Давачи броја обртаја и брзине

Давачи броја обртаја и
брзине
Давачи броја обртаја и брзине-индуктивни
сензори брзине Индуктивни сензор броја обртаја
• Такви сензори брзине мотора се

користе за мерење:
•Број обртаја мотора,
•Положај радилице (за
информације о положај клипова
мотора).
• Брзина ротације се рачуна из
фреквенција сигнала сензора.
сензори брзине
• Сензор је постављен директно насупрот феромагнетног точка (слика 1, поз, 7) од
којих је одвојен уским ваздушним процепом. Има језгро од меког гвожђа (4),
који је затворен намотајем соленоида (5). Иглични пол је такође повезан са
сталним магнет (1) и магнетно поље протеже се кроз стуб до процепа. Ниво
магнетног флукса кроз намотај зависи од тога да ли је сензор насупрот зуба точка
или није на зубу точка. Када се точак ротира, узрокује се промена флукса која
заузврат ствара синусоидни напон у соленоиду намотавање које је
пропорционално брзини (слика 2).
• Амплитуда наизменичног напон расте заједно са повећање брзине (неколико
mV ...> 100 V). Најмање 30 обртаја у минути је потребно за стварање
одговарајућег нивоа сигнала.
• Број зубаца на точкићу зависи од конкретне примене. Врло велики размак
између зуба дефинише положају радилице и служи као референтна ознака за
синхронизацију ECU. Постоји још једна верзија окидача точак који има један зуб
по цилиндру мотора.
1 Стални магнет
2 Кућиште сензора
3 Блок мотора
4 полни пин
5 Електромагнетни намотај
6 Ваздушни отвор
7 Точак са референтним ознакама
1 Зуб
2 Зубни размак
3 Референтна ознака
Сензори индукционог типа за транзисторско паљење
Сензор индукционог типа је уграђен у кућиште разводника
паљења на месту прекидача паљења (слика 1). Ротор (окидач) на
разводнику вратило се ротира крај статора. Статорски зуби су на
крајевима статора савијени на горе под правим углом. Ротор има
сличне зубе, али ови су савијени надоле под правим углом. По
правилу, број зубаца на ротору и статор одговарају броју
цилиндри у мотору. Фиксни и ротирајући зуби су одвојени само
0,5 mm када су један наспрам другог.
Сензор индукционог типа у разводнику паљења (принцип)
2 Индукцијски намотај са језгром
3 Променљиви ваздушни зазор
4 Ротор
Сензор индукционог типа у разводнику паљења
(карактеristika)
Us Сигнални напон
ÛS Вршни напон
tZ Тачка паљења
Оперативни концепт
• Принцип функционисања зависи од тога да ли је ваздушни отвор између зуба ротора и
статорског зубе, а тиме се и магнетни ток периодично мења заједно са ротацијом ротор.
• Ова промена магнетног тока индукује наизменични напон у индукционом намоту чији је
вршни напон ± ÛS пропорционалан на брзину ротације ротора. При малим брзинама то је
цца. 0,5 V, а при великим брзинама прибл. 100 V.
• Учесталост овог наизменичног напона (Слика 2) одговара броју паљења варнице у минути .
• Важи следеће:
f = z · n/2
где је
f Фреквенција или искрица (min – 1),
z Број цилиндара мотора,
n Број обртаја мотора (min – 1).
Давачи броја обртаја и брзине-Фазни
сензори са Халловим ефектом
Брегасто вратило мотора ротира се на пола број обртаја
радилице.Rотациa брегастог вратила одређује се положај да ли је
клип у компресији или издуву. Фазни сензор на брегастом
вратилу доставља ECU -у ове инфaрмације.
I Struja
IH Hall struja
IV Struja napajanja
UH Hall napon
UR Longitudinal Napon
B Magnetska indukcija
α Odstupanje elektrona usled magnetnog polja
Давачи броја обртаја и брзине-Фазни
сензори са Халловим ефектом
а Позиционирање сензора
б Карактеристика излазног сигнала UA
1 Електрични прикључак (утикач)
2 Кућиште сензора
3 Блок мотора
4 Заптивни прстен
6 Халл-IC
7 Точак са зуб/сегмент (Z) и празнина (L)
α Ваздушни отвор
ϕ Угао ротације
Давачи броја обртаја и брзине-Сензори
Холовог ефекта за транзисторизовано паљење
Холов сензор у разводнику паљења (Принцип рада)
1Бленда ширине b
2а Стални магнет
2б Меко-магнетни проводни елемент
3 Халл-IC
4 Ваздушни процеп
Us Сигнални напон(претворени Халлов напон)
Холовог ефекта за транзисторизовано паљење
Холов сензор у разводнику паљења (карактеристична
крива)
Us Напон сигнала (претворени Халлов напон)

