Visoka kola elektrotehike i

raunarstva strukovnih
studija 2015/2016
Specijalistike studija
NET

Monitoring i
Dijagnostika
E lektrinih
Maina
FOND ASOVA : 3+1+1
VRSTA I NIVO STUDIJA:
Specijalistike
BROJ POENA: 8 ESPB
STATUS PREDMETA: IZBORNI
PREDMETNI PROFESOR:
Dr eljko Despotovi, dipl.el.in.
ASISTENT: MSc Borko upi
 UVOD
Dijagnostika elektrinih maina je utvrivanje njihovog stanja sa
krajnjim ciljem da se izvri procena pouzdanosti njihovog daljeg pogona
ili da se izvri predlog naina i sveobuhvatnosti njihovog servisiranja
Monitoring elektrinih maina ili stvarno i kontinualno praenje
njihovog stanja obezbeuje dobijanje podataka o stvarnom stanju
elektrine maine, sa krajnjim ciljem da se izvri procena o preostalom
ivotnom veku maine ili uestanosti kvarova.
Monitoring stanja elektrine maine moe obezbediti izuzetne utede u
procesu odravanja i poveati pouzdanost same maine ali i pogona u
celini.
Dijagnostika je istorijski prvo nastala (stara vetina)
Monitoring je dobio na znaaju modernizacijom i razvojem ispitne
opreme bazirane na mikrokontrolerima i raunarima, kao i razvojem
informacionih sistema.
Spojem ove dve kategorije mogue je znaajno unaprediti kako
preventivno tako i prediktivno odravanje.
 PREVENTIVNO ODRAVANJE
Tradicionalni naini odravanja elektrinih maina se
baziraju na brzoj reakciji u sluaju neoekivanih kvarova,
odnosno tzv. pogona do kvara i potom servisiranja(engl.
run-to-failure), kao i na rutinskim pregledima i
servisiranjem.
Ovaj tip odravanja se naziva preventivno odravanje
(engl. preventive maintenance).
Prostim jezkom reeno: kada se elektrina maina ili njen
deo pokvari onda se vri popravka!!!
PRISTUP: Ne troi novac na odravanje dok se ne dogodi
kvar!!!
MANA: Vei trokovi odravanja i manja raspoloivost
pogonske opreme
 Bathtub-ova koritasta kriva

Preventivno odravanje je vremensko, odnosno zasniva se na

proteklim satim rada maine
Statiki ivotni vek maine
Srednje vreme do kvara (engl. mean time to failure MTTF)
Proces preventivnog odravanja se bazira na MTTF
 PREDIKTIVNO ODRAVANJE
Prediktivno odravanje predstavlja skup planiranih mera i aktivnosti na osnovu
stvarnih potreba, a u cilju spreavanja tekih kvarova i redukovanje negativnih
uticaja zahvata odravanja
Prediktivno odravanje ustvari pretpostavlja preventivno odravnje koje je
bazirano na stvarnom stanju opreme.
Stvarno stanje opreme implicira na kontinualni nadzor odnosno MONITORING.
Prediktivno odravanje je stoga dobilo na znaaju korienjem mnotva
tehnologija od kojih su najznaajnije informacione tehnologije
Kako mahaniki sistemi ine veinu pogonske opreme, monitoring vibracija je
najee kljuna komponenta prediktivnog odravanja.
Treba napomenuti da monitoring vibracija sam posebi ne moe dati sve
potrebne podatke za uspeno preventivno odravanje.
Ova tehnika je ograniena time to se prati samo mehaniko stanje maine, a
da se ne prate ostali kritini parametri za odravanje pouzdanosti i efikasnosti.
Zato program prediktivnog odravanja treba sadravati i ostale dostupne
tehnologije za monitoring i dijagnostiku elektrinih maina.
 PROUAVANJE KVAROVA NA ELEKTRINIM
MAINAMA

