ЈАН ХУС

(1371-1415)

Јан Хус се родио 1371. године у месту Хусинец. После завршеног Прашког
универзитета и студија теологије, 1396. године постао је доктор философије и
магистар седам слободних вештина (septem artes liberales). Године 1401. је изабран
за декана, а 1402. је постао ректор Прашког универзитета и проповедник
Витлејемске капеле. Стајао је под јаким утицајем Џона Виклифа и био је више
политичар него богослов. Написао је дело под називом ''DE SIMONIA''(''О
симонији''), у ком је одлучно иступио против купопродаје црквених положаја и
имања, врло распрострањене у то време. Иступио је и против црквене десетине, а
касније је почео одбацивати све што се није заснивало на Светом писму. Уживао је
подршку неких световних феудалаца и нижих слојева становништва. Проповедао је
надређеност световне власти над духовном. Изјашњавао се против средњевековне
поделе на три сталежа- ратнике, духовнике и работнике. Иступао је против
зеленаша, што је погађало немачки патрицијат. Залагао се да Црква учи и
просвећује људе и за употребу народног чешког језика.

Хусова борба је започела на Прашком универзитету, где су постојале четири

''нације'' (удружења студената из различитих земаља): саксонска, баварска, пољска
и чешка. У пољској нацији су преовладали Немци из Шлезије, јер су сви Пољаци
отишли на Универзитет у Кракову (основан 1364. године). Чеси су на тај начин
постали мањина на свом сопственом Универзитету, што је изазвало њихово
незадовољство. Борба коју су они започели за побољшање свог положаја убрзо се
пренела на читаву Чешку и окончана је тријумфом. Потиснути Немци су основали
свој универзитет у Лајпцигу (1410).

Јан Хус је постао ректор првог чисто чешког универзитета. Под утицајем његових
проповеди, народ се 1412. године окренуо против градских власти у Прагу.
Организоване су демонстрације на којима се својим говорима нарочито истакао
Хусов следбеник Јероним Прашки. Демонстранти су спалили папску булу. Након
смрти неколицине демонстраната, Хус је објавио трактат ''DE
INDULGENTIA''(''О индулгенцији''), у којој је подвргао критици учење о
непогрешивости папе и назвао Рим ''седиштем Антихриста''. То је изазвало жестоку
реакцију паписта. Хус и Јероним Прашки су морали да напусте Праг. Јероним је
ширио Хусово учење по Пољској и Литви, а Хус се повукао у Козји Храдек где је
преводио Свето писмо на чешки и дописивао се са својим истомишљеницима. Ту је
написао и прву чешку граматику.

Јан Хус је 1414. године усвојио нов обред причешћа пехаром (што је раније било
укинуто). Присталице овог обреда су назване ''каликстинци'' или ''утраквисти'', а
тада се јавља и назив ''хусити'' за Хусове следбенике. Хус ускоро објављује свој
нови трактат ''DE ECCLESIA'' у ком проповеда да они који имају смртни грех не
могу вршити световну власт.
25. децембра 1414. године отпочео је са радом сабор у Констанцу, један од
најзначајнијих сабора у историји Католичке цркве. На дневном реду сабора су биле
три теме:

1) успостављање црквеног јединства;

2) реформа Цркве;
3) Хусово учење.

У раду Сабора је учешће узео и чешки краљ Жигмунд (Сигисмунд) Луксембуршки,

који је издао пропусницу за Хусово безбедно путовање на Сабор (тзв. salvum
conductum). Њоме је Хусу гарантована безбедност при доласку на Сабор и право да
на њему брани и образлаже своје учење, али му није гарантован живот у случају
осуде од стране Сабора. Хус је дошао у Констанц и одбио да се одрекне свог
учења. Са 45 гласова ''за'', 30 гласова ''против'' и 10 уздржаних, проглашен је за
јеретика и спаљен. Његов пепео је бачен у Рајну. Године 1416. иста судбина је
задесила и његовог следбеника Јеронима Прашког.

Хусова смрт је у читавој Чешкој изазвала велико незадовољство и огорчење, који

су резултирали тзв. ''хуситским ратовима'' и вишегодишњим немирима у тој земљи.
Јан Хус је тако постао претеча реформације, која ће свој пун замах доживети тек
један век након његове смрти.