима или из књига. 2

10. Подвуци словенске језике:


српски, бугарски, грчки, француски, руски, енглески, немачки, пољски, немачки.
2

Број поена: __________________ Оцена: ___________________

Порука за тебе:
5–8 Довољно!
9–12 Добро!
13–16 Врло добро!
17–20 Одлично!
КОНТРОЛНА ВЕЖБА 4
ОБЛАСТ: ИСТОРИЈА СРПСКОГ КЊИЖЕВНОГ ЈЕЗИКА
Друга група

1. Којим језиком су Словени говорили у прапостојбини?


____________________________________________________________________
____________________________________________________________________
____________________________________________________________________
____________________________________________________________________
____________________________________________________________________ 2

2. Наведи бар два разлога због којих су се Словени селили из прапостојбине.


1. _________________________________________________________________
2. _________________________________________________________________
2

3. Од заједничког прајезика, словенски језик се развио у три групе. То су:


1. _________________________________________________________________
2. _________________________________________________________________
3. _________________________________________________________________
2

4. Заокружи слово испред тачног одговора.


Након пресељења из прапостојбине Јужни Словени населили су територије следећих
данашњих држава:
а) Пољске
б) Словачке
в) Србије
г) Мађарске
д) Немачке 2

5. Објасни значење речи мисионар:


_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
2

6. Допуни следећу реченицу:


Кнез Растислав, владар __________________, у жељи да се одупре __________________
утицају, тражио је од __________________ цара __________________ да му пошаље
мисионаре који ће ширити _________________________ на __________________ језику.
2

7. а) Језик који су створили Ћирило и Методије зове се:


старосрпски / прасловенски / старословенски / прасрпски
Подвуци тачан одговор.
б) Азбука коју су створили Ћирило и Методије зове се:
унцијална / глагољица / ћирилица / латиница
Подвуци тачан одговор. 2

8. Која се година узима као година почетка словенске писмености?


__________________ 2

9. Ћирилица је настала:
а) у Бугарској б) у Македонији в) у Србији.
Заокружи слово испред тачног одговор. 2
Ћирилицу су створили ____________________________________ према грчком
унцијалном писму.

10. Наведи име аутора и дела с краја 9. или почетка 10. века у коме се говори о
постанку словенског писма („Пре тога Словени не имађаху књига, већ цртама и
зарезима читаху и гатаху, будући пагани”).
Назив дела: __________________________________________________
Име писца: __________________________________________________ 2

Број поена: __________________ Оцена: ___________________

Порука за тебе:
5–8 Довољно!
9–12 Добро!
13–16 Врло добро!
17–20 Одлично!
КОНТРОЛНА ВЕЖБА 5
ОБЛАСТ: НЕЗАВИСНЕ РЕЧЕНИЦЕ
Прва група

1. Заокружи слова испред две безличне реченице:


а) Пљуштало је целе ноћи. б) Воз стиже на време.
в) Донели смо и лопту. г) Нема нових поскупљења.
д) Јуче је падао снег. 2

2. Личне речнице претвори у безличне, а безличне у личне, као што је започето:

Личне Безличне

а) Ветар је дувао. ____________________________


б) ____________________________ Разведрило се. 2

3. Повежи дате независне реченице са врстом којој припадају.


Зашто си закаснио? жељна
Затвори врата за собом! обавештајна
Да сте ми живи и здрави! узвична
Какав диван дан! заповедна
Свануо је диван дан. упитна 2
4. Одреди врсту следећих независних реченица:
а) Бог ти дао здравља! __________________________________
б) Од руке му ништа не родило! __________________________________
в) Ала је научио добро! __________________________________
г) Научи ту лекцију! ___________________________________ 2

5. Подвуци реченичне чланове који стоје у напоредном односу, затим попуни табелу
као што је започето.

Купићемо и свеске и Напоредни однос Служба


књиге.
саставни објекат
Не волим да једем воће,
већ чоколаду.

Сутра идемо у биоскоп


или код Маје.
2

6. Прецртај реч која не припада датом низу:


а али већ него нити док
Објасни зашто си прецртао/-ла баш ту реч:
_________________________________________________________________ 2

7. Одреди врсту напоредног односа у следећим реченицама тако што ћеш поред
закључног уписати слово З, раставног Р, саставног С:
а) Бежао је, падао, бежао... ____________________________
б) Пуно смо вежбали, можда и победимо. ____________________________
в) Узми или остави. ____________________________
г) Нити иде Кулин-капетане,
нити иде, нити ће ти доћи. ____________________________ 2

8. Преобликуј следеће активне реченице у пасивне, употребљавајући трпни


глаголски придев.
а) Тата није купио чоколаду. _____________________________________
б) Капетан је био водио људе. _____________________________________ 2

9. Подвуци предикате пасивних реченица:


Иако је целе ноћи грмело и севало, дан је био сунчан.
– Ручак је спремљен, однесите га баки – рекла је мајка. 2

10. Повежи реченице из леве колоне са одговарајућим називом (један пример је вишак):
С оне стране се смрачило. пасивна реченица
Причали смо о томе. супротна реченица
Тестови су проваљени. безлична реченица
активна реченица
2

Број поена: __________________ Оцена: ___________________

Порука за тебе:
5–8 Довољно!
9–12 Добро!
13–16 Врло добро!
17–20 Одлично!
КОНТРОЛНА ВЕЖБА 5
ОБЛАСТ: НЕЗАВИСНЕ РЕЧЕНИЦЕ
Друга група

1. Заокружи слова испред две безличне реченице:


а) Зима је стигла. б) Полако је свитало.
в) Вечерас идемо код бабе. г) Научила сам математику.
д) У кући нема више шећера. 2

2. Личне речнице претвори у безличне, а безличне у личне као што је започето:

Личне Безличне

а) ____________________________ Севало је.


б) Јесен је донела захлађење. ____________________________________ 2

3. Повежи дате реченице са врстом којој припадају:


Среди већ једном собу! обавештајна
Да ли си средио собу? жељна
Како си лепо средио собу! узвична
Милан је средио собу. упитна
Жив ми био, Милане! заповедна 2

4. У следећем тексту подвуци упитну реченицу:


Милан се одувек питао како је настао свет. Како је настала црна рупа?
Није могао да разуме како је постао човек. Зато је потражио одговор у књигама. 2

5. Подвуци реченичне чланове који стоје у напоредном односу, затим попуни табелу
као што је започето.

Он нема ни кучета ни Напоредни однос Служба


мачета.
саставни објекат
Милан и Ана иду на
скијање.

Враћамо се у суботу
или недељу.
2

6. Прецртај реч која не припада датом низу:


и а ни па нити те
Објасни зашто си прецртао/-ла баш ту реч:
_________________________________________________________________ 2

7. Одреди врсту напоредног односа у следећим реченицама тако што ћеш поред
супротног уписати слово С, раставног Р, искључног И:
а) Дан ће бити кишовит или ће чак пасти и снег. ____________________________
б) Сви иду на излет, једино ја немам одобрење. ____________________________
в) Све птичице из горе спустиле се на море,
само једна остала... ____________________________
г) Он је талентован, али ја сам вреднији. ____________________________
2

8. Преобликуј следеће активне реченице у пасивне, употребљавајући повратну


речцу се.
а) Деца све мање читају књиге. __________________________________________
б) Наставници су говорили о проблемима. _________________________________
2

9. Подвуци предикате пасивних реченица:


Најмлађи син је чувао златну јабуку да не буде обрана.
Песникова збирка је посвећена девојци, али се њој то није допало. 2

10. Повежи реченице из леве колоне са одговарајућим називом (један пример је вишак):
Ишли смо на утакмицу. пасивна реченица
Намирнице су набављене. активна реченица
Целе ноћи је грмело. раставна реченица
безлична реченица 2

Број поена: __________________ Оцена: ___________________

Порука за тебе:
5–8 Довољно!
9–12 Добро!
13–16 Врло добро!
17–20 Одлично!
5. 3. ИНИЦИЈАЛНИ, ПОЛУГОДИШЊИ
И ЗАВРШНИ ТЕСТОВИ
ИНИЦИЈАЛНИ ТЕСТ

1. Одреди врсте речи тако што ћеш свакој речи из леве колоне придружити
одговарајућу реч из десне колоне која означава њену подврсту.
а) да ли збирни број

б) троје збирна именица

в) љубав упитна речца

г) деца мисаона именица

д) пролећни везник

ђ) али временски придев


е) спор предлог

ж) према описни придев 8

2. Попуни табелу:

звучни
– – –
сугласници
безвучни
сугласници
2

3. Наведи називе падежа за подвучене примере у реченицама.


а) Ирина је балерина. _______________________________________________

б) Правим колаче са Милицом. _______________________________________


в) Марко свира виолину. _____________________________________________

г) Сара је појела парче торте. _________________________________________

д) Наташа, чекај ме! _________________________________________________

ђ) Трчим према школи. ______________________________________________

е) Ненад лежи на душеку. ____________________________________________

4. Повежи гласовне промене из десне колоне са примерима из леве колоне. Једна


гласовна промена је сувишна.
а) лишће палатализација
б) Предраже јотовање

в) задаци сибиларизација

г) цео једначење сугласника по звучности

промена Л у О

губљење сугласника

једначење сугласника по месту изговора

непостојано А 4

5. Упиши у табели назив гласовне промене од које одступају наведени примери.

Пример Изузетак од гласовне промене

а) најјачи

б) бокал

в) председник

г) тачки

6. Напиши компаратив и суперлатив следећих придева.


