KA

B.a
Sl. 36
-
Spektogram
glasova
k, g
Artikulaciono-akustiike osobine afrikata
U
grupu afrikata ubraja se 5
glasova srpskohrvatskoga
jezika.
To
nr glasovi:
c (ds) ccl
ddu
Glas (ds) ne postoji u normativnom sistemu naiih glasova, ali
e Eesto sre6e u deEjem razvojnom periodu glasova, pa snlo vi5e iz me-
todsHh razloga Zeleli da ozna6imo njegovo mesto,
jer
kao zvudni glas
ina
4a[xjnu ulogu za razvoj ostalih zvuEnih glasova grupe afrikata.
A&ikati imaju vi3e naziva kao Sto su: afrikate, semiokluzive, polupre-
grdni, sliveni, sloieni, poluokluzivni, polupraskavi, polupiskavi, polu-
biLavi, a u narodu se duju nazivi: meki, tvrdi, o5tri, visoki. Svaki od
rriih
istiEe po neku osobinu ovih glaso'ra.
Glasovi ove grupe sadrZe pregradu, iza koje dolazi afrikacija u
vfohr karakteristiEnih Sumova. Afrikati se stvaraju zaustavljanjem vaz-
&fue struje pomo6u govornih organa. Razlika izmedu ploziva i afri-
b sastoji se u nadinu oslobatlanja vazdu5ne struje. Eksplozija plo-
dea nastaje naglim otvaranjem pregrade, dok se pregrada za izgovot
eeifeta otvara rpostepeno (stepenasto), pryo u srediinmr delu, zatim
-
firi ka stranama
jezika.
To dovodi do slabljenja eksplozije i poja-
t-'je
3uma, afrikacije, zbog koje su ovi glasovi dobili ime afrikati. U
lueitenju
s eksplozijom ukupan intenzitet afrikacije
je
ve6i, a njeno
EqFpje
je produZeno.
Afrikacija predstavlja
slivanje plozivnih
i frikativnih elemenata
Suma u
l9y
glas-ovni kvalitet. Zbog toga
je
afrikacija o3trija, odmah
posle-.probijanja
kroz pregradu,
da bi se postepeno pretvoriia-u
Eistu
frikciju, odnosno 5um.
u akustidkom smislu, kod bezvudnih afrikata:
c,.6, d okluzija p_redstavlja period ti5ine iza koje sledi afrikacija bez
prisustva iaringealnih vibracija. Kod glasova (ds) d i dZ glasnice
iu ak-
1i"-"9_
i za vreme pregradnog kao i za vreme afrikacionog perioda,
us-
leci dega su Sumovi afrikacije pra6eni distim laringealniri tonovima.
rzgovor afrikata zahteva precizne pokrete govornih
organa, nji-
hov naEin izgovaranja ostvarljiv
je
samb pomo6u
razradenJ i uskli-
dene mi5i6ne aktivnosti, a i sama akustidka struktura ovih glasova je
sloiena.
To .iu
jedan
od razioga 5to ih i deca s normarnim- govorom
poiilj.u d.a izgovaraju kasnije od nekih drugih glasova
i sto-afrikati
spadaju u
_glasove
koji su najde56e poreme6eni.
svi afrikati se izgova-
raju na relativno
-aloq
podrydjg,
u prednjem
oralnom prostoru,
tako
da ni artikulaciona ni akustidka distanca medu njima niji velika.
ct""
c_ (ds)_ je
dentalni, glasovi
i i d su postdentalni,
a glaiovi
E i dz su
alveolarni.
dentalni
c (ds)
postdentalni
cel
alveolarni
ddz
Prema podrudju
na kojem se formiraju glasovi
c (d:) spadaju u
afrikate prvog reda, glasovi
i i d predstavljaju
afrikate drugog reda,
a
glasovi
d i dz predstavljaju
afrikate tre6eg reda. Njihov Bematski
prikaz
bio bi slededi:
c (ds)
-
afrikati I reda
6 d
-
afrikati II reda
(,
dZ
-
afrikati trII reda
Sl. 3?
-
Sematski prihaz podnrija
itrgovora afrikata
.
sema pokazuje
veliku koncentraciju afrikata u prednjem
oralnom
prostoru.
