ТОНАЛНА АУДИОМЕТРИЈА

1. Увод
Аудиометрија представља квантитативну, субјективну методу за мерење слуха код
одраслих и деце. Тоналном аудиометријом се испитује коштана и ваздушна водљивост
звука, одређује праг слуха чистим тоновима. За извођење аудиометрије неопходно је
познавање проблематике оштећења слуха, а када се врши испитивање код деце
потребно је додатно стрпљење и понављање мерења више пута.
Испитивање се спроводи у аудиолошкој кабини, у условима добре изолације од
спољашње буке. Испитивање се врши аудиометром, а резултати се бележе на
аудиограму који представља графички приказ резултата. О њима ће касније бити више
речи. Тон се емитује уз помоћ слушалица или вибратора за свако уво посебно, а
одговор испитаника подразумева подизање руке или притискање тастера када чује
емитовани тон.
Сама подела аудиометрије је извршена на основу неколико критеријума:
-У односу на начин добијања одговора- субјективна и објективна аудиометрија.
- У односу на узраст- аудиометрија за децу и одрасле.
- У одмосу на материјал- чист тон (тонална аудиометрија), реч, реченицу, текст
(говорна аудиометрија), звучна играчка (аудиометрија путем игре).
- У односу на податке- лиминарна и супралиминарна аудиометрија.
2. Тонална аудиометрија
Тонална лиминарна аудиометрија
Ова метода представлја испитивање прага слуха или границе чујности чистим
тоновима у распону од 125 до 8000 Hz. Чист тон је потпуно одређен интезитетом и
фрекфенцијом.
Тонална супралиминарна аудиометрија
Тоналлна супралиминарна аудиометрија је метода којом се испитује слух изнад прага
чујности, а циљ јој је да утврди како се звук понаша при већим интезитетима звука.
Приликом извођења аудиометрије, пре самог мерења неопходно је урадити припрему
која се разликује код деце и код одраслих. Док је код одраслих довољно дати упутство,
код мале деце и деце са сметњама се ради кондиционирање на аудиометрију.
Кондиционирање подразумева обуку испитаника када и како одговарају на
стимулацију и може трајати и неколико дана.
Пре извођења аудиометрије раде се и акуметријски тестови Вебер и Рине, а резултати
на крају испитивање се пореде са резултатима других тестова, првенствено
импеданцметрије.
Резултати тоналне аудиометрије нам показују:
1) јачину губитка слуха
2) врсту, односно место губитка слуха са праговима коштане и ваздушне
3) графички приказ, односно облик прага слуха
4) ниво интенитета са којим ћемо наставити са другим претрагама.
5) каква ће рехабилитација бити потребна (Hughes i Pensak, 2007).
Мерење слуха ваздушним и коштаним путем:
Када се провери исправност апарата и положај слушалица (које требају да прекривају
улаз у спољашњи слушни ходник), пушта се тон од 1000Hz. Прво се испитује ваздушна
проводљивост тона. Испитаник треба да сигнализира када чује емитовани тон. Када се
добије одговор на једној фреквенцији прелази се на другу.
За испитивање слуха ваздушним путем од практичног значаја су следеће фреквенције:
125, 256, 512, 1024, 2042, 4096, и 8192Hz , који су често зокружени ради лакшег
памћења.
За испитивање слуха коштаним путем, због техничких ограничења, користе се само
фреквенције: 256, 512, 1024, 2048, и 4096Hz. Сигнал доспева директно до кохлее,
преносом вибрације путем костију лобање, а одговор унутрашњег ува помаже у
одређивању типа оштећења слуха.
Због могућег преношења звука преко костију лобање са извора звука код испитиваног
ува до кохлее другог ува и лажно позитивног резултата (cross-hearing) неопходно је
применити маскинг, односно заглушивање ува које се не испитује.
Маскинг представља психоакустички феномен при коме се праг чујности једног
(маскираног) звука подиже присуством другог (маскирајућег) звука.
Потреба за маскингом настаје услед проблема „преслушавања“ када се услед преноса
звука са ува које се испитује на друго које би требало да је „искључено“ добију
нетачни подаци везани за праг слуха. Наиме при већим интезитетима тонова код
испитивања ваздушне проводљивости, један део звучне енергије бива пренесен око
главе до другог ува када се поменути звук на том уву може чути. Код коштане довољна
је и мала количина енергије да се звук путем костију лобање пренесе до другог ува. За
ваздушни пренос потребно је 50-60 дб да пређе на другу страну, а код коштаног само
10-15дб. Код испитивања коштане криве маскинг је увек неопходан. Маскинг је ту да
спречи да се тон чује на другом уву које није предмет нашег испитивања.
Маскирање мора бити довољно ефикасно да се постигне заглушивање супротне стране.
Маскирање не сме бити превише јако да омета перцепцију звука на уву које се
испитује.
https://dokumen.tips/documents/audiometrija.html
За испитивање слуха коштаним путем, користи се вибратор слушалица, која се помоћу
рајфа фиксира на мастоидну кост иза ува.