http://www.tabanovic.com/0.reci.

htm
http://www.tabanovic.com/1.imenice.htm
https://www.opsteobrazovanje.in.rs/srpski-jezik/gramatika/promenljive-vrste-reci/imenice/

Живojин Стaнojчић – Љубoмир Пoпoвић: Грaмaтикa српскoг jeзикa, Зaвoд зa уџбeникe,

Бeoгрaд, 1992

Šta su imenice?
Imenice su promenjive reči koje označavaju: neko biće, predmet, pojavu, pojam uopšte, kao skup
osobina. Svaka reč koja ima određeno značenje i može samostalno da se upotrebi, bez bilo koje
druge reči primer je za imenicu: majka, otac, vojnik, pas, polje, sneg, noć, dan itd.
U rečenici imenice su samostalne reči, a mogu da vrše sve službe reči, tj. ona može biti: subjekat,
imenski deo predikata, objekat, apozicija, atribut i priloška odredba.
Gramatičke kategorije imenice su rod, broj i padež. Imenice menjaju broj (jednina, množina) i
padež, ta promena se zove deklinacija; razlikuju i rod, ali ga ne menjaju.

Podela imenica
1. Prema rodu imenice mogu biti: muškog, ženskog i srednjeg roda.
Rod imenica
Imenice mogu imati prirodan rod i gramatički rod.
Prirodan rod imenica
Ova gramatička kategorija roda temelji se na razlikama polova bića u prirodi. Tako su imenice:
otac, sin, brat, učitelj, konj – imenice muškog roda, a imenice: žena, majka, baba, sestra,
učiteljica, kobila – imenice ženskog roda, a imenice: dete, pile – srednjeg roda jer označavaju
mlada bića, koja prema globalnom utisku, nemaju uočljivo razvijene odlike muškog/ženskog
pola.
Gramatički rod imenica
Imenice sa značenjem predmeta i pojava dobijaju rod na osnovu nastavka kako se završavaju u
nominative jednine. Naime, najveći broj imenica prirodnog muškog roda se završava na
suglasnik, imenica prirodnog ženskog roda se završava na vokal A, a imenica prirodnog
srednjeg roda se završava na vokal E/O.
Analogno tome ako se imenica sa značenjem predmeta i pojava – završava na suglasnik dobija
gramatički muški rod: prozor, kamen, učitelj itd. Ako se imenica sa značenjem predmeta i
pojava – završava na vokal A dobija gramatički ženski rod: stolica, trava, kuća itd. Ako se
imenica sa značenjem predmeta i pojava – završava na vokal E/O dobija gramatički srednji
rod: mesto, drvo, dugme itd.
Ovaj model izražavanja gramatičkog roda u srpskom jeziku nije doslovno sproveden:
a) imenice kao što su: tata, deda, sudija itd. – imaju promenu imenica sa završetkom –a, dakle,
gramatičkog su ženskog roda, ali su prirodnog muškog roda, jer je atribut uz njih kao atribut uz
imenice čovek, učitelj: dobar tata;
b) imenice kao što su: noć, stvar, reč, ljubav – imaju promenu čiji je nominative sa završetkom –
Ø, dok atribut uz njih pokazuje das u gramatičkog ženskog roda: lepa noć, kao lepa žena.
v) imenica kao što su: striko, Marko, Pero imaju promenu imenica muškog roda na – Ø i
prirodnog su muškog roda, jer je atribut uz njih kao atribut uz imenice čovek, učitelj: dobar
striko, Marko je dobar.

2. Prema značenju imenice se dele na:

Vlastite – označavaju posebna imena pojedinih živih bića i geografskih pojmova; pišu se
velikim početnim slovom (Marko, Ivana, Beograd, Fruška gora, Dunav),
Zajedničke – označavaju opšti naziv za živa bića, predmete i pojave; pišu se malim početnim
slovom (majka, sin, knjiga, prozor),
Zbirne – označavaju zbir bića ili predmeta iste vrste, tj. skup u neodređenom ili neograničenom
broju (lišće, kamenje, deca, cveće),
Gradivne – označavaju količinu neke materije (voda, ulje, zlato, benzin, šećer, zemlja),
Misaone (apsraktne) – označavaju imena nematerijalnih pojmova, nešto što se samo oseća ili
zamišlja (mladost, tuda, ljubav, ideja, sreća).