Pregrada za glas
c (d3) se stvara prednjim
delom
jezika
i unu-
trasnjom stranom gornjih
sekutida. vrh
jezika je postavljen
iza donjih
sekutiGa, prednji
'deo
jezika
se odize i naleze na unuirainju stranu
gornjih sekuti6a, spredavaju6i tako prolaz
vazdusnoj struji. Zubi gor-
nje i donje vilice se dodiruju,
usne su blago razmatr<nute
i razvubene.
BoEne ivice
jezika
'dodiruju
u,nutra5nju stranu oEnjaka, desni i kutnjaka
56
gornje vilice. Takav poloZaj
jezika
uslovljava da se vazdu3na
struja,
koja dolazi iz
gl,otisa
i faringsa, usmeri ka sredi5njem delu
pregrade.
Podignuto meko nqpce, takocte,
pomaZe
ovakvom usmeravanju vazdu5ne
struje. Pred
po6etak
otvaranja
pregrade, duZ srediSnjeg dela
jezika
stvara se Zleb, ulegnude, kroz koje se krede vazdu3na struja. Pri ugi-
banju sredi5njeg dela
pregrade, kroz koji 6e se probiti vazdu5na struja,
dolazi i do odmicanja
prednjeg
'dela
pregrade, kroz koji 6e se
probiti
vazdu;Sna struja i do odmicanja
prednjeg
'dela
jgzika
od gornjih se-
krrti6a i malog uiegnuda. To ulegnude
je
karakteristidan rezonator
za
glas c, u kojem 6e ie vazdu5na struja
pojadati
i nastojati da'se
probije
kroz tesnace zu,ba.
'Postqreno
6e spuBtanje
jezika
od Zleba (od sredi'ne)
da se nastavi ka stranama
jezika.
dok tenzija mi5i6a u
prednjem
delu
jezika
ne popusti
i dok se rezonator
potpuno ne otvori.
,Frobijanje vaz-
duSne struJe u
podetnoj fazi otvaranja
pregrade
idaje
oStre i
visokofre-
kventne afrikacione Sumove, dok u zavrinoj fazi afrikacija
postepeno
prelazi
u frikciju slabijeg intenziteta. Glas c
je
najviBi
glas naSeg
glasovnog
sistema. Njegova
glavna koncentracija akustidke energije
nalazi se na oko 8.000 Hz, a Eesto i viie.
yt.
L;;
SL 38
-
Poloiaj
govornih organa pri
ca
Sl. 39
-
Spektograrn
glasa
c
t'_go\^oru glasa
c
Glasovi 6 i el formiraju se stvaranjem pregrade izmedu
prednjeg
dela
jezika
i postdentalnog prostora. Vrh
jezika
nalazi se na untrtraB-
njoj strani donjih sekuti6a,
pr'ednji deo
jezika je
podignut do
postal-
veolarnog prostora,
strane
jezika
naleZu na unutrainje desni olnjaka
i kutnjaka gornje vilice. Vilidni ugao
je
ne5to povedan spu5tanjem
57
I
I
I
,l
1
il
'I
'I
9::i:
yltt:^.,I:T_
r"^pt"g.o
zaokruZe.ne
i kre6u se unapred,
a meko
*:*?,.i:._llgsnuto.
Gtas,*"
ry
aktivne
""
,""*"
6;;;;;
Js vvw-,'uuu. \rrasruse su a*tlvle. za
yleme izgovora glasa
d.
5,T*,t:trl,"3--i:i"iJrl
izme.du prugj"s
a"r"--i"r1i?"
pove6ava
se
l1,"S*o:T,^tl:9111911r,."
momenru pbpustinja
pi"g"'"a"-i
predelu
sre_
di3njeg Zleba.
prednji
rezonator
s,i, iatoae,-dJd;;;"6lva
usnim re-
zonatorom,
koji se spaja s prednje
oralnim ,;o;"I;;Jil
Gfasovi 6
-i
at imaju manje precizno
mesto
ier,njihdft
;"6
jiTi:"n:l,i
jlT;ffitni':tfru"""T"iJuu,fl
tT;
je
to
sluEaj s. gtqsop
c, za [oji kontikt
s gornjim
,"t"iili,.ra- pi"jrtLirril
odreileni taktilni ose6aj.