компаратив суперлатив
а) леп _______________ ______________

б) јефтин _______________ ______________

в) зао _______________ ______________ 3

7. Повежи линијама дате глаголске облике са њиховим називима. Један глаголски


облик је сувишан.
а) је била гледала аорист

б) дођи презент

в) нећу плусквамперфекат

г) бих императив

футур 4

8. Разврстај наведене речи на просте, изведене и сложене:


путни, ноћ, кућевласник, упутити, путеви, зуб, кућа, ноћити, преноћити, путар,
кућни, зубар, зубобоља, путопис.
а) Просте речи: ________________________________________________________
____________________________________________________________________
б) Изведене речи: ______________________________________________________
____________________________________________________________________
в) Сложене речи: _______________________________________________________
____________________________________________________________________ 3

9. Како се зову три стилске фигуре у наведеним стиховима из песме Покошена ливада
Д. Максимовић?
„Ливада крај реке сања.
Зрикавци тужно зричу.”
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________ 3

10. Повежи женске ликове са књижевним делима у којима се појављују.


а) Аска и вук Малчика, Савета
б) Орлови рано лете Луња
в) Аутобиографија Аја
г) Избирачица Перса
4

Број поена: __________________ Оцена: ___________________

Порука за тебе:
18–23 Довољно!
24–29 Добро!
30–35 Врло добро!
36–42 Одлично!
ПОЛУГОДИШЊИ ТЕСТ
Прва група

1. Како се зове стилска фигура у наведеном примеру?


„Шта се сија крај горе зелене?
Да л’ је сунце, да л’ је мјесечина?
Нит’ је сунце, нит’ је мјесечина,
Већ два златна рога од јелена.”
То је _____________________________________. 2

2. Повежи ауторе са књижевним делима која су написали.


а) Мали принц Мирослав Антић
б) Небо Антоан де Сент Егзипери
в) Плави чуперак Десанка Максимовић
г) Стрепња Стеван Раичковић
д) Бисерне очи Сима Пандурoвић 2

3. Напиши како се назива облик казивања у наведеном одломку:


„Алекса Алексић и Иван Миражџић били су суседи. То су били прваци међу
сељацима.”
___________________________________________________________________ 2

4. Наведи назив стиха на основу датог примера.


„Виторог се месец заплео у грању”
То је __________________________________________. 2

5. Прочитај наведену строфу и попуни табелу:


„Над острвом пуним чемпреса и бора,
Младо, крупно сунце пржи, пуно плама;
И трепти над шумом и над обалама
Слан и модар мирис пролетњега мора:”

а) Име аутора б) Назив в) Књижевни г) Књижевна д) Форма


и назив песме строфе род врста приповедања

2
6. Подвуци главну реч у наведеним синтагмама:
мајица црвене боје, хаљина од чисте свиле, песма мог омиљеног певача 2

7. Обележи бројевима ред речи у реченици по следећем моделу:


СУБЈЕКАТ – АПОЗИЦИЈА – ПРЕДИКАТ – ОБЈЕКАТ – ПРИЛОШКА ОДРЕДБА.
ПЕСНИК ЈЕ У XIX БРАНКО ВЕКУ ПЕСМУ НАПИСАО РАСТАНАК
ЂАЧКИ СРПСКИ У РАДИЧЕВИЋ 2

8. Распореди заменице на одговарајућа места: се, неко, нико, нешто, себе.


а) лична заменица за свако лице: б) неодређене заменице: в) одрична заменица:
______________________________ ______________________ ____________________
2

9. Допуни реченицу глаголским облицима глагола датих у заградама:


_________________________ домаћи задатак, Марко ______________________ о Нини.
(глаголски прилог садашњи глагола писати) (перфекат глагола размишљати)
2

10. Подвуци правилно написане примере:


немој, недостајати, нај јефтинији, најједноставнији, не ћемо, ићи ћемо, не искрен,
јеси ли, ми би смо, написаћу.
2

Број поена: __________________ Оцена: ___________________

Порука за тебе:
5–8 Довољно!
9–12 Добро!
13–16 Врло добро!
17–20 Одлично!
ПОЛУГОДИШЊИ ТЕСТ
Друга група

1. Како се зове стилска фигура у подвученом примеру?


ЛАЗАР
Вуков не вреди, ал вреди Обилићев!
Мртав је Обилић живљи од живога Вука!
Лепша је његова смрт, но Вуков живот!
Приђи, Бајазите, и погледај како је лепа
глава којом се купује царство небеско!
То је _____________________________________. 2

2. Подвуци у следећем одломку делове текста који представљају дијалог.


МАЛИ (на вратима): Тата, могу ли ја да поведем Хектора?
ОТАЦ: Поведи, брате, дабоме да га поведеш.
МАЛИ (повуче се).
ОТАЦ (наставља размишљање): Или, одем, рецимо, господину министру...
МЛАЂА (на вратима): Татице, је л’ могу да понесем и моју лутку?
2

3. Поред тачних тврдњи заокружи Т, а поред нетачних Н:


а) Дескрипција је једно од главних обележја драмског текста. Т Н
б) Радња у драми се развија кроз сукоб ликова. Т Н
в) Дидаскалије су упутства редитељу и глумцима како да поставе
драмско дело на сцену. Т Н
2

4. Разврстај речи ЦВЕТ, ВИСИБАБА, ЗУБИЋ, ТРН, БУБАМАРА, ЛИСТОВИ,


ЛИСТИЋ, ЛИСТ, ЦВЕЋЕ, УЦВЕТАТИ на:
а) просте речи: _________________________________________________________
______________________________________________________________________
б) изведене речи: _______________________________________________________
______________________________________________________________________
в) сложене речи: _______________________________________________________
______________________________________________________________________
2
5. Наведи врсту риме која је заступљена у катрену:
„Жуљаве руке одмара на плугу.
Дубоко дише, и као да дремље.
А ветар, ћухом пробуђене земље
Надојен, тресе седу влас му дугу.”
(Вељко Петровић, Ратар)
___________________________________________________________________ 2

6. Подвуци главну реч у наведеним синтагмама:


хаљина плаве боје, постељина од чисте свиле, прича мог омиљеног писца 2

7. Обележи бројевима ред речи у реченици по следећем моделу:


СУБЈЕКАТ – АПОЗИЦИЈА – ПРЕДИКАТ – ОБЈЕКАТ – ПРИЛОШКА ОДРЕДБА.
ПЕСНИК ЈЕ У XX ДУЧИЋ ВЕКУ ПЕСМУ НАПИСАО ПОДНЕ
СРПСКИ У ЈОВАН 2

8. Разврстај заменице на одговарајућа места: ти, ко, ми, мој, твој, они, шта.
а) личне заменице: б) упитне заменице: в) присвојне заменице:
____________________ ___________________ ____________________
2

9. Допуни реченицу глаголским облицима глагола датих у заградама:


Она ______________________ да ________________________________ на приредби.
(потенцијал глагола волети) (презент глагола учествовати)
2

10. Заокружи слово испред правилно написаних реченица.


а) Не одговарам за ничије поступке.
б) Ни за какво извињење нећу да чујем.
в) Ни са ким не желим да се расправљам.
г) О ниједном догађају не ћу да причам. 2

Број поена: __________________ Оцена: ___________________

Порука за тебе:
5–8 Довољно!
9–12 Добро!
13–16 Врло добро!
17–20 Одлично!
ЗАВРШНИ ТЕСТ
Прва група

1. Допуни реченицу:
Творци првог словенског књижевног језика били су ________________________ и
____________________________, учена солунска браћа. Они су ________ године
створили језик који је у науци познат под именом _______________________ језик.
2

2. Повежи речи из леве колоне са називом врсте из десне (једна реч је вишак):
зима прилог
зимски узвик
зимовати глагол
зимус именица
за заменица
зар предлог
звррр придев
речца 2

3.Одреди падеж и службу подвучених речи:

падеж служба

а) Суботом идем на часове глуме. ___________________ ___________________


б) Са обале смо видели брод. ___________________ ___________________
в) Кренуо је на време из школе. ___________________ ___________________
г) Десанка је рођена у Рабровици. ___________________ ___________________
2
4. Одреди реченичне чланове:
Јесенас су ми донели нову књигу са шалама.
Јесенас ______________________________________________________
су донели ______________________________________________________
ми ______________________________________________________
нову књигу ______________________________________________________
са шалама ______________________________________________________ 2

5. Анализирај подвучену синтагму:


Заборавили смо да понесемо кожну лопту за одбојку.

Служба Главна реч: Придевски Падежни


синтагме: атрибут: атрибут:
________________ ________________ ________________ ________________

6. Одреди врсту комуникативне реченице:


а) Жив ми и здрав био, синко! ______________________________________

б) Живео је веома дуго. ______________________________________


в) Живите ли добро? ______________________________________

г) Ух, што је живот леп! ______________________________________ 2

7. Додај запету, тачку и запету, црту или заграду тамо где је потребно:
а) Мисли на одмор али ради даље.
б) Луј Пастер француски научник 19. век открио је вакцину против беснила.
в) Волим да путујем рекла је Олга. 2

8. Повежи ликове са књижевним делима у којима се појављују.


Књижевно дело Књижевни лик
а) Чиновникова смрт Јуца, Меланија

б) Власт Арса, Милоје

в) Поп Ћира и поп Спира Червјаков, Брижалов

г) Покондирена тиква Фема, Евица

9. Како се назива стих од десет слогова са цезуром после четвртог слога?