3. Prema broju imenice mogu imati oblik: jednine i množine.

Singularija tantum i pluralija tantum
Pojedina imenice (vlastite i gradivne) imaju samo oblik jednine, nemaju množinu. Takve imenice
nazivaju se singularija tantum npr. Australija, Belgija, benzin, cement itd. Pojedine imenice
(zbirne) imaju samo oblik množine, nemaju jedninu. Takve imenice nazivaju se pluralija tantum
npr. farmerke, leđa, makaze, naočare, novine, vrata, usta itd.

Pravopis srpskog jezika, Matica srpska, Novi Sad, 2010

Spojeno i odvojeno pisanje reči
Reči se u pisanom tekstru razdvajaju belinama. Sa stanovišta pravopisa razlikuju se složenice,
koje se pišu spojeno, polusloženice, koje se pišu s crticom, i izrazi ili sintagme (grupe reči
povezanih funkcijom i značenjem), koji se pišu ili odvojeno ili spojeno. Postupak definisanja
pravila izdvajanja reči vrlo je složen (8).
Imenice
1.Spojeno se pišu složenice i izvedenice koje, između ostalog, odlikuje:
a. nesamostalnost i nepromenljivost jedne ili obeju sastavnica, čiji je formalin znak najčešće
spojni vokal npr.: rodo+ljub, poljo+privreda, kuće+pazitelj itd.
b. objedinjenost akcenta – izgovor s jednim akcentom npr.: Beograd, maloletnik, čuvarkuća;
v. novo značenje koje nastaje objedinjavanjem sastavnica:
1) jednopojmovno: babaroga (baba+roga), danguba (dan+guba), Beograd (beo+grad)
2) dvopojmovno: kupoprodaja (kupovina i prodaja), Evroazija (Evropa i Azija)

2.S crticom se pišu sklopovi reči kod kojih sastavnice zadržavaju izvestan stepen značenjske
autonomnosti, zaseban akcenat i nepromenljivost prve od njih. Crtica ovde znači da se spoj ne
uzima kao celovita reč nego kao dve lekseme udružene u datoj prilici. Ova pravila se primenjuju
kada su u pitanju:
a. tradicionalni orijentalizmi, kao: alaj-bajrak, baš-knez, divan-kabanica;
b.tradicionalni slikoviti, pojmovno objedinjeni spojevi: žar-ptica, rak-rana, spomen-muzej;
v. osobena tradicionalna i njima slična relativno novija stilska skraćenja: biser-grana, izvor-voda
g. netipične sprege kod kojih opet prva sastavnica bliže određuje drugu: doboš-torta, limun-žuta.

3.Poseban normativni problem su početne sastavnice, uglavnom stranog porekla, sa statusom ili
formanata ili prefiksoida, kao npr.: auto- (‘samo’, ‘sopstveni’): autobiografija; bio-: biologija;
zoo-: zoologija; etno-: etnomuzikologija; makro-: makroekonomija; mega-: megabajt, mikro-:
mikroanaliza; mono-: monokultura; multi-: multivitamin; post-: postavangarda; psiho-:
psihologija; retro-: retrovizor; termo-: termodinamika; hidro-: hidromehanika itd.