za izgovor gi-"roti
e I a-r."ntrola
iezidkih
6 i et kontrola jezidkih vrvrq
JEargMt
pgkruP.i
stvaranje-pregrad_e
is't<i3ueivb
su zasnovani
na auditivnom
i
hLit":I:5,'"Tl-t"^.d
b-ec,ku. Njihov6
artilmtacioil
fiilj" sbos roga
je
Sire i fleksibilnije.
ogana pri
--------\
\
40
-
Poloiaj govornih
izgovoru glasa
6
/
CA
Sl. 41
-
Spd<toefarn glasa
6
dl+
SI. 43
-
Spe.ktrogram glasa
dl
58
Zbog
pove6anog prednjeg rezonatora, karakteristitna
afrikaeija
c formira u
'podrunju
od oko 4.000-6.000 I1z, a
prisutni su i Sumovi u
nifim i viiim frekvencijskim
podruEji'ma.
Glasovi d i dz mogu se izgovarati na dva na6ina. Prema
prvoj
varijanti, koja
je
mnogo[rojnija 1 uobi6ajenija,
pregrada se stvara iz-
Eed" ivice
frednieg
dela
lellfa
i alveolarnog ruba.
Pl
fi
jezik
mogao
da dotte u
-takav
froloZaj,-prednji
deo
jezika
se-podiie s usnog
dna,
poa to"i* uglom, ira goie,
-mi5i6i
se kontrahuju d1 bi se
gornjl.
Povr-
Flra iznaa iiice
jezikJ
prisloniia na alveolarni rub. Strane
jezika
ta-
tod", nalezu na
-bodne -povrSine
krova usta i ky!1laka. Meko nepce,
bje
je podignuto, obezbeduje--usrneravanje
.vazdu3ne
struje u
pravcu
Gf"og
iezoiatora
pregrade.- Ilsne su upadljivo zaokruZene i isturene'
Pregrada se otvara
postepeno, prvo na mestu zleba odakle se
protaz
za- vazdu$nu struj1r Biri-prema
Stranama
pregrade. Usled spe-
E6E""g
pofoZ"j" p""a"jug aut"'jezika,
iza
-pregrade
u. zadnjem oral-
"o-
pioJtoru ostaje vetit<i rezondtor. Isto ta[o, i rezonator ispod
pred-
;j"g i"l;
jezika,
"odno"rro
izmetlu usnog dna i doll"
povrsine
jezika
i,i-i"f*i,
a'znatno se uvecava usnim reionatorom
jer
se spaia s njim.
'Irsled
ovakvog
ponaianja govornih organa i povez-ivanja-
-rezonatora'
"A,rttiEt"
lstrriktlra
glaiovi e i dZ
je
sloZenija od
-ostalih
afrikata'
Oo. r"
proteZe u Sirokom frekvencijskom spektru 2.000-6.000
g.z.
Ipak, dominiraju veliki rezonantni
prostori
usled
-
\ojtlt_
se koncentra-
dia'at<ustiEke
energije
,nalazi 'ir+g$" 2.000 i 4'000 Hz, tj;
"--tY-iT
irikvencijskom
podiudju. I
pri obidnom slu5anju moguee
ie
zapaz\!
A"
.u"
gfl"to"i r i az ttiZi o& prethodnih. Prilikom izgovora
glasa dZ
gtainice-vibriraju'tokom
okluzivnog i afrikcionog
perioda'
Artikulaciono
podrudje na alveolarnom
rubu
je_
Siroko,
pa se ovi
glasovi izgovaraju ni njeiovom
prednjem ili sredi5njem
delu.
Druga varijanta izgovora ovih
glasova
-daje
neSto
>umeksaniji<
izgovor. Fregraai se za
-n31tr
s1va1a na alveolarnom
podrutiu
Y_ 9p9j"
Ip."a":o--f,ovrilnom
jezika.