„Боже мили, / чуда великога”
1. 2. 3. 4. пауза 5. 6. 7. 8. 9.10.
_________________________________________________________________ 2
10. Повежи наслове књижевних дела са њиховим ауторима.
Јован Стерија Поповић Плави чуперак
Мирослав Антић Поп Ћира и поп Спира
Антоан де Сент Егзипери Мали принц
Бранислав Нушић Стрепња
Стеван Сремац Власт
Десанка Максимовић Покондирена тиква 2

Број поена: __________________ Оцена: ___________________

Порука за тебе:
5–8 Довољно!
9–12 Добро!
13–16 Врло добро!
17–20 Одлично!
ЗАВРШНИ ТЕСТ
Друга група

1. Допуни реченице:
Браћа Ћирило и Методије створили су први књижевни језик код Словена на основу
дијалекта ________________________________________________________________.
Прва словенска азбука зове се _____________________________. На двору бугарског
цара Симеона _____________________________________ створили су другу азбуку која
је била лакша за читање и дали јој име _____________________________________.
2

2. Допуни следећу табелу као што је започето:


Тешко ми је да признам да су твоји колачи укуснији.
Реч Врста речи

тешко

заменица

да

колачи

глагол

3. Одреди падеж и значење подвучених атрибута, па их искажи у синонимном падежу:


Куче клемпавих ушију лајало је гласно.
Падеж атрибута клемпавих ушију: _______________________________________
Значење падежа: ______________________________________________________
Реченица са синонимним обликом атрибута: ______________________________
______________________________________________________________________ 2
4. Одреди реченичне чланове:
Анђела, моја комшиница, послала ми је прошле недеље писмо са путовања.
моја комшиница ___________________________________________________
ми ___________________________________________________
прошле недеље ___________________________________________________
писмо ___________________________________________________
са путовања ___________________________________________________ 2

5. Подвуци главне речи у следећим синтагмама:


правац старог друма ова усамљена кржљава удовица 2

6. Одреди врсту напоредног односа у следећим реченицама:


а) Желела сам да путујем, али повређена сам. _______________________________
б) Поједи све кифлице, само једну остави. __________________________________
в) Напољу је облачно, пашће киша. ________________________________________
г) Звони, наставник излази, ми се опуштамо. ________________________________ 2

7. Додај запету, тачку и запету, црту или заграду тамо где је потребно:
Мајаковски Владимир Владимирович 1893 1930 руски песник Октобарске
револуције увео у поезију језик улице и степенасти стих дела Облак
у панталонама Флаута-кичма... 2

8. Бранислав Нушић је аутор свих књижевних дела чији су наслови побројани.


Прецртај наслове дела који не припадају драмској књижевности.
Аутобиографија Аналфабета
Власт Кирија Хајдуци 2

9. Пажљиво прочитај следеће реченице. Поред тачних одговора заукружи Т,


а поред нетачних Н:
а) Дијалог је једно од главних обележја драмског текста. Т Н
б) Историјска драма је епска књижевна врста већег обима у којој
писац приповеда о ликовима и догађајима из историје. Т Н
в) Драмска врста која садржи само један чин назива се једночинка Т Н
2
10. Повежи имена ликова са насловом драмског дела из којег су.
Арса Поп Ћира и поп Спира
Фема Власт
кнез Лазар Покондирена тиква
Кањош Кањош Мацедоновић
Червјаков Бој на Косову
слуга Милутин Чиновникова смрт
Сида 2

Број поена: __________________ Оцена: ___________________

Порука за тебе:
5–8 Довољно!
9–12 Добро!
13–16 Врло добро!
17–20 Одлично!

5. 4. РЕШЕЊА

ПРАВОПИСНА ВЕЖБА
Прва група: 1. Сутра, Нушићево, Сумњиво, Југословенском, Мањеж, Улици, Милана; 2. 400 четиристо, 600 шестсто,
шест стотина, X десети, 3. трећи; 3. „Не зидај врата већа од куће!”, кажу Ескими. / – Не зидај врата већа од куће! – кажу
Ескими.; 4. Н, Т, Т, Н; 5. Одлике везаног стиха су:
– стихови имају једнак број слогова;
– цезура (пауза) дели стих на полустихове;

у строфи могу да се смењују стихови који имају приближан број слогова;
– систем римовања служи за успостављање строфичне целине.
6. Једно од решења:
Поштована наставнице / поштовани наставниче,
позивам Вас на концерт Кулутурно-уметничког друштва „Прело” 2. јуна 2012.
у Руском дому са почетком у 20 сати.
Ана Зорић;
7. незнам, не срећан, не ћеш; 8. а); Испред везника а којим се обележава супротни напоредни однос обавезно се
употребљава запета.

Друга група: 1. Калемегданској тврђави, Астрономског друштва „Руђер Бошковић”, Сунца, Етнографског музеја,
Студентском тргу, Филолошког факултета; 2. а) и в); 3. Т, Н, Н, Т; 4. ни од кога, ни са ким; 5. Кључна фигура српског
пријатељства у XVIII в. био је Доситеј Обрадовић (1742–1811), некадашњи монах фрушкогорског манастира Хопово.
У Србију је, на позив Карађорђа, прешао 1807. године;
6. Једно од решења: Драга наставнице / драги наставниче, срећни Вам новогодишњи и божићни празници. Ана Зорић;
7. доћићемо, занима ћете.; 8. ...и сл., а велики...; Испред везника а којим се обележава супротни напоредни однос
обавезно се употребљава запета.

КОНТРОЛНА ВЕЖБА 1
Прва група: 1. именице: петогодишњак, вода, придеви: водени, школски, бројеви: пет, осми, предлози: са, у, прилози:
сада, онда; 2. роду, броју, падежу; 3. в) придеви, г) бројеви; 4. глаголско време – перфекат, род – женски, број –
множина, лице – треће; 5. ко, ова заменица припада именичким, а остале су придевске / оволики, ова заменица је
показна, а остале су упитне; 6. палатализације; 7. а) Дошавши – глагол, б) о – предлог, в) својој – заменица, г) незгоди –
именица; 8. а) плусквамперфекат, б) императив; 9. а) да, али, кад, па, а, б) има више зависних везника.; 10. најкасније –
суперлатив, санке – плуралија тантум, онолики – показна заменица, добри – одређени, научити – свршени.

Друга група: 1. именице: писање, лето, заменице: њен, ко, глаголи: писати, летовати, везници: или, али, узвици: јој, ах;
2. роду, броју, падежу; 3. б) заменице, д) прилози; 4. глаголски облик – потенцијал, род – мушки, број – множина, лице –
прво; 5. златник, ова реч је именица, а остале су придеви; 6. јотовање; 7. а) је – глагол (помоћни), б) лакомислено – прилог
(за начин), в) на – предлог, г) тај – заменица (придевска, показна); 8. а) глаголски прилог садашњи, б) аорист; 9. а) ми,
томе, ти, б) дативу; 10. себе – повратна заменица, омладина – збирна именица, балкански – присвојни придев, осми –
редни број, лошије – компаратив.

КОНТРОЛНА ВЕЖБА 2
Прва група: 1. а) су рикале, б) могло се видети, спремају, в) су густе; 2. а) објекат (прави), б) прилошка одредба (за
начин); 3. један стрелац – субјекат, је погодио – предикат, пре седам година – прилошка одредба (за време), прецизно –
прилошка одредба (за начин), јабуку – објекат (прави); 4. а) времена – логички, б) Гаванова жена – граматички;
5. сиромашна слушкиња – субјекат, своју децу – објекат; 6. главна реч шире синтагме – ципеле, главна реч уже синтагме
– радње; 7. Марљива и способна, Народно, у Београду, напорне; 8. Пред двором – за место, за једну ноћ – за време;
9. Прави објекти: тесто (с руку), ништа, кору од цера, неправи: им.

Друга група: 1. а) је поштар, б) дођем, урадићу, в) игра, навија; 2. а) субјекат, б) прилошка одредба (за време); 3. млади
– атрибут, уметници – субјекат, у Париз – прилошка одредба за место, главни град Француске – апозиција; 4. а)
средњовековна Србија – граматички, б) ми – логички; 5. једног дана – прилошка одредба (за време), свој део шљива –
објекат; 6. главна реч шире синтагме: учитељ, главна реч уже синтагме – фотографије; 7. наставница српског, додатну,
биологије, заинтересованим; 8. сад – за време, под јабуку – за место; 9. прави објекти: књигу, златну јабуку, неправи:
свим познаницима, о летовању.
КОНТРОЛНА ВЕЖБА 3
Прва група: 1. генитив, датив, акузатив, инструментал, локатив; 2. БРДОМ – инструментал, У ЧИЈОЈ СЕНЦИ – локатив,
ОРАНИЦЕ, СЕЛА, ЦРКВЕ, ВИНОГРАДИ – номинатив, СА ВИСИНЕ – генитив, НАД ГЛАВОМ – инструментал; 3. а)
њега, Петра, књиге, образац, б) му; 4. а) НОМИНАТИВ – вршилац радње, б) ГЕНИТИВ – аблативно, в) ГЕНИТИВ –
квалитативно (описно), г) ИНСТРУМЕНТАЛ – средство; 5. а) ГЕНИТИВ – логички субјекат, б) НОМИНАТИВ –
граматички субјекат, в) ГЕНИТИВ – атрибут; 6. са дугом брадом и седом косом; 7. са, без, ради, до, од, због; 8. Прихватају
се сва значења правилно употребљена. 9. у среду – прилошка одредба за време, акузатив, на брзину – прилошка одредба за
начин, акузатив, на море – прилошка одредба за место, акузатив; 10. генитив – без, са, од; датив – ка, према; акузатив – на;
инструментал – са; локатив – при, о, на.

Друга група: 1. локатив; 2. РАСПОЛОЖЕЊЕ И ЋУД – акузатив, ПРЕД ПУКОМ – инструментал, ИЗ ЛУЛЕ – генитив,
УЗ ПЕСМУ – акузатив, У КОЛИМА – локатив; 3. а) воде, га, б) о филму; 4. а) НОМИНАТИВ – вршилац радње,
б) ГЕНИТИВ – описно, в) ГЕНИТИВ – временско, г) ЛОКАТИВ – месно; 5. а) АКУЗАТИВ – прави објекат, б) ДАТИВ –
логички субјекат, в) ГЕНИТИВ – атрибут; 6. међу ученицима; 7. са, пред, за; 8. Прихватају се сва значења правилно
употребљена; 9. са планине – прилошка одредба за место, генитив, аутобусом – прилошка одредба средства,
инструментал, без ичије помоћи – прилошка одредба за начин, генитив; 10. генитив – ради, до, због, у, против, акузатив
– за, у, пред, инструментал – за, пред, локатив – у, по.

