PREDA MNOM UTABANO ZUTO LISCE, PODSECA NA PUT OD ZUTIH CIGALA IZ "CAROBNJAKA IZ

OZA". KISA GROZNICAVO PADA. MAGLA

JE TESKA I OPOR MIRIS SE OSECA U VAZDUHU. STIGLA JE JESEN. HLADAN VETAR SIBA
OBRAZE. U TRENUTKU SE OSETIS USAMLJENO,
TUGA TI RAZDIRE DUSU I UTROBU. I MISLI TI SE NEKAKO STAPAJU SA VREMENOM, POSTAJES U
NAJMANJU RUKU-DEPRESIVAN.
OSLUSKUJES ZVUKOVE VETRA, LISCA, VODE I KORAKA KOJI SE STAPAJU U ONU DOBRO ZNANU
KOMPOZICIJU KOJA NEMA IME, A SVI
JE ZOVEMO JESEN.