Jezik-se
ne podiZe s usnog dna. Vrh.je-
zika se odmide od
gama donjih sekuti6a, ali se ne podiZe. Prednji
i
"r"a"ji
deo
jezika
se-povla6i unazad i nagore, tako.da
prednji deo dode
u kontakt s alveol'arnim
rubom. Pred zapo[injanje alrikacije
prednji
Jeo
jezika se ugiba, da bi se povedao prednii rezonator. Rezonator is-
poa'povrSine
ie"zika
ne postoji,
jer jezik leZi na usnom dnu' Da bi se
i"A<iri* izgovorom kompenzirao
nedostatak donjeg rezonatora usne su
aktivnije,
riglovi usana iu viSe skupljeni, usne
jade
zaokruZene i istu-
rene. FojaEanim isturanjern
usana
,pgve6ava
se
prednji rezonatorni
pnostor, da bi glasovi dobili
potrebnu dubinu.
Gornja varijanta izgovora daje bolju osnovu za kinestetiEku i
auditivnu diskriminaciju
glasova 6 i dZ u odnosu na 6 i d. Donja va-
rijanta izgovora ima neito manje diskriminativnih
sposobnosti,
jer
se
iztrodi istim
poloZajem i istim
pokretima
iezika
kao= kod izgovora
gla-
sova 6 i d, sdrno lto se za izgovor
glasova 6 i dZ
jezik
intenzivnije
pov-
laii unazd da bi ostvario
,kontakt
s alveolarnim
prostorom'
il
59
Fl.
+4
-
PoloZaj govornih
organa pri
rzgovoru glasa
e
-
gornja
varijanta
L
Sl. 45
-
PoloZaj govornxih
organa
pri
izgovoru glasa
i
-
donja va,riianta
Fl:
47
-
foloZaj_
govornih
organa pri
izgovoru glasa
dZ
-
gmnja
vlriSanta
ia
sl. 46
-
Spektograrn glasa
d
'ir:
'
J'
l-
st. 49
-
Spektrogram
glasa
di
60
Sl. 48
-
P-oloZaj
.
govornih
organa pri
iagovoru glasa
dZ
-
donja vari,j,anta
- Artikulaciono-akustiika
struktura
frikativa
U
ovu
glasovnu
grupu se ubraja
devet
glasova:
t,vs,z3,2'rj'h
Re6
>frikativi<
oznadava
strujnost,
stoga.
se
.ovi
grasovi
jos na-
riraiu
i strujni,
s.,*"i,"t"i1""i, n'oit'"iiti'
rqi"i"
ujedno
ozna.ava
aku-
diEktr
osobinu
""in"ii"tJ"",
ii''aot"inintnu
ulogu
Suma'
rtikativi
su
kontinuirani
glaso*ri,-sio-r"uei?a
za vreme
njihovog
tupvora
vazdu.nat;i;-;
ifotit"'
do
izlast<a
iz
govornih
organa
tJ" U."
zadrZavani"'-
d&ot"i
"organi
ne stvaraju
pregpade'
pa nema
F-p,ffi
a""+ffi
{i!#{.1i;lH;'ihejJ"F;:f;
i_:u;:ln,::'sil:lii
e$'?ilEuhi"',
i?t:ri"il:"'tlilXf;;-"iipiea
i i'u t"'""t
u' odnosno
ffi
Ei
j"ff"",*HtJ;*,J*:li,Tt"'t';ff
{'"'X,:11*fi
"'ffi -;iJ!:
-- Grasovi
ove'i#i:;ri'u:-nil*ii*':H:u
*r'rtil;;
frnilffiJ"ir"5n"ffii;,,L"
"rJi-,"ffi;.
-
i;;$"
"emaju
.
pr"n""d.',
vazduh
bntinuirano
,t",r3i1r;;
ti,i.;;:
-s1".."