Bilo da se radi o
preventivnom ili o
prediktivnom odravanju,
veoma bitno je dobro
poznavati kvarove na
elektrinoj maini
Da bi poznavali kvarove
potrebno nam je znanje iz
elektrinih maina i
elektromotornih pogona
Dakle da bi savladali velike
neprijatelje elektrinih
maina tj. kvarove, moramo
ih detaljno izuiti
IZVORI KVAROVA NA ELEKTRINIM MAINAMA
PODELA UNUTRANJIH KVAROVA
PODELA SPOLJANJIH KVAROVA
TIPINI KVAROVI ASINHRONOG MOTORA
ON-line MONITORING ELEKTRINE MAINE (principski dijagram)

GREKA SENZORIK PROCESIRAN

U Ai JE
MAINI MERENJA SIGNALA

DETEKCIJ EKSPERTNI
A SISTEMI i MNOGO
KVAROVA ZNANJA

tzv. fault
detection
 DETEKCIJA GREAKA U LEAJEVIMA
Sile koje se javljaju u kotrljajuim elementima
leajevima elektrinih maina stvaraju
visokofrekventnu komponentu vibracija.
Tokom normalnog rada ove visokofrekventne
komponente su uglavnom prouzrokovane trenjem ali u
sluaju defekata u leaju, impulsnim naprezanjima
koja su posledica mehanikih dejstava izmeu
frikcionih povrina.
Metode koje se koriste baziraju se na korienju
piezoelektrinih akcelerometara (senzora ubrzanja) i
na brzoj Furijeovoj transformaciji FFT, kao i analizi
vibracionih spektara u frekventnom domenu
Primer : asinhroni
HARMONIJSKI VIBRACIONI SPEKTRI
motor 0.75kW
Sa N=8 kuglinim
leajem tipa 6022

Posmatra se vibraciona
amplituda-ubrzanja
koja je merena
piezoakcelerometrom
 DETEKCIJA GREAKA U STATORU

Detekcija greaka na statoru se bazira na merenju

statorskih struja i na osnovu toga, rekonstrukciji tzv.
Parkovog vektora, koji ustvari predstavlja rezultantnu MPS
u elektrinoj maini
Dakle bitno je dobiti dvo-dimenzionalnu prezentaciju
trofaznog sistema u X-Y ravni
Iz ove dvodimenzionalne X-Y predstave se donose
zakljuci o grekama i asimetrijama u statorskom namotaju
A kako to prektino izgleda ??
 UTICAJ STATORSKE STRUJNE ASIMETRIJE

y
y
x x
bolestan stator
zdrav stator

UTICAJ STATORSKE GREKE PROUZROKUJE PROMENU Parkovog vektora OBRTNE MPS

 DETEKCIJA GREAKA U ROTORU

Dve tipine greke u rotoru asinhronog motora su

pucanje rotorskih tapova i eksentricitet rotora (statiki i
dinamiki)
Rotor je obrtni deo, obre se relativno velikim brzinama
obrtanja, jako je nepristupaan i ima raspodeljene
parametre koje je teko izmeriti
Kako najjednostavnije i najefikasnije detektovati ove
kvarove?
STATIKA EKSENTRINOST ROTORA

-CENTAR ROTORA NE MENJA POLOAJ

-VAZDUNI ZAZOR JE KONSTANTAN
DINAMIKA EKSENTRINOST ROTORA

-CENTAR ROTORA MENJA POLOAJ TOKOM OBRTANJA

-VAZDUNI ZAZOR JE PROMENLJIV
PUCANJE ROTORSKIH TAPOVA
 Merenjem statorske struje i dobijanjem njenog spektra
u frekventnom domenu je mogue detektovati greeke
STRUJNI
TRANSFORMATOR na nepristupanom rotoru!!!!
Najee koriena matoda je Motor Current
Signature Analysis (MCSA)
KONDICIONER
SIGNALA Metoda zahteva jedan strujni
senzor i kvalitetnu FFT tehniku
SPEKTRALNI
ANALIZATOR