КОНТРОЛНА ВЕЖБА 4
Прва група: 1. Велика група индоевропских народа, сродна по језику и култури; 2. а) српски, хрватски, македонски,
бугарски, словеначки; б) руски, украјински, белоруски; в) чешки, пољски, словачки; 3. 5. и 7. века, на југ, североисток и
запад; 4. а); 5. Пагани су људи који верују у више богова (многобошци); 6. латинском и грчком; 7. в) 863; 8. б)
хришћанство; 9. глагољица, Ћирило, грчком (унцијалном); 10. српски, бугарски, руски, пољски.

Друга група: 1. прасловенским; 2. пошли су у потражњу за плоднијом земљом, желели су да нападну Византију, јачи су
их натерали да се селе; 3. јужнословенски, западнословенски, источнословенски; 4. в); 5. Мисионар је свештено лице
које проповеда своју религију и у њу придобија припаднике других вера; 6. Моравске, франачком (латинском /
католичком / немачком), византијског, Михаила III, хришћанство, словенском; 7. а) старословенски, б) глагољица;
8. 863. (9. век); 9. а) у Бугарској, ученици Ћирила и Методија; 10. О писменима, Црноризац Храбар.

КОНТРОЛНА ВЕЖБА 5
Прва група: 1. а), г); 2. а) Дувало је. б) Дан се разведрио. (било шта са конгруентним субјектом и предикатом); 3. Зашто
си закаснио? упитна, Затвори врата за собом! заповедна, Да сте ми живи и здрави! жељна, Какав диван дан! узвична,
Свануо је диван дан. обавештајна; 4. а) жељна, б) жељна, в) узвична, г) заповедна; 5. воће, већ чоколаду, супротни,
објекат, у биоскоп или код Маје, раставни, прилошка одредба (за место); 6. нити, зато што је саставни везник, а остали
су супротни; 7. а) саставни, б) закључни, в) раставни, г) саставни; 8. а) Чоколада није купљена. б) Људи су били вођени.
9. је спремљен; 10. С оне стране се смрачило – безлична реченица, Причали смо о томе – активна реченица, Тестови су
проваљени – пасивна реченица.

Друга група: 1. б), д); 2. а) Муње су севале. б) Захладнело је. 3. Среди већ једном собу! заповедна, Да ли си средио
собу? упитна, Како си лепо средио собу! узвична, Милан је средио собу. обавештајна, Жив ми био, Милане! жељна;
4. Како је настала црна рупа? 5. ни кучета ни мачета, саставни, објекат (прави), у суботу или недељу, раставни,
прилошка одредба (за време); 6. а, зато што је везник супротних реченица, а остали су везници саставних реченица;
7. а) Р, б) И, в) И, г) С; 8. а) Књиге се све мање читају. б) Говорило се о проблемима. 9. не буде обрана, је посвећена;
10. Ишли смо на утакмицу. активна реченица, Намирнице су набављене. пасивна реченица, Целе ноћи је грмело.
безлична реченица.
ИНИЦИЈАЛНИ ТЕСТ
1. а) упитна речца, б) збирни број, в) мисаона (апстрактна) именица, г) збирна именица, д) временски придев, ђ) везник,
е) описни придев, ж) предлог;

2.

звучни
Б Г Д З Ж Џ Ђ - - -
сугласници

безвучни
П К Т С Ш Ч Ћ Ф Х Ц
сугласници

3. а) номинатив, б) инструментал, в) акузатив, г) генитив, д) вокатив, ђ) датив, е) локатив; 4. а) једначење сугласника по


месту изговора, јотовање, б) палатализација, в) сибиларизација, непостојано а, губљење сугласника, г) промена Л у О; 5.
а) губљење сугласника, б) промена Л у О, в) једначење сугласника по звучности, г) сибиларизација; 6. а) лепши,
најлепши, б) јефтинији, најјефтинији, в) гори, најгори;
7. а) плусквамперфекат, б) императив, в) презент, г) аорист; 8. а) ноћ, путеви, зуб, кућа, б) кућни, зубар, путни, путар,
ноћити, в) упутити, преноћити, зубобоља, путопис, кућевласник; 9. персонификација, епитет, ономатопеја; 10. а) Аја, б)
Луња, в) Перса, г) Малчика, Савета.

ПОЛУГОДИШЊИ ТЕСТ
Прва група: 1. словенска антитеза; 2. а) Антоан де Сент Егзипери, б) Стеван Раичковић, в) Мирослав Антић, г) Десанка
Максимовић, д) Сима Пандуровић; 3. приповедање у трећем лицу; 4. дванаестерац; 5. a) Јован Дучић, Подне, б) катрен,
в) лирика, г) описна (дескриптивна) песма, д) дескрипција (описивање); 6. мајица црвене боје, хаљина од чисте свиле,
песма мог омиљеног певача; 7. Бранко Радичевић, српски песник, написао је песму Ђачки растанак у 19. веку; 8. а) се,
себе, б) неко, нешто, в) нико. 9. Пишући домаћи задатак, Марко је размишљао о Нини. 10. немој, недостајати,
најједноставнији, ићи ћемо, јеси ли, написаћу.

Друга група: 1. контраст; 2. МАЛИ (на вратима): Тата, могу ли ја да поведем Хектора? ОТАЦ: Поведи, брате, дабоме да
га поведеш. МАЛИ (повуче се)... МЛАЂА (на вратима): Татице, је л’ могу да понесем и моју лутку?; 3. а) Н, б) Т, в) Т; 4.
а) ЦВЕТ, ТРН, ЛИСТ, ЛИСТОВИ, б) ЗУБИЋ, ЛИСТИЋ, ЦВЕЋЕ, в) ВИСИБАБА, БУБАМАРА, УЦВЕТАТИ; 5.
обгрљена рима; 6. хаљина плаве боје, постељина од чисте свиле, прича мог омиљеног писца; 7. Јован Дучић, српски
песник, написао је песму Подне у 20. веку; 8. а) ти, ми, они, б) шта, ко, в) мој, твој; 9. Она би волела да учествује на
приредби; 10. б), в).

ЗАВРШНИ ТЕСТ
Прва група: 1. Ћирило и Методије, 863, старословенски; 2. Зима – именица, зимски – придев, зимовати – глагол, зимус
– прилог, за – предлог, зар – речца, звррр – узвик; 3. а) инструментал, прилошка одредба (за време), б) акузатив, објекат
(прави), в) генитив, прилошка одредба (за место), г) локатив, прилошка одредба (за место); 4. Јесенас – прилошка
одредба (за време), су донели – предикат (прост глаголски), ми – објекат (неправи), нову књигу – објекат (прави), са
шалама – атрибут; 5. Служба синтагме – објекатска, главна реч – лопту, придевски атрибут – кожну, падежни атрибут –
за одбојку; 6. а) жељна, б) обавештајна, в) упитна, г) узвична; 7. а) Мисли на одмор, али ради даље. б) Луј Пастер,
француски научник (19. век), открио је вакцину против беснила. в) Волим да путујем –(,) рекла је Олга. 8. а) Червјаков,
Брижалов, б) Арса, Милоје, в) Јуца, Меланија, г) Фема, Евица; 9. епски десетерац; 10. Јован Стерија Поповић –
Покондирена тиква, Мирослав Антић – Плави чуперак, Антоан де Сент Егзипери – Мали принц, Бранислав Нушић –
Власт, Стеван Сремац – Поп Ћира и поп Спира, Десанка Максимовић – Стрепња.

Друга група: 1. Словена из околине Солуна, глагољица, ученици Ћирила и Методија, ћирилица; 2. тешко – прилог, ми,
твоји – заменица, да – везник, колачи – именица, је, признам, су – глагол, укуснији – придев; 3. Падеж клемпавих ушију –
генитив, значење – описно, синонимни облик: Куче са клемпавим ушима лајало је гласно. 4. моја комшиница –
апозиција, ми – објекат (неправи), прошле недеље – прилошка одредба (за време), писмо – објекат (прави), са путовања
– атрибут; 5. правац, удовица; 6. а) супротни, б) искључни, в) закључни, г) саставни; 7. Мајаковски, Владимир,
Владимирович (1893–1930), руски песник Октобарске револуције, увео у поезију језик улице и степенасти стих, дела:
Облак у панталонама, Флаута-кичма; 8. Аутобиографија, Хајдуци; 9. а) Т, б) Н, в) Т. 10. Арса (Власт), Фема
(Покондирена тиква), кнез Лазар, слуга Милутин (Бој на Косову), Кањош (Кањош Мацедоновић), Червјаков
(Чиновникова смрт), Сида (Поп Ћира и поп Спира).

