Patološko kockanje

Definicija

Kockanje je pojava koja je sve više zastupljena u našoj sredini, ali je bitno reći da ne strvara
svaki oblik kockanja zavist. Osobe itekako, u manjoj ili većoj meri, mogu da uživaju u svojoj
potrazi za uzbuđenjem i adrenalinom kroz igara na sreću, u kojima se kocka sa određenim
novčanim ulogom. Problem nastaje doduše kada osoba ne može da konroliše svoje ponašanje
i gubi svaku objektivnost o svojoj situaciji. Tada postaje opasno. Tada nastaje zavist.

Ukratko definisano, kockanje predstavlja zbirni naziv za više vrsta igara koje se igraju sa
određenom namerom da se uloženi novac poveća ili da će barem ono što je uloženo povratiti.
(Koić 2009, 10)

U tim situacijama osoba ni ne zna da ima problem. Odbija činjenično stanje rečima kao na
primer: ,,ma šta to malo u kladionici sa društvom, ništa strašno“ ili ,,malo ću samo na aparate,
pa kada vidim da mi ne ide, otići ću“.

Ova bolest, kao i većina bolesti zavisnoti, pogađa ljude svih društvenih grupa, ne zna za
starost i može biti jako opasna. Ljudi se u većini slučajeva veoma rano upoznaju sa ovom
vrstom zavisnosti, a razlozi su raznovrsni.

Želja za isticanjem u društvu, se može navesti kao primer za mlađu populaciju. Oni
tada veoma često i pod pritiskom vršnjaka doživljavaju prva iskustva sa kockanjem ili
klađenjem.

Želja za avanturom, za uzbuđenjem je isto bitan faktor. Adrenalin prosto vuče

osobe ka tim mestima sa iluzijom da će uz veoma mali trud i ulog ostvariti neverovatno
bogatstvo. Ta obmana nije samo ona koja ,,hvata“ i ,,drži“ ljudu u svojim kandžama, ona je i
glavni razlog zašto se ljudi vraćaju tom poroku, iako su prethodno bili na lečenje ili
odvikavanje.

Još jedan bitan faktor je bežanje od stvarnosti usled postojećih problema u porodici,
u školi, itd. (Die Drogenbeauftragte der Bundesregierung Bundesministerium für Gesundheit
[APA] 2014, 48-49)

Sličnosti i razlike sa drugim vrstama zavisnosti

Ova vrsta zavisnosti ima veoma negativan uticaj ne samo na sam život zavisnika, već i na
život ljudi, koji su njemu bliski. Srodna je sa drugim oblicima zavisnosti, a njihove sličnosti
se ogledaju u

 gubitku kontrole,
 preokupiranosti,
 disfunkcionalnosti u sferama ličnog, porodičnog, profesionalnog i socijalnog
funkcionisanja,
 sindromu ustezanja,
 stigmatizaciji,
 nepostojanju rešenosti i motivacije samog pacijenta za lečenje

Dok u isto vreme zadržava neke svoje osobenosti koje su karakteristične za ovu modernu
pojavu zavisnosti kao što su:

 nerealne fantazije o uticaju i uspehu,

 kognitivne distorzije1,
 iracionalno ponašanje koje je suprotno od zdravog razuma i logike. (Bjelajac
2017,187)

Vrste igara na sreću

Za ovaj jedan vid zavisnosti postoje mnogo vrsta igara koje dovode do njegovog stvaranja.
Neke od najzastupljenijih su slot mašine, igre sa kartama i rulet, takođe, klađenje na trke
konja ili psa (ili drugih vrsta životinja), rezultate boks mečeva, fudbalskih, košarkaških,
odbojkaških itd. utakmica. Ovde je i bitno navesti pomoću tehnologije i interneta, sve veći
broj ljudi ni ne mora da napusti komfort svojih domova kako bi zadovoljili svoje potrebe
kockanja. Takozvane ,,onlajn kladionice“ postaju sve popularanija alternativa za prave
kladionice i u znatnoj meri olakšavaju dostup i pristupačnost svojim konzumentima.
(Pravilnik o vrstama igara na sreću 2019, 1-2)