OBRADA
PODATAKA /
Ovi harmonici su prouzrokovani RAUNAR

grekama u rotoru i novim

komponentama obrtnog fluksa koje su Frekvencija Amplituda Broj
ustvari posledice greaka u rotoru (Hz) % oteenih
tapova

Kao krajnji rezultat se dobija 45.25 0.294 0

harmonijski spektar struje statora 45.25 1.028 1

45.25 1.830 2
FFT spektar
45,25 1.962 3
FFT SPEKTRI STATORSKE STRUJE

FFT u poetnom stadijumu

kada poinju da stradaju
tapovi rotora
-poinje da se javlja boni
harmonik 45,25Hz

FFT u sluaju 3 oteena

tapa rotora
-znaajno raste amplituda
pri osnovnoj uestanosti, ali
i amplituda bonog harmonika
45.25Hz
Veoma slino, ekscentrinost rotora takoe prouzrokuje promenu FFT spektra
statorskih struja maine. Karakteristina uestanost je 26.75Hz

FFT sa poetnom
ekscentrinou rotora
-poinje da se javlja boni
harmonik 26.75Hz

FFT sa 87.3% rotorske

ekscentrinosti
-znaajno raste amplituda
pri osnovnoj uestanosti, ali
i amplituda bonog
harmonika 26.75Hz
Prikaz monitoringa stanja maine trajnim praenjem fizikih
veliina
 OBRAZOVNI CILJ PREDMETA

Osnovni cilj predmeta je sticanje znanja o:

-sistematizaciji najvanjih i najee prisutnih
kvarova u elektrinim mainama
-naprednim tehnikama monitoringa i dijagnostike
elektrinih maina,
-mernim metodama na osnovu kojih je mogue
dobiti FFT spektar merene veliine i na osnovu
toga dneti zakljuke o stanju maine
 ISHODI KURSA

Studenti e biti upoznati sa:

osnovnim principima tehnika monitoringa i dijagnostike

elektrinih maina,
osnovnim mernim strukturama
nainima analize karakteristinih FFT spekatara kako
mehanikih tako i elektrinih,
osnovnim metodama i softverskim alatima za dobijanje
FFT spektara
 OCENA ZNANJA (MAX broj poena 100)
PREDISPITNE OBAVEZE POENA ZAVRNI ISPIT POENA

AKTIVNOST U TOKU 10 PISMENI ISPIT 50

PREDAVANJA
PRAKTINA NASTAVA 20 USMENI ISPIT 50
(LAB VEBE)
KOLOKVIJUMI (Ik i IIk) 30+30
SEMINARSKI 10

UKOLIKO SU ISPUNJENE SVE PREDISPITNE OBAVEZE I POLOENA

OBA KOLOKVIJUMA STUDENTI SE OSLOBAAJU ZAVRNOG ISPITA!!
LAB Vebe su obavezne ( 80% vebi mora biti odraeno)
 Materijali za polaganje ispita (literatura)
Pored predavanja i vebi , neophodna je i literatura, koja
bi se obzirom na zahteve kursa, mogla klasifikovati kao:
ELECTRIC MACHINES Modeling, Condition Monitoring,and Fault
Diagnosis, CRC Press, 2013 , Autori: Hamid A. Toliyat, Subhasis
Nandi, Seungdeog Choi, Homayoun Meshgin-Kelk
Condition Monitoring of Rotating Electrical Machines, 2008 The
Institution of Engineering and Technology, Autori: Peter Tavner, Li
Ran, Jim Penman and Howard Sedding
FAULT DIAGNOSTIC AND MONITORING METHODS OF
INDUCTION MOTOR: A REVIEW, International Journal of Applied
Control, Electrical and Electronics Engineering (IJACEEE) Volume 1,
Number 1,May 2013, Autori: Partha Sarathee Bhowmik, Sourav
Pradhan and Mangal Prakash
 HVALA NA
PANJI!!!

PUNO USPEHA NA ISPITU!!!

PREDMETNI PROFESOR: U Beogradu

Dr eljko Despotovi, dipl.el.in. OKTBAR 2015 god.