5. 5. Предлози тема за писмене задатке

1. Човек само срцем добро види


2. Дани мог детињства
3. Шта ми то не да мира
4. Мој пријатељ
5. Лепо је имати добре другове
6. Шта замерам одраслима
7. Једна шаљива згода са летњег распуста
8. Шта ме највише веже за овај град / село
9. Једна страница из мог дневника
10. На екскурзији
11. Панорама из воза (аутобуса, аутомобила, авиона)
12. Запис са путовања
13. Писање честитке, позивнице, захвалнице и имејл поруке
14. Природне реткости и културно-историјски споменици у Србији
15. Међу својима
16. Моја породица
17. Интервју са
18. Женски ликови у народним песмама
19. Занимљив лик из епских песама
20. Писање обавештења из школског живота или најава догађаја
21. Изненадни сусрет
22. Свако време има своје Феме
23. Док стварам уметничко дело
24. У машти по далеким пределима
25. Необичан догађај
26. Стара кућа мога деде
27. Рећи ћу вам истину о себи
28. Сусрет са ...
29. Пролеће поручује...
30. Необуздана младост – Иво Сенковић
31. Мојих тринаест година
32. Згода са школског одмора
33. Постидео/-ла сам се
34. Лако је осудити, а тешко разумети човека
35. Речи које су ме охрабриле
36. Један догађај ме је подсетио на тебе
37. Моја прва љубав
38. Сатирично о...
39. Најлепши школски тренуци
40. Истина ми је донела мир
41. Тренуци у којима уживам
42. A кад се тиква покондири, онда...
43. Занимљив догађај из седмог разреда
44. Нестрпљив/-а сам...
45. Открићу вам своју тајну

5. 6. Решења задатака из Радне свеске 7


Историјски развој српског књижевног језика: 1. На карти се показује простор између Балтичког мора и Карпата; 2. а)
земљорадњом и сточарством, б) прасловенски, в) индоевропској, г) 9. веку; 3. Источнословенски језици: руски, украјински,
белоруски; западнословенски језици: пољски, чешки, словачки, лужичкосрпски; јужнословенски језици: српски / хрватски,
словеначки, македонски, бугарски, старословенски; 4. Ћирило – саставио глагољицу, био библиотекар Цариградске
патријаршије, његов надимак је Филозоф, умире 869, Методије – рођен око 815. године, био управник једне области у којој
су живели Словени, касније се замонашио, био је панонско-моравски архиепископ, умире 885. године, кнез Растислав –
тражи од византијског цара да му пошаље епископа и учитеља који би ширио хришћанство на словенском језику; 5. а); 6. а)
Т, б) Т, в) Т, г) Н; 7. старословенски језик; 8. Ћирилови и Методијеви ученици; 9. крајем 9. века (или почетком 10. века);
10. Ћирилови и Методијеви ученици; 11. бугарски, српски, руски, македонски; 12. у 10. веку.

ВРСТЕ РЕЧИ
Променљиве речи: 1. а) време, акузатив, Вања, номинатив, (са) посла, генитив, Сања, номинатив, (на) путовање,
акузатив, сат, акузатив, глобус, акузатив, слонове, лавове, акузатив, Африци, локатив, џез, акузатив, Њујорку, локатив,
пингвинима, инструментал, полу, локатив, тројци, локатив, Москву, акузатив, језика, генитив, преподне, акузатив, Вања,
номинатив, кући, датив, људи, номинатив, маште, генитив, речи, генитив, Сања, номинатив, Вањи, датив, живот,
акузатив, б) убије, се врати, не зна, недостаје, настави, в) у 3. лицу једнине, г) убити, вратити се, кренути, упознати,
научити (видети – двовидски), ишчезнути, почети, наставити, д) чекати, обилазити, гледати, слушати, дружити (се),
возити (се), враћати (се), причати, веровати, знати, бити, недостајати, знати, ђ) један, једно, е) му, јој, је, она, ње, ж) и з)
жаркој, описни, Јужном, месно, снежној, описни, завејану, описни, занимљивих, описни, страних, описни; 2. децо –
збирна, ж. род, једнина, Италија – властита, ж. род, једнина, планина – заједничка, ж. род, једнина, врху – заједничка, м.
род, једнина, Ромео – властита, м. род, једнина, пут – заједничка, м. род, једнина, љубав – апстрактна, ж. род, једнина,
Јулија – властита, ж. род, једнина, земља – градивна, ж. род, једнина, уље – градивна, с. род, једнина, вино – градивна, с.
род, једнина, поморанџе – заједничка, ж. род, множина; 3. а) књига, ласта, сенка, светлост, б) светлост; 4. Алекса, тата,
девојчурак, старешина; 5. а) радост, б) срећа, в) горчина, г) патња, апстрактну (мисаону) именицу; 6. једнине; 7. врата, с.
род, деца, ж. род, маказе, ж. род, ногари, м. род; 8. коцка леда, тањир чорбе, пласт или стог сена, сноп прућа; 9. Пирот,
Италија; 10. селидба, вожња, цртање; 11. дедин, камени, чоколадни, доњи, немиран; 12. супер, страва, кул – одлично,
лепо, добро, најлепше, занимљиво, фантастично, непоновљиво; 13. а) Дрвени сат је стајао на полици. (градивни,
атрибут, одређени), б) Владан је радостан. (описни, именски део предиката, неодређени), в) Филм је био занимљив.
(описни, именски део предиката, неодређени), г) Купили су ми онај црни штап за хокеј. (описни, атрибут, одређени), д)
Тијана је ћутљива. (описни, именски део предиката, неодређени); ђ) Фродо је добио златни прстен. (градивни, атрибут,
одређени), е) Жут восак се топио под пламеном свеће. (описни, атрибут, неодређени); 14. тиши, паметнији, мекши; 15. а)
акузатив, ја, она; датив, ти, он; акузатив, они; акузатив, ја; б) их, ме; 16. (ми, ти; их, мене; нас, њу; га, му; њих,ви) датив,
датив, акузатив, генитив, генитив, акузатив, акузатив, датив, генитив, номинатив; 17. г), в), б); 18. датив, генитив,
акузатив, локатив, инструментал, акузатив, датив, датив; 19. шта је ту је – нема другог излаза, тако мора бити; нема на
чему – одговор на изражавање захвалности; бити неко у друштву – значајна, утицајна особа; бити нико и ништа –
безначајна, безвредна особа, ништарија; од њега ће бити нешто – успеће у животу; ту нешто има – ту се нешто крије;
није он ни за шта – бити неспособан; 20. субјекат, објекат, субјекат, објекат, објекат; 21. овај (-а, -о), тај(-а, -о), онај(-а, -
о); 22. чији – упитно-односна, некакав – неодређена, никоји – одрична, такав – показна, свачији – општа, свој –
присвојна, њихов – присвојна; 23. једна, два, две, три, пет, дванаест, двадесет један; 24. 11, 30, 45; 25. в); 26. гледалац,
гледаоца, гледаоца, гледаоца, гледалаца; 27. тристотине, четристо, седамстопедесет двоје, тридесеттрећи,
петстодвадесет; 28. двадесет два, двадесет две, двадесет двоје, двадесет други, двадесет друга; 29. радњу: играти, бацати,
звиждукати, трчати, градити, читати, гристи, ломити, стање: спавати, сањати, црвенети се, стајати, збивање: фијукати,
кишити, грмети, вејати; 30. отварати, затворити, склонити, пуштати; 31. прелазни: направити, неговати, нацртати, гајити,
непрелазни: седети, пловити, стићи, плесати, устајати; 32. обувати се, облачити се, брисати се; 33. напити се, латити се;
34. додати, дода-, мешати, меша-, добити, доби-, трести, трес-, дати, да-, пећи, пек-, пасти, пад-, срести, срет-; 35. ићи,
грејмо, говорасмо; 36. неће стићи, футур први; би рекао, потенцијал; 37. радни глаголски придев, трпни глаголски
придев, глаголски прилог садашњи, глаголски прилог прошли; 38. заспе, засучимо, угризен (-а, -о), задајући; 39. 3. лице
множине имперфекта, потврдан облик, 3. лице множине, м. род, перфекат, потврдан облик; 40. мишљах, бисмо мислили,
био је (бејаше, беше) мислио, будете мислили; 41. рећи ћу, трешћу (ћу трести), плесаћу (ћу плесати); 42. могавши,
прочитавши, ишавши, отплесавши; 43. бивам успаван (-а, -о), успаван (-а, -о) сам, био сам (бејах, бејах био) успаван (-а, -
о), бити успаван; 44. Тај филм се много гледа. Тенис се много игра код нас.

Непроменљиве речи: 1. Тако изгледа ливада, пуста јесења ливада после вашара. 2. а) прилог → већ; б) предлог → на;
в) везник → да; г) речце → ли, баш.
3.

Прилог Врста прилога према значењу

а) синоћ прилог за време

б) овде прилог за место

4. Скакавац, поднадуо и тежак, пролети шумно преко ливаде, затим падне, тежак и тром, у густу заплетеност биља,
као дивљи, зрели плод.

5.

Прилог Врста речи коју одређује

а) веома придев

б) неколико именицу

6. в) компарацију (степен поређења). 7. в), г). 8. в) прилози; г) именичке заменице; д) именице. 9. Свака слика се кретала
удесно и на њено место долазила је нова слика, слева. 10. б)

11. ИМЕНИЦА

ГЛАГОЛ

ПРЕДЛОГ ПРИЛОГ

УЗВИК

ВЕЗНИК

12. Ти звуци се везују за слике мајке која се пење уз степенице на спрат и пажљиво заклања пламен свеће својом малом
руком. Именице са предлозима употребљене су у акузативу. 13. ПРЕД + акузатив, ПРЕД + инструментал. 14. а)
време/временско; б) место/месно; в) узрок/узрочно. 15. а) прилог; б) предлог. 16. Јула је волела хаљине отворене боје са
цветовима, а Меланија је увек носила хаљине затворене боје. 17. На малом пољу или на Грофовом запећку остали су
утабано поље и згажене траве. 18. б). 19. а) две речи. 20. Ено града у камену у коме се крију разбојници и заплашена
река. 21. зар. 22. а) узвик; б) предлог.

23.

Н Е З А Р

С Е А Л А

Н Е К А Д А

М Е Ђ У Т И М Е В О

Тражени прилог за време је: НЕКАДА. 24. в), г).