4.Iz prethodno navedenih razloga teško je definisati sveobuhvatna, jasna i lako primenljiva
pravila koja bi obuhvatila i relativno noviji ili sasvim novu leksiku:
auto: (skrać. automobil) - spojeno: autodrom, autostrada
- sa crticom: auto-put, auto-mehaničar, auto-električar, auto-stop, auto-delovi, auto-alarm itd.
avio: (‘avionski’) - sa crticom: avio-guma, avio-karta, avio-linija itd.
aero: (‘vazušni’) - spojeno: aerodrom, aerodinamika, aerografija itd.
- sa crticom: aero-bomba, aero-klub, aero-miting, aero-elektrana, aero-zažađenje
moto (‘motorni’) - spojeno: motocikl, motodrom, motomanija
- sa crticom: moto-kultivator, moto-pumpa, moto-guma, moto-kros itd.
foto1 (‘svetlosti’) - spojeno: fotosinteza, fototerapija, fotoelektron itd.
foto2 (koji se odnosi na fotografije) - spojeno (kada je druga sastavnica nesamostalna): fotograf,
fotografija, fototeka
- sa crticom: foto-aparat, foto-laboratorija, foto-papir, foto-model, foto-oprema itd.
radio1 (koji se odnosi na zračenje) - spojeno: radioaktivnost, radioizotopi, radiologija itd.
radio2 (koji se odnosi na radio) - sa crticom: radio-aparat, radio-signal, radio-talasi itd.
- odvojeno (kada radio znači ‘radijska ustanova’): Radio Beograd, Radio Novi Sad
video, stereo, audio - spojeno (kada je druga sastavnica nesamostalna ili značenjski neprozirna):
videoteka, stereovizija, stereoskop, audiogram, audiometer
- sa crticom: video-plejer, video-konferencija, video-igra; stereo-kamera; audio-uređaj i sl.
kino - spojeno (kada je druga sastavnica nesamostalna): kinoteka, kinoskop
- sa crticom: kino-program, kino-predstava, kino-cena itd.
- odvojeno: Kino “Zvezda” (u Novom Sadu) i sl.
mini i maksi - spojeno: minibus
- sa crticom: mini-val (frizura), mini-kompjuter, mini-market; maksi-suknja, maksi-haljina itd.
ekstra i super - spojeno: ekstraprofit, ekstrakvalitet; superliga, superstar, supersila itd.
- odvojeno (kada se naglašava kvalifikacija): ekstra ukus, ekstra uslove; super žurka i sl.
kvazi, nazovi, pseudo, nadri, eks, ino i sl. - spojeno: kvazijunak; nazoviprijatelj, nazovikuća;
pseudonauka; eksšampion, ekskralj; inokredit, inofudbaler itd.
5.Ako se napred navedeni i slični formanti pojave udvojeni ili u proširenim vezama, normira se
odvojeno pisanje: auto i moto trke, makro i mikro planiranje, mega i mini marketi i sl.

6.Dvočlani spojevi posebnih reči kod kojih se prva, koja odrađuje drugu, ne menja mada su neke
od njih inače promenljive, pišu se odvojeno:
a. prvi član nepromenjiva reč, koja se shvata kao pridev: braon cipele, fer igra, neto masa
b. prvi reč izvan ovakvih veza promenljiva i najčešće znači simbolič ime, firmu: Orijent ekspres,
panasonik televizor, tojota automobile, jafa keks
v. prvi član isto promenljiv i ima samostalnu upotrebu: rok opera, kantri muzika, doping test.

7.S crticom se pišu spojevi imenica kod kojih druga određuje prvu, mada su obe promenljive:
asistent-pripravnik, lekar-stražista, professor-gost.

8.Za leksiku stranog porekla (novija je najčešće iz engleskog jezika) ili se primenjuju pravila
koja važe za domaće reči (formalna i semantička) ili se prenosi pravpis jezika iz kojeg se reči
preuzimaju, posebno ako su sklopovi širem krugu značenjski neprozirni i ne mogu se s više
sigurnosti uklopiti u postojeće obrasce:
a. spojeno pisanje: bajpas, bebisiter, bodibilder, imelj/mejl, laptop, plejbek, krempita i sl.
b. sa crticom: big-ben, vakuum-pakovanje, veb-sajt, dizel-gorivo, etno-park, imejl-adresa,
klima-uređaj, top-model, hard-disk, tok-šou, onlajn-trgovina itd.

9.Hemijski termini (za jedinjenja) pišu se ili:

a. s crticom: ugljen-dioksid, natrijum-hlorid, kalijum-karbonat itd.
b. spojeno: ugljovodonik, ferosulfat, ferisoli, hlorovodonik i sl.

10. – a. Sa crticom se pišu spojevi čija je prva sastavnica jednoslovni simbol: x-zraci, a-osnove,
A-bomba, T-profit; Be-vitamin, Te-profil, D-dur i De-dur itd.
Međutim, ako se slovni simboli zamene rečju, ove spojeve treba pisati odvojeno: iks zraci.
b. Odvojeno se pišu spojevi sa višeslovnim skraćenicama: TV program, TA peć
(termoakumulaciona peć), SMS poruka i sl.
11.Imenice koje znače titulu, zanimanje, spodstvo i sl., upotrebljene u ustaljenim sklopovima
ispred ličnog imena odnosno prezimena (i zato se po pravilu shvataju kao redovni deo imena, što
se pravopisno pokazuje), pišu se odvojeno:
a. Don Kihot, Jug Bogdan, Kir Janja i sl.
b. kuma Živka, tetka Stani, sa čika Milanom, Zmaj Jovina ulica i sl.