Faze razvoja zavisti

1
greške u tumačenju i obradi realnosti koje najčešće dovode do negativnih i pogrešnih zaključaka
Kockanje je vid zavisnosti koji se ne primećuje odmah. Razvija se tokom dužeg vremenskog
perioda, progresivno se pogoršava, kao što je to slučaj i kod drugih vidova zavisnoti, i
najčešće osobe dolaze u kontakt sa mesta, na kojima se kocka, preko porodie ili društva. U
tom sigurnom okruženju i sa stavom da je društveno prihvatljivo, osobe se upoznaju sa
mestima, pravilima, kodexima itd. i rizikuju da sami postanu patološki kockari. ( [APA],
2014, 48-49)

Ne gledajući na uzrast osobe, okolnisti pod kojima je došlo do zavisnosti i mnogih drugih
faktora, može se uočiti tok razvitka zavisnoti:

1. Faza dobitka – u ovoj fazi su sve okolnosti uglavnom pozitivne. Osoba dobija više
nego što ulaže, a date dobitke u nekim situacijama i koristi kako bi kupovao poklone
porodici te ga oni i ovoj fazi čak i podržavaju u svom poduhvatu. Osećanja povezana
sa ovom fazom su takođe pozitivna, prisutnost adrenalina i omnipotencije

2. Faza gubitka – osoba se u ovoj fazi aktivno bavi kockanjem. Ulaže više novca jer
zanemaruje svoje gubitke. Stvara sebi iluziju da je to samo period koji će proći i da
ako izdrži, da će ga na kraju čekati ogroman dobitak. Obično se u ovoj fazi ljudi
zadužuju kod svojih prijatelja i poznanika, kriju svoje kockanje od porodice,
zapostavljaju posao i društvo što često dovodi do problema.

3. Faza očaja – u ovom trenutku je osoba duboko utonula u zavisnost. Osobe se

ponašaju neskladno sa svojim tipičnim ponašanjem, potrošena su sva novčana
sredstava pa osobe i često pribegavaju krimilanim aktivnostima kao što su krađa i
pljačka, javlja se depresija, otuđenost od porodie i okoline, javljaju se česte depresije i
misli i suicidu.

4. Faza beznađa - u ovoj fazi osoba shvata da ima problem sa kockanjem, prepoznaje
situaciju u kojoj se nalazi, ali i dalje nastavlja sa kockanjem. U ovoj fazi su
međuljudski odnosi sa porodicom i prijateljima jako poremećeni i osoba često traži
stručnu pomoć za svoj problem, u najvećem broju slučajeva pod pritiskom porodice ili
joj se pruža stručna pomoć usled počinjenih ilegalnih dela. (Koić 2009, 25) (Bjelajac
2017, 189)
Vrste kockanja

Kockanje kao pojava nije samo crno-bela gde se osoba ili kocka ili ne, već ona predstavlja
jedan čitav niz različitih tipova, tako mi razlikujemo sledeće:

1. Profesionalno kockanje – ovakav vid kockanja je kod osoba prešlo u zanat. Oni
veoma dobro vladaju svojim veštinama, umeju da se kotrolišu i da ograničavaju svoje
gubitke.
2. Socijalni, društveni tip kockanja – ovaj vid kockanja se ne smatra poblematičnim.
Osoba, najčešće uz porodicu ili društvo, uživa u igrama i gubici u u većoj meri
predviđeni. Ovo zahvata najveći broj kockara, oko 85%. U ovom vidu se takođe
javljaju nekoliko podtipova kockanja:
a. Nefrekventno ili epizodično kockanje – ono se ne odvija više od jednom u
mesec dana.
b. Frekventno ili redovno – odvija se više od jednom u mesec dana.
c. Osobe sa rizikom od razvoja problematičnog kockanja – kockanje se vrši
stalno i to preko vremenskog perioda koji je duži od 18 meseci.
d. Osobe sa visokog rizika za razvoj problematičnog kockanja – takođe je
trajanje u ovom slučaju duže od 18 meseci, ali se i uočavaju jedan ili dva
problema koja su povezana sa kockanjem (npr. gubitak kontrole ili igranje da
bi se vratili dugovi). Ovaj vid, iako blizu, ne zadovoljava se potrebe za
patološko kockanje.
3. Problematično kockanje – je kockanje kod koga su tri ili četri problema povezana sa
kockanjem i kod osoba je već došlo do ozbiljnih poremećaja u odosnima prema
porodicu i društvu. Oni su visoko rizični i kršili su zakon već zbog kockanja.
5. Patološko ili kompulzivno kockanje – je najteži oblik kockanje gde osoba ima 5 ili
više problema povezanih sa kockanjem. Ona gubi svaki vid kontrole nad svojim
ponašanjem i traga za bilo kojim izvorom novca kako bi zadovoljila svoje potrebe.
Kod njih je došlo do ozbiljnih oštećenja ličnosti, njenog socijalnog kruga i
profesionalnog života. (Koić 2009, 18-19) (Bjelajac 2017, 190-191)