Гласовне промене у облицима речи: 1. а) реци, б) бељи, в) печем (печеш, пече, печемо, печете), г) ношен (ношена, -но, -
ни, -не, -на), д) ишао; 2. војниче; 3. напредка, напредака; 4. б), в); 5. а) борче, б) палатализација и непостојано А; 6.
читалац – читаоца, прелазак Л у О и непостојано А; добитак – добитка, непостојано А, Шабац – Шапцу, непостојано А и
једначење сугласника по звучности, метак – мецима, непостојано А, сибиларизација и губљење сугласника. 7. једначење
сугласника по месту творбе, непостојано А и јотовање; 8. приповетци, Милицин, отступити; 9. На изложбу свог омиљеног
клуба дошло је много загрижених навијача, који су од неколико посетилаца тражили додатна објашњења; 10. а) понет,
понесен, б) унесен, унет, в) тачки, мачки, г) Луки, луци; 11. глатког – једначење сугласника по звучности, непостојано А,
писаћу – губљење сугласника; прошао – промена Л у О, кнеже – палатализација; јачи – јотовање, враћен – јотовање,
добици – непостојано А, губљење сугласника, сибиларизација; 12. а) библиотекарки, б) Боки Которској, в) значки, г)
тренуци; 13. а) палатализација, једначење сугласника по месту творбе, б) палатализација и непостојано а, в) јотовање и
једначење сугласника по месту творбе, г) прелазак л у о и сажимање самогласника.
Синтагма: 1. б) једну главну реч и три зависна члана; 2. в) атрибута; 3. Једно од могућих решења је: TA ЊИХОВА
ЦРВЕНА оловка.

4. главна реч шире именичке синтагме ужа именичка синтагма (зависни члан)

мајица црвене боје

5. моја хаљина , моја прва хаљина , моја прва свечана хаљина , моја прва свечана хаљина црвене боје;
6. Пео би се уз стабло Доброг дрвета, њихао се на његовим гранама и јео његове слатке плодове; 7. Моја старија сестра
напунила је деветнаесту годину и студира историју уметности. Безнадежно је заљубљена у једног колегу, како сама каже
– најпаметнијег човека у свемиру.

Придевска заменица Придев Број – редни / Именица Именица


(атрибут) (атрибут) основни (атрибут) (главна реч) (атрибут)

МОЈА СТАРИЈА СЕСТРА

ДЕВЕТНАЕСТУ ГОДИНУ

ИСТОРИЈУ УМЕТНОСТИ

ЈЕДНОГ КОЛЕГУ

НАЈПАМЕТНИЈЕГ ЧОВЕКА (У) СВЕМИРУ

8. круну ОД ЛИШЋА, краљ ШУМЕ; 9. Шира именичка синтагма → извор свих неспоразума, ужа именичка синтагма →
свих неспоразума; 10. б), в).

Реченични чланови: 1. а) Велика просторија је лепо уређена и дискретно осветљена. У реченици је употребљен
граматички субјекат. б) У предњем делу стајао је велики правоугаони орахов сто. У реченици је употребљен граматички
субјекат. 2. а) Марку се свиђа Ана. 3. а) Субјекат у номинативу назива се граматички. б) Субјекат у генитиву назива се
логички. в) Субјекат у дативу и акузативу назива се логички. 4. а) логички субјекат, б) прави објекат, в) прави објекат;

5.

Субјекат Врста речи у служби субјекта

а) мама именица

б) грло именица

в) она заменица

6. јачати; 7. а) придев, б) заменица, д) број, е) именица.

8.

Предикат Врста предиката

а) била је полумрачна именски предикат

б) продирала је (прост) глаголски предикат

9. в) То дрво је цветно. 10. Змијски цар је опасан, а слон је гломазан. а) копула (глаголски део предиката) → је, б)
именски делови предиката → опасан и гломазан; 11. а) копула (спона), б) копула (спона); 12. а), б); 13. Мораш одржати
обећање! У реченици је употребљен сложен глаголски предикат.

14.
Предикат Врста предиката

а) не могу се уздржати сложени глаголски предикат

б) одврати (прост) глаголски предикат


в) путовао сам (прост) глаголски предикат

г) нисам спавао (прост) глаголски предикат

15.
Именски предикат → су слепе

Глаголски предикати → дода

треба тражити

16.
акузатив са предлозима

ПРАВИ ОБЈЕКАТ деони генитив

присвојни генитив

акузатив без предлога

17. б) именице, г) именичке заменице; 18. а) Договор кућу гради. б) Тиха вода брег рони. в) Одело не чини човека. 19.
Боље је веровати својим очима, него туђим речима. 20. Могуће допуне уз глагол: а) причати + причу, сан, истину, б)
причати + о филму, о догађају, о брату; 21. јести, волети, пити; 22. Подвучене именице су у служби правог објекта; 23. а)
бројеви, в) придеви; 24. Завалио сам се од завежљаја и пакета што ми је дућанџија наређао у крило и по појасу.

25.

Прилог Служба прилога

а) каткад прилошка одредба за време

б) добро прилошка одредба за начин

в) зато прилошка одредба за узрок

26. Подвучене речи употребљене су у служби прилошке одредбе за количину (меру). 27. а) тада, б) овде, в) тако; 28.
апозиција; 29. апозитив; 30. в) Веома духовит, Срђан се често шали. 31. Јула, скромна и богобојажљива девојка, није
имала своје воље. 32. путници номинатив, уморни пешаци номинатив; 33. насмејан до суза.

Напоредни односи међу реченичним члановима: 1. а) саставни, б) раставни, в) саставни, г) супротни; 2. ни, а, већ; 3.
а) (прави) објекти – рецкаве маказе, папир, лепак, шљокице, четкицу, б) (граматички) субјекти – Ленка, Глорија, в)
апозиције – владар Црне Горе, велики борац против турске тираније; именски делови предиката – успешан државник,
песник, филозоф, г) (граматички) субјекти – угледни и познати политичари, поједине судије; атрибути – угледни,
познати, д) атрибути – велелепно, скривено, многобројних, радозналих; 4. а), б), г); 5. а) раставни, б) супротни,
в) саставни, г) супротни; 6. саставни, раставни, супротни, раставни; 7. а) саставни, и, атрибути, б) саставни, и, апозиције,
в) супротни, али, атрибути, г) раставни, или, атрибути; 8. а) Т, б) Н, в) Т; 9. а) Сви су били награђени: и Мила, и Сава, и
Мара, и Лука, и Анђела, и Ника. б) Купите ми добар сок, а не неки са пуно шећера. в) Када путујете на море или језеро,
обавезно понесите купаћи костим, пешкире, крему за сунчање и шешир или качкет. г) Закачите слику, молим Вас, на
овај или онај зид, али никако на зид до прозора.

Падежни систем српског језика: 1. генитив, датив, акузатив, инструментал; 2. Независни падежи у српском језику су
номинатив и вокатив. 3. Мала деца → (граматички) субјекат, мала брига → именски део предиката, велика деца →
(граматички) субјекат, велика брига → именски део предиката;
4.

Пример Падежни облик именице Служба именице

• Да ли има у фрижидеру сладоледа генитив логички субјекат

• Да ли имамо у фрижидеру сладоледа? генитив прави објекат

• Синоћ смо се најели сладоледа генитив неправи објекат

5. присвојни / посесивни генитив; 6. а) ми: датив, неправи објекат , б) ми: датив, логички субјекат; 7. Прави објекат: ЈЕ;
8. Ја му тада не бих причао ни о змијском цару, ни о прашуми, ни о звездама. Речи и синтагме у локативу налазе се у
служби неправог објекта.

9.

Пример Падеж Значење Служба

• светлоплавих очију (квалитативни) генитив особина атрибут

• са црном косом (квалитативни) инструментал особина атрибут

10. чезнути за љубављу; 11. а) У УЧИОНИЦУ; У УЧИОНИЦИ; б) ПРЕД УЧИОНИЦУ, ПРЕД УЧИОНИЦОМ; 12. а) СА
→ генитив и инструментал, б) НА → акузатив и локатив, в) НАД → акузатив и инструментал, г) ПОД → акузатив и
инструментал; 13. ИЗА; 14. под земљом, ка површини, у води; 15. падеж: акузатив, значење: место / месно, служба:
прилошка одредба за место; 16. То јутро, пре одласка, лепо је уредио своју планету.

17.

Пример Падеж Значење

• Понедељком немамо секцију. инструментал време / временско

• У понедељак се враћају с пута. акузатив време / временско

• Киша пада од понедељка. генитив време / временско

18. Кад су добро очишћени, вулкани раде тихо и без престанка, без ерупција.

19.
место
а) Књига је пала са стола. време
б) Сви се радо друже са Ивом. начин
в) Погледала га је са осмехом. друштво
узрок

20. а) део нечега/деоно, б) припадност/присвојно, в) место/месно, г) време/временско, д) узрок/узрочно, ђ)


начин/начинско, е) циљ; 21. Засукала рукаве, руке јој умрљане, око ноктију јој кожа испуцала од силног прања. 22. б);
23. ме, одело; 24. а) Марко седи поред Ивана. б) Среле су се после школске приредбе. в) Све су урадили према договору.
25. а) место завршетка кретања, б) место мировања.

Конгруенција: 1. а) род, број, падеж, б) род, број, падеж, в) род, број, падеж, г) род, број, падеж; 2. а) лице, број, б) лице,
број, род, в) лице, број, г) лице, број, род; 3. процветала, мирисна, пркосила је, упорној, јакој; 4. а) Марија, б) родитељи,

нешто; 5. а) Мој живот је једнолик. Ја ловим кокоши, људи лове мене. Све кокоши су сличне, и сви људи су слични.

б) Једне прозрачне ноћи међу звездама изби свађа. в) „Тврд је орах воћка чудновата, // не сломи га, // ал' зубе поломи.”

г) Њихов сјај је био плав, мутан и чедан, // Сјај морем скривене, скупоцене шкољке;”; 6. уснула – род, број – Горана,

погледа – лице, број – Горана, облачно – род, број, падеж – небо; 7. а), в); 8. а) број, лице, б) број, лице; 9. а) Н, б) Н,

в) Т, г) Т.
Реченица: 1. в); 2. а) Песма „Тајно моја” слушана је цело лето. б) Гол је посвећен Вујадиновој девојци. в) Кућа је
направљена на мору. 3. Пије се много воде летос. Топола се сече у пролеће дуж кеја. Ватерполо се игра у Србији
одлично. 4. б), в); 5. атмосферске; 6. а) ДА, б) НЕ, в) ДА; 7. заповедна, упитна, узвична, заповедна; 8. Прва је жељна,
друга је експресивно обавештење. 9. узвичне, жељне, заповедне и обавештајне када има функцију експресивног
обавештења; 10. обавештење (експресивно обавештење), питање, заповест (забрана), жеља, емоционални став; 11.
императив, презент, перфекат (инфинитив); 12. Прва је наредба, а друга забрана. 13. узвична, жељна, заповедна; 14. Када
има комуникативну функцију дозволе; 15. 6, 9; 16. саставни, супротни, саставни, раставни, супротни, искључни,
закључни; 17. те, или, дакле.

ОРТОЕПИЈА

Акценат: 1. а) ручак, храна, прогноза, потрчати, кикирики, звоно, главурда, б) косити, лимунада, прћаст, бициклиста,
засукати, носат, сриче; 2. једрилица; 3. нар, вук, зец, грожђе; 4. кратак: пећи, купина, напоље, оркестар, пилетина, ромб,
врт, дуг: култура, дирка, Јова, пруга, оригиналност, тресак, умножавати; 5. ратлук, рашчишћавати, хор, коракнути; 6. / ;
7. благ, плес, чарка, џак; 8. / ; 9. гитара, чамац, тумачити, пиџама, мњење; 10. вир, намена, најке; 11. намаз, наливати,
оријентација, осветљење; 12. мргодно, мрмљати, надахнути, петорица; 13. / ; 14. надесно, небо, накарадно; 15. / ; 16.
осетљиво, осећати, освојив, петљати; 17. мрва, ̏ мрежаст,
̏ мрзак,
̏ нашироко;
̏ 18. нèбројено, облèтети, обèћати, òсетити; 19.
јéдро, јèдро, пе̏торо, петòрица, плèћат, плећка,
̏ писак,
̑ пискав,
̏ пло ̑ д, пло дан;
̏ 20. мрвица, прасићи, јежаст, лађаст; 21.
ходати, Мира, Пера; 22. а) разбој, б) живот, в) чунак, г) шара; 23. а) вок. јд., б) ген. мн.; 24. краткоузлазни: неумерен,
несвестан, неприметно, непримерен, краткосилазни: неуспех, неуспео, нећкати се, нерв.

ПРАВОПИС

Обнављање градива из претходних разреда: 1.а) Žute čizme u čizmedžibaše. б) Rsom srzni, rukom vrzni, ljudski rsu. в) Đak
đačku torbu đakonu daje. г) Ćuti ćerčicе, sad će ćaća stići sa ćevapčićima iz Ćurčića dućana. д) Crn jarac, crn trn, crn brsti trn.
2. б), д); 3. а) ни по чему, б) ни за какве, в) ни од кога, г) ни са једном; 4. прецедник – председник, тачци – тачки,
Милицин – Миличин, донешен – донет / донесен; 5. На Обилићевом венцу налазиле су се чувене грнчарске и
каменорезачке радионице, ткачнице, кујунџијске радње и трговине. Било их је у близини Зеленог венца, али и у Улици
мајке Јевросиме. Могуће је да је близу угла данашњих улица Цара Лазара и Краља Петра, у самој близини Саборне
цркве, у оно време било светилиште посвећено римском врховном богу Јупитеру. Прича се и да је на месту Музеја
примењених уметности била једна грнчарска радионица. Центар данашњег Београда, и Дорћол, и Стари град, и околина
Теразија леже на Сингидунуму. А један од главних друмова ишао је Узун-Мирковом улицом, па преко Студентског трга
и Васином улицом, све до Трга републике. 6. На пример: Моја кућа/зграда/школа налази се у улици Браће Јерковић 4 /
Устаничкој улици. в) На путу до школе пролазим следећим улицама: Ресавском, Улицом кнеза Милоша и Сарајевском
улицом. 7. а) Народна банка Србије, б) Градски завод за заштиту здравља, в) Јована Јовановића Змаја, г) Основну школу
„Ослободиоци Београда”, Математичке гимназије, д) Сазвежђе Девице, Млечни пут, ђ) Свети Никола, Свети Сава; 8. а)
Т, б) Н, в) Т, г) Т; 9. пре-пи-са-ти, срп-ски, сласт, бај-ка, мо-ре, не-до-вољ-но, iz-lju-bi-ti, nad-ži-ve-ti, o-dža-čar, nji-va; 10.
На пример:

Поштовани наставниче,
Позивам Вас на концерт Народног оркестра у Коларчевој задужбини, који ће се одржати у суботу, 15. марта 2011. са
почетком у двадесет сати.
С поштовањем,
Дуња Симић

11. 400 – четиристо, 6. – шести, XX – двадесети, 600 – шестсто; 12. а) Тоде Николетић, дугогодишњи члан жирија
Лимских вечери поезије, 2008. године слави двадесет година свог уметничког рада. б) 21. децембра 1937. у Холивуду
одржана је премијера филма Волта Дизнија „Снежана и седам патуљака”, првог дугометражног цртаног филма у
филмској историји. в) „Знаш ли, Жарко, ко су били самураји?”, победнички га упита Дејан. г) Намештај у типичној кући
у старом Риму правио се од разних материјала: дрвета, бронзе, слоноваче, корњачевине, сребра...

Запета: 1. а) Персида Миленковић, супруга угледног београдског трговца, била је велики добротвор, патриота и
хуманиста. б) Добитници награда на 53. Змајевим дечјим играма су: Слободан Станишић, Јасминка Петровић и Бранко
Стевановић. в) Чувени српски индустријалац немачког порекла Ђорђе Вајферт учествовао је у стварању и раду
Београдске задруге, Индустријске коморе и Народне банке. г) „Зашто нам то, Ленка, ниси рекла на време?”, упита
наставник снуждену ученицу.
д) Драги Стојадиновићи,
Примите пуно топлих поздрава са Сребрног језера!
Срдачно,
Латиновићи

2. а) Боинг 747, такозвани џамбо-џет, највећи је авион на свету. б) У десетбоју, како и сама реч каже, постоји десет
дисциплина: трка на 100 м, скок у даљ, бацање кугле, скок у вис, трка на 400 м и трка на 100 м са препонама, бацање
диска, скок са мотком, бацање кугле и трка на 1500 м. в) Нисмо се, иако је било најављивано, пласирали у финале. г)
Победнику, потпуно исцрпљеном, указана је помоћ на лицу места. д) Овогодишњи Сајам књига био је најпосећенији у
последњих десет година, што показује и број продатих улазница. ђ) Док Анђела учи, Лука телефонира. е) На овој
страници је обрађено писање следећих скраћеница: и др., нпр., т.ј. и и сл. ж) Београд је, на пример, град са највише
зелених површина у Европи. 3. вредно тренирају. д) Ако будем учио, добро ћу урадити тест. 4. Инверзија је појава када
зависна реченица стоји на почетку независне реченице, на пример: Ако будем дошла, прегледаћемо све фотографије. 5.
а) Т, б) Т, в) Н, г) Н; 6. а), г), д); 7. Петнаестогодишња Холанђанка Лаура Декер решила је да једрилицом оплови свет.
Пре десет месеци испловила је из Гибралтара, стигла до Зеленортских острва, а затим преко Атлантика наставила до
острва Бонер на Карибима. На лето ће проћи кроз Панамски канал, а затим наставити Пацификом поред Аустралије и
ући у Индијски океан. Кроз Аденски залив упловиће у Црвено море, проћи кроз Суецки канал да би се, најзад,
Средоземним морем вратила до Гибралтара.

Тачка са запетом: 1. а) Приликом земљотреса, у градовима може доћи до пуцања гасних инсталација; загађују се
водоводи; нестаје струје; прекидају се телефонске везе; улице постају непроходне... б) Када се пресече дрво које је
старије од годину дана, виде се наизменични светли и тамни кругови; годишњи прстен или тзв. год чине по један светли
и тамни круг; дрво ствара по један круг сваке сезоне растења или сваке године. в) Неке животиње су веома брзе: тркачки
коњ трчи 60-80 км на час; антилопе и газеле на растојању од 1500 м могу да постигну брзину 95-105 км на час; гепард је
у стању да трчи брзином од 120 км на час. г) „Светлосна година” је вештачка мера за удаљеност. У секунди светло пређе
пут од 300. 000 километара; раздаљина коју светлосни знак превали за време од једне године назива се „светлосна
година”. д) Никада ти то нећу рећи: прво, зато што ти не знаш да чуваш тајну; друго, зато што ћеш ми се смејати; треће,
зато што никоме не откривам тајне. 2. „’Коме ћ’ ову чашу наздравити?/ Ако ћу је напит’ по старјештву,/ Напићу је
старом Југ-Богдану;/ Ако ћу је напит’ по господству,/ Напићу је Вуку Бранковићу; ... Ако ћу је напит’ по љепоти,/
Напићу је Косанчић-Ивану;/ Ако ћу је напит’ по висини,/ Напићу је Топлици Милану;/ Ако ћу је напит’ по јунаштву,/
Напићу је војводи Милошу.” 3. Одлике епске књижевности:
– објективност;
– приповедање о догађају и јунацима;
– окренутост прошлости;
– развијена фабула и
– опширност у приповедању.
4. Од свих годишњих доба највише волим пролеће; природа се буди из зимског сна; чује се цвркут птица; уживам у
мирису пролећног цвећа; желим да пролеће заувек траје. 5. Првог дана екскурзије предвиђена је посета Идвору, малом
банатском месту, у коме се налази Меморијални музеј Михајла Пупина; посета Галерији наивног сликарства Бабка у
Ковачици, где ћемо се упознати са наивном уметношћу Словака, њиховим обичајима и досељавањем на простор
Војводине; обилазак Суботице, једног од најлепших градова наше земље. Преноћићемо у хотелу Патрија, на нашу
велику радост. Другог дана уживаћемо у шетњама обалом Палићког језера; обиласку Зоолошког врта, по мени
најлепшег зоолошког врта на Балкану; разгледању Новог Сада. У Новом Саду посетићемо Српско народно позориште, у
коме се тренутно одржава дечји фестивал; Петроварадинску тврђаву, као и мали барокни град Субурбијум. На крају
ћемо ићи у Сремске Карловце, центар српске духовности.