;;;";i
man:i
to"
u ai<ustiEkoj
crukturi
gr"r" i*""rris
;;;*_1
t oii
se
nalaze
u visokofrekventnom
podruEju
(5.000
''tz.^doio
li"i.
str
iJ-t"r"""
ve6i,
to se Sumni
spektar
sce viSe
meSa s
"f"*""ii-"'rrot
"tirorii*{i"t"ri
u
niZe
frekvencijsko
FEli;u"i
glasovi
ove
'glasovne
grupe
.i*1i1^9li
zvuka'
Je-
.bn
koji
""
,trruru ir"t""r"-"ttt,
a drigi^xoji
listaje
vib-racijom
glasnica
.*cti6).
s
obziroh"a."lilr"i""
proi"voau
rirt"
ionove,
to zna.i
da
u
nrutnim
frikativnim
glJso-vima
ima-i
-iuma
i tona'
Pitanje
je
samo
GEiiiioril.o
toli
oJ oiih
elemenata
preovladuje'
Zbog
svega
ii'g;"
frik-titi-
su i' raaiditog
intenziteta.
Oni
su
ras-
prctrti
po Eitavom?rtikuiacio"o*
pod"ttdju'-od
l:111,do
mekog
nep-
ca.
Njihov
,""po""i
J"-i-i[i
i" s"-"*r.ol
piii."""
podrudja
izgovora
fri-
tativa-
t;
t:
li
LI
I
I
u
sr'
*
-'"::*?Toi"t#ff
Podru.ja
Tesnac Ba
glasove f i v
ig
Ytn-
oralnog
prostora'
Glasovi
s i z
formiraju
se,uz
d";;i".-
cdr&i
S,.
Z,-i--;;-ia'
alveolarnom
podrudju'
glas
j prema t.,rao#T"=pt"'^ti"r"i"tit)''a
glas h u
predelu
mekog
nepca
F"Klr.r"6a
artikulaciono-akustidka
briskost
postoji.izmerru
glasova
q z i s,-2, ali,
ip"L"^;;-i;lika
kao.*"d'"-"trikatima.-Ako
bismo
po is-
tom
principu
gr""*"^",
i-z-srrrstari
"*l"it"ii*
I
-reda,.
glasovi s i z
bi dosli
u frikative
tit-reaa.
Moramo
se
pit"ti da li
postoie i da
li su
pGtoiali i frikativi
h;;;iilt
;j. rrli.,f;iii"ii'"d"i-u
nekim
nasim
61
r'
r
krajevirma
jo3
se firogu Euti postdentalni
frikativi, koji zrmEe kao umek-
Sano S, odnosno s' ili Z, odnosno s'.
{J sanskritu (Kosti6,
A.
peco)
je
postojao
I red frikativa koji se
postepeno izgubio iz naieg knjiZevnog
govora. Tako
je
stvorena distanca izmedu glasova
s i 5 (z i Z), Sto ol'im
glasovima pruZa
ve6u stabilnost u poretlenju
s afrikatirna, kod kojih
na istom artikulacionom podrudju, gde su se izgovarali glasovi s' i z',
postoji jo3 jedna glasovna grupa bez dvrstog oslonca (6 i tl),
jer
su se
umek5ani glasovi s' i z' izgubili iz knjiZevnog
jezika.
Trajanje frikativnih glasova je
duZe od pregradnih.
Osim toga,
oni se, po
. potrebi, mogu odrZavati ili skra6ivati, a da se ne nanrii
njihova unutralnja struktura.
Glasovi f i v qr labijalno-dentalpi, Sto znaEi da se tesnac stvara
pomo6u donje upne i gornjih sekutida. Gornji sekuti6i dodiruju povr-
Sinu donje usne, koja im se pribliZava da bi se oStvario kontakt. Taj
kon'takt
je
tak i ostavlja dovoljno mogufnosti da se vazdu5na struja
probija kroz mecluzdbne prolaze gornjih
sekuti6a i donje usne. Za
vreme izgovora ovih glasova jezik
leii na dnu usne dupije i duZ svoje
sredine pravi Zleb. Mdko nepce
je
stvorilo nazofaringealnu pregradu,
tako da vazdu5na struja tede kroz Sirok
jezidni
tesnac. Iza labijalno-
-dentalnog tesnaca u oralnom pr'ostoru je
ostao, od povr5ine jezika
do
krova usta, veliki rezonator. Kod bezvudnog glasa f dominantnu ulo-
gu imaju labijalno-dentalni tesnac, usled Eega se stvara Sum slabijeg
intenziteta u predelu od 2.000 do 3.000 Hz. Glas v
je
zvudan glas, tako
da se kod njega, pored Suma stvorenog u labijalno-dentalnom tesnacu
u oralnom rezonantnom prostoru stvaraju (iza zuba) poluformantne
strukture, koje zahvataju podrudje niskih tonova (oko
600 H:z). Zbog
svoje poluformantne, poluvokalne osobine, glas v se
jo5
svrstava u
grupu sonanata.