Prevencija kockanja
 Svrha stručnih terapija u lečenju zavisnika od kockanja je da pokušaju da otkriju i
blokiraju psihološke faktore koji pokreću osobe na kockanje, a potom da uključe tehnike
relaksacije i izbegavanje stimulansa povezanih sa kockom. U pogledu prevencije kockanja
postoji tendencija da se pronađu adekvatna rešenja za tzv. teške zavisnike. U tom pravcu treba
uzeti u obzir svu kompleksnost problema, jer je nemoguće predvideti kako će neko reagovati i
od rekreativnog kockanja, razviti naviku ka teškoj zavisnosti i poremećaju kompulzivnog
kockanja (Bjelajac, 2017).
Prevencija može biti primarna, sekundarna i tercijarna:
1. Primarna prevencija bi trebala da se sprovodi u školama. Najbolje rezultate daje
vršnjačka edukacija među mladim srednjoškolscima. Oni su zainteresovani za ovu
oblast, jer se svakodnevno susreću sa njihovim vršnjacima, koji su zavisni od
kockanja. Potrebno je obrazovati tim mladih vršnjačkih edukatora, koji bi prošli obuku
za rad sa mladima na prevenciji kockanja;
2. Kod sekundarne prevencije bi trebalo da se radi sa osobama koje su već imale
iskustvo sa kockanjem, ali da njihovo ponašanje nije prešlo u patologiju. Može se
pratiti savetovanjem sa psihologom, pedagogom ili neuropsihijatrom. Takođe u okviru
sekundarne prevencije bi trebalo razvijati i poboljšati centre za bolesti zavisnosti, koji
mogu delovati kao dnevne ili vikend bolnice, za ambulantno lečenje i praćenje na 12
ili više meseci, za porodičnu terapiju i savetovanje (Đukić- Dejanović, Nastasić,
2015);
3. Tercijarna prevencija se radi sa teškim slučajevima zavisnika, kojima je potreban
dugotrajni tretman, sa ljudima koji su obučeni za rad sa kockarima ili zavisnicima.
Ona zahteva dugotrajno praćenje posle odrađenog pragrama za prevazilaženje
problema. Ovakva prevencija se obavlja isključivo u organizacijama i institucijama,
koje se bave patološkim kockanjem (Bjelajac, 2017).
Postoji takođe i farmakoterapijski pristup, koji služi samo kao pomoćni pristup za
lečenje kockanja i odnosi se na psihosocioterapijsko lečenje. Ovaj pristup obuhvata terapiju
antidepresivima, koji se koriste čak u većim dozama, nego za lečenje depresije ili
anksioznosti, zatim stabilizatore raspoloženja, antipsihotike (Đukić- Dejanović, Nastasić,
2015).
Psihosocioterapijski pristup koristi u njegovim intervencijama metode savetovanja,
motivacioni intervju, kognitivno-bihejvioralnu terapiju, porodičnu terapiju, kao i terapiju
podrške.
 Metoda kratke intervencije je korisna za stvaranje uvida u problem pacijentove
zavisnosti za kockanje. Ovde se koristi kratka edukacija o problemima povezanim sa
problemskim i patološkim kockanjem, davanjem informacija o načinu „sve ili ništa“, dakle ili
će biti apsolutna apstinencija ili propadanje, a preporučuje se uvek postavljanje isključivo
kratkoročnih ciljeva, jer su dugoročni ciljevi najčešće beskorisni.
Takođe postoji i individualna psihoterapija, koja služi za rešavanje ambivalentnosti
kod odluke o lečenju i rešavanju niza emocionalniz kriza i otpora.
U radu sa patološkim kockarom se koristi nekoliko metoda kognitivno-bihejvioralne
terapije, kao što je na primer rekonstruisanje specifičnih kognitivnih distorzija kroz metodu
konfrontacije stavova terapeuta i zavisnika. Jedna od jako korisnih metoda je i razumevanje
pogrešnih verovanja i zabluda, kao i kognitivna korekcija netačne percepcije, kao što je „Ja
sam dobitnik“.
Porodična ili bračna terapija je bitna, jer je porodično okruženje od presudnog
značaja za oporavak patološkog kockara, a da bračni status pozitivno pomaže održavanju
apstinencije od kockanja. Ako je u pitanju mlada osoba koja živi sa roditeljima, terapeut radi
sa klijentom i sa članovima njegove porodice, jer je neophodno raditi sa celom porodicom, da
bi se problem rešio. Ako je zavisnik odnosno kockar u braku, onda se radi sa bračnim
partnerom. U ovu terapiju se pored porodice, mogu uključiti takođe i ljudi iz bliske okoline,
koji bi bili značajni za lečenje zavisnika (Đukić- Dejanović, Nastasić, 2015).
Svaki kockar je jedinstvena osoba, koja zahteva poseban pristup i pažnju u postupku
lečenja, te prilagođavanja programa i terapije, jer neki metod koji je pomogao jednom
kockaru, ne znači da će pomoći i drugom. Najveći korak u lečenju bi bila motivacija
zavisnika. Prestajanje sa kockanjem zahteva ogroman napor i energiju zavisnika. Postoji
veoma malo statističkih podataka o broju ljudi, koji su se uspešno izlečili od poremećaja
patološkog kockanja. Zato je jako bitno primenjivati terapiju, odnosno kombinaciju terapija ili
pristupa za rešavanje ovog problema (Bjelajac, 2017).