Црта: 1. а) У горњем делу ове необичне улице – од броја 34 до броја 54 – живе искључиво сликари и сликарке. б)
Индијанци су живели у малим, јасно омеђеним областима – резерватима. в) Он обожава да гледа тзв. вестерне –
филмове о епопеји насељавања запада САД-а. г) Октопод може да мења своју боју – од црвене у сиву, жуту, мрку,
тамнозелену – и да се на тај начин прилагоди боји своје околине. д) Љубивоја Ршумовића – српског песника и драмског
писца – памтим из „Фора и фазона”. ђ) Давид је – уз подршку својих најближих – успео да објави свој први албум. е)
Што су људи старији – то мање спавају. ж) Отац ми је из Пекинга донео много поклона – необичне слаткише, још
необичније играчке, два шешира, велику мараму, музичку кутију... 2. а) Т, б) Т, в) Н, г) Н; 3. а) Капетан Миша
Анастасијевић (1803–1885) био је велики српски добротвор. б) Друштво за заштиту животиња прославило је 20-
годишњицу постојања. в) У емисији „Ја имам таленат“ данас наступају учесници 10–20. броја. г) Добио сам на поклон
енглеско-српски речник. д) Људи су у то време живели у великом сиромаштву, а радни дан је трајао 14–16 сати. 4. а)
Док роде и ласте лебде изнад копна и могу увек да направе паузу у лету, дропља на свом путу, од Аљаске до Јужног
мора, пређе без одмора у ваздуху скоро 9. 000 километара. б) Многе пустиње, на пример оне у северној Африци, настале
су променом глобалне климе, па је тако и Сахара некада била сва у цвету. в) Арктик, подручје на Северном полу, није
копно, већ море које је прекривено дебелим слојем леда. г) Сви ученици, укључујући и оне који желе да упишу неку
уметничку или специјализовану школу, полагаће завршни испит на крају 8. разреда. д) Данас се заиста пуно уморила:
припремала је доручак, затим је отишла у школу, након школе отрчала је на тренинг, после је узела млађег брата из
вртића, а вечерас треба да иде и на рођенданску прославу своје најбоље другарице. 5. a) 1. „Извините, наставнице, када
ће бити контролни задатак?”, упиташе ученици VII 1. 2. ! – Извините, наставнице, када ће бити контролни задатак? –
упиташе ученици VII 1. б) 1. „Зауставите аутобус!” 2. – Зауставите аутобус! 6. а), б), в); 7. Прошле године у мају наша
организација је прославила 15-годишњицу постојања (3. пут на Златибору). Наши гости били су малишани из целе
Европе, узраста 10–15 година / од 10 до 15 година.

Заграда: 1. а) Многи морски сисари (као неки китови и морски пси) годину за годином преваљују хиљаде километара
крећући се истим путем. Најдаље стиже сиви кит, чије је станиште у Беринговом мору (крајњи север између Аљаске и
Сибира). б) Еверест (8882 м) и Годвин Остин (8611 м), највиши врхови света, освојени су у XX веку. в) Дужина живота
биљака разликује се од врсте до врсте. Најдуговечнија дрвећа су зимзелени чемпреси (око 3000 година), кестен (око
2000 година), либански кедар (1200 година) ... Храст живи 500–700 година. г) Поред професора, гости и предавачи у
школи били су научници (Дејан Медаковић, Божидар Ковачек, Драган Недељковић, Чедомир Попов) и истакнути
књижевници и песници (Душко Трифуновић, Добрица Ерић, Раша Попов, Иван Гађански, Љиљана Хабјановић
Ђуровић). д) Виљем Шекспир (1564–1616) највећи је драмски писац (Ромео и Јулија, Краљ Лир, Магбет, Отело)... ђ)
Морски разбојници (у енглеском језику реч freebooters значи пљачкаши) били су врста пирата који су између XVII и
XVIII века водили борбу против Шпанаца са Антила. 2.б) дидаскалије в) две тачке, тачка, упитник, црта, наводници,
запета, цртица, тачка са запетом, апостроф, узвичник; 3. Светозар Ћоровић (1875–1919), српски писац који је живео и
стварао у Мостару (Босна и Херцеговина), са Дучићем и Шантићем покреће књижевни часопис „Зора”. Објавио је песме
за децу „Полетарке” (1894); романе: „Стојан Мутикаша” (1907) и „Међу својима” (1921) и доста приповедака. Написао је
„Двије шаљиве игре” (1899) и драму „Зулумћар” (1913). 4. а) у загради се показује други начин писања наведене бројне
именице, такође исправан; б) двојак начин читања / изговарања речи – правилно је и статист, и статиста; в) додатно
објашњење; г) додатно објашњење; 5. в).

Коришћење школског правописа: 1. I а) A, датив, локатив; б); II в); 62; III в. је скраћеница и за види и за век. IV
Заокружити комп., а подвући горчи; 2. Европа, Европљанин, Европска унија, европски, Египат, егоизам, еееј!, Езоп,
екселенција, електротехника, Ема, епопеја, епоха, еркондишн, Ернест, Естер, ЕУ; 3. а) позоришни, б) жалостан, жалосна,
в) мастан, масна, г) астма, астматичар.

Језичка култура: 1. ватра – огањ, пут – друм, васиона – свемир, гар – чађ, гас – плин, храбар – одважан, благ – кротак,
брзо – хитро; 2. љубазан (предусретљив, срдачан, пријатан), учтив (пристојан); 3. пријатан, ведар, сунчан, диван; мршав;
нежан, мио, смирен; 4. причају, брише; 5. узео, обула, хладан, кратким; 6. сече, изазива страх, строго оцењује нешто
(некога); 7. који има већу тежину, које се не могу лако поднети (увредити), непријатан, лошег квалитета, лоше; 8. да се
та особа у све меша; 9. бити накрај срца – љутити се, лежати коме на срцу – некоме бити драг, бити каменог срца –
неосетљив, из свег срца – снажно, отворена срца – искрено, сишло му срце у пете – уплашити се, ујести за срце некога –
увредити кога; 10. екстравагантан – необичан, тензија – напетост, култивисан – културан, експеримент – оглед,
конзервативан – старомодан, интернационални – међународни; 11. доле, изнад, далеко, отићи, истина, зло (лоше); 12.
црн – бео, дати – узети, дан – ноћ, живот – смрт, север – југ, топло – хладно, ући – изаћи, пријатељ – непријатељ, чврсто
– течно.

Коришћење речника српског језика: 1. а) грчког, б) м. (у мн. ж.), в) атипична; 2. б); 3. а) француског, б) сажетак, в)
резимирамо, г) резидент, д) латинског, ђ) свршени и несвршени, е) резонер, ж) види, и) укратко поновити, излагати у
најкраћим цртама, сажети.

2. Писање обавештења, најаве догађаја, интервју (излагање): 3. Интервју је разговор две особе, један од облика
новинарског изражавања. Позната личност саопштава своје ставове о одређеним темама (што зависи од актуелности
теме, избора питања итд.) у разговору са новинаром. 4. интервјуу; 5. Нека значајна или позната (научник, спортиста,
књижевник, сликар, музичар, политичар итд.) личност. 6. а) и г); 7. Зато што се приликом разговора саговорник слуша,
прати и размишља, па се наметну и питања која се не могу упутити приликом читања написаних одговора. Разговор је
жив процес у којем језик тече, не контролише се као у писању, па је могуће добити и спонтане одговоре о којима
саговорник није имао времена да дуго размишља, него говори оно што му је на уму. 8. Ако је твој одговор Не, онда је
јасно да је порука која преноси значење и мисао која се памти важнија од простог низања оног што неко воли или не
воли да једе, носи итд. Наравно, оно што човек бира у свом животу да једе, носи, слуша, такође говори о њему. 9. избор
теме, личности и питања.

Писање честитке, позивнице, захвалнице и имејл порука:

3.
Поштована госпођо Вучо,
Захваљујемо Вам на позиву за летњу школу страних језика у Италији. Током лета боравићемо са баком и
деком на Фрушкој гори, па не можемо ићи са Вама у Рим.
У Земуну, С поштовањем,
28. јуна 2011. Милица и Ирина Шошо

4. a) ; 5. а).

Врсте текстова: 1. б) 2. технички опис, техничко приповедање, сугестивно приповедање, сугестивно описивање. 3.
Сладолед је смрзнута посластица од млека, јаја и шећера са разним додацима. 4. а) вест, б) технички опис.

Читање и разумевање табела, легенди, графикона: 1. Цигани лете у небо, Михаило Вукобратовић, Р. Маринковић,
На слово, на слово, Маратонци трче почасни круг, 4. а).

You might also like