ii
,i'
I
;iii
'
.:''ilj
i,.r:liitrl
:'i
::l
f
a v a
Sl. t1
-
Spektrogram
g;lava
f. v
.'i'lit,''iii'
I
I
;j
.
t;
I. ll
,'
I
,Il
l;i
r:i
i,i
Za glasove s i z karakteristidni tesnac se stvara izmedu gornjih
i donjih sekuti6a, uz aktivno ude56e prednjeg dela
jezika,
koji svojim
stranama naleie na unutra3nju stranu odnjaka, da bi obezbedio
stru-
janje
varau3ne struje
jezidnim Zlebom. Prednji deo
jezika je podigmt
o
i""n"n
gornjeg'sekuti6a i
postdentalnog
prostora, ali ih ne do-
diruje.
Tako se stvara veoma mali rezonator u kojem se vazdusna stru-
ja,
toja doiazi kroz Zleb,
pojadava, a zati'm kroz zubne tesnace struji
iidp.t:". Meko nepce
je podignuto. Usne su blago razvuEene. Za vre-
me izgovora
glasa z glasnice vibriraju.
Zaog *l*og re-zonatora izmeelu
'predn-jeg
dela..jezika
i zubnih tes-
,r""" gl*"ovi s i" z imaju Sumove viJoke frekveneije, koji se realizuju
u pof,rutju ?.000
_
ti.ooo ttz. u
glasu z, porgq
5uma, prisutne su. i
roti"J""iti" vibracije u niskofrekvenl,nom
podrudju. Glasovi s i z zah-
tevaj-u veoma
precizne rezonant'e odnose. Sloga najmanje qromene.
u
f."ii"ii^.
iezit<a
i nepravilnosti
zuba dovode do njihovih kvalitativ-
nih
promena i
Poreme6aja.
ga
I
2a
Sl. 52
-
Spektrogram
glasova s, z
Za
glasove 3 i Z karakteristidan
tesnac se stvara izmedu alveo-
lamog
pr-ostora i
jezika.
I ovi
glasovi imaju dve v'arijante
izgovora:
jedna"s'vrhom jezika podignutim na
gore i druga s vrhom
jezika
up-
ravljenim dole.
Kod prve varijante
,prednji deo
je-zika podile se u
pravcu
Slt9o-
farnog- ruf,a. St"ani
jezita
zaivaraju- bodne-
prolaze, a sredisnji deo
wira
jez1t<a,
na ,meshr gde se zavrBavl ileb,
je
uvu6en. Vazdugna
stru-
ja
se tare izmeClu uoluEenog dela
iezika
i alveolarnog svoda. Usled
po-
63
dizanja
jezika
s usnog dna i pomeranja unazad do alveolarnog ruba
plednji alveolarni prostor
;e
poveian. Usne su pri tom zaokruZene i
isturene.
Ko<i druge varijante, siidno pokretima jezika
za izgovor glasova
t i dZ,, vrh
jezika je
na dnu usne duplje, a prednji i srednji deo
jezika
se
povladi unazad i nagore, da bi,se izme.clu prednjeg
'dela
jezika
i al'
veolarnog ruba stvorio tesnac. Prednji oralni rezonator kod takvog
nadina izgovora
je
manji nego kod prve varijante. To se delimidno
kompenzira pojaEanim isturanjem i zaokruZavanjem usana, ali i dalje
takav izgovor deluje umekianije i daje ne3to vi5e {rekvencijske vred-
nosti.
Meko
,nepce
obezbeduje oralni smer vazduSne struje, a izgovor
glasa Z prati treperenje
glasnica.