12.Pišu se odvojeno i sintagme kada se titula nalazi iza imena odnosno prezimena koje se ne
menja iz poetskih razloga: na sestrića Jovan kapetana, svome bratu Miloš Čobaniku.

13.Orijentalne titule iza imena koje se ne menja po pravilu se pišu s crticom: Husein-beg,
Sulejman-paša, Omer-baša, Jusuf-efendija itd.

– a. Udvojena muška prezimena, u srpskoj tradiciji retka, pišu se odvojeno, i pri tome su oba
promenljiva: Vuk Stefanović Karadžić (Vuka Stefanovića Karadžića)
- b. Za udvojena ženska prezimena nejcelishodnije je primeniti isti postupak – odvojeno pisanje:
Olga Petrović Kojić (Olgi Petrović Kojić)

14.Kombinovanje nadimaka sa punim imenima, bez obzira na njihov položaj, ne zahtava pisanje
crte: Petar Petrović Njegoš, Jovan Jovanović Zmaj itd.

15.Udvojena strana prezimena, bez obzira na to da li se prvi deo menja ili ne, po pravilu se pišu
odvojeno: Van Gog (Van Goga), Kastelo Branko (Kastela Branka) i sl. Međutim ponekad je
uobičajeno pisanje s crticom: Sen-Simon, Rimski-Korsakov itd.

16.Koautorska veza iskazuje se crtom bez razmaka (primaknutom crtom), a ne crticom: rečnik
Ristića – Kangrge, Kant – Laplasova teorija.

17.Višečlana geografska imena pišu se:

a. spojeno ako imaju jedan akcenat: Beograd, Višegrad, Zlatibor itd. Banjaluka (Banjaluke) i
Banja Luka (iz Banje Luke – odvojeno pisanje podrazumeva promenljivost i prve reči).
b. u ostalim slučajevima odvojeno bez obzira na to da li je prva sastavnica promenljiva ili ne:
Bela Crkva, Novi Sad, Novi Pazar; Herceg Novi, Kotor Varoš, Ivan planina i sl.

Transkribovana strana imena pišu se ili s osloncem na izvorni jezik ili prema stvorenom običaju:
a. odvojeno (s osloncem na izvorni jezik): Perl Harbor, Buenos Ajres, San Francisko itd.
b. spojeno (prema stvorenom običaju): Njujork, Monblan, Lamanš
v. s crticom samo ako je značenje veze zvirno (crtica ima značenje “i”): Alzas-Lorena
Napomena: Spojeno se piše Austrougarska

Spojeno se pišu imena stanovnika izvedena od višečlanih geografskih imena: Novosađanin,

Banjalučanin, Hercegnovljanin, Južnoamerikanin itd.