STATISTIKA
 Većina populacije je nekada tokom svog života igrala neku vrstu lutrije. U Srbiji je
lutrija, kao što su Loto, Bingo i Greb kartice, najučestalija aktivnost u pogledu igara na sreću.
Kao drugo najzastupljenije kockanje je sportsko klađenje, a na trećem mestu se nalaze
najčešće igre na sreću tj. slot aparati.
Lutrija je zastupljenja aktivnost i kod muškaraca i kod žena svih starosnih grupa,
međutim ostali oblici klađenja su zastupljeniji više kod muškog dela populacije i to starosti do
44 godine.
U najvećem riziku od problematičnog kockanja se nalaze stanovnici koji igraju određene
kazino igre, oni koji igraju na slot aparatima i oni koji se kockaju online (Kilibarda i
saradnici, 2014).

Rasprostranjenost kockanja tokom života kod opšte populacije prema tipu igara (%)
UKUPNA
POL MLADI
POPULACIJA
IGRA
MUŠKI ŽENSKI 18-34 18-64 godine
godine
Lutrija (loto, bingo, greb kartice) 56,2 52,9 52,0 54,6
Sportsko klađenje u kladionicama 30,0 4,5 27,8 17,2
Kazino igre 5,5 2,0 6,2 3,7
Slot aparati 8,9 2,0 8,0 5,5
Online klađenje 1,3 0,2 1,7 0,7
Online kasino igre 0,5 0,1 0,4 0,3

Primarni izvori:
1. Bjelajac, Ž. (2017). Patološko kockanje i kriminal. Novi Sad: Pravni fakultet za privredu i
pravosuđe, 185-201.
2. Đukić-Dejanović, S., Nastasić, P (2015). Bolesti zavisnosti. Savremena dostignuća u
prevenciji, lečenju i rehabilitaciji. Beograd: Graficom uno, 166-172.
3. Kilibarda, B., Mravčik, V., Sieroslavski, J., Gudelj Rakić, J., Martens, M.S. (2014).
Nacionalno istraživanje o stilovima života stanovništva Srbije 2014. godine. Beograd:
Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut, 52-53.
4. Koić, E. (2009), problematično i patološko kockanje, Virovitica: Grafiti Becker.
5. Drogen und Suchtbericht. (2014). Frankfurt am Main: Die Drogenbeauftragte der
Bundesregierung Bundesministerium für Gesundheit

Internet stranice:

Pravilnik o vrstama igara na sreću.(2019). Beograd: Ministarstvo finansija. Postavljeno:

20.11.2019. sa Web sajta: file:///C:/Users/S/Downloads/PravilnikKatalogIgara.pdf