Sl. 53
-
PoloZaj
govornih
organa
pri
izgovoru
glasa
5
-
gornja
var'iianta
:.1 ,-
- t'.,.:
. !t,
.
ti;:
,
i,F:
S1. M
-
PoloZaj
govornih
organa Ixi
iegovo,ru
glasa S
-
donja variianta
?t
Sl. 85
-
Spektrogram
glasa
5
64
Sl. 56
-
PoloZaj
govornih
crgana
pfi
izgovonu
glasa i
-
gunja
varijanta
U oba slutaja 3 i Z su alveolarm glasovi.
Glas r
je po mnogo demu speci,[iEan. Zbog Loga
ga mnogi odva-
jaju
u posebnu grupu >rorala<.
On
je j,edini glas
u
gruipi frikativa koji
sadrZi elemente pregrade i eksplozije, koje su kratkotrajne, ali ude-
stale.
UEestalost ovih pojava daje utisak kontinuiranog Suma (iako
je
on u su5tini diskontinuiran). Preovladivanje Sumnog utiska dopu5ta
SL Y,
-
PoloZaj govornih
mgana
pri
irgovoru
glasa
Z
-
donja varijanta
1a
,Sl. 58
-
Spektrogram
glasa Z
da se glas r svrsta medu frikative. Glas r
je
zvudan gias. Stvara se u
vdikim resonantnim prostorima, u kojima se forrniraju poluformantne
(poluvokalne) strukture. Zbog toga spada u sonante.
Specifidno obeleZje daju mu vibracije prednjeg dela
jezika.
To
je
jedini
vibracioni glas u na3em glasovnom sistemu. Istovremeno, on
je
i alveolarni
glas jer
se specifiEan tesnac stvara izrneilu alveolarnog
ruba i
jezidne
korone. Naime, kad se prednji deo
jezika podigne prema
dveolarnom rubu, onda se cela korona iznad ivice
jezika pritisne na
alveolarni rub. Jezik iza ove pregrade pada ukoso nadole
prema ko-
reru
jezitka.
Vazdu5na struja koja krene rprema pregradi sabija se u
oBtrom uglu, koji dine
jeziEna
leela i tvrdo nepce. Pod pritiskom vaz-
du5ne struje pregrada, stv-orena alveolarnim rubom i
jeziEnom
koro-
M, popu5ta i propu5ta malo vazdu5ne struje. S obzirom da inervaci-
ja
mi$i6a wa6a prednji
deo
jezika
u prvobitan poloZaj, ponovo se stva-
ra pregrada, koju nov talas vazdu5ne struje odbaci. Stvaranje i pro-
bijanje pregrade duje se kao vibracija
jezika.
Broj okluzija i eksplo-
zija u izgovoru glasa r kre6e se od 1-4-5 treptaja. Broj vibracija u
tednon
glasu r zavisi od nadina izgovora, nagla5avanja, poloZaja glasa
u reiima i sl. Ponekad
je
broj udar,a nametljivo velik. Okluzije u glasu
t Frro.Garf Egol'ora
65
r traju ispod 0,02 sec., pa
se stoga te$ko zapaZaju kao odvojene pojave.
Zbog velike brzine smenjivanja oklwije i eksplozije, proboji vazduBne
struje slivaju se u utisak, hao da preovlatluje kontinuiran Sum.
Prilikom izgovora glasa r donja vilica
je
dosta spu5tena, pa su
pokreti prednjeg dela
jezika
tako slobodniji. To omogudava stvaranje
velikih rezonatornih prostora ispred i iza pregrade, stoga
je
prisustvo
poluformantnih elemenata vrlo upadljivo. Zapravo, glas r zapo6inje
vibracijom glasnica, Eisti tonovi se oblikuju u niskofrekventni polu-
formant slidan
glasu d,
da bi se u6estalim vibracijama prednjeg dela
jezika
nadogradila frikcija. Zbog sloZene inervacije govornih organa,
pojava glasa r u dedjem govoru dolazi kasnije,
jer
traZi odretlenu fi-
ziolo5ku zrelost. Njegova artikulaciona sloZenost pruZa i akustiEku neo-
dredenost. Po radu glasnica i poluformantnoj strukturi sliian
je
voka-
lima. Po vibracijama
prednjeg dela
jezika
sliEan
je
frikativima, a po
stvaranju
pregrade, odnosno sistema
pregrade, rnogao bi biti i
ploziv.