Pravopis srpskohrvatskog jezika školsko izdanje, Matica srpska, 1989

Sastavljeno i rastavljeno pisanje reči
Dve ili više reči mogu u određenim slučajevima postati složenice, pa se onda pišu kao jedna reč.
Složenicama postaju skupovi reči:
1) kada te reči dobiju novo značenje, drukčije od onoga što su pre imale;
2) kada se koji sastavni deo složenice samostalno ne upotrebljava u onom obliku koji ima u
složenici;
3) kada se akcenti pojedinih reči svedu na jedan akcent celoga izraza.
U rečenici Izašli su na pusto polje reči pusto polje pišemo rastavljeno, jer upotrebljene su u
pravom značenju, pa od njih nije mogla nastati složenica. U rečenici Izvršen je napad na
Pustopolje reč Pustopolje pišemo sastavjleno, jer su reči promenile značenje (Pustopolje i ime
mesta), pa je od njih postala složenica, te se sada pišu sastavljeno.
U rečenici Pogledaj me u oči reči u oči upotrebljavamo u pravom značenju, one, dakle, nisu
složenica, pa ih pišemo rastavljeno. Ali u rečenici To je bilo uoči rata reč uoči dobila je novo
značenje (neposredno pred), postala je, dakle, složenica pa se i piše kao jedna reč.
Isto su tako složenice uzbrdo, nizbrdo, napamet, otprilike s promenjenim značenjem, dok u
pravom značenju pojedinih delova nisu složenice i pišu se odvojeno. (Naučila sam napamet, ali:
Ne pada mi na pamet).
Drugi je uslov ispunjen u rečima odande, dovde, uzastopce, dovek, odmah, jer se po jedan deo
takve složenice samostalno ne upotrebljava u obliku koji ima u složenici (-ande, -vde, -stopce) ili
se ne govori u onoj sintakcičkoj vezi koju ima u složenici (do vek, od mah).
Treći uslov, pored prvog, imamo u složenicama Banjaluka, Beograd, sebeznao, svemoćan,
akobogda i sl. Akcenti dveju ili više reči svedeni su na jedan, pa je tako nastala složenica. Ako
svaki deo čuva svoj akcent (Banja Luka, ako bog da), nema srastanja.
Ovo poslednje vredi samo s izuzecima, jer, iako vrlo retko, ima složenica i sa dva akcenta
(najveličanstveniji), ali jedan je akcenat dosta pozudan znak za postajanje složenice. To se vidi u
nazivima mesta Novi Sad, Babina Greda, Banja Luka, u kojima je izvršen prvo uslov, u njima je,
dakle, došlo do promene značenja, ali obe reči nisu obuhvačene jednim akcentom, pa to onda
nisu složenice. Ako se ipak dogodi, kao u trećem primeru, da obe reči dobiju jedan akcent
(Banjaluka), tada imamo složenicu, čije delove pišemo sastavljeno.
Imenice
Kada nadimak stoji iza imena ili prezimena, a oba dela promenljiva, između njih se ne piše
crtica: Josip Broz Tito, Jovan Jovanović Zmaj.

Milan Šipka Pravopisni rečnik srpskog jezika sa pravopisno-gramatičkim savetnikom,

Novi Sad, 2010
Složenice, polusloženice i odvojeno pisanje reči
Prema spojenom ili odvojenom pisanju reči, kako se pisanje složenica, polusloženica i posebnih
reči u rečenici i različitim izrazima naziva u PMS, ili sastavljenom ili rastavljenom pisanju, kao
se ta pravopisna materija još imenuje, razlikuju se složenice (koje se pišu sastavljeno sa spojnim
vokalom o ili bez toga vokala), polusloženice (spojeno, s crticom) i skupovi reči povezani
odrađenim značenjem i funkcijom u rečenici (odvojeno).
Složenice su reči nastale srastanjem dveju, ponekad i više, samostalnih reči, u jednu reč, pri
čemu tako nastale reči dobijaju posebno, jedinstveno značenje i promenu, a uz izvesne izuzetke
(tamnoplav, svetloplav itd.) i jedan akcenat. Razlikuju se npr. popodne (vreme od podneva, tj. od
12 sati, do večeri, kao u primeru: Radili smo celo popodne) i po podne (od tog vremena, tj. od 12
sati).
Polusloženice su spojevi dveju posebnih reči u kojima jedna određuje drugu, označavaju jedan
pojam, zadržavaju svaka svoj akcenat, menja se samo druga, dok prva zadržava osnovni oblik, a
vezane su crticom kao spoljnim znakom polusloženosti. Naprimer: rak-rana (rak-rane, rak-rani,
rak-ranu...)

Složene reči, složenice nastaju na tri načina: dodavanjem prefiksa osnovnoj reči, srastanjem
dveju ili više posebnih reči (odnosno njihovih osnova) u jednu, srastanjem pojedinih delova
(sintagmi) ili celih rečenica.
1. Prefiks + osnovna reč:
POD + ZID > PODZID
SA + GORETI > SAGORETI.
2. Reč + reč:
VISI + BABA > VISIBABA
DAN + GUBITI > DANGUBITI.
Reč + spojni vokal + reč: PLAV + O + KOSA > PLAVOKOSA.
3. Od sintagme BEO GRAD > BEOGRAD.
Od rečeničnog dela „STAR A MALI“ > STARMALI (Kada se dete u govoru ponaša kao
odrastao čovek).
Od rečenice AKO BOG DA (sreće u putu) nastala je složenica AKOBOGDA u značenju „Kuda
si krenuo?“.