tz Тачка паљења
брзине точка
• Сензори брзине на точковима користе се за мерење брзине
ротације точкова на возилу (брзине точкова). Сигнали који
представљају ту брзину преносе се водовима до контролних
јединица за АБС, ТЦС или ЕСП које контролишу силу кочења
посебно за сваки точак. Ово контролно коло са повратном
спрегом спречава блокирање точкова (АБС) или клизање точкова
(ТЦС или ЕСП) у циљу одржавањастабилности и управљивости
возила. Системи за навигацију такође користе брзину точкова за
израчунавање пређене раздаљине (у случајевима када се
пролази кроз тунел или нема комуникације са сателитом из неког
другог разлога).
• Сигнали са сензора за брзину точкова генеришу се преко челичног генератора
импулса на главчини точка (код пасивних сензора) или преко вишеполног
генератора магнетских импулса (код активних сензора). Овај генератор
импулса има исту угаону брзину као и точак и ротира поред осетљивог
подручја на глави сензора, без физичког контакта. Сензор “очитава“ без
контакта кроз ваздушни процеп распона до 2mm (сл.2)
• Ваздушни процеп (са тачно одређеном толеранцијом) осигурава аквизицију
сигнала без уплива сметни. Сметње могу изазвати осцилације које изазивају
кочнице, вибрације, темепература, влага, стање прикључног места на точку и
све се на претходно описан начин елиминишу.
• Након 1998. са развојем нове технологије почело је, готово без изузетка,
коришћење активних сензора брзине точкова уместо пасивних (индуктивних)
сензора.
• Пасивни (индуктивни) сензор се састоји од сталног магнета (сл.2, 1) са језгром од
меког гвожђа (3) повезаним са магнетом, при чему је језгро усађено у намотај (2) од
неколико хиљада завојака. Оваква конструкција генерише стално магнетско поље.
Језгро је постављено непосредно изнад окидног точка (4) тј назубљеног венца
причвршћеног на главчину точка. Како се окидни точак окреће, стално променљива
секвенца зуба и међузубља индукује осцилације сталног магнетског поља. То мења
магнетски флукс кроз језгро и самим тим и кроз намотај. Те промене флукса
индукују наизменични напон који се прати на крајевима намотаја.
• Фреквенција и амплитуда овог наизменичног напона пропорционалне су брзини
точка (сл.3), а када се точак не креће, индуковани напон је једнак нули. Облик зуба,
ваздушни процеп, стопа раста напона и улазна осетљивост контролне јединице
одређују најмању мерљиву брзину возила, а за АБС, максималну одзивну
осетљивост и брзину окидања.
• Постоје разне конфигурације језгра
и могућности уградње, како би се
систем прилагодио различитим
условима на различитим возилима.
Најчешћи типови су са длетастим
језгром (сл.1а, такође се зове и
пљоснато језгро) и ромбоидним
језгром (сл.1б, такође се зове
бомбонасто језгро). Оба типа језгра
приликом уградње захтевају
прецизно поравнавање са окидним
венцем.
• Активни сензори брзине точка се користе
готово без изузетка у данашњим системима
за кочење (сл.4). Ови сензор се углавном
састоје од херметички затвореног тј
заливеног у пластику интегрисаног кола,
постављеног на глави сензора.
• Уз магнетоотпорна интегрисана кола
(електрична отпорност се мења са
променом магнетског поља) Босцх данас
користи Холове елементе. Сензори реагују
на најмање промене у магнетском пољу и
тиме дозвољавају веће ваздушне процепе у
поређењу са пасивним сензорима.
• На активним сензорима брзине точка као
окидни венац користи се вишеполни
прстен.Вишеполни прстен се састоји од
наизменично намагнетисаних пластичних
елемената у виду северних и јужних полова,
распоређених на кружни немагнетски
метални прстенасти носач (сл.6 и сл.7). Ови
полови узимају улогу коју су имали зуби на
назубљеном венцу. Интегрисана кола
сензора су изложена сталној промени
магнетског поља коју генеришу полови.
Магнетски флукс кроз интегрисано коло се
према томе мења, како вишеполни прстен
ротира.
Давачи броја обртаја и брзине-механички
сензори ротационог заношења
• На аутомобилима који поседују електронску
контролу стабилности (ЕСП), путем
микромеханичких сензора ротационог заношења
(брзине ротације око централне осе), који су
познати као жироскопи, детектује се ротација
возила око централне вертикалне осе и примењује
за контролу кретања и стабилности возила. Ово се,
на пример, одиграва током нормалног скретања,
али и када возило почне да проклизава или се
занесе. Ови сензори су изузетно компактни, а
уједно и доста исплативи. Они су истиснули 1 водећа опруга
класичне високо прецизне механичке сензоре. 2 Део осцилирајућег елемента
3Кориолис убрзање сензор
• Следећа област примене је детектовање превртања у
контролним јединицама ваздушних јастука за активне -
окидачке системе заштите (бочни/прозорски ваздушни
јастуци, ролбар) у ситуацијама превртања возила. ММ2
сензори ротационог заношења су специјално развијени за
ову врсту примене. Они су посебно погодни за
детектовање ротационог кретања око уздужне осе, због
оптимизованог детектовања смера заношења.
Дозвољавају веома компактну конструкцију и штедњу
простора при уградњи дуж уздужне осе возила у
контролним јединицама ваз. јастука. Упакивање сензора и
потребне електронике заједно у стандарда кућишта за 1 Структура налик на чешаљ
2 Ротациони осцилатор
интегрисана кола доприноси смањењу трошкова
производње.
• ММ1 микромеханички сензор заношења
Примењује се комбинована технологија у циљу
постизања високе прецизности потребне за
системе за контролу кретања. Прецизније, два
доста збијена осцилаторна елемента (плочице),
израђена од “вафера“ у микромеханичком
производном процесу, осцилују у контра-фази на
резонантној фреквенцији која је дефинисана
њиховом масом и крутоћом опруге која их везује
(>2КХз). На оба осцилујућа елемента постављен је
минијатурни СМД микромеханички капацитивни
сензор убрзања. Када чип ротира око вертикалне
• осе, угаоном брзином Ω, детектује се Кориолисово убрзање у равни вафера вертикалној на правац осцилација (сл. 1 и
2). Ова убрзања су пропорционална производу угаоне брзине заношења и брзине осцилација, која се електронским
путем одржава на константној вредности.
• За напајање сензора довољна је једноставна проводна трака на оба осцилујућа елемента. У сталном магнетском пољу
индукције Б вертикалном на површину чипа, овај осцилујући елемент изложен је Лоренцовој сили. Коришћењем
штампаног проводника (који ствара уштеду у површини чипа), исто магнетско поље се употребљава за посредно
мерење брзине осцилација преко индукције. Различита конструкција система за напајање и сензорског система служи
за избегавање нежељеног спајања елемената. У циљу елиминације нежељених ефеката спољашњег (принудног)
убрзања (заједничке компоненте сигнала - ЦМ), сигнали са елемената се одузимају. Ефекти спољашњег убрзања могу
се одмеравати сабирањем сигнала. Високо прецизна микромеханичка конструкција помаже
потискивањувисокофрефвентних осцилаторних убрзања која су за делиоце броја 10 већа од Кориолисовог убрзања
(укрштена осетљивост доста испод 40 дБ). Овде су напојни и мерни систем стриктно раздвојени.
1 Опружна спојница за
одређивање фреквенције
3 Смер осциловања
4 Осцилирајући елемент
5Кориолис убрзање сензор
6Директно Кориолиса убрзање
7 вођена опруга
Ω Брзина закретања
υ Брзина осциловања
Б Трајни магнет поље
• ММ2 микромеханички сензор заношења Уколико се силиконски сензор брзине
заношења у потпуности изради у површинској микромеханици (СММ) и у исто време
магнетска побуда и контролни систем замене електростатичким, раздељивање
напојног и мерног система не мора да буде толико темељно. Чешљасте структуре
(сл.3 и 4) електростатички приморавају на осциловање централно постављен
ротациони осцилатор. Амплитуда ових осцилација се одржава константном путем
приближно исте капацитивности. Кориолисова сила резултује као нагињање изван
равни, са амплитудом пропорционалном угаоној брзини заношења Ω, а која се
очитава преко капацитивности на електродама испод осцилатора. Како би се избегло
превелико пригушење овог нагибног кретања, сензор мора да ради у вакууму. Иако
мала величина чипа и једноставан производни процес смањују цену производње,
ова минијатуризација изведена је на уштрб ефикасности мерења, која међутим и
није претерано изражена ни у другим начинима производње, па је могуће постићи
адекватну ефикасност тј прецизност мерења. Ово такође поставља веће захтеве за
електронику. Висока отпорност система на увијање и монтажа у оси гравитације
служе потискивању ефеката спољашњег принудног убрзања.
1 Češljasta struktura
2 Rotirajući oscilator
3 Osa u kojoj se vrši
merenje
CDrv Napojne elektrode
CDet Merenje kapaciteta
FC Koriolisova sila
v Brzina oscilacija
Ω =ΔCDet merena brzina
rotacionog zanošenja

Давачи броја обртаја и брзине

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Давачи броја обртаја и брзине

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Давачи броја обртаја и

• Такви сензори брзине мотора се

Us Напон сигнала (претворени Халлов напон)

You might also like