Deca naude da ga izgovaraju tek onda kad iz raznih glasovnih grupa
uspeju da u njega ugrade mnogobrojne osobine ostalih glasova, u pro-
porciji koja
je potrebna za njegov izgovor. Frekvencijsko podrubje gla-
sa r
je
oko ?00 Hz i 1.400 Hz.
r.a
Sl. 59
-
Spektrogram
glasa r
U italijanskom
jeziku
pored vibratornog postoji
i bezvudno r. Vib-
racije se, inade, mogu proizvesti i usnama (bilabijalno r),.mekim nepcem
(velarno) i resicom (uvularno) r. Nijedan od ovih izgovora ne spada u
normative naSeg
jezika,
ve6 u patologiju, ukoliko ih izgovaraju lica diji
je
maternji
jezik
srpskohrvatski.
66
'slf,ur..-vaL$,'r'
't
{
1
I
i
'J
:
- -
9try
j
-je
palatalni
glas, jer
se karakteristiEan
tesnac stvara izme-
tlu lecla_
jezika
i tvrdog.
nencb-{natatumy.
izgov;;-;"
;-.il"anjem
srediS-
liec
deta
iezika,
teda
;ezii<a,
frema
t',*,a"ti
""pi;-v;h
jezika
reZi na
{nu.
usn9. duplje.
Koren.
jezii<i
je,
takode,
op"li".t
L:r* * neutralne,
donja
vilica nesto
spuitena,
.mlko
ngpce pbos"tq
-llasnice
trepere.
zvuinost
i veiiki rezonatorsi<i
proitorr'
omo'guea?aJu'st?aran;
e
poluf
or-
mantnih
elemenata.
stoga i- ova; glas
spada"
" "ori""[".
Zaoig
do:"a"o-
gQvljenog nadina izg.ovoia
aeca
liu
vuEini rr"a"j"""
"*o
i lako usva-
jaju,
pa
im on sru{i za osnovu
-i
uEenje o.i"iilt'i"it
"ti*.
poluvokalni
elemenat
je-dominantan,
tako
da se
frrisustvo
s"*"
Ira"a ose6a.
po
mloqiT
svoiim
artikutacionim
i akustieHm
oioui""il"'-t1",
j-
liti
;;
vokal i.
6a
60
-
Spektrogram glasa j
Gls
l.
je
bezvudan,
ryeko4epdani
frikativ,
sastavljen
od distih Su-
Dlr- Gradi se tesnacem
izmeelu
zaanies
aed
F;iil'il";log-ilil;,
ffi.E"pJix*.
*i,#*;l$:;$,qi
j"f*f,{,':}*:
-f"
-a'lnieg
dela
jezika.
p-okreti
svilr- gov8r;ii,
;;g;;; su slidni pokre-
E ;
ffiJ5"'Jffi,*
H:ff$1"H1::t;it",#
sa3til^sT;H:
hii calni'prostgr
ie
veliii.
ui" r" neutrirne.
rrikcila je
slabog
h'ht'.
Oistrituiraria je
u- frekvenciisk;*;;;ej"
oa 1.000
do
lIF
I
-rn:l
r lli!,,.
i
I
lir
l,j
*ii
{r
F #,R
4.. e
SL 61
-
Spektrogram
glasa h
Kao Sto se do sad moglo videti, u grupi frikativa se nalaze glasovi
razliEitog akustidkog sastava. Zbog toga ih moZemo klasifikovati u pod-
grupe:
f, s, B, h
-
glasovi s iskljudivo Sumnim spektrom
z, 2
-
glasovi koji sadrZe Sumni spektar pracen iistim tonovima
VrfrJ
stvorenim vibraci;ama glasnica
-
sonantni frikativi, glasovi kod kojih dominira polufor-
mantna struktura. Postoje vibracije glasnica,
a
prisustvo
Suma
je
manje upadljivo.
Njihov karakteristidan frekvencijski raspored, idu6i od visokih ka
niZim koncentracijama akustiEke energije,
je
slede6i:
s,z,5,L,j,f,h,r,v
Kvadratni odnos frikativa I i III reda:
Sl. @
-
Kvadratni odnos frilcativa
I i III reda
